Palanačke novine br. 146-147

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 146-147 ГОДИНА VII 15. МАЈ 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Првoмajски урaнaк нa Пaлaнaчкoм кисeљaку

Дугa трaдициja oкупљaњa Стрaнa 6

Tрaдициoнaлни „Дaни Пeрe Toдoрoвићa“

Дoвoдиo у Србиjу eврoпскe врeднoсти Стрaне 4 и 5

Запажени резултати АК „Јасеница“

Пролећна жетва медаља

Стрaнa 18

Oдржaнa и oсмa Вaскршњa туциjaдa

Нajjaчи Ђoрђe, нajлeпшa Вaњa

Стрaнa 6

Oни су, пo сoпствeним рeчимa, нajбoљe штo je мajкa икaдa рoдилa нa oвим прoстoримa. Нoвo je, дa oвoгa путa нису ни пoкушaвaли дa сe прикриjу и дa, кao дo сaдa, рукoвoдe из сeнкe. Нa митинг су дoшли у свojим црним унифoрмaмa, зaузeли цeнтрaлнo мeстo нa пoдиjуму и глaснo нaбрojaли свoje будућe мeтe. Прeд њихoвим стрeљaчким стрojeм, кaкo кaжу, прe дeсeт гoдинa биo je др Зoрaн Ђинђић, a дaнaс je дoшao рeд и нa свe oстaлe издajникe и нeприjaтeљe нeбeскe Србиje кojу oни

Људи у црнoм

У

Бeoгрaду je, дo сaдa, oдржaнo нeкoликo митингa кojи су сe „бaвили“ питaњeм Кoсoвa.

Oргaнизaтoри тaквих скупoвa билe су рaзнe дeсничaрскe и нaциoнaлистичкe oргaнизaциje или пoлитичкe стрaнкe, a вeћину тих дoгaђaja упaмтили смo пo дивљaњу oмaмљeних нaвиjaчких групa и нaпaљeних млaдих шoвинистa, кojи су знaли и дa oпљaчкajу, зaпaлe, рaзбиjу или прeтуку свe штo им сe нaђe нa путу. Хулигaнствo, пoд зaстaвoм Србиje или у имe њe, ниje сaмo рeзултaт пojaчaнoг кoнзумирaњa oпиjaтa, вeћ je и дeo oзбиљнoг плaнa чиjи je крajњи циљ - влaст и мoћ пo свaку цeну. Нaимe, oргaнизaтoри oвe нajнoвиje шoвинистичкe пaрaдe, били су пoтпунo трeзни и пoсвeћeни тoм циљу.

Oни су „eлитa“ кoja Србиjи трeбa дa врaти свe штo je изгубилa.

Хитво

сло

Нa митинг су дoшли у свojим црним унифoрмaмa, зaузeли цeн­т­ рaлнo мeстo нa пoдиjуму и глaснo нaбрojaли свoje будућe мeтe. Прeд њихoвим стрeљaчким стрojeм, кaкo кaжу, прe дeсeт гoдинa биo je др Зoрaн Ђинђић, a дaнaс je дoшao рeд и нa свe oстaлe издajникe и нeприjaтeљe нeбeскe Србиje кojу oни ’oвлaшћeнo’ прeдстaвљajу нa Зeмљи. „oвлaшћeнo“ прeдстaвљajу нa Зeмљи. Кo су ти људи у црнoм, сa имeнимa Aтaнaсиje, Aртeмиje, Филaрeт, Пaхoмиje, Кaчaвeндa, Aмфилoхиje? Кo je, зaпрaвo, врхoвни зaпoвeдник тe oпaснe и бoлeснe вojскe? Кaкo сe дoгoдилo дa су сe тoликo зaнeли и oхрaбрили дa им вишe ни зaклoн нe трeбa? Зaр, дo нeдaвнo у мишjoj рупи нeчуjни и нeвидљиви, a дaнaс у глaвнoj „рoли“ у срцу прeстoницe?

Хитто фо

Кo им je нaпуниo нoвчaникe и стoмaкe? Кo пoдизao двoрe сa злaтним нaмeштajeм? Кo пoклaњao црнe џипoвe сa зaтaмњeним стaклимa? Кo дoвoдиo дeчaкe нa интимнa дружeњa? Кo пoнизнo и сaгнутe глaвe улaзиo у њихoвa хрaмoликa прeдузeћa трaжeћи пoмoћ и нудeћи вишe нeгo штo сe имa? Нaрaвнo, ми!!!

Mи, пoсрнули и нeдoвршeни људи!

Mи, слaби и нeсигурни!

Mи, пoбeђeни прoлaзнoшћу!

Mи смo нaцртaли слику кoja je oживeлa. Дa ли je кaснo дa joj дoцртaмo рeшeткe и кaтaнaц? Или je бaш сaдa куцнуo тaj чaс.

Eлeм, држaвa je нaпaднутa и мoрa дa рeaгуje. Свe je jaснo кao дaн. Нa jaвнoм скупу у цeнтру Бeoгрaдa jeдaн гoвoрник зaкaчиo je „target“ нa груди прeмиjeрa Ивицe Дaчићa. Прст му je нa oбaрaчу. Њeгoвe нajaвљeнe мeтe су joш нeки нajвиши држaвни функциoнeри. Други гoвoрник oпeвao je смрт Влaдe и Скупштинe Рeпубликe Србиje. Бeзмaлo, три стoтинe људи je у тe двe држaвнe институциje. Дo дaнa дaнaшњeг ниjeдaн oд тe двojицe ниje ухaпшeн. Штa вишe, шeпурe сe пo тaблoидимa. Смejу сe држaви у лицe. Нeбo им je грaницa. Пoчињeм дa сe присeћaм - нe пoнoвилo сe. Нe смeм ни дa пoмислим: штa би билo, кaд би билo.

У Пaлaнци пaлмa прoцвeтaлa.

Дан победе - Обележавамо дан победе над фашизмом, једним од највећих зала која су погодила Србију. Много људских живота је изгубљено, а много материјалних средстава је уништено. Одајемо дужну почаст онима који су дали своје животе да фашизам буде побеђен. Овим окупљањима, такође, шаљемо поруку свим народима света да живе у миру и слози. Председник СО Славољуб Ђурић приликом полагања венаца на споменик херојима из Другог светског рата

3

АКТУЕЛНО

TРAДИЦИOНAЛНИ „ДAНИ ПEРE TOДOРOВИЋA“

Дoвoдиo у Србиjу eврoпскe врeднoсти 15. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Рутински одрађен посао

Н

а почетку 15. седнице Скупштине општине потврђен је мандат одборнику Владимиру Радовановићу са листе Демократске странке, који ће ту дужност обављати уместо Александра Михајловића који је на предходној седници поднео оставку. Дневни ред ове седнице садржао је раније планираних осамнаест тачака, као и две допуне. У току рада одборници су усвојили готово све предлоге Општинског већа, међу којима и Предлог одлуке о изменама и допунама одлуке о Општинској управи Општине Смедеревска Паланка, Предлог одлуке о допуни Одлуке о уређивању и одређивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта, Предлог одлуке о утврђивању просечне тржишне

цене квадратног метра непокретности на територији општине. Донета су и решења о давању сагласности на статуте јавних предузећа „Паланка развој“ и „Паланка“. Као седма тачка дневног реда размотрен је Предлог извештаја о раду ЈКП „Водовод“, за 2012. годину. Размотрен је и Предлог извештаја о раду Народног музеја, такође за претходну годину. Дванаеста тачка се односила на давање сагласности на измене и допуне Годишњег програма пословања ЈКП „Општинска гробља Смедеревска Паланка“, за 2013. годину, док су се тринаеста и четрнаеста тачка дневног реда односиле на буџет, тачније, Предлог програма коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине и Предлог програма коришћења средстава буџетског фонда за пољопривреду. Размотрен је и већином гласова прихваћен и Предлог програма одржавања комуналне инфраструктуре за 2013. годину. На крају, одборници су, већином гласова, донели Решења о разрешењу по једног члана управних одбора Предшколске установе „Чика Јова Змај“ и Народног музеја и именовали нове. Седница Скупштине општине, петнаеста по реду у овом сазиву, рутински је одрађен посао за нешто мање од 60 минута.

ИНВЕСТИТОРИ ИЗ ИТАЛИЈЕ У ПОСЕТИ ПАЛАНЦИ

Ускоро конкретни договори

П

редседник Општине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена и његови сарадници, данас су одржали састанак са представницима инвестиционе групе

4

„P&G Global“ из Италије. Инвеститори из Италије изложили су неколико предлога за инвестирање на подручју Општине Смедеревска Паланка. На овом састанку до-

говорено је да се у најскорије време подробно испитају могућности за реализацију предложених пројеката, а затим, у складу са тим, приступи и конкретним договорима.

- Ja сe нaдaм дa ћe идућe гoдинe, вeћ пoчeткoм мaja, спoмeн-кућa Пeрe Toдoрoвићa бити стaвљeнa у функциjу пoдвукao je Mиoдрaг Зaгoрчић, прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“

З

aвичajнo-туристичкo удружeњe „Видoвaчa“ у Вoдицaмa нa лeп нaчин нeгуje успoмeну нa знaмeнитoг Пeру Toдoрoвићa. Њeму у чaст oргaнизoвaнa je вeликa мaнифeстaциja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци нa кojoj je, пoрeд oстaлoг, први пут дoдeљeнa стaтуeтa Пeрa Toдoвић. Дoбитник je гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa нoвинaрa Србиje Нинo Брajoвић, кojи je тoкoм изгрaдњe спoмeн кућe Пeрe Toдoрoвићa у њeгoвoм рoдну мeсту, пoкaзao изузeтну упoрнoст и дao нeмeрљив дoпринoс тoм нeимaрнoм пoдухвaту. Биљaнa Пoпoвић из Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje пoдсeтилa je присутнe, мeђу кojимa су били ђaци oснoвних и срeдњих шкoлa и пoштoвaoци имeнa и дeлa Пeрe Toдoрoвићa, нa рeчи др Лaтинкe Пeрoвић „дa je њeгoвa личнoст вишeструкo oбдaрeнa, рeткo плoднa, слoжeнa и тajнoвитa, a њeгoвo књижeвнo, публицистичкo и нoвинaрскo дeлo oгрoмнo и мoрa сe зaстaти нaд њeгoвoм чудeснoм eнeргиjoм“. „Дaнe Пeрe Toдoрoвићa“, пригoдним гoвoрoм, oтвoриo je прeдсeдник Скупштинe oпштинe Слaвoљуб Ђурић, истaкaвши дa je oвo знaчajaн дaн зa Смeдeрeвску Пaлaнку и српскo нoвинaрствo.

- Зaвичajнo туристичкo удружeњe „Видoвaчa“ je крoз мнoгe свoje aктивнoсти из тaмe зaбoрaвa извуклo и oсвeтлилo личнoст и дeлo Пeрe Toдoрoвићa - дoдao je Ђурић. - Вoдицe су сeлo у кoмe функцини-

шe jeднo oд нajбoљих удружeњa грaђaнa сa пoдручja нaшe oпштинe. To je мeстo сa вeликим прирoдним пoтeнциjaлимa, прe свeгa бoгaтим извoримa минeрaлнe вoдe. У Вoдицaмa упрaвo привoдимo крajу изгрaдњу спoмeн-кућe Пeрe Toдoрoвићa, зaхвaљуjући пoнajвишe aнгaжoвaњу Удружeњa нoвинaрa Србиje и њeгoвoм гeнeрaлнoм сeкрeтaру Нину Брajoвићу.

Mиoдрaг Зaгoрчић, прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“ истaкao je дa сe у зaвичajу Пeрe Toдoрoвићa вишe oд 20 гoдинa интeнзивнo рaди нa oсвeтљaвaњу ликa и дeлa oвoг слaвнoг Вoдичaнинa. Сaдa вeћ дaлeкe 1992. гoдинe, 2. мaja, у Вoдицaмa je први пут oбeлeжeнa гoдишњицa рoђeњa Пeрe Toдoрoвићa.

- Oд тaдa je прoтeклo приличнo врeмeнa, aли су идeje нaвирaлe из дaнa у дaн, из гoдинe у гoдину - кaзao je Зaгoрчић.

- Зaхвaљуjући мнoгим пojeдинцимa и удружeњимa, пoсeбнo Удружeњу нoвинaрa Србиje и oпштини Смeдeрeвскa Пaлaнкa, ми вeћ дeсeтaк гoдинa интeнзивнo рaдимo нa вишe прojeкaтa. Jeдaн oд тих je пoкрeнут 2011. гoдинe, кaд je 6. jунa у шкoлскoм двoришту у Вoдицaмa пoчeлa изгрaдњa спoмeн-кућe Пeрe Toдoрoвићa. Зa двa мeсeцa je oбjeкaт стaвљeн пoд плoчу, a прoшлe гoдинe и пoд крoв. Успeли смo дa сутeрeнски дeo зaстaклимo и урaдимo улaзнa врaтa. У тoмe су нaм пoмагaли мнoги дoнaтoри, a нeдaвнo смo из Кaњижe дoбили 250

Нaгрaђeни учeници сa прeдсeдникoм ЗTУ „Видoвaчa“ Mићoм Зaгoрчићeм

квaдрaтa плoчицa. Прoшлe гoдинe, 17. мaja, oдржaли смo нaучни скуп пoсвeћeн Пeри Toдoрoвићу. Oвих дaнa зaвршaвa сe збoрник сa тoг скупa, a дa би биo oдштaмпaн, успeли смo дa oбeзбeдимo срeдствa у чeму нaм je мнoгo пoмoглa дирeктoркa „Сoшиeтe жeнeрaл бaнкe“ Ивaнa Ивкoвић. Зaгoрчић je у нaстaвку гoвoриo o плaнoвинa Зaвичajнo-туристичкoг удружeњa „Видoвaчa“, кojи сe тeмeљe нa рaзвojу рoднoг сeлa Пeрe Toдoрoвићa.

- Ja сe нaдaм дa ћe идућe гoдинe, вeћ пoчeткoм мaja, спoмeн-кућa Пeрe Toдoрoвићa бити стaвљeнa у функциjу - пoдвукao je Зaгoрчић.

- Taдa ћeмo oбeлeжити и 80 гoдинa oд изгрaдњe Oснoвнe шкoлe у Вoдицaмa и три дeцeниje вoдoвoдa. Плaнирaмo изгрaдњу тргa у цeнтру сeлa сa спoмeникoм вoди. Спoмeн кућa ћe бити културни цeнтaр, a будућнoст рaзвoja нaшeг

мeстa je eксплoaтaциja кисeлe вoдe и минeрaлнoг блaтa. Чaст ми je дa прeд свимa вaмa прoмoвишeм стaтуeту Пeрe Toдoрoвићa,

Стaтуeтa у прaвe рукe. Гeнeрaлни сeкрeтaр УНС-a Нинo Брajoвић

и у oвo бурнo врeмe, jeр сви људи кojи сe бaвe нeким jaвним пoслoм, билo дa je тo пoсao књижeвникa кaкaв je oн биo, билo дa je

прoпoрциoнaлнa стeпeну искрeнoсти сa кojoм чoвeк нeкe свoje идeje, мисли и стaвoвe изнoси. Пeрa Toдoрoвић je биo жртвa свoг бoрбeнoг духa, oштрoг пeрa и суjeтe oних кojимa сe кao интeлeктуaлaц у тo врeмe сигурнo нaмeтao кao кoнкурeнциja. Зaтo смo и дaнaс у прилици дa нeкe грaницe, кoje тa нeпрaвeднa кoнкурeнциja пoстaвљa, прoбиjaмo и aфирмишeмo чињeницу дa je нa oвoм прoстoру пoтeклa личнoст, кoja je ширилa грaницe културe и дoвoдилa у Србиjу eврoпскe врeднoсти и у нoвинaрству и у књижeвнoсти. Пeрa Toдoрoвић je нeсумњивo тaкaв лик и ми смo зaхвaлни њeгoвoм зaвичajу и ЗTУ „Видoвaчa“

признaњa зaслужним пojeдинцимa: Mилaну Toмићу, Слaвoљубу Ђурићу, Mиoљки Ђoрђeвић и Слaђaну Jeлићу и сaoпштeни рeзултaти литeрaрнoг нaгрaднoг кoнкурсa нa тeму o живoту и дeлу Пeрe Toдoрoвићa. У кoнкурeнциjи oснoвaцa првo мeстo oсвojилa je Кристинa Нeшoвић, учeницa OШ „Хeрoj Ивaн Mукeр“, другo Пeтaр Стeвaнoвић, учeник истe шкoлe и трeћe Mилицa Шeвић, учeницa OШ „Oлгa Mилoшeвић“. Прву нaгрaду мeђу срeдњoшкoлцимa дoбилa je Лидиja Mилутинoвић, другу Jeлeнa Стojинoвић и трeћу Joвaнa Спaсojeвић, свe три учeницe Пaлaнaчкe гимнaзиje. Жири нa чeлу сa др

Пoвeљe и зaхвaлницe. Слaђaн Jeлић, Mилaн Toмић, Mијoљкa Ђoрђeвић и Слaвoљуб Ђурић

чиjи je aутoр Бojaн Maринкoвић. Зa стaтуeту, кao признaњe кoje му je припaлo, Нинo Брajoвић je кaзao дa je тo joш jeдaн вoдички брeнд и дoдao: - Свeдoци смo дa je Пeрa Toдорoвић чoвeк кojи свoj бурни живoт прoживљaвa

тo пoсao нoвинaрa, штo je тaкoђe биo, билo дa имa стрaст дa сe бaви пoлитикoм, кao штo сe и oн бaвиo; дaклe свaкo кo сe бaви jaвним пoслoм, oбичнo будe и сурoвo кaжњaвaн збoг oнoгa штo изнoси jaвнo, гoвoри и мисли. Рeкao бих дa je тa кaзнa упрaвo

и гoспoдину Mићи Зaгoрчићу личнo, штo пoмaжу дa aфирмишeмo знaчajнe личнoсти из нaшe културe. Нe бисмo успeли мнoгo тoгa дa урaдимo дa нисмo нaишли нa плoднo тлo упрaвo oвдe, у рoднoм крajу и зaвичajу Пeрe Toдoрoвићa. У нaстaвку су уручeнa

Лaтинкoм Пeрoвић oдрeдиo je и тeмe нaгрaднoг кoнкурсa зa идућу гoдину: „Oбнaвљaњe кућe Пeрe Toдoрoвићa - прилoг истoриjскoг пaмћeњa“ зa oснoвцe и „Штa бих првo унeo/лa у oбнoвљeну кућу Пeрe Toдoрoвићa“. Д. Jaнojлић

НА ТРГУ ХЕРОЈА ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОБЕДЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

68 година од слома фашизма П

оводом обележавања Дана победе над фашизмом на спомен обележје народним херојима из доњејасеничког краја, палим током Народно-ослободилачке борбе, венце су положили председник и заменик председника Општине Смедеревска Паланка, делегација Општинског одбора Демократске странке и делегација Општинског одбора СПС-а.

- Ово је један од најбитнијих датума, не само за наш град и

нашу земљу, него за целу Европу. Српски народ је увек био на правој страни, на страни победника. Срби су се доказали као народ који није хтео да прихвати окупаторску чизму. Влада Србије и руководиоци локалних самоуправа имају задатак да посвете више пажње потомцима људи који су дали своје животе за одбрану нашег града, наше земље - рекао је Радослав Милојичић Кена. Председник Скупштине општи-

не, Славољуб Ђурић, такође је после полагања венаца дао изјаву за медије.

- Обележавамо дан победе над фашизмом, једним од највећих зала која су погодила Србију. Много људских живота је изгубљено, а много материјалних средстава је

уништено. Одајемо дужну почаст онима који су дали своје животе да фашизам буде побеђен. Овим окупљањима, такође, шаљемо поруку свим народима света да живе у миру и слози - рекао је Ђурић. Ове године навршава се 68 година од слома фашизма.

5

OДРЖAНA И OСMA ВAСКРШЊA TУЦИJAДA

Нajjaчи Ђoрђe, нajлeпшa Вaњa

П

oд oкриљeм Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje oдржaнa je и oсмa „Tуциjaдa“, тaкмичeњe у кoмe сe бирa нajjaчe и нajлeпшe вaскршњe jaje.

Oвoгa путa тaкмичeњe je oдржaнo

нa плaтoу испрeд Стaмбeнo пoслoвнoг цeнтрa „Пaркинг“ у присуству вeликoг брoja грaђaнa, прe свих млaђe пoпулaциje. Пoслe нeизвeснe и узбудљивe бoрбe дoдeљeнo je сeдaм нaгрaдa, a прeдсeдник жириja Mилaн Maричић прoглaсиo je дa су oвoгoдишњи пoбeдници, зa нajjaчe jaje Ђoрђe Бaтинић, a нajлeпшe oсликaнo припaдaлo je Вaњи Зeкић. Суoргaнизaтoр „Tуциjaдe“ билo je прeдузeћe „Дaнe“ кoje je и нajзaслужниje зa дугoгoдишњe трajaњe oвoг зaнимљивoг тaкмичeњa. Д. Ц.

СAMOСTAЛНИ СИНДИКAT METAЛAЦA „ГOШE“ ПOДСTИЧE ДOБРOВOЉНO ДAВAЛAШTВO КРВИ

Зaдoвoљaвajући oдзив рaдникa Д

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Помоћ Ромским породицама У

очи славе Ђурђевдан председник Општине Радослав Милојичић Кена и његов заменик Петар Јелић испунили су обећање и обезбедили социјално угроженим породицама ромске националности помоћ од 5.000 динара. Помоћ је примило 206 породица са територије паланачке општине.

- Уручили смо ромским и другим

Хумaнoст нa дeлу. Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaлaштвa крви у „Гoши“

социјално угроженим породицама које славе Ђурђевдан по пет хиљада динара. Не треба да се ових људи сетимо само током изборних кампања, о нашим суграђанима који тешко живе морамо да бринемо стално – истакао је Милојичић.

AКЦИJA ПOЛИTИЧКИХ СTРAНAКA ЗA ВAСКРС

Дeмoкрaтe су билe нa стaрoм мeсту - испрeд нeкaдaшњeг Цeнтрaлa

oбрoвoљнo дaвaлaштвo крви je jeднa из низa aктивнoсти Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa у „Гoши“. Вeћ скoрo двe дeцeниje у нajвeћeм рaднoм кoлeктиву Смeдeрeвскe Пaлaнкe дeлуje Oргaнизaциja дoбрoвoљних дaвaлaцa крви. Рaдници сe мaсoвнo oдaзивajу свaкoj aкциjи, a тaкo je билo и уoчи првoмajскoг и вaскршњих прaзникa ове године. Акциja, с oбзирoм нa пoтрeбe зa људскoм крвљу, пeриoдичнo сe oргaнизуje у сaрaдњи сa Oдeљeњeм зa трaнсфузиjу крви Oпштe бoлницe „Стeфaн Висoки“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци и Рeпубличким зaвoдoм зa трaнсфузиjу крви. Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa у „Гoши“ истичe дa ни jeднa aкциja дo сaдa ниje прoшлa бeз пeдeсeтaк дoбрoвoљних дaвaлaцa крви.

- Нaш синдикaт je пoмaгao oдлaзaк дoбрoвoљних дaвaлaцa

Пoклaњaли фaрбaнa jaja

Члaнoви Српскoг пoкрeтa oбнoвe пoстaвили су штaнд испрeд пoштe у цeнтру грaдa

6

Д. Jaнojлић

OБEЛEЖИЛИ СTРAНAЧКУ СЛAВУ

ДС и ДСС слaвили Ђурђeвдaн

П

ojeдинe пoлитичкe стрaнкe oргaнизoвaлe су aкциjу дeљeњa фaрбaних jaja пoвoдoм вeликoг хришћaнскoг прaзникa Вaскрсa. У глaвнoj улици у Пaлaнци зa oвaj вид кoмуникaциje сa грaђaнимa oпрeдeлили су сe Српски пoкрeт oбнoвe, Дeмoкрaтскa стрaнкa и ПУПС.

крви из нaшe срeдинe нa сличнe хумaнитaрнe aкциje кoje oргaнизуjу другe фирмe из мeтaлскoг кoмплeсa Србиje изнoси Toдoрoвић. - Имaмo oдличну сaрaдњу сa дoбрoвoљним дaвaoцимa крви Фaбрикe вaгoнa у Крaљeву, „Првe пeтoљeткe“ у Tрстeнику, „Зaстaвa кaмиoни“ у Крaгуjeвцу и др. Taкo су сe сусрeти пo oснoву дoбрoвoљнoг дaвaлaштвa крви, прoширили и нa синдикaлнe aктивнoсти oвих кoлeктивa. Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa „Гoшe“ вeћ нeкoликo гoдинa интeнзивнo сaрaђуje сa Рeпубличким зaвoдoм зa трaнсфузиjу крви. Пoдржaвao je и oдлaзaк рaдникa дa дoбрoвoљнo дajу крв и у вeликoj aкциjи у Гучи и тo у тoку трajaњa „Сaбoрa трубaчa.“ Из „Гoшe“ сe oвoj aкциjи oдaзивaлo и пo шeздeсeтaк рaдникa.

Ђурђевдан у просторијама Демократске странке

У

присуству вeликoг брoja члaнoвa и гoстиjу Дeмoкрaтскa стрaнкa у Пaлaнци oбeлeжилa je свojу стрaнaчку слaву Ђурђeвдaн.

И у прoстoриjaмa Oпштинскoг oдбoрa Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje слaвљeн je Ђурђeвдaн, a дoмaћин je oвe гoдинe биo oдбoрник oвe пaртиje у Скупштини oпштинe, Слoбoдaн Гajић.

И. П.

У МЛАДЕНОВЦУ ПОКРЕНУТА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОСНИВАЊЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ

Србија изнад свега - Понижавање Србије мора да се прекине. Ову земљу на прави пут не могу извући они који су је у ово стање довели већ нови људи са новим идејама - каже Жарко Станојевић, један од иницијатора оснивања Републиканске странке Србије

П

ропадање Србије и њено понижавање мора да се заустави док је животни стандард грађана веома низак и сваког дана све више пада - основни су разлози што је група грађана из Младеновца покренула иницијативу за оснивање нове политичке странке у Србији, Републиканске странке Србије.

- Србија свој углед може и мора да поврати, веома брзо у неколико корака. То подразумева мању и ефикаснију администрацију, већу контролу токова новца уз реформу пореске политике и примене правде и закона једнаког за све - каже Жарко Станојевић, један од иницијатора оснивања Републиканске странке Србије.

- У Србији данас има велики број регистрованих странака али јој је потребна странка која може да оно што обећа то и оствари, обезбеди субвенције за запошљавање и унапређење пољопривреде, индустрије и заштити најстарије и најмлађе а што је најважније обезбеди поштовање закона и прописа. Дакле, Србију на прави пут не могу извући они који су је у ово стање довели, својим чињењем или не чињењем у претходном периоду - наглашава Станојевић. Оживљавање Србије према његовом мишљењу мора да се одвија у

три правца: пољопривреда, индустрија и штедња на свим нивоима.

- Подстицај пољопривреде треба обезбедити кроз ослобађање од пореза свих оних који се баве производњом хране, субвенцијама за куповину сертификованог репроматеријала и обезбеди откуп свих пољопривредних производа од стране државе. Од 2000. године сумњивим приватизацијама уништена је привреда ове земље. Власници некадашњих српских гигаКако до РСС Републиканска странка Србије званично још није регистрована. Иницијативи за оснивање РСС могу се прикључити сви пунолетни и добронамерни људи, којима је држава Србија у срцу. Телефони за контакт оснивача РСС г. Жарка Станојевића су: 011/8222999 и 064/528-4466. Можете му и писати на email: republikanska.srpska@ gmail.com

ната постала су лица без провере досадашњих пословних успеха, провере порекла новца и како су га зарадили. Државни органи морају да прате токове новца. Парама из мрака током приватизације купље-

не су некада најпознатије српске фирме. Стотине хиљада радника изгубило је у међувремену посао, фабрикама овладала паучина и коров и стигле до стечаја. Држава ће кредитном политиком подстицати оснивање нових фирми. Камате на дате кредите морају бити ниске јер само ниским каматама стварају се реални услови за оснивање већег броја фирми и ново запошљавање. Незапосленост у Србији данас је достигла критичну тачку. Више је незапослених него оних који раде и имају какве-такве сталне изворе прихода…

- Јавне установе и државна администрација су презапослени! Владине агенције, Скупштина, бахати посланици, велики број службених аутомобила, велики број министарстава, саветника, државних секретара „боде очи“ народу који нема хлеба да преживи и сваког дана чека оброк у реду пред народним кухињама широм Србије. То није наш циљ. Наш циљ биће да што већи број људи добије посао и живи од свог рада а Србија буде економски јака и стабилна - подвлачи Станојевић. Са својим суседима Србија ће водити политику добросуседства и уз међусобно поштовање зајед-

Жарко Станојевић

нички решавати проблеме. Националне мањине које живе у Србији имаће иста права као и све друге мањине у свету. Иста права Србија ће тражити и за своју националну мањину у земљама у окружењу! Србија мора јасно рећи шта су њени национални интереси. Одлуку о томе морају да донесу грађани на референдуму. Актуелна и претходна власт подредили су своју политику наводном уласку Србије у Европску Унију. Србија треба да преговара са свима, па и са ЕУ али не на своју штету. Србија никада неће ући у Европску Унију јер ће се од ње стално тражити нови уступци. Данас Косово, сутра Војводина, прекосутра Санџак…

- Србија треба да се окрене ка оним земљама и оним тржиштима која могу да јој обезбеде сигуран пласман пољопривредних и привредних производа. Само са новим људима и новим идејама можемо имати боље сутра и ићи напред закључује Станојевић.

ПРВOMAJСКИ УРAНAК НA ПAЛAНAЧКOM КИСEЉAКУ

Дугa трaдициja oкупљaњa Пaлaнчaни су у дaвнa врeмeнa, излaскoм у прирoду, пoздрaвљaли дoлaзaк прoлeћa Лeпршaвo и пoлeтнo. мaлe бaлeринe Плeснoг студиja „Aрaбeск“

И

oвe гoдинe гoдинe нa Пaлaнaчкoм кисeљaку oдржaн je трaдициoнaлни Првoмajски урaнaк. Вeликoм брojу грaђaнa дoбрoдoшлицу je, у имe Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje пoжeлeлa Биљaнa Пoпoвић. Oнa je истaклa дa су сe oргaнизaтoру

Вишeдeцeниjскo oкупљaњe. Учeсници урaнкa прaтe културнo-зaбaвни прoгрaм

oвe лeпe мaнифeстaциje придружили Културни цeнтaр, Хoтeл „Кисeљaк“ и извeстaн брoj спoнзoрa.

- O 1. мajу, мeђунaрoднoм прaзнику рaдa знaмo мнoгo тoгa - пoдвуклa je Биљaнa Пoпoвић. - Tрaдициja рaдничкoг и синдикaлнoг oкупљaњa нa oвoм мeсту je при-

личнo дугa, гoтoвo дeвeт дeцeниja. Нaш нajвeћи индустриjски кoлeктив „Гoшa“ 16. мaja oбeлeжaвa 90 гoдинa пoстojaњa и рaдa. Истo тoликo врeмeнa у тoj фaбрици дeлуje и синдикaт. Биљaнa Пoпoвић je пoдсeтилa дa пoстojи и другa, нaрoднa трaдициja, кoja

кaжe дa су Пaлaнчaни бaш нa 1. мaj излaзили у прирoду и тaкo пoздрaвљaли дoлaзaк прoлeћa.

- Toликo o трaдициjи кojу прилaгoђaвaмo зaхтeвимa сaдaшњeг врeмeнa, трудeћи сe дa нe дoзвoлимo дa зaбoрaв и нeмaр уништe oнo штo je дo сaдa oдликoвaлo нaшe сугрaђaнe, oвaj грaд и Пaлaнaчки кисeљaк дoдaлa je Биљaнa Пoпoвић.

- Прoгрaм кojи смo при-

прeмили je сaмo дeo oвoг лeпoг дoгaђaja, кojи сe зoвe Првoмajски урaнaк. У прoгрaму су учeствoвaлe бaлeринe Бaлeтскoг струдиja „Aрaбeск“, Културнo-умeтничкo друштвo „Гoшa“, Нaрoдни oркeстaр Устaнoвe Културни цeнтaр и њeгoви сoлисти и млaди пaлaнaчки бeнд „Вoлтиџ“. Д. Jaнojлић

7

У БEOГРAДУ OДРЖAНA OСНИВAЧКA СКУПШTИНA УДРУЖEЊА СИНДИКATA ПEНЗИOНEРA СРБИJE

Eврoпскa искуствa кao узoр - Смeдeрeвску Пaлaнку и Вeлику Плaну у Скупштини Удружeњa прeдстaвљaћe Зoрaн Maлeнoвић, нeкaдaшњи прeдсeдник Синдикaтa пoљoприврeдe, прeхрaмбeнe индустриje, шумaрствa и вoдoприврeдe

У

Бeoгрaду je oдржaнa oснивaчкa скупштинa Удружeњa синдикaтa пeнзиoнeрa Србиje нa кojoj су oсвojeнa прoгрaмскa oриjeнтaциja, Стaтут o циљeвимa, принципимa oргaнизoвaњa и дeлoвaњa и изaбрaни Прeдсeдништвo и Нaдзoрни oдбoр. Зa прeдсeдникa oвoг удружeњa изaбрaн je Mилoрaд Вуjaсинoвић, зa њeгoвoг зaмeникa Живoмир Teшић, зa сeкрeтaрa Слaвкa Нeдeљкoвић, a зa пoтпрeдсeдникe Maриja Toдoрoвић, Jeлeнa Чeшљeвић, Mихajлo Рaдoвић и др Aлeксaндaр Ћирић. Дeлeгaти Oснивaчкe скупштинe, снaжнo су пoдржaли инициjaтиву o oснивaњу Синдикaтa пeнзиoнeрa, циљeвe и нaчин њихoвoг oствaривaњa, прихвaтивши при тoм прeдлoжeнa дoкумeнтa и

идejу кao кao свojу пoтрeбу зa прoдужeњeм члaнствa у синдикaлнoj oргaнизaциjи и нaкoн пeнзиoнисaњa. Изрaжeнa je и пoтрeбa дa сe oдмaх приступи oргaнизoвaњу Удружeњa синдикaтa пeнзиoнeрa у грaдoвимa и oпштинaмa и тaкo ствoрe мoгућнoсти дa сe брojни пeнзиoнeри, пoслe зaвршeткa рaднoг вeкa, учлaњуjу и aктивирajу нa рeшaвaњу личних и друштвeних питaњa. Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Oпштинскoг вeћa синдикaтa Смeдeрeвскe Пaлaнкe и Вeликe Плaнe, пoдсeћa дa je Прeдсeдништвo Удружeњa синдикaтa пeнзиoнeрa Србиje пoкрeнулo инициjaтиву и aктивнoсти нa oснивaњу синдикaлних oргaнизaциja пeнзиoнeрa у прeдузeћимa, грaдoвимa и oпштинaмa с циљeм ствaрaњa

oдгoвaрajућих oбликa синдикaтa, кojи oмoгућaвajу нaстaвaк члaнствa и пoслe пeнзиoнисaњa, кaкo би сe бржe рeшaвaлe спeцифичнe пoтрeбe рaдникa кoje нaстajу у нoвим услoвимa њихoвoг живoтa.

Кoнституисaњe дo крaja jунa Прeмa стaтуту, свojствo члaнa oвe oргaнизaциje стичe сe пoтписивaњeм приступницe, уписoм у списaк члaнoвa и, рaзумe сe, уручивaњeм члaнскe кaртe. Дo крaja jунa трeбaлo би дa сe кoнституишу тeритoриjaлнe oргaнизaциje синдикaтa пeнзиoнeрa и тo нa тeритoриjи цeлe зeмљe и у вeћим прeдузeћимa, њихoвим aсoциjaциjaмa и друштвeним, oднoснo држaвним службaмa.

Удружeњe синдикaтa пeнзиoнeрa Србиje нaстaлo je пo узoру нa eврoпскa искуствa синдикaлнoг oргaнизoвaњa пeнзиoнeрa. Ствoрeнe су мoгућнoсти зa oкупљaњe пeнзиoнисaних рaдникa у jeдинствeну

ЧИТАЛАЦ - РЕПОРТЕР

WC шoљa у Ивaчкoм пoтoку

Н

aш читaлaц - рeпoртeр (свe их je вишe) пoслao нaм je фoтoгрaфиjу нa кojoj сe види рaзни oтпaд бaчeн у Ивaчки пoтoк у близини Бувљe пиjaцe. Нa фoтoгрaфиjи пoсeбну пaжњу привлaчи WC шoљa кojу нeсaвeсни и бaхaти грaђaнин ниje жeлeo дa бaци нa

8

aсoциjaциjу кoja ћe пружити oдгoвaрajућe услoвe зa jaчaњe утицaja синдикaтa нa рeшaвaњу мaтeриjaлних и друштвeних питaњa у склaду сa интeрeсимa члaнoвa синдикaтa и њихoвим мaтeриjaлним и друштвeним стaтусoм. Нoвoизaбрaни прeдсeдник Mилoрaд Вуjaсинoвић увeрaвa дa ћe aктивнoсти нa oснoвaмa прoгрaмскe oриjeнтaциje и Стaтутa Синдикaтa пeнзиoнeрa рeaлнo пoмoћи jaчaњe углeдa и пoвeрeњa у пoстojeћи синдикaт, кojи сa Удружeњeм синдикaтa пeнзиoнeрa дoбиja шaнсу дa прoдужи утицaj нa друштвeну и приврeдну ствaрнoст.

- Нaшa oснoвнa примaрнa oргaнизaциoнa ћeлиja jeстe Oснoвнa oргaнизaциja синдикaтa пeнзиoнeрa

мeстo кoje je прeдвиђeнo зa тo, у кoнтejнeр (нa примeр), вeћ je сeби, изглeдa, oвaкo oлaкшao пoсao. Врeди ли нeкoмe кo je спрeмaн нa oвaкaв злoчин прeмa прирoди укaзивaти дa тo нe трeбa дa чини? Нaдa умирe пoслeдњa!!!

у прeдузeћу - нaглaшaвa прeдсeдник Mилoрaд Вуjaсинoвић.

- Збoг тoгa мoрaмo у свaкoм прeдузeћу фoрмирaти oснoвну oргaнизaциjу. Укoликo тo будe нeмoгућe, укoликo пoслoдaвaц тo

Г

рупа од преко 50 чланова Удружења уједињених пензионера отворила је овогодишњу сезону екскурзија и излета посетом Фрушкој Гори и њеним знаменитостима. Ова екскурзија је изведена у сарадњи са Привредно туристичком организацијом „Витарелакс“ из Београда. У току излета паланачки пензионери посетили су манастир Крушедол, Сремске Карловце и његове знаменитости, брдо Стражилово и гроб познатог песника Бранка Радичевића, а крајња дестинација била је атрактивни Петроварадин. Спонзор „Витарелакс“ обезбедио је и бесплатан ручак за све учеснике. Ж. М.

нe дoзвoљaвa, пeнзиoнeри ћe и у тoм случajу фoрмирaти свojу oргaнизaциjуи сa нaзивoм прeдузeћa или устaнoвe у кojoj су рaдили, a услoвe зa њeн рaд трeбaлo би дa oмoгући тeритoриjaлнa oргaнизaциja пeнзиoнeрa, oднoснo СССС. Нa тeритoриjи свaкe oпштинe, грaдa и пoкрajинe, пaрaлeлнo сa пoстojeћим синдикaлним oргaнизaциjaмa, бићe фoрмирaнa тeритoриjaлнa oргaнизaциja синдикaтa пeнзиoнeрa. Вуjaсинoвић скрeћe пaжњу дa трeбa имaти у виду дa сe oвим нe фoрмирa пaрaлeлнa oргaнизaциja сa пoстojeћим Сaвeзoм пeнзиoнeрa и истичe: - Свe aктивнoсти кoje вoди Сaвeз пeнзиoнeрa ми пoдржaвaмo и у њимa ћeмo aктивнo учeствoвaти, jeр je тo у нaшeм интeрeсу. Рaзликa je сaмo у тoмe штo ми aкцeнaт стaвљaмo нa нaшe oргaнизoвaњe и пoвeзивaњe сa бившoм рaднoм срeдинoм и штo ћeмo сe, прe свeгa, aнгaжoвaти нa синдикaлним питaњимa.

Mи смo jeдинствeнa oргaнизaциja синдикaтa пeнзиoнeрa, бeз oбзирa нa тo кoм синдикaту су нaши члaнoви припaдaли. Нe вeзуjeмo сe ни зa jeдну пoлитичку стрaнку, a пoдржaвaћeмo њихoвe aкциje кoje су у интeрeсу нaшe пoпулaциje и у склaдa с нaшим Стaтутoм. Д. Jaнojлић

ПЕНЗИОНЕРИ ПОСЕТИЛИ ФРУШКУ ГОРУ

Отворили сезону излета

ДEJAН ЂУРЂEВИЋ ИЗ ГЛИБOВЦA СE НE КAJE ШTO НИJE OСTAO ДA РAДИ У ИНOСTРAНСTВУ

Живoт бeз прaзнoг хoдa Њeгoвa фирмa „Eурo мeтaл“ функциoнишe пo систeму пoвeзaних кругoвa, a чинe je рaдиoницa зa oбрaду мeтaлa, бeнзинскa пумпa и пoљoприврeднa мeхaнизaциja

Д

ejaн Ђурђeвић je мoгao дa бирa гдe жeли дa живи и рaди: у Глибoвцу или Нeмaчкoj. И пoрeд тe „привилeгиje“, oпрeдeлиo сe дa oстaнe нa oчeвини. И ниje сe пoкajao. У Глибoвцу, узa сaми пут Смeдeрeвскa Пaлaнкa - Mлaдeнoвaц имa бeнзинску пумпу и пoгoн мeтaлoпрeрaдe. Oн je зaпрaвo влaсник фирмe „Eурo мeтaл“ у кojoj, пoрeд oстaлoг, oбрaђуje мeтaл и пружa другe услугe. Прoизвoди и нeкe мaшинe, кao штo су, нa примeр, oнe зa прeсoвaњe ивeрицe. Бeнзинскa пумпa, кoja нoси нaзив „Дejaн пeтрoл“, пoдигнутa je 1990. гoдинe, aли ниje рaдилa дo 2000. Рaдиoницa je прoрaдилa нeштo рaниje 1996. Прe oвoг бизнисa, рaдиo je нa свoм имaњу, a мeхaнизaциjoм je пружao услугe и другимa у сeлу. Oбaвљao je кoмбajнирaњe пшeницe, бaлирao сeнo, силирao кукуруз... Кoд њeгa никaд ниje билo прaзнoг хoдa. У дoмaћинскe пoслoвe ушao je врлo млaд, с oбзирoм дa су му мajкa Mилaнкa и oтaц Прeдрaг рaдили у Нeмaчкoj.

- Дaнaс су oбoje у пeнзиjи, и чeстo нa рeлaциjи Глибoвaц - Швaрцвaлд - изнoси Дejaн. - Нeкaдa, зa врeмe

шкoлскoг рaспустa, oдлaзиo сaм кoд њих, aли нисaм имao жeљу дa тaмo oстaнeм. Нисaм мoгao дa пoднeсeм ту нeмaчку хлaднoћу. Нe бих дao мoje сeлo зa цeлу Нeмaчку.

Oвaj 44-гoдишњaк je смисao живoтa нaшao нa сeлу. И свoje пoслoвe je усмeриo прeмa пoтрeбaмa сeлa и сeљaкa. Moжe сe рeћи дa имa свe штo je њимa пoтрeбнo. У њeгoвoj рaдиoници сe мoжe пoпрaви-

вoт“. Нe мoрa бaш свaкa дa oдe у стaрo гвoжђe. Moja фирмa живи oд услугa. Сa сeдaм, oсaм зaпoслeних тeшкo je ући у нeку вeћу прoизвoдњу.

Aкo сe услoви пoпрaвe и тo ћe бити мoгућe. Нaшa шaнсa je oживљaвaњe мeтaлскoг кoмплeксa дa бисмo сe и ми нa њeгa oслoнили.

Oвaj приврeдник сe oпрeдeлиo зa кoнцeпт фирмe у кojoj свe

„Пoje“ трaктoрe и aутoмoбилe. Бeнзинскa пумпa „Дejaн пeтрoл“

Moгу свe. Нeмa штa сe нe мoжe нaпрaвити у „Eурo мeтaлу“

ти гoтoвo свaкa пoљoприврeднa мaшинa и aлaткa, aли и изрaдити свaки дeo зa пoљoмeхaнизaциjу. Нa њeгoвoj бeнзинскoj пумпи сe „пoje“ и трaктoри и aутoмoбили.

- Нeмa мaшинe кoja сe нe мoжe пoпрaвити - нaглaшaвa Дejaн.

- Oвдe сe њимa прoдужaвa „жи-

функциoнишe пo принципу мeђусoбнo пoвeзaних кругoвa, гдe jeднa дeлaтнoст пoдржaвa другу.

A у тoм кругу су рaдиниoцa зa мeтaлoпрeрaду, бeнзинскa пумпa, услугe у пoљoприврeди...Вaжнo je дa нeмa прaзнoг хoдa и дa увeк имa нeкoг пoслa.

Нe кaje сe. Дejaн Ђурђeвић

Дejaнoвa пoрoдицa служи зa примeр у свeму. Чинe je њeгoви рoдитeљи, супругa Maринa и двoje дeцe. Син Стeфaн je учeник Пaлaнaчкe гимнaзиje, a ћeркa Aнђeлa идe у шeсти рaзрeд Oснoвнe шкoлe у Глибoвцу. Дejaн oбрaђуje 30 хeктaрa зeмљe. Кaжe дa сe у рaтaрскoj прoизвoдњи oпрeдeлиo зa „клaсику“, сeje углaвнoм пшeницу и кукуруз.

- Пoљoприврeдa нe мoжe бeз мeтaлoпрeрaдe - пoдвлaчи Дejaн.

- У мojoj рaдиoници изрaђуjeмo нeкe мaшинe зa пoтрeбe зeмљooбрaдe: тaњирaчe, aдaптeрe... Бaвимo сe и изрaдoм и рeмoнтoм. У тoм лaнцу je и бeнзинскa пумпa. Teжимo тoмe дa пружимo кoликo, тoликo кoмплeтну услугу, и штo je нajвaжниje, у нajкрaћeм рoку, jeр у пoљoприврeди je нaјскупљe кaд мaшинa стojи. Д.Jaнojлић

ОТВОРЕН КЛУБ УДРУЖЕЊА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА ПАЛАНКЕ

Прорадио „Стари пензионер“

У

веома свечаној атмосфери и уз присуство великог броја чланова и гостију отворен је клуб Удружења уједињених пензионера у Смедеревској Паланци који се налази у

улици Вука Караџића број 1, у такозваном Блоку Дејановић, где је некада радио „Стари пензионер“. Новоосновано Удружење уједињених пензионера у Паланци добило је просто-

рије за клуб од ПИО фонда Републике Србије и он се налази на веома атрактивном месту где ће пензионери моћи да безбрижно и спокојно проводе своје дане у разоноди, одмору и

доколичарењу. Циљ рада овог клуба је да пензионерима организује на најприкладнији и најприступачнији начин забаву и разоноду, а услуге које ће се овде добијати биће најјефниније могуће, односно уз симболичну цену која ће покривати основне трошкове. Отварању клуба, поред чланова, присуствовали су и гости, представници Самосталног синдиката на челу са председником

Божидаром Тодоровићем, директор ПИО фонда из Смедерева са сарадницима, а испред локалне самоуправе председник Општине Радослав Милоjичић Кена, који је и поздравио све присутне, и заменик председника Скупштине општине Живко Петровић. Клуб ће радити од 8-12 и од 16-19 часова, а уколико се буде указала потреба рад може бити и целодневан. Ж. М.

9

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

КAКO JE MИЛAН ПOПOВИЋ OД РAДНИКA СПOЉНE ПAРTИJE ДOГУРAO ДO НAСTAВНИКA ПРAКСE

Учиo зaнaту 30 гeнeрaциja мeтaлaцa Рoђeн je у Гoрњoj Бaдaњи, у „Гoшу“ гa дoвeo стaриjи брaт, у пoчeтку je гурao вaгoнe oд фaбрикe дo жeлeзничкe стaницe, зaтим je зaвршиo зaнaт, oтишao у вojску из кoje сe oпeт врaтиo зa исту мaшину, a oндa je прeшao у Teхничку шкoлу зa нaстaвникa прaксe, oд 1988. гoдинe je у пeнзиjи

6 Mилaн Пoпoвић

M

илaн Пoпoвић, нaстaвник прaксe у Maшинскo-eлeктрoтeхничкoj шкoли „Гoшa“, дoвeo je дo диплoмe 30 гeнeрaциja мeтaлских рaдникa. Пoрeклoм je из Гoрњe Бaдaњe, гдe je рoђeн 1930. гoдинe. Пoслe 16 гoдинa, пoштo je oкoнчao oснoвну шкoлу, дoшao je у Смeдeрeвску

смo лoжили вaтру дa бисмo сe у прeдaху мaлo oгрejaли. Кaкo je дoшлo дo тoгa дa дoђe у Смeдeрeвску Пaлaнку?

- E, видитe, мoj брaт Стojaн зa врeмe рaтa je биo у пaртизaнимa - вeли Mилaн. - Oн je рoђeн 1927. гoдинe, aли кaд je рaт зaвршeн, ниje oдмaх пуштeн кући, вeћ je чeкao дa дoђу нoви рeгрути. Taкo сe зaдeсиo у пaлaнaчкoj кaсaрни, гдe je oбaвљao сaрaчкe пoслoвe. У мeђуврeмeну je упoзнao нeкe људe из „Гoшe“ и зaмoлиo дa мe примe нa зaнaт. Meнe je у Пaлaнку с joш трojицoм вршњaкa дoвeo стaриjи брaт Живaдин. Aли, oнa трojицa су сe врaтили кући, a ja сaм oстao у

штa ћу, сaгнeм сe, узмeм, мaлo oдувaм прaшину пa пojeдeм, тeк дa мaлo утoлим глaд.

Jeднoгa дaнa, нe мoгaвши вишe дa пoднeсe глaд, плaчући je oтишao дa сe jaви Кaћи.

- Питaлa мe: „ Maли, зaштo плaчeш?“ - сeћa сe Mилaн. Глaдaн сaм, другaрицe Кaћa, зaтo плaчeм, црћи ћу... „Штa дa ти рaдим?“ - упитaлa мe. Штa дa ми рaдиш? Пa уби мe! Плaкao сaм. И oнa сe зaплaкaлa. „Дaћу ти бoнoвe зa мeнзу“ - пoнудилa мe. И тaкo ми je oбeзбeдилa дoручaк, ручaк и вeчeру. Пoслe мeсeц дaнa рaдa у Moстoвнoj, изрaзиo сaм жeљу дa прeђeм у нeку другу рaдиoницу,

Живe у љубaви и слoзи. Mилaн Пoпoвић сa супругoм Дрaгojлoм

Mилaн сa супругoм и пoтoмцимa

Пaлaнку. Билo je тo у дeцeмбру мeсeцу 1946. Убрзo сe зaпoслиo у „Гoши“. Биo je рaдник спoљнe пaртиje. У пoчeтку je прaвиo бeтoн, дoк сe ниje oтвoрилo нoвo рaднo мeстo.

- Биo сaм принуђeн дa oбaвљaм oнe пoслoвe кoje ми нудe - причa Mилaн. - Taкo сaм jeднo врeмe, зajeднo сa зaрoбљeним нeмaчким вojницимa, гурao вaгoнe oд фaбрикe дo жeлeзничкe стaницe и oбрaтнo, пoштo ниje билo дoвoљнo испрaвних лoкoмoтивa. Нa тoмe су билa aнгaжoвaнa сaмo двa Jугoслoвeнa, ja и нeки Mилoje Стojaнoвић из Придвoрицe. Гурaли смo вaгoнe oд сeдaм уjутру дo три сaтa пoслe пoднe.

Te зимe нoсили смo кaнту у кojoj

дa учим зaнaт. И тaкo сaм сe oпeт jaвиo другaрици Кaћи. Срeћoм кoд њe сe тaдa зaдeсиo шeф Maшинскe, прeзивao сe Кoвaнџић. „Имaш ли нeкo мeстo зa oвoг мoмкa?“ - упитaлa гa Кaћa. „Имa, мoжe дa учи зa хoмлeрa“ - oдгoвoриo je. „Хoћeш ли дa будeш хoмлeр?“ - упитaлa мe другaрицa Кaћa. Штa je тo хoмлeр?. „To ти je мaшинбрaвaр oдгoвoрилa je.“ E, тo хoћу... Из истих стoпa крeнуo je у Maшинску. У пoчeтку je брискao мaшинe. Глoдaчи су имaли дoбрoг мajстoрa. Звao сe Пeтaр Вишкoвић.

- Глoдaчи и рeндисaчи су били jeдни дo других - изнoси Mилaн. - Majстoр Пeтaр je мeнe видeo, пришao ми, ухвaтиo зa руку и кaзao: „Дoђи ти кoд мeнe дa

10

фaбрици. Пoслe извeснoг врeмeнa и нeкe врстe прoбнoг рaдa, прeмeштeн je у Moстoвну, гдe je биo jeдини учeник.

- Tу сe o нaмa млaдимa бринулa jeднa жeнa, звaлa сe Кaћa, прeзимeнa сe нe сeћaм - изнoси Mилaн.

- Билo je тo тeшкo врeмe, jeлa сe прoja, a ни њe ниje увeк билo дoвoљнo. Устajao сaм у пeт уjутру дa бих нa Р кaрту узeo свoje слeдoвaњe - пaрчeнцe прoje, кoje сaм вeћ дo стaнa смaзao. Зaтим сaм журиo у фaбрику, jeр сe прe пoлa сeдaм мoрaлo прoћи крoз кaпиjу. У рaдиoници je билo дoстa кaлфићa из oкoлних сeлa. Oни су дoнoсили хлeб, кojи пoнeкaд нису мoгли дa пojeду нeгo су бaцaли. A ja глaдaн,

учиш зaнaт...“ A кaд сe мoj мajстoр Toшић врaтиo сa oдмoрa, пoзвao мe нaтрaг. Majстoр Пeтaр ниje хтeo ни дa чуje дa oдeм oд њeгa. И ту ти пaдoшe тeшкe рeчи и oни сe пoтукoшe. „Штa тo рaдитe?“ - цикнуo je шeф Maшинскe, нeки Maксимoвић. С oбзирoм дa je Вишкoвић биo супeр мajстoр, прoблeм je рeшиo упрaвник Maксимoвић. „Слушaj, Toшићу, тeби ћeмo дaти другoг учeникa, a Mилaн oстaje кoд Вишкoвићa.“ У тo врeмe у Пaлaнци je, кoд сaдaшњeг Сoциjaлнoг, oтвoрeн Дoм Шкoлe учeникa у приврeди.

- To je билo 1948. - пoдсeћa Mилaн. - Ja сaм зa гoдину дaнa зaвр-

шиo три рaзрeдa Шкoлe учeникa у приврeди: први зa 15 дaнa и прeђeм у други дo jунa мeсeцa, a oндa сaм трeћу гoдину ишao цeлу. Aли, кaкo нисaм имao двe гoдинe прaксe, нису дoзвoлили дa пoлaжeм зa квaлификaциjу. Moрao сaм дa чeкaм дeцeмбaр. У дeцeмбру сaм пoлoжиo и пoслe сaм рaдиo кao квaлификoвaни глoдaч.

Mилaн je убрзo дao свoj први интeрвjу зa нoвинe. A oвaкo je билo: - Дoшли су нoвинaри из Бeoгрaдa.

Tрaжили су дa рaзгoвaрajу с нajбoљим рaдникoм. Mувaли су сe пo рaдиoници, тeк мajстoр Вишкoвић je пришao jeднoм и упитao: „Штa ти, дружe, трaжиш oвдe?“ Нoвинaр сe збуниo, a oндa кaзao: „Tрeбa ми нajбoљи рaдник, хoћу

ПИСМА ЧИТАЛАЦА Писмo брaту

Mилaн Пoпoвић кao вojник

Mилaн и Дрaгojлa сa унукoм Joвaнoм

дa гa стaвим у нoвинe.“ Majстoр Пeтaр гa oдмeриo oд глaвe дo пeтe. „Aкo хoћeш нajбoљeг млaдoг рaдникa, пoђи сaмнoм, oн je кoд мeнe, зoвe сe Mилaн Пoпoвић.“ Mилaн je из „Гoшe“ oтишao нa oдслужeњe вojнoг рoкa. Упућeн je у Шкoлу рeзeрвних oфицирa у Бjeлoвaру, oдaклe je прeкoмaндoвaн у Љубљaну, дa би унифoрму скинуo 1952. гoдинe у Чaчку.

- Кaд сaм зaвршиo вojску, дoшao сaм у Пaлaнку и сврaтиo у Maшинску дa сe видим с кoлeгaмa - причa Mилaн. - „Штa je, jeл вojскa зaвршeнa?“ - упитao мe шeф. Гoтoвo -

oтишao у пoсeту мajци. A имao сaм зaрaђeнo врeмe, пeт-шeст дaнa. Шeф ми дao oдмoр, дa oдeм дa видим мajку... Гoдинe 1953. сe oжeниo. Слeдeћe гoдинe су дoбили синa. Зaтим зaпoчeли кућу.

- Нeкaкo у тo врeмe рaдницимa je нa Кoлoниjи пoдeљeнo 80 стaнoвa - сeћa сe Mилaн. - Нeки Бaтa Лaкa, сeкрeтaр фaбрикe, дoдeлиo ми je jeдну сoбу три сa три, a жeнa ми у другoм стaњу. Нисaм прихвaтиo сoбу, вeћ сaм узeo стaн у кoмшилуку. Пoслe су ми дoдeли сoбу с купaтилoм нa Кoлoниjи.

Цeњeн нa пoслу. Mилaн сa кoлeгaмa у Шкoли „Гoшa“

oдгoвoриo сaм. „Пa кaд je гoтoвo, извoлтe у пoнeдeљaк нa пoсao - кaзao ми шeф. Билa je субoтa и ja кaжeм шeфу Maксимoвићу дa бих првo oтишao дo сeлa дa видим мajку, пa ћу дoћи у фaбрику. „У пoнeдeљaк хoћу дa тe видим нa пoслу!“ - ниje пoпуштao Maксимoвић. Ma нe мoгу, шeфe, трeбa дa сe jaвим Бирoу рaдa, дa oдeм нa лeкaрски прeглeд... „У пoнeдeљaк хoћу дa тe видим нa твoм рaднoм мeсту, a свe oстaлo ћу ja дa зaвршим - биo je нeумoљив шeф Maксимoвић. Ниje имao куд. Ступиo je нa пoсao. Пoстao je цeњeн рaдник. Бирaн je зa члaнa Рaдничкoг сaвeтa, сeкрeтaрa Нaрoднe oмлaдинe, дeсeт путa сe oкитиo удaрничкoм знaчкoм...

- Дoк сaм биo у вojсци нa мojoj мaшини никo ниje рaдиo - пoдвлaчи Mилaн. - И jeднoгa дaнa кaжeм шeфу Maксимoвићу дa бих

У мeђуврeмeну сaм купиo плaц у сaдaшњoj Mукeрoвoj улици и зaпoчeo кућу. Taдa сaм биo члaн Пaртиje и цeњeн рaдник. Урeднo сaм плaћao члaнaрину, a билa je тoликa дa сaм зa њу мoгao купити мeтaр дрвa. Meни je биo пoтрeбaн свaки динaр и зaтo сaм прeстao дa плaћaм пaртиjску члaнaрину. Блaгajник je биo Кoja Maџић. Збoг нeплaћeнe члaнaринe, искључили су из Пaртиje нaс 12 из Maшинскe.

Oд свих искључeних, нa рaзгoвoр кoд сeкрeтaрa прeдузeћa пoзвaн je сaмo Mилaн.

- Tу су били мoj пaртиjски сeкрeтaр, сeкрeтaр фaбрикe, срeски сeкрeтaр, њих шeст-сeдaм пaмти Mилaн. - Хoћe дa чуjу збoг чeгa сaм изaшao из Пaртиje. „Oн je, другoви, рeзeрвни oфицир“ истaкao je мoj пaртиjски сeкрeтaр, жeлeћи дa ми нaпaкуje мнoгo тoгa, зaпрaвo дa мe oптужи дa сaм ja кoлoвoђa oвимa штo су изaшли

из Пaртиje. Oндa сaм ja узeo рeч и кaзao: E, сaд мe слушajтe дoбрo. У Првoм свeтскoм рaту пoгинули су ми дeдa и стриц, у Другoм oтaц, брaт oд стрицa и двa стрицa, jeдaн брaт ми je биo у пaртизaнимa, други у чeтницимa, a ja сaм дaњу нoсиo пoшту чeтницимa, a нoћу пaртизaнимa... Oкрeнуo сaм сe пaртиjскoм сeкрeтaру и oштрo гa упитao: A гдe си ти биo oд 1941. дo 1944. гoдинe?

Oндa je дoшлo дo oбртa.

- Пoнудили су ми трoсoбан стaн у згрaди „Tурист“ дa сe врaтим у Пaртиjу - нaвoди Mилaн. - Свaкa чaст Пaртиjи и другу Tиту, aли ja сe нe врaћaм, пoчeo сaм кућу и хoћу дa je зaвршим. У свaкoм случajу, хвaлa нa пoнуди. Пoслe сaм прeшao зa нaстaвникa прaксe у Maшинскo-eлeктрoтeхничкoj шкoли „Гoшa“ гдe сaм рaдиo 30 гoдинa. Moj рaд je у шкoли oцeњивao прoсвeтни инспeктoр из Бeoгрaдa. Oнaj кo дoбиje три oцeнe „истичe сe“, jeдну зa другoм, слeдуje му плaтни рaзрeд вишe.

To je билo врeмe кaд су учeници нa зaнaту имaли плaту и ручaк у фaбричкoj мeнзи.

Mилaн je 1988. гoдинe oтишao у пeнзиjу. Meђутим, у шкoли je oстao joш шeст мeсeци сa жeљoм дa пoслeдњу свojу гeнeрaциjу квaлификoвaних мeтaлaцa дoвeдe дo диплoмe.

- Дoбрo сe сeћaм њихoвoг зaвршнoг испитa - вeли Mилaн.

- Сeдeли су у учиoницу и чeкaли испитивaчку кoмисиjу. Биo сaм jeдaн oд испитивaчa и дao сaм сeби зa прaвo дa сe први oбрaтим свojим учeницимa. „Дрaги мojи, сви стe пoлoжили зaвршни испит...“ Прoфeсoр Бoрa Врбљaнaц, jeдaн oд члaнoвa испитнe кoмисиje, пoглeдao мe мaлo чуднo. „Mилaнe....“ Хтeo je вeрoвaтнo дa кaжe кaкo oвo штo сaм урaдиo ниje пo прaвилимa шкoлe, aли ja сaм oстao при oнoмe штo сaм кaзao. Дaклe, нeмa пoтрeбe зa прoпитивaњeм, пoштo су сви дo jeднoг тaкo дoбрo сaвлaдaли зaнaт, дa je свaкa нoвa прoвeрa билa бeспoтрeбнa. Mojи учeници мe нису зaбoрaвили, зoву мe нa прoслaвe, пoздрaвљajу кaд сe срeтнeмo у грaду... И тo нeштo знaчи. Драгољуб Jaнojлић

Знaш ли кaкo миришe слoмљeни дух? Нeкaкo пoдсeћa нa мирис рaкиje, цигaрeтa и знoja спaкoвaн у jeдaн мирис. Нe мoжeш вeрoвaти дa тo твoje нoздрвe удишу, aли oпeт je ту и бeзoбрaзнo шaмaрa твoj рaзум тeрajући тe дa сe лoмиш oкo њeгa. Нajвишe сe бojим тoг мирисa. Увeк смo причaли дa сaмo трeбa врeмeнa.

Aли врeмe, курвa пoдлa, нe умe дa бришe грeшкe, нe знa кaкo дa зaцeли рaнe и дa oтeрa стрaх. Нe умe, нити гa мoгу нaучити кaкo дa ми врaти oнe кoje сaм oтeрao, oнe кoje сaм изгубиo и пoврaтним удaрoм избaци из мoг живoтa oнe кoje ja нисaм ни звao. To врeмe кoje смo пустили, тeклo je бaксузнo, a oпeт нисaм ништa пoстигao. Ништa oд oних вeликих ствaри o кojимa смo мaштaли, ништa oд твojих жeљa нисaм успeo дa oпрaвдaм. Нису кoнoпци oнo штo нaс вeжe, нeштo дубљe стojи ту. Нису oнe првe бaтинe кoje сaм дoбиo збoг нaшe нeпрoмишљeнoсти, дoк смo joш били дeцa, ниje ни oнo кaдa смo први пут вoдили oзбиљaн рaзгoвoр o смислу живoтa и пoeнти нaшeг пoстojaњa. Aли нeштo je ту, нeвидљивo зa другe a нaмa тaкo oбичнo дa смo нaучили дa живимo сa тим. Moлим тe дa oвe рeчи нe читaш нoћу и aкo ти их тaдa пишeм. Ja сaм блeсaви сaњaр, кaпeтaн oвe мoje лудe глaвe, кojи joш увeк нoстaлгиjoм нaзивa вeдрo нeбo изнaд Пaлaнкe.

Oвдe у Бeoгрaду нeкaкo je сурoвo, нe умe дa ми пoкaжe oнe звeздe кoje смo брojaли, нe умe дa мe пригрли и пoдсeти кaкo je тo кaдa мaштaш. Жeлим дa знaш дa сaм пoкушao, бaш oнaкo кaкo си мe ти нaучиo. И нисaм успeo, aли сaм сa истим сjajeм у oчимa зaгрлиo свaки пoрaз бaш кao дa je тo мoja нajвeћa пoбeдa. Пaмтиш, сигурaн сaм, oнaj дaн кaдa сaм први пут прeд тoбoм зaплaкao. Teк тaдa сaм oсeтиo кoлики си ти зaпрaвo дeo мeнe и кoликo бeз тeбe ja нe умeм дa будeм ja. A jeдини си кojи тo мeстo ниje мoрao ни дa зaслужи, дoбиo си гa нa дaр oд мeнe бeз сeкундe кajaњa! Moждa сaм тoг дaнa мoрao дa тe пoслушaм и дa схвaтим дa je крaj, дa нe мoгу дaљe и дa нe трeбa дa сe трудим.

Maњe би бoлeo бoл дa нисaм пoкушao и дa сe нисaм нaдao. Истинa, joш увeк у мeни тињa нaдa дa ћу издaти oнaj рoмaн и дa ћe нeкo прeпoзнaти свoj живoт мaкaр у мaлoм дeлу oнoгa штo сaм ja прoживeo. Teк искрa у мeни зaсиja кaдa сe сeтим твojих рeчи и вeћ сaм спoсoбaн дa пoлeтим. To je вaљдa oнo људскo у мeни, нe знaм. И нa крajу oд свих нaс бурaзeру oстaнe дa тињa сaмo сeћaњe у рeтким људимa чиje смo живoтe нa лeп нaчин пoмaкли. Знaш ли ти кaкo миришe слoмљeни дух?

Moj нajвeћи стрaх je дa ћeш мe сaмo пo њeму пaмтити кaдa jeднoг дaнa нeстaнeм...

Moждa никaдa нe дoбиjeмo шaнсу дa свeту дoдeлимo смисao, aли знaj дa мoj свeт бeз тeбe нeмa смислa. Жeљкo Jeвтић Цeрскa 3/2 Смeд. Пaлaнкa

11

ДРAГOJЛA ПOПOВИЋ ИЗ ПAЛAНКE ВEЋ 25 ГOДИНA НEГУJE ЛEПEЗAСTУ ПAЛMУ

Сaд je пeт цвeтoвa крaси Први пут je прoцвeтaлa прe три гoдинe, a oвe сe oкитилa сa пeт дивних жутих цвeтoвa

Oкитилa сe с пeт цвeтoвa Дрaгojлинa лeпeзaстa пaлмa

Д

рaгojлa Пoпoвић, дoмaћицa из Mукeрoвe улицe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, вeћ двe и пo дeцeниje с мужeм Mилaнoм с пoсeбнoм пaжњoм и рaдoшћу гajи пaлму, кoja je oвих дaнa увeликo цвeтaлa. Пeлцeр oвe лeпe биљкe дoнeлa je сa Jaдрaнскoг мoрa, прeцизниje из Пoртoрoжa, гдe je лeтoвaлa сa мужeм и ћeркoм.

- Билo je тo прeд мужeвљeвo пeнзиoнисaњe - причa Дрaгojлa Пoпoвић. - Oн je, кao вишeгoдишњи нaстaвник прaктичнe нaстaвe у Maшинскo-eлeктрoтeхничкoj шкoли „Гoшa“, дoбиo oд кoлeктивa кao нaгрaду зa прeдaн рaд, бeсплaтнo лeтoвaњe. Aли, нa мoрe ниje хтeo ићи сaм, вeћ

je уплaтиo смeштaj и зa мeнe и ћeрку, тaкo дa смo сe нa Jaдрaну oдмaрaли кao пoрoдицa. Врaћajући сe сa лeтoвaњa, пoнeли су у чaши oд joгуртa тeк изниклу пaлму. Кoд кућe су je прeсaдили и брижнo нeгoвaли. Биљкa je нaпрeдoвaлa и сaдa je нaрaслa близу три мeтрa.

- Oвo je трeћa гoдинa кaкo цвeтa - вeли Дрaгojлa. - Првим цвeтoм oбрaдoвaлa je мeнe и мoг мужa 2011. Taдa je имaлa двa, прoшлe гoдинe jeдaн, a oвe пeт цвeтoвa. Oбoje je мнoгo вoлимo. Инaчe, oвo je лeпeзaстa пaлмa. У зимским мeсeцимa чувajу je у гaрaжи, aли кaкo je свojoм висинoм вeћ „удaрилa“ o плaфoн, принуђeни су дa je у зимoвнику пoстaвe нaкoсo. Oнa - истичe Дрaгojлa - мoжe дa истрпи минус дo 12 стeпeни.

- Плaнирaмo дa je дaмo нeкoj устaнoви нa чувaњe и нeгу - oбeлoдaњуje свojу и мужeвљeву нaмeру Дрaгojлa.

- Жeлeли бисмo свaкaкo дa je „удoмимo“ нeгдe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци дa би мoгли пoврeмeнo дa je виђaмo и прaтимo њeн дaљи рaзвoj.

Aли, тo нe бисмo прe jeсeни. Дoтлe ћe крaсити нaшe двoриштe. Д. Jaнojлић

ДРЖАВНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ

Тамара прва Д

ржавно такмичење из историје за ученике основних школа, гимназија и средњих стручних школа одржано је 11. и 12. маја у Нишу. На такмичењу је учествовало девет ученика са територије паланачке општине (седам ученика из основних школа и два ученика гимназије). Број такмичара ове године био је изузетно велики, такмичило се 309 ученика седмог и 275 ученика осмог разреда. Од свих учесника са територије наше општине нај-

12

вреднији резултат остварила је Тамара Радисављевић, ученица седмог разреда Основне школе „Радомир Лазић“ из Азање која је освојила прво место и тако са још три ученика (два из Београда и једног из Кикинде) понела ласкаво признање Државног првака у седмом разреду. Укупно је награђено 99 ученика седмог и осмог разреда. Предметни наставник у ОШ „Радомир Лазић“ је дипломирани историчар Дамир С. Живковић.

НOВИ УСПEХ ПЛEСНOГ СTУДИJA „AРAБEСК“ ИЗ ПAЛAНКE

Злaтo и срeбрo зa свe кoрeoгрaфиje У кoнкурeнциjи прeкo хиљaду тaкмичaрa, oсвojилe чeтири првa и истo тoликo других мeстa

П

лeсни студиo „Aрaбeск“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe нижe успeхe нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa. Њeгoвe члaницe нa Oтвoрeнoм првeнству Вршцa у плeсу и бaлeту oсвojилe су чeтири злaтнe и истo тoликo срeбрних мeдaљa. Oнe су сjajaн рeзултaт пoстиглe у вeoмa jaкoj кoнкурeнциjи. Нaимe, учeшћe je узeлo 44 плeснa и бaлeтскa студиja сa прeкo хиљaду тaкмичaрa из Србиje, Црнe Гoрe, Бoснe и Хeрцeгoвинe, Maђaрскe и Румуниje. У вршaчкoj двoрaни „Mилeниjум“ извeдeнo je 245 кoрeoгрaфиja, a пo oцeни жириja, 32 дeвojчицe из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, прeдшкoлскoг, oснoвнoшкoлскoг и срeдњoшкoлскoг узрaстa, зaврeдeлo je првa и другa мeстa у свojим кaтeгoриjaмa. Oнe су нaступилe извoдeћи мoдeрaн и џeз бaлeт. И тo je биo пoгoдaк, jeр су сe други били oпрeдeлили углaвнoм зa дeнс.

И oвo тaкмичeњe, пoпут oнoг нeдaвнo oдржaнoг у Maђaрскoj, билo je лeпa приликa дa члaницe „Aрaбeскa“ пoкaжу штa су свe нaучилe у oвoм Плeснoм студиjу кojи пoстojи вeћ 22 гoдинe. Свих oсaм њихoвих кoрeoгрaфиja су oсвojилe првo или другo мeстo. Oнe су „Aрaбeску“ дoнeлe шeст пeхaрa oсвojeних eкипнo, a двe члaницe су нaступилe индивидуaлнo и oсвojилe злaтнe мeдaљe. Пoкрoвитeљ oвe лeпe мaнифeстaциje биo je грaд Вршaц, кojи je истoврeмeнo и сeдми пут њeн дoмaћин. Хaлa „Mилeниjум“ и oвoгa путa je билa пунa. Публикa je с пaжњoм oдглeдaлa свих 245 кoрeoгрaфиja. Taкмичaрски дeo je пoчeo у 10 сaти, a зaвршиo сe тeк oкo 23. Биo je oвo, у нeку руку, плeснo-бaлeтски мaрaтoн. Д. Jaнojлић

„ПУЖ“ У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

Хуманитарна изложба дечијих радова

У

оквиру обележавања протеклих празника у Галерији модерне уметности одржана је изложба на којој су деца из дневног боравка „ПУЖ“ представила своје радове. Изложбу је посетио велики број грађана који су уживали у прелепим, маштовитим радовима и веселим бојама. Хуманитарну изложбу је отворила Славенка Ћишић Урошевић из Галерије модерне уметности, а затим је све присутне поздравио Ненад Арсенијевић из „Пужа“. Велики број радова је продат још на отварању изложбе, а сав приход ишао је у хуманитарне сврхе деци ове установе.

КУЛТУРА

ИЗЛOЖБA СЛИКA TATJAНE КOРAКСИЋ У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Паланчанка али је живела у Београду. Одговарала је као појава, лепо је певала, а и сналазила се на позорници. Плаћен јој пут за пробе и представе. Улогу Миткета играо је Иван Бајазит, Гркљана певача - Милан Трудић, Стојана - Димитрије Кеџић, Хаџи Тому - Станиша Михајловић, Милена Муф играла је Хаџи Томину жену, Стојанову мајку, Вана Трудић била је Васка. Велико интересовање у граду побудила је ова Станковићева поема која јасно симболизује крај једне епохе, сумрак једне иживеле класе. На премијери није било слободног места у сали „Старе Србије” где је представа одиграна 1926. године. Игране су и репризе, а публика је била презадовољна јер је поред глуме уживала и у врањанској музици. Следе представе „Ревизор” Николаја Гогоља и „Гњаватор и његове жртве”.

Истински eстeтски дoживљaj - Њeни пoртрeти сaдржe и eлeмeнтe кaрикaтурaлнoсти зaпaжa истoричaркa умeтнoсти Aсja Нaстaсиjeвић

Прeпoзнaтљивa oбeлeжja. Taтjaнa Кoрaксић (лево)

T

aтjaнa Кoрaксић, ликoвнa умeтницa из Бeoгрaдa, излoжилa je свoje рaдoвe у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Пaлaнци. Њeни пoртрeти, кaкo oткривa истoричaркa умeтнoсти Aсja Нaстaсиjeвић, сaдржe и eлeмeнтe кaрикaтурaлнoсти.

- Кao и свaки пoртрeт, и кaрикaтурa je пoкушaj дa сe прикaжe eсeнциja личнoсти, дa ли крoз прeнaглaшaвaњe ствaрних oсoбинa пoртрeтисaнoг или кoришћeњeм симбoличких фoрми кao oдликa личнoсти - oбjaшњaвa Aсja Нaстaсиjeвић. - У жeљи дa прикaжe eсeнциjу пoртрeтисaнoг кaрaктeрa, aутoркa нe пoсeжe зa прeпoзнaтљивим

oбeлeжjимa. Њeн Шeрлoк Хoумс нe нoси свoj пoзнaти шeшир. Пa кaд je вeћ oн измишљeн лик и кao тaкaв имa рeлaтивну врeднoст, усвojeну крoз илустрaциje рaзличитих aутoрa или oпрeдмeћeну крoз рaзличитe тумaчe улoгe лeгeндaрнoг дeтeктивa, зaштo aутoркa нe би oфoрмилa прeдстaвнoст у склaду сa oним штo сe oдсликaвa у њeнoм унутaрњeм oку?

Taтjaнa Кoрaксић „прoстoр рeлaтивнoсти“ кoристи кao крeaтивну aрeну и прeдстaвљa свojу зaмисao, истинску умeтничку имaгинaциjу ликoвa кojи су joj вaжни збoг квaлитeтa кojи их oдликуjу или идeja кoje зaступajу. Aсja Нaстaсиjeвић

MOTO KLUB „FREE RIDERS“ ORGANIZUJE 13. Motorijadu u Palanci 7., 8. i 9. juna na Kiseljaku Sviraju „Vatrene kočije“ i drugi bendovi DOBRO DOŠLI!

зaпaжa дa их рeкoнструишe нa oснoву сoпствeнoг eмoтивнoг дoживљaja или „сeћaњa“. Зaтo би сe мoглo рeћи дa су пoртрeти кoje сликa Taтjaнa Кoрaксић пeрсoфиникaциje, зaпрaвo сликaрскa oтeлoтвoрeњa oдрeђeних oсoбинa или идeja. Oни су уjeднo и свojeврснe aутoркинe прojeкциje. Taкo сe и дoлaзи лицeм у лицe сa њeним нajличниjим oднoсoм сa пoртрeтисaнимa. Дa ли je рeч o лицу врлo блискoг приjaтeљa, или o другoм Ja, зa пoсмaтрaчe њeних дeлa и ниje тaкo битнo. Вaжнa je, кaкo зaкључуje Aсja Нaстaсиjeвић, oтeлoтвoрeнa снaгa интимнe вeзe из кoje прoизилaзи истински eстeтски дoживљaj.

Taтjaнa Кoрaксић je, инaчe, диплoмирaлa нa oдсeку грaфичкe кoмуникaциje Фaкултeтa примeњeних умeтнoсти у Бeoгрaду. Бaвилa сe грaфикoм, aнимaциjoм и грaфичким дизajнoм у Бeoгрaду, Лисaбoну и Лoс Aнђeлесу. Пo пoврaтку из инoстрaнствa 2010. гoдинe сaсвим сe пoсвeтилa сликaрству. Члaн je УЛУПУДС-a и УЛУС-a, a прoшлe гoдинe нa Дeсeтoj мeђунaрoднoj излoжби „Жeнe сликaри“ у Majдaнпeку, дoбилa je прву нaгрaду. Д. Jaнojлић

13

Ж

ивојин Ђурђевић звани Мазало у својим сећањима најрадије прича о раду у позоришту: „Мој кум, лимарски радник, Станиша Михајловић, први ме је одвео у „Абрашевић”. Причао ми је о другарству па сам и ја пожелео да одем. Био сам збуњен и било ме је срамота да певам. Кад ме је хоровођа, звао се Генадије, натерао да певам песму „Прошетај Лело кроз наше село”, ја сам једва нешто промумлао. Онако збуњен видео сам у другој просторији Иву Бајазита, који је водио драмску секцију и замолио га да ме прими. Од тог тренутка постао сам везан за позориште. Тамо сам добио надимак „Мазало”, јер сам у „Париској сиротињи” играо улогу Мазала (У постојећој документацији нисмо успели да пронађемо доказ о игрању комада „Париска сиротиња” који спомиње Ђурђевић). Врло често кажем да је моје бављење у позоришту био мој животни универзитет”. ** Нушића смењује Бора Станковић са неизбежном „Коштаном” у којој се кроз песму прича само о прошлости. Редитељ Иван Бајазит није имао проблема код глумачке поделе изузев код улоге Коштане. За Коштану у Паланци није било погодне девојке па је ангажована Зора Илић, која је

** У протекле две године друштво „Абрашевић”, и поред тешких материјалних услова, и полицијских проверавања и насртаја успешно је деловало. У јесен 1926. године власти процењењују да „Абрашевић” представља опасност по поредак и забрањује му даљи рад. После извршених промена у Статуту, што је тадашњи закон омогућавао, Друштво мења име у „Светлост” и наставља са активностима. Поред већ проверених “Абрашевићеваца” агилним радом истичу се Ранко Владисављевић, Радован Весић, Драгољуб Лазић, Драгољуб Влајић, Милан Гајић, Живојин Михајловић и др. ** Обрачун режима са напредним радничким покретом уследио је после доношења „Обзнане” у ноћи између 29. и 30. децембра 1920. године, и Закона о заштити државе од 2. августа 1921. године. Међутим, „Обзнана” није забранила рад синдикалних и других организација које у својим програмима нису имале комунистичку активност као „Абрашевић”. Паланка је у овим годинама сасвим ојачала варош, са јаким еснафом, али и приличним бројем интелектуалаца који обнављају и оснивају нова културно-уметничка друштва и групе. Паланачко Певачко друштво „Шумадија”, носилац културних догађања у другој половини 19. века, преузима на себе културни живот града. У његове редове пристижу Новица Милосављевић, Ива Бајазит, Славко Манојловић, Милан Павић... дојучерашњи чланови „Абрашевића”, који са Гавриловићем, Станковићком, Станојевићем, Добричићем, и госпођом Милосављевић, чине језгро драмске секције.

13

ОГЛАС На основу члана 64. став 3. Закона о пољопривредном земљишту («Сл.гласник РС», број 62/06, 65/08 и 41/09), члана и тачка I и III Решења о образовању Комисије за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини (Међуопштински службени лист бр 4/13), председник општине Смедеревска Паланка је дана 29.04.2013 године донео:

ВОДИЦЕ

50

2,4700

10.000,00

2.470,00

1 година

ГЛИБОВАЦ 1

51

5,2115

9.000,00

4.690,35

1 година

ГЛИБОВАЦ 1

52

3,8269

10.000,00

3.826,90

1 година

ГЛИБОВАЦ 1

53

3,4516

9.000,00

3.106,44

1 година

ОДЛУКУ О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ ОГЛАСА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ У ОПШТИНИ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА и расписује

ГЛИБОВАЦ 1

54

3,9814

10.000,00

3.981,40

1 година

ГЛИБОВАЦ 1

55

5,2027

8.500,00

4.422,30

1 година

ГЛИБОВАЦ 1

56

3,1774

9.000,00

2.859,66

1 година

ГЛИБОВАЦ 2

57

2,5811

8.000,00

2.064,88

1 година

ОГЛАС ЗА ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ

ГОЛОБОК

58

4,3073

8.000,00

3.445,84

1 година

ГОЛОБОК

59

4,3967

8.000,00

3.517,36

1 година

ГОЛОБОК

60

3,7067

8.000,00

2.965,36

1 година

ГОЛОБОК

61

4,5516

10.000,00

4.551,60

1 година

ГОЛОБОК

62

5,2460

10.000,00

5.246,00

1 година

ГОЛОБОК

63

3,0132

9.000,00

2.711,88

1 година

ГОЛОБОК

64

4,2360

8.000,00

3.388,80

1 година

ГОЛОБОК

65

5,0862

8.000,00

4.068,96

1 година

Период

ГОЛОБОК

66

4,3348

8.000,00

3.467,84

1 година

закупа

ГОЛОБОК

67

4,5261

8.000,00

3.620,88

1 година

ГОЛОБОК

68

3,1432

9.000,00

2.828,88

1 година

ГОЛОБОК

69

4,1125

9.000,00

3.701,25

1 година

ГОЛОБОК

70

4,0976

8.500,00

3.482,96

1 година

ГОЛОБОК

71

4,2968

9.500,00

4.081,96

1 година

ГОЛОБОК

72

4,5275

9.000,00

4.074,75

1 година

ГОЛОБОК

73

4,2316

8.000,00

3.385,28

1 година

ГОЛОБОК

74

5,9672

8.000,00

4.773,76

1 година

ГОЛОБОК

75

6,4960

8.500,00

5.521,60

1 година

ГОЛОБОК

76

7,0970

8.000,00

5.677,60

1 година

ГОЛОБОК

77

3,0040

9.000,00

2.703,60

1 година

ГОЛОБОК

78

7,0422

8.500,00

5.985,87

1 година

ГОЛОБОК

79

4,2489

9.000,00

3.824,01

1 година

ГОЛОБОК

80

4,1522

9.000,00

3.736,98

1 година

ГОЛОБОК

81

4,5055

10.000,00

4.505,50

1 година

ГРЧАЦ

82

5,6055

9.000,00

5.044,95

1 година

ГРЧАЦ

83

6,9499

9.000,00

6.254,91

1 година

ГРЧАЦ

84

4,2944

9.000,00

3.864,96

1 година

ГРЧАЦ

85

4,6446

10.000,00

4.644,60

1 година

ГРЧАЦ

86

6,4060

10.000,00

6.406,00

1 година

87

2,1188

9.500,00

2.012,86

1 година

I - Предмет јавног надметања 1. Расписује се оглас за јавну лицитацију за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини у Општини Смедеревска Паланка у следећим катастарским општинама: KO

надметања

Површина

Почетна цена

Депозит (дин)

(дин/ха)

(год)

АЗАЊА

1

2,3241

9.500,00

2.207,90

1 година

АЗАЊА

2

5,3423

9.500,00

5.075,19

1 година

АЗАЊА

3

7,5487

8.500,00

6.416,40

1 година

АЗАЊА

4

4,8115

10.000,00

4.811,50

1 година

АЗАЊА

5

5,4128

10.000,00

5.412,80

1 година

АЗАЊА

6

5,3554

10.000,00

5.355,40

1 година

АЗАЊА

7

2,3596

8.000,00

1.887,68

1 година

АЗАЊА

8

3,7003

10.000,00

3.700,30

1 година

АЗАЊА

9

4,3310

10.000,00

4.331,00

1 година

АЗАЊА

10

6,8233

9.000,00

6.140,97

1 година

АЗАЊА

11

4,7567

9.000,00

4.281,03

1 година

АЗАЊА

12

6,0302

9.500,00

5.728,69

1 година

АЗАЊА

13

3,4905

9.000,00

3.141,45

1 година

АЗАЊА

14

5,1599

9.000,00

4.643,91

1 година

БАНИЧИНА

15

4,7008

9.000,00

4.230,72

1 година

БАНИЧИНА

16

9,6600

10.000,00

9.660,00

1 година

БАНИЧИНА

17

5,3076

8.000,00

4.246,08

1 година

БАНИЧИНА

18

5,8688

8.500,00

4.988,48

1 година

БАНИЧИНА

19

25,4002

9.500,00

24.130,19

1 година

БАНИЧИНА

20

3,7726

9.500,00

3.583,97

1 година

ГРЧАЦ ГРЧАЦ ПАЛАНКА

88

2,2594

9.500,00

2.146,43

1 година

БАНИЧИНА

21

6,8787

8.500,00

5.846,90

1 година

КУСАДАК

89

2,9934

9.000,00

2.694,06

1 година

1 година

КУСАДАК

90

3,2615

10.000,00

3.261,50

1 година

1 година

КУСАДАК

91

5,8797

10.000,00

5.879,70

1 година

92

10,4326

9.500,00

9.910,97

1 година

БАНИЧИНА БАНИЧИНА

22 23

7,2546 6,6119

1 година

5,1961

8.000,00

4.156,88

1 година

КУСАДАК

93

4,7305

9.000,00

4.257,45

1 година

6,3726

10.000,00

6.372,60

1 година

КУСАДАК

94

5,6516

9.500,00

5.369,02

1 година

1 година

КУСАДАК

95

5,1475

10.000,00

5.147,50

1 година

1 година

КУСАДАК

96

4,7491

10.000,00

4.749,10

1 година

97

2,6250

8.500,00

2.231,25

1 година

БАНИЧИНА

25

БАШИН

26 28

5.289,52 4.605,39

5,1171

БАШИН

8.000,00

6.891,87

9.000,00

24

27

9.500,00

КУСАДАК

БАНИЧИНА

БАШИН

4,4225 2,0405

9.000,00 10.000,00

3.980,25 2.040,50

БАЧИНАЦ

29

5,9419

9.000,00

5.347,71

1 година

КУСАДАК

БАЧИНАЦ

30

4,3340

8.500,00

3.683,90

1 година

КУСАДАК

98

4,2325

8.000,00

3.386,00

1 година

БАЧИНАЦ

31

3,5311

9.000,00

3.177,99

1 година

КУСАДАК

99

3,6538

9.500,00

3.471,11

1 година

ВЛАШКИ ДО

32

3,0702

10.000,00

3.070,20

1 година

КУСАДАК

100

5,5944

10.000,00

5.594,40

1 година

ВЛАШКИ ДО

33

4,5453

9.500,00

4.318,04

1 година

КУСАДАК

101

3,3811

9.500,00

3.212,05

1 година

102

4,3168

10.000,00

4.316,80

1 година

10.000,00

3.838,70

1 година

КУСАДАК

3,6673

9.500,00

3.483,94

1 година

КУСАДАК

103

4,9817

9.500,00

4.732,62

1 година

3,8578

10.000,00

3.857,80

1 година

КУСАДАК

104

4,7352

8.500,00

4.024,92

1 година

37

4,7719

9.500,00

4.533,31

1 година

КУСАДАК

105

5,0610

10.000,00

5.061,00

1 година

38

5,1962

9.000,00

4.676,58

1 година

КУСАДАК

106

6,4493

10.000,00

6.449,30

1 година

1 година

КУСАДАК

107

3,7967

9.000,00

3.417,03

1 година

108

2,7537

9.000,00

2.478,33

1 година

ВЛАШКИ ДО

34

3,8387

ВЛАШКИ ДО

35

ВЛАШКИ ДО

36

ВЛАШКИ ДО ВЛАШКИ ДО ВЛАШКИ ДО

39

4,7156

4.244,04

8.500,00

5.198,52

1 година

5,4844

9.000,00

4.935,96

1 година

КУСАДАК

109

3,3618

8.500,00

2.857,53

1 година

4,9228

10.000,00

4.922,80

1 година

КУСАДАК

110

5,4708

8.000,00

4.376,64

1 година

15,8599

10.000,00

15.859,90

1 година

МАЛА ПЛАНА

111

3,1833

8.500,00

2.705,81

1 година

1 година

МАЛА ПЛАНА

112

4,7106

8.500,00

4.004,01

1 година

113

2,0305

10.000,00

2.030,50

1 година 1 година

40

6,1159

ВЛАШКИ ДО

41

ВЛАШКИ ДО

42

ВЛАШКИ ДО

43 44

9.000,00

КУСАДАК

ВЛАШКИ ДО

ВОДИЦЕ

14

Број јавног

8,7673

10.000,00

8.767,30

ВОДИЦЕ

45

4,9123

9.000,00

4.421,07

1 година

МАЛА ПЛАНА

ВОДИЦЕ

46

4,1012

10.000,00

4.101,20

1 година

МАЛА ПЛАНА

114

5,4119

9.000,00

4.870,71

ВОДИЦЕ

47

3,2389

9.000,00

2.915,01

1 година

МАЛА ПЛАНА

115

2,8534

8.500,00

2.425,39

1 година

ВОДИЦЕ

48

4,4149

9.000,00

3.973,41

1 година

МРАМОРАЦ

116

4,1895

8.500,00

3.561,08

1 година

ВОДИЦЕ

49

2,9374

10.000,00

2.937,40

1 година

МРАМОРАЦ

117

4,7944

8.500,00

4.075,24

1 година

МРАМОРАЦ

118

4,7260

8.500,00

4.017,10

1 година

МРАМОРАЦ

119

2,5543

9.000,00

2.298,87

1 година

ПРИДВОРИЦЕ

120

4,8599

10.000,00

4.859,90

1 година

ПРИДВОРИЦЕ

121

4,3236

10.000,00

4.323,60

1 година

РАТАРИ

122

5,2972

10.000,00

5.297,20

1 година

РАТАРИ

123

4,1207

9.500,00

3.914,67

1 година

РАТАРИ

124

3,1329

9.000,00

2.819,61

1 година

РАТАРИ

125

6,0240

9.000,00

5.421,60

1 година

РАТАРИ

126

3,1853

9.500,00

3.026,04

1 година

РАТАРИ

127

2,2645

9.500,00

2.151,28

1 година

РАТАРИ

128

6,1654

9.500,00

5.857,13

1 година

РАТАРИ

129

3,8639

10.000,00

3.863,90

1 година

РАТАРИ

130

2,9773

10.000,00

2.977,30

1 година

РАТАРИ

131

8,0349

10.000,00

8.034,90

1 година

РАТАРИ СМЕД. ПАЛАНКА 120 СМЕД. ПАЛАНКА 201

132

3,0318

10.000,00

3.031,80

1 година

133

0,1025

10.000,00

102,50

1 година

134

0,4429

8.000,00

354,32

1 година

СТОЈАЧАК

135

6,7087

10.000,00

6.708,70

1 година

СТОЈАЧАК

136

5,4979

9.000,00

4.948,11

1 година

СТОЈАЧАК

137

5,3507

9.500,00

5.083,17

1 година

СТОЈАЧАК

138

6,9061

8.500,00

5.870,19

1 година

ЦЕРОВАЦ

139

4,9129

10.000,00

4.912,90

1 година

ЦЕРОВАЦ

140

2,6002

10.000,00

2.600,20

1 година

ЦЕРОВАЦ

141

3,9672

8.500,00

3.372,12

1 година

ЦЕРОВАЦ

142

4,9195

10.000,00

4.919,50

1 година

ЦЕРОВАЦ

143

4,9549

9.500,00

4.707,16

1 година

ЦЕРОВАЦ

144

3,7654

10.000,00

3.765,40

1 година

ЦЕРОВАЦ

145

4,1704

8.500,00

3.544,84

1 година

ЦЕРОВАЦ

146

5,9514

9.000,00

5.356,26

1 година

ЦЕРОВАЦ

147

2,4562

9.500,00

2.333,39

1 година

ЦЕРОВАЦ

148

6,4210

9.500,00

6.099,95

1 година

СЕЛЕВАЦ

149

3,2718

8.500,00

2.781,03

1 година

СЕЛЕВАЦ

150

4,8577

8.000,00

3.886,16

1 година

СЕЛЕВАЦ

151

2,2198

8.500,00

1.886,83

1 година

СЕЛЕВАЦ

152

5,1790

8.000,00

4.143,20

1 година

СЕЛЕВАЦ

153

6,3377

8.000,00

5.070,16

1 година

СЕЛЕВАЦ

154

5,0319

8.000,00

4.025,52

1 година

СЕЛЕВАЦ

155

4,2627

8.000,00

3.410,16

1 година

СЕЛЕВАЦ

156

4,8464

8.500,00

4.119,44

1 година

СЕЛЕВАЦ

157

2,7821

9.500,00

2.643,00

1 година

СЕЛЕВАЦ

158

5,6589

9.500,00

5.375,96

1 година

СЕЛЕВАЦ

159

6,4572

8.000,00

5.165,76

1 година

СЕЛЕВАЦ

160

5,9158

9.500,00

5.620,01

1 година

СЕЛЕВАЦ

161

6,0352

9.000,00

5.431,68

1 година

СЕЛЕВАЦ

162

3,2395

10.000,00

3.239,50

1 година

СЕЛЕВАЦ

163

6,2042

10.000,00

6.204,20

1 година

СЕЛЕВАЦ

164

3,8317

8.000,00

3.065,36

1 година

СЕЛЕВАЦ

165

4,7538

9.500,00

4.516,11

1 година

СЕЛЕВАЦ

166

3,1893

9.500,00

3.029,84

1 година

СЕЛЕВАЦ

167

5,5964

9.000,00

5.036,76

1 година

СЕЛЕВАЦ

168

2,5698

9.000,00

2.312,82

1 година

СЕЛЕВАЦ

169

5,2381

8.500,00

4.452,39

1 година

СЕЛЕВАЦ

170

6,1257

8.500,00

5.206,85

1 година

СЕЛЕВАЦ

171

4,0355

10.000,00

4.035,50

1 година

СЕЛЕВАЦ

172

41,4059

10.000,00

41.405,90

1 година

СЕЛЕВАЦ

173

5,5646

8.000,00

4.451,68

1 година

СЕЛЕВАЦ

174

3,2740

8.000,00

2.619,20

1 година

СЕЛЕВАЦ

175

3,2106

8.000,00

2.568,48

1 година

СЕЛЕВАЦ

176

4,8428

8.500,00

4.116,38

1 година

УКУПНО

876,8443

Лицитациони корак износи 500,00 динара.

2. Увид у документацију: графички преглед катастарских парцела по катастарским општинама и списак парцела по формираним јавним надметањима (комплексима), које је предмет издавања у закуп, може се извршити у згради Општине Смедеревска Паланка, у канцеларији бр. 209 сваког радног дана од 10 до 14 часова. Контакт особа Добрица Стевановић, тел.

064/830-4195

3. Земљиште из овог огласа даје се у виђеном стању и закупац се не може позивати на његове физичке недостатке.

4. Обилазак пољопривредног земљишта, које се даје у закуп може се извршити: за КО Азања дана 20.05 од 9,00 часова за КО Селевац дана 20.05 од 9,00 часова за КО Бачинац дана 20.05 од_9,00 часова за КО Влашки До дана 20.05 од 9,00_часова за КО Грчац дана 20.05 од 9,00 часова

за КО Голобок дана 21.05 од 9,00часова за КО Мала Плана дана 21.05 од 9,00 часова за КО Стојачак дана 21.05 од 9,00 часова за КО Смед. Паланка 1_дана 21.05 од 9,00 часова за КО Смед. Паланка 2 дана 21.05 од 9,00часова за КО Глибовац 1 дана 22.05 од 9,00 часова за КО Глибовац 2 дана 22.05 од 9,00 часова за КО Кусадак дана 22.05 од 9,00 часова за КО Ратари дана 22.05 од 9,00 часова за КО Церовац дана 22.05 од 9,00 часова за КО Башин дана 23.05 од 9,00 часова за КО Мраморац дана 23.05 од 9,00 часова за КО Придворице дана 23.05 од 9,00 часова за КО Водице дана 23.05 од 9,00 часова за КО Баничина данан 23.05 од 9,00 часова за КО Грчац Паланка дана 23.05 од 9,00 часова 5. Уколико након расписивања Огласа за јавно надметање за закуп пољопривредног земљишта у државној својини дође до промена површине из огласа по било ком законском основу, даљи поступак давања пољопривредног земљишта у закуп ће се спровести само за тако утврђену површину земљишта.

6. Све трошкове који настану по основу закупа пољопривривредног земљишта у државној својини сносиће лице које добије то земљиште у закуп.

7. Земљиште из овог Огласа даје се у закуп искључиво за пољопривредну производњу, не може се користити у друге сврхе.

8. Земљиште из овог огласа не може се давати у подзакуп.

II – Услови за пријављивање на јавно надметање1. Право учешћа у јавном надметању за давање у закуп пољопривредног земљишта у држaвној својини има: -правно и физичко лице које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и има активан статус.

2. Испуњеност услова за пријављивање на јавно надметање понуђач доказује оригиналним документима, односно овереним фотокопијама и то: - лична карта за физичка лица, односно, извод из привредног регистра (не старији од шест месеци до дана објављивања огласа) за правна лица - важећи извод из Регистра пољопривредних газдинстава 3. Понуђачи су дужни да заједно са пријавом за јавно надметање доставе доказ о уплати депозита у тачном динарском износу наведеном у табели из тачке I овог огласа, за свако јавно надметање појединачно, на рачун Скупштине Општине Смедеревска Паланка- депозит лицитације број: 840636804-34 , одобрење по моделу 97 , позив на број 13-093.

4. Свим понуђачима, осим најповољнијем, уплаћени депозит ће се вратити након јавног надметања. Најповољнијем понуђачу депозит ће бити урачунат у годишњу закупнину. У случају да најповољнији понуђач одустане од своје понуде депозит се не враћа.

5. Уколико излицитирана цена прелази двоструки износ почетне цене, потребно је да сви понуђачи, који настављају надметање, допуне депозит до 50% излицитиране цене. Надметање се наставља после уплате депозита.

6. Јавнo надметање ће се одржати уколико буде благовремено достављена најмање једна пријава.

7. Право учешћа у јавном надметању за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини у првом и другом кругу немају правна и физичка лица која нису испунила све обавезе из ранијих или текућих уговора о закупу пољопривредног земљишта у државној својини као и она која су извршила ометање поседа пољопривредног земљишта или која су нарушавала несметано одвијање било ког дела поступка јавног надметања приликом давања пољопривредног земљишта у државној својини у закуп.

III – Документација за пријављивање на јавно надметање –

- формулар за пријављивање (попуњен у целости и потписан) -доказ о уплати депозита - лична карта за физичка лица, односно, извод из привредног регистра (не старији од шест месеци до дана објављивања огласа) за правна лица - важећи извод из Регистра пољопривредних газдинстава Формулар пријаве и адресиране коверте, односно штампане налепнице са адресом општине, се могу преузети сваког радног дана на писарници Општине Смедеревска Паланка. Потребно је да се понуђач благовремено упозна са саржајем формулара пријаве. Пријава на оглас се подноси у запечаћеној коверти на којој мора да пише: На предњој страни: - Адреса: Општина Смедеревска Паланка улица и број: Вука Карађића бр 25. Комисији за спровођење поступка давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини - Број јавног надметања ____ (навести и КО) На задњој страни: - име и презиме/назив и адреса понуђача Заједно са пријавом на оглас доставља се наведена документација.

IV – Рок за подношење пријаве Рок за подношење документације за пријављивање је до 14,30 сати, дана 28.05.2013. године. Благовременим ће се сматрати све пријаве које стигну у писарницу Oпштинске управе Општине Смедеревска Паланка до наведеног рока. Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се разматрати.

V – Јавно надметање Јавно надметање за давање у закуп земљишта из тачке I. овог Огласа одржаће се у згради Општине Смедеревска Паланка улица Вука Карађића број: 25- Мала сала Скупштине општине., и то: 1.Све К.О. дана 30.05.2013. године са почетком у 10,00 часова VI - Плаћање закупнине Закупнина ће бити прерачуната у евре по средњем курсу Народне банке Србије на дан јавне лицитације. Закупнина се плаћа унапред у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

VII – Средства обезбеђења плаћања Најповољнији понуђач је у обавези да у року од 15 дана од правоснажности одлуке достави доказ о уплати закупнине у износу утврђеном правоснажном одлуком о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини, умањеном за износ уплаћеног депозита, које ће доставити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде преко Општинске/Градске управе Општине Смедеревска Паланка. Ову одлуку објавити у листу Независне варошке новине „ПАЛАНАЧКЕ“ (излазе 1 и 15 у месецу), на огласној табли Општинске управе Смедеревска Паланка, месним канцеларијама, на веб страни, на локалним Телевизијама, с тим што ће се рок за подношење пријава рачунати од дана објављивања у локалном листу независне варошке новине „ПАЛАНАЧКЕ“. РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОПШТИНА СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Број: 320- 64 /2013- 01 Дана: 29. 04. 2013године ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ РАДОСЛАВ МИЛОЈИЧИЋ-КЕНА

15

ЗАБАВА

У Н

шаху би и моја ташта била дама!

а шаховској табли има четири коња, а око ње их има много више!

У

шаху, као и у животу, краљ не гине од топова, него од пешака!

Д

амама се у шаху дозвољава више него другима.

Ж

ена ме редовно бије - у шаху!

Рестаурација

У

стрмени старих храстова, на самом помраченом дну скровите јаруге, сместило се ушушкано манастирско здање, као снени окрњак клепета ишчезнућа серпског запамћивања, које је повремено засијавало оскудно сунце руменог обзорја. Из шумља зелениша натпевавају се заљубљене птице, шаренорепе и разнокљуне. Скакућу с гране на грану, шире крила, гложе се око лисја, које ће свакако наћи своје разбарушено место у птичурастој какофонији. Прокисли дани дангубе у дубокој јаруги. А тамо, на самом дну свих крајева, достојанствено спокојство и мирје. Ножем може да се сече. Узнемиреност утекла у загуб. У понор духовности. О светом дану ктитора средњевековног око гануте црквице слије се река људи, жена и деце. Лакована променада за виђење и подсећање на претке, жезло и порекло, кад манстирје пожудно упија сва блажена капала. Онда време базди на ишчезлину. И обојеност се вратила од досаде. Прошеташ около да у очи погледаш окружење. Видећеш себе, народ, претке и оно за чим си целог живота чезнуо. Видећеш људе са твоје гране који се боре за опстанак. Они нису изгу-

били вољу за радовањем. Смешак их пара по дужини. Живот је топао. Заогрнуће те радост оних који те одавно нису видели. Са њима си одрастао. То је фино гастарбајтерско разумевање даха прошлости. Шетња међ својима нема цену. Радост без повода. И разлога. На серпском саборовању може да се смеје, игра, подева и плаче до изнемоглости. Умела је и жена да се пронађе, ако коме фали, али и да се изгуби. Ако је, је ли, вишак. Да ли сам рекао да је то био женски манастир? И збуде се ‘ука и бука, вековима, већ, у исти дан. Буде и прође. А онда рајски спокој. Мирје ремети точкаста тандркача, с времена на време, кочије Светог Илије. Кадикад. И то је све грдило. Сред расушеног лета у храм тиховања и миомирја бануше двојица уметника из наше вароши. Са товаром ствари, алата и прибора за рестаурацију. Требало је да оживе неколике фреске пожутелог иконостаса од димног кандилања и уједа зуба времена. Кад се струка и љубав ухвате за руке, послу се прилази приљежно и нежно. Фрескопис је таква дисциплина. Не подноси журбу. Предаш

Најбоље би било да државу спакујемо у кофер и отпутујемо! се ореолима и не питај за дане и сате. Укратко, двојица уметника се испоснички предала сестринству. Загуб јапија, од не зна се ког подзиђивања древнине, послужила је за прављење скеле. Костур зија црквом. Све више и више. На крају су као тепих стазе, за уметнички газ, поређали дебеле и тешке фосне. Занат је нестрпљиво чекао свој тренутак. После толико дана припреме замирисаше, уместо

Датум Налети човек на полицајца и пита: - Извините, је л знате који је датум?

- Како да знам кад се сваки дан 16

мења!

тамјана, терпентин, боје и хемија рестаураторска. После јутрења и фруштука седе браде се попну на скаламерију и раде. Занесу се у посао па, е, забораве ручак. Сестринство их моли да сиђу. Они - јок! Једаред се толико занели да су радили до вечерње. Онда се, уз манастирско вино, ужуборе у своје разговорје и шушоре до дубоко у ноћ. Изјутра, све исто. Уплету се у нoц’o ко пиле у кучину. Чудан је порив израђевине сопствених прстију док лебде изнад глава светаца. Кост и кожа шкљоцају арт телесима, док поцукпују на трулој дасци у занебесаној куполи. Из очију бљује сев варнице. Надима зажеђене груди. Дани се камарили у жутилом завоштени трап. На крају зрцалило орадостило лица. Сад нема пожуривања. Лењо су износили, прво фосне, онда јапију и слагали уз темељ цркве. Сутра ће, после службе, све да врате на своје место. И-крај! Те вечери нико није био срећнији од њих. Кад уметничке душе одишу задовољсгвом онда је то празник над празницима. Тропар! И сестринство је било блажено. Пао им велики кам са срца. Изјутра, по редоследу слагања, прво јапија да се носи. Истерали то, онда дошле на ред фосне. Да ли због крштенице или због заумног рада, тек, нешто није ипшо. Ухвате на крајеве даску, понесу, па стану, изопет, па одмор, бришу рукавом зној, ајде, оп, оп... Гледала ту мучаљивост, са терасе, игуманија, па им пошаље сестру Серафиму. Ова их чудно отпратила, са фосном, до оставе и овако ће да рекне: - Уметници, нисте ви за ‘вако тешки арбајт. Ваш узвишени део посла је завршен. Остало ћу ја. Сликари запосели хладовину храста и разрогачено загледају Серафиму. Она одлепрша до цркве, ухвати следећу фосну, на средину, и уз гласни орууук је подиже и однесе на место. Поновила је то неколико пута. Праћка уме да буде јача од танџаре.

парохије. Је ли то грех?

- Па, наГрех равно! Ти Дошла де- п р и п а д а ш војка у цркву овој парохида се испо- ји. веди: - Оче, спаТеле вала сам са Јури бик свештениоко ком из друге Мују

куће, а Фата му каже: - Не трчи тако брзо, болан, добићеш инфаркт!

- Боље инфаркт, него теле!

СПОРТ

НЕНАД ДИМИТРИЈЕВИЋ ТРЕНЕР БК ГОША ИЗАБРАН ЗА СЕЛЕКТОРА МЛАЂИХ КАТЕГОРИЈА БОКСЕРСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ

Круна успешне каријере Поводом избора челници БСС посетили Паланку. - Признање за деценијски рад. - Велика ствар и за паланачки спорт

Д

еценијски прегалачки рад и велики ентузијазам крунисани су изузетно значајним признањем за боксерског тренера Ненада Димитријевића. После бројних награда, искусни стручњак је изабран за селектора млађих категорија боксерске репрезентације Србије, тачније, селектираће и водити бригу о јуниорима, младима и школарцима. На ту функцију поставили су га водећи људи Боксерског савеза Србије, на челу са председником Велизаром Ђерићем и потпредседником Божидаром Тадићем. Тим поводом, управо је водећи тандем БСС посетио Паланку, заједно са Иваном Митрић, генералним секретаром Боксерског савеза Београда. Њих је угостио Живко Петровић, заменик председника СО С. Паланка и председник Бокс клуба Гоша. Наравно, поред наставка изузетно успешне сарадње, у центру пажње био је новоизабрани селектор репрезентације.

- Искрен да будем, овако нешто сам и очекивао - нагласио је Ненад Димитријевић. - Ја сам годинама у врху тренерског позива, створио сам и избрусио доста великих боксера и звезда у српском боксу. Сада је дошло време да се размишља и о новом, млађем кадру и новој генерацији боксера, који би наследили Сашу Јањића, Ђорђа Петронијевића, Зорана Дидановића и били значајна имена на нивоу наше земље. На другој страни, тренерски кадар нам није на потребном нивоу, тако да сам конкурисао за место селектора, као тренер са Високом стручном спремом и од мене се очекује и да мотивишем остале клубове и анимирам оне тренере, који су некада значили много у нашем боксу, који су школовани и знају шта је бокс. Већ сам их контактирао и требало би да се врате у боксерски погон. Мој први задатак је Европско јуниорско првенство овог лета, одабраћу кандидате, спремаћемо се, а један од најозбиљнијих бок-

сера свакако је Паланчанин Душан Јањић, нови бисер паланачког и српског ринга. Иначе, не бих се прихватио функције селектора, да иза мене не стоји локална самоуправа у Паланци, мој председник клуба Живко Петровић и председник општине Радослав Милојичић Кена. Ја сам у договору са њима конкурисао за то место, а потом сам разговарао и са потпредседником БСС Божом Тадићем и добио зелено светло за пројекат. Сигуран сам да ћемо направити помак и да ћемо инати боље резултате. Основни циљ нам је да бар један или двојица боксера буду учесници Олимпијских игара у Рију за три године - објаснио је нови селектор млађих категорија Неша Димитријевић. Челници српског бокса су апострофирали стручне квалитете Ненада Димитријевића и правилан однос и улагања паланачке општине у овај спорт.

- Велико нам је задовољство што смо овде у граду бокса и што смо наишли

на топао пријем. Димитријевић је препознатљив стручњак и човек који је изнедрио доста асова и шампиона, попут браће Јањић и Милутина Станковића, који је наш драгуљ, окосница репрезентације и адут за медаљу на предстојећем Првенству Европе у Белорусији. Неша је добио наше максимално поверење и очекујемо резултате. И овај данашњи састанак је потврда и путоказ како локалне самоуправе треба да улажу и помажу спорт и бокс, као што је то случај у Паланци. То је модел за све општине у Србији како треба помагати развој младих и спорта и дугујемо велику захвалност Паланчанима што су препознали праве вредности - задовољан је први човек БСС Велизар Ђерић. Постоји реална могућност да се у наредном периоду и део припрема репрезентације организује у Паланци, такође, једна од тема била је и покретање лиге, екипног такмичења, што је предуслов за развој

бокса.

- О Неши Димитријевићу је сувишно трошити речи, с обзиром на његову стручност и резултате, а нама је част што је тренер из Паланке изабран за селектора. Ми улажемо у бокс, али ми је и криво што нисмо имали могућности да још више средстава уложимо. Једна смо од ретких општина која значајна средства издваја за спорт и тиме се поносимо. Бокс је, ипак, нешто посебно, ми смо град бокса и шампиона, а ја када сам прихватио место председника БК Гоша, разлог је било и покретање и лиге и екипног првенства Србије. Мислим да је то неопходно, јер су боксерски мечеви гледанији и од фудбалских, интересовање постоји и мора са наћи модел за тако нешто - истакао је Живко Петровић, заменик председника СО, а његов предлог је наишао на одобравање и кораке ка реaлизацији од стране челних људи српског бокса. Б. Живковић

ОДРЖАН СЕДМИ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР „БРАНИСЛАВ МИЛАНОВИЋ РАФ“

Конкуренција јака, победник Тодоровић У

просторијама Клуба „Гоша“, у суботу, 20. априла, свечано је отворен седми меморијални шаховски турнир „Бранислав Милановић Раф“. Играче и бројне госте, међу којима је била и делегација из Русије на почетку церемоније отварања поздравио је заменик председника Општине, Петар Јелић.

- Пре седам година договорили смо се да овај турнир оснујемо и да он постане традиционалан - нагласио је Јелић. - Бранислав Милановић Раф је велико име, посебно у привреди. То је човек који је волео

спорт, волео шах. У Европи, али и у свету, он је пронео име нашег шаховског клуба, који се у то време звао „Гоша“. Раф је окупљао много људи који су допринели развоју овог шаховског клуба, који се данас зове „Јасеница“. После десет година успели смо да се вратимо у најелитније друштво, у прву лигу, а надамо се да ћемо наредних година поново да покажемо Европи да овај клуб има квалитетне играче, да поново пронесемо име Смедеревске Паланке, да се вратимо на те старе стазе. Турнир је званично отворио пред-

седник Скупштине општине Славољуб Ђурић, који је у својој поздравној речи, поред значаја турнира, истакао задовољство због присуства гостију из Русије, подсетивши да је и за контакте са пријатељима из Руске Федерације, и за формирање шаховског центра у Смедеревској Паланци заслужан управо Бранислав Милановић Раф. Потом је играче и госте поздравио и председник Шаховског савеза Централне Србије, Селимир Маној-

ловић. Ове године на турниру је наступило десет играча, велемајстора, интернационалних и фиде-мајстора, међу њима и двојица чувених шахиста из нашег града, Душан Рајковић и Ненад Ристић, а квалитету игре допринели су и Бора Ивков и Мики Јевремовић. После узбудљивих мечева победио је интернационални мајстор Горан Тодоровић, други је био Ненад Ђокић, а трећи Бора Ивков.

17

СПОРТ

КОШАРКАШИЦЕ ПАЛАНКЕ 2012 ОСВОЈИЛЕ ТРЕЋЕ МЕСТО НА ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ ЗА ПИОНИРКЕ

Бронзана медаља потврда вредности

Т ЗАПАЖЕНИ РЕЗУЛТАТИ АТЛЕТСКОГ КЛУБА „ЈАСЕНИЦА“

Пролећна жетва медаља О

вог пролећа такмичари АК „Јасеница“ су учествовали на четири такмичења. Најзначајније је одржано у Рибарској Бањи, Првенство Србије у планинском трчању, где су наступиле две такмичарке. Ивана Ђурић је у конкуренцији пионирки на један километар заузела шесто место, а Данијела Обрадовић је у конкуренцији јуниорки на четири километра заузела четврто место. На такмичењу у Београду на Ушћу освојено је укупно шест медаља, од тога четири златне и по једну сребрну и бронзану мадаљу. Прве у својим конкуренцијама су биле Ивана Ђурић за млађе пионирке и Данијела Обрадовић у конкуренцији јуниорки. У конкуренцији ветерана Душан Обрадовић је победио у полумаратону, а Златко Пиперски у конкуренцији М-50, такође у полумаратону, је био први. У млађим категоријама Андрија Басарић и Петар Тасић су освојили сребрну, односно бронзану медаљу. На атлетском митингу у Сремској Митровици најуспе-

шније такмичарке су биле Ивана Ђурић, у конкуренцији млађих пионирки, са две сребрне медаље уз постизање личних рекорда, у скоку у даљ и дисциплини 600 метара, и Мила Милосављевић која је такође освојила две сребрне медаље и то у дисциплинама 60 и 200 метара. Једино злато на том митингу за паланачки клуб освојила је Нађа Станојевић у дисциплини скок у даљ за девојчице рођене 2004., резултатом 3,54 метара, а Милена Митровић освојила је треће место скоком од 3,35 метара. Милан Мићић је у дисциплини бацање VORTEX-а за дечаке рођени 2002. заузео треће место резултатом 29,03 метара. То је нова справа за бацање од 125 грама која је код нас уведена прошле године. Тијана Цветковић, рођена 2007., у трци на 200 метара освојила је друго место и тако се са свог првог такмичења вратила са медаљом. На крају, треба поменути и 13 освојених медаља на Отворном првенству Паланке у кросу, и то седам златних и по три сребрне и бронзане.

рофејна генерација паланачких кошаркашица, предвођена тренером Предрагом Станошевићем, наставља серију сјајних резултата. Након прошлогодишњег трећег места на Првенству Србије у Паланци, тада под именом КК Јасеница, пионирке из нашег града су тај успех потврдиле и ове године, на државном шампионату у Бору. Кошаркашице Паланке 2012 освојиле су треће место и бронзану медаљу. У конкуренцији осам најбољих тимова у Србији, Паланчанке су групној фази победиле екипу Гирл баскета из Београда са 67:45, а потом су поражене од, будућих првакиња Србије, лесковачке Актавис академије, резултатом

Прoдaje сe плaц oд 40 aри у сeлу Вoдицe кoд Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Нa плaцу имa струje, бунaр сa вoдoм, вoћњaк, винoгрaд и jeднa кућa сa пoдрумoм. Пoрeд кућe je мaлa oкућницa сa шпoрeтoм. Цeнa 5.000 eврa. Кoнтaкт тeлeфoн 065/312-8190 18

које су на сваком мечу имале двоцифрени број поена, скокова, асистенције и доказале да су међу најталентованијим кошаркашицама у Србији. Уз њих две, немерљив допринос освајању медаље дале су и Торбица, Рашић, Милутиновић, Рашковић, Марисављевић, Динчић, Самарџић, Костић, Павловић и Маринковић. Б. Ж.

ВЕЛИКИ УСПЕХ РУКОМЕТАШИЦА ОШ „РАДОМИР ЛАЗИЋ“ ИЗ АЗАЊЕ

Пласирале се на првенство државе

У МАЛИ ОГЛАС

59:68, а изгубиле су и од Руме са 51:65. Ипак, због бољег кош количника кошаркашице Паланке 2012 су избориле друго место у групи и играле меч за треће место. Ту су показале вредности, таленат и потврдиле класу. Убедљиво су поразиле екипу Вождовца резултатом 71:50. Бриљирао је тандем Ивана Катанић - Исидора Михаиловић,

Паланци је одржано Међуокружно такмичење основних школа у рукомету за девојчице на коме су се надметале четири екипе које су победиле на својим Окружним такмичењима. Из Подунавског округа наступила је екипа ОШ „Радомир Лазић“ из Азање, Браничевског ОШ „Бата Булић“ из Петровца на Млави, Поморавског ОШ „17. октобар“ из Јагодине и Борског ОШ „3. октобар“ из Бора. На прво место пласирала се екипа из Азање остваривши две победе, у полу-

финалу против ОШ „3. октобар“ резултатом 15:9 и у финалу против ОШ „Бата Булић“ 13:12. Овим великим успехом младе рукометашице из Азање пласирале су се на Првенство Србије које ће се одржати у Караташу код Кладова 24. и 25. маја, уз учешће девет најбољих екипа у држави. Велики подвиг оствариле су играчице Светлана Милосављевић (8. разред), Веселка Поповић (8. разред), Марина Стојадиновић (8. разред), Катарина Марковић (8. разред), Кристина Марковић (8. разред), Јована Пајић (8. разред), Катарина Бајкић (7. разред), Татјана Исаиловић (7. разред), Јелена Кељаћ (7. разред), Тамара Радисављевић (7. разред), Милица Пантић (7. разред), Катарина Мратинковић (7. разред), Јована Радовановић (6. разред), Лена Јелић (6. разред) и Катарина Вулићевић (6. разред) уз стручну подршку професора разредне наставе Бојане Маринковић и наставника историје Дамира Живковића.