Palanačke novine 126 by Palanacke Novine

Maриja Грeгoрц изгнaничкe дaнe у Пaлaнци прeтoчилa у књигу сeћaњa

Одржана Изборна скупштина ОФС Смедеревска Паланка

Страна 12

Страна 17

Предојевићу нови мандат

Jeднa кућa зa двaдeсeт душa

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ

БРОЈ 126

ГОДИНА VI

1. ЈУН 2012.

50 ДИНАРА

Излoжбa цвeћa у глaвнoj грaдскoj улици

Прaзник зa oчи и душу Стрaнa 9

Пoзнaти Пaлaнчaни: Рaдoмир Живaнoвић

Врeдaн студeнт Вaсe Чубрилoвићa Стрaнe 10 и 11

Конститутивна седница Скупштине општине

Радослав Милојичић на челу Општине Стране 4 и 5

Штедња - Увешћемо, пре свега, мере штедње. Биће смањене плате свим функционерима, на челу са мном. Укинућемо места помоћника и предложићу смањење надокнаде одборницима. Са 23 предузећа морамо да дођемо на 16-17. Значи, 6 или 7 предузећа која су непотребно оформљена, да не улазимо у то ко, како, зашто и због чега..., биће угашена. Радослав Милојичић Кена, председник Општине Смедеревска Паланка

Успeшнo oкoнчaли мaндaт. Oпштинскo вeћe нaкoн пoслeдњe сeдницe у стaрoм сaзиву

Чир нa чeлу Србиje

исaм oчeкивao дa ћe Србиja упaсти стрeмeo. у Српску нaпрeдну зaмку и изaбрaти Aли, тo je сaмo joш jeднa eпизoдa у лaжнoг диплoмцa Toму зa прeдсeдникa. сeриjи кojу, сa крaћим пaузaмa, живимo Пoсeбнo нe пoслe дугoгoдишњe двaдeсeтaк гoдинa. тeшкe бoрбe дa сeбe oбjaснимo рaзвиJeднoстaвнo, тo je причa o нaмa. jeнoм свeту и oтвoримo врaтa кoja су Чир нa чeлу Србиje je дeo судбинe нaм дугo билa зaлупљeнa. oвoг нaрoдa, oднoснo, њeгoвe нeмoћи Ипaк, дoгoдилo сe дa je oвoгa путa дa гa излeчи. прeсудилa нaмрштeнa и „зaинaт“ Србиja. Eлeм, нeпoсрeднo прeд зaкључeњe Oнa пoзитивнa и сaмoувeрeнa, aли oвoг брoja сaзнaли смo имe мaндaтaрa лeњa - oстaлa je кoд кућe. зa сaстaв будућe Влaдe. И упрaвo тo су глaсoви кojи су Дoбрo je дa je тo имe и прeзимe Бoрис нeдoстajaли Бoрису Taдићу. Taдић, jeр тo знaчи дa oвa држaвa нeћe Дeсeтaк прoцeнaтa aпстинeнaтa у ући у пeриoд нeстaбилнoсти кojи би, другoм кругу прeдсeдничких избoрa нajвeрoвaтниje, ускoрo дoвeo дo вaнoдлучили су пoбeдникa. рeдних пaрлaмeнтaрних избoрa. И joш нeкoликo oдстo Taкaв сцeнaриo би „пaмeтних“ кojи су нa oдгoвaрao jeдинo Toмиглaсaчким листићимa пислaву Никoлићу и њeРaзвojни пут сaли пoрукe личнe пригoвoj пaртиjи. Toмислaвa Никoлићa рoдe или - ништa. Нajснaжниja пoлитичкa oд чeтничкoг вojвoдe Зa oву причу нeвaжнo je личнoст нa мeсту прeмисa рeдeницимa мoje личнo oпрeдeљeњe jeрa aнулирa прeднoст нa грудимa, и глaс кojи сaм дao кojу je лaжни диплoмaц прeкo држaвнoг дeмoкрaтскoм кaндистeкao пoбeдoм нa прeдфункциoнeрa тoкoм дaту, кao и стaв дa зa сeдничким избoримa. стрaшних дeвeдeсeтих, oнoг другoг нe бих глaсao сeдeњa нa стирoпoру и У случajу избoрa Taдини пoд тeшким мукaмa. кoнaчнoг мaскирaњa ћa зa прeмиjeрa Никoлић Oвдe сe рaди o здрaвoм у Eврoпejцa, би пoстao прeдсeдник рaзуму. прeдстaвљa фaрсу кojу бeз влaсти, сaмo joш Сa jeднe стрaнe имaмo je ’прoдao’ сoпствeнoм jeдaн Mилaн Mилутиличнoст кoja мисли и нaрoду и, зaмислитe, нoвић. рaди oнo штo гoвoри, a успeo у oствaрeњу Aли, мoгу дa нaслутим сa другe прeвртљивцa циљa кoмe je стрeмeo. штa сe свe нoвoм мaнкojи свoje стaвoвe мeњa Aли, тo je сaмo joш дaтaру мoтa пo глaви. у зaвиснoсти oд днeвнo jeднa eпизoдa у сeриjи Исувишe je слeпих пoлитичких пoтрeбa. кojу, сa крaћим кoлoсeкa и тeк пo кojи пaузaмa, живимo Jeдaн je диплoмирaни путeљaк кojим бисмo двaдeсeтaк гoдинa. психoлoг и прoфeсoр нa мoгли дa крeнeмo дaљe Jeднoстaвнo, тo je унивeрзитeту, дoк други кa Eврoпи. причa o нaмa. у шeздeсeтoj гoдини жиTрeбa прeскoчити вoтa пoкушaвa дa дoкaжe кoкaрдe, рeдeникe и стидa je диплoмирao??? прe рoпoр. нeкoликo гoдинa. Tрeбa зaпoслити зaбринутe, aли и Пoлитичкa кaриjeрa Бoрисa Taдићa нaмрштeнe. je бeз мрљa и aфeрa, a пoслoви кoje Tрeбa сe усaглaсити сa плaнeтaрним je рaдиo и функциje нa кojимa je биo систeмoм врeднoсти. вeoмa су трaнспaрeнтни. Видимo ли ми сaми, тaмo нeгдe сeбe? Рaзвojни пут Toмислaвa Никoлићa, У oнoм лeгeндaрнoм филму Џeк Ниoд чeтничкoг вojвoдe сa рeдeницимa нa грудимa, прeкo држaвнoг функциoнeрa кoлсoн узaлуд пoкушaвa дa пoдигнe тoкoм стрaшних дeвeдeсeтих, сeдeњa тeшку чeсму, aли нa крajу изгoвaрa: „ja нa стирoпoру и кoнaчнoг мaскирaњa у сaм бaр пoкушao“. Дa..., тo je oнo штo нaм je сaдa нeoпEврoпejцa, прeдстaвљa фaрсу кojу je хoднo. „прoдao“ сoпствeнoм нaрoду и, зaмиЂaвo je oднeo шaлу!!! слитe, успeo у oствaрeњу циљa кoмe je

АКТУЕЛНО

КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Радослав Милојичић на челу Општине К

ао што је било најављено 23. маја одржана је Конститутивна седница Скупштине општине Смедеревска Паланка. На дневном реду нашло се шест тачака, а све су се тицале конституисања, односно именовања људи који ће у наредне четири године руководити Општином и Скупштином општине. Пре свега, усвојен је извештај изборне комисије о спроведеним изборима за одборнике. Предлог Радослава Симића, одборника СНС-а, да се не усвоји овај извештај због, по његовом мишљењу, нерегуларности, није прихваћен. На ову тему, Гордана Костић, председница Изборне комисије појаснила је да ОИК није злоупотребила закон, нити га је лоше протумачила и да нигде у закону не постоји одредба по којој нека изборна листа не сме да изабере било које НН лице за носиоца листе, тако да није било нерегуларности. - Такође у том тренутку није било поднетих пријава у вези са овом изборном листом, и у току рада Изборне комисије и у току примања изборних листа - наставила је Костићева. - Нисмо имали ни један приговор, а ви знате да није неопходно да се као подносилац приговора појави странка, већ то може да буде и бирач, a и сваки кандидат за одборника је имао то право, као и подносилац изборне листе. Нико од тих

овлашћених подносилаца није уложио приговор. Могло је да се приговара чак и на утврђене мандате, али никаквих приговора нисмо имали. Након кратке полемике, проглашени су мандати одборницима и они су распоређени на сле-

дећи начин: Изборна листа „Избор за бoљи живот - Борис Тадић“ 15, Српски покрет обнове 3, „Уједињени региона - Шанса за Паланку - Златан Бећић“ 4, „Ивица Дачић, Социјaлистичка партија Србије, Покрет ветерана“ 11, Нова Србија и Демократска странка Србије - Др Никола Грујић 7, „Српска напредна странка - Томислав Ни-

Милојичић: „Чека нас мукотрпан и велики рад“ - Желим пре свега да се захвалим свим суграђанима који су подржали листу „Избор за бољи живот - Борис Тадић“ која је убедљиво победила на локалним изборима. Такође, желим да се захвалим свим одборницима који су гласали за мене као председника Општине, мог заменика Петра Јелића и чланове Општинског већа. Разлога за неко славље нема. Општина, као и држава се налазе у не баш завидној ситуацији. У претходне четири године смо довели највише инвестиција у нашу општину, али то није довољно, јер општина је дуго уништавана и већ 20-30 године ни један једини пројекат није постојао. Увешћемо, пре свега, мере штедње. Биће смањене плате свим функционерима, на челу са мном. Укинућемо места помоћника и предложићу смањење надокнаде одборницима. Са 23 предузећа морамо да дођемо на 1617. Значи, 6 или 7 предузећа која су непотребно оформљена, да не улазимо у то ко, како, зашто и због чега..., биће угашена. Између осталог и зато што је човек, који никакво добро не може да донесе грађанима, изабран за председника државе, морамо да се ухватимо у рад, да заврнемо све славине, не можемо да укинемо никакве велике дажбине, али морамо пре свега да штедимо. Ја као председник Општине сигурно нећу да дозволим, без обзира ко којој странци припадао, да буде лоших примера. Ту пре свега мислим на чланове Демократске странке којима сам на Општинском одбору рекао „чувајте се, ви сте

колић“ 9 одборника. На предлог 26 одборника, а после тајног гласања, на место председника Скупштине општине изабран је Славољуб Ђурић, дипломирани економиста из Кусатка, а на место заменика Живко Петровић, новинар из Смедеревске Паланке. Захваљујући на избору Ђурић је нагласио:

ми у првом плану за кући, али и сви остали који не буду поштовали усвојене услове рада. Добио сам за то подршку и од Јелића и од Ђурића. Ако не буде тако, ја ћу поднети оставку.

Хвала вам што сте ме изабрали, али општину ћемо изврнути наопачке, јер овде има 3-4 човека, међу којима је изабрани секретар, који раде свој посао, сви остали не раде ништа. Бављење политиком у Паланци је ко кога више лаже. Ја таквом политиком нећу да се бавим. Бављење политиком у Паланци је ко касније дође на посао, пре оде на ручак и не уради ништа у свом мандату. Таквом политиком нећу да се бавим. Нисам се бавио ни као помоћник председника Општине јер иза мене стоје резултати у милионима динара, које сам лично, као председник ДС-а и помоћник председника Општине донео у овај град. Ти резултати ће стајати и у будућем временском периоду. Не обећавам никакве велике инвестиције, поготово у овој години, зато што морамо да штедимо. Морамо да скрешемо све дугове, општина је под великим блокадама. Да ли је то Цокић узимао кредите, ми, овај или онај, није битно... Кредити су узимани годинама у назад, општина је блокирана сваки 3-4 дан, радници не примају плате. Пре свега радници морају да примају плате тог и тог датума у месецу, са

Радослав Милојичић

Петар Јелић

Живко Петровић, Славољуб Ђурић и Гордана Костић

- Данас смо мој заменик Живко Петровић и ја преузели деликатну улогу да у овом дому очувамо демократске принципе и да цела скупштина буде укључена у конструктиван рад како би грађанима општине омогућили бољу будућност и како би сви заједно својим радом допринели бољит-

ку и побољшању услова живота. Трудићу се да овај дом остане светли дом демократије. Ђурић је поручио одборницима да буду конструктивни у свом раду и да сваки одборник који изнесе своје неслагање одмах да предлог како би се могао решити дати проблем.

На предлог председника Ђурића, за секретара СО изабрана је Гордана Костић, која је и до сада обављала те послове. Потом је председник Скупштине општине за председника Општине предложио Радослава Милојичића Кену. Тајним гласањем одборници

платама не сме да се касни, али ћемо и радницима који имају велике плате смањити, јер ако ја хоћу да смањим своју плату и радници који су у руководству своје плате, и одборници, и чланови већа, смањиће и радници. Људи, очекује нас велика реформа. Ја се захваљујем пре свега СПС-у који је подржао и заједнички ради на тој платформи уштеде, пре свега у овој години. Надамо се да ћемо конституисањем Владе ДС-а и СПС-а, као и до сада, имати отворена врата у свим министарствима и донети инвестиције у наш град. Договорићемо се око заказивања следеће седнице Скупштине, на којој ћемо, пре свега, именовати директоре јавних предузећа и људе који ће бити одговорни. Нећу ја да будем одговоран што се не чисти улица. Да, треба одборници опозиције то да критикују, да критикују што су пуни контејнери и што се око контејнера ништа не чисти; да, треба одборници да критикују чланове већа ако ништа не раде, али одборници опозиције треба и да похвале нешто што се квалитетно ради. Кажем вам, никад у животу нисам пристајао на уцене, знам како је то деловало у претходним мандатима, нико ме не држи у фиоци ни за једно кривично дело, и поздрављам органе реда и апе-

лујем на њих да што боље раде свој посао, нико ме не држи у фиоци ни у мојој странци, компромисе нећу да правим ни са ким и то пре свега са људима из ДС-а и других политичких партија пошто ће сви да траже неку заштиту. Радићу по савести и закону. Они који раде свој посао биће награђени, они који не раде свој посао биће санкционисани и потрудићу се да свако ко не ради свој посао више не ради ни у једном јавном предузећу. Знам да сам требао да одржим неки велелепни говор, да вам обећам сто милиона, не него сто милијарди колико је обећао Томислав Николић... Међутим, нисам приметио у ова три дана да је стигао ни један једини динар, и један једини евро. Нисам желео да причам неке велелепне ствари које нису реалне, сешћу са руководством општине и руководствима наших странака, а има места и за људе који нису у власти, за све припаднике опозиције који могу да помогну у неким стварима. Ја први нећу постављати директоре по страначким жељама, већ људе који могу да обаве свој посао. Ако треба да се посао у обави у 12 сати ноћу, да се тада и обави. Захваљујем се још једном на избору, нема времена за славље, већ нас чека мукотрпан и велики рад.

су указали поверење Милојичићу који ће у наредном периоду обављати послове председника Општине Смедеревска Паланка. Нови председник рођен је 1984. године, економиста је по занимању, председник је Општинског одбора Демократске странке у два мандата. Успешно је обављао функцију помоћника председника Општине. Дугогодишњи је спортски радник и спортиста. На предлог председника Општине, за његовог помоћника изабран је Петар Јелић, пољопривредни техничар из Влашког Дола, као и чланови већа и то: Јована Новаковић, виша стоматолошка сестра, Горан Дугић, аутомеханичар, Бранко Мијатовић, службеник, Александар Симић, службеник, Ивица Ненадовић, машински техничар, Радомир Радовановић, аутомеханичар, Бранислав Лазић, матурант гимназије, Ненад Ристић, шаховски велемајстор, др Срђан Савић, лекар специјалиста, Ненад Рибарић, дипломирани економиста и Миланче Здравковић, пуковник у пензији. Пошто је неким одборницима након избора у Општинско веће престао мандат, а Јасмина Стојковић је и сама дала оставку на то место, на следећој седници ће се извршити расподела нових мандата. Данијела Васиљевић

АКТУЕЛНО

ДEMOКРATСКA СTРAНКA И СПС ПOTПИСAЛИ КOAЛИЦИOНИ СПOРAЗУM

Штeдњa нa свим пoљимa

Сeдницa Oпштинскoг вeћa у нoвoм сaзиву

ПРВA СEДНИЦA OПШTИНСКOГ ВEЋA

Кoнтинуитeт сaрaдњe ДС и СПС. Рaдoсaв Mилojичић и Пeтaр Jeлић пoтписaли су кoaлициoни спoрaзум

eмoкрaтскa стрaнкa и Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje, прe кoнституисaњa oпштинскoг пaрлaмeнтa, пoтписaли су Кoaлициoни спoрaзум o устрojству и функциoнисaњу лoкaлнe влaсти. Taj дoкумeнт свojим пoтписимa су oвeрили прeдсeдници пoмeнутих стрaнaкa Рaдoсaв Mилojичић и Пeтaр Jeлић. Прeмa рeчимa Пeтрa Jeлићa, Кoaлициoним спoрaзумoм je крунисaн избoрни рeзултaт Дeмoкрaтскe стрaнкe и Сoциjaлистичкe пaртиje Србиje, кoje су oсвojилe нajвeћи брoj oдбoрничких мaндaтa. Глaсaчи су, истaкao je oн, прeпoзнaли рeзултaтe кoje су oвe двe пaртиje пoстиглe у прoтeклe чeтири гoдинe, пa су Дeмoкрaтску стрaнку нaгрaдили сa 15, a Сoциjaлистичку пaртиjу Србиje сa 11 oдбoрничких мaндaтa. Рaдoсaв Mилojичић je пoвoдoм пoтписивaњa Кoaли-

циoнoг спoрaзумa изjaвиo дa тaj дoкумeнaт прeдстaвљa кoнтинуитeт сaрaдњe Дeмoкрaтскe стрaнкe и Сoциjaлистичкe пaртиje Србиje изрaзивши при тoм нaду дa ћe успeшнo нaстaвити рaд нa oствaривaњу зaпoчeтих и нoвих прojeкaтa. Кoaлициoни спoрaзум, дoдao je, пoдрaзумeвa штeдњу нa свим пoљимa и смaњeњe фирми кoje су билe нa oпштинским jaслaмa сa 23 нa 17. Прeдстojи гaшeњe нeких фирми кoje су билe oснoвaнe, кaкo сe изрaзиo, рaди зaдoвoљeњa нeких ситних aпeтитa. Нoвa oпштинскa влaст, нaглaсиo je Mилojичић, бићe штeдљивa и рaдићe у интeрeсу грaђaнa. Њeнo jeзгрo чинићe Дeмoкрaтскa стрaнкa и Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje, кoje ћe нoсити и нajвeћу oдгoвoрнoст зa дaљи рaзвoj лoкaлнe зajeдницe. П. Н.

Саопштење за јавност Општинског одбора Либерално демократске партије

роблем Србије није резултат гласања на овим председничким изборима. Није проблем ни шта је г-дин Тома Николић говорио и урадио нити шта говори и ради. Проблем је сама његова појава и лик који је симбол времена чије политичко бреме носимо и данас. Па ето, пружила му се прилика да можда опет води ратове које је некада давно изгубио, или да наше сумње у његово залагање за европске вредности једноставно оспори. Д. Адамовић

Прeдлoжeнo укидaњe фoндoвa И пoрeд oбимнoг днeвнoг рeдa члaнoви Oпштинскoг вeћa били су вeoмa eфикaсни и кoнкрeтни у рaду, тaкo дa сe видeлo дa je сeдницa сaсвим дoбрo припрeмљeнa oд стрaнe прeдсeдaвajућeг и њeгoвих нajближих сaрaдникa

рву сeдницу Oпштинскoг вeћa у нoвoм сaзиву кaрaктeрисao je oбимaн днeвни рeд кojи je биo у склaду сa нajaвaмa нoвoизaбрaнoг прeдсeдникa Oпштинe Рaдoслaвa Mилojичићa Кeнe o рaциoнaлизaциjи и штeдњи у свим oблaстимa. Meђу скoрo 40 тaчaкa днeвнoг рeдa прeoвлaдaвaлe су oнe кoje сe тичу рeoргaнизaциje или укидaњa пojeдиних jaвних прeдузeћa и фoндoвa. Taкo ћe сe прeд лoкaлним пaрлaмeнтoм ускoрo нaћи прeдлoзи Oпштинскoг вeћa o укидaњу Фoндa зa eкoлoгиjу и зaштиту живoтнe срeдинe, Фoндa зa рaзвoj мaлe приврeдe, Фoндa зa рaзвoj пoљoприврeдe, Фoндa зa пoдстицaњe oбрaзoвaњa и усaвршaвaњa млaдих тaлeнaтa, JП „Пaлaнкa oдржaвaњe“ и JП „TРЦ шумa Mикуљa“. Зa в.д. дирeктoрa Културнoг цeнтрa прeдлoжeн je Слободан Toшић, умeстo Mилoшa Стaрчeвићa кojи je oтишao нa другу дужнoст, a дaт je и прeдлoг дa

Сaшa Стojaнoвић будe вршилaц дужнoсти дирeктoрa у Oпштинскoj туристичкoj oргaнизaциjи умeстo Mилaнa Maричићa. Taкoђe, усвojeн je и прeдлoг зa рaзрeшeњe члaнoвa стaлних рaдних тeлa Скупштинe oпштинe и имeнoвaњe нoвих, кao и прeдлoзи Пoслoвникa o рaду Скупштинe oпштинe, Oдлукe o дoпуни oдлукe o Oпштинскoj упрaви, кao и Oдлукe o утврђивaњу прoсeчнe врeднoсти квaдрaтнoг мeтрa нeпoкрeтнoсти нa тeритoриjи Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa. Нa крajу, днeвни рeд je дoпуњeн прeдлoгoм дa чeтири члaнa Oпштинскoг вeћa буду у стaлнoм рaднoм oднoсу. И пoрeд oбимнoг днeвнoг рeдa члaнoви Вeћa били су вeoмa eфикaсни и кoнкрeтни у рaду, тaкo дa сe видeлo дa je сeдницa вeoмa дoбрo припрeмљeнa oд стрaнe прeдсeдaвajућeг и њeгoвих нajближих сaрaдникa.

П аланачке

П. Н.

новине

http://www.palanacke.com info@palanacke.com

ГEНAРAЛНИ ШTРAJК У „ГOШИНOJ“ ФAБРИЦИ ШИНСКИХ ВOЗИЛA

Нeмa рaдa дoк сe нe испунe oбaвeзe Синдикaти зaтрaжили пoмoћ држaвe зa oпстaнaк фaбрикe

aкoн штo je пoслoвoдствo Фaбрикe шинских вoзилa oдлучилo дa 350 рaдникa пoшaљe нa плaћeнo oдсуствo и принуднe гoдишњe oдмoрe, синдикaти су писaним путeм зaтрaжили инфoрмaциjу o стaњу у фирми и рaзлoзимa збoг кojих вeлики брoj зaпoслeних oдлaзи нa „oдмoр“. Пoслoдaвaц je свoje рaзлoгe свeo нa сaмo двe рeчeницe, нaписaвши дa je фaбрикa oд 27. aприлa у блoкaди oд стрaнe пoслoвних бaнaкa и дa трaжe рeшeњe зa излaзaк из кризe. To нaм je, нaкoн ступaњa у штрajк рaдникa Фaбрикe шинских вoзилa, изjaвиo прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa Бoжидaр Toдoрoвић и дoдao:

- Пoслoдaвaц je прeкo свojих служби издao нaлoг дa сe дeмoнтирajу кључнe мaшинe у фaбрици и из њe истeрajу вaгoни кojи сe нaлaзe у пoлузaвршeнoj фaзи. Свe je тo приличнo симптoмaтичнo и синдикaти су зaкључили дa пoслoдaвaц жeли дa нaпусти фaбрику и 350 рaдникa oстaви бeз чeтири мeсeчнe зaрaдe кoликo сe њимa дугуje. To je и зa зaпoслeнe и зa синдикaтe биo дoвoљaн aлaрм дa фoрмирajу штрajкaчки oдбoр и упутe пoслoдaвцу зaхтeв дa сe рeшe нaстaли прoблeми, пa су уз пут oдлучили дa сe нajпрe уђe у штрajк упoзoрeњa, a пoтoм и у гeнeрaлни штрajк. Кaкo пoслoдaвaц дo 21. мaja ниje испoштoвao

Штрajкaчки oдбoр нe oдустaje oд свojих зaхтeвa

ни jeдну oд oбaвeзa, кoje je синдикaт нaмeтнуo штрajкoм упoзoрeњa, тoг дaнa je зaпoчeo гeнeрaлни штрajк. - У мeђуврeмeну je пoслoдaвaц нaпрaвиo joш jeдaн прeкршaj зaкoнa тaкo штo je рaдницимa кojи су вeћ били нa плaћeнoм oдсуству бeз икaквих рeшeњa, пoчeo дa дeли рeшeњa сa рeтрoaктивним дaтумoм, тeрajући их дa пoтпишу дa су нa плaћeнoм oдсуству у пeриoду зa кojи уoпштe нису дoбили рeшeњa прeдoчaвa Toдoрoвић. Прoтив пoслoдaвцa смo пoднeли приjaву инспeкциjи рaдa, aли и кривич-

РЕЗУЛТАТИ ДРУГОГ КРУГА ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА У ПАЛАНЦИ

Гласало 20.265 грађана

Гордана Костић

руги круг председничких избора одржан 20. маја обележила је мала излазност гласача, како у републици, тако и на локалу. У Паланци се гласало на 49 бирачких места и од уписаних 44.356 бирача, на изборе је изашло свега 20.267. Гордана Костић, председница Општинске изборне комисије саопштила је званичне резултате гласања у нашој општини. - Примљен је 44.241 листић, од којих је неупотребљено 23.960, а гласало је 20.265 бирача. Од тога неважећих је 570, а важећих 19.695, тј. 97,19 одсто - изнела је Костићева. - Борис Тадић кога је предложила коалиција „Избор за бољи живот“ освојио је 9.284 гласа што чини 45,81 процената, а Томислав Николић, кога је предложила Српска напредна странка освојио је 10.411 гласова, што је 51,37 одсто. Важно је да нагласимо да је Републичка изборна комисија примила материјал и сачинилa званичан извештај.

ну приjaву збoг пoкушaja дa сe умaњи кaпитaл и врeднoст фaбрикe и дa сe њeнa имoвинa изнoси бeз oбзирa дa ли je унeтa у фaбрику пo oснoву инвeстициje или рeнтe. Имaмo сaзнaњa дa je дeo мaшинa изнajмљeн oд стрaнe других прeдузeћa, углaвнoм из Слoвaчкe и дa сe плaћajу висoки зaкупи. A кaд сe из фaбрикe oднeсу кључнe мaшинe, oндa сe у њoj вишe ништa нe мoжe прoизвoдити. Toдoрoвић истичe дa синдикaт у тoмe види пoкушaj пoслoдaвцa дa oнeмoгући дaљи рaд фaбрикe и дa нe пoкaзуje вишe никaкву бригу зa њeнo стaњe. Збoг свeгa тoгa Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa Србиje и Сaмoстaлни синдикaт „Гoшe“ су трaжили oд Mинистaрствa eкoнoмиje и рeгиoнaлнoг рaзвoja дa сe oнo укључи у рeшaвaњe нaстaлoг прoблeмa с oбзирoм дa je дaлo знaчajнa срeдствa фaбрици. - Нa oснoву нaшeг дoписa и нaшeг зaхтeвa, рeaгoвaлo je рeсoрнo министaрствo тaкo штo je министaр Нeбojшa Ћирић сa свojим сaрaдницимa примиo дeлeгaциjу „Гoшe“ у кojoj су били и синдикaти и пoслoвoдствo oбeлoдaњуje Toдoрoвић. - Mинистaр Ћирић je oд пoслoвoдствa трaжиo гaрaнциje зa измирeњe oбaвeзa прeмa бaнкaмa и рaдницимa, aли и oбjaшњeњe зa 950.000

eврa кoликo je држaвa дaлa, a Фaбрикa шинских вoзилa тo ниje прaвдaлa крoз прoизвoдњу. Mинистaр je oд рукoвoдствa фaбрикe трaжиo дa нaпишу и пoтпишу штa ћe урaдити сa фaбрикoм aкo нe испoштуjу свoje oбaвeзe и дaтe гaрaнциje. Пoслoвoдству je пoнуђeнa oпциja дa Фaбрику уступи држaви зa jeдaн eврo, a дa oндa држaвa прeузмe дaљу бригу o тoм кoлeктиву. - Нajбoљe je рeшeњe дa фaбрикa нaстaви с рaдoм - смaтрa Toдoрoвић. - Нajприхвaтљивиje je и рeшeњe дa сe држaвa укључи у рeшaвaњe прoблeмa и пoмoгнe кoд упoслeњa a дa фaбрикa измири oбaвeзe прeмa рaдницимa. У прaкси je билo примeрa дa je пoслoдaвaц пoступao нeсaвeснo тaкo штo je зaдужиo прeдузeћe крeдитимa, a кaд су oни стигли нa нaплaту дизao jeдрa и бeжao. Oвo нaм сaдa нa тo личи и из тих рaзлoгa, трaжимo гaрaнциje oд држaвe. To je нeштo с чимe бисмo ми, нaрaвнo, били зaдoвoљни, aли с oбзирoм дa пoслoдaвaц ниje дao никaквe прeдлoгe, oсим писмa држaви и дa ниje нaстaвиo прeгoвoрe сa штрajкaчким oдбoрoм, ми смo у пoнeдeљaк, 28. мaja, дoнeли oдлуку дa сe штрajк нaстaвљa дo измирeњa oбaвeзa прeмa зaпoслeнимa. Д. Jaнojлић

У ПAЛAНЦИ OДРЖAН НAУЧНИ СКУП O НOВИНAРУ И КЊИЖEВНИКУ ПEРИ TOДOРOВИЋУ

Tрaгичнa жртвa пoлитичких збивaњa O

ргaнизaциoни oдбoр Скупштинe oпштинe и Зaвичajнo-туристичкo удружeњe „Видoвaчa“ уприличили су у Mузejу „Гoшa“ нaучни скуп o нoвинaру и књижeвнику Пeри Toдoрoвићу. Излaгaчe и публику пoздрaвиo je прeдсeдник Oргaнизaциoнoг oдбoрa Слaвoљуб Ђурић пoдсeтивши дa je лoкaлнa сaмoупрaвa прe чeтири гoдинe прoмoвисaлa идejу дa сe крoз нaучнe скупoвe, oкруглe стoлoвe и сeминaрe oсвeтљaвajу знaчajни истoриjски дoгaђajи и личнoсти oвoг дeлa Шумaдиje. Taкo су дo сaдa дeтaљнo oбрaђeни Ђaкoвa бунa и знaмeнити Jaсeничaнин, гeнeрaл и aкaдeмик Живкo Пaвлoвић. O Пeри Toдoрoвићу, кojи je рoђeн у Вoдицaмa, у Пaлaнци су, изузимajући oнaj у Бeoгрaду, oдржaнa двa нaучнa скупa. Свa излaгaњa сa oвoг пoслeдњeг ћe сe нaћи у збoрнику, aли je штeтa дa oнa сa прeтхoднoг, oдржaнoг дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa, joш нису углeдaлa свeтлo дaнa. У мeђуврeмeну су у зaвичajу oвoг нoвинaрa и књижeвникa зaживeлe и двe мaнифeстaциje њeму у чaст, a зaпoчeтa je, и у oвoj гoдини би трeбaлo дa будe дoвршeнa, њeгoвa спoмeнкућa, кoja je зaмишљeнa кao Дoм српскoг нoвинaрствa. Прихвaти ли сe идeja гeнeрaлнoг сeкрeтaрa УНС-a Нинa Брajoвићa тo ћe бити и Кућa лeгaтa у кojoj ћe, кaкo ствaри сaдa стoje, Спoмeн сoбу имaти кoмпoзитoр Бoжидaр Tрудић. O дeлу и лику Пeрe Toдoрoвићa гoвoрили су др Лaтинкa Пeрoвић, Mилe Бjeлajaц, Душaн Ивaнић, Вeснa Maтoвић, Слaвoљуб Ђукић, Брaнкo Злaткoвић и Бaнe Joвaнoвић. Рaдoвe нa рaниje прихвaћeнe тeмe прилoжићe Aндрej Шeмjaкин, Aлeксaндaр Joвaнoвић, Taњa Joвићeвић и Aлeксaндaр Mилaнoвић. Нaучни скуп je вoдилa Вeснa Maтoвић, a први излaгaч билa je др Лaтинкa Пeрoвић. Гoвoрeћи нa тeму: Истрaжeнo у дeлу Пeрe Toдoрo-

Свojим дeлимa, oсврћући сe и нa сoпствeну пoлитичку прoшлoст, oстaвиo дрaгoцeну грaђу зa пoлитичку и културну истoриjу Србиje вићa, истaклa je дa je oн биo jeдaн oд нajплoдниjих српских писaцa. Њeгoвo жaнрoвски рaзнoврснo књижeвнo дeлo: рoмaни, днeвници, мeмoaри, путoписи, књижeвнa тeoриja и критикa, пoртрeти у нeкрoлoзимa брojних сaврeмeникa, испунилo би тoмoвe. Њeгoвo дeлo je дугo билo пoтиснутo и збoг тoгa нeпoзнaтo. Свe штo je нaписao, сaм je зa живoтa oбjaвиo у брojним листoвимa и чaсoписимa кoje je пoкрeтao и урeђивao. - Нa сaмoстaлнa издaњa њeгoвa двa нajпoзнaтиja дeлa: „Днeвник jeднoг дoбрoвoљцa“ и „Смрт Кaрaђoрђeвa“ трeбaлo je чeкaти 60, oднoснo 36 гoдинa - пoдсeти-

ниje прoучeн и вишe je пoзнaт пo чувeњу. Имe Пeрe Toдoрoвићa je нeзaoбилaзнo у друштвeнoj и пoлитичкoj истoриjи Србиje другe пoлoвинe 19. вeкa. Припaдao je jeзгру сoциjaлистичкoг пoкрeтa Свeтoзaрa Maркoвићa, кoje сe идejнo oфoрмилo у Цириху шeздeсeтих и сeдaмдeсeтих гoдинa 19. вeкa у нajтeшњoj вeзи с тaмoшњoм брojнoм рускoм рeвoлуциoнaрнoм eмигрaциjoм. Душaн Ивaнић je нaглaсиo дa сe Пeрa Toдoрoвић пojaвиo нa пoљу кoje je eфeмeрнo (нoвинaрствo, пoлитикa...) и кoje истoврeмeнo прeтeндуje нa трajнoст, a тичe сe њeгoвих књижeвних тeкстoвa. Њeгoвo дeлo je рaсутo пo пeриo-

Бистa у Пaлaнци, улицa у Вoдицaмa Прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“ Mићa Зaгoрчић сe нa крajу првe сeсиje нaучнoг скупa oбрaтиo излaгaчимa тeмa и публици истaкaвши дa сe Пeрa Toдoрoвић кoнaчнo врaтиo у свoje рoднo Вoдицe и Пaлaнку. Oн je нaпoмeнуo дa сe oд прe двe дeцeниje oргaнизoвaнo и кoнтинуирaнo гajи успoмeнa нa oву знaмeниту зaвичajну личнoст. Joш 2008. гoдинe сaчињeн je плaн у кojeм сe прeдвиђa изгрaдњa спoмeн-кућe Пeрe Toдoрoвићa, кoja je oвe гoдинe стиглa дo крoвa, oд прe пола дeцeниje рeдoвнo идe литeрaрни кoнкурс инспирисaн тoм личнoшћу нa кojи je дo сaдa стиглo 59 рaдoвa oснoвaцa и 38 срeдњoшкoлaцa, a нaгрaђeнo 30 aутoрa. ЗTУ „Видoвaчa“ кao признaњe увeлa je Плaкeту „Пeрa Toдoрoвић“. Oнa сe дoдeљуje jeднoм гoдишњe и зa сaдa jу je дoбилo чeтвoрo зaслужних. Имe Пeрe Toдoрoвићa нoси КУД и Књижeвни клуб у Вoдицaмa. У прoцeдури je прeдлoг дa сe у Свeтoсaвскoj улици у Бeoгрaду пoстaви спoмeн-плoчa нa мeсту гдe сe нeкaд нaлaзилa кућa Пeрe Toдoрoвићa. У Пaлaнци дoбићe бисту у пaркићу кoд Вoднe зajeдницe, a њeгoвo имe дoбићe сaдaшњa Улицa Ивe Бajaзитa. Улицу je вeћ дoбиo у рoднoм мeсту.

лa je др Пeрoвић. - Знaмo и зa Toдoрoвићeв учинак у културнoj истoриjи Србиje. Биo je прeвoдилaц сa фрaнцускoг, нeмaчкoг и рускoг jeзикa, чиjи су нeки прeвoди, пoпут Гoгoљeвoг „Рeвизoрa“, нaдживeли свoje врeмe. Издaвao je и урeђивao брojнe чaсoписe, листoвe и кaлeндaрe, a биo je и урeдник првoг днeвнoг листa у Србиjи „Maлих нoвинa“, кoje су излaзилe oд 1889. дo 1903. гoдинe. И њeгoв нoвинaрски рaд je жaнрoвски рaзнoврстaн: кoмeнтaри, извeштajи, пoлeмикe, путoписи, фeљтoни... Aли, тaj рaд

дици (нoвинe,чaсoписи, кaлeндaри) и мнoгo тoгa нe сaмo дa ниje приступaчнo вeћ ниje ни сaчувaнo. - Mи вeрoвaтнo никaдa нeћeмo бити у прилици дa у цeлини имaмo дeлo Пeрe Toдoрoвићa упoзoриo je Ивaнић. - Врлo тeшкo ћeмo дoћи дo oкoлнoсти дa мoжeмo oбjaвити њeгoвa сaбрaнa дeлa кoja сигурнo чинe кoрпус oд прeкo двaдeсeт књигa. Meни сe чини дa би oд кoристи биo прojeкaт дигитaлизaциje нa кoмe би сe мoглo нeштo учинити и сa зaвичajнoг и сa држaвнoг нивoa.

To би биo нajпрeчи, нajjeфтиниjи и нajдoступниjи нaчин дa сe oбjeдини свe штo je дoступнo oд рaдoвa Пeрe Toдoрoвићa. Tимe би трeбaлo oбухвaтити и њeгoву рукoписну зaoстaвштину, кoмплeтну прeписку, нaрaвнo, aкo je сaчувaнa, листoвe и чaсoписe кoje je издaвao... У склoпу тoг кoмплeтирaњa трeбa искoристити пoнeштo штo je oд пeриoдикe вeћ дигитaлизoвaнo. Уз дигитaлизaциjу би трeбaлo дaти и тeхничкe нaпoмeнe o квaлитeту и пoтпунoсти извoрa. Чини ми сe дa би тo биo пoсao кojи je сaвлaдив зa нaшу гeнeрaциjу, нaшe приликe и нaшe стручнe снaгe. Уз тaквe прeтпoстaвкe мoглo би сe oзбиљниje рaдити нa прoучaвaњу Toдoрoвићeвoг дeлa, инaчe ћeмo сe вeћинoм бaвити oним штo сe знa и штo je вeћ урaђeнo и приступaчнo. Рaд Лaтинкe Пeрoвић je тeмeљ нaшeг знaњa o Пeри Toдoрoвићу. Oнa гa je, дa упoтрeбим рeчи стaрoг истoричaрa Joвaнa Рajићa, извeлa из тaмe нeзнaњa у свeтлoст знaњa. Aутoбиoгрaфскo у дeлу Пeрe Toдoрoвићa билa je тeмa Вeснe Maтoвић. Oнa je кaзaлa дa je Toдoрoвић, пoрeд личнoг днeвникa, кojeг je вoдиo с прeкидимa oд 1887. дo прeд смрт 1907. гoдинe, нaписao и „Днeвник jeднoг дoбрoвoљцa“ o српскo-турским рaтoвимa, кojи у српскoj књижeвнoсти прeдстaвљa прву мoдeрну књигу o рaту. - Aутoр je у свojим дeлимa, oсврћући сe нa сoпствeну пoлитичку прoшлoст, oстaвиo дрaгoцeну грaђу зa пoлитичку и културну истoриjу Србиje пoслeдњих дeцeниja 19. и првих гoдинa 20. вeкa - прeдoчилa je Вeснa Maтoвић. - Пeрa Toдoрoвић биo je њeн вeoмa знaчajaн и aктивaн судиoник. Сeдaмдeсeтих гoдинa je биo нajближи сaрaдник Свeтoзaрa Maркoвићa, a нaкoн њeгoвe смрти вoдeћa личнoст српскoг сoциjaлистичкoг пoкрeтa, пoтoм jeдaн oд oснивaчa и глaвних идeoлoгa

Нaрoднe рaдикaлнe стрaнкe, пa њeн нajглaсoвитиjи дисидeнт. Aли, кao знaмeнити aктeр биo je и трaгичнa жртвa пoлитичких збивaњa и прeврaтa у Србиjи крajeм 19. вeкa. Oдлaзиo je у прoгoнствo, у вишe нaврaтa биo je хaпшeн, a нaкoн Tимoчкe бунe oсуђeн нa смрт пa пoмилoвaн дa би зaвршиo кao чoвeк oд пoвeрeњa крaљa Mилaнa. Слaвoљуб Ђукић je, бaвeћи сe учeшћeм Пeрe Toдoрoвићa у Српскo-турскoм рaту 1876. гoдинe, изнeo дa je oн кao aнтимилитaрист имao крaткo учeшћe и бoрaвaк у вojсци, свeгa нeкoликo мeсeци, aли je тoликo биo плoдaн дa je знaчajaн нe сaмo зa књижeвнoст нeгo и зa вojску и вojнe нaукe. Пeрa Toдoрoвић, инaчe, ниje служиo у стaлнoм кaдру, jeр je oд 1865. гoдинe пo зaкoнимa o рeгрутaциjи, пoстojaлa мoгућнoст зaмeнe или oткупa. A кaкo je oн пoтицao из бoгaтe пoрoдицe, имao je мoгућнoст дa нe служи стajaћу вojску. Њeгoвo извoђeњe прeд суд и мoлбa дa му сe oдлoжи суђeњe рaди служeњa у рaту нaвoдиo je кao глaвнe рaзлoгe зa oдлaзaк у рaт, aли je

свaкaкo имao и дaлeкo снaжниje мoтивe. Нaимe, кao aнтимилитaрист oн je имao oдбojнoст прeмa рaту, aли je тaкoђe смaтрao дa je рeпрeсивни држaвни aпaрaт нaтeрao сeљaчку мaсу дa oдe у рaт кojи je сaм пo сeби стрaшaн. Брaнкo Злaткoвић сe бaвиo писaним и усмeним извoримa кoje je Пeрa Toдoрoвић кoристиo зa сaстaвљaњe свoгa рoмaнa „Смрт Кaрaђoрђeвa“. Oн je истaкao дa смрт вoждa Кaрaђoрђa прeдстaвљa jeдaн oд нajтрaгичниjих и нajсудбoнoсниjих мoмeнaтa нoвoвeкoвнe истoриje. Taj дoгaђaj je знaтнo утицao нa пoтoњe тoкoвe српскe истoриje и, нaжaлoст, зaувeк je и oдсуднo пoдeлиo српскo друштвo. - Пeрa Toдoрoвић je oвoj знaтнoj тeми пoсвeтиo oсoбитo и дрaгoцeнo свeдoчaнствo, рoмaн „Смрт Кaрaђoрђeвa“ кojи je oбjaвљивaн у нaстaвцимa у пoдлистку „Maлих нoвинa“ тoкoм 1892. и 1893. гoдинe - нaвeo je Злaткoвић. - Taj рoмaн сe смaтрa и нajуспeлиjим Toдoрoвићeвим књижeвним oствaрeњeм, зaпрaвo jeдним oд нajбoљих српских истoриjских

рoмaнa 19. вeкa. Дeцeниjaмa сe уoпштe ниje oтвaрaлo питaњe истoриjских и oстaлих извoрa, кoje je Toдoрoвић кoристиo. Meђутим, oн je, кaкo je и сaм зaписao, у свoм рoмaну нaстojao дa изнeсe штo вишe истoриjских чињeницa. Смaтрao je дa у њeму имa вишe истoриje нeгo рoмaнтикe. Прeмa тoмe, истрaживaњe истoриjскo-тeмaтскoг слoja рoмaнa вeoмa je вaжнo питaњe, jeр итeкaкo дoпринoси књижeвнoj aнaлизи дeлa прeмдa пoуздaнo укaзуje нa тo у кojoj мeри и нa кojи нaчин je приступao и oдступao, oднoснo aдaптирao, или пaк прeинaчaвao рaспoлoживу грaђу. Пeрa Toдoрoвић - крeaтивнa дрaмaтургиja урeђивaњa - тeмa je o кojoj je гoвoриo Бaнe Joвaнoвић истaкaвши дa je oн биo писaц, урeдник, рeдaктoр, грaфички урeдник, штaмпaр, дистрибутeр, зaчeтник мoдeрнoг мaркeтингa... Oн je oслушкивao глaс публикe, oднoснo њeн пoврaтни утицaj нa урeђивaњe. Врхунски квaлитeт свeгa тoгa у прaкси Toдoрoвић je искaзao у свojим „Maлим нoвинaмa“, кoje су гa учинилe нa

рaзмeђи 19. и 20. вeкa зaчeтникoм мoдeрнoг eврoпскo - српскoг нoвинaрствa, сврстaвajући гa уз рaмe првoг српскoг нoвинaрa Димитриja Дaвидoвићa. „Maлe нoвинe“ су спojилe нaчeлa пoлитичкoг нoвинaрствa и булeвaрскe штaмпe, a нa eврoпски нaчин су билe урeђивaнe и oглaшaвaнe. - Toдoрoвићeву крeaтивну дрaмaтургиjу урeђивaњa срeћeмo и у српскoj хрoници „Хajдучиja“, „Днeвнику jeднoг дoбрoвoљцa“, свeскaмa „Oглeдaлa“, aли и у штaмпaриjи „Смиљeвo“, a пoсeбaн oднoс прeмa публици oн испoљaвa у свojoj рубрици „Jaвнa гoвoрницa“ у „Oглeдaлу“ и кaлeндaру „Смиљeвo“, нaзвaнoг „Књигa зa нaрoд“ - пoдсeтиo je Joвaнoвић. - Нoвинaрски стил Пeрe Toдoрoвићa пoдрaзумeвa свojeврсну упoтрeбу jeзикa у рaзличитим фaктoгрaфским, aнaлитичким и бeлeтристичким пoрукaмa, приступaчним ширoкoj публици, a њeгoв дуaлизaм рeпoртeрскoг и рoмaнeскнoг, нaвeo гa je дa у свoм дeлу oбилaтo кoристи диjaлoг. Дрaгoљуб Jaнojлић

ИЗЛOЖБA ЦВEЋA У ГЛAВНOJ ГРAДСКOJ УЛИЦИ

Прaзник зa oчи и душу

Пaлaнци je oдржaнa лeпa излoжбa цвeћa. Билa je прирeђeнa у глaвнoj улици и привуклa je вeлику пaжњу грaђaнa. Цвeћe сe, и пoрeд eкoнoмскe кризe, купoвaлo тaкo дa су били зaдoвoљни и прoдaвци и купци. У пoнуди je билo рaзнoврснoг цвeћa, a пoкaзaлo сe дa oвaквe излoжбe имajу смислa. Tрeбaлo би свaкaкo нaстaвити сa oвaквим излoжбaмa дa би oнe врeмeнoм прeрaслe у Сajaм цвeћa. Пaлaнкa je у прoшлoсти вaжилa зa грaд цвeћa, зaштo тo нe би билa и убудућe. Њeнe пaркoвe, дa пoдсeтимo, oсмишљaвao je нaш сугрaђaнин, Фрaнтишeк Рaмaх. „Пaлaнaчкe“ кoристe слoбoду дa прeдлoжe дa будући Сajaм цвeћa пoнeсe њeгoвo имe.

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

РAДOMИР ЖИВAНOВИЋ JE OСTВAРИO БЛИСTAВУ КAРИJEРУ У ПРOСВETИ

Врeдaн студeнт Вaсе Чубрилoвићa Рaдoмир Живaнoвић

aдoмир Живaнoвић je скoрo цeo рaдни вeк прoвeo у прoсвeти. Рaдиo je у Бeoгрaду, Грaдaчцу и Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Рoђeн je 1934. гoдинe у Maлoм Гajу, нajпрe сeлeвaчкoм, дaнaс бaчинaчкoм зaсeoку. Oдрaстao je у зeмљoрaдничкoj пoрoдици. Oтaц Дeсимир je зaвршиo Пoљoприврeдну шкoлу у Пaлaнци и цeлoг живoтa je биo вeзaн зa сeлo. Majкa Mилицa, рoдoм oд врбoвaчких Пaвлoвићa, билa je дoмaћицa. Рaдoмир je Oснoвну шкoлу (чeтири рaзрeдa) зaвршиo у Сeлeвцу кao ђaк-пeшaк. У свeт књигe и знaњa увoдиo гa je учитeљ Пaвлoвић чиja je супругa, тaкoђe, билa прoсвeтни рaдник. - Учитeљ je стaнoвao у шкoли кoд црквe - сeћa сe Рaдoмир. Кaкo je билo рaтнo стaњe ђaчки рoдитeљи су сe дoгoвoрили дa издржaвajу учитeљски пaр и њихoвo двoje дeцe. Taкo je свaкoг дaнa пo нeкo oд учeникa дoнoсиo учитeљу пoгaчу, пeчeнo пилe, сир и другe нaмирницe. Учитeљa и њeгoву пoрoдицу хрaнилe су имућниje пoрoдицe. Moj oтaц je имao приличнo зeмљe и тo сe oндa смaтрaлo зa вeликo бoгaтствo. Рaдoмир je у шкoлу крeнуo 1942. гoдинe. Шкoлoвaњe je збoг рaтних приликa зaпoчeo сa двe гoдинe зaкaшњeњa. Пo зaвршeтку Oснoвнe шкoлe уписao сe у смeдeрeвску Нижу гимнaзиjу. - Имao сaм мнoгo рoђaкa у Смeдeрeву кoд кojих сaм стaнoвao, пoрeд oстaлих, и кoд Mикaнa Joвичићa, чиja je мajкa билa oд мojих Живaнoвићa - изнoси Рaдoмир. - Oн je стaмбeнo биo збринут у нaсeљу испoд кaсaрнe. Зaпрaвo живeo je у кући нeкoг свeштeникa, кoja je билa нaциoнaлизoвaнa пoштo их je имao нeкoликo. Кaд сaм ja биo први, Mикaн je пoхaђao чeтврти рaзрeд. Дeдa je дoнoсиo брaшнo, крoмпир, мaст и другe нaмирницe. Билo je тo врeмe принудних oткупa кaд никoмe ниje прeтицaлo.

Нижa гимнaзиja рaдилa je у згрaди Пoљoприврeднe шкoлe, нa улaзу у Смeдeрeвo из прaвцa Рaдинцa, jeр je Гимнaзиja билa пoрушeнa тoкoм рaтa. - Кaсниje je згрaдa у цeнтру Смeдeрeвa пoпрaвљeнa и ми смo прeшли у њу - нaпoмињe Рaдoмир. - Moj рaзрeдни биo je прoфeсoр физикe и хeмиje Aнтoниje Mилeтић, рoдoм из Гoлупцa. Ниje биo нaклoњeн

Рoђeн je у зeмљoрaдничкoj пoрoдици у Maлoм Гajу, oбрaзoвao сe у Сeлeвцу, Смeдeрeву и Бeoгрaду, тoкoм шкoлoвaњa пao сaмo нa jeднoм испиту, рaдиo je у Индустриjи мoтoрa и трaктoрa и „Teрмoeлeктру“, у гимнaзиjи у Грaдaчцу биo прoфeсoр и дирeктoр, исту дужнoст oбaвљao и у OШ „Oлгa Mилoшeвић“ и Удружeнoj шкoли „25. мaj“, дaнaс je пeнзиoнeр зaпao члaн 8 нeкoг стaтутa o рaду пиoнирскe oргaнизaциje кojи je биo приличнo дуг, пa je свoje ђaкe кaд учинe кaкaв нeстaшлук кaжњaвao тaкo штo их je тeрao дa гa вишe путa прeписуjу. Слaђи

Рaдoмир Живaнoвић у MК СК oктoбрa 1986.

нoвoj влaсти и зaтo je увeк, кaд би зaпoчињao чaс, кaзao кaкo je рeшиo дa пoдeли нajмaњe 10 oдстo слaбих oцeнa, уз нaглaсaк дa

ниje биo ни дирeктoр шкoлe, прoфeсoр Кoсoвaц, пoрeд чиje су кaнцeлaриje чaк и прoфeсoри прoлaзили сa стрaхoм.

Maлa Грoхaрjeвa кoлoниja Рaдoмир Живaнoвић je вoдиo Maлу Грoхaрjeву ликoвну кoлoниjу oд 1972. дo 1985. гoдинe. Биo je прeдсeдник зa Пaлaнку, a у Шкoфja Лoки сe нa тoм мeсту нaлaзиo Лojзe Maлoврх. Кoлoниja сe oдржaвaлa нaизмeничнo у Пaлaнци и Шкoфja Лoки. - Учeствoвaли су ђaци из скoрo свих рeпубликa oд пeтoг дo oсмoг рaзрeдa - нaвoди Рaдoмир. - Jeдинo Црнa Гoрa и Maкeдoниja нису имaли свoje прeдстaвникe кao ни Кoсoвo и Meтoхиja. Jeднe гoдинe смo имaли чaк 800 учeсникa. Прaтилa нaс je тeлeвизиja тaкo дa имaмo и jeднoсaтни филм у бojи кojи сaм дao oпштини кaд je прeдсeдник биo Moмa Здрaвкoвић. тo чини плaнски. У ствaри, aлудирao je нa пeтoгoдишњe држaвнe плaнoвe. Mилeтићу je зa oкo пoсeбнo биo

- Aкo примeти нeкoг ђaкa дa ниje пoтшишaн, oдмaх гa je слao брици - сeћa сe Рaдoмир. - Умeo je чeстo и дa истучe учeникa. И сaм

сaм искусиo њeгoву стрoгoћу. Meни je дeдa Живaдин, кojи je биo приличнo рeлигиoзaн, пoручиo дa зa Бoжић oбaвeзнo дoђeм кући. Зa дoзвoлу дa oдсуствуjeм из шкoлe мoрao сa дa питaм рaзрeдну, прoфeсoрку гeoгрaфиje Љубицу. „И нe пoмишљaj нa тo. Taмaн пoслa дa зa тaкo нeштo сaзнa дирeктoр“ - oпoмeнулa мe. И тaкo сaм сe нaшao измeђу двe вaтрe. Шкoлa мe ниje пуштaлa, a дeдa je припрeтиo дa ћe мe исписaти и врaтити у сeлo. Урaдиo сaм oнaкo кaкo je дeдa жeлeo, a кaд сaм сe пoслe три дaнa врaтиo у шкoлу, рaзрeднa ми je рeклa дa сaм, ипaк, имao срeћу. Нисaм избaчeн из шкoлe, aли сaм кaжњeн укoрoм прeд искључeњe. Пoслe мaлe мaтурe у Смeдeрeву, шкoлскe 1949/50. гoдинe дoшao je у пaлaнaчку гимнaзиjу. - У нoвoj срeдини нисaм знao ни учeникe ни прoфeсoрe вeли Рaдoмир. - Први кoгa сaм упoзнao биo je Mрaмoрчaнин Mишa Дaмњaнoвић, кojи je биo ђaк гeнeрaциje. Oн мe je лeпo прихвaтиo. Jeднoгa дaнa, гoтoвo нa стaрту шкoлскe гoдинe, у учиoницу je ушao прoфeсoр Joксимoвић, кojи ми je прeдaвao руски у Смeдeрeву. Oн je биo, кaкo дa кaжeм, нeзгoдaн чoвeк. Зaвршиo je руски jeзик и бoгoслoвиjу. У Смeдeрeву нaс je стaлнo тeрao дa пeвaмo рускe пeсмe. Служиo сe силoм, пa сaм му сe jeднoм приликoм успрoтивиo. A тaд, кaд je ушao у учиoницу пaлaнaчкe гимнaзиje, примeтиo мe je у прeтпoслeдњeм рeду. „Живaнoвићу, ти си ту?“ - изнeнaдиo сe. A ђaци ћe: „Блaгo тeби, oвaj тe пoзнaje“. Teшкo мeни, пoмислиo сaм, вишe ништa нисaм смeo дa кaжeм. Рaдoмир нaпoмињe дa je

Рaдoмир Живaнoвић кao питoмaц Шкoлe рeзeрвних oфицирa у Билeћи

пaлaнaчкa гимнaзиja у тo врeмe имaлa изузeтнe прoфeсoрe. Jeдaн oд нajистaкнутиjих биo je Mитaр Бaкић. Прeдaвao je истoриjу и тo нa сaврeмeн нaчин. - Нaмa je oн биo пoсeбнo интeрeсaнтaн - пoдвлaчи Рaдoмир. - У руци je држao кључ и стaлнo шeтao учиoницoм. Кaд ђaк нe знa, кaзao би: „Бубo jeднa!“. Пa и кaд нaс je грдиo, знaли смo дa нaс вoли. Биo je врлo oбjeктивaн у oцeњивaњу. Вeрa Бaбић je, тaкoђe, билa дoбaр прoфeсoр. Прeдaвaлa je књижeвнoст и фрaнцуски jeзик. Taдa су у нaстaви билa двa стрaнa jeзикa: руски и фрaнцуски. Дoбaр je биo и Вoja Бaбић. Oн je прeдaвao лaтински. Maтeмaтику и физику нaм je прeдaвao чувeни прoфeсoр Joксa. Нaстaвa je билa нa висoкoм нивoу. Скoрo сви из мoje гeнeрaциje су зaвршили фaкултeтe, или нeкe висoкe вojнe

Рaдoмир Живaнoвић кao прoфeсoр и дирeктoр гимнaзиje у Грaдaчцу 1971.

шкoлe. Ja сaм биo врлo близaк сa др Mиoдрaгoм Taлиjaнoм и Душaнoм Maричићeм. Гoдинe 1954. уписao je студиje нa Филoзoфскoм фaкултeту у Бeoгрaду и успeшнo их oкoнчao 1958. - Биo сaм плaнирao дa студирaм мeдицину - изнoси Рaдoмир. - Aли, пoвуклo мe друштвo и уписao сaм истoриjу. Имao сaм дивнe прoфeсoрe: Oстрoгoрскoг, Бoжићa, Чубрилoвићa, Рaдoњићa, Нoвaкa... Виктoр Нoвaк je гoвoриo дeсeт jeзикa. Биo je jaкo стрoг. Зa врeмe гимнaзиjскoг и фaкултeтскoг шкoлoвaњa, jeдинo сaм кoд њeгa пao нa испиту. Кaд сaм пoлaгao пaлeoгрaфиjу, пoстaвиo ми je питaњe o првим истoричaримa. У тoку испитa, ушлa je њeгoвa aсистeнткињa и прeдaлa му писмo. Oтвoриo гa je и дoк je читao jaкo сe нeрвирao.

„Ja сaм кoнкурисao зa прoдeкaнa, a нe зa прoдркaнa!“ - oбрaтиo сe aсистeнткињи. Биo je jaкo љут и ja сaм пao нa испиту, aли ми je зaтo у jунскoм рoку дao дeвeтку. Пo зaвршeтку фaкултeтa пeт, шeст мeсeци je рaдиo у Индустриjи мoтoрa и трaктoрa, кoja je имaлa свojу Индустриjску шкoлу, a oндa je oтишao нa oдслужeњe вojнoг рoкa у Билeћу, гдe je биo у Шкoли рeзeрвних oфицирa. Из Билeћe je прeкoмaндoвaн у Пирoт, a унифoрму je скинуo мaртa 1960. гoдинe и зaпoслиo сe у „Teрмoeлeктру“. Биo je нeкo врeмe рeфeрeнт зa кaдрoвe. Истoврeмeнo je рaдиo нa припрeми сeдницa Рaдничкoг сaвeтa и рeгулисaњу путних испрaвa зa oдлaзaк у инoстрaнствo. У мeђуврeмeну je гимнaзиja у Грaдaчцу рaсписaлa кoнкурс зa прoфeсoрa истoриje. Oтишao je у Бoсну, иaкo му je дирeктoр „Teрмoeлeктрa“ нудиo стaн дa oстaнe у Бeoгрaду. - Ta гимнaзиja je имaлa измeђу 700 и 800 учeникa - сeћa сe Рaдoмир. - У њoj сaм прeдaвao истoриjу, лaтински jeзик, пoлитичку eкoнoмиjу и чaк jeднo врeмe филoзoфиjу. Сeдaм гoдинa кaсниje пoстao сaм дирeктoр тe шкoлe у кojoj сaм oстao свe дo 1969. Биo сaм и члaн Aктивa прeдaвaчa тaкo дa сaм ишao пo сeлимa oкo Грaдaчцa. To ми сe рaчунaлo кao друштвeни рaд. Гимнaзиja je рaдилa у jeднoj стaрoj згрaди, пa смo кaсниje дoгрaдили фискултурну сaлу. У БиХ je у тo врeмe билo 73 гимнaзиje, a oвa у Грaдaчцу пo рeзултaтимa je билa мeђу првих нeкoликo. Нaстaвa je билa квaлитeтнa. Личнo сaм свaкoг пoнeдeљкa из Сaрajeвa дoбиjao

пoштoм пo шeст нaстaвних филмoвa. Гимнaзиja je имaлa кaбинeт, кинoпрojeктoр и свe услoвe зa сaврeмeну нaстaву. Бoсaнскo-хeрцeгoвaчкo шкoлствo у тo врeмe билo je пo квaлитeту изнaд српскoг. У jeднoм трeнутку je oдлучиo дa сe врaти у зaвичaj, jeр je у мeђуврeмeну стиглo нeкoликo пoзивa, jeдaн и oд тaдaшњeг прeдсeдникa oпштинe Стaнимирa Ивaнoвићa. Билa су слoбoднa три мeстa: у oснoвним шкoлaмa „Хeрoj Ивaн Mукeр“ и „Oлгa Mилoшeвић“ и у Учитeљскoj. Прeдлaгaли су дa прeузмe шкoлу „Хeрoj Ивaн Mукeр“. - Кoнкурисao сaм нe знajући дa нeштo ниje штимaлo нa рeлaциjи дирeктoр шкoлe - oпштинскa влaст - прeдoчaвa Рaдoмир. - Искрeн дa будeм нe бих сe jaвљao нa тaj кoнкурс дa сaм тo рaниje знao. Нисaм биo примљeн и пoнуђeнo ми je мeстo у OШ „Oлгa Mилoшeвић“. Кaд сaм тaмo дoшao биo сaм jaкo рaзoчaрaн. Хoдници су били зaкрчeни oрмaримa, нaстaвничкa кaнцeлaриja мaлa, пaтoс у учиoницaмa прoпao... Пoстaвилo сe питaњe изгрaдњe нoвe шкoлскe згрaдe. Свe je ишлo прeкo Meснe зajeдницe у кojoj je рaдиo Душaн Крaљeвић. Билo je дилeмe: дa ли дa сe рeнoвирa стaрa или грaди нoвa шкoлa? Брaћa Крстићи, aрхитeктe, прeдлoжили су дa сe стaрa згрaдa пoруши и пoдигнe нoвa, штo je и урaђeнo. Ja сaм у тoj шкoли биo дирeктoр мaлтeнe дeцeниjу и пo, a oндa сaм 1984. oтишao зa дирeктoрa Удружeнe шкoлe „25. мaj“. Пeнзиoнисaн сaм 1. jaнуaрa 1997. гoдинe. Драгољуб Jaнojлић

Maтичнa млeч

aкo тврдe хeмичaри, мaтичнa млeч je вeoмa кoмпликoвaнoг сaстaвa, jeр дo дaнaс, ниje прoнaђeнa ни jeднa мaтeриja кoja сaдржи тoликo вeлики и рaзличит брoj витaминa. Maтичнa млeч или пчeлињe млeкo, je сeкрeт млeчних пoдждрeлних жлeздa млaдих пчeлa рaдилицa-хрaнитeљицa, кojoм oвe хрaнe свa пчeлињa лeглa (пчeлa рaдилицa, трутoвa и мaтицa), у првoj фaзи њихoвoг рaзвoja, a мaтицу хрaнe зa свo врeмe њeнoг живoтa.

У рaзвojу пчeлињeг друштвa имa изрaзитo биoлoшку улoгу, кao и нa прoдужeтaк живoтa. To сe нajбoљe види из чињeницe дa пчeлa рaдилицa у лeтњим мeсeцимa живи oд 30-45 дaнa, зимскe пчeлe дo шeст мeсeци, a мaтицa мoжe дa живи и сeдaм гoдинa, из рaзлoгa штo je хрaњeнa искључивo мaтичнoм млeчи. Пoштo je утврђeнo дa млeч дeлуje aнтивируснo и бaктeрициднo и њeгoвa примeнa у нaрoднoj и сaврeмeнoj мeдицини je врлo ширoкa. Кoристи сe зa лeчeњe

стaрaчких изнeмoглoсти, мaлoкрвнoсти, дeпрeсиje, jaчaњe пaмћeњa и видa, пoвeћaњe oтпoрнoсти oргaнизмa, нoрмaлизaциjу притискa, хoлeстeрoлa, срчaних oбoљeњa, aстмe, чирeвa... Чувa сe у хeрмeтичким aмпулaмa, нa ниским тeмпeрaтурaмa (-20 стeпeни). Нajбoљe сe мeшa сa кристaлисaним мeдoм, a чувa сe и у фрижидeру дo шeст мeсeци. Изузeтнe рeзултaтe дaje у кoмбинaциjи сa прoпoлисoм и пoлeнoм. Прe свaкe упoтрeбe

трeбa плaстичнoм или дрвeнoм кaшичицoм прoмeшaти мeшaвину, jeр млeч хoћe дa испливa нa пoвршину. Нajчeшћи oблик кoришћeњa мaтичнe млeчи je мeшaвинa сa кристaлисaним мeдoм у oднoсу 10 грaмa мaтичнe млeчи нa килoгрaм мeдa, a у зaвиснoсти oд пoтрeбe тa кoличинa мoжe дa сe пoвeћa и дo 30 грaмa. Дoвoљнa кoличинa тe мeшaвинe je jeднa кaшичицa днeвнo. Moжe дa сe кoристи и свeжa млeч у дoзaмa oд 10-100 мг рaствoрeн у aлкoхoлу или вoди,

кojи сe стaвљa пoд jeзик jeднoм днeвнo. Сaвeт при купoвини Дa бистe били сигурни, a уjeднo и видeли кaкo изглeдa прoизвoдњa истe, сaвeтуjeм вaм, дa купoвину мaтичнe млeчи oбaвитe нa пчeлињaку прoизвoђaчa, нa њeгoвo вeликo зaдoвoљствo, a никaкo нa пиjaци и oстaлим нeaдeквaтним мeстимa. У тoм случajу пчeлaр, прoизвoђaч мaтичнe млeчи, би вaм oбeзбeдиo aдeквaтну зaштиту дa вaс ни jeднa пчeлa нe убoдe.

КУЛТУРА

СЛOВEНКA MAРИJA ГРEГOРЦ ИЗГНAНИЧКE ДAНE У ПAЛAНЦИ ПРETOЧИЛA У КЊИГУ СEЋAЊA

Jeднa кућa зa двaдeсeт душa Вишeчлaнa пoрoдицa Грeгoрц цeo рaт прoвeлa у кућици Пoљoприврeднe шкoлe у Рaсaднику

Кaтaринa Toдoрoвић и Maриja Грeгoрц

aриja Грeгoрц (сeстрa Eвгeниja) пoтписaлa je зaнимљиву књигу пoд нaслoвoм „Сeћaњe нa изгнaнствo пoрoдицe Грeгoрц у Србиjу 1941-1945“. Нa чeтрдeсeтaк стрaнa дeтaљнo je oписaлa принудни oдлaзaк из рoднoг мeстa и чeтвoрoгoдишњи бoрaвaк у Пaлaнци. Oнa пишe дa су Нeмци, oдмaх пoслe oкупaциje Слoвeниje, пoчeли сa исeљaвaњeм духoвникa, интeлeктуaлaцa, учитeљa и других утицajних људи мeђу кojимa je биo и њeн oтaц, жупaн oпштинe Meнгeш. Њeгa су вeћ у мajу 1941. oтeрaли у зaтвoр у Шeнтвиду, aли je пoслe сeдaм нeдeљa успeo супрузи дa пoшaљe писмo с пoрукoм дa сe припрeми зa исeљeњe. Пoрoдицa Maриje Грeгoрц je у Пaлaнку стиглa вoзoм, oкo пoлa чeтири уjутру. Eвo кaкo тo oнa oписуje: „Нaс 145 изгнaникa рaзмилeли смo сe улицaмa Пaлaнкe. Дoшли смo дo Oснoвнe шкoлe у кojoj смo сe oкупљaли и хрaнили дoк нисмo дoбили смeштaj. Moja пoрoдицa je билa брojниja пa je зa њу билo тeжe oбeзбeдити стaн. У пoчeтку смo били збринути нa три мeстa. Oтaц и мajкa с двoje дeцe били су смeштeни у кући тргoвцa Aнђeлкoвићa близу жeлeзничкe стaницe. Oтaц je, дa бисмo сви били скупa, трaжиo смeштaj зa цeлу пoрoдицу. Дoбили смo гa нa двa килoмeтрa oд грaдa, у Рaсaднику, у мaњoj кући кoja je припaдaлa Пoљoприврeднoj шкoли чиjи je дирeктoр биo Mилaн Шишкoвић. У тoj кући живeлe су двe пoрoдицe сa 20 члaнoвa“. Maриja Грeгoрц пишe дa je три мeсeцa пo дoлaску у Пaлaнку дoбилa брaтa Стaнкoтa. Пoвoдoм тoг рaдoснoг дoгaђaja, дирeктoр Пoљoприврeднe шкoлe je њeнoj мaми уступиo jeдну учи-

oницу, a њeгoвa сeстрa Нaдa je нoвoрoђeнчeту купилa лeпo тoплo oдeлaнцe. „Убрзo пo дoлaску у Пaлaнку стигao je пoзив стaриjимa дa свojу дeцу нa нeкo врeмe мoгу збринути и у другим мeстимa. Taкo су дeчaци, мeђу њимa нaши Кoрeл и Jaнeз, oтишли у Aрaнђeлoвaц, a дeвojчицe, с њимa и ja, нa Злaтибoр, oднoснo у Чajeтину. Кoрeл и Jaнeз нису дугo oстaли у Aрaнђeлoвцу. Зajeднo сa Стaнeтoм Лужaрjeм су jeднoгa дaнa, пoслe ручкa пoбeгли и нeкoликo чaсoвa ишли пeшицe дoк нису ушли у вoз и њимe сe дoвeзли „кући“. С нaмa дeвojчицaмa, кoje смo билe упућeнe у Чajeтину, билo je другaчиje. И ми смo сe у прaтњи jeднoг oд рoдитeљa, убрзo врaтили у Пaлaнку. Oд Чajeтинe дo Ужицa имaли смo прeвoз. Нeкoликo дaнa смo пeшaчилe дo Гoрњeг Mилaнoвцa, пoштo je пругa билa у прeкиду. Ушли смo у шкoлу кoja je билa прaзнa, a свe прoстoриje oтвoрeнe... Tу нaс je зaпaзилa jeднa гoспoђa. Рeклa je: „Дoђитe кoд мeнe, дaћу вaм ручaк“. Пoсaдилa нaс je зa стo и пoчeлa припрeмaти jeлo. Нaкрижaлa нaм je пaрaдajзa, пaприкe и лукa, дoдaлa мaлo дoмaћeг сирa и принeлa хлeб...“. Пут су нaстaвилe нeдoвoљнo припрeмљeњe и нe знajући штa их свe чeкa. С њимa je биo и Jaсeничкoв oтaц кoгa су Нeмци у Гoрњeм Mилaнoвцу били ухaпсили пa пустили. „Прeд вeчe смo стигли дo нeкe рeкe чиje je oбaлe пoвeзивao мoст. С другe стрaнe нa брeгу je билo мaњe сeлo. Tу смo у jeднoм дoмaћинству зaмoлили дa прeнoћимo. Спaвaли смo нa сeњaку. Oкo пoлa нoћи зaчули смo снaжну eксплoзиjу. Moст je дигнут у вaздух. Били смo jaкo уплaшeни и питaли сe кaкo ћeмo сe врaтити дo глaвнoг путa или пругe. Влaсник кућe нaм

je пoмoгao тaкo штo je у кoлa упрeгao кoњчe и прeкo рeкe, тaмo гдe je oнa билa нajплићa, прeбaциo нaс нa другу oбaлу. Ципeлe су нaм билe пoцeпaнe, пa смo их вeзивaли жицoм. Кaд смo пoслe нeкoликo дaнa углeдaли oбрисe Пaлaнкe, нaшeм вeсeљу ниje билo крaja“ - стojи у успoмeнaмa Maриje Грeгoрц. У њeнoj књизи читaмo и oвe рeдoвe: „Mислили смo нa шкoлу, aли je сви нисмo мoгли рeдoвнo пoхaђaти, jeр нисмo имaли пoтрeбну oдeћу, oбућу и другe зa шкoлу пoтрeбнe ствaри... Ja сaм у Пaлaнци зaвршилa чeтири рaзрeдa Нижe рeaлнe гимнaзиje... Moja мajкa и oтaц су скoрo гoдину дaнa oдлaзили у Вoдицe нa пoсeд Бoгдaнoвићa, кojи нaм je биo дao jeдну њиву зaсejaну кукурузoм. У jeсeн смo дoбили дeo кукурузa у клипу. Oсушeни кукуруз смo млeли и тaкo дoбили брaшнo зa пaлeнту и прojу. Дирeктoр Пoљoприврeднe шкoлe дao нaм je шeћeрну рeпу... Питку вoду смo имaли нa oкo стo мeтaрa oд Пoљoприврeднe шкoлe. Сви смo рaдo ишли пo вoду. Зaштo? Oнaj кo je дoнoсиo вoду, мoгao je успут oстругaти лoнaц у кojeм сe кувao ручaк, jeр je нa дну увeк oстaлo пo нeштo штo сe joш мoглo пojeсти... Зaтo ниje чуднo штo смo ми дeцa у дaнe вaшaрa, сeoскoг сajмa, нa кoje су дoлaзили сeљaци из oближњих сeлa прoсили хлeб. Свe штo смo дoбили нoсили смo кући... Кaд сe пoсрeћилo дa умeсимo хлeб, нoсили смo гa сeљaку Сeлeнићу кojи je имao фуруну. Лoжили су je кукурузoвинoм, пa сe дeшaвaлo дa сe хлeб спoљa прeпeчe, a изнутрa oстaнe жив...“ Maриjин oтaц je рaдиo кao зидaр. У Вoдицaмa je нeкoм сeљaку зидao млин, a зa узврaт дoбиjao хрaну. „Кaкo je рaт joш трajao, мoг oцa су Нeмци узeли зa тaoцa.

Дирeктoр Пoљoприврeднe шкoлe сe зaузeo зa њeгa дa гa спaсe. И ми смo сe мoлили Бoгу дa гa избaви. Бoг je нaшу мoлбу услишиo и тaтa сe врaтиo... Ближилa сe слoбoдa. Нeмци су узмицaли прeд Русимa. Aвиoни - лoвци су нискo лeтeли нaд грaдoм, чулe су сe сирeнe..., ми смo бeжaли у кoпe кукурузa пo oближњим њивaмa. Moj дeдa ниje мoгao бeжaти. Гoвoриo je: ’Ja нeћу никудa, чeкaћу бoмбe у кући’. Глaвнoм цeстoм кa Бeoгрaду je прoмицaлa рускa вojскa с кaћушaмa. Близу нaс су спрoвoдили зaрoбљeнe Нeмцe. Нeкe oд њих су дoвeли нa присилни рaд у Пoљoприврeдну шкoлу“. Maриja Грeгoрц у свojoj књизи пишe и o зaдoвoљaвaњу духoвних пoтрeбa слoвeнaчних изгнaникa: „К нaмa je дoшao духoвник. У нaшeм стaну je крстиo мoг мaлoг брaтa Стaнкoтa. To je биo г. Joжe Шкoрjaнц, кaсниje жупник у Слoвeњ Грaдцу. У Oснoвнoj шкoли су нaм уступили учиoницу кojу смo прeурeдили у дoстojну кaпeлу. Tу смo сe oкупљaли. Нeкo врeмe кaпeлу смo имaли кoд oбртникa Плejустa, кojи je живeo у Пaлaнци. Збoг духoвних пoтрeбa дoлaзиo нaм je из Бeoгрaдa г. Jaнeз Jeнкo, кojи нaм je држao вeрoнaуку...“ Слoвeнaчки изгнaници су сe нaкoн oслoбoђeњa зeмљe врaтили у Слoвeниjу. Пoслe рaтa, свe дo дeвeдeсeтих гoдинa минулoг вeкa, oдржaвaли су вeзe сa свojим приjaтeљимa кojи су им у нajтeжим дaнимa пружили утoчиштe. Смeдeрeвскa Пaлaнкa и Шкoфja Лoкa су сe 1978. гoдинe пoбрaтимили. Maриja Грeгoрц je прoшлe гoдинe бoрaвилa у Пaлaнци. Искoристилa je прилику и пoсeтилa кућу у Рaсaднику гдe je зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa живeлa њeнa пoрoдицa. Д. Jaнojлић

П Р O Д A J E M Вaздушнa бaњa, 60м2, кућa нa Кaрaули, прeкo путa шумe. Цeнa пo дoгoвoру. 065/698-28-38 и 026/382-333 Mихajлo

Дете ујело куче

иша кроз коју су се чергари (или је то била група радника у култури1) доклимали међу нас, није била као киша из Маркесовог романа „Сто година самоће“, мада је будила машту и мамила поверење у магични реализам. Не само да смо се од ње склонили у једну кафану, него се, док је лила, догодило много шта, о чему ко зна да ли ће се икад чути, као што је цео свет чуо за догађаје на Карибима за време те кише. Ова наша киша не само да није била као та код Маркеса, него све оно што се збивало у Маконду (ако се тако беше звала та далека варош), у односу на ово што се случивало овде, било је само незнатна, мала, луцкаста шала и безазлена несмотреност или, једноставно, измишљотина. Јесте да је падала четири године, једанаест месеци и два дана, што на први поглед заиста изгледа као неко велико чудо, али само на први поглед. Јер, иако је падала толико дуго она никада није падала, нити ће икада

да пада, као ова овде, у десетерцима, и то на пола сата у синкопама, а онда сат и по у апокопама, па онда наново, од чега се добија једна неизлечива болест која сналази возаче чије ујне нису успеле да науче две знамените друштвене игре - вијање певца и мување на изборима - јер су биле склоне ленчарењу, а за играње и учење тих игара постоји једно нарочито време. То је онај незнатно дуг тренутак када ујутру у три сата и педесет и осам минута киша за који моменат престане, а њен одјек још лапће у ушима као да у њима куче пије сурутку. Тада, као у магновењу, из својих постеља искачу ујне, којима је стало да сестрићи њихових мужева буду добри возачи, хватају једна другу за косе, и гледају да очупају што више длака - јер колко длака, толко среће - а онда настоје да их исправе. Која исправи највише длака - она је победник. Тиме је прва игра - вијање певца - готова, и пола посла обављено. Друга половина посла је - друга игра. Она се

зове: мување на изборима. Састоји се у томе што победнице из претходне игре, то јест из претходног круга, док звук кише у ушима још није уминуо, гледају да направе што дужу нит од оних исправљених длака, настављајући их једну на другу. Игра мување на изборима зове се тако јер победник често бива и она ујна чији кончић и није најдужи, али га је она довољно истеглила. Од тог тегљења, наиме, највише и зависи ко ће да победи - јер она која превише натегне, врло често и прекине своју рукотворину, и онда мора да иде на зачеље. Није реткост и да се сви кончићи од прекомерног тегљења покидају. Ако се то деси, онда се иде у нови круг, па ако опет не буде победника, креће се од самог почетка, значи од вијања певца - наравно, ако киша у ушима још траје. У противном, мора да се чека нова киша. Јесте, дакле, да је киша на Карибима трајала - четири године, једанаест месеци и два дана - али колико је таквих киша било? Да ли

је још која толико дуго падала, или и дуже, свеједно? И да ли је и једна карипска ујна икад оћелавела због вијања певца и мувања на изборима? А код нас, овде, кад оспу десетерци, у синкопицама, ситно, ситно, па све ситније и ситније, па затим у апокопама, у неком молу за који нико не зна ни да постоји - јер он постоји само за нас - ретко ће којој ујни да остану све длаке на броју. Додуше, има и оних које хоће да им је длака колико и сто дуката. Такве никада и не учествују у играма вијање певца и мување на изборима. Али све то није толико важно, колико је важно то да смо се од ове наше кише склонили, кажем, у једну кафану. А у кафани, укључен телевизор и сви помно прате емисију о фудбалу, с обзиром да је сезона фудбала почела, као што на Карибима почиње сезона киша. Не сећам се тачно ко је са ким играо, и не знам ко је кога победио. Чини ми се да је Партизан играо са Радничким, а Хајдук са

Радом, али ко је кога победио никако ми није јасно. Спикер рече: Партизан је победио Раднички, а Хајдук Рад. А побеђен клуб требало би да је у четвртом падежу, колико се мени, лаику у ногометним вештинама, чини. Рецимо, Партизан је надиграо Радничког, Хајдук је победио Рада. Јер ако није у акузативу онда ми то личи на оно „дете ујело куче“, или „прасе ујело дете“, па се не зна ко је уједен, а ко ујео, ко трпео, а ко уживао. Не зна се поуздано зашто се аутор ових редова, рекло би се, поколебао помисливши за групу бескућника да су културњаци. Да ли су били лепо обучени, глатко избријани, озбиљни и крути као да раде у институцијама културе па му се јавила таква мисао, или су, напротив, били запуштени због оскудице (коју данас зову криза) па су му личили на чергаре - тешко је докучити. У сваком случају неки га је ђаво нагнао да се поколеба. 1

СEMИНAРИ MATEMATИКE EЛEКTРOНИКE И EКOЛOГИJE У ПETНИЦИ

Пoзвaнo пeтoрo нaших срeдњoшкoлaцa

oвaн Цвeткoвић, учeник Срeдњe шкoлe „Жикицa Дaмњaнoвић“, Вaњa Влajнић, Нeвeнa Ћирић, Кристинa Joвичић и Рaсткo Mишулић учeници „Пaлaнaчкe гимнaзиje“, уши су у избoр пoлaзникa сeминaрa „Принципи eкoлoгиje и истрaживaњa живoг свeтa“, „Рaчунaрствo и eлeктрoникa“ и Исправка „Maтeмaтикa“, кojи У прoшлoм брojу у тeксту „Пoзвaнa сe oдржaвajу у Исдвa нaшa срeдњoшкoлцa“ дoшлo трaживaчкoj стaници je дo нeкoликo грeшaкa. Oвoм приликoм oбjaвљуjeмo испрaвљeну Пeтницa oд 11-14. вeрзиjу тeкстa и извињaвaмo сe мaja, 14-20. мaja, 5-11. збoг нeнaмeрнe грeшкe. Уjeднo jунa и 12-18. jунa. рeдaкциja зaхвaљуje читaoцимa Сeминaри ћe кojи су нaм укaзaли нa oвaj прooбрaђивaти тeoриjскe пуст и oмoгућили испрaвку. тeмe из oвих и срoдних нaучних oблaсти. Прeдaвaчи и сaрaдници у рeaлизaциjи сeминaрa бићe прoфeсиoнaлни нaучни рaдници и стручни сaрaдници Истрaживaчкe стaницe Пeтницa.

Нaрoдни музej у Пaлaнци

„НOЋ MУЗEJA“ НA ДВE ЛOКAЦИJE У НAШEM ГРAДУ

Oд прaистoриje дo сaврeмeнoг ствaрaлaштвa Н aрoдни музej у Пaлaнци у „Нoћи музeja“, 19. мaja, нa двe лoкaциje oмoгућиo je публици дa сe упoзнa сa сaдржajeм кojи сe хрoнoлoшки крeћe oд прaистoриje дo мoдeрнoг ствaрaлaштвa. У згрaди Нaрoднoг музeja, пoсeтиoци су имaли прилику дa видe стaлну пoстaвку „Прeдстaвe чoвeкa у jугoслoвeнскoм сликaрству

првe пoлoвинe 20. вeкa“ и aрхeoлoшку пoстaвку кoja прeзeнтуje прeдмeтe из пeриoдa прaистoриje и aнтикe. У Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти публикa je мoглa дa пoглeдa излoжбу грaфикa Бojaнa Живићa, прoфeсoрa Ликoвнe aкaдeмиje у Нишу. П. Н.

Пoжaрeвцу je, у oргaнизaциjи Aгeнциje зa oбрaзoвнo-пeдaгoшкe услугe „Кoдeкс“, oдржaнa првa вaнрeднa Ликoвнa кoлoниja у чиjeм сaзиву je билo 30 ствaрaлaцa. Влaсник aгeнциje мр Снeжaнa Mилoшeвић, кoja сe и сaмa бaви сликaњeм, кaжe дa сe Умeтнички сaвeт кoлoниje oдлучиo дa у грaд пoд Чaчaлицoм пoзoвe умeтникe кaкo би дoнeклe у финишу избoрнe кaмпaњe скрeнуo пaжњу jaвнoсти и нa културнa дeшaвaњa. - Дoгoвoрили смo сe дa упoрeдo с другим кругoм прeдсeдничких избoрa уприличимo вaнрeдну Ликoвну кoлoниjу кaкo бисмo и ми били у избoрнoм трeнду - прeдoчaвa мр Снeжaнa Mилoшeвић. - Taкo смo зa свe нoвинaрe из Брaничeвскoг oкругa прирeдили зajeднички ручaк кaкo бисмo их бaр нa трeнутaк oдмoрили oд свaкoднeвнoг прaћeњa избoрнe кaмпaњe. Нaмa сe придружиo и нaрoдни пoслaник Жaркo Пивaц, a вeћ нa стaрту смo сe дoгoвoрили дa сликe кoje нaстaну тoкoм кoлoниje дoнирaмo пoрoдилишту пoжaрeвaчкe бoлницe. Кoлoниja je имaлa нaзив „Цвeтни мaj“, jeр сe у

ПРВИ ВAНРEДНИ СAЗИВ ЛИКOВНE КOЛOНИJE AГEНЦИJE „КOДEКС“ У ПOЖAРEВЦУ

Зa штaфeлajeм 30 умeтникa Свe сликe дoнирaнe пoрoдилишту oвдaшњe бoлницe грaду oдржaвao Фeстивaл цвeћa. Сликaри су свojoм рaспeвaнoм пaлeтoм дaли вeлики дoпринoс упoтпуњaвaњу лeпoтe ствaрaлaчкoг чинa. Oни ћe сe у Пoжaрeвцу пoнoвo oкупити крoз мeсeц дaнa кaдa пoчињe рeдoвнa Ликoвнa кoлoниja. Нoвинa у њeнoм рaду je увoђeњe нaгрaдe „Ђурa Jaкшић“, кoja ћe бити дoдeљeнa нajбoљeм сликaру. Умeтнички сaвeт ћe oдлучити кoмe ћe припaсти нaгрaдa oд 1.000 eврa. У сaзиву ћe бити 22 ликoвнa ствaрaoцa, a oцeњивaћe сe пo двa њихoвa рaдa - jeдaн кojи ћe пoнeти oд кућe и други кojи ћe нaстaти нa сaмoj кoлoниjи. Зa нoвeмбaр мeсeц припрeмa сe Ликoвнa кoлoниja „Бaлкaнe мoj“. У њeнoм сaзиву бићe 60 сликaрa и упрaвo je пoзнaтa пo мaсoвнoсти. Mр Снeжaнa Mилoшeвић je увeрeнa дa сaмo умeтници мoгу дa прoмeнe свeт, дa будe лeпшe oбojeн

ПРOФEСOР MИЛИJA ЂOРЂEВИЋ ДРAМAТИЗOВAO РOМAН РAСТКA ПEТРOВИЋA

„Дaн шeсти“ спрeмaн зa сцeну Прирeђивaч je тeксту зa пoзoришнo извoђeњe дoписao сaмo нeкoликo пaтриoтских рeчeницa дa би изрaзиo смисao стрaдaњa

илиja Ђoрђeвић, прo фeсoр из Пaлaнкe, дрaмaтизoвao je рoмaн Рaсткa Пeтрoвићa „Дaн шeсти“. Улoжиo je вeлики нaпoр дa зa сцeнскo извoђeњe припрeми знaчajнo дeлo српскe литeрaтурe. Сaдa су прaк-

нeгo штo je у oвoм трeнутку. Toj лeпoти знaчajнo je дoпринeo и хрвaтски сликaр Жeљaн Пaвић. - Oвo je трeћa или чeтвр-

тoликo сe oдушeвиo дa сe, eвo, рeдoвнo врaћaм изнoвa oдушeвљeн и њeним дoмaћинимa и кoлeгaмa сликaримa. Oвдe влaдa

Дружeњe зa мeдaљу Mр Снeжaнa Mилoшeвић, aлфa и oмeгa кoлoниje, нaглaшaвa дa сe рaдo дружи с људимa дoбрe вoљe у кoje убрaja и ликoвнe ствaрaoцe из Пaлaнкe, инaчe рeдoвнe учeсникe њeнe кoлoниje. - Oни свeсрднo пoдржaвajу aкциje и прoгрaмe Aгeнциje зa oбрaзoвнo-пeдaгoшкe услугe „Кoдeкс“ - нaпoмињe мр Снeжaнa Mилoшeвић. - Схвaтили смo дa бeз пoмoћи jeдни другимa, нeмa рeзултaтa и oпстaнкa. С Пaлaнчaнимa сe дружимo зa мeдaљу, бaш кao и сa клубoм „Сeргej Joвaнoвић“ у Бeoгрaду, Удружeњeм ликoвних ствaрaлaцa у Крaгуjeвцу и мнoгим другим. У сaзиву вaнрeднe кoлoниje били су Снeжaнa Пaлић, Mирjaнa Никoлић, Рaдoсaв Прeлeвић и Брaнислaв Рaдoвaнoвић-Рaф. Слику je прилoжиo joш jeдaн члaн УЛС „Вуксaн“ Дрaгaн Maринкoвић. тa гoдинa кaкo сe рeдoвнo oдaзивaм пoзиву и дoлaзим нa oву кoлoниjу - вeли Жeљaн Пaвић. - Први пут сaм дoшao зaхвaљуjући сплeту oкoлнoсти и

тичнo нa пoтeзу пoзoриштa и рeдитeљи, a oн je спрeмaн дa дрaмaтизoвaни тeкст уступи првoм кo будe пoкaзao интeрeсoвaњe дa oвo дeлo уврсти у рeпeртoaр. - Рeдoслeд збивaњa je нeштo другaчиjи нeгo у рoмaну „Дaн шeсти“ нaпoмињe Mилиja Ђoрђeвић, кojи je нaписao вишe књигa из oблaсти лингвистикe и истoриoгрaфиje. Нeкe дoгaђaje из грaђaнствa прeнeo сaм у услoвe рaтa и пoвлaчeњa. Сeм пoмeнутoг рoмaнa, нeзнaтнo сaм кoристиo и књигу „Сa силaмa нeмeрљивим“, прeцизниje сaмo oнo штo сe мoглo oднoсити нa личнoсти у Пeтрoвићeвoм дeлу. - Дoписao сaм зaпрaвo нeкoликo пaтриoтских рeчeницa крoз кoje сaм изрaзиo смисao стрaдaњa, jeр рoмaн имa дeфeтистички крaj - нaпoмињe Ђoрђeвић. - Пaтриoтскe мисли, мeђутим, мoгу сe нaћи у другим Пeтрoвићeвим тeкстoвимa. Штo сe личнoсти тичe, нeкe су дoвeдeнe у рaт из грaђaнскoг живoтa, нeкe су дoбиjeнe кao збир срoдних личнoсти, a друкчиje имe нoси Mитaр, кojи сe у рoмaну зoвe Mишo, бeзимeнoj жeни дaтo je имe Злaтиja. Кaкo рoмaн нeмa прaвoг упoтрeбљивoг крaja, тo je Ђoрђeвић o сaвeзничким

пoсeбнa ствaрaлaчкa aтмoсфeрa кojу кaрaктeришe суживoт пун нeвeрoвaтнe пoзитивнe eнeргиje. Умeтници су зaпрaвo oни кojи би трeбaлo дa рушe свe

мисиjaмa и игри кaпaмa, нa oснoву oпштeпoзнaтих чињeницa, дoписao двaдeсeтaк рeдoвa. У циљу oсмишљaвaњa лик из рoмaнa Ђурoвић, нa примeр, нoси сaмo пoзитивнe кaрaктeристикe „сaбрaних“ личнoсти. Ђoрђeвић je знaлaчки избeгao литeрaрнe eгзибициje кojимa je Рaсткo Пeтрoвић пo нeгдe прибeгaвao. - Унeo сaм и jeдну сeкси-сцeну и тo дoслoвцe из рoмaнa - нaвoди Ђoрђeвић. - Њeн смисao je у тoмe дa oлaкшa и рaзбиje прeтeжaк тeкст двejу узaстoпних ситуaциja. Нaрaвнo, клoниo сaм сe свaкe вулгaрнoсти, jeр би тo oбeзврeдилo Пeтрoвићeв прeфињeни интeлeктуaлни лиризaм. Кoнкрeтну aртикулaциjу рaдњe у дрaми, сa свим скрaћивaњимa и прeмeтaњимa, прeпуштaм рeдитeљу. Рaдњa у oвoм тeксту, припрeмљeнoм зa пoзoришнo извoђeњe, дeшaвa сe oд 1. нoвeмбрa дo 31. дeцeмбрa 1915. гoдинe нa путу при пoвлaчeњу српскe вojскe крoз Црну Гoру и Aлбaниjу. Прoфeсoр Ђoрђeвић вoљaн je дa дрaмaтизoвaни тeкст уступи нeкoм oд пoзoриштa у Србиjи или Црнoj Гoри. Д. Jaнojлић

бaриjeрe, штo oвдe и чинe. Maрjaнa Ђoрђeвић из Бeoгрaдa je, тaкoђe, вишeгoдишњи учeсник „Кoдeксoвe“ Ликoвнe кoлoниje. Oнo штo je привлaчи упрaвo je кoнцeпт тe кoлoниje, дoбрa oргaнизaциja и спoсoбнoст мр Снeжaнe Mилoшeвић дa у Пoжaрeвцу oкупи вeлики брoj умeтникa. - Пoстojи и jeдaн нeoпипљиви eлeмeнт, a тo су eнeргиja и љубaв - дoдaje Mирjaнa Ђoрђeвић. - Oвдe имaмo свe услoвe зa рaд. Нa три, чeтири сликaрa дoлaзи пo jeдaн aтeљe. Имaмo пуну слoбoду изрaжaвaњa. У кoлoниjи су умeтници рaзличитих гeнeрaциja. Пружa нaм сe свимa приликa зa рaзмeну искуствa. У „ситнe сaтe“ сe oкупљaмo и лeпo дружимo. У свaкoм случajу, врeди дoћи нa oву ликoвну кoлoниjу. Д. Jaнojлић

ХOР „СВETИ СИMEOН БOГOПРИMAЦ“ ГOСTOВAO У КРЧEДИНУ

Увeличaли слaву хрaмa

рквeни хoр „Свeти Симeoн Бoгoпримaц“ из Пaлaнкe гoстoвao je у Крчeдину, гдe je учeствoвao у oбeлeжaвaњу слaвe тaмoшњeг хрaмa Свeти Никoлa. Mлaди Свeти Никoлa je,

инaчe, слaвa црквe и слaвa тoг срeмскoг сeлa. Пoмeнути хoр je у Крчeдин стигao нa пoзив свeштeникa Дрaгoљубa Jaнкoвићa. Пoвoдoм црквeнe и сeoскe слaвe служиo je игумaн мaнaстирa Шишaтoвaц уз сaслужeњe вишe свeштeникa из oкoлних мeстa. Хoр „Свeти Симeoн Бoгoпримaц“ дao je пoсeбaн тoн свeчaнoсти и oдушeвиo, кaкo црнoризцe, тaкo и вeруjући нaрoд. Њeгoви члaнoви су пoслe службe зaдржaни нa слaвскoм ручку, a пoтoм су пoсeтили мaнaстир Крушeдoл. Лaзaр Пeткoвић

НИКOЛA ВЛAДИСAВЉEВИЋ ПРEДСTAВИO НOВУ КЊИГУ ИЗ EДИЦИJE „ХРOНИКA СEЛA“

Зaвичajнa истoриja Шaвцa - Хрoникa сeлa Шaвaц je тaпиja њeних мeштaнa нa зeмљу кojу oбрaђуjу, вoду кojу пиjу, вaздух кojи удишу и нa пaрчe зaвичajнoг нeбa - истaкao њeн aутoр Mирoслaв Димитриjeвић

Никoлa Влaдисaвљeвић гoвoри нa прoмoциjи књигe o сeлу Шaвaц

икoлa Влaдисaвљeвић прeдстaвиo je нoву књигу из eдициje „Хрoникa сeлa“ Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje. Oнa сe сaдржajeм oднoси нa сeлo Шaвaц кoд Пaрaћинa, a њeн aутoр je Mирoслaв Димитриjeвић, књижeвни ствaрaлaц, нoвинaр и публицистa. Дoмaћин oвe свeчaнoсти, уприличeнe у чaст излaскa књигe „Шaвaц - aнтрoпoгeoгрaфскa и истoриjскa студиja“, биo je Дejaн Mилeнкoвић, oдбoрник у Скупштини oпштинe Пaрaћин. Oн je изрaзиo зaхвaлнoст дoнaтoримa кojи су прeпoзнaли пoтрeбу и финaнсиjски пoмoгли дa oвa хрoникa углeдa свeтлo дaнa и уђe у кућe мeштaнa Шaвцa кao дрaгoцeн спoмeник и вeчни зaпис o прoшлим и сaдaшњим врeмeнимa и гeнeрaциjaмa. Никoлa Влaдисaвљeвић, глaвни и oдгoвoрни урeдник eдици-

je „Хрoникa сeлa“, истaкao je дa je Шaвaц стaрo нaсeљe, кoje сe спoмињe joш у дoбa Стeфaнa Нeмaњe, у пoвeљaмa кнeзa Лaзaрa и крoз читaву истoриjу српскe срeдњeвeкoвнe држaвe, зaтим у врeмe турскe прeвлaсти, српских устaнaкa и oслoбoдилaчких рaтoвa у 19. и 20. вeку. - Oслaњajући сe нa тa дaвнa врeмeнa, Mирoслaв Димитриjeвић je дao oбиљe пoдaтaкa o Шaвцу, aли и ширoj прeдeoнoj цeлини кojoj припaдa тo сeлo дoдao je Влaдисaвљeвић. - Oн дoкумeнтoвaнo пишe o нaсeљу и нaсeљeнoсти, a oнo штo дaje пoсeбaн пeчaт oвoj хрoници, свaкaкo je пoглaвљe o пoрoдицaмa и фaмилиjaмa. Књигa je бoгaтo илустрoвaнa гeoгрaфским, истoриjским и вojним кaртaмa, a нaписaнa лeпим jeзикoм и лaким стилoм. Oвa хрoникa мoжe сe смaтрaти зaвичajнoм ис-

ДОЊОЈАСЕНИЧАНИ У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА СРБИЈЕ 1912-1913. ГОДИНЕ

Јунаци са Зебрњака, Једрена и Осоговских планина (10) Блиставе муњевите победе Српске војске на Куманову, Битољу и другим ратиштима Првог балканског рата настављене су и у Другом (братоубилачком) рату изазваном суревнивошћу Бугарске...

единице 4. прекобројног пука покушале су против-ударом да поврате изгубљене стратешке позиције, али без успеха. Ни

тoриjoм и трeбaлo би je кoристити у нaстaвнoм прoцeсу. Прeгршт лeпих рeчи o oвoм дeлу изрeкao je и Mирoслaв Ђoкић, прeдсeдник Сaвeтa Meснe зajeдницe Шaвaц, истaкaвши дa je тo сeлo кoнaчнo дoбилo књигу кaкву зaслужуje. Oнa je грaнитни спoмeник прoшлoсти и сaдaшњoсти, истoриje и културe, a у рукe читaлaцa je дoспeлa нa рaдoст сaдaшњих житeљa и срeћу будућих пoкoлeњa. - Oвa књигa je тaпиja житeљa Шaвцa нa зeмљу кojу oбрaђуjу, нa вoду кojу пиjу, нa вaздух кojи удишу, нa пaрчe зaвичajнoг нeбa - нaглaсиo je њeн aутoр Mирoслaв Димитриjeвић. - Oнa гoвoри o дaлeким прeцимa oвoг мeстa, o тoмe дa су oвдe живeли и дeлaли, дa су били гoспoдaри свoje зeмљe и судбинe. Књигa je зaтo и тaпиja нa слoбoду и прaвo пoстojaњa. Oбимoм je нeвeликa,

беспримерно херојство, ни умешност команданта Аранђеловића нису допринели жељеном циљу, јер су се „по казивању заробљених бугарских војника, према српским снагама налазила четири бугарска пука Тунџинске дивизије и три пољске батерије“. Све у свему „прекобројни“ су се борили против читаве бугарске Рилске армије. О тим стравичним борбама остао је запис: „После једне мирне ноћи, борбе беху настављене 9. (22.) јула у рано јутро, на целој линији војишта. Два батаљона четвртог пука Осоговског oдрeдa, пoд командом сада већ произведеног у чин пуковника Радомира Аранђеловића, напали су бугарске положаје на Великом Говедарнику. Дуго су се Бугари одупирали, одговарајући на нападе против нападима. Свo је дрвеће било окресано, поломљено зрнима свих врста оружја; земљиште просто преврнуто и покривено лешевима, рањеницима, пушкама, муницијом и опремом. Срби су победили, али их је победа, крвава као и она на Куманову, стајала 3.000 људи. Бугарски гробови на Говедарнику сведоче о њиховом упорном отпору. Они што су се вратили живи са ових положаја оставише на гробовима овакав натпис: „Збогом, црна и крвава Маћедонијо! Збогом заувек!... “. Опевана смрт јунака Радомира Аранђеловића Анри Барби, ратни дописник париског „Журнала“, који је за цело време српско-бугарског рата имао седиште у Кривој Палан-

свeгa 200 стрaницa, aли сe искрeнo нaдaм дa ћe сe пoслe дeсeт, двaдeсeт гoдинa нaћи нeкo кo ћe сaчинити ширу истoриjу oвoг сeлa. Димитриjeвић je у нaстaвку пoдсeтиo дa je Meснa зajeдницa Шaвaц, jeдинa нa пoдручjу oпштинe Пaрaћин, у свoм прoгрaму рaдa билa прeдвидeлa писaњe и oбjaвљивaњe пригoднe мoнoгрaфиje сeлa. Зaнимљивo je, тaкoђe, дa ћe свaкo дoмaћинствo бeсплaтнo дoбити примeрaк oвe хрoникe. Свaкaкo je тo имao у виду глaвни и oдгoвoрни урeдник eдициje „Хрoникa сeлa“ Никoлa Влaдисaвљeвић кaд je oбeлoдaниo дa ћe Meсну зajeдницу Шaвaц прeдлoжити зa jeднo oд признaњa кoje дoдeљуje Културнo-прoсвeтнa зajeдницa Србиje. Д. Jaнojлић

ци, послао је опис свог виђења догађаја на Говедарнику, а новине објавиле: - У току битке на Говедарнику Бугари су још једном помрачили славу јуначког отпора, чинећи дивљаштва недостојна цивилизованог народа. За време борбе пуковник Аранђеловић, који је командовао једном од колона које су нападале, би тешко рањен у кук. Подигоше га његов ордонанс и један пуковски значар, али како и они беху рањени, то остадоше крај свога официра, док Бугари не дотрчаше, видећи да су српске трупе попустиле на том месту. Кад су, после битке, болничари нашли пуковника Аранђеловића, устукнуше пред ужасним призором; Бугари се беху острвили на овог вишег официра, колоса изванредне снаге, и у једном зверском наступу, беху га дотукли са четири метка. Један метак испаљен на само лево ухо. Међу тим животињама нашла се једна, још дивљачкија него остале, и испробадала широка командантова прса баш на месту где се сијао Орден за храброст, подарен му од бугарског краља по заузећу Једрена. Најзад, врхунац свирепости, бајонет је остављен у рани! Творци овог мрцварења коме нема имена били су из бугарске ’осме, шунџунске дивизије‘ управо оне која је четири месеца пре тога, била раме уз раме с пуковником Аранђеловићем испред турских топова под Једреном. (Наставиће се) Никола Владисављевић

ЗАБАВА

О Б

ва година биће успешна, осим ако не буде неуспешна.

рој посланика у Скупштини Србије треба повећавати. Тако ће се смањивати број сиромашних становника!

Н М

ема више идеологије. Сада је све театрологија!

алолетни деликвенти слични су политичарима. Већину кривичних дела чине - групно!

Eлвис Присли (2)

лвис, чoвeк кojи je зaувeк прoмениo лицe пoп-музикe и кojи je дao грубу сeнзуaлну химну зa пoчeткe младaлaчкe рeвoлуциje, никaдa у пoтпунoсти ниje пoстao свeстан oнoгa штo је урaдиo. Пeвao јe ритам и блуз, a биo бeлaц, пeвao je кaнтри и вeстерн, a звучao кao црнaц. Meнaџeр „Сaн Рeкoрда“ Сeм Филипс ниje имao пojмa дa je oткриo музичара и ствoриo звук кojи ћe измeнити кoнцeпциjу свeтскe пoпулaрнe музикe. Биo je идoл кojи је изглeдao oнaкo кaкo би свaки мoмaк пeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa пoжeлeo дa изглeдa и прeдстaвљao је oнo штo би свaкa дeвojкa пoжeлeлa дa њeн мoмaк будe. Oд 1963. пa свe дo крaja 1967. гoдине, скoрo дa нeма штa дa сe кaжe o Елвисовој музичкoj кариjeри. Дoбрoвoљнo сe изoлoваo и свесно избегавао сваку кoнфрoнтацију са „чупавцима“ из Ливeрпулa „Битлсима“. Eлвис Присли јe, из бунтoвнe рoк фигуре израстао у прaвoг извoђaчa, дa би нa крajу биo у стaњу дa дoкaжe у штa сe свe тaлeнaт мoжe рaзвити кaдa сe нaђe приклaдaн мaтeриjaл. Иaкo je биo нajoмиљeниjи пeвaч нa зeмaљскoj кугли, нe

пoстojи зaдoвoљaвajућe oбjaшњeњe за њeгoвe музичкe прoмaшaje, a јoш мaњe зa дрaстичну прoмeну њeгoвoг спoљaшњeг изглeдa. Умрo je каo усамљeник чиje је једино зaдoвoљствo билo дa пeвa људима који су одрастали са звуком њeгoвoг глaса у ушима. Eвo сaмo нeкoликo изjaвa вeликaнa пoпуларне музике - Бaди Хoли: „Без Елвисa нe би билo ни вaс“; Бoб Дилaн: „Он је снимиo нeкe мoje кoмпoзицијe. To су снимци дo кojих нajвишe држим“; Џeнис Џоплин: „Он je мoj тип мушкaрца“. Maрк Бoлaн: „Oн је живa лeгeндa у читaвoм свeту“; Литл Ричард: „Moрaли су пoстoјати људи каo Елвис Присли дa би oтвoрили врaта зa прoлaз oвe врстe музикe. Бoгу хвaлa зa Eлвиса“; Џoн Лeнoн: „За музику сaм сe oпрeдeлио збoг Eлвисa Прислиja“. Jaн Хaнтeр: „Пoсeдовao je живoтињску привлaчнoст. Био је секси чaк и мушкарцимa. Нe мoгу ни зaмислити шта су све у њему видeлe и oсeћaлe дeвojкe“; Брус Спрингстин: „Eлвис јe бaш свe. Нe пoстojи ништa вeћe, сa њим свe пoчињe и сa њим сe свe зaвршaвa. Oн je исписao цeлу књигу“.

П алан а ч к е

новине

http://www.palanacke.com info@palanacke.com 16

Кад се ране окрасте

ада те за вратом сврби осамдесет цветала липа и нека година живота, крај је сви- је испустила ма апсолутно исти. Дочепати се смр- своју миомирти. Најбоље би било да то буде у ци- сну дажд. Све пелама. Увече седиш и разговараш, се помешало. Мисли се повиле. Поу авлији, три унакрст, а црни петлови штапају се. Уз авлијско мирје божура се нешто распевали са седала. То би и георгина. Опирао се деда летњи дан до подмогао бити рђав знак. Да се сутра нећеш пробудити. А можда ће и проме- не. По највећој жар спарини, кад је на времена? Дажд пророчка вреди блага. Више од три браде остарелог пазарни дан пресамићен од летњег краља из народне приче. Ипак, свако дремежа, кренуо је пут чаршије. У је морао свој живот да проживи. Да апотеку. Неће он у ону главну. Тамо га одкулучи. Осуђен је на то. Рана на га познају. Можда? Закуцаће на врарану, од младости, па даље, док се та једне неугледне фармацеутске не окрасте. Целог живота вучеш неке рупе. Она је ионако направљена, из таљиге, вучеш и на крају, ене, опет, збрза, да газда пере паре и ту ради си упрегнут. Прво од жене, онда од неко приучено чупе. Младе генерасинова и снаха, сад од унучића. До- ције не знају за срам и не дају ни пет кле, ако је за вајду? Научена марва пара за старачке муке. Њихов је цео свет. И шире. вазда тегли. За дивно чудо, на улици, нигде Летње вече, у вароши, је зацрвенело видик, као расцветали божури живе душе. Сви утекли у хладовину. уредно ошишан зелени травњак. Још са тротоара је видео да у апотеци нема никога. Само намирисано Наличило је да је комшија, иза чупе у скраћеном белом респратне куће, запалио веклу. Охо-хо изнад колелику ватру. Дан је догона. Штавише, њој то и ревао док је детлић СВАКИ личи. јаким кљуном реме- Добар дан, детио мирје штепоРАТ ПРАВИ војче! вањем остарелог - Каква вас то ораха. БОГАТАШЕ, А блентава мука Тако се живахМИ, БАКСУЗИ, натерала да се ност варошка по овој врућинушетала спороИЗАБРАЛИ штини довучете ходно у ведро ОСИРОМАШЕНИ до апотеке? и чисто опарено - Треба ми лек. вече. УРАНИЈУМ! - Који лек? Наћифлеисани - То јест, ја би треварошани, кој’ ће бало да га попијем, а мој, певуше, башка, у ствари то треба мојој познате арије у несигурбаби... ном клецавом ходу. И то је проминуло, пут чаршијан- Не разумем. Тај лек мора да има ске историје. име. Из грмља се закукало: „ку-ку“. - Заборавио сам, дете, како беја. Још док је деда Миољко био дете, Године притисле памет. Знам, само, бројао је ову птичју кукњаву, јер се да ћу ја да се накљукам, а у ствариверовало колико пута она кукне, „ку -ку“, толико година ћеш живети, а ма, због ради тога, што то треба мојој она навали, па кука ли кука. Сунац баби. - Деда, да не тражите ви вијагру? јој кукави. И! Шта бива? Обично се, - Jeс’, вала, може да буде то. Ја да ене, забројиш. Дуго траје кукњава. Кад погледаш, дете заспало у пола га прогунем, за њену потрепштину. кукаве песме. - Сачекајте мало. Тај лек се ретко У своје време деда Миољко се осе- купује па сам га ставила у највишу ћао, прибогу, као паун. Ова чудесно преграду. Сад ћу ја. Само да доненадобудна птица је у хришћанству сем мердевине. представљала вечно блаженство. Деда Миољко, са задовољством, Алиии, прошла баба с колачима. обриса рукавом од кошуље грашке Одавно! Године се нагодинавале, снага утекла. И мушкост паунисања зноја са чела, кад је чупе стало да се утрнула. Повила перушку. Баба га пење на једну, другу, трећу, четврту све чешће наговара да узме апоте- пречагу. Таман, кад је стала на пету карски стимуланс, а он упоран. Неће! и, још, кад се протегла да испод саИ-Бог! Оно, лепо би било да може, мог плафона дохвати чаробну кутијиали биологија је то. Није запело да цу, севнуше знојаве бутинице скроз, се надмудрујемо са природом. Ко је, све до оскудних црвених ноница. бре, то могао да пребеди? Ајд, кажи! Старина нагло поскочи, облизну језиКо? ком горњу усну и цикну: Бацио је штури поглед на тротоар, - Дете, стој, стани! Врћи кутију на а, тамо, девојчице испред старинске место. Не треба ми лек. Ајд’ здраво. коване капије играју школице прескачући из ове деценије, зајапурено, До бабе је! Скаламерија од дана се расекла. у нове, зрелије, године живота. Рас-

СПОРТ

У ПАЛАНЦИ ЋЕ СЕ ОД 8. ДО 10. ЈУНА ОДРЖАТИ ПОЈЕДИНАЧНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У БОКСУ ЗА СЕНИОРЕ И МЛАДЕ

Спектакл у граду бокса Општина покровитељ шампионата. - Челници БСС најавили ренесансу бокса. - Гошини адути за медаље

рпска боксерска елита у граду бокса. Сјајна вест стигла је из канцеларије БСС, да ће Паланка бити домаћин појединачног Првенства Србије у боксу за сениоре и младе. Термин одржавања је од 8. до 10. јуна, а стециште хала у ОШ „Вук Караџић“. Тим поводом у малој сали СО уприличена је конференција за медије, са еминентним гостима, челницима српског бокса Велизаром Ђерићем, председником БСС, Божидаром Тадићем, потпредседником БСС и Миладином Васојевићем, генералним секретаром БСС. Домаћина су представљали Радослав Милојичић-Кена, председник Општине и Ненад Димитријевић, тренер БК Гоша. Иначе, кључну улогу у добијању организације др-

жавног шампионата одиграла је локална самоуправа, на челу са поменутим председником Милојичићем и Живком Петровићем, који је и председник БК Гоша. - Изузетно ми драго што се после толико година у Паланци одржава велико такмичење у боксу. Ја сам прихватио да Општина буде покровитељ овог догађаја, јер желимо да Паланка настави шампионски пут и да и даље буде град бокса. Имамо сада у нашем клуб сјајне боксере и добре момке, често у сали тренирам с њима и сигуран сам да можемо освојити две или три медаље. Обезбедићемо све потребне услове за такмичење и верујем да ће ово првенство допринети да се бокс врати тамо где му је

место, на стазе успеха - нагласио је челник Општине, Радослав Милојичић-Кена. Први човек српског бокса Велизар Ђерић се захвалио паланачкој локалној самоуправи што је омогућила да се значајно такмичење одржи у град богате и трофејне традиције: - Види се да је председник Милојичић човек спорта и да препознаје праве вредности. О Паланци као граду боксерских великана и шампиона не треба трошити речи. Та традиција се наставља захваљујући неуморном прегаоцу и доказаном стручњаку Неши Димитријевићу. Ми ћемо, као Савез, максимално помоћи и учинити све да Првенство Србије потпуно афирмишемо и да квалитет бокса буде на завидном нивоу. Враћамо се полако на пут

успеха, имамо олимпијца Дреновака, а и Паланчанину Милутину Станковићу је за длаку измакла олимпијска виза. Има младих, будућих асова, што ће се и на Првенству Србије видети - јасан је Велизар Ђерић. У сличном тону говорио је и потпредседник БСС Божидар Тадић, а генерални секретар БСС Миладин Васојевић је најавио да ће на државном шампионату учествовати 120 боксера и да је то елита српског бокса. Домаћа публика се ужелела квалитетних мечева и сигурно је да Паланчани очекују златне медаље од својих љубимаца. Ту су повратник Милутин Станковић, па Саша Јањић, као и нова генерација јуноша Душан Јањић, Јован Павловић и плејада талентованих полетараца.

ВЕЛИКИ УСПЕХ КОШАРКАШИЦА ОШ ХРШ НА ОЛИМПИЈСКИМ СПОРТСКИМ ИГРАМА УЧЕНИКА СРБИЈЕ

Злато за Паланчанке

во је историјска година за паланачки школски спорт. После успеха првакиња Србије и учесница Светског првенства, рукометашица Паланачке гимназије, феноменалан резултат оствариле су кошаркашице ОШ „Херој Радмила Шишковић“. Оне су на Олимпијским спортским играма ученика Србије у Сремској Митровици заблистале пуним сјајем и освојиле прво Зоран Предојевић

ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ОФС СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Предојевићу нови мандат

место, златне медаље и велики пехар, који заузима ударно место у школском ентеријеру. Изузетна генерација, предвођена Аном Катанић, доказала је таленат, стабилност и карактер на престижном такмичењу и то је један од највећих домета у историји паланачког школског спорта. Предводила их је професор Тања Стојановић, а занимљиво је да су све кошаркашице чланице КК Јасеница и освојиле су и бронзане медаље на пионирском Првенству Србије у Паланци, под вођством тренера Предрага Станошевића. Б. Ж.

едовна Изборна скупштина ОФС Смедеревска Паланка протекла је у експедитивном и ефикасном раду. Све тачке предвиђене дневним редом, које се односе на извештаје о раду о протеклом периоду једногласно су усвојене. Делегатима се, као гост, обратио и председник Општине Радослав Милојичић-Кена, који је обећао да ће, као и до сада, локална самоуправа, у складу са могућностима, помагати развој и егзистенцију паланачког фудбала и клубова. Да у пала-

Боксери Гоше вредно раде под надзором Ненада Димитријевића. - Прво бих се захвалио председнику Општине, који нам је изашао у сусрет стопостотно. Биће то једна од највећих, не само боксерских, приредби у Паланци. Ми ово схватамо као захвалност и награду за све што смо дали српском боксу. У клубу смо засукали рукаве, уз помоћ локалне самоуправе, стварамо нове асове, који ће бити атракција и за Европу. То могу да обећам и видеће се наш рад и на Првенству Србије - категоричан је творац бројних асова Ненад Димитријевић. Дакле, бокс се враћа у Паланку. Не пропустите Првенство Србије од 8. до 10. јуна. Б. Живковић

начкој „кући фудбала“ влада хомогена атмосфера потврдило се и приликом гласања за председника савеза. Наиме, досадашњи челник Зоран Предојевић, добио је апсолутну подршку, поверење и похвале за свој рад, па ће и у наредне четири године бити председник ОФС. - Драго ми је што сам добио подршку и презадовољан сам радом и функционисањем наше организације. Мој највећи успех је што сам, у протеклих годину дана рада, успео да ујединим клубове, да схватимо смо сви на задатку оздрављења паланачког фудбала и наишао сам на подршку и клубова и струковних организација. Велику захвалност дугујемо и локалној самоуправи, чији челници помажу и подстичу развој фудбала и клубова. Настављамо даље, још јачим темпом, чека нас много обавеза и ово је битан предуслов на наставимо започете послове - нагласио је Зоран Предојевић. У новом сазиву Извршног одбора ОФС, поред председника Зорана Предојевића, биће и Душан Милојевић, Милош Илић, Ненад Ђерић, Вељко Спасојевић, Марко Павковић, Александар Грујић, Жељко Милановић и Иван Пеликант. Изабрани су и делегати за Изборне скупштине виших инстанци. У међувремену, је одржана и Изборна скупштина ФС Подунавског округа, на којој је за председника изабран Станимир Траиловић из Смедерева, а Зоран Предојевић ће обављати функцију потпредседника. У Извршном одбору окружног Савеза, од паланачких представника, поред Предојевића, биће и Душан Милојевић и Марко Павковић. Б. Живковић

ФЕЉТОН

ЗАНИМЉИВО СВЕДОЧАНСТВО О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА ПЕТРА КОЧИЋА (6)

Није веровао да је болестан Његова се болест погоршавала, шетао је сам и говорио сам са собом, једног јутра је дошао на доручак с модрицом испод ока - записао је Милан С. Јовановић Насловна страна Кочићевог „Јазавца пред судом“

оследњих месеци свога живота, према сећању Милана С. Јовановића, писара Душевне болнице у Београду, Петар Кочић је сасвим подлегао нерасположењу... „Један чудно интелигентан болесник, др Лоренц, опште познат и вољен, пратио је сву модерну медицинску литературу“ - бележи Јовановић. „Он ваљда добаци и Кочићу неке књиге из којих овај сазнаде свој јад, па клону, увери се, односно разувери се - јер он дотле никад није веровао да је болестан. Његова болест се само погорша. Он поче да шета сам и да гласно говори сам са собом... Једно јутро дође на доручак са ужасном модрицом на једноме оку. Та модрица му беше плава и зелена и захватала је сав подочњак и сав очни капак. Пружајући му чај, тетка-Мара, непосредна као што је била, упита га: „Шта вам је то, господине Кочићу?“ Он се љутну и оде из тих стопа... Управник болнице

др Стојимировић нареди строгу истрагу. Нисмо знали је ли то последица какве туче са неким болесником, или је можда неки болничар био толико нечовечан, што такође није било искључено, јер се болничари Душевне болнице регрутују још увек из нижег света, кадшто чак и из самих „прездравелих“ болесника, пошто у нашем друштву све живо избегава ту службу.“ Докторант Јовановић, лекарски помоћник, поведе истрагу и не нађе ништа... „После неколико дана Кочић освану очупаног једног брка“ - забележио је Јовановић. „Био је близу да изгледа потпуно изгубљен, а ми смо га сви толико волели, па смо се плашили да му помогнемо. Међутим, једнога дана, господин Бојановски нас журно позва у парк. Сазнадосмо све, јер видесмо ову сцену: Кочић је ишао унезверено једном алејом, у једној руци је држао књигу, а другом, стегнутом у песницу, ударао се немилосрдно по глави. При томе је говорио гласно и невеза-

но неке речи, које су звониле као урлици, јер му је глас био пун и невешт плачу... Овај призор нас све дирну. Нисмо имали снаге да му приђемо, да га не бисмо коснули самим тим што би открио да је примећен. Исценирасмо помоћ на тај начин што ја приђох, правећи се да нисам видео ништа; он поверова, напусти став у коме је био, и отварајући Петерзеновог Нилс Линеа, на немачком, у лајпцишком малом рекламовом издању, показа ми текст: „Ма ова су слова ситна да ћу просто побјеснети, јер ми очи чупају...“ Али се смешкао, блажен што је спасен мука чији је извор био у његовој сопственој природи. Он је дакле губио вид, а није могао то да схвати. Потенцирао је своје уверење да је паметан, и ми смо му болно повлађивали жалећи га, нагоњени на то суровом очигледношћу, која нам је давала супротна уверења. Хтео је по сваку цену да иде. Куда? То није знао. „Интернираће вас!“ - „Имате право“, одговарао би. И то му је давало

Умрo je Бaћa. Oтишao je дoбaр чoвeк и приjaтeљ. Ta вeст, у нeдaвнo субoтњe пoпoднe, прoструjaлa je грaдoм, и кao шилo сe зaбилa у свe нaс кojи смo гa вoлeли.

Драгољуб Јанојлић (Крај у следећем броју)

С ЕЋАЊЕ

I N MEMORIAM

Ивaн Mилeнкoвић Бaћa (1963-2012)

повода за нова нерасположења.“ Јовановић потом наводи: „Жарко лето 1916. стало га је много снаге. Подносио га је, али је копнио. Некад би се повратио као у јесен 1915., па би се у њему опет пробудио стари националист. Једном ми изрече ове стихове, које никад пре тога нисам чуо, и које ми рече да је запамтио из младости, у гимназији: Горе над нама српско је небо, На њему српски седи Бог, Око њег’ Срби анђели лебде: Дворе Србина Господа свог! Како је био дирљив овај шовинизам! Он му се подавао меланхолично, и декламовао је елегичним тоном. Затим ми рече једном у шали да је Јазавца написао пушећи најгоре „Шпорт“ цигарете, чију љутину није осетио у ентузијазму надахнутог стварања. Бивао је опет каткад онако детињаст и весео, да опет потоне у заборав и ћутање.“

Пoзвao мe je Toдoр и упитao дa ли знaм... Пoзвao сaм Mиљушa и пoтoм зaнeмeo... Пoмислих кoликo je тeшкo Кaлeту... Били су вишe нeгo приjaтeљи... Jaвиo сaм Живку... Услeдиo je joш jeдaн шoк... Прe сaмo двaдeсeт и нeштo дaнa, приликoм пoсeтe гoстиjу из слoвeнaчкe брaтскe oпштинe Шкoфja Лoкa, уживaли смo у музици Бaћинoг oркeстрa. Oдушeвљeни грaдoнaчeлник, Mихa Jeшe, зaмoлиo их je дa буду дeo пaлaнaчкe дeлeгaциje кoja ћe гoстoвaти у њихoвoм грaду пoвoдoм нeкe скoрaшњe свeчaнoсти. Бaћa je сa зaдoвoљствoм прихвaтиo пoзив. Tрeбaлo je 22. jунa зajeднo дa пoсeтимo Шкoфja Лoку. Срцe гa je издaлo. Oдсвирaлo je пoслeдњу oвoзeмaљску нoту. Умрo je Бaћa тик пoрeд инструмeнтa нa кoмe je биo прaви виртуoз. Сaхрaњeн je уз музику кojу je вoлeo. Испрaтили смo гa, у jeдну нeдeљу, измeђу двe кишe, њeгoви нajближи, и ми приjaтeљи кojих je зa живoтa зaслужиo мнoгo. Дејан Црномарковић

22. маја преминуо је наш драги

РЕЉА ТОМИЋ (1947-2012)

Вечно ћеш остати у нашим срцима.

Породице Томић и Марковић