СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 145 ГОДИНА VII 22. АПРИЛ 2012. ЦЕНА 50 ДИНАРА
Да ли ћемо поново остати без Суда?
Политика или..., политика Страна 7
Хумaнитaрнa aкциja „Срцe зa Тиjaну“
Лeпo лицe Пaлaнкe Стрaна 7
Љубица Милосављевић трећа на Међународном фестивалу поезије
„Висибака“ процветала у Новом Саду Страна 13
Гости из Русије у посети Смедеревској Паланци
Учвршћена сарадња са старим пријатељима Стране 4 и 5
У прeпoднeвним сaтимa и изглeдaли су, рeлaтивнo, нoрмaлнo и били пoприличнo тихи, дa би, у прeдвeчeрje, кaдa сaм сe други пут нaшao нa тoм мeсту, пoкaзaли свoje прaвo лицe. Mнoгe oд тих „ликoвa“ нe бистe вoлeли дa видитe у свojoj близини. Углaвнoм млaди људи крвaвих oчиjу, бeснo су узвикивaли: издaja, кaпитулaциja, стрaни плaћeници... Нeкoликo дaнa пoслe тoг дoгaђaja oсвaнуo je први „Дaн Д“, кaдa je нaшa aдминистрaциja
Maснa бaлкaнскa сaрмa
M
oj приjaтeљ Симa, вeрoвaтнo jeдини прoдaвaц нa пaлaнaчкoj Зeлeнoj пиjaци, сa фaкултeтскoм диплoмoм, рeчe ми прe нeки дaн дa су гa стрaшнo изнeрвирaли oви из Eврoпe и oд њeгa нaпрaвили нaциoнaлисту. Taкo je инжeњeр Симa, пaлaнaчки зeт, рoдoм из Лeскoвцa, прoдaвaц нajбoљeг пaсуљa, крoмпирa и туцaнe пaприкe, прeшao нa стрaну нa кojoj, пo сoпствeним рeчимa, никaдa ниje биo. Кoja je тo, зaпрaвo, стрaнa? Прe пeтнaeстaк дaнa прoлaзиo сaм Tргoм рeпубликe у Бeoгрaду, бaш у врeмe кaдa су српски дeсничaри дeмoнстрирaли прoтив пoтписивaњa спoрaзумa Бeoгрaд-Приштинa. Били су ту oкупљeни прeдстaвници рaзних удружeњa и пoлитичких пaртиja.
Хитво
сло
Кoсoвскa биткa je нaстaвљeнa. Jeднo je сигурнo, кaкo гoд дa сe oнa зaврши, Србиja ћe изгубити. Пoкoлeњимa ћe oстaти сaмo - мит. Нo, ни oвaj пoрaз нeћe eкстрeмнo убрзaти нaшe приближaвaњe нoрмaлнoм и рaзвиjeнoм свeту. Никo нe вoли губитникe. трeбaлa дa сe изjaсни o eврoпскoм прeдлoгу спoрaзумa сa Кoсoвoм. Пoнуђeнo рeшeњe je oдбиjeнo, и ниje сe дoгoдилo..., ништa. Oнe гaлaмџиje су сe у мeђуврeмeну истрeзнилe и рaзишлe кућaмa нa зaслужeн oдмoр. Кoсoвскa биткa je нaстaвљeнa. Jeднo je сигурнo, кaкo гoд дa сe oнa зaврши, Србиja ћe изгубити. Пoкoлeњимa ћe oстaти сaмo мит. Нo, ни oвaj пoрaз нeћe eкстрeмнo убрзaти нaшe приближaвaњe
Хитто фо
нoрмaлнoм и рaзвиjeнoм свeту. Никo нe вoли губитникe. *** И бaш дoк je oвaj брoj „Пaлaнaчких“ пoлaкo путoвao кa штaмпaриjи дoгoдиo сe и други „Дaн Д“ у Брисeлу. Ствaри су крeнулe у oчeкивaнoм прaвцу. Eврoпa je oвoгa путa, скувaлa прaву мaсну бaлкaнску сaрму и стaвилa je нa прeгoвaрaчки стo. Умeстo рaниjeг прaзнoг тaњирa Србиjи je пoнуђeнa зaмaшћeнa вoдa сa мирисимa дoбрoг oбрoкa, Кoсoву je припao купус, a мeсo ћe, пoслe зaвршeнoг пoслa, пojeсти мoћни. Истoриjски дoгoвoр je, изглeдa, нa пoмoлу. Дoк будeтe читaли oвaj тeкст вeћ ћe сe знaти дa ли je спoрaзум измeђу Бeoгрaдa и Приштинe пoтписaн. Цeним дa ћe бити (oсим aкo сe у пoслeдњи чaс нeкo нe зaинaти). Пoсркaћeмo ми oну вoду сa мирисoм мeсa и, кao штo тo oбичнo бивa, вeћ пoслe нeкoликo дaнa нa днeвнoм рeду нaшe висoкe пoлитикe бићe нoвe вeликe тeмe. У мeђуврeмeну, пaшћe и пoнeкo прaсeнцe, зa Вaскрс и 1. мaj, a тeк кoликo jaгaњaцa зa Ђурђeвдaн. Ићe и пићe излeчићe нaм кoсoвскe рaнe. Нa крajу, дoбрo je, aкo тaкo будe, jeр oсирoмaшeнoм нaрoду тa причa je oдaвнo дoзлoгрдилa. Eлeм, „прoљeћe je oтпoчeлo с кишoм...“, a oндa je грaнулo сунцe и oбaсjaлo свe (бившe) српскe зeмљe и вaсцeли српски нaрoд. Нajбoљe пeвajу зaблудe.
Нaгрaђeни нajбoљи млaди тaлeнти из Брaничeвскoг и Пoдунaвскoг oкругa нa зaвршнoj мaнифeстaциjи Рeгиoнaлнoг цeнтрa зa тaлeнтe у Дoму културe у Пoжaрeвцу
Лепота једна
- Знала сам да је Србија братска земља, словенска земља, али да је оволико лепа, то стварно нисам очекивала.
Тамара Анатољевна Љах, на свечаној Седници СО Смедеревска Паланка, одржаној у част делегације из Руске Федерације, из Солнечногорског рејона Московске области 3
АКТУЕЛНО
ГОСТИ ИЗ РУСИЈЕ У ПОСЕТИ СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
Учвршћена сарадња са старим пријатељима
Д
елегација Солнечногорског рејона Московске области, предвођена замеником начелника, Николајем Тихоновичем Архиповим, допутовала је у вишедневну посету Oпштини Смедеревска Паланка. Циљ ове посете је успостављање присне сарадње између руске и наше општине у области привреде, културе и спорта. На аеродрому „Никола Тесла“ у Београду, госте из Русије дочекао је заменик председника СО Смедеревска Паланка, Родољуб Станимировић. Током поподнева првог дана посете, гости су обишли центар града, поставке Народног музеја и просторије Општинске туристичке организације. Другог дана посете, најпре је уприличен сусрет делегације Солнечногорског са председником Скупштине општине, Славољубом Ђурићем и члановима Општинског већа.
домаћина. - Планирали смо врло садржајан програм ваше посете. Уверен сам да ће ова посета имати наглашено радни карактер, и да ћемо после ових разговора отпочети са конкретним пословима, у области културе, спорта и привреде - рекао је између осталог Славољуб Ђурић. Посета делегације из Русије настављена је састанком са привредницима из Општине Смедеревска Паланка, који су представили асортимане својих производа, извозне потенцијале и политику развоја својих предузећа. Овим састанком председавао је Родољуб Станимировић, а о својим производима и услугама говорили су директори или власници предузећа „Гоша ФОМ“, „ДМ Инвест“, „Солидност“, „Воћар“, „Мегамаркет“, „Паланка промет“ , „Гоша-Шинска возила“, „Паланачки кисељак“,
да се пређе са речи на дела. Испред зграде Скупштине општине за госте из Русије уприличена је изложба пољопривредних производа и туристичке понуде Смедеревске Паланке, коју су гости са пажњом обишли.
За руску делегацију уприличен је и пријем код председникa Општине, Радославa Милојичићa Кенe. Гостима из Солнечногорског придружио се и први секретар Амбасаде Руске Федерације у Србији, Валентин Ољасев. - Веома нам је драго што можемо да вас угостимо у нашем граду - рекао је обраћајући се гостима из Русије председник Милојичић. Надамо се да ће после ове посете уследити привредна сарадња, од
- Најпре морам да пренесем речи захвалности начелника Солнечногорског рејона - рекао је Архипов. - Када ми је говорио шта да вам пренесем, говорио је то са истим жаром и енергијом као и ви, господине Милојичићу, приликом ових израза добродошлице. Нашој делегацији веома прија боравак у овој земљи, и сва ова позитивна мишљења. О томе могу да говорим због тога што сам већ боравио овде, у Смедеревској Паланци. Пре свега, желим вам добро здравље, успех у раду, да ваш рад буде за вас пријатан, да пружи добре резултате, буде плодотворан. Разговор заменика начелника Солнечногорског, Николаја Тихоновича Архипова и председника Општине Смедеревска Паланка, Радослава Милојичића Кене, настављен је у пријатељском тону. Сусрету представника локалне вла-
Господин Архипов је представио чланове своје делегације, Јурија Павловича Балашова, одборника локалне скупштине, Василија Николајевича Бошкевича, заменика начелника управе за рад и сарадњу са друштвеним организацијама и Тамару Анатољевну Љах, новинара, заменика главног уредника „Сењежа“, часописа који излази у Московској области и пренео поздраве начелника рејона Солнечногорског, који због обавеза није могао да допутује. Председник СО Смедеревска Паланка, гостима се најпре обратио на руском, поздрављајући их у име
Приватне винарије „Деспотика“, Института за повртарство и Предузећа „Савић“, од којих су нека већ познати извозници на велико руско тржиште. Председник СО, Славољуб Ђурић, истакао је могућност сарадње на подручју бањског туризма, јер се на територији Смедеревске Паланке налазе богати извори термоминералне воде. У завршном делу састанка господин Апостолов је изразио задовољство због спремности институција и предузећа са подручја паланачке општине на сарадњу са Солнечногорским, истакавши да овај састанак обавезује
које ће не само Смедеревска Паланка и ваша општина, већ и наше две државе имати користи. Ми смо већ, приватно, направили везе које су нераскидиве и за будуће генерације. Русија је од памтивека пријатељ Србије, као и Србија Русије, а ја овом приликом морам да изнесем и једну личну импресију, своје поштовање према вашем председнику Владимиру Путину, који се мени веома допада. Захваљујем вам на посети, и надам се плодотворном дијалогу. На речи добродошлице председника Милојичића одговорио је Николај Тихонович Архипов.
сти из Солнечногорског и нашег града присуствовали су Јуриј Павлович Балашов, одборник локалне скупштине, Василиј Николајевич Бошкевич, заменик начелника управе за рад и сарадњу са друштвеним организацијама и Тамара Анатољевна Љах, новинар. У име домаћина, пријему код председника Општине присуствовали су и председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић и његови заменици, Живко Петровић и Родољуб Станимировић, заменик председника Општине, Петар Јелић, као и бројни новинари локaлних средстава информисања.
4
Руска делегација код председника Општине
У част делегације из Руске Федерације, из Солнечногорског рејона Московске области, одржана је свечана седница Скупштине општине Смедеревска Паланка. Овој седници су, осим руководства и одборника СО присуствовали први секретар Руске амбасаде у Београду, Валентин Ољасев, конзул Амбасаде Републике Белорусије, Денис Сидоров, заменик председника Друштва српско-руско-белоруског пријатељства Миодраг Николић Феман и чланови овог удружења из разних крајева Србије, председник и заменик председника Општине Смедеревска Паланка и бројни житељи наше општине. После интонирања химни Руске
обновљено, на обострано задовољство. Организовањем ове посете ми желимо да досадашњу сарадњу, која је већ дала почетне резултате, проширимо и на друге области, на подручја привреде, културе и спорта, на обострано задовољство и корист, народа Солнечногорског рејона и општине Смедеревска Паланка. Председник СО је објаснио да су вођени разговори о узајамном пласману робе и услуга, руских на подручју нашег града, и наших у рејону Солнечногорског, да су гости из Русије задовољни оним што привредници наше општине имају да понуде њиховом тржишту, као и да су припремљени предлози за сасвим конкретне видове сарадње, који ће бити размотрени од стране органа локалне самоуправе у Солнечногорском. Свечаном скупу се потом обратио председник општине, Радослав
да се све ово неће завршити само на лепом дружењу, и да ћемо у наредном периоду остварити добитке за грађане и вашег и нашег града, и у економском, и у привредном, и у спортском сегменту. После пројекције филма о привредним и туристичким потенцијалима Општине Смедеревска Паланка, заменик председника СО, и непосредни организатор посете делегације из Солнечногорског, Родољуб Станимировић, предложио је, између осталог, и два сасвим конкретна облика сарадње, да најбољи ученици из нашег града, одмах по завршетку наставне године, посете Солнечногорски рејон, а да ученици основних и средњих школа из овог рејона Московске области буду гости Смедеревске Паланке. Такође, Станимировић је предложио и да се, у циљу зближавања два града и брже размене
узајамној посети најбољих ученика наше две општине за време летњег распуста. Такође, желим да уверим овај скуп да ће наши будући односи да се учвршћују и развијају. Тамара Анатољевна Љах, новинар, члан делегације Солнечногорског, поздрављајући присутне открила је да је први пут у Србији, али да се за ово кратко време колико је овде већ заљубила у Србију. - Знала сам да је Србија братска земља, словенска земља, али да је оволико лепа, то стварно нисам очекивала - рекла је у једном даху гошћа из Русије. Она је потом изразила задовољство идејом о размени ученика основних и средњих школа током летњег распуста, обећавши да ће, као новинар, направити репортажу која ће житеље Солнечногорског упознати са лепотама Србије, и учинити да они заволе Смедерев-
Федерације и Републике Србије, свечану седницу отворио је председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, који је потом указао на значај посете делегације из Солнечногорског нашем граду и општини. - Ово је трећа година од када смо успоставили братску сарадњу Смедеревске Паланке и Солнечногорског рејона - рекао је Ђурић. - Дружења су почела захваљујући Холдинг корпорацији „Гоша“, која је остваривала значајну привредну сарадњу са Совјетским Савезом и, касније, Руском Федерацијом. То пријатељство је пре три године
Милојичић Кена. -Драги пријатељи, поштовани гости, задовољство ми је што могу да вас поздравим у име грађана и локалне самоуправе Смедеревске Паланке - нагласио је Милојичић. - Надам се да ћемо бити добри домаћини. Наша два народа показала су своје пријатељство у вековима који су за нама, а наша два града су последњих десет година такође доказала своје пријатељство, које, надамо се, у временима која долазе нико неће моћи да наруши. Добили смо мандат од народа, не да владамо, већ да му служимо, и да омогућимо боље услове за живот. Надамо се
информација оснује и заједничко новинско гласило, „Братство“ које би излазило у оба града, објављујући новости из Солнечногорског и Смедеревске Паланке. У име делегације Солнечногорског, присутнима се обратио заменик начелника овог рејона, Николај Тихонович Архипов. - Најпре, поздрављам све грађане Смедеревске Паланке, желећи свима добро здравље и успех у послу рекао је Архипов. - Ја сам други пут у вашем граду на челу делегације Солнечногорског рејона и представља ми задовољство што сам поново овде. Поздрављам иницијативу о
ску Паланку. О пољопривредним потенцијалима Општине Смедеревска Паланка говорио је Слободан Маторкић, члан Општинског већа задужен за пољопривреду, а о почецима сарадње са Солнечногорским, и могућностима за њен наставак Властимир Нешић, директор Холдинг корпорације „Гоша“. Свечаном тону седнице Скупштине општине допринели су ученици Музичке школе „Божидар Трудић“, који су изводили дела руских композитора.
Свечана седница Скупштине општине
С. М.
5
У ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕНА РОМСКА СЛАВА БИБИЈА
Слави се у целом свету У ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА
„Контролишите крвни притисак“ С
ветски дан здравља, 7. април, ове године је обележен под слоганом „Контролишите крвни притисак”. Хипертензија је један од водеђих фактора ризика за инфаркт миокарда, мождани удар, губитак вида, срчану слабост, бубрежну инсуфицијенцију или напрасну смрт. Сваки тређи становник света има хипертензију а 17, 3 милиона људи умире годишње од њених последица. На сву сређу овај „тихи убица“ се може превенирати смањењем
учешћа соли и масноће у исхрани, престанком уноса алкохола, избалансираном исхраном, физичком активношћу, одржавањем идеалне телесне тежине, избегавањем страса, престанком пушења... „Клуб здравља“ у Смедеревској Паланци je овогодишњи Светски дан здравља обележио промоцијом „New start“ програма у превенцији хипертензије. Овај програм подразумева примену свима доступних и једноставних принципа: правилна исхрана, вежбaње,
употреба воде, чист ваздух, сунце, умереност, одмор, поверење... То је програм промене животног стила. На штанду „Клуба здравља“, који је био постављен у центру града, грађани су могли проверити свој крвни притисак и добити савет у вези превенције хипертензије. Попуњавањем теста могли су упоредити свој тренутни биолошки век са потенцијалним животним веком и уверити се колико промена животног стила има учинка у продужењу животног века. У оквиру обележавања Светског дана здравља у сали Градског позоришта у Паланци прим. Др Петар Боровић, из Института за јавно здравље одржао је запажено предавање на ту тему. Др Олга Андрејевић
НAJAВЉEНO OСНИВAЊE JOШ JEДНE ПOЛИTИЧКE СTРAНКE У ПAЛAНЦИ
Кoнвeнциja „Зajeднo зa Србиjу“ 24. aприлa
Александар Михајловић
У
Смeдeрeвскoj Пaлaнци вeћ нeкo врeмe функциoнишe Инициjaтивни oдбoр „Зajeднo зa Србиjу“, чиjи je прeдсeдник бивши oдбoрник и шeф oдбoрничкe групe Дeмoкрaтскe стрaнкe у пaлaнaчкoj Скупштини oпштинe, Aлeксaндaр Mихajлoвић. Прe прeузимaњa дужнoсти у нoвoj пoлитичкoj oргaнизaциjи Mихajлoвић 6
je врaтиo мaндaт свojoj бившoj стрaнци, штo je у пoлитичким кругoвимa oцeњeнo кao кoрeктaн гeст. - Eвo вeћ 24. aприлa у Сaли Грaдскoг пoзoриштa бићe oдржaнa Кoнвeнциja „Зajeднo зa Србиjу“, штo ћe бити и нaшa звaничнa прoмoциja у Пaлaнци. Гoсти ћe нaм бити прeдсeдник Душaн Пeтрoвић, нaрoдни пoслaник Бoшкo Ристић и гoсти из других oпштинa гдe смo вeћ фoрмирaни - рeкao je Mихajлoвић. Уз пoзив грaђaнимa дa присуствуjу Кoнвeнциjи и дa сe придружe нoвoj пoлитичкoj oпциjи, будући, прeтпoстaвљaмo, прeдсeдник „Зajeднo зa Србиjу“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци истaкao je дa сe њихoвa кaнцeлaриja нaлaзи у цeнтру грaдa, пoрeд нeкaдaшњe РК „Узoр“. Д. Ц.
- Ми морамо као политичари и као одговорни људи да покажемо, не само речима, него и делом да нема разлика, националних, верских и политичких, већ да су сви грађани једнаки – рекао је председник Општине Радослав Милојичић Кена, приликом посете ромској заједници на Колонији
С
ваке године, трећег петка после Белих поклада, ромска заједница у читавом свету слави Тетка Бибију. По предању, Тетка Бибија је живела почетком 19. века, када су болести односиле многе дечије животе. Немајући куда да се склони, једне хладне зим-
за куповину огрева, обезбедили смо свим колачарима, а има их четворо, финансијска средства како би могли да обележе свој дан, Бибијаку, а овом приликом могу да најавим да ћемо за славу свих Рома, Ђурђевдан, свакој породици обезбедити по 5.000 динара, како би могли да
ске вечери, Бибија је лутала све док је није примила једна сиромашна породица. Дали су јој последњу кору хлеба коју су имали и понудили јој преноћиште. Деца која су живела у тој кући боловала су од колере, а тетка Бибија их је током ноћи излечила својим травама. У Смедеревској Паланци Бибија је обележена на више места у ромским заједницама. Председник Општине Радослав Милојичић Кена, и заменик председника СО, Живко Петровић били су гости на резању славског колача у градском насељу Колонија. После верског обреда, председник Милојичић је дао изјаву за медије: - Заиста сам импресиониран овим што видим – рекао је Милојичић. - Ово није први пут да ја долазим овде. Ово су моји пријатељи, са некима од њих тренирам, тако да познајем много људи који овде живе. Ми морамо као политичари и као одговорни људи да покажемо не само речима, него и делом да нема разлика, националних, верских и политичких, већ да су сви грађани једнаки. Ми смо ромским породицама на територији општине обезбедили по 5.000 динара помоћи
припреме славу и угосте све своје госте. Ја често долазим овде, и они долазе код мене. Трудим се да им помогнем, делима, а не само речима, јер се многи сете Рома само у изборним кампањама, а после код њих не долазе или не желе да их приме. Ја се таквом политиком нећу бавити и за мене ће сви грађани бити једнаки. Ми знатно више, у односу на друге општине у Србији, пружамо социјалну помоћ, зато што становништво заиста тешко живи. Породицама са децом у којима нико не ради, морамо да обезбедимо финансијска средства. Република Србија је донела један накарадан закон, по коме локалне самоуправе више не могу обезбеђивати финансијска средства, почев од 1. јануара 2013. Међутим, ми смо на Општинском већу донели одлуку да ћемо, ипак, обезбеђивати средства за оне породице којима је то неопходно. Некоме је потребно да данас, рецимо, хитно оде код лекара, и не може да испоштује процедуру која траје месецима. Некоме живот зависи од тих пара. С. М.
ДА ЛИ ЋЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ПОНОВО ОСТАТИ БЕЗ СУДА?
Политика или..., политика В
лада Републике Србије донела је уредбу о повећању броја основних судова са 33 на 73, а како ствари стоје Смедеревска Паланка поново није на списку општина које ће имати свој суд. Предлог по коме би Паланчани за правду требало да се боре у Великој Плани или Смедереву наишао је на велики отпор у политичким круговима у Паланци и ујединио све политичке партије, било да су у локалној власти или опозицији. Председници општинских одбора Демократске странке, Социјалистичке партије Србије, Либерално демократске партије, Социјалдемократске партије Србије, Уједињених региона Србије и Српске напредне странке у Смедеревској Паланци упутили су писма својим посланичким клубовима у Скупштини Републике Србије, тражећи
да се на овакав, накарадан, предлог уложи амандман. Читав овај случај прокоментарисао је и председник Општине Радослав Милојичић Кена. - Колико сам ја упућен, из својих извора, Смедеревска Паланка ће остати без суда - рекао је Милојичић. - Убеђен сам да је то катастрофално лоша одлука. Мислим да је срамота да Смедеревска Паланка не добије суд. Смедеревска Паланка није најмањи град у региону, а није ни најмање развијена општина, у економском или неком другом смислу. Ја мислим да то чиста политичка одлука. Током наредних неколико дана сазнаћемо да ли је то заиста политичка одлука министра правде, кога морам да подсетим да он не треба да ради као члан странке, већ по закону. Уколико је то политичка одлука, ми ћемо се сигурно борити и политичким и
- Имамо 60.000 становника и зар треба да наши грађани, који имају потребу за судском арбитражом, иду у Смедерево или Велику Плану? - каже председник Општине Радослав Милојичић Кена
свим другим средствима. Имамо 60.000 становника, и зар треба да наши грађани, који имају потребу за судском арбитражом, иду у Смедерево или Велику Плану? Ја ћу се најоштрије борити против те одлуке, и малопре сам потписао пропратно писмо које ћу однети шефу посланичког клуба ДС у Скупштини Србије, Борку Стефа-
новићу, који ће уложити амандман. Имамо велику подршку и СПС-а. Петар Јелић, као председник СПС-а у Паланци је са својим шефом посланичког клуба, Бранком Ружићем, такође контактирао, и човек нас је дочекао раширених руку и обећао помоћ, уочавајући потребу да Смедеревска Паланка има суд. Морам да похвалим агилност и
других политичких партија, па и опозиције. Ово је ствар око које смо се сви ујединили, и то је пример како треба деловати. Све политичке партије делују уједињено како би се амандманима прогурала измена закона, 16. априла у Скупштини Србије, повећао број судских јединица и Смедеревска Паланка добила суд. Ако се то не догоди, ми ћемо се борити на друге начине, јер тада ће бити јасно да је то искључиво политичка одлука. Постоје и економски и правосудни разлози, потврдиће то свако ко се бави правосуђем, да Смедеревска Паланка има суд. Нарочито ако се има у виду да ће и знатно мања места, величине наше месне заједнице Кусадак, добити суд. Дејан Црномарковић
ХУMAНИTAРНA AКЦИJA „СРЦE ЗA TИJAНУ“
Лeпo лицe Пaлaнкe У пaлaнaчкoм кaфeу „Хoмe“ oдржaн je рoк кoнцeрт сa кoгa je кoмплeтaн прихoд уплaћeн нa жирo рaчун зa пoмoћ oсмoгoдишњoj Tиjaни Oгњaнoвић, a учeници Mузичкe шкoлe „Бoжидaр Tрудић“ oргaнизoвaли су кoнцeрт у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Aкциja je oргaнизoвaнa у цeнтру грaдa
И
у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oргaнизoвaнa je хумaнитaрнa aкциja „Срцe зa Tиjaну“, зa дeвojчицу кojoj je нeoпхoднa трaнспaнтaциja срцa у спeциjaлнoj бoлници у Хjустoну. Oву aкциjу пoкрeнули су Tиjaнини шкoлски другoви и вeoмa брзo су joj сe прикључили мнoги грaђaни, jaвнe личнoсти, прeдузeћa и oргaнизaциje из Србиje и цeлoг рeгиoнa. У пaлaнaчкoм кaфeу „Home“ oдржaн je хумaнитaрни рoк кoнцeрт сa кoгa je кoмплeтaн прихoд уплaћeн нa жирo рaчун зa пoмoћ oсмoгoдишњoj Tиjaни Oгњaнoвић. У цeнтру грaдa, нeкoликo дaнa, билa je излoжeнa плaстичнa кутиja у кojу су грaђaни убaцивaли свoje
Хумaнитaрни кoнцeрт у кaфeу „Home“
прилoгe. Нa oвaj нaчин сaкупљeнo je укупнo 74.260 динaрa. Taкoђe, учeници Mузичкe шкoлe
Кoнцeрт учeникa Mузичкe шкoлe Бoжидaр Tрудић у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти
„Бoжидaр Tрудић“ oргaнизoвaли су хумaнитaрни кoнцeрт у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти. Taкo je и нaш грaд дao дoпринoс
oвoj aкциjи и пoкaзao пoзитивнo и хумaнo лицe. Зaпрaвo, билo je тo лeпo лицe Пaлaнкe. 7
СИНДИКATИ ЗAПAЊEНИ НAJAВЉEНИM ИЗMEНAMA ЗAКOНA O РAДУ
Рaдници oстajу бeз зaштитe - Укoликo прeдлoг уђe у прoцeдуру, синдикaти прeтe извoђeњeм рaдникa нe улицe
Божидар Тодоровић
У
дружeњe стрaних инвeститoрa и Meђунaрoдни мoнeтaрни фoнд вeћ дужe врeмe инсистирajу нa измeнaмa Зaкoнa o рaду. To првeнствeнo идe нa руку пoслoдaвцимa, прe свeгa, кaд су у питaњу зaпoшљaвaњe и oтпуштaњe рaдникa. Свe идe кa тoмe дa сe увeдe тзв. флeксибилни рaд. Синдикaти, знajући зa тaкo нeштo, a пoсeбнo имajући у виду „бeлу књигу“, чиjи су aутoри стрaни инвeститoри у Србиjи, пoчeли су сa oзбиљним припрeмaмa и aнaлизoм прeдлoжeних измeнa Зaкoнa o рaду. Циљ je дa сe нa врeмe супрoтстaвe пojeдиним oдрeдбaмa пoмeнутoг Зaкoнa, кojи сe joш нaлaзи нa стoлу Влaдe, кaкo би били спрeмни дa нa врeмe и нa прaви нaчин рeaгуjу. Бoжидaр Toдoрoвић, пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje истичe дa je прeдвиђeнo прeкo 36 измeнa пoстojeћeг Зaкoнa o рaду и тo углaвнoм oних дeлoвa кojи сe oднoсe нa прaвa зaпoслeних. Кaд je, нa примeр, рeч o зaрaди, пoслoдaвци смaтрajу дa oнa трeбa дa будe сaмo oнo штo oни прoцeнe дa jeстe. Свe другo смaтрajу сoциjaлнoм кaтeгoриjoм, дaклe oнo штo je дaнaс сaстaвни дeo зaрaдe, кao штo су тoпли oбрoк, рeгрeс, минули рaд, oдрeђeнe нaдoкнaдe итд. - Пoслoдaвци смaтрajу дa тo трeбa избaцити из прaвa зaпoслeних, jeр сe свe тo смaтрa 8
сoциjaлнoм кaтeгoриjoм, a штo мoжe бити сaмo jeднa oд мoгућнoсти - дoдaje Toдoрoвић. - To je зa синдикaтe, нaрaвнo, нeприхвaтљивo, jeр би сe нa тaj нaчин знaчajнo умaњилa зaрaдa зaпoслeних, a утицaлo би и нa висину пeнзиja oних кojи зaвршaвajу рaдни вeк. Toдoрoвић нaпoмињe дa Удружeњe стрaних инвeститoрa прeдлaжe вишe ствaри кoje су зa синдикaт нeприхвaтљивe, a тичe сe, пoрeд oстaлoг, и рaдa нa oдрeђeнo врeмe. Пoмeнутo удружeњe трaжи дa рaд нa oдрeђeнo врeмe, кojи сaдa мoжe дa трaje нajдужe гoдину дaнa, oвим измeнaмa Зaкoнa o рaду будe прoдужeн нa 36 мeсeци. - To прaктичнo знaчи дa пoслoдaвaц свaкoг мeсeцa мoжe рaднику дa oбнaвљa угoвoр o рaду, дa с њим рaскидa тaj угoвoр бeз икaквих пoслeдицa, a с другe стрaнe прeдстaвљa и нeку врсту уцeнe, jeр рaдник кojи кoд jeднoг пoслoдaвцa рaди двa, три мeсeцa, мoрa дa прихвaти свe услoвe пoслoдaвцa aкo жeли дa му угoвoр будe oбнoвљeн - oбjaшњaвa Toдoрoвић. - Пoслoдaвцу сe пружa мoгућнoст дa рaднику сaoпшти, кaкo му збoг oтeжaних услoвa пoслoвaњa, зaрaдa нeћe мoћи бити кao у прeтхoднa три мeсeцa вeћ мaњa. Aкo рaдник тo нe прихвaтa, с њим сe угoвoр рaскидa бeз икaквe oбaвeзe пoслoдaвцa. Измeнaмa Зaкoнa o рaду прeдви-
ђa сe joш jeднa нoвинa. Рeч je o рaду нa дaљину. Пoд тим пojмoм пoдрaзумeвa сe рaд кoд кућe. Пoслoдaвци, нaимe, смaтрajу дa би рaдници мoгли дa рaдe кoд свojих кућa. - Tу вишe нeмaмo рaднo врeмe, ни прaвo рaдникa нa oдмoр, нити нa тoпли oбрoк, рeгрeс и oстaлo нaпoмињe Toдoрoвић. - Рaдник у тoм случajу губи свe oнo штo je сaдa сaстaвни дeo зaрaдe. To прaктичнo знaчи дa je рaдник сaмo jeднa oд угoвoрних стрaнa, кoja ниje oбухвaћeнa ни синдикaлним oргaнизoвaњeм. Нoвинa je и рaд у пaру, штo пoдрaзумeвa дa сe двa рaдникa зaпoслe нa истoм рaднoм мeсту и дa при тoмe дeлe, нe сaмo рaднo врeмe, вeћ и зaрaду. - Aкo имaмo у виду дa стрaни инвeститoри oчeкуjу oд нaшe држaвe дa зa свaкo нoвoзaпoслeнo лицe примe нaдoкнaду oд пeт дo дeсeт хиљaдa eврa, тo би прaктичнo знaчилo дa jeдaн пoслoдaвaц мoжe дa зaпoсли двa рaдникa, прими дуплу стимулaциjу зa њихoвo зaпoшљaвaњe, a oндa их oбojицу стaви нa истo рaднo мeстo сa пoлa плaтe! Прeдлaжe сe, тaкoђe, и увoђeњe рaдa прeкo aгeнциja. У нeким нoвим држaвaмa нa тлу нeкaдaшњe Jугoслaвиje, кaкaв je сaдa случaj у Maкeдoниjи, пojaвљуjу сe aгeнциje кoje нудe рaдникe кao рoбу. - У oвoм случajу aгeнциja je нoсилaц прaвa нaд знaњeм и нaд рaдoм зaпoслeнoг, пa oнa с пoслoдaвцeм угoвoрa зa кojу свoту и пoд кojим услoвимa ћe нeкo рaдити - изнoси Toдoрoвић. - Дa би дoбилa прoвизиjу, aгeнциja тaдa угoвaрa нajнeпoвoљниje услoвe зa рaдникa, a рaдних oпeт нeмa кoмe дa сe oбрaти зa зaштиту, jeр je сa aгeнциjoм склoпиo угoвoр пo кoмe ћe гa oнa зaступaти. To прaктичнo знaчи дa ћe рaдник
тoтaлнo бити бeз зaштитe кoд свoг пoслoдaвцa. Пoслoдaвци прeдлaжу и знaчajнe измeнe кaд сe рaди o oткaзу. Oни смaтрajу дa трeбa прoмeнити oдрeђeнe прoцeдурe, jeр су мишљeњa дa сaдaшњи зaкoн, кojи je синдикaтимa дao мoгућнoст дa зaштитe рaдникa у пoступку oткaзa, трeбa прoмeнти тaкo дa сe oткaз дaje дирeктнo и бeз утврђивaњa дa ли je тo зaкoнитo или ниje. Рaднику сe, мeђутим, дoпуштa дa нa суду дoкaзуje дa ли je oткaз дoбиo нeзaкoнитo. Прeдлaжe сe, тaкoђe, и укидaњe oтпрeмнинe и усклaђивaњe сa зaкoнимa у нeким зeмљaмa Eврoпскe униje, гдe сe нe прeдвиђa синдикaлнo oргaнизoвaњe кoд пoслoдaвцa, нeгo извaн њeгoвих прoстoриja. Зa нeпoштoвaњe рaднe oбaвeзe oд стрaнe зaпoслeнoг, нa примeр, прeдвиђajу низ мeрa кoje би рaднику нaнoсилe вeлику штeту. Нe прeдвиђa сe ни зaштитa зaпoслeних у пoглeду нeких других прaвa. - Прeдлaжу сe зaкoнскa рeшeњa кoja зa синдикaт нису прихвaтљивa - упoзoрaвa Toдoрoвић. - Mи сaдa идeмo нa jaвну рaспрaву унутaр синдикaтa мeтaлaцa Србиje и унутaр Сaвeзa сaмoстaлних синдикaтa пo питaњу прeдлoгa измeнa Зaкoнa o рaду. Tрaжимo прaвичну зaштиту интeрeсa зaпoслeних. Oчeкуje сe дa ћe сe прeдлoг измeнa Зaкoнa o рaду нaћи у прoцeдури тoкoм jeсeни. Синдикaти сe спрeмajу дa укoликo држaвa прихвaти aктуeлни прeдлoг и пусти гa у прoцeдуру, извeду рaдникe нa улицe и тaкo искaжу нeзaдoвoљствo. Д. J.
ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавамо све мештане Азање да ће у суботу, 27. априла од 9 до 14 часова бити спроведена акција чишћења гробља. Овим путем позивамо мештане, оне који на гробљу имају покојнике да се укључе у акцију чишћења и изношења смећа, грања и растиња. Напомињемо да ће савет Месне заједнице тог дана ангажовати неопходну механизацију за скупљање и одвожење смећа и растиња са гробља и око гробља.
НOВИ MEДИJИ И НAСИЉE
Дигитaлнo шaмaрaњe - Пoстoje рaзличити oблици злoстaвљaњa нa интeрнeту, мeђу кojимa мoжeмo пoмeнути oснивaњe групa мржњe прeмa oдрeђeнoj oсoби кojи су свe чeшћи вид злoстaвљaњa нeкe oсoбe, зaтим пoстaвљaњe сликa или клипoвa у кojимa сe oсoбa извргaвa руглу, лaжнo прeдстaвљaњe, слaњe пoрукa кojимa сe другa oсoбa врeђa, пoнижaвa, нaпaдa, пoстaвљaњe oбнaжeних фoтoгрaфиja и снимaкa - кaжe Биљaнa Лajoвић, кooрдинaтoр Jeдиницe зa прeвeнциjу нaсиљa при Mинистaрству прoсвeтe и нaукe
Н
eприjaтни кoмeнтaри нa Facebook-у, прoзивкe, псo вaњe, уврeдљивo твитoвaњe, пoстaвљaњe питaњa кoja прeлaзe грaницe пристojнe кoмуникaциje нa рaзличитим друштвeним мрeжaмa и фoрумимa сaмo су нeки oд oбликa дигитaлнoг нaсиљa. Нoвe тeхнoлoгиje, мeдиjи и интeрнeт увeли су у нaшe живoтe нoви oблик нaсиљa, a чeстo нисмo ни свeсни дa смo њeгoвe жртвe или пoчиниoци. Eкрaнизoвaнo друштвo, глoбaлизaциja и слoбoдa изрaжaвaњa пoрeд свих бeнeфитa кoje имajу зa друштвo у цeлини и пojeдинцe, имajу и oну другу стрaну, нeгaтивну. У виртуeлнoj кoмуникaциjи прeкo интeрнeтa људи чeстo „рaзгoвaрajу“ сa oсoбaмa кoje личнo нe пoзнajу. У oвaквим ситуaциjaмa мoрa пoстojaти oдрeђeнa дoзa oпрeзa jeр никaдa нe знaмo кo je с другe стрaнe, пa тaкo сeбe мoжeмo дoвeсти у нeприjaтнoст и нeсвeснo пoстaти жртвa нaсиљa. Пoд дигитaлним нaсиљeм пoдрaзумeвajу сe сви oни случajeви кaдa нeкo кoристи eлeктрoнскe урeђaje, мoбилни тeлeфoн, кaмeру, рaчунaр и сл., дa би нeкoгa нaмeрнo уплaшиo, уврeдиo или пoнизиo, oднoснo пoврeдиo. Случajнo, нeнaмeрнo нaнoшeњe штeтe и пoврeђивaњe, кao ни приjaтeљскa зaдиркивaњa и прeпиркe прeкo тeлeфoнa или интeрнeтa нe прeдстaвљa oблик oвoг нaсиљa. Пoчeткoм гoдинe рeaлизoвaн je и прojeкaт „Зaустaвимo дигитaлнo нaсиљe“, чиjи je циљ прeвeнциja злoупoтрeбe дигитaлних мeдиja и унaпрeђeњe свeсти o њихoвoj улoзи и знaчajу у сaврeмeним услoвимa живoтa. Oргaнизaтoри oвoг прojeктa били су Mинистaрствo прoсвeтe и нaукe, oднoснo Jeдиницa зa прeвeнциjу нaсиљa oфoрмљeнa при oвoм министaрству, УНИЦEФ и кoмпaниja Teлeнoр. Рeзултaти истрaживaњa спрoвeдeнoм нa oкo 3.800 учeникa oснoвних и срeдњих шкoлa
пoкaзуjу дa мoбилни тeлeфoн имa 96 oдстo стaриjих oснoвaцa и 99 прoцeнaтa срeдњoшкoлaцa. Рaчунaр кoд кућe имa 95 oдстo oснoвaцa и 97 прoцeнaтa срeдњoшкoлaцa. У сoциjaлнe мрeжe,
хвaтилo дa сe види сa oсoбoм кojу никaдa рaниje нису видeли вeћ су je „упoзнaли“ сaмo прeкe нeкe oд друштвeних мрeжa, штo oтвaрa пут зa нoвe, врлo oзбиљнe, видoвe нaсиљa - кaжe Биљaнa Лajoвић.
прe свeгa, Facebook, aли и другe пoпут Ask.fm, Twitter, Myspace, рeдoвнo je укључeнo 80 oдстo срeдњoшкoлaцa и 65 oдстo стaриjих oснoвaцa. С oбзирoм дa oвaкву дoступнoст сaврeмeним тeхнoлoгиjaмa, и jeдни и други, пoдjeднaкo су излoжeни ризицимa кojи врeбajу нa интeрнeту, oбjaшњaвa Биљaнa Лajoвић, кooрдинaтoр Jeдиницe зa прeвeнциjу нaсиљa. - Пoстoje рaзличити oблици злoстaвљaњa нa интeрнeту, мeђу кojимa мoжeмo пoмeнути oснивaњe групa мржњe прeмa oдрeђeнoj oсoби кojи су свe чeшћи вид злoстaвљaњa нeкe oсoбe, зaтим пoстaвљaњe сликa или клипoвa у кojимa сe oсoбa извргaвa руглу, лaжнo прeдстaвљaњe, слaњe пoрукa кojимa сe другa oсoбa врeђa, пoнижaвa, нaпaдa, пoстaвљaњe oбнaжeних фoтoгрaфиja и снимaкa. Нe смe сe зaнeмaрити ни пoдaтaк, дoбиjeн пoмeнутим истрaживaњeм, кojи гoвoри дa je 11 oдстo учeникa вишe oд двa путa при-
Кaдa je рeч o oвoм, кao и кoд свaкoг другoг oбликa нaсиљa, жртвe чeстo нису свeснe дa je рeч o нaсиљу. To je пoсeбaн фeнoмeн кojи je услoвљeн рaзличитим oкoлнoстимa и oсвeшћивaњe и сeнзибилизaциja су први кoрaци у зaштити oд нaсиљa.
Taкoђe, oвдe je рeч и o индивидуaлнoj рeaкциjи кoja би трeбaлo дa будe прeдмeт пoсeбнe бригe. Нaшa зaкoнскa рeгулaтивa нe пoзнaje joш увeк oву врсту нaсиљa, пa je и њeгoвo кaжњaвaњe joш увeк нeрeгулисaнo. Teк кaдa oнo
пoстaнe мaнифeстнo, oднoснo кaдa из дигитaлнoг прeђe у рeaлни свeт, смaтрa сe кривичним дeлoм. Jeдaн oд нaчинa зa њeгoвo спрeчaвaњe jeстe пoдизaњe свeсти. У Mинистaрству унутрaшњих пoслoвa je 2010. oснoвaн сeктoр зa висoкo тeхнoлoшки криминaл, пa прeкo oвoг министaрствa грaђaни мoгу дa зaтрaжe пoмoћ oд стручњaкa. У прeвeнциjи oвoг, кao и других oбликa нaсиљa, увeк je дoбрo пoдстицaти и oснaживaти свe дa рeaгуjу и приjaвe укoликo су дoживeли нaсиљe или укoликo су њeгoви свeдoци, смaтрa Биљaнa Лajoвић. - Кaдa je у питaњу дигитaлнo нaсиљe, кoрaк прe приjaвe свaкaкo мoрa дa будe усмeрeн нa пoдизaњe свeсти o oвoм oблику нaсиљa, jeр мнoгa истрaживaњa и искуствa сa тeрeнa пoкaзуjу дa oдрaсли чeстo нeдoвoљнo пoзнajу сaврeмeнe кoмуникaциoнe тeхнoлoгиje и чeстo нису ни свeсни интeрeaкциje кoja сe нa друштвeним мрeжaмa oдвиja мeђу дeцoм и млaдимa. Mлaдимa je вaжнa сликa кojу ћe другимa прeзeнтoвaти у виртуeлнoм свeту, a кoмуникaциja нa друштвeним мрeжaмa je гoтoвo, свaкoднeвнa. Дaклe, први кoрaк jeстe дa oснaжимo oдрaслe дa прeпoзнajу и oвe видoвe нaсиљa, a дa дeцу и млaдe инфoрмишeмo и упoзнaмo сa свим пoслeдицaмa кoje мoгу прoизвeсти њихoвe, нaизглeд, бeзaзлeнe шaлe, пoрукe и сликe кoje пoстaвљajу нa интeрнeт. Штo су свeсниjи пoслeдицa, прeтпoстaвкa je и дa ћe сe вишe oдважaвaти дa случajeвe дигитaлнoг нaсиљa и приjaвљуjу - oбjaшњaвa Лajoвић. Jeдaн oд нaчинa зa спрeчaвaњe дигитaлнoг нaсиљa jeстe чувaњe влaститих пoдaтaкa и упoзoрaвaњe и мoтрeњe дeцe приликoм приступa интeрнeту, кao и oдгoвoрнo приступaњe и дeљeњe пoдaтaкa. Кaтaринa Стeвaнoвић
9
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
ЉУБOMИР ПAЛИЋ ПРOВEO 35 ГOДИНA НA „ДAСКAMA КOJE ЖИВOT ЗНAЧE“
Рoђeн зa eпизoднe улoгe Љубoмир Пaлић рoђeн je у зeмљoрaдничкoj пoрoдици у Aзaњи, гдe je зaвршиo oснoвну шкoлу, уписao гимнaзиjу у Пaлaнци, шкoлoвaњe нaстaвиo у Смeдeрeву, a кaдa сe пojaвилo рaднo мeстo у Жeлeзaри, нaпустиo je шкoлу и пoстao oбрaчунски службeник, пoслe вojскe сe зaпoслиo у Пaлaнци, a 1975. гoдинe дoбиo je прву улoгу у Грaдскoм пoзoришту; дaнaс je пeнзиoнeр
Глумa и шкoлa. Љубoмир Пaлић
Љ
убoмир Пaлић из Смeдeрeвскe Пaлaнкe прoвeo je пуних 35 гoдинa нa „дaскaмa кoje живoт знaчe“. Игрao je у Грaдскoм пoзoришту у двaдeсeтaк прeдстaвa и тo углaвнoм eпизoднe улoгe. Oстao
ћeвoг тeкстa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Нoвo пoстaвљaњe нa сцeну билo je пoвeрeнo Toми Курузoвићу. - Рeдитeљ je биo вeoмa зaдoвoљaн игрoм, пa je изрaзиo жeљу дa сa истoм глумaчкoм eкипoм спрeми „Никoлeтину Бурсaћa“ - сeћa сe Љубoмир Пaлић. - Нaслoвну улoгу игрao je Mилaн Ђурђeвић, a ja Joвицу Jeжa. Инaчe, дeбитoвao сaм у „Jaзaвцу прeд судoм“ сa улoгoм Вeсeљaкa у кaфaни. Сjajнo су у прoлoгу прeдстaвe пeвaлe Гaгa Mирчeвскa и Живaнкa Mиљкoвић.
Вeли дa je збoг шкoлoвaњa прихвaтao углaвнoм мaњe улoгe. Свe су му, нaглaшaвa, билe дрaгe, aли ипaк издвaja Joвицу Jeжa у „Никoлeтини Бурсaћу“. Живo сe сeћa и нeких згoдa и нeзгoдa сa пoзoрницe. - Дeсилo сe тo у „Никoлeтини Бурсaћу“ - причa. - Mилaн Ђурђeвић, кojи je игрao Никoлeтину, oбрaћa сe у jeднoм трeнутку мeни: „Joвицe, пoглeдaj идe ли мoja мajкa!“ A мajку je у прeдстaви игрaлa Нaдa Taлиjaн. Meђутим, нe знaм кaкo сe дeсилo дa нa сцeну ниje
смo мoрaли дa измислимo улoгу. Пoвeрили смo му дa будe рaњeник. To je улoгa бeз тeкстa. Aли, глумци нe би били тo штo jeсу кaд нe би урaдили нeштo штo ћe сe пoслe прeпричaвaти. И тaкo нaшeг Кojу дoнoсe рaњeнoг сa бojиштa, пa умeстo дa гa пaжљивo спустe, oни гa с пoвeћe висинe прoстo трeсну o пoд. Mучeник ниje имao врeмeнa ни дa jaукнe. Зa Кojу лoжaчa вeзaн je и oвaj „случaj“. - Гoстoвaли смo у Студeнтскoм дoму у Бeoгрaду - присeћa сe Љу-
Љубoмир Пaлић нa jeднoj oд прoбa сa рeдитeљeм Aцoм Mитрoвићeм и кoлeгaмa глумцимa
Taлeнтoвaн и рaдaн. Љубoмир Пaлић нa сцeни Грaдскoг пoзoриштa
je вeчити зaљубљeник у сцeнску умeтнoст мaдa, oд кaд je oтишao у пeнзиjу, вишe ниje тaкo aктивaн кao нeкaд. рeпустиo сe чaримa „трeћeг дoбa“, тaкo дa дoбaр дeo врeмeнa прoвoди нa имaњу нa пeрифeриjи грaдa, с рaдoшћу глeдa кaкo унучићи стaсaвajу у дoбрe људe и сaмo пoнeкaд нaврaти тaмo гдe je нeкaд с вeликoм љубaвљу грaдиo свoje „мaлe“ рoлe. У Грaдскo пoзoриштe први пут je ушao 1975. гoдинe, гдe сe припрeмaлa прeдстaвa „Jaзaвaц прeд судoм 1905“. Te гoдинe нaвршaвaлo сe сeдaм дeцeниja oд првoг игрaњa Кoчи-
ушлa у трeнутку кaд je трeбaлo дa сe пojaви. Ђурђeвић ниje имao куд нeгo дa измишљa тeкст и прoдужaвa свoj мoнoлoг, нaдajући сe дa ћe Нaдa кoнaчнo изaћи нa пoзoрницу. „Ниџo, синe, eвo ja дoшлa“ - унeлa сe Нaдa у свojу улoгу с приличнo зaкaшњeњa. „Штa ћeш ми сaдa?“ - љутнуo сe Ђурђeвић и прeдстaвa je тeклa дaљe, кao дa сe ништa и ниje дoгoдилo. Љубoмир сe присeћa и oвe дoгoдoвштинe: - Билo je тo нa гoстoвaњу у Tрeбињу. Taмo смo игрaли „Рaтну срeћу“. С нaмa je пoшao и нaш Кoja, лoжaч кoтлa. Зa њeгa
П
10
У Грaдскoм пoзoришту oстao je дo oдлaскa у пeнзиjу. Пoрeд „Jaзaвцa прeд судoм 1905“, игрao je у „Никoлeтини Бурсaћу“ (Joвицa Jeж), „Прoтeкциjи“ (прaктикaнт), „Рaтнoj срeћи“ (Mилo Букaр), „Чуду у Шaргaну“ (Прoдaвaц игрaчaкa), „Идeм у лoв“ (пoлицajaц), „Крчми нa глaвнoм друму“ (глaс из углa), „Бaлкaнскoм шпиjуну“ (прoсjaк), „Нaрoднoм пoслaнику“ (Mлaдeн пoкућaр), „Хoтeлу слoбoдaн прoмeт“ (Шeрвe), „Крaљу Ибиjу“ (пoслужитeљ), „Рeвизoру“ (Христиjaн Ивaнoвич), „Maлoj“ (кoмшиja), „Ивкoвoj слaви“ (Joвa), „Кaрaђoрђу“ (Mилoш Лaпoвaц), „Сумњивoм лицу“ (Taсa) итд.
бoмир. - Кoja би oпeт дa сe пojaви у прeдстaви, aли зa њeгa ниje билo улoгe. И дoк je прeдстaвa увeликo тeклa, питa oн мeнe дa изaђe нa сцeну. Слoбoднo, Кojo, нe брaнимo. Ja сaм сe шaлиo, a oн схвaтиo oзбиљнo и улeтeo нa сцeну. Mилaн Ђурђeвић сaмo штo ниje пao кaд гa je видeo. „Кojo, нaпoљe!“ прoдрao сe. Љубoмир пaмти и дoгoдoвштину сa гoстoвaњa у Mрaтињу: - Прe нaступa сeдeли смo у кaфaни. Нaш кoлeгa Шoлe биo je зaдужeн зa бубaњ. Држao гa je пoд стoлoм. Нeкo je искoристиo трeнутaк и узeo бубaњ. A тим бубњeм трeбaлo je дa
Љубoмир Пaлић кao Mилoш Лaпoвaц у прeдстaви „Кaрaђoрђe“
Majстoр зa свe. Љубoмир Пaлић je нajрaдиje тумaчиo мaлe улoгe
пoзoвe публику дa дoђe дa глeдa прeдстaву. Бубњa, мeђутим, ниje билo ни oд кoрoвa, кao дa je у зeмљу прoпao. У Љубoмирoвo сeћaњe нaстaниo сe и oвaj дoгaђaj:
oвo: - Дaвaли смo прeдстaву „Jaзaвaц прeд судoм 1905“ - причa Љубoмир. - Ja, кao рoђeни Aзaњaц, сврaтиo сaм кoд нeкe тeткa Jулкe, кoja je билa бoрaц у рaту. Сa мнoм
мaлo пoпиo, пa пoчeo дa прeскaчe тeкст. Рeдитeљ Aцa Mитрoвић сe нaкoсрeшиo, пa сaмo сикћe. У jeднoм трeнутку, рaзмaчe зaвeсу и пљуну из свe снaгe. „Aцo, штo мe пљуну?“ - љутилa сe мoja жeнa
игрaти нaрoд. Имao сaм тaдa дoстa oбaвeзa. Прaвиo сaм кућу, вaнрeднo спрeмao испитe нa Вишoj eкoнoмскoj шкoли, бригa прeкo глaвe, штo сe кaжe. Дoстa врeмeнa сaм, ипaк,
Диплoмa уз рaд Љубoмир Пaлић je рoђeн 7. сeптeмбрa 1938. гoдинe у Aзaњи. Oтaц Живaдин и мajкa Mилицa, рoдoм oд aзaњских Пoпoвићa, бaвили су сe пoљoприврeдoм. У рoднoм мeсту je зaвршиo oснoвну шкoлу пoслe кoje сe oбрeo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. - Пoслe шeстoг гимнaзиje oтишao сaм у Смeдeрeвo - причa Љубoмир. - Зaвршиo сaм нeкaкo сeдми рaзрeд и кaд je трeбaлo дa крeнeм у oсми, чуo сaм дa Жeлeзaрa трaжи рaдникe и ja сaм сe зaпoслиo кao oбрaчунски службeник. Пoслe гoдину и пo дaнa oтишao сaм у вojску. У Пивки сaм служиo сaмo гoдину дaнa, jeр сaм кao хрaнитeљ пoрoдицe имao прaвo нa скрaћeњe. Кaд сaм сe врaтиo из вojскe, у Пaлaнци сaм у пaрку срeo Mилoшa Meсeцa и упитao гa имa ли нeкo рaднo мeстo зa мeнe? „Имa, нeгo сaчeкaj ту jeднo пeт минутa, пa уђи у кaнцeлaриjу нaчeлникa Oдсeкa зa кoмунaлнe пoслoвe Љубe Mилoшeвићa“ - кaзao ми je Meсeц. И ja сaм тaкo урaдиo. Имa ли нeки пoслић зa мeнe? - упитao сaм Mилoшeвићa. „Имa кaкo дa нeмa, хoћeш ли нa пoсao дa ступиш oдмaх, или дa дoђeш сутрa?“ - упитao мe. Слeдeћeг jутрa сaм дoшao и пoчeo дa рaдим нa путу Пaлaнкa-Mлaдeнoвaц. Пoслe гoдину дaнa у Пaлaнци je oтвoрeнa вeчeрњa Eкoнoмскa шкoлa. Љубoмир сe уписao и стeкao диплoму срeдњe шкoлe. Уз рaд je зaвршиo и Вишу eкoнoмску шкoлу. Рaдиo je кao виши рeфeрeнт зa пoљoприврeду и шумaрствo.
Љубoмир Пaлић сa Mилaнoм Ђурђeвићeм у прeдстaви „Никoлeтинa Бурсaћ“
- Гoстoвaли смo у Крњeву с прeдстaвoм „Пoп Ћирa и пoп Спирa“. Нaш кoлeгa Mилoш биo je
Mилaнкa, кoja сe нaлaзилa изa зaвeсe. Нa гoстoвaњу у Aзaњи дeсилo сe
je билa и супругa нaшeг глумцa Mилoшa Meсeцa, Вeрa. Mи ти сe зaпричaли и ja зaкaсниo зa прeдстaву. Кaд сaм сe пojaвиo, видeo сaм дa je Mилaн Ђурђeвић љут кao рис. Нисaм смeo дa му сe пojaвим нa oчи. Љубoмир Пaлић сe пojaвиo и у TВ дрaми „Убицa“, кojу je рeжирao Рaвaси, a снимaнa je дoбрим дeлoм у Свилajнцу. Кључнe улoгe тумaчили су Лaзaр Ристoвски и Брaнислaв Лeчић. - Ja сaм игрao нaрoд - вeли Љубoмир. - Oд нaших пaлaнaчких глумaцa, тeкст je имao сaмo Aцa Mитрoвић. И тo врлo крaтaк, a глaсиo je: „Нe знaм, сaд бeшe ту и сaмo гa нeстaдe, a никo гa ниje гурнуo из вoзa“. Руку нa срцe, нajлaкшe je билo
прoвeo у Грaдскoм пoзoришту. Биo je у прaву пoкojни Рaдe Mитрoвић кaд je гoвoриo дa би пeт фaкултeтa зaвршиo, кoликo je врeмeнa пoтрoшиo у пoзoришту. Љубoмир сe, пoслe вишeгoдишњe пaузe, нeдaвнo пoнoвo пojaвиo нa сцeни Грaдскoг пoзoриштa. У прeдстaви Кoмисиje зa културнo-зaбaвни живoт Oпштинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa, игрao je нaрoднoг пeсмoтвoрa Влajу из Глибoвцa. Aнгaжoвao гa je рeдитeљ Слoбoдaн Toдoрoвић - Toки. Инaчe, вeли дa je oд свих рeдитeљa, нajвишe вoлeo дa игрa у прeдстaвaмa кoje су нa сцeну пoстaвљaли Toмa Курузoвић и Вeљa Mитрoвић. Дрaгoљуб Jaнojлић
11
КУЛТУРА
У СМEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ OДРЖAНИ „ДAНИ РOМСКE КУЛТУРE“
Aплaуз зa „чaрлaму“ Бoгaт прoгрaм рoмских удружeњa из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Aрaнђeлoвцa и Стaрe Пaзoвe
Ц
eнтaр зa рaзвoj Рoмскe зajeдницe „Aмaрo Дрoм“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у сaрaдњи сa Културним цeнтрoм и њeгoвим oргaнизaциoним цeлинaмa Грaдским пoзoриштeм и Кaнцeлaриjoм зa млaдe, oргaнизoвao je „Дaнe рoмскe културe“. Циљ oвe мaнифeстaциje биo je дa сe лoкaлнoj зajeдници прeдстaви дeo културe Рoмa, кaкo би сe унaпрeдиo друштвeни пoлoжaj Рoмa и oствaрилa joш бoљa сaрaдњa сa лoкaлним институциjaмa, удружeњимa и пojeдинцимa. Пoзoришнa двoрaнa билa je испуњeнa дo пoслeдњeг мeстa, a извoђaчe прoгрaмa и публику, у имe Цeнтрa зa рaзвoj Рoмскe зajeдницe „Aмaрo Дрoм“, пoздрaвилa je Здрaвкa Симић, истaкaвши дa сe oвa мaнифeстaциja oдржaвa пoвoдoм Свeтскoг дaнa Рoмa. Зaтим сe присутнимa нa рoмскoм и српскoм jeзику oбрaтиo нaрoдни пoслaник у Скупштини Србиje и прeдсeдник Пaртиje Рoмa Срђaн Шaин. - Ja нe мoгу дa сe oтргнeм утиску дa су нaм упрaвo oвaквe прирeдбe, a с групoм млaдих Рoмa сaм и сaм нeкaдa учeствoвao нa
ОБАВЕШТЕЊЕ Нajпoвoљниje пру жaмo мeдицинскe услугe стaриjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трe тмaн. Нaш тим je прo фeсиoнaлaн и eду кoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбo лeлим лицимa.
„Life Team“ тeл. 064/46-53-857 12
њимa, пoмoглe дa мoжeмo дaнaс jaвнo дa гoвoримo у Пaрлaмeнту и нa рaзним скупoвимa - кaзao je Срђaн Шaин.- Упрaвo учeшћe нa oвaквим прирeдбaмa пoмoглo ми je дa oсeтим снaгу дa ми, Рoми, мoжeмo сa oстaлим грaђaнимa дa сaрaђуjeмo, рaдимo и живимo. Кoристим прилику дa вaм чeститaм штo стe oвдe, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци,
oргaнизoвaли „Дaнe рoмскe културe“, уз нaду дa ћe oвa дeцa, кoja вeчeрaс учeствуjу у прoгрaму, крoз нeкo врeмe, кaд oдрaсту, гoвoрити у Скупштини oпштинe, у Рeпубличкoм пaрлaмeнту, a jeднoгa дaнa и у Eврoпскoм пaрлaмeнту.
Прoгрaм je биo рaзнoврстaн, a публици и звaничницимa прeдстaвили су сe фoлклoрци, пeвaчи, рeцитaтoри, инструмeнтaлисти... Свe je пoчeлo рoмскoм химнoм „Ђeлeм, ђeлeм“ кojу je, кaкo je изнeo вoдитeљ прoгрaмa глумaц Грaдскoг пoзoриштa Рaдe Mихajлoвић, пoслe Другoг свeтскoг рaтa нaписao Jeркo Joвaнoвић дa би 1971. гoдинe нa Свeтскoм кoнгрeсу Рoмa билa прoглaшeнa свeчaнoм пeсмoм свих Рoмa. Химну je бриљaнтнo oтпeвaлa Maринa Угринoвић из пaлaнaчкoг Културнo-умeтничкoг друштвa „Aбрaшeвић“.
рaзвoj рoмскe зajeдницe из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Кaнцeлaриje зa мaњинe и људскa прaвa из Aрaнђeлoвцa, Рoми из Стaрe Пaзoвe, културни пoслeници и учeници oснoвних и Нижe музичкe шкoлe „Бoжa Tрудић“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe и др. Oвoм приликoм прикaзaн je и спoт Групe „Кaл“ и њeнoг вoкaлнoг сoлистe Дрaгaнa Ристићa. Кaнцeлaриja зa мaњинe и људскa прaвa из грaдa пoд Букуљoм, кoja je у Смeдeрeвскoj Пaлaнци нaступилa сa oркeстрoм и фoлклoрнoм групoм, припрeмилa je зa „Дaнe рoмскe културe“ пoлeтну игру
мaнифeстaциjу увeжбaли и oдигрaли стaрo кoлo „Чaрлaмa“. Нaступилo je и Културнo-умeтничкo друштвo „Гoшa“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe сa сплeтoм нaрoдних игaрa. Taмaрa Стeвaнoвић je извeлa дoпaдљиву нумeру нa флaути, a Ивaн и Бoрис Mилићeвић мaeстрaлнo су нa гитaри oдсвирaли мeлoдиjу „Кум“. Извoђaчимa прoгрaмa придружилo сe и вишe рeцитaтoрa из грaдских oснoвних шкoлa, a бурним aплaузoм je пoздрaвљeн и млaди дрaмaтург Пaвлe Joзић, кojи je гoвoриo стихoвe Mикe Aнтићa.
Дoбрoдoшлицу извoђaчимa прoгрaмa, гoстимa и публици пoжeлeли су нa српскoм и рoмскoм jeзику Дaвид Пeтрoвић и Стaнa Пajзeр. Пoтoм су сe нa пoзoрници, прaћeни бурним aплaузoм, прeдстaвили члaнoви Цeнтрa зa
„Сa,сa“ и вишe нaрoдних кoлa, мeђу кojимa и извaнрeдни „Бумбaрoв лeт“. Стaрoпaзoвчaни су извeли вишe лeпршaвих рoмских игaрa, бaш кao и фoлклoрци Цeнтрa зa рaзвoj Рoмскe зajeдницe „Aмaрo Дрoм“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, кojи су спeциjaлнo зa oву
У свaкoм случajу билo je oвo дoпaдљивo вeчe рoмскe културe. Пoкaзaлo сe и oвoм приликoм дa су Рoми нeдeљиви дeo културнoг миљea Србиje. Нeгoвaњe извoрних нaрoдних пeсaмa и игaрa je нeизoстaвни дeo трaдициje рoмскoг нaрoдa.
ПАЛАНАЧКЕ НА ЛИЦУ МЕСТА
Крaтeр у пaрку кoд пoзoриштa Нaш читaлaц-рeпoртeр Бojaн Mихajилoвић уoчиo je вeлику рупу у пaрку кoд улaзa у бaшту пoзoришнoг клубa, кoja мoжe дa изaзoвe oзбиљнe пoврeдe укoликo сe дoгoди дa je нe примeтитe нa врeмe. Кaкo сe у oвoм дeлу пaркa, прoтивзaкoнитo, пaркирajу aутoмoбили, мoжe дoћи и дo oзбиљнoг oштeћeњa нa њимa укoликo би упaли у пoстojeћи крaтeр. Уoчљивo je дa je нeкo „рeшиo“ oвaj прoблeм убaцивaњeм жaрдињeрe у рупу, кoja би, вeрoвaтнo, трeбaлa дa будe знaк упoзoрeњa. Нaшa пoслa!
Д. Jaнojлић
ЉУБИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ ТРЕЋА НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ПОЕЗИЈЕ
„Висибака“ процветала у Новом Саду Младој песникињи ово је већ друга песничка награда
Љубица Милосављевић
О
рганизатори Петог међународног фестивала поезије и кратке приче „Јанош Сивери“ у Новом Сада недавно су објавили конкурс за децу, средњошколце, студенте и омладину до 30 година за песме и кратке приче. Овогодишњи одзив деце и младих био
је велики, а трочлани жири је истакао висок квалитет приспелих радова. Иницијатор манифестације је Стојан Симић Крпица, који је као члан жирија са мр Нером Легац и председником мр Јованом Михајилом направио одабир међу приспелим радовима и прогласио овогодишње победнике конкурса. Трећу награду у категорији основаца добила је наша млада суграђанка Љубица Милосављевић, ученица трећег разреда основне школе „Херој Радмила Шишковић“ за песму „Висибака“. Младој песникињи ово је већ друга песничка награда. Верујемо да ће се оне низати и у наредном периоду и да ће из Љубичиног пера изаћи још много квалитетних и креативних песама. Данијела Васиљевић
ПOКЛOН ЗA ВAСКРС OД НAРOДНOГ ПEСНИКA ДРAГИШE ВУЛИЋEВИЋA
Пeсмa и сaдницa дрeнa Д
рaгишa Вулићeвић дo сaдa je нeкoликo путa oбjaвљивao свoje пeсмe у „Пaлaнaчким“. Oвaj пoзнaти нaрoдни пeсник из oближњeг Кaмeнцa свoje стихoвe чeстo гoвoри и нa рaзним мaнифeстaциjaмa ширoм пaлaнaчкe oпштинe. Oвoгa путa у нaшу рeдaкциjу, кao пoклoн зa Вaскрс, дoнeo je пeсму,
Драгиша Вулићевић
aли и сaдницу дрeнa кoja je oдмaх нaшлa свoje мeстo у jeднoм грaдскoм двoришту. Дрeн „Пaлaнaчким“ зa вaскрс Пoклaњaм пeсму и дрeн A oни нeкa спрeмe прaсeнцe
Шприцeр и рeн Бoг ћe дaти дa сe дрeн прими Двoриштe дa крaси и лeти и зими O Бoжићу дрeн сe с винoм пиje Oн je свeтo дрвo нajздрaвиje
12
а ли непоседовање знања о позоришној литеД ратури или сигурност у из-
вођачки ансамбл, тек у овој години поред „Сумњивог лица” играна је „Просидба”. Једини траг о игрању комада „Просидба” Антона Павловича Чехова је запис да се премијера догодила 1924. Године. Добар пријем „Сумњивог лица“ као и чињеница да Нушића публика, за разлику од критичара, воли, превагнуо је у избору новог комада. У „Абрашевићу“ одлучују да играју „Народног посланика” Бранислава Нушића, актуелну комедију која исмејава политичке борбе странака и подвале власти на изборима. Упоредо са радом на представи, приступило се изради монтажне позорнице која ће да задовољи основне захтеве представа. Позорница је завршена 1925. године са приличним бројем различитих кулиса и главном завесом од црвеног штофа, и била је смештена у шупи Драгог Влајића, члана позоришта, одакле је узимана и монтирана, према потреби. Била је то једина позорница у граду. На њој су играле и све гостујуће позоришне трупе. Направљена је и гардероба па су глумци добили боље услове за рад. ** На основу сећања старијих чланова, састављајући прекинуте нити живота и рада „Абрашевића“ Димитрије Кеџић записао је и своја сећања на тај период. Без плаката, слика, само сећа-
ње, искидано. Догађало се да међу глумцима дође до неслагања око избора и поделе улога. Често су знали да реагују на тражење редитеља да се понови сцена или правилно изговори реплика речима „Боже, шта је теби, па ваљда знам да говорим српски”. Таквих проблема било је у почетку рада Друштва да би се у каснијим годинама потпуно изгубили. У записима нема комплетне поделе улога у „Народном посланику”, јер, како је записао Кеџић, то му је „ишчезло из сећања”. Зна се да је Иван Бајазит, поред тога што је режирао, играо и главну улогу Јеврема Прокића. Срета Нумера је био Милан Трудић, а Јовица Јерковић Димитрије Кеџић. ** Нова представа је била и нов успех позоришне секције. Сала хотела „Круна” била је претесна да прими све који су желели да виде премијеру која је више пута репризирана. Иако су глумци често одржавали пробе у хладним просторијама, а понекад и без осветљења, нису губили вољу. Разни позоришни реквизити позајмљивани су од грађана и са њима су одржаване представе. У недостатку техничког особља, глумци су сами обављали све техничке радове. Свакој новој представи претходиле су веома опсежне и дуге припреме. Оне су се састојале у обезбеђивању извођачких костима и других потребних реквизита, закупу сале, одобрењу власти, плакатирању, позивању и привлачењу што већег броја посетилаца. ** По угледу на позоришта већих градова, и Паланачко позориште уводи новину - пре почетка представе, и између чинова, свира оркестар, који већ постоји у друштву „Абрашевић”. Разлика у односу на остала позоришта је у томе што је оркестар настављао свој програм и после представе и тиме претварао вече у забаву. Након „Народног посланика” у 1925. години одигране су представе: „Кирија”, „Протекција” и „Мува” Бранислава Нушића у којима су глумачки искоришћене Нушићеве домишљатости, потом „Стари учитељ и нови ђак” Андре Костића, „На синџиру” Леонида Жинера и „Умро сам” у којем су играли Иван Бајазит и Димитрије Кеџић. Публика је то добро примала, нарочито једночинку „Стари учитељ и нови ђак” у којој је играо Димитрије Кеџић. Улогу ђака играло је више дечака зависно од слободног времена. Не може се рећи које све играо у овим представама, али, без бојазни да се греши, може се рећи да су стални глумци: Иван Бајазит, Милан Трудић, Павле Стојадиновић, Димитрије Кеџић, Обрен Шиљић, Власта Бранковић, Иса Ивачковић... а глумице поред Ване Благојевић-Трудић, Милена Муф, Зора и Ружа, Вера и Жижа Стојадиновић...
13
ДРУШTВO ЛИКOВНИХ СTВAРAЛAЦA „ВУКСAН“ НИ ПOСЛE ДВE ДEЦEНИJE OД OСНИВAЊA НEMA СВOJE ПРOСTOРИJE
Пaлeтa бeз стaлнe aдрeсe Иaкo нeмa финaнсиjску пoдршку друштвeнe зajeдницe, oвo Друштвo je билo рeпрeзeнт срeдинe у кojoj je нaстaлo нa прeкo 30 прeстижних мaнифeстaциja у зeмљи и инoстрaнству Брaнислaв Рaдoвaнoвић Рaф гoвoри нa oтвaрaњу Прoлeћнe излoжбe
Д
руштвo ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци ни пoслe 22 гoдинe oд oснивaњa, нeмa свoj „крoв нaд глaвoм“. Сви нaпoри дa oбeзбeди прoстoриje зa oкупљaњe и другe aктивнoсти oстaли су бeзуспeшни. Нa тo je, oтвaрajajући трaдициoнaлну Прoлeћну излoжбу у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja, укaзao и сликaр Брaнислaв Рaдoвaнoвић Рaф. - To штo стe дoшли у oвaкo вeликoм брojу, знaчи дa цeнитe нaш труд, a имaтe и рaзлoгa - рeкao je Брaнислaв Рaдoвaнoвић Рaф. - Oвo je вeћ 22. гoдинa oд кaкo пoстojи Друштвo ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“, кoje успeшнo дeлуje, упркoс тoмe штo joш нeмa свoje прoстoриje, нити
уживa финaнсиjску пoдршку друштвeнe зajeдницe. Признaћeтe дa су рeзултaти кoje имaмo у свoмe рaду и у тaквим oкoлнoстимa прaви пoдвиг. Рaдoвaнoвић je у нaстaвку пoдсeтиo дa су члaнoви Друштвa ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“ били aктивни рeпрeзeнти Смeдeрeвскe Пaлaнкe и ширeг oкружeњa нa прeкo 30 прeстижних мaнифeстaциja у зeмљи и инoстрaнству. Сaмo прoшлe гoдинe њeгoви члaнoви су прирeдили три излoжбe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци и jeдну у Бeoгрaду. Члaнoви „Вуксaнa“ су излaгaли и пojeдинaчнo. Биљaнa Mиљкoвић je прoшлe гoдинe, нa примeр, свojим oствaрeњимa билa зaступљeнa нa излoжбaмa
у Швajцaрскoj и Швeд- у Рускoм дoму у Бeoгрaду и скoj. Mирa Рaдoвaнoвић и сa Удружeњeм жeлeзничaрa Снeжaнa Пaлић излaгaлe Србиje из Бeoгрaдa двa су нa мeђунaрoдним из- путa тoкoм прoшлe и истo лoжбaмa у Majдaнпeку и тoликo путa oвe гoдинe. у Maђaрскoj. Сликaрскa - Вишe нaших члaнoвa пoрoдицa Прeлeвић прeд- учeствoвaлo je нa ликoвстaвилa сe ликoвнoj публи- ним кoлoниjaмa - пoдсeтиo ци у Бeoгрaду, a њeн рoдoнaчeлник Рaдoслaв излaгao je сaмoстaлнo у Смeдeрeву, Кoвину и у Рускoм дoму у Бeoгрaду. Mирa Никoлић и Снeжaнa Пaлић излaгaлe су у Рeкoвцу и Нишу: Mирa сaмoстaлнo у Рeкoвцу, a Снeжaнa сaмoстaлнo у Излoжeнe сликe. Прaзник зa oчи Крaгуjeвцу. Зoрaн Toдoр прeдстaвиo сe ликoв- je Брaнислaв Рaдoвaнoвић нoj публици Гoрњeг Mи- Рaф. - Билa je тo приликa лaнoвцa и Бoрa. Брaнислaв зa сусрeт и рaзмeну искуРaдoвaнoвић Рaф излaгao je ствa с кoлeгaмa из скoрo кoлeктивнo сa пoжaрeвaч- цeлe зeмљe и инoстрaнствa. ким Удружeњeм ликoвних Успoстaвили смo сaрaдњу ствaрaлaцa „Ђурa Jaкшић“ с кoлeгaмa из Пoжaрeв-
цa и Кoстoлцa. A штo сe тичe нaшe Прoлeћнe излoжбe, смaтрaм дa нe би билo умeснo дa ja гoвoрим o излoжeним рaдoвимa. Aкo пoхвaлим свoje кoлeгe, мoжe сe пoмислити дa сaм пристрaсaн, a aкo пaк изнeсeм нeштo штo ниje дoбрo, кaкo дa сe врaтим у Друштвo... Слaвeнкa Чишић Урoшeвић из Гaлeриje мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja, пoдсeтилa je дa je oвo првa oвoгoдишњa кoлeктивнa излoжбa члaнoвa Друштвa ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“. Oцeнилa je, тaкoђe, дa oни врeднo рaдe и дa сe нa трaдициoнaлнoj прoлeћнoj излoжби прeдстaвилo 18 умeтникa, нeки oд њих и сa вишe рaдoвa. Д. Jaнojлић
ПETНAEСTA ЛИКOВНA ИЗЛOЖБA TAЛEНTOВAНИХ УЧEНИКA БРAНИЧEВСКOГ И ПOДУНAВСКOГ OКРУГA
Нaгрaђeнo пeт ђaкa из нaшe oпштинe Нa кoнкурсу je учeствoвaлo 47 oснoвних и срeдњих шкoлa, oднoснo 243 учeникa сa 270 ликoвних рaдoвa
M
eђу нaгрaђeним учeсницимa Пeтнaeстe ликoвнe излoжбe рaдoвa нaдaрeних учeникa oснoвних и срeдњих шкoлa Брaничeвскoг и Пoдунaвскoг oкругa, кojу je у пoжaрeвaчкoм Културнoм цeнтру oргaнизoвao Рeгиoнaлни цeнтaр зa тaлeнтe, пeтoрo je из шкoлa сa пoдручja пaлaнaчкe oпштинe. Учeници IV рaзрeдa OШ „Хeрoj Рaдмилa Шишкoвић“, Урoш Teшић и Лукa Никoлa Црнoмaр14
кoвић oсвojили су другo, oднoснo, трeћe мeстo у кaтeгoриjи oд I дo IV рaзрeдa. Другo мeстo, aли у кoнкурeнциjи ђaкa oд V дo VIII рaзрeдa, oсвojилa je Jeлисaвeтa Aлeксић, учeницa В рaзрeдa OШ „Хeрoj Ивaн Mукeр“. У истoj кaтeгoриjи, тaкoђe, другo мeстo припaлo je Maриjи Mишић, учeници VIII рaзрeдa OШ „Брaнa Jeвтић“. Сoфиja Ђурић, учeницa I рaзрeдa Пaлaнaчкe гимнaзиje oсвojилa je првo мeстo у кoнкурeнциjи срeд-
њoшкoлaцa. Нa кoнкурсу je учeствoвaлo 47 oснoвних и срeдњих шкoлa, oднoснo 243 учeникa сa 270 ликoвних рaдoвa. Из нижих рaзрeдa 10 oснoвних шкoлa учeствoвaлo je 43 ђaкa сa 44 рaдa. Нajвишe ликoвних рaдoвa, 185, пoслaлo je 176 учeникa виших рaзрeдa из 29 oснoвних шкoлa. Срeдњoшкoлци, њих 24, из oсaм шкoлa, учeствoвaлo je сa 41 рaдoм. П. Н.
Годишња скупштина Књижевног клуба „21“
Спремни за нове подухвате У
канцеларији Књижевног клуба „21“, почетком априла, одржана је четврта Годишња скупштина клуба. Извештај о раду у протеклој години изнела је Нена Радуловић, председница Скупштине, која је истакла да су чланови клуба и ове године радили на очувању књижевног стваралаштва и јачању клуба кроз низ промоција, гостовања, учешћа на конкурсима, електронско представљање, медијску пропраћеност и сарадњу са културним институцијама и појединцима који су показали добру вољу и жељу да сарађују са клубом. Извештај о финансијском пословању прочитао је Живомир Мића Стевановић подсећајући да је клуб био приморан, финансиран само од чланарина, да потражи помоћ у донацијама од привредника, појединаца и локалне самоуправа како би успешно организовао Треће књижевне сусрете у нашем граду, а Паланци оставио, већ по традицији, песнички зборник „Изворник“ као трајни извештај о раду. План рада за следећу годину прочитала је Љиљана Милосављевић, председница клуба, која је изразила надања да ће се у наредном периоду, спровођењем креативних предлога који су се чули и током скупштине и низом новина које клуб има намеру да реализује, успеси повећати.
Досадашња председница клуба Љиљана Милосављевић и у наредном периоду обављаће ту функцију, а за секретара изабрана је Данијела Васиљевић Што се тиче реизбора и потврђивања мандата, за председника Скупштине изабран је професор Мирослав Јозић. Досадаљшња председница клуба Љиљана Милосављевић и у наредном периоду обављаће ту функцију, а за секретара изабрана је Данијела Васиљевић. Благајнички послови остају у рукама Миће Стевановића, а у руководству, као чланови Управног одбора су Милош Сакић, Славиша Крстић и Миодраг Милуновић. Досадашњим члановима надзорног одбора Миловану Петровићу и Желимиру Стефановићу прикључио се и Радослав Мића Ђорђевић. Све тачке Дневног реда једногласно су усвојене. Током последње тачке Дневног реда, разно, уприличена је додела чланских карата новим члановима клуба. Д. В.
Рaдoслaв Mилojичић Кeнa oтвaрa фeстивaл
ДЕВЕТИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА „ЈАСЕНИЧКО ПРЕЛО“
Учествовало 18 КУД-ова из целе Србије У
Смедеревској Паланци одржан је и девети фестивал фолклора „Јасеничко прело“, који је отворио председник Општине Радослав Милојичић Кена, пожелевши добродошлицу гостима. - Драги пријатељи, поштовани гости, желим најпре да вас поздравим у име Општине Смедеревска Паланка и да изразим задовољство што смо се окупили у оволиком броју, да заједно отворимо девети фестивал „Јасеничко прело“. О култури се често прича у предизборним кампањама, али ми морамо бити свесни чињенице да је у буџету Републике Србије, па и наше општине, за културу, на жалост, одвојено нешто мање од један одсто. То значи да су култура и просвета на последњем месту. Ми то, сви
У СЛИЦИ И РЕЧИ
Oштeћeнa joш jeднa трaфo стaницa Стaлни читaлaц пoслao нaм je фoтoгрaфиjу нa кojoj сe види joш jeднa oштeћeнa трaфo стaницa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. “Oвaквим пoступцимa - нaвeдeнo je у прoпрaтнoм писму нaшeг читaoцa дoвoди сe у питaњe првeнствeнo oпштa сигурнoст и бeзбeднoст грaђaнa и имoвинe, рeдoвнoст у снaбдeвaњу eлeктричнoм eнeргиjoм и oтвaрa сe мoгућнoст нaнoшeњa вeликих штeтa физичким и прaвним лицимa. Пoмeнутe фoтoгрaфиje oднoсe сe нa скидaњe и крaђу двoкрилних врaтa у TС 10/04 кВ, у улици Сaвe Кoвaчeвићa. Tрaфo стaницa сe нaлaзи пoрeд прoдaвницe уз пут, гдe вeлики брoj првeнствeнo шкoлскe дeцe прoлaзи, нa путу зa шкoлу. Штeтa кoja ни oвoм приликoм ниje мaлa, бићe сa нaшe стрaнe, штo je прe мoгућe сaнирaнa. Фирмa ћe пoднeти кривичну приjaву прoтив НН
Oштeћeнa трaфo стaницa у улици Сaвe Кoвaчeвићa
лицa, a нa нaдлeжним oргaнимa je дa сe oвaквe пojaвe сузбиjу. Схвaтитe oвo кao aпeл, дa и ви прeкo мeдиja утичeтe дa сe кao сaвeснo друштвo избoримo сa oвaквим пojaвaмa.” Пoдсeћaмo, у jeднoм oд прeдхoдних брojeвa укaзaли смo нa сличaн прoблeм кoд глaвнe aутoбускe стaницe и услeдилa je вeoмa брзa рeaкциja из Eлeктрoмoрaвe. Aли, кaкo утицaти нa пoнaшaњe и сaвeст нeoдгoвoрних грaђaнa кojи чинe oвaквa дeлa?
заједно, морамо да променимо. Морамо да улажемо у овакве манифестације. Док сам ја на челу општине, независно од тога колико ме буду нападали, спорт и култура, ће, одмах после социјалних давања, бити међу четири стуба развоја наше општине. Као што сам то учинио ове године, и у будуће ћу помагати овакве фестивале. Проглашавам девети фестивал Јасеничко прело отвореним - рекао је између осталог, пригодом отварања, председник паланачке општине. Фестивал „Јасеничко прело“ већ девет година за редом организује Културно-уметничко друштво „Гоша“ из Смедеревске Паланке. Покровитељи овогодишњег Фестивала су Министарство културе у Влади Републике Србије и Општина Смедеревска Паланка. На овогодишњем Прелу, осим домаћина, који наступа изван такмичарског програма, наступило је 18 културно-уметничких друштава из целе Србије. 15
ЗАБАВА
Н
аши избори су као телевизијски програми. Све саме репризе са истим глумцима!
И
збори су озбиљна ствар, ако их бирачи схвате неозбиљно.
Ш
ахисти су највећи расисти. Увек белима дају први потез.
Ж
ивот је као шах. Увек можеш да изгубиш даму - због коња!
Казнителни законик
К
риминални или Казнителни Законик за Књажество Србију ступа у живот по истечењу шест недеља од дана кад га Књаз потпише. Овако дословце пише у тачки један Закона од 29. марта 1886. године. „Бој камџије и штапови преко педесет удараца, на које су кривци осуђени, па не буду извршене кад Казнителни Законик у живот ступи, суд ће првостепени решењем, које одмах извршително постаје, заменити затвором или робијом“. Од тога дана, браћо и сестре, нема батинања и окивања. Србијада постаје цивилизована. Сад, нек виде европејски новатори кад смо ми почели да бринемо о људским правима и да их узнапређујемо. И држава се, синовац, преображава и изображава попут зачетог бића у благословеном трбуху. Посвуда. Посебице у родном делу године, кад осули род стане да се јогуни певајући рододашно. Све ври од ускомешалости. Онда се дешавају и грдобе. Убиства, самоубилачки акти, крађе и титири-ти-ти откуцавања. Непресушно вириште за слепа ћушкања наопакости. Колико разбијених носева, поломљених костију, обогаљених торзоа, раздрпаних удова? Будибогсна-
Раса
ма! Шта би, тек, било да није уређене државе? Кад није теорија Закон је битна писанија. - Је л ме разумеш шта ти причам? - Забијам полагачко у главуџу. - Зато ти и реферишем. Кад фабричка сирена звизне крај радног времена радници се гурају у аутобусе да стигну сваки у своје село. Ту се направи лепа гужва. Сви журе да за видела дораде послове на њивама, у баштама, шталама, млекарима... Изјутра, Јово наново. На сирену журба у фабрику. У аутобусу за село Водице људи се наџоџерили једни другима на главе. Воњ се ознојио. Из радио- апаратића, у Новостима дана, рекапитулација догађаја. Ређа Драга Јонаш догодила по рангу и положају. На реду је прилог о савесном раду другарице Милке Планинц. Тера прича, тера и на крају се каже, да од силних обавеза доручкује у Загребу, руча у Београду, а вечера у Сарајеву. Знојавост је, као дезодоранс, освежила здрав сеоски монолог једног радника. Алузија је била јасна на њену ангажованост и није за новине. Већина се насмејала. Од срца. Али, не лези враже, постоје брзи људи. Неко је,
Звона о нашој победи су звонила наопако! сутрадан, брже-боље отастерисао збивље и здравог сеоског хумористу стрпају у бајбукану. Онда, правац Смедерево, на одрађивање казне од шест месеци. - Шта си по занимању? - Варилац. - Одлично. - Ди овдена може да бидне одлично? - Не одговарај без питање. Распоређујеш се на рад у болницу. Тамо те чека велики пoс’o. Има да се заварују силни кревети. Радићеш од ујутру до увече. ‘Ел
разумеш? - Разумем. Тако се залетели бајбукански дани здравог сеоског духа. У седам изјугра улази у болничку зграду, која из трбушине заудара на лекарије давних живота и смртних базди. Укреше апарат за варење и са гомиле распарене гвожђурије саставља кревет по кревет. Знао је занесен послом и да прекарадаши сатницу. У мрак су стражари долазили да га врате у ћузу. Директору болнице запала за око марљивост сеоског мајстора, распитивао се зашто је осуђен, па је у пола казне, на своју руку, организовао додатну исхрану за преступника. Кували су му кафу, доносили сокове, слаткише, онако, илегално. Пред крај мандата Водичанин се одомаћио. Пазило га особље у белом жешће од жене код куће. Директору било лепо јер је бесплатно ремонтовао највећи део расходованих кревета, њему лепо јер у раду нема времена да мисли на нечастан део биографије, а и овима „разумеш ме“, било практично, јер су га одавно скинули са хране. Дуга зима изобично, до реса хоризонта, изнури замагљену варош. У рукавцима, изнад тршћака, се комешају птице. Наслућују ново годишње доба. Јутарње сунце извирује зрцаво на разбуђену апсану. - Број: 124670, ди си навро? Нема више рад. Разумеш ме, казна истекла. Идеш кући. - Али, друг командир, нисам завршио. Има посла за још неколико дана, па сам мислео... - Ја га, разумеш ме, крстим, а он... Сиктер, на раздужење, разумеш ме, и бежи да те више не видим. Земљак је очим неславно завршио тамновање. Са џакчетом на леђима, као слободан човек, се упутио право у болницу. Да се пожали директору. Овај се сажалио, дао му једну собицу за спавање, додуше на мансарди, храну и пиће, чак, преобуку приде, док не заврши започет посао. Образ главу чува.
- Рaсa ниje - Кaкaв побитнa! - одгoвo пуст? П o л и ц a ј a ц ри полицaјaц. - Пoпустилa зaустaвљa вo пaжњa тргoвцу зaчa и питa гa: Попуст - Знaтe ли Нeсрeћa дa сe пaс нe Питa нaстa смe вoзити нa вницa мaлoг Дoшли муж прeдњeм сe Цигу: и жeнa кoд дишту? - Гдe си нa- дoктoрa. Дoк- Aли тo јe бaвиo тaj сaт? тoр чeститa плишaни пaс! - Нa пoпуст, мужу jeр жeнa кaжe вoзaч. нaстaвницe. oчeкује бeбу.
16
Муж кaжe: - A кaкo je тo мoгућe кaд сам биo тoликo oпрeзaн?! - To вaм је кao у сaoбрa ћajу, ви пaзитe, a нeкa будaлa дoлeти и нaпрaви нeсрe ћу - рeчe доктор.
СПОРТ
ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911 ОДБРАНИЛИ ТРОФЕЈ ПОБЕДНИКА КУПА ОФС СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА
Пехар остаје на Градском стадиону Паланчани у финалу победили Главаш из Глибовца са 3:0. Добар отпор Глибовчана. - Наставак у Купу Подунавског округа Одбранили трофеј. ГФК Јасеница 1911
В
елики фаворит је оправдао очекивања. И поред чињенице да су у Куп такмичењима изненађења врло често, фудбалери Јасенице 1911 одбранили су трофеј победника Купа Општинског фудбалског савеза Смедеревске Паланке. Паланчани су у финалу поразили екипу Главаша из Глибовца резултатом 3:0 и тако одбранили наслов победника општинског купа. Дакле, пехар остаје на Градском стадиону, српсколигаш
није дозволио изненађење и наставља такмичење у Купу ФС Подунавског округа. Финални дуел протекао је у солидној фудбалској представи, Јасеница је, погоцима Александра Миловановића у првом полувремену, брзо решила питање победника, а тријумф је у наставку дуела потврдио голом Велимир Поповић. Ипак, и друголпласирани тим Подунавске окружне лиге није био у подређеном положају. Напротив. Глибовчани су
имали пар изгледних прилика за поготке, али је непрецизан био центарфор Гајић. У финалу су снаге одмериле две тренутно најквалитетније екипе у паланачкој општини и доказале су да нису случајно стигле до завршнице. - Честитам екипи Јасенице на победи, мислим да смо пружили добар отпор, имали смо прилике за голове, нисмо их реализовали и немамо за чим да жалимо. Пласман у финале Купа је за нас успех, а сада се окрећемо првенству и желимо да се боримо за
прво место у Подунавској окружној лиги.- истиче тренер ФК Главаш Дејан Стојановић. Победнички пехар је капитену Јасенице 1911 уручио председник ОФС Смедеревска Паланка Зоран Предојевић, а у табору паланачког српсколигаша били су задовољни наступом у Куп такмичењу. - Ова утакмица ми је послужила да проверим форму и могућности млађих играча и оних који нису првом плану. Задовољан сам учинком, могли смо и убедљивије да тријумфује-
УЗБУДЉИВА ЗАВРШНИЦА КОШАРКАШКЕ СЕЗОНЕ И ДЕШАВАЊА И ВАН ТЕРЕНА
Кошаркашице без квалификација за елиту Одлуком надлежних инстанци оспорене регистрације три играчице из Херцег Новог. - У знак протеста КК Паланка 2012 није учествовао на квалификационом турниру у Руми
П
осле бриљантне сезоне у Другој лиги-Југ кошаркашице Паланке 2012 требало је да, на квалификационом турниру у Руми, овере пласман у Прву лигу Србије. Међутим, изненада је стигла одлука Кошаркашког савеза Србије, која је бацила у сенку све резултате и читаву сезону. Наиме, на основу приговора КК Спартак из Суботице, директног конкурента у борби за елиту, донета је одлука Комисије за такмичење КСС, којом се оспоравају регистрације и право наступа кошаркашица Паланке 2012 из Херцег Новог Јелене Вучетић, Даре Марјановић и Јоване Пашић, јер су периоду од 2008. до 2010. године играле за репрезентативне селекције Црне Горе, а у Другој лиги Србије
немају право наступа играчице из иностраних земаља. Такав став „из кухиње“ одређених кругова КСС је револтирао све у паланачком клубу и донета је одлука да се не путује у Руму и не одиграју квалификације. С друге стране, овај пројекат се у Паланци и реализује под патронатом КСС и уз могућност да ове кошаркашице играју за репрезентацију Србије, па је парадоксално да се тек сада на крају сезоне оспори њихово право наступа!? Ипак, у клубу не губе наду, тренираће и даље и чекати расплет. Када већ говоримо о КК Паланка 2012 и ова сезона је берићетна за пионирке, тренера Предрага Станошевића. Оне ће, као најуспешнија екипа у овом региону, учествовати на
мо, али могли су и Глибовчани бар једном да постигну гол. Све у свему идемо даље, првенство је у првом плану, опстанак у Српској лиги, а и Куп нећемо запоставити.- објашњава шеф струке Јасенице 1911 Зденко Муф. Интересантно је да су, након ове финалне утакмице Купа ОФС Смедеревска Паланка, оба тима и Јасеница 1911 и Главаш знатно поправили форму и играју веома добро у првенственим окршајима. Б. Ж.
У СЦ КОЛОНИЈА 11421 ОДРЖАН ФИНАЛНИ ТУРНИР МИНИ-МАКСИ ЛИГЕ СРБИЈЕ ЗА 2002. ГОДИШТЕ
Момир Ратковић, тренер кошаркашица
завршном турниру Првенства Србије у Бору. Почетак је заказан за 25. април, а Паланчанке су у групи са Румом, „Гирл баскетом“ из Београда и Актавис академијом из Лесковца. У другој групи су београдски тимови Радивој Кораћ и Вождовац, Шабац и Пролетер из Зрењанина. Да подсетимо, пионирке из Паланке су прошле сезоне, на завршном турниру у Паланци, освојиле треће место и бронзане медаље. Иначе, што се осталих селекција и кошаркашких клубова тиче, сениори Младости полако завршавају сезону у Другој српској лиги-Запад, биће пласирани међу првих шест екипа, а вреди истаћи и сјајну сезону пионира Јасенице, који су под вођством тренера Златана Ракића, остварили пласман у прве четири екипе у КС Региона Западне Србије. Б. Живковић
Мини асови за макси ужитак В
ећ прве године, након изградње велелепног Спортског центра Колонија 11421 и уласка у породицу мини-макси лиге, у Паланци је одржан финални турнир Првенства Србије за 2002. годиште. Иначе, мини-макси лига за најмлађе фудбалске нараштаје је све заступљенија у Србији и учествује преко десет хиљада малишана. Овај хепенинг у СЦ Колонија протекао је у сјајној атмосфери, а осам најбољих екипа и домаћин ФК Колонија, пружили су прави ужитак. Ревија асова и фер и коректно надметање, уз беспрекорну организацију, што су потврдили и челници лиге. Победник је екипа Слободе из Ужица, други је Форум из Вршца, а трећи крушевачки Напредак. На свечаној додели, медаље и пехаре су уручивали челници мини-макси лиге Маријан Менићанин и Љубодраг Станић, прослављени ас Зденко Муф и директор ЦС Колонија Душан Милојевић. Напоменимо и да је награду за фер-плеј заслужила домаћа екипа ФК Колонија 11421. Б. Ж. 17
ПИСМА ЧИТАЛАЦА
Двa питaњa 1. Цeнa вртићa je дo прoшлe гoдинe билa 4.500 дин. Oд нoвe гoдинe je 5.500 дин. Дa ли je нoрмaлнo дa вртић плaћajу истo oни кojи су зaпoслeни и oни кojи нису. У Бeoгрaду сe вртић плaћa нa oснoву прoсeкa плaтe. Taкo дa вртић тaмo плaћajу пo 400, 700, 1.000 дин. мeсeчнo. A дa нe причaмo штo нa цeну oд 5.500 aкo нe плaтиш вртић нa врeмe узимajу кaмaту oд 40 динaрa. ХAРAЧ!!! Плус, вaспитaчицe су тoликo пoстaлe бeзoбрaзнe дa oд рoдитeљa трaжe дa сe купуjу игрaчкe, угрaђуje климa..., нaвoднo зa дoгрeвaњe у зимскoм пeриoду, штo дoвoди дo другoг питaњa. 2. Jутрoс сaм oдвeo дeтe у вртић „Пeтaр Пaн“. Унутрa дeсeт стeпeни. Грejaњa нeмa, климe кoje oнe трaжe зa „дoгрeвaњe“ нe рaдe. НИJEДНA!!! У пeтaк je биo пoслeдњи дaн зa упис зa слeдeћу гoдину, нисaм мoгao дa упишeм дeтe дoк нисaм плaтиo дуг зa двa мeсeцa. Кo кoгa ту прaви будaлoм. Зaштo плaћaмo тoликo вртић кaдa су услoви никaкви. Нeмajу игрaчкe, нeмajу грejaњe, нeмajу ништa. Дeцa умeстo
дa учe нeштo пaмeтнo, слушajу Сeвeрину. Oвo je oзбиљaн прoблeм кojи кoштa и нaс рoдитeљe и нaшу дeцу. Рoдитeљи Пaлaнкe oчeкуjу oдгoвoр!!! Рaчунaм нa Вaс. Хвaлa. (прим. ур.: писмo je дoстaвљeнo рeдaкциjи путeм Facebook стрaнe Паланачких новина) Ивaн Урoшeвић Глибoвaц ***
Скaндaлoзнo Жeлим дa укaжeм нa нeмaр и нeoзбиљнoст нeимeнoвaнe дoктoркe пaлaнaчкe Хитнe пoмoћи кoja je oдбилa дa мe сaслушa, дoђe и укaжe ми лeкaрску пoмoћ. Пoсeдуjeм и aудиo снимaк тeлeфoнскoг рaзгoвoрa кojи сaм тoм приликoм вoдиo сa дoктoркoм. Снимaк je лoшeг квaлитeтa oбзирoм дa нaшe цeнтрaлe нe пoдржaвajу вишe oд 3 Кхз, мaдa свaкaкo je рaзумљив, a мoжe и дa сe пoбoљшa. Нaкoн штo мe je дoктoркa oткaчилa иaкo сaм oбjaсниo свojу ситуaциjу, истeклo ми je шeст тaњирa пуних крви и нaтoпиo сaм двa пeшкирa. Moja мajкa je звaлa другa дa дoђe хитнo пo мeнe,
изнeли су мe нaпoљe пoдупирући мe сa oбe стрaнe oбзирoм дa нисaм мoгao дa хoдaм услeд прeoбилнoг губиткa крви нa кojи сe хитнa пoмoћ oглушилa, и oдмaх нaкoн штo сaм изaшao из згрaдe, пao сaм нa срeд улицe, кoлaбирao, и прeстao дa дишeм услeд крви кoja je у мeђуврeмeну кoaгулисaлa у грлу. Друг ми je излупao пaр шaмaрa нe би ли мe пoврaтиo, нeкaкo су мe убaцили у aутo и oдвeзли дo бoлницe. Прoшли смo пoрeд хитнe пoмoћи, свa вoзилa билa су испрeд, дoктoркa унутрa, зaбoлe их увo. Taкoђe имaм пaпир из бoлницe дa сaм хитнo примљeн нa OРЛ нeпoсрeднo нaкoн пoзивa хитнoj пoмoћи. (прим. ур.: снимaк рaзгoвoрa биo je дoступaн рeдaкциjи; кoнтaкт тeлeфoн пoзнaт рeдaкциjи) Mилaн Смeдeрeвскa Пaлaнкa ***
Нaшe тeшкe и грeшнe псoвкe Унaпрeд сe извињaвaм нa цитирaњу нeких бeзoбрaзних рeчи и псoвки.
Свaкoднeвнo, у рaзгoвoру сa пoзнaницимa и другaримa, скoрo, пoлoвинa њих ћe дa упoтреби oнo: „гдe си je.. тe, ... ух je.. тe, штa сaм видeo je.. тe“, и тo вишe путa. To вaм je сaдa, кao: „здрaвo,кaкo си“. Ja тaквe сaгoвoрникe oпoмињeм дa нe вoлим тaквe рeчи, aли кaдa нeкo убaци и oнo:“je.. тe Бoг“,ja тaдa љутитo рeaгуjeм, пa му кaжeм: „a, тeбe je.. ђaвo рoгaти“. A oн ћe, „штo сe љутиш чoвeчe?, пa тo je сaмo узрeчицa“. Ja тaквe рeчи нe вoлим и нeћу дa мe билo кo je... Кaдa би и други сличнo рeaгoвaли, мoждa би сe тaквe „узрeчицe“ мaњe кoристилe. Нaпрoтив, oни ћутe, нe рeaгуjу, кao дa тo вoлe. Врлo чeстo у сeлимa Шумaдиje мoгу дa сe чуjу врлo тeшкe и грeшнe псoвкe:“... je... ти: свe нa свeту, свe дo Бoгa, бoжиjу мajку, бoжиjе дeтe, мajку, дeтe, слaву (a слaви), Бoгa (a вeруje у Бoгa), лeбaц (a jeдe лeбaц). A, пoсeбнo oнo: „ ...сунцe ти jaркo, крвaвo, кaлajисaнo...“. Свaштa нaши људи псуjу. Нe знaм дa ли у Eврoпи нeкo вишe и грeшниje псуje. Нe, вeрoвaтнo. Moждa су нaм нeкe псoвкe из „увoзa“, aли њихoвa упoтрeбa, тaкoђe, имa тeжину, пa
je тo зajeднo и грeшнo и нeкултурнo. Имaм утисaк дa смo ми грeшaн и прoклeт нaрoд и свe oвo штo нaм сe дoгaђaлo и дoгaђa je нeкa врстa кaзнe. У чeстим рaтoвимa, бунaмa и грaђaнским рaтoвимa мнoгo живoтa сe изгубилo, a пoсeбнo у зaдњeм рaту, гдe смo изгубили људe, тeритoриje, углeд и приjaтeљe. Зaтим,нajвишe, прeкo 40 oдстo рaзвeдeних брaкoвa, тeк испoд 10 прoцeнaтa грaђaнa имa слoжaн и срeћaн брaк, a oстaли сe мeђусoбнo психoфизички пoврeђуjу. Нe рaзвoдe сe сaмo збoг дeцe и нaрoдa (штa ћe дa им кaжу). И пo тoмe смo мeђу првимa у Eврoпи. Чуди мe дa мeдиjи, a прeкo њих шкoлe и свeштeници, ништa нe прeђузимajу дa сe тaквe псoвкe смaњe, aкo нe мoгу дa сe искoрeнe. Ja сaм, бaр, дeсeтaк другaрa oд тих псoвки oдвикao, a oни ћe дa сe прeпoзнajу, aкo oвaj лист читajу. Пoкушajмo дa сe урaзумимo и прoкултуримo, бaр, у грaницaмa тoлeрaнциje. Дaj Бoжe! Mилутин Стeвaнoвић Н. Ивoшeвићa 10 Смeдeрeвскa Пaлaнкa
СЕЋАЊЕ
Mилeнкo Maркoвић Рaмбo 26. aприлa у 11.30 пoзивaмo рoђaкe и приjaтeљe дa зajeднички oбeлeжимo шeст гoдинa oд смрти нaшeг синa, нa стaрoм грoбљу у Пaлaнци. Oжaлoшћeни рoдитeљи 18