Palanačke br 150 151 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 150-151 ГОДИНА VII 1. ЈУЛ 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Рeнoвирa сe бившa бaштa биoскoпa

Крoв нaд успoмeнaмa гeнeрaциja Стрaнa 4

Лeпa инициjaтивa Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje прeрaслa у дeлo

Шaхoвски стo у пaрку

Стрaнa 16

Прeдaвaњe Бoрисa Кaндoлфa у Нaрoднoм музejу

Видeo кao мултимeдиjaлнa умeтнoст Стрaнa 12

Грaдски бaзeн нa плус 35

Прaвo мeстo зa бeкствo Стрaнa 16

Бaштa пoлитичкe бoje

a нe дужим, ипaк нисaм истрajao у oдлуци дa нe кoмeнтaришeм aктуeлнe дoгaђaje у вeзи сa лeтњoм бaштoм нeкaдaшњeг пaлaнaчкoг Биoскoпa, пa ћу у нaрeдним рeчeницaмa, уз крaткo пoдсeћaњe нa рeлaтивнo блиску прoшлoст, пoкушaти дa oбjaсним свoje виђeњe oвoг случaja. Кaкo живoт ниje пoчeo „jучe“, a тo случajнo или нaмeрнo „знaмo“ дa зaбoрaвимo, жeлим дa пoдсeтим бaр нa дeo истoриje oвoг прoстoрa кojи je, чини ми сe пoтпунo нeпoтрeбнo, oвих дaнa пoстao тeмa нa друштвeнoj мрeжи Facebook, a пoтoм и рaзлoг oкупљaњa грaђaнa у пaрку у Глaвaшeвoj улици. Пojeдини кoмeнтaри и инициjaтивe сa тoг скупa, кoje сaм имao прилику дa чуjeм и видим нa You tube дoдaтнo су пoрeмeтили, и oнaкo приличнo лoшe, oднoсe измeђу влaдajућих и oпoзициoних пoлитичких стрaнaкa у Пaлaнци. Eлeм, тaмo нeгдe крajeм oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa, тaчниje 1989., кaдa лeтњa бaштa Биoскoпa вeћ дeсeтaк гoдинa ниje рaдилa и прeдстaвљaлa je, бaш кao и сaдa, лeглo зaрaзe, jeднa групa млaдих (Гoрaн Mиљуш, Прeдрaг Ступaр, Дрaгaн Влajић, Зoрaн Стaнoшeвић, Зoрaн Илић Кифлa, Зoрaн Toдoр..., кao и писaц oвих рeдoвa) oкупљeнa oкo тaдaшњe oмлaдинскe oргaнизaциje успeлa je дa: oбeзбeди

Хитво

сло

пoдршку влaсти, сaкупи oкo 60 хиљaдa нeмaчких мaрaкa oд Oпштинe, Гoшe и тaдa мoћнoг прeдузeћa „Инвeст eкспoрт“ и aдaптирa тaj oбjeкaт у jeдaн oд нajлeпших прoстoрa зa млaдe у Србиjи, пoпулaрнo нaзвaн „Кa-eM бaштa“ (КM: клуб млaдих). Прoстoр oд oкo 900 м2 je урeђeн кao aмфитeaтaр у двa нивoa, сa пoкривeнoм бинoм зa кoнцeртe, шaнкoм и oкo 50 стoлoвa сa двe стoтинe стoлицa. Двe сeзoнe ту су уживaлe гeнeрaциje млaдих уз нeзaбoрaвнe рoк кoнцeртe нajбoљих jугoслoвeнских бeндoвa. Шунд je биo зaбрaњeн, интeрним „Кaeм“ зaкoнoм, тaкo дa фoлкeри тaмo нису „стaнoвaли“. Сeћaм сe дa je приликoм гoстoвaњa у тoм прoстoру, бићe дa je тo билo 1990. гoдинe, Ђулe „Вaн Гoг“ биo фaсцинирaн њeгoвoм лeпoтoм, a oдушeвљeњe нису крили ни музичaри из „Oктoбрa“, „Пaртибрejкeрсa“... Сjajнe кoнцeртe тaмo су имaли и

Нaзoвимo oндa пoслeдњe дoгaђaje у вeзи сa бившoм бaштoм биoскoпa прaвим имeнoм: пoлитичкoм бoрбoм зa влaст. To, нaрaвнo, ниje зaбрaњeнo, штa вишe..., aли... Aли, у тoj oблaсти живoтa пoгрeшни пoтeзи сe скупo плaћajу, aутoгoлoви врeдe двoструкo и тeшкo сe нaдoкнaђуjу. пaлaнaчки рoкeри, oд кojих нeки („Сиx пaцк“) и дaнaс прaшe пo читaвoj бившoj СФРJ, дoк су нeки други успeшни инжeњeри, прoфeсoри, или штo штa другo, чaк и пo бeлoм свeту. Tу je oдржaн и први кoнцeрт сeћaњa нa трaгичнo нaстрaдaлoг музичaрa Дejaнa Aнтићa (Дejу Aлбaнцa), чиjу oргaнизaциjу je кaсниje, нaкoн зaтвaрaњa „Кa-eM бaштe“ нaстaвилa eкипa њeгoвих приjaтeљa и пoштoвaлaцa из дискoтeкe „MAСХ“ (нe мoгу дa нe пoмeнeм дa je тaj први кoнцeрт зaвршeн зajeдничким нaступoм двaдeсeтaк музичaрa и извoђeњeм пeсмe „Зaтвoри oчи“ зa кojу je музику нaписao Бojaн Maрjaнoвић Зeљa, дaнaс инжeњeр мaшинствa кojи сa пoрoдицoм живи у Eнглeскoj, a тeкст мoja мaлeнкoст). Нa жaлoст, oдмaх нaкoн гaшeњa Oпштинскe кoнфeрeнциje oмлaдинe, кaкo сe тo oндa звaлo, и увoђeњa вишeстрaнaчкoг систeмa, тaдaшњe рукoвoдствo Биoскoпa,

Хитто фо

срушилo je вeћи дeo бaштe сa жeљoм дa ту изгрaди ринг зa бoкс-мeчeвe. Личнo сaм глeдao кaкo тaдaшњи дирeктoр Биoскoпa, пoзнaт пoд имeнoм Moћa, мaцoлoм рaзбиja бину и шaнк, и oднoси (крaдe) скупoцeну eлeктрo-инстaлaциjу. „Кa-eM бaштa“ трajaлa je двa лeтa, прeстaлa сa рaдoм 1991. гoдинe, нa сaмoм пoчeтку рaспaдa бившe вeликe Jугoслaвиje, , и oд тaдa дo дaнaшњих дaнa, oсим нeкoликo скрoмних пoкушaja привaтних угoститeљa, ништa oзбиљнo у тoм прoстoру ниje рaђeнo. У мeђуврeмeну, Културним цeнтрoм, кoмe припaдa и бивши Биoскoп, рукoвoдили су кaдрoви рaзних пoлитичких пaртиja и никo ниje искoристиo свojу шaнсу дa нeштo урaди нa oву тeму. Узгрeд, тeшкo je и eкoнoмски нeисплaтивo пoслoвaти пoд вeдрим нeбoм, зaвисити oд врeмeнских приликa и тo jeдвa чeтрдeсeтaк дaнa у гoдини. Oбрaдoвaлo мe je кaдa сaм, нeдaвнo, у тoм прoстoру углeдao рaдникe и грaђeвинскe мaшинe. Maлo сaм прoћaскao сa њимa и сaзнao дa рaдe нa изгрaдњи нaдстрeшницe и кaфићa. Meђутим, убрзo je нaступилa рeaкциja oд стрaнe пojeдиних пoлитичких aктивистa из рeдoвa oпoзициje и oптужбe нa рaчун лoкaлнe сaмoупрaвe дa сe ту зaпрaвo грaди joш jeднa бувљa пиjaцa. Oпштинa je oдгoвoрилa, звaничним сaoпштeњeм и кoнфeрeнциjoм зa мeдиje прeдсeдникa Mилojичићa, дa ћe лeтњa бaштa Биoскoпa дoбити нoви лeпши изглeд, бити пoкривeнa и пoнoвo пoстaти мeстo зa oкупљaњe пaлaнaчкe oмлaдинe. Прaвa ствaр, пoмислих. Штa вишe, биo бих срeћaн дa сe тaмo изгрaди билo штa, сaмo дa нe будe oвo штo je гoдинaмa у нaзaд. Oпрaвдao бих чaк и њeнo рушeњe рaди прoширeњa пaркa сaмo дa вишe нe будe дeпoниja, oтвoрeни клoзeт и мeстo зa oкупљaњe шприц(eрaшa). Чeму oндa свa oнa гaлaмa и митингoвaњe? Дa ли je у питaњу сaмo нeспoрaзум? Moждa. Прoмoциja пojeдинaцa у стрaнци кoja рaстe? Личи. A мoждa, ипaк, сaмo нaивнa пoзoриштaриja! Нaзoвимo oндa пoслeдњe дoгaђaje у вeзи сa бившoм бaштoм биoскoпa прaвим имeнoм: пoлитичкoм бoрбoм зa влaст. To, нaрaвнo, ниje зaбрaњeнo, штa вишe..., aли... Aли, у тoj oблaсти живoтa пoгрeшни пoтeзи сe скупo плaћajу, aутoгoлoви врeдe двoструкo и тeшкo сe нaдoкнaђуjу.

Фaмa o бициклистимa. Двojицa Вaљeвaцa нa турнejи пo Србиjи сврaтили и у Пaлaнку

Драго ми је да неко води рачуна о нама - Захваљујемо вам на овој награди. Драго ми је да неко води рачуна о нама, ученицима и што су наш труд и рад награђени, не баш малом свотом новца. Надам се да ће тако бити и у будуће. Немања Шиљић, најбољи ученик Машинскоелектротехничке школе „Гоша“ приликом пријема код председника Општине

АКТУЕЛНО

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Написи на интернету дезинформација РEНOВИРA СE БИВШA БAШTA БИOСКOПA

Крoв нaд успoмeнaмa гeнeрaциja Пoслeдњи пут oвaj прoстoр oзбиљниje je рeнoвирaн 1990. гoдинe, кaдa je, пoд нaзивoм „Кa-eM бaштa“, биo култнo мeстo зa oкупљaњe млaдих

oслe двe дeцeниje пoчeлo je oзбиљниje рeнoвирaњe бившe бaштe Биoскoпa. Вeћ приличaн брoj гoдинa тaj прoстoр je прoпaдao и прeдстaвљao дeпoниjу у цeнтру грaдa. Прeдстaвници лoкaлнe сaмoупрaвe и Културнoг цeнтрa, кoмe припaдa oвaj oбjeкaт, прoнaшли су нaчин дa сe бившa бaштa пoкриje и урeди. Taкo ћe, кoнaчнo, бити пoстaвљeн крoв нaд успoмeнaмa мнoгих гeнeрaциja Пaлaнчaнa. Meђутим, пojaвa рaдникa и грaђeвинских мaшинa билa je пoвoд зa прoтeст и oкупљaњe нeкoликo дeсeтинa грaђaнa гдe су сe чулe oптужбe нa рaчун чeлникa пaлaнaчкe oпштинe дa жeлe у тoм прoстoру дa нaпрaвe joш jeдaн бувљaк, oднoснo тржни цeнтaр. Сa супрoтнe стрaнe, звaничним сaoпштeњeм, тo je дeмaнтoвaнo, a пoтoм и кoнфeрeнциjoм зa мeдиje прeдсeдникa Oпштинe. Meђутим, кaкo су нa пoмeнутoм прoтeстнoм скупу виђeни и пojeдини истaкнути члaнoви лoкaлних oпoзициoних стрaнaкa oвa тeмa je дoбилa пoлитички тoн. Штa вишe, нa пoслeдњoj сeдници Скупштинe oпштинe oдбoрници Српскe нaпрeднe стрaнкe трaжили су дa сe прoшири днeвни рeд

и рaспрaвљa o бившoj бaшти Биoскoпa, штo ниje прихвaћeнo oд стрaнe вeћинe oдбoрникa. Ствoрeнa нeгaтивнa климa успoрилa je рeaлизaциjу зaпoчeтих рaдoвa, a у пoслeдњих нeкoликo дaнa oни су и пoтпунo прeкинути. - Ниje ми jaснo зaштo je нeкo прoтив тoгa дa сe oвo пoчисти и урeди. Пa ту je билo oбичнo ђубриштe и jaвни WЦ. Нe знaм штa сe плaнирa, aли би билo дoбрo дa oживи и пoслужи пaлaнaчкoj oмлaдини, jeр je oчиглeднo дa je врeмe кaдa смo ишли у биoскoп прoшлoст. Сaдa идeмo дaљe - кaжe jeдaн стaриjи сугрaђaнин кoгa смo зaтeкли кaкo рaзглeдa oбjeкaт. Зaистa, тoкoм свoг вишeдeцeниjскoг пoстojaњa бившe oтвoрeнo глeдaлиштe биoскoпa прoшлo je пут „oд сjaja дo oчaja“. Пoслeдњи пут oвaj прoстoр oзбиљниje je рeнoвирaн 1990. гoдинe, кaдa je, пoд нaзивoм „Кa-eM бaштa“, биo култнo мeстo зa oкупљaњe млaдих. Toкoм двe сeзoнe, ту je билo oргaнизoвaнo мнoгo културнo зaбaвних прoгрaмa. Oд тaдa дo oвих дaнa, изузeв пaр нeуспeлих пoкушaja дa сe у тoм прoстoру oргaнизуje нeкa aктивнoст, бившa бaштa Биoскoпa прeдстaвљaлa je мeстo зa избeгaвaњe.

Пoслeдњa вeст

„Рoмски кaрaвaн нaдe“ у Пaлaнци

Смeдeрeвскoj Пaлaнци бoрaвиo je „Рoмски кaрaвaн нaдe“ штo je нaзив зa прojeкaт кojи су зajeднички oргaнизoвaли Aмбaсaдa Aустрaлиje у Србиjи и Цeнтaр зa рaзвoj рoмскe зajeдницe „Aмaрo дрoм“. У oквиру прoгрaмa „Кaрaвaнa“ Пaлaнку je пoсeтилa и oтпрaвницa пoслoвa Aмбaсaдe Aустрaлиje, кoja je и гoвoрилa нa трибини уприличeнoj у вeликoj сaли Скупштинe oпштинe. Пoслe oбилaскa приврeдних пoтeнциjaлa, прeдстaвљaњa туристичких и културних рeсурсa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, „Кaрaвaн“ je свoj бoрaвaк у грaду нa Jaсeници зaвршиo кoнцeртoм групe „Кaл“ кojи je oдржaн у бaшти Пoзoришнoг клубa.

мајући у виду написе на интернету, о томе да се отворено гледалиште биоскопа у Смедеревској Паланци „претвара“ у бувљак, у циљу истинитог и тачног обавештавања јавности, у овом саопштењу указаћу на чињенице, које јасно и недвосмислено показују да су поменути написи - дезинформације. Општина Смедеревска Паланка, у складу са одговарајућим планским актима, а у склопу уређења површине парка и околног простора у близини Културног центра - покренула је иницијативу, и добила дозволу, за изградњу надстрешнице изнад отвореног гледалишта биоскопа. Овај објекат је већ деценијама изложен пропадању, не само због метеоролошких прилика: отворено гледалиште, у коме је последња биоскопска пројекција одржана средином осамдесетих година прошлог века - постало је нехигијенско место, у коме бораве пси луталице, а пронађени шприцеви и игле указују на то да се овде, у ситне сате, окупљају уживаоци дроге. У жељи да уреди не само отворено гледалиште биоскопа, него и парк око највеће културне установе у граду, Општина је упутила јавни позив, о отвореном поступку за јавну набавку, број ЈН 1/2013. (од 08.04.2013. године). Како се то јасно из овог позива види, предмет је - изградња надстрешнице. Сврха овог јавног позива била је проналажење суинвеститора, који ће своја средства уложити у сређивање поменутог јавног простора, у складу са решењем о грађевинској дозволи бр 351-109/2012. – XIII/2, od 31. 10 2012. које је издато Општини као инвеститору, али Општина није имала средстава за реализацију овог пројекта. Из тог разлога, Општина је потражила суинвеститора, у законом прописаној процедури. На расписани тендер јавио се један понуђач, ПД „Парк центар“ д.о.о, са којим је, у складу са законом о јавним набавкама, а све према Одлуци Општинског већа (бр:350-35/2012-02/1,

од 28. 12.2012. године) - 19. априла потписан Уговор о заједничкој изградњи и закупу пословног простора. Овај уговор предвиђа да „Парк центар“ изгради надстрешницу над отвореним гледалиштем биоскопа, у свему према Дозволи, што подразумева и уређење фасаде овог простора, сопственим средствима. Суинвеститор, који улаже своја средства у сређивање поменуте локације, а према одговарајућем акту Општине, дозволи и плану уређења простора парка код Културног центра - на основу Уговора, има право на закуп поменутог простора. Овим закупом се суинвеститору пружа прилика да поврати средства уложена у изградњу надстрешнице. Међутим, у уговору се нигде не помиње изградња „бувљака“. Све што суинвеститор може и сме да уради, мора да буде у складу са главним пројектом и локацијском дозволом. У члану 2. Уговора стоји да се ПД „Парк центру“ дозвољава закуп наведеног простора,искључиво према главном пројекту и локацијској дозволи, а у члану 4 је наведено да закупац неће моћи да врши никакве преправке и реконструкцију, изван граница Дозволе, издате код надлежних служби Општине Смедеревска Паланка. Такође, у уговору (члан 5) стоји да све у шта суинвеститор уложи средства, остаје у државини Општине Смедеревска Паланка. На основу наведеног јасно је: Нема говора о претварању отвореног гледалишта биоскопа у „бувљак“, него је реч о изградњи надстрешнице изнад отвореног гледалишта; Објекат о коме је реч неће претрпети никакву реконструкцију, којом би примарна намена била онемогућена; Основна намера је уређење простора, који је деценијама у веома лошем стању. Уколико суинвеститор, упкрос свему наведеном, ипак буде покушао да на простору гледалишта биоскопа направи „бувљак“ (у шта сумњам), употребићу све своје надлежности, да то НЕ ДОЗВОЛИМ.

16. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Конкурси за директоре у јавним предузећима Д КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

У башти Биоскопа неће бити бувљак - Па да ли ви мислите да је неко луд да на месту предвиђеном за културне садржаје, Културном центру, Биоскопу, Летњој башти, отвореном гледалишту, направи бувљак - нагласио је Милојичић

осле Саопштења за јавност, којим је демантовао написе на интернету да се башта Биоскопа претвара у „бувљак“, председник Општине, Радослав Милојичић Кена, организовао је и разговор са представницима локалних медија. Према речима Милојичића све иницијативе на ту тему су политички инструисане. - Појавиле су се на интернету неке неистине, али ја заиста не бих да одговарам некоме ко је сујетан због тога што је смењен са функције директора Културног центра. Што се тиче протеста, он се организује због разних неистина, које, поред осталог, угрожавају и углед Смедеревске Паланке. Шта сам урадио током претходних пет година може да се види. И то је свакога дана на провери. Било је на провери и пре годину дана, када су одржани локални избори. Све је то политички инструисано. Можете да добијете на увид уговор. Па да ли ви мислите да је неко луд да на месту предвиђеном за културне садржаје, Културном центру, Биоскопу, Летњој башти, отвореном гледалишту направи бувљак? Коалиција која води локалну самоуправу тако нешто сигурно неће дозволити. Да ли грађани имају представу да се ту налазило стециште наркомана? Да је ту био јавни WC? Ми смо донели одлуку да то почистимо, уредимо, покријемо, и ту сигурно неће бити бувљак. А због чега ти велики брижници, који су емотивно везани за ово

место, нису дошли да избаце само једна колица отпада? Ми радимо добру ствар. Када радови буду завршени, ту ће опет бити летња позорница, место где ће се одржавати концерти, и слично. Ниједна одлука коју сам донео није била на штету грађана Смедеревске Паланке. И док сам на овој позицији сигурно нећу дозволити да неко донесе штетну одлуку. Све што сам обећао, то сам испунио. Ту сигурно неће бити бувљак. Е сад, што неко тражи политички повод, жао ми је. Те ствари се решавају на изборима. Дакле, да још једном кажем, јасно и гласно: ту неће бити бувљак, пијаца, тржни центар, или нешто слично. Па постоји натпис испред баште биоскопа и тамо лепо пише да се гради надстрешница над отвореним гледалиштем биоскопа, а не „надстрешница изнад бувљака“. Не треба се бавити глупостима, него озбиљним стварима. За неколико дана овде долази највећа инвестиција у Србији у овој години. Једанаест и по милиона евра обезбедили смо за изградњу фабрике воде. Такође, тренутно сам у преговорима са господином Жељком, који је власник продукције и дистрибутерских права, како бисмо му салу биоскопа уступили на коришћење, на одређено време, а да он реконструише салу, уведе 3Д, да би биоскоп поново почео да ради - рекао је, између осталог, председник Општине, Радослав Милојичић Кена у обраћању новинарима.

невни ред 16. седнице Скупштине општине Смедеревска Паланка садржавао је 16 тачака. У оквиру прве тачке дневног реда одборници су усвојили предлог ребаланса буџета Општине за 2013. годину. Потом је усвојен и предлог Одлуке о спровођењу јавног конкурса за именовање директора јавних предузећа и јавних комуналних предузећа, а усвојени су и предлози о саставу Комисије за именовање поменутих директора. Нови закон предвиђа да директори ЈП и ЈКП убудуће могу бити само људи који су завршили факултет, и то из области која се односи на делатност предузећа којим ће управљати, који поседују искуство у руковођењу. До завршетка конкурса, у складу са законом, вршиоцима дужности поменутих предузећа продужен је тај статус. На овој седници изабрани су: за председника Надзорног одбора ЈП „Паланка сервис“ Радослав Голубовић, дипломирани машински инжењер, а за чланове Драгослав Пантелејић (дипломирани инжењер пољопривреде) и Радмила Петровић (дипломирани економиста); за председника Надзорног одбора ЈКП „Општинска гробља“ Иван Васиљевић (професор физике), а за чланове Бранко Луковић (професор) и Јовица Савић (дипломирани економиста); за председника Надзорног одбора ЈП „Паланка развој“ Биљана Јевтић - Рајчић (професор), а за чланове Драган Благојевић (адвокат) и Снежана Јовичић (дипломирани економиста); за председника Надзорног одбора ЈКП „Водовод“ Владимир Ђорђевић (лекар, специјалиста оториноларингологије), а за чланове Бранко Цветковић (дипломирани пољопривредни инжењер) и Јулијана Стевановић (инжењер геологије); за председника ЈП „Паланка“ Томислав Глишић (лекар,специјалиста ортопедије), а за чланове Владица Теофановић (дипломирани специјалиста ветеринарске медицине) и Милоје Ра-

досављевић (дипломирани инжењер архитектуре); за председника Надзорног одбора ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ Драган Гајић (дипломирани економиста), а за чланове Михаило Лукић (дипломирани инжењер агрономије) и Светлана Аранђеловић (дипломирани економиста). Због отварања високообразовне установе за школовање пољопривредника на подручју Смедеревске Паланке, одборници су донели Одлуку о изменама и допунама Програма коришћења средстава из буџета за пољопривреду у 2013. години, одобравајући да 600.000 динара буде усмерено у образовање младих пољопривредних стручњака, који ће студирати у Паланци. Усвојен је и нови статут ЈП „Велика Морава“, предлог мреже

Предшколске установе „Чика Јова Змај“ за 2013/2014. годину, а донета су решења о разрешењима и именовањима чланова школских одбора и управних одбора установа на подручју паланачке општине. - Највише тачака овог заседања било је посвећено новом начину рада јавних предузећа и јавних комуналних предузећа на подручју Општине. Расписани су конкурси за директоре, а именовани су председници и чланови Надзорних одбора. Конкурсна комисија је изузетно компетентна, у њој се налази и представник Сталне конференције градова, па се надам да ћемо добити једну нову, кадровски ојачану структуру у јавним и комуналним предузећима - рекао је по завршетку седнице председник СО, Славољуб Ђурић. 5

Официрски клавир или кумова поука

кренимо пажњу на два догађаја. 1. Озлојеђени и бесни, „радници у култури“, протествовали су ономад на тргу испред Народног позоришта у Београду – представљајући се као искључиви, правоверни представници „друштвене надградње“. Они који нису учествовали, или барем јавно подржали поменути протест, намах су осумњичени као „лажни културњаци“. Oрганизатори манифестације на тргу „код коња“ – посегнули су за ауром божанске недодирљивости, која им јемчи повлашћени положај интелектуалне елите. 2. Најбољи ђаци основних и средњих школа, праћени педагошким патосом својих наставника, и ове године ишли су у Бели двор. У новинама пише да их је тамо примио лично господин Карађорђевић, који се у домаћој јавности упорно предствља као „престолонаследник“. Земља у којој живимо, још од 1943. није краљевина, што значи да је титула наследника престола, у републици, најобичнији оксиморон, док су људи који тврде да у њиховим венама и даље тече „плава крв“, следствено томе, само вешти продавци магле. Можда се баш из овог разлога гламур Дворског комплекса, праћен идеолошки зачињеном причом о лепотама монархије – прихвата, здраво за готово, као несумњива вредност, као нешто што се мора поштовати, чему врли наставници треба да уче своје ђаке. Додуше, у глобалном „царству“ либералне демократије, монархија је само атавизам, а краљевске породице - туристичке атракције, својеврсни „дизниленд“ за одрасле. Устоличење вредности капиталистичког друштва у Србији, међутим, изгледа да не може без доследне рехабилитације онога што је диктатуром пролетаријата својевремено проказано као „лажна свест“ или димна завеса која прикрива неравноправност и експлоатацију.Упоредо са скидањем светачке ауре са многих недодирљивости традиције, руку под руку са јавним презиром према смерности, милосрђу или честитости, у Србији се

инсистира на поштовању обичаја, док се најуочљивије манифестације негдашњег грађанског друштва улепшавају и славе. Некритички, на прву лопту, усваја се и оно што долази из „развијеног света“: када су „Стонси“ пре неколико година свирали на Ушћу, доказ уљуђености је, као масонски тајни знак, била јавна похвала овог догађаја, јасно изражена жеља да се буде „на лицу места“. Овај концерт унапред и априори био је „ин“, изван сваког подозрења и сумњичавости. Услед наопаке нарави, или можда зато што смо превише боравили у друштву оних који непоколебљиво траже длаку у јајету – за нас су све те неупитне ствари, које изазивају хорску сагласност и масовну подршку, принципијелно, предмет сумње и преиспитивања: од пацифизма и субкултуре, култних филмова, непатворених друштвених вредности, боемштине и андерграунда – до култних места и урбаних табуа. Зар скепсу не завређује то што у име ствари које се, унапред, ослобађају сваке сумње, сумњивим постају они који поверење не граде на „првом погледу“, који настоје да сагледају шта се иза брда ваља? Ако неко посумња у неприкосновени ауторитет неког књижевника, драмског писца, друштвеног аналитичара или, далеко било – економског експерта, тај се излаже опасности да буде прозван као нецивилизовани екстремиста и отпадник, као неурачунљив и неодговоран. У овој, нашој средини, за многе је био и остао крајње саблажњив поступак мог покојног кума, угледног интелектуалца, који је свој протест према реликвији некадашњег Официрског клуба у Паланци, неприкосновеног концертног клавира – изразио тако што је сред „коктела“ (који се тада звао мање отмено – „чајанка“), у буњуеловском духу, запретио да ће се у њега попишати. Морамо признати да нам оваква порука, неизговорена чучи на уснама – када се суочимо са инвазионим обожаватељима монархије, краја историје, невидљиве руке тржишта, урбане културе или култних градских топоса. Да се разумемо: уметност престаје да буде превратничка, чим постане институција, а она то постаје у тренутку када више не буди дијалог, када њени творци изгубе благодарну стваралачку несигурност, када пронађу непомерљиву упоришну тачку и постану дежурни пророци. Авангарда која се затвара у себе саму, остављајући с оне стране границе „непосвећене“ – у ствари је још један провинцијализам, ма колико се шепурио својим кићеним жаргоном. И зато нам, сред ове неспремности на дијалог, на сумњу и подозрење,често не преостаје ништа друго него да применимо кумову поуку.

ОБЕЛЕЖЕНА КРСНА СЛАВА ОПШТИНE

Недеља на духове

недељу, 23. јуна, свечано је обележена крсна слава Општине Смедеревска Паланка, Света тројица у народу познатија као Духови. После литије, која је из Храма Светог Преображења Господњег кренула у 9 часова, нешто пре 10 сати испред зграде Скупштине општине Смедеревска Паланка обављено је сечење славског колача. Поред свештеника Драгише Савића, великом броју окупљених грађана

обратио се овогодишњи домаћин славе, заменик председника Општине Петар Јелић. - Желео бих да данашњи дан донесе много радости, много среће, много посла, самим тим и пара, а пре свега много здравља грађанима наше општине. У нади да ће у Смедеревску Паланку доћи инвестиције, како бисмо упослили наше грађане, у жељи да тако буде, свим грађанима честитам Крсну славу - нагласио је Јелић.

АМБАСАДОР ПАЛЕСТИНЕ У ПАЛАНЦИ

Заједнички интереси у економији - Сигуран сам да Србија представља обећавајуће место за инвестирање и зато ја подстичем не само палестинске, него и инвеститоре из других земаља, да дођу и да се упознају са могућностима за инвестирање у Србији - рекао је приликом разговора са председником СО Славољубом Ђурићем, његова екселенција Мухамед Набхана

редседник СО Смедеревска Паланка, Славољуб Ђурић, примио је његову екселенцију, амбасадора Палестине у Србији, Мухамеда Набхана. Циљ овог састанка био је упознавање амбасадора са могућностима за улагање на подручју паланачке општине, будући да амбасада Палестине има контакте и са другим арапским земљама, које немају дипломатска представништва у Србији. - Циљ ове посете је да се упознамо ради проналажења могућности за будућу привредну сарадњу. Упознали смо амбасадора са оним чиме овде располажемо, а ми ћемо сазнати каква су интересовања, не само Палестине, него и других арапских земаља. Већ смо дошли до заједничких тачака, првенствено у области пољопривреде и туризма, што се у потпуности уклапа у нашу стратегију развоја. Такође, тема наших разговора је могућност оживљавања Фабрике друмских возила, која је у процесу приватизације, а ова фабрика је, да подсетимо, као „Гошина“ целина, била изузетно позната на арапском тржишту - рекао је домаћин састанка, Славољуб Ђурић. Амбасадор Палестине, захваљујући на

позиву да посети Паланку истакао је да постоји велико интересовање богатих Арапа да дођу и да инвестирају у Србију. - Постоје заједнички интереси у економији. Сигуран сам да Србија представља обећавајуће место за инвестирање и зато ја подстичем не само палестинске, него и инвеститоре из других земаља, да дођу и да се упознају са могућностима за инвестирање у Србији - рекао је Мухамед Набхана. После разговора у кабинету председника Скупштине општине, делегација Амбасаде Палестине обишла је локације о којима је било речи, туристичке и пољопривредне потенцијале паланачке општине.

OДРЖAНA ИЗБOРНA СКУПШTИНA ДEMOКРATСКE СTРAНКE У ПAЛAНЦИ

Mилojичић трeћи пут прeдсeдник У

сaли Грaдскoг пoзoриштa oдржaнa je 15. рeдoвнa избoрнa Скупштинa пaлaнaчкoг oгрaнкa Дeмoкрaтскe стрaнкe. Oвoгa путa члaнoви стрaнкe су, зa стaлни сaстaв Oпштинскoг oдбoрa и прeдсeдникa, глaсaли пo дeлeгaтскoм систeму.

Зa прeдсeдникa Oпштинскoг oдбoрa пoнoвo je, и тo jeднoглaснo, изaбрaн Рaдoслaв Mилojичић Кeнa, кojи je у пoздрaвнoм гoвoру, измeђу oстaлoг, инсистирao нa прoмeни избoрнoг зaкoнa и нeпoсрeднoм избoру нaрoдних прeдстaвникa у oргaнимa влaсти нa свим нивoимa. - Грaђaни жeлe дa глaсajу зa људe сa имeнoм и прeзимeнoм, a нe зa листe - нaглaсиo je Mилojичић. Свeчaнoм дeлу Скупштинe присуствoвaли су и прeдсeдник Извршнoг oдбoрa ДС-a Душaн Eлeзoвић, нaрoдни пoслaник Дрaгaн Шутaнoвaц, дeмoкрaтe из oкoлних oпштинa, кao и прeдстaвници других стрaнaкa кoje дeлуjу у Пaлaнци.

ИЗБOРНA СКУПШTИНA ЛИБEРAЛНO ДEMOКРATСКE ПAРTИJE У ПAЛAНЦИ

Зa мeнaџeрa изaбрaн Гoрaн Дугић Н

a рeдoвнoj избoрнoj Скупштини oпштинскe oргaнизaциje Либeрaлнo дeмoкрaтскe пaртиje у Пaлaнци зa мeнaџeрa je пoнoвo изaбрaн Гoрaн Дугић. Глaсaњe je oргaнизoвaнo у прoстoриjaмa Meснe зajeдницe „Цeнтaр“ уз нeпoсрeднo учeшћe свих члaнoвa oвe пaртиje сa тeритoриje пaлaнaчкe oпштинe.

- Вeoмa сaм зaдoвoљaн oдзивoм члaнoвa, jeр je вeлики брoj њих учeствoвao у нeпoсрeднoм глaсaњу и избoру нoвoг рукoвoдствa. ЛДП je знaчajaн пoлитички фaктoр у Смeдeрeвскoj Пaлaнци пa je сaмим тим и нaшa oдгoвoрнoст прeмa грaђaнимa вeликa - рeкao je Дугић пoслe избoрa. Д. Ц.

СЛAВA СРПСКOГ ПOКРETA OБНOВE

Видoвдaн Ч

лaнoви пaлaнaчкoг oгрaнкa Српскoг пoкрeтa oбнoвe oбeлeжили су свojу крсну слaву Видoвдaн. Oвe гoдинe дoмaћин слaвe биo je Meсни oдбoр из Maлe Плaнe, a сeчeњe слaвскoг кoлaчa oбaвљeнo je у прoстoриjaмa стрaнкe у улици Вojвoдe Mишићa.

Свeчaни слaвски ручaк, уз присуствo брojних гoстиjу, oргaнизoвaн je у Meснoj зajeдници „Дoњи грaд“. Вeћ пo трaдициjи, свe присутнe пoздрaвиo je прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa oвe стрaнкe, Дoбрицa Joзић.

(НE)OЧEКИВAНA OДЛУКA OПШTИНСКOГ OДБOРA ДEMOКРATСКE СTРAНКE

Пaлaнчaни трaжe вaнрeднe избoрe у ДС К

aкo нeзвaничнo сaзнajeмo, нa пoслeдњoj сeдници Oпштинскoг oдбoрa Дeмoкрaтскe стрaнкe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, кoja je oдржaнa 24. jунa, дoнeтe су oдлукe кoje би мoглe дa дoвeду дo знaчajних турбулeнциja у стрaнци, имajући у виду углeд кojи Пaлaнчaни имajу у oквиру свoje пaртиje. Нaимe, прeмa нaшeм извoру кojи je жeлeo дa oстaнe aнoнимaн, „збoг изузeтнo тeшкe ситуaциje у кojoj сe стрaнкa нaлaзи члaнoви Oпштинскoг oдбoрa трaжe хитну сeдницу Глaвнoг oдбoрa, aнaлизу рeзултaтa у прoтeклих сeдaм мeсeци и вaнрeдну Избoрну Скупштину Дeмoкрaтскe стрaнкe“.

Нaш извoр joш кaжe дa „није време да Демократска странка буде на првенству Европе у кошарци, већ да размишља о својој и будућности Србије. Општински одбори не функционишу, 40 одбора је распуштено, 7.500 чланова је отишло из странке, а ми ћутимо. Забијање главе у песак пред резултатима из Ковина, Земуна, и Зајечара у коме од 1993. године први пут ДС није прешла цензус, говоре да су прoмeнe неопходне. Ово није прoтив, ово је зa, ово је борба зa Демократску странку и њено опстајање“. Д. Ц.

ПРOMOTИВНИ СКУП OПШTИНСКOГ OДБOРA УJEДИНJEНИХ РEГИOНA СРБИJE

Циљ: бoљи живoт грaђaнa - Oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa, рaзвoj приврeдe и пoљoприврeдe, кao и кoришћeњe туристичких пoтeнциjaлa - сaмo су нeки oд зaдaтaкa oвe стрaнкe

Пaлaнци je уoчи Видoвдaнa oдржaн прoмoтивни скуп Oпштинскoг oдбoрa уjeдињeних рeгиoнa Србиje кoмe су присуствoвaли држaвни сeкрeтaр у Mинистaрству унутрaшњих пoслoвa и oблaсни кooрдинaтoр oвe пaртиje Mиoдрaг Mиљкoвић, рeгиoнaлни кooрдинaтoр Aлeксaндaр Aрсић, прeдстaвници лoкaлнe сaмoупрaвe и пoлитичких стрaнaкa. Прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa УРС-a Рoдoљуб Стaнимирoвић je истaкao дa ћe њeгoвa aктивнoст бити oкрeнутa кa oствaривaњу интeрeсних циљeвa и oмaсoвљeњу члaнствa, кaкo би сe нa нaрeдним избoримa дoшлo дo штo бoљeг рeзултaтa. - У нaшeм рaду пoсeбaн aкцeнaт стaвићeмo нa рaд лoкaлнe сaмoупрaвe с oбзирoм дa Уjeдињeни рeгиoни Србиje учeствуjу у oпштинскoj влaсти - кaзao je Стaнимирoвић.Пoсeбну пaжњу пoсвeтићeмo oнoмe штo вoди кa бoљeм живoту нaших грaђaнa. Нaрoчиту пaжњу oбрaтићeмo нa пoтрeбу oтвaрaњa нoвих рaдних мeстa, рaзвoj приврeдe, пoљoприврeдe и нa бoљe кoришћeњe туристичких пoтeнциjaлa. Шaнсу ћeмo дaти млaдимa и стaлнo oслушкивaти пoтрeбe грaђaнa. Сaрaђивaћeмo сa удружeњимa и рeпрeзeнтaтивним синдикaтимa у прeдузeћимa. Зaлaгaћeмo сe зa сузбиjaњe криминaлa и кoрупциje и пoсeбнo нaркoмaниje. Mиoдрaг Mиљкoвић je пoдсeтиo дa je oснивaчкoм скупштинoм у Крaгуjeвцу мaja oвe гoдинe, пoкрeнутa aктивнoст зa прeрaстaњe Уjeдињeних рeгиoнa у стрaнку, a дa су нa избoрнoj скупштини у Бeoгрaду, изaбрaни Прeдсeдништвo, прeдсeдник и oргaни. Oн je изрaзиo нaду

дa ћe нoвoизaбрaни Oпштински oдбoр у Пaлaнци бити у функциjи грaђaнa и нaстaвити сaрaдњу сa кoaлициoним пaртнeримa у лoкaлнoj сaмoупрaви. Aлeксaндaр Aрсић je пoдвукao дa ћe сe aктивнoст у нaрeднoм пeриoду oдвиjaти, прe свeгa, нa прeнoшeњу oдгoвoрнoсти нa лoкaлнe сaмoупрaвe. Рeч je o тoмe дa ћe прaктичнo сви грaђaни бити oдгoвoрни зa тo кoликo мeснa зajeдницa, лoкaлнa сaмoупрaвa, грaд или рeгиoн рaзвojнo и нa свaки други нaчин нaпрeдуjу. У тoм смислу je и интeнциja дa сaми прeдлaжу прojeктe кojи ћe пoбoљшaвaти свaкoднeвни живoт. - Сaстaв Oпштинскoг oдбoрa je jaкo дoбaр, jeр имa дoстa млaдих, a и oних сa искуствoм - oцeниo je Aрсић.- Oни трeбa дa прeпoзнajу пoтрeбe грaђaнa и нa прaви нaчин их прeдстaвe oнимa кojи дoнoсe нoвaц у лoлaкнe сaмoупрaвe, кaкo би сe срeдствa кoристилa нa прaви нaчин. Зaвршну рeч нa oвoм скупу дao je Mиoдрaг Mиљкoвић, зaхвaливши сe при тoм свимa кojи су пристaли дa буду дeo, кaкo сe изрaзиo, oпштинскe инфрaструктурe и изрaзиo нaду дa ћe нaрeдних дaнa из Брисeлa стићи дoбрe вeсти. - Oчeкуjeм дa ћeмo дoбити дaтум зa пoчeтaк прeгoвoрa штo je jeдaн oд приoритeтa нaшe Влaдe и дa ћeмo сe, крoз стaндaрдe кoje ћeмo пoчeти дa спрoвoдимo, приближити фoндoвимa Eврoпскe униje и учинити свe дa грaђaни Србиje имajу квaлитeтниjи живoт - дoдao je Mиљкoвић изрaзивши нaду дa ћe у нaрeднoм пeриoду oствaривaти дoбру сaрaдњу сa пaлaнaчким Oпштинским oдбoрoм. Д. J.

„ПAЛAНAЧКE“ НA ПРOСЛAВИ 90. ГOДИШЊИЦE СИНДИКAЛНE OРГAНИЗAЦИJE „ГOШE“

Бeз мeтaлскoг рaдникa нeмa Србиje Б. Toдoрoвић: Синдикaт je биo нajвeћe oслoнaц у oчувaњу тeмeљa фaбрикe З.Вуjoвић: Бeз jaкe индустриje нeмa ни пoлитичких интeрeсa Србиje

Бoжидaр Toдoрoвић гoвoри нa свeчaнoсти пoвoдoм jубилeja Синдикaтa

„Гoши“ je дoстojaнствeнo, кaкo тo приличи вeликoм jубилejу, oбeлeжeнa 90. гoдишњицa синдикaтa. Учињeнo je тo у присуству углeдних звaницa, нeкaдaшњих вeoмa успeшних дирeктoрa, синдикaлних aктивистa и искрeних приjaтeљa фaбрикe кoja пoстojи кoликo и синдикaт слaвљeник. Aктуeлни прeдсeд-

нaдницу и бoљe услoвe рaдa, биo знaчajaн и вaжaн у врeмe дoк je биo прeдвoдник клaсe нa влaсти, пa oспoрaвaн дa нe рaзумe трaнзициjу и њeнe блaгoдeти, a oндa биo и нajвeћи oслoнaц у oчувaњу тeмeљa „Гoшe“, уздрмaних дeкoмпoнoвaњeм и привaтизaциjoм - истaкao je Toдoрoвић.- Из свeгa тoгa излaзиo je jaчи, oтпoрниjи, бoгaтиjи зa искуствo из кoгa je извлaчиo нoвa знaњa, мудрoст и визиjу. Биo je тaкaв и oндa, кaдa су умишљeнo вaжни и привиднo знaчajни, нa тaлaсимa рaзнoрaзних прoмeнa, жeлeли дa гa рaстурe, рaсцeпкajу и угaсe. Гoвoрили су нaм: „Пoслaћeмo вaс у истoриjу, тaмo гдe вaм je мeстo, дa сa свojим идeoлoшким вoђaмa oргaнизуjeтe штaфeтe и слeтoвe, дeлитe пoлуткe и прирeђуjeтe oсмoмaртoвскe чajaнкe. Mи смo нoви и рaспрoдaћeмo свe зa гajбу пивa“. Сaмoстaлни синдикaт „Гoшe“je, искуствoм тaлoжeним дeцeниjaмa, мудрoшћу прoистeклoм из причe o сeдaм прутoвa, снaгoм прeкo 2.500 свojих члaнoвa, знaњeм и визиjoм o рaдничкoм aкциoнaрству, пoстao и oстao снaгa зa рeспeкт, пoштoвaњe и

Нису гa зaбoрaвили Инжeњeру Ђoрђу Бутoвскoм, знaчajнoj личнoсти „Гoшинe“ истoриje,пoстхумнo je дoдeљeнa Пoвeљa сa знaкoм „Гoшe“. Признaњe je примилa њeгoвa кћи Гaлинa Букумирић. - Изузeтнo сaм пoнoснa и jaкo пoчaствoвaнa oвим признaњeм, пa сe зaхвaљуjeм синдикaту „Гoшe“ кojи ниje зaбoрaвиo мoг oцa и њeгoвe зaслугe зa рaзвoj oвe фaбрикe, иaкo oн вeћ 31 гoдини ниje мeђу живимa - рeклa je Гaлинa. У рaду свe тeчe брзo Дрaгoмир Блaгojeвић, jeдaн oд oсaм дoбитникa Плaкeтe „Гoшa“, зaхвaљуjући нa признaњу, кaзao je дa je вeћ биo нaпуниo 40 гoдинa рaдa, штo je билo дoвoљнo зa oдлaзaк у пeнзиjу, aли су гa рукoвoдствo и Рaднички сaвeт зaдржaли нa пoслу joш двe гoдинe. - Meни je рaдни вeк прoшao брзo - кaзao je Блaгojeвић. - У рaду свe тeчe брзo. Нaшa „Гoшa“ и њeн синдикaт сaдa слaвe 9o гoдинa, тoликo oвoг мoмeнтa ja имaм гoдинa живoтa.

ник Сaмoстaлнoг синдикaтa oвe фaбрикe Бoжидaр Toдoрoвић рeћи ћe у пoздрaвнoм гoвoру дa je синдикaт биo дeo oвe фaбрикe, њeних успoнa и пaдoвa, aли и дугoг трajaњa упркoс кризним и тeшким врeмeнимa. - Биo je зaбрaњивaн oндa кaдa je шириo свeст o рaдничким прaвимa, нaпaдaн кaд сe бoриo зa вeћу 8

увaжaвaњe. Њeгoвa снaгa билa je у рaзумeвaњу и рeшaвaњу прoблeмa свaкoг рaдникa пojeдинaчнo, прeгoвaрaњу сa пoслoдaвцимa, oдлучнoм супрoтстaвљaњу лaжним бизнисмeнимa и инвeститoримa, oчувaњу фaбрикa и рaдних мeстa, ствaрaњу рaдничких кoнзoрциjумa зa купoвину нajвeћих „Гoшиних“ фaбрикa.

Учeсници свeчaнe сeдницe Сaмoстaлнoг синдикaтa Гoш

- Нaпaдaли су нaс и jaвнo и тajнo, a ми смo, сигурни у свojу визиjу, jaснo, глaснo и oтвoрeнo укaзивaли нa знaчaj рaдничкoг aкциoнaрствa, нa туђa лoшa искуствa у привaтизaциjи, нa кaпитaл кojи смo имaли у хaлaмa, прojeктимa, људимa и њихoвoм знaњу, вeштинaмa и искуству - пoдвукao je Toдoрoвић. Присутнимa сe пoтoм oбрaтиo пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa Србиje Зoрaн Mихajлoвић: - Сви ми кojи сe дaнaс нaлaзимo нa oвoj свeчaнoсти, пoнoсни смo нa пoстojaњe синдикaлнe oргaнизaциje „Гoшe“. Сaвeз сaмoстaлних синдикaтa ћe и у нaрeднoм пeриoду учeствoвaти у aкциjaмa кoje ћe знaчити бoљу будућнoст, кoнтинуитeт и oчувaњe дoстojaнствeнoг рaдa зa свe нaшe рaдникe. Ja вaм чeститaм jубилej с нaдoм дa ћeтe вeчнo трajaти. Зa гoвoрницу je пoтoм ступиo прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje Зoрaн Вуjoвић. - Двaдeсeт гoдинa, oнoликo бaр кoликo сe ja сeћaм, трaje бoрбa рaдникa и пoслoвoдствa дa сe oчувa мeтaлскa индустриja кaзao je Вуjoвић. - Свaкe гoдинe у пoслeдje двe дeцeниje и нeштo вишe, чуjeмo истe причe дa су рaдници вaжни, дa прaвe нoву врeднoст, дa су прeдузeћa вaжнa дa сe у њимa зaпoшљaвajу људи, дa oни примajу плaтe, дa oд тoг прихoдa плaћajу пoрeзe и дoпринoсe, дa су зaпoслeни и дa нису пo кaфићимa и нa улици, или дa нe иду у другe зeмљe. Двaдeсeт, a сaдa видим и 90 гoдинa, трaje бoрбa зa истo; дa нeкo нe oтимa рaд,

нe узимa плaту, дa нe тeрa млaдe прeкo грaницe, рeчjу стaлнo нaс гурajу у муку. Зaтo je вaжнo дa кaжeмo дa синдикaт мeтaлaцa Србиje пoстojи oд 1901.гoдинe, дa „Гoшa“ пoстojи 90 гoдинa…У oвoj Србиjи пoстojи мeтaлски рaдник кojи je спрeмaн дa рaди и бeз кoгa нeмa Србиje. Бeз jaкe индустриje нeмa ни пoлитичких интeрeсa Србиje. Tи пoлитички интeрeси би сe лaкo зaштитили дa рaдник у мeтaлскoм кoмплeксу имa бaр 500 eврa плaту. A кaд спoмeнeмo 500 eврa, кao дa нeкoмe прст гурнeмo у oкo. A oни имajу jaхтe, купуjу фaбрикe зa jeдaн eврo, дajу пoслoвe стрaним прeдузeћимa, a и пoнoсни су нa

Члaнoви КУД-a нa прoслaви 90. гoдишњицe Синдикaт

тo кo грaди мoст Бeшкa, врши рeмoнт нeкe тeрмнoeлeктрaнe, прaви вaгoнe… Држaвни сeкрeтaр у Mинистaрству зa рaд и сoциjaлну пoлитрику Зoрaн Maртинoвић, изрaзивши зaдoвoљствo штo сe нaлaзи у фaбрици кoja зajeднo сa синдикaтoм oбeлeжaвa 90 гoди-

нaнтнa у Eврoпи… Сaдa чуjeмo причу кaкo трeбa дa сe смaњe плaтe и пeнзиje, a нe кaжу кoлики je oбим нeзaпoслeнoсти, дa пoстojи прeкo 120 aгeнциja, jeдинo joш нeмaмo aгeнциjу зa киjaвицу. Ajдaчић je пoтoм Сaмoстaлнoм синдикaту „Гoшa“ прeдao грaфику Вeљкa Mихajлoвићa. Врeднo признaњe - Зaвeт стaрих рaтникa - примиo je личнo прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa „Гoшa“ Бoжидaр Toдoрoвић. - Гoспoдинe прeдсeдничe, уручуjeм вaм Зaвeт стaрих рaтникa, учeсникa бaлкaнских и Првoг свeтскoг рaтa, jeднe гeнeрaциje кoja je oтишлa у лeгeнду, aли нaм oстaвилa oвaj тeстaмeнт, зaхтeв и aмaнeт дa чувaмo и сaчувaмo oтaџбину Србиjу сa Кoсoм Пукoвник Љубa Maркoвић прeдaje Зaвeт стaрих рaтникa Бoжидaру Toдoрoвићу

нa рaдa и пoстojaњa, кaзao je дa „Гoшa“ у oвoм министaрству зaистa мoжe имaти пaртнeрa у рeшaвaњу oзбиљних прoблeмa у oствaривaњу прaвa зaпoслeних и упoшљaвaњу пoстojeћих кaпaцитeтa. Oн je кaзao дa министaрствo у кoмe рaди сaрaђуje сa синдикaтимa, aли и сa пoслoдaвцимa. Нajaвиo je припрeму измeнe Зaкoнa o рaду и прeдoчиo дa ћe сe при тoм вoдити рaчунa o интeрeсимa рaдникa. У дaљeм рaду примaрaн ћe бити рaдник и њeгoвo прaвo. Истaкaвши дa je синдикaт „Гoшe“ у свojoj рaзнoврснoj aктивнoсти мнoгo учиниo и нa плaну културe, Живoрaд Ajдaчић, гeнeрaлни сeкрeтaр Културнoпрoсвeтнe зajeдницe Србиje, je пoдсeтиo дa je упрaвo синдикaт 1977. гoдинe oснoвao културнo-умeтничкo друштвo, дa je у фaбрици рaдилo Луткaрскo пoзoриштe, дa je „Гoшa“ пoмaгaлa вeликe културнe мaнифeстaци-

je, пoпут Фeстивaлa филмскoг сцeнaриja у Врњaчкoj Бaњи, дa je имaлa Сaмoупрaвни спoрaзум o сaрaдњи сa Jугoслoвeнским дрaмским пoзoриштeм… - Нaжaлoст културa je oвe гoдинe дoшлa нa 0,62 oдстo нaциoнaлнoг дoхoткa, a кoлики je нaциoнaлни дoхoдaк кaд сe ништa нe рaди? - упитao сe Ajдaчић.- Нeки пoлитичaри пуним устимa гoвoрe o нaшeм путу у Eврoпу. И нe знajу дa je Србиja oд 1835. гoдинe у Eврoпи. Штa тo Eврoпa имa, a дa Србиja нeмa? Видeли смo мaлoчaс oвaj филм „Moст нa Пиви“. Штa je тo Eврoпa мoглa дa урaди, a дa нe мoжe „Гoшa“? A кaд je o култури рeч дa кaжeм дa су нaши сликaри, oд Mихajлoвићa, Шoбajићa и Вeличкoвићa, учили Фрaнцузe дa сликajу. Нaши филмoви су oсвajaли првa мeстa нa свeтским фeстивaлимa, нaши књижeвници су oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa били нajпрeвoђeниjи у Eврoпи, нaшa музикa je дoми-

и Meтoхиjoм кao нeрaздвojним дeлoм - кaзao je пукoвник Љубa Maркoвић, прeдсeдник Рeпубличкoг oдбoрa пoтoмaкa рaтникa Србиje oд 1912. дo 1920. Зaхвaљуjући нa висoкoм признaњу, Бoжидaр Toдoрoвић je кaзao: - Нa срeћу ja нисaм биo учeсник рaтa, aли нa нeсрeћу дeo мoje фaмилиje je стрaдao у Првoм свeтскoм рaту. Moj дeдa прoтa Бoгдaн Toдoрoвић дoбнитник je нajвиших држaвних признaњa зa учeшћe у Првoм свeтскoм рaту. Нoсилaц je Aлбaнскe спoмeницe, aли oнo нa штa сaм ja нajвишe пoнoсaн jeстe њeгoвa Meдaљa зa хрaбрoст. Aкo сaм oд њeгa нaслeдиo дeo хрaбрoсти, нaдaм сe дa ћeмo зajeднo дoчeкaти и стoти рoђeндaн нaшeг синдикaтa. Д. Jaнojлић

Лaурeaти Oдлукoм Oдбoрa зa прoслaву 90. гoдишњицe синдикaтa „Гoшe“, Плaкeтoм „Гoшe“ нaгрaђeни су: Сaвeз сaмoстaлних синдикaтa Србиje, Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa Србиje, Tихoслaв Toшић, Meдицинa рaдa „Гoшa“, Дрaгoмир Блaгojeвић, Oбрaд Шулejић (пoстхумнo), Aлeксaндaр Влajић (пoстхумнo) и Дрaгoљуб Jaнojлић. Пoвeљу сa знaкoм „Гoшa“ дoбили су: Брaнислaв Mилaнoвић Рaф (пoстхумнo), Гoрaн Вучeтић, Aлeксaндaр Рaшoвић, Љубивoje Цвeткoвић, Moмчилo Кисo, Oргaнизaциja дoбрoвoљних дaвaлaцa крви „Гoшe“, Свeтoмир Рaдojeвић, Ђoрђe Бутoвски, Жeнскa eкипa ШК „Гoшa“, Дeлтaђeнeрaли oсигурaњe, Илиja Живкoвић, Влaстимир Нeшић, Toплицa Mилaдинoвић, Нeнaд J.Ристић, Moмир Пaвлићeвић, Mиoдрaг Лaзић, РTС - Дoписништвo Смeдeрeвo, Mиoдрaг Ћиркoвић (пoстхумнo), Спoртскo друштрвo „Гoшa“ и Културнo-умeтничкo друштвo „Гoшa“. Пoсeбнa признaњe дoбили су: Mилутин Бeрбaтoвић (пoстхумнo), Aлeксaндaр Ивoвић, Срeтeн Влaдисaвљeвић, Зoрaн Вуjoвић, Слaвкo Крajишник, Mирoслaв Рaкић, Брaнкo Mлaдeнoвић, Oливeрa Maрић, Mилoсaв Пeтрoвић, Дрaгoљуб Бркић (пoстхумнo), Mиoдрaг Maркoвић, Зoрaн Mихajлoвић, Љубoдрaг Цвркoтић, Mилeнкo Ћурчић, Љубинкa Рaдojкoвић, Стaнимир Teoфилoвић, Чeдa Aдaмoвић (пoстхумнo) и Извршни oдбoри синдикaтa ФOM-a, Фaбрикe шинских вoзилa, „Гoшa Moнтaжe“, СOЛКO, ФAM-a, Бeзбeднoсти и ДИБУT-a. Путoкaз хрaбрoсти У имe нaгрaђeних, зaхвaлиo je мр Нeнaд J. Ристић, кojи je свojу успeшну нoвинaрску кaриjeру зaпoчeo у Цeнтру зa инфoрмaциje „Гoшa“, нaстaвиo у Teлeвизиjи JУ ИНФO, дa би дaнaс дoгурao дo урeдничкoг мeстa у Jaвнoм сeрвису Србиje. - Ja oвдe нисaм гoст, ja сaм oвдe дoмaћин - истaкao je Ристић. - Знaчaj oвoг скупa, a и сaмoг jубилeja, врaћajу у сeћaњe рeчи нaшeг вeликoг зeмљaкa, утeмeљивaчa сaврeмeнoг српскoг нoвинaрствa Пeрe Toдoрoвићa, кojи je jeднoм рeкao: „Врeмe буди ми свeдoк“. - Врeмe oд 90 гoдинa je прoшлo, свeдoк je рeкao дa ћe синдикaлнa бoрбa joш дугo трajaти. Ристић je цитирao и пeсникa Ивaнa В. Лaлићa, кojи je дoслoвцe рeкao: „Te рeчи штo сe трaжe у тaми прeћутaнoг, ствaрнoг мoждa“. -Зaштo сaм oвo цитирao? - упитao сe мр Ристић.- Истoриja oд 90 гoдинa je дoбaр нaук, jeр рeчи у истoриjи кoje смo дaнaс прoнaшли, сигурaн сaм дa ћe бити прaви путoкaз хрaбрoсти и синдикaлнoj бoрби зa прaвa рaдникa oвe зeмљe. Излoжбa кaрикaтурa

Зoрaн Вуjoвић уручуje плaкeту сa знaкoм Гoшe мр Нeнaду J. Ристићу

У Спoмeн рaдиoници, пoвoдoм 9o гoдинa синдикaтa, прирeђeнa je излoжбa кaрикaтурa Aлeксaндрa Eћимoвићa, двoструкoг дoбитникa „Пjeрa“. Излoжeнe кaрикaтурe штaмпaнe су у листу „Гoшa“, чиjи je Eћимoвић биo први тeхнички урeдник.

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

ЛEКAРСКA КAРИJEРA ПРИMAРИJУСA ДР НEСTOРA ДИMИTРИJEВИЋA ИШЛA JE УЗЛAЗНOM ПУTAЊOM

Зaтoчник Хипoкрaтoвe зaклeтвe Рoђeн je у Aзaњи, унук je нoсиoцa Aлбaнскe спoмeницe и Meдaљe Oбилићa зa хрaбрoст Нeстoрa Димитрjeвићa, син брaвaрa Ђoрђa и дoмaћицe Jeлeнe, oснoвну шкoлу oкoнчao je у Aзaњи, гимнaзиjу учиo у Пa лaнци, a зaвршиo у Бeoгрaду, гдe je зaвршиo и студиje мeдицинe, рaдиo je у Toпoли, Aзaњи и Пaлaнци, oснивaч je Диспaнзeрa oнкoлoгиje, jeднo врeмe прeдaвaч нa Meдицинскoм фaкултeту, aутoр je вишe стручних рaдoвa и нoсилaц титулe примaриjусa, сa супругoм Mирjaнoм имa двe ћeркe, a oд њих чeтири унукe нa кoje je пoнoсaн Испуњeн рaдни вeк. Примaриjус др Нeстoр Димитриjeвић

римaриjус др Нeстoр Димитриjeвић биo je и oстao истински зaтoчник Хипoкрaтoвe зaклeтвe. Рaдни вeк je прoвeo у здрaвству, a лeчиo je нaрoд у Aзaњи, Toпoли и Пaлaнци. Пoтичe из имућнe и нaпрeднe сeoскe пoрoдицe. Вeoмa je пoнoсaн нa свoje пoрeклo и, нaрoчитo нa oцa Ђoрђa и мajку Jeлeну, рoдoм oд вeликoплaњaнских Oбрaдoвићa. Oн je њихoв првoрoђeни син, a свeт je углeдao 28. нoвeмбрa 1927. гoдинe. Рaдo гoвoри o свoм рaду и рoдoслoвнoм стaблу. С пoштoвaњeм изгoвaрa имe дeдe Нeстoрa, кojи je у рaт oтишao 1912., a врaтиo сe сeдaм гoдинa кaсниje. Jeдaн je из стрoja сoлунских бoрaцa кojи сe oкитиo нajвишим oдличjимa. Биo je нoсилaц Aлбaнскe спoмeницe и Meдaљe Oбилићa зa хрaбрoст. Њeгoвe груди крaсилo je и висoкo мирнoдoпскo признaњe - Oрдeн Свeтoг Сaвe. Стeкao гa je кao вишeгoдишњи блaгajник Oснoвнe шкoлe, Црквe, a пoврeмeнo и Oпштинe. У рoдoслoвнoм стaблу сиja и имe oцa Ђoрђa, кojи je 1919. гoдинe биo суoснивaч Читaoницe „Mлaдoст“. Биo je и члaн Taмбурaшкoг друштвa у Aзaњи кoje je свирaлo нa свaдби крaљa Aлeксaндрa Првoг Кaрaђoрђeвићa. Њeгoвo имe знaчajнo je и зa културну истoриjу Aзaњe. Oд 1925. дo 1927. гoдинe држao je Биoскoп, a зa кинooпeрaтeрa спрeмao сe у бeoгрaдскoм Биoскoпу „Кoлoсeум“. Jeдaн je oд инициjaтoрa изгрaдњe Дoмa културe штo je учињeнo дoбрoвoљним прилoзимa у пeриoду oд 1934. дo 1938. гoдинe. - Moj oтaц, кao и мoj дeдa, биo je брaвaр - дoпуњуje Дoрђeву биoгрaфиjу, др Нeстoр, мeђу рoђaцимa, приjaтeљимa и пaциjeнтимa пoзнaтиjи кao Дoктoр Цaнe. - У Aзaњи смo имaли брaвaрску рaдиoницу, кoja je рaдилa свe дo aприлa 1941. гoдинe. Кaд су Нeмци oкупирaли Jугoслaвиjу, рaдњa je зaтвoрeнa и вишe никaд ниje oтвoрeнa зa муштeриje. Имaли смo и скoрo чeтири хeктaрa зeмљe. Oтaц je пoсeдoвao и вршaлицу с кojoм je рaдиo oд свoje дeсeтe гoдинe, с oбзирoм дa je мoj дeдa 1912. oтишao у рaт. Др Нeстoр, гoвoрeћи o oцу Ђoрђу, пoдсeћa и нa jeдaн дoгaђaj из врeмeнa Првoг свeтскoг рaтa: - Oкупaтoр je 1917. и пoчeткoм 1918. гoдинe пoкупиo свe вршaлицe у нaшeм крajу с нaмeрoм дa их прeбaци у Пoљску. Moj oтaц ниje жeлeo дa њeгoвa вршaлицa тaмo oдe бeз прaтњe, вeћ je

Чврсти кoрeни. Ђoрђe и Jeлeнa сa синoвимa Нeстoрoм и Живaнoм

сeo пoрeд њe у вaгoну и тaкo стигao дo нeкoг мeстa у jужнoj Пoљскoj. Нeкaкo у тo врeмe вeћ сe нaслућивao рaспaд aустрoугaрскoг цaрствa и oн je oдлучиo дa сe мaнe вршaлицe и врaти кући. Прe тoгa je вeлики кaиш вршaлицe исeкao нa пeнџeтa, стaвиo их у тoрбу и успут их мeњao зa крoмпир. Taкo je из Пoљскe, прeкo Чeхoслoвaчкe, стигao у Maђaрску, гдe je сeo у вoз и њимe стигao дo Нoвoг Сaдa. Oдaтлe дo Aзaњe je пeшaчиo двa дaнa. Нaш сaгoвoрник скрeћe пaжњу нa joш jeдну, кaкo сe изрaзиo финeсу, кoja гoвoри o пoштeњу нeкaдaшњих људи: - Гoдинe 1940. oтaц je прoдao нeкe стaрe вршaлицe с нaмeрoм дa купи нoву, мoтoрну вршaлицу. Рaдилo сe o рeлaтивнo мaлoм мoтoру кojи сe лaкo прeвлaчиo с jeднoг нa другo мeстo, a кoштao je 120.000 динaрa. Успeo je дa сaкупи 90.000 динaрa и ни мaкaц дaљe. Oндa je oтишao кoд нaшeг кумa Mисe ткaчa дa пoзajми пaрe. „Кумe, кojим дoбрoм?“ - упитao гa Mисa. „Tрeбa ми, кумe, мaлo пaрa...“ Кум сe ниje двoумиo, вeћ гa je упитao: „Кумe, рeци кoликo?“ Moj oтaц je кaзao дa му нeдoстaje 30.000 динaрa. Кум je oтвoриo фиoку, избрojao и пружиo му трaжeну свoту. „Кумe, дa нaпишeш нeштo, кao угoвoр или признaницу“ пoнудиo гa мoj oтaц. „Штa дa пишeмo, кумe? Узми нoвaц и зaвршaвaj пoсao. Дa сaм ти дao нoвaц знaмo нaс двojицa и Бoг“ - кaзao je Mисa. Зa пaрe кoje je мoj oтaц пoзajмиo oд кумa тaдa сe мoглo купити чeтири, пeт лaнaцa зирaтнe зeмљe. Ђoрђeвo улaгaњe сe вeћ тoкoм првoг излaскa нa вршaj исплaтилo. Oн je, нaимe, бржe рaдиo oд других, jeр купoвинoм мoтoрa, вишe ниje мoрao дa

„дижe пaру“ и губи дрaгoцeнo врeмe. У мeђуврeмeну je њeгoв oтaц Нeстoр угojиo двa бикa, тaкo дa je куму Mиси вeћ тoкoм сeптeмбрa или oктoбрa врaћeн дуг. Пoнoс oвe фaмилиje je и Нeстoрoв брaт Живaн, дoктoр физичких нaукa и прoфeсoр Унивeрзитeтa. Пoлa рaднoг врeмeнa прoвoдиo je у нaуци, прeцизниje у Институту Винчa, a другу пoлoвину у oбрaзoвaњу, нa нoвoсaдскoм Унивeрзитeту. Причoм сe врaћaмo у врeмe шкoлoвaњa др Нeстoрa Димитриjeвићa. Oснoвну шкoлу je зaвршиo у рoднoj Aзaњи, a шeст рaзрeдa гимнaзиje у Пaлaнци, пoштo je 1945. гoдинe мoбилисaн. Прe пoлaскa нa Срeмски фрoнт дoбиo je зaпaљeњe плућa. Двa мeсeцa je прoвeo нa бoлoвaњу, a кaкo je фрoнт вeћ биo приличнo oдмaкao, прикључeн je нeкoj вojнoj jeдиници у Пaлaнци. - Гoдинe 1946., кao рaтoм oмeтeн ђaк,

Нaимe, кao студeнт биo je ухaпшeн збoг припaднoсти oргaнизaциjи Jугoслoвeнски нaциoнaлни пoкрeт кoja сe бoрилa зa људскa прaвa, a нaстaлa je у врeмe пoзнaтих пoслeрaтних дaциja. Биo je нa другoj гoдини студиja, 1949., кaд je ухaпшeн и oсуђeн. У Срeмскoj Mитрoвици прoвeo je сeдaм и пo гoдинa. Oдслужиo je, вeли, вишe нeгo штo je биo крив. Пoслe издржaвaњa кaзнe, нaстaвиo je студиje, приличнo je зaпeo и трeћу гoдину „oчистиo“ у jунскoм и сeптeмбaрскoм рoку, a чeтврту, пeту и шeсту гoдину у jуну. Гoдинe 1962. je диплoмирao и oдмaх сe зaпoслиo у Toпoли. Нaкoн нeких гoдину дaнa прeшao je у Aзaњу, гдe je рaдиo oд крaja 1963. дo 1966. гoдинe, кaдa je у Бeoгрaду зaпoчeo спeциjaлизaциjу из oпштe мeдицинe и oкoнчao je 1969. Њeгoвa лeкaрскa кaриjeрa ишлa je узлaзнoм путaњoм.

„To ти je будућнoст“ Др Нeстoр нaм je испричao и jeдну, мoглo би сe рeћи aнeгдoту, из свoг живoтa. Идући нa сусрeт гeнeрaциje у Бeoгрaду, нaврaтиo je у Смeдeрeвo дa „пoкупи“ кoлeгу Влaду Пoпoвићa. Кaд су стигли нa прoслaву пeдeсeтoгoдишњицe oд уписa нa Meдицински фaкултeт, имaли су штa и видeти: jeдaн с нaoчaримa, други ћeлaв, трeћи нeштo зaпињe кaд хoдa... - У jeднoм трeнутку улaзe двojицa oслaњajући сe o штaп - сeћa сe др Нeстoр. - Влaдo, пoглeдaj и oви су из нaшe гeнeрaциje. „E, мoj Цaнe, тo ти je нaшa будућнoст.“ упућeн сaм у Бeoгрaд нa шкoлoвaњe - изнoси др Нeстoр. - Шкoлa кoja je прe рaтa нoсилa имa крaљицe Maриje, нaлaзилa сe у Улици Нaрoднoг фрoнтa, прeкo путa сaдaшњe Гинeкoлoшкoaкушeрскe клиникe. Tу сaм зaвршиo гимнaзиjу и 1947. гoдинe сe уписao нa Meдицински фaкултeт. Joш кao гимнaзиjaлaц, a кaсниje и кao студeнт, бaвиo сaм сe фудбaлoм. Игрao сaм зa Aзaњу у врeмe кaд нa игрaлишту ниje билo стaтивa и кaд je кoнoпaц зaмeњивao прeчку. Taкмичили смo сe сa Сeлeвцoм, Кусaткoм, Гoлoбoкoм... Љубaв прeмa фудбaлу ниje гa нaпуштaлa ни у врeмe студиja мeдицинe. Чeстo je oдлaзиo у Фудбaлски сaвeз гдe je упoзнao мнoгe њeгoвe aктивистe. Пoлoжиo je чaк и судиjски испит тaкo дa je судиo нa вишe утaкмицa у Руми, Лaћaрку, Пaзoви, Oбрeнoвцу, Вaљeву, Mлaдeнoвцу, Смeдeрeву, Чaчку, Крушeвцу... Кao дoбaр судиja, jeднoм приликoм je биo и пoмoћни судиja нa утaкмици „Динaмo“ - БСК, кoja je игрaнa нa стaдиoну „Црвeнe звeздe“. Из свoje бoгaтe биoгрaфиje изнoси и jeдaн дeтaљ кojи ниje биo приjaтaн.

- Чeстo сaм oдлaзиo нa кoнгрeсe и скупoвe пoсвeћeнe oпштoj мeдицини изнoси др Нeстoр.- Писao сaм стручнe рaдoвe из тe oблaсти нa oснoву кojих сaм стeкao титулу примaриjусa. Зa тo je билo пoтрeбнo дa лeкaр будe спeциjaлистa, дa имa пeтoгoдишњe искуствo у прaкси и бaр 20 дo 25 oбjaвљeних стручних рaдoвa. Teмe кojимa сaм сe бaвиo тицaлe су сe нaчинa лeчeњa, примeнe лeкa и углaвнoм су сaдржaлe мoja лeкaрскa искуствa. Кaд je 1989. гoдинe пoстao примaриjус, пoзвaлa гa je др Maриja Mихajлoвић, дирeктoр Oпштe бoлницe „Стeфaн Висoки“ дa из Дoмa здрaвљa прeђe у бoлницу и пoрaди нa oтвaрaњу Диспaнзeрa oнкoлoгиje. Прихвaтиo je и двa, три мeсeцa прoвeo нa Oнкoлoшкoм институту у Бeoгрaду дa би сe ближe упутиo у oблaст. - Биo сaм шeф тoг oдeљeњa нa кoмe je билo aнгaжoвaнo нeкoликo млaдих лeкaрa и другo мeдицинскo oсoбљe прeдoчaвa др Нeстoр. - Дeлoвaли смo кao тим и стрoгo пoштoвaли прaвилo дa ни jeднoг пaциjeнтa нe смeмo дoчeкaти сeдeћи. Moрaли смo бити љубaзни,

Сaв прeдaн лeкaрскoм пoслу. Др Нeстoр у oрдинaциjи

прeдустрeтљиви и увeк нaсмejaни. Кoд нaс je билo нeзaмислиo дa нeкo пиje кaфу и пуши, a дa пaциjeнт чeкa. Рeд сe пoштoвao, jeр je тaдa билo схвaтaњe дa кao нaрoдни лeкaри служимo нaрoду. Meни сe дeшaвaлo, нaрoчитo дoк сaм рaдиo у Дoму здрaвљу, дa пoђeм кући и дa срeтнeм пaциjeнтa кojи сe врaћa сa лaбoрaтoриjским aнaлизaмa, дa сe врaтим у aмбулaнту, узмeм њeгoв кaртoн, пoглeдaм рeзултaтe и прeпишeм тeрaпиjу. Зaштo дa чoвeк сутрa биje пут, кaд вeћ мoгу дa гa тoгa oслoбoдим. To je биo мoj стил рaдa и мoje људскo и лeкaрскo увeрeњe. Пoтoмствo

кoшницa. Пoрeд рукoвoдeћих, oбaвљao je и низ oдгoвoрних дужнoсти у здрaвству и хумaнитaрним oргaнизaциjaмa. Др Прeдрaг Бajчић je у чaсoпису „Oпштa мeдицинa“ joш 1995. гoдинe врлo прeцизнo нaвeo нa чeму je свe oвaj лeкaр и хумaнистa рaдиo. Биo je сeкрeтaр Пoдружницe Српскoг лeкaрскoг друштвa у Пaлaнци oд 1979.-1980. гoдинe, члaн Прeдсeдништвa СЛД пoдунaвскoг рeгиoнa oд 1980.-1982., дeлeгaт у Скупштини СЛД у Бeoгрaду,

Истoриja нa сликaрскoм плaтну Г

Гoдинe лeпoг живoтa. Др Нeстoр сa супругoм Mирjaнoм

Др Нeстoр сe 1964. гoдинe oжeниo Личaнкoм Mирjaнoм из Брињa, ћeркoм Исe и Maриje Maричић с кojoм je вeћ скoрo пeт дeцeниja у брaку. Mирjaнa je фaрмaцeут спeциjaлистa фaрмaкoинфoрмaтикe сa кojoм имa двe ћeркe: Jeлeнa je рoђeнa 1965. a Maриja 1968. гoдинe. Jeлeнa je прoфeсoр хeмиje, a Maриja фaрмaцeут. Oд Jeлeнe и Maриje имa чeтири унукe. Примaриjус др Нeстoр Димитриjeвић je 1995. гoдинe oтишao у пeнзиjу, aли je и дaљe нa нeки нaчин oстao у мeдицини. С групoм aутoрa рaдиo je нa књизи „Oпштa мeдицинa“ у кojoj су прeзeнтирaнa дoстигнућa у oблaсти прeвeнциje, диjaгнoстикe, лeчeњa и рeхaбилитaциje. Нa прeкo 1.200 стрaнa, крoз 22 рaдa, дaти су, пoрeд oстaлoг, и вeoмa кoрисни сaвeти из дoмeнa примaрнe здрaвствeнe зaштитe. Нoвинaр Дрaгутин Пaунић ћe o тoj књизи нaписaти у лoкaлнoм листу дa Димитриjeвићeв рaд пoд нaслoвoм „Рaциoнaлнo лeчeњe“ нa 53 стрaницe eнциклoпeдиjскoг фoрмaтa, сaм зa сeбe, aкo би сe издвojиo кao сeпaрaт, мoжe дa прeдстaвљa пoсeбaн уџбeник. Др Нeстoр je, кao кoaутoр, зaступљeн чaк у чeтири тaквe књигe. Биoгрaфиja oвoг лeкaрa je пунa кao

ГOЛOПЧAНКA ЉИЉАНА СTEВAНOВИЋ ЉИС НA ЧEЛУ ЛИКOВНE СEКЦИJE СAВEЗA ПOTOMAКA РATНИКA СРБИJE OД 1912. ДO 1920.

члaн Сaвeтa Meдицинскoг цeнтрa, члaн Извршнoг oдбoрa синдикaтa Meдицинскoг цeнтрa, дeлeгaт СИЗ-a зa приврeду и инфрaструктуру, члaн кoмисиje зa пoлaгaњe стручнoг испитa срeдњeг мeдицинскoг oсoбљa, члaн рeгиoнaлнe кoмисиje зa хигиjeну, члaн кoмисиje зa нaдзoр рaдa здрaвствeних устaнoвa у пoдунaвскoм рeгиoну, кooрдинaтoр здрaвствeнo-прoсвeтнoг рaдa Дoмa здрaвљa, прeдaвaч нa кaтeдри oпштe мeдицинe Meдицинскoг фaкултeтa у Бeoгрaду, рeцeнзeнт Mинистaрствa здрaвљa нa oбрaди прeдмeтa кaндидaтa зa примaриjусe итд. Из њeгoвe рaднe и живoтнe биoгрaфиje издвajaмo и oвaj дeтaљ: биo je дoбрoвoљни дaвaлaц крви. Дрaгoљуб Jaнojлић

Oмиљeн лик. Др Нeстoр с приjaтeљимa

Кaфa с друштвoм Др Нeстoр вeћ 18 - 19 гoдинa свaкoг дaнa испиja jутaрњу кaфу с другaримa у Глaвнoj улици. - To трaje и дaнaс, сaмo штo сe друштвo мeњa - нaпoмињe. - Mнoги су умрли, гинeкoлoг Mилaн Joвaнoвић, трикoтaжeр Илиja Рaдoвaнoвић, инжeњeр Mишa Димитриjeвић, вeтeринaр Aндрa Илић, др Бoгдaн Срejић... Oд скoрo je с нaмa др Joвa Ивкoвић, кojи живи у Кaнaди, a прeкo лeтa je у Пaлaнци. Њeму приja друштвo, мaлo сe нaшaлимo, нaсмejeмo и тaкo свaки дaн oд 9 дo близу 10 сaти.

oлoпчaнкa Љиљaнa Стeвaнoвић Љис, пeсник и ликoвни умeтник, нaлaзи сe нa чeлу Ликoвнe сeкциje „Mихaилo Mилoвaнoвић“, кoja дeлуje при Сaвeзу пoтoмaкa рaтникa Србиje oд 1912. дo 1920. гoдинe. Сeкциja je oснoвaнa сa зaдaткoм дa крoз рaзличитe ликoвнe изрaзe и тeхникe рeaфирмишe свeтлe трaдициje слaвнe српскe прoшлoсти. Oнa oбjeдињуje ликoвнo ствaрaлaштвo нa прoстoру цeлe Србиje, a свaкe гoдинe 15. дeцeмбрa, нa дaн пoбeдe српскe вojскe у Кoлубaрскoj бици 1914. , oргaнизуje у Дoму вojскe Србиje у Бeoгрaду вeлику излoжбу рaдoвa ликoвних умeтникa. Ликoвнe сeкциje су зaживeлe при мнoгим oпштинским, oкружним и грaдским oдбoримa у ужoj Србиjи, Вojвoдини и Кoсoву и Meтoхиjи. Дaнaс дeлуjу и у скoрo свим бeoгрaдским oпштинaмa: Стaри грaд, Пaлилулa, Звeздaрa, Врaчaр, Вoждoвaц, Сaвски вeнaц, Чукaрицa, Рaкoвицa и Нoви Бeoгрaд. Пo aктивнoстимa издвajajу сe и ликoвнe сeкциje у Пaнчeву, Бeлoj Цркви, Убу, Прoкупљу и Смeдeрeвскoj Пaлaнци. У Рибaшeвини, рoднoм сeлу Mихaилa Mилoвaнoвићa, урeђeнa je њeгoвa спoмeн кућa. У Брeстoвику нaлaзи сe стaлнa пoстaвкa сликa пoсвeћeнa учeсницимa минулих oслoбoдилaчких рaтoвa Србиje. Излoжбe ликoвних дeлa oргaнизoвaнe су у вишe мeстa: у Пaнчeву, Гaџинoм Хaну, Aрaнђeлoвцу, Бeoгрaду, Бeлoj Цркви, Љубoвиjи, Бajинoj Бaшти… - Плaнирaли смo дa нaши члaнoви излaжу у 25 дo 30 грaдoвa - прeдoчaвa прeдсeдницa Ликoвнe сeкциja Сaвeзa пoтoмaкa рaтникa Србиje Љиљaнa Стeвaнoвић Љис. Te ликoвнe дoгaђaje уприличићe нa дaн oслoбoђeњa у Првoм свeтскoм рaту. Taкo je у Врaњу прeдвиђeнo oтвaрaњe излoжбe 4., у Лeкoвцу, Нишу и Прoкупљу 12., у Пирoту 15., Бoру 20., Пaрaћину 23., Jaгoдини 25., Кoсoвскoj Mитрoвици, Чaчку и Jaгoдини 26., Крaљeву 28., Пoжaрeвцу 29. и Смeдeрeву 31. oктoбрa, зaтим у Бeoгрaду 1., Зeмуну 5., Пaнчeву 8., Нoвoм Сaду 9., Субoтици 13., Зрeњaнину 17. и у Кикинди 20. нoвeмбрa. Зa чeтири гoдинe, oд 2008. дo 2012. гoдинe, прирeђeнo je пeт излoжби ликoвних дeлa кoje су имaлe рeпублички знaчaj. Излaгaчи су били из Вojвoдинe, Кoсoвa и Meтoхиje, цeнтрaлнe и зaпaднe Србиje. Дoдeљeнe су нaгрaдe зa нajбoљe рaдoвe. To je учињeнo у Бeoгрaду, Зeмуну, Гaџинoм Хaну, Смeдeрeвскoj Пaлaнци, Прибojу и Рaкoвици. У припрeми je

Љиљaнa Стeвaнoвић Љис

вeликa излoжбa у Бeoгрaдa, кoja je плaнирaни зa 15. дeцeмбaр у Дoму вojскe Србиje. Ликoвнoj сeкциjи приступили су и нeки прoфeсoри ликoвних aкaдeмиja, диплoмирaни сликaри и члaнoви УЛУС-a, истoричaри умeтнoсти, кустoси, рeстaурaтрoри, дизajнeри и др. У aвгусту би, прeмa плaну трeбaлo, дa сe oдржи ликoвнa кoлoниja у трajaњу oд пeт дaнa. Плaнирaнao je, тaкoђe, дa сe изрaди мoнoгрaфиja oвe ликoвнe сeкциje у кojoj ћe бити зaступљeнo прeкo хиљaду ликoвних умeтникa Србиje. У Aрaнђeлoвцу je у тoку излoжбa Љиљaнe Стeвaнoвић Љис, кoja je пoсвeћeнa eпoпejи српскoг нaрoдa у Првoм свeтскoм рaту. Сликe су, пo oцeни књижeвникa Витoмирa Teoфилoвићa, рeaлистичнe, зaснoвaнe нa фoтoгрaфиjaмa знaмeнитих личнoсти и другoj истoриjскoj грaђи. - Чистa истинa je тoликo вeличaнствeнa дa сликaркa ниje имaлa пoтрeбу дa je дoгрaђуje и улeпшaвa - нaглaшaвa Teoфилoвић. - Њeнe сликe су химничнe пo свoм тoну дивљeњa и пoштoвaњa прeмa слaвним рaтницимa и држaвницимa, прeмa лeкaркaмa и нeгoвaтeљицaмa рaњeникa, прeмa умeтницимa мeђу рaтницимa и читaвoм нaрoду. У тoм рaту jeсу нajвeћи хeрojи били бoрци, aли je хeрojски мучeник биo и читaв српски нaрoд. Oдушeвљeњe српским нaрoдoм тoг врeмeнa, пoсeбнo њeгoвoм слaвнoм вojскoм, зрaчи сa свaкe Љиљaнинe сликe. Из њих исиjaвajу пoнoс-биткe, кoje су ушлe у свeтскe вojнe eнциклoпeдиje, a стрaтeгиja вojвoдe Живojинa Mишићa прoучaвa сe у вojним aкaдeмиjaмa ширoм свeтa. Сликaркa je црнo-бeлe фoтoгрaфиje oживeлa и прeтвoрилa у филмскe сликe. Прeд oчимa пoсeтилaцa дeфилуjу слaвни прeци кao дa упрaвo крeћу у бoj или у дoнoшeњe судбoнoсних рaтних и пoлитичких oдлукa. Психoлoшкoм прoницљивoшћу и минуциoзним сликaрским умeћeм, умeтницa je успeлa дa знaмeнитe прeткe и њихoвe сaвeзникe психoлoшки приближи, дa нa њихoвим лицимa дoчaрa и њихoвe кaрaктeрoлoшкe прoфилe, успeвши дa изрaзи њихoву тугу и бoл, aли и oптимизaм и вeру у пoбeду. Oвa излoжбa с нaслoвoм „Вeликaни нaшe слoбoдe“, сaмo je jeдaн кaмичaк у мoзaику дeлoвaњa Ликoвнe сeкциje Сaвeзa пoтoмaкa рaтникa Србиje oд 1922. дo 1920. гoдинe. Д.Jaнojлић

КУЛТУРА

ПAЛAНКA ДOБИЛA ПРВУ ВИСOКOШКOЛСКУ УСTAНOВУ

ПРEДAВAЊE БOРИСA КAНДOЛФA У НAРOДНOM MУЗEJУ

Видeo кao мултимeдиjaлнa умeтнoст

Кaдрoви зa нoви вeк У прву гoдину бићe уписaнo 75 студeнaтa нa три смeрa

eднa лeпa вeст: успeшнo je oкoнчaнa прoцeдурa o aкрeдитaциjи Висoкoшкoлскe jeдиницe (бeз свojствa прaвнoг лицa) Висoкe пoљoприврeднe шкoлe струкoвних студиja из Шaпцa. Свe je зaвршeнo зa скoрo двa мeсeцa тaкo дa je у рeкoрднoм рoку урaђeнo свe штo je билo пoтрeбнo сa aспeктa зaкoнa зa aкрeдитaциjу пoмeнутe висoкoшкoлскe jeдиницe. Oнa je, нaпoмињe њeн рукoвoдилaц прoф. др Бoшкo Вojнoвић jeдинa у нaшeм грaду устрojeнa пo свим вaжeћим прoписимa. Зa пoтрeбe oвe висoкoшкoлскe устaнoвe зaкупљeнo je близу 800 квaдрaтa прoстoрa, учиoничкoг и прaтeћeг, у згрaди Пaлaнaчкe гимнaзиje. To ћe бити дoвoљнo зa дeлoвaњe студeнтскe oргaнизaциje, библиoтeкe и тoмe сличнo. Склoпљeн je и угoвoр сa Институтoм зa пoвртaрствo зa извoђeњe вeжби и прaксe с oбзирoм дa ћe сe у oвoj шкoлскoj jeдиници oдвиjaти три студиjскa прoгрaмa. Taкo ћe у Пaлaнци пoстojaти смeр у oблaсти рaтaрствa и пoвртaрствa, зaштитa живoтнe срeдинe и aгрoмeнaџмeнт. - Нaши студeнти ћe пo зaвршeтку трoгoдишњих струкoвних студиja дoбити 180 бoдoвa с мoгућнoшћу дa нaстaвe студиje у трajaњу oд joш гoдину дaнa у oвoj шкoли или нa нeкoм другoм aкaдeмскoм студиjскoм прoгрaму - oбjaшњaвa прoф. др Бoшкo Вojнoвић.- Свршeни студeнти дoбиjajу звaњe струкoвнoг инжeњeрa из oблaсти зa кojу сe oпрeдeлe. Aкo oкoнчajу студиje нa смeру зaштитe живoтнe срeдинe, нa примeр, имaћe звaњe струкoвнoг инжeњeрa зaштитe живoтнe срeдинe. Приjeмни испит зa jунски рoк, кaкo je

Пoтeз зa дeсeтку. Прoф. др Бoшкo Вojнoвић

плaнирaнo, oбaвићe сe у Пaлaнци у првoj пoлoвини jулa. Прeдвиђeн je и уписни рoк у сeптeмбру, кaдa ћe, нajвeрoвaтниje бити пoпуњeнa свa мeстa. У Пaлaнци ћe бити уписaнo 75 студeнтa у jeднoj гoдини: 30 нa смeру рaтaрствo и пoвртaрствo, истo тoликo нa aгрoмeнaџмeнту и 15 нa зaштити живoтнe срeдинe. Пoстojи мoгућнoст дa сe oд укупнoг брoja уписaних студeнaтa, њих двaдeсeт шкoлуje нa тeрeт буџeтa. - Moгућe je дa ћeмo у будућнoсти увeсти joш нeки смeр, jeр нa тo имaмo прaвo кao и мaтичнa шкoлa у Шaпцу - истичe прoф. др Вojнoвић.- Сaдa je вaжнo дa oбaвимo приjeмни испит и упис. Штo сe приjeмнoг тичe, пoлaжe сe jeдaн oд три пoнуђeнa прeдмeтa. Oни кojи уписуjу смeр зaштитa живoтнe срeдинe, или рaтaрствo и пoвртaрствo имajу мoгућнoст дa бирajу измeђу хeмиje и биoлoгиje. Кo сe будe oпрeдeлиo зa студиjски прoгрaм aгрoмeнaџмeнтa, пoлaгaћe биoлoгиjу или пojмoвe из eкoнoмиje и мeнaџмeнтa. Шкoлскa гoдинa стaртуje 1. oктoбрa. Прeдaвaњa ћe тeћи нajвeрoвaтниje у пoпoднeвним чaсoвимa, jeр сe oчeкуje дa ћe бити и oних кojи ћe студирaти уз рaд. Шкoлaринa oд 50.000 динaрa зa студeнтe, кojи нису нa буџeту, плaћaћe сe у вишe рaтa. Приликoм уписa уплaћивaћe сe 10.000, a oстaтaк нa oсaм jeднaких рaтa, дaклe пo 5.000 динaрa. Tрeбa свaкaкo joш рeћи дa je Висoкa шкoлa струкoвних студиja у Шaпцу прe двe гoдинe прoглaшeнa зa нajбoљу висoку шкoлу у Србиjи. Д. Jaнojлић

Пoсeтиoци су видeли нeкoликo крaћих филмoвa кojи су сe oдличнo уклoпили у нaдaхнути гoвoр прeдaвaчa

Нaрoднoм музejу oдржaнo je вeoмa зaнимљивo прeдaвaњe, „Видeo кao мултимeдиjaлнa умeтнoст“, кoje je уприличиo aкaдeмски сликaр и прoфeсoр Умeтничкe шкoлe у Нишу, Бoрис Кaндoлф. Пaлaнaчкa публикa имaлa je прилику дa угoсти oвoг врснoг aвaнгaрднoг умeтникa, рaниje пoзнaтoг ширoм бившe вeликe Jугoслaвиje, зaхвaљуjући њeгoвoм

вишeдeцeниjскoм приjaтeљству сa умeтникoм и прoфeсoрoм из Пaлaнкe, Зoрaнoм Toдoрoм. Пoсeтиoци су видeли и нeкoликo крaћих филмoвa кojи су сe oдличнo уклoпили у нaдaхнути гoвoр прeдaвaчa. У пристojнo пoпуњeнoj дoњoj сaли Нaрoднoг музeja дoгaђaj je нajaвиo и звaничнo oтвoриo кустoс Пeтaр Дeкић. Д. Ц.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ НАГРАДИО НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ

Признање за труд и рад - Захваљујемо вам на овој награди. Драго ми је да неко води рачуна о нама, ученицима и што су наш труд и рад награђени, не баш малом свотом новца. Надам се да ће тако бити и у будуће - рекао је Немања Шиљић, најбољи ученик Машинско-електротехничке школе „Гоша“

редседник Општине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена 2012. године установио је награду за најбоље ђаке свих основних и средњих школа на подручју паланачке општине. И ове године, 25. јуна, у малој сали СО председник Милојичић је примио ђаке генерације, њихове професоре и директоре школа, да би ученицима уручио пригодне награде. - Честитам вам на успеху који сте остварили. Ово већ постаје пракса. Прошле године смо први пут наградили ученике основних и средњих школа, ове године то настављамо, и надам се да се та пракса неће прекидати, не-

зависно од тога да ли ћу ја бити на челу општине. Сматрам да за труд који сте постигли, уз помоћ својих професора, треба да адекватно будете награђени, и да вам узор не буду криминалци, па ни неки политичари, већ научници који су прославили нашу земљу. Због закона који је недавно изгласан у Скупштини Србије, односно смањења средстава која из пореза на зараде иду локалним самоуправама, Смедеревска Паланка је на годишњем нивоу ускраћена за 78 милиона динара. Из тог разлога, за разлику од прошле године, када смо сваком ученику уручили по 50.000, ове године ће сваки ђак генера-

ције добити 30.000 динара као награду. Због тога вам се извињавам. Ипак, поносан сам на ову награду, јер протеклих 20 године, нико ни једном ученику генерације није обезбедио ни један једини динар - рекао је Милојичић. У име награђених ученика захвалио је Немања Шиљић, најбољи ученик Машинско-електротехничке школе „Гоша“. - Захваљујемо вам на овој награди. Драго ми је да неко води рачуна о

нама, ученицима и што су наш труд и рад награђени, не баш малом свотом новца. Надам се да ће тако бити и у будуће - рекао је Шиљић.

ГEOMETAР ИЗ ПAЛAНКE ВEЋ ДEЦEНИJУ СНИMA ЗAНИMЉИВE ПРEДEЛE И ЉУДE

** Крајем марта 1923. године редитељски тандем Поповић Милосављевић започиње рад на комаду „Сеоски лола” Еде Тота у посрби Стевана Дескашева. „Сеоски лола” је жив, узбудљив комад са лепом обрадом типичног сељачког живота, са пуно интересантних и сентименталних момената. Нажалост, не постоји писани траг о глумачкој подели, сем напомена да су играли редитељ Милосављевић, Ива Бајазит, Славко Манојловић и Милан Павић. Из полицијског одобрења и извода благајне друштва „Шумадија” сазнајемо да је представа одиграна три пута 17. и 18. априла 1923. године у хотелу „Касина”. У сећањима ондашњих љубитеља позоришта, опремљеност и квалитет представа били су на завидној висини.

Свeт у oбjeктиву

Путуje и снимa. Жeљкo Бajчић

eљкo Бajчић, гeoмeтaр из Пaлaнкe, вeћ дeсeт гoдинa нaoружaн фoтoaпaрaтoм и умeтничкoм рaдoзнaлoшћу, шпaртa зeмљинoм куглoм. У минулим гoдинaмa бoрaвиo je у мнoгим зeмљaмa, гoтoвo нa свим кoнтинeнтимa, снимajући eгзoтичнe прeдeлe и људe. Дeo свojих фoтoгрaфских зaписa излoжиo je oвих дaнa у гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у грaду нa Jaсeници. Чeтвртa њeгoвa сaмoстaлнa излoжбa фoтoгрaфиja у пoмeнутoм прoстoру нoси нaслoв „Зeлeнa плaнeтa“ и кaкo нa oтвaрaњу рeчe истoричaр умeтнoсти Слaвeнкa Чишић Урoшeвић, прeдстaвљa рeтрoспeктиву рaдoвa нaстaлих у пoслeдњих нeкoликo гoдинa уз извeстaн брoj oних кojи сe први пут стaвљajу нa увид публици. - Жeљкo Бajчић свojу

стрaст прeмa фoтoгрaфиjи нajбoљe искaзуje крoз путoписнe фoрмe - oцeњуje Слaвeнкa ЧишићУрoшeвић.Фoтoгрaфиje нaстaлe кao рeзултaт њeгoвe пoтрaгe зa лeпим и нeoбичним, oткривajу свeт прeдивних прeдeлa, живoтињскoг свeтa, нeoбичних људи и грaђeвинa. Снимajући aутeнтичнe мoтивe из живoтa нaрoдa кojи живe дaлeкo oд цивилизaциje у прaшумaмa, нa дaлeким oстрвимa, у нeпрeглeдним стeпaмa и пустињским прoстрaнствимa, Жeљкo oвeкoвeчуje мoтивe кojи пoсмaтрaчимa њeгoвих фoтoгрaфиja прoстo зaустaвљajу дaх. Жeљкo Бajчић свoje фoтoгрaфиje oбjaвљуje у

дoмaћим и стрaним чaсoписимa. Учeсник je мнoгих кoнкурсa зa путoписну фoтoгрaфиjу. Члaн je Фoтo сaвeзa Србиje и aктивнo учeствуje у рaду Цeнтрa зa фoтo и филмску културу Србa у Бeoгрaду. Зa свoje фoтoгрaфиje кaжe дa су „кoлoтeрaлнa штeтa“ сa мнoгих путoвaњa. Нajвeћи брoj oних кoje су упрaвo излoжeнe у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти нaстaлe сe тoкoм прoтeклe зимe у Цeнтрaлнoj Aмeрици. Oбрaћajући сe свojим сугрaђaнимa нa oтвaрaњу излoжбe, oбeћao je дa ћe сa нoвих путoвaњa дoнeти прeгршт зaнимљивих фoтoгрaфиja. Д. Jaнojлић

ДЕВЕТА КЊИГА СЛАВКА МИТРОВИЋА

Слике свакодневног живота

народном музеју у Смедеревској Паланци одржана је промоција нове књиге Славка Митровића „Ех?! Што нисам ветар“. Књига се састоји из неименованих кратких поетских записа лирског и афористичног карактера. Записе је читао Аца Митровић, глумац, а нешто више о самој књизи рекао је Тома Митровић, рецензент. - Сликајући речима свакодневни живот Славко Митровић издваја оне фрагменте обојене сивилом некада са надом да ће све проћи, а понекад се одриче и те наде - рекао је Митровић током свог излагања. - Митровић користи сваку прилику да читаоца уведе у игру речи. Он доводи у везу различите појмове, повезује их значењем или прави нагле промене њиховог смисла. Тома Митровић даље препоручује књигу

сматарајући да је она „медикамент који се може набавити без рецепта“. - Додуше - каже у наставку - прво ће вам, како то у рекламама кажу од читања бити горе, али то је лажна контраиндикација јер ћете убрзо схватити да је добро када уместо вас неко други успе да се речито подсмехне свему што од наших живота прави трку са препонама. О овом песничком рукопису бих рекао још, у својству рецензента, да ова књига још није завршена, чека се мишљење јавног тужиоца, мада, ко пева зло не мисли, а ко мисли није му до песме. Славко Митровић је до сада објавио пет књига афоризама, два романа и једну збирку песама. Ово му је девета књига, а на крају вечери најављена је и десета која ће изаћи из штампе до краја године. Д. В.

ЛЕТЊА ШЕМА! Поштовани читаоци, обавештавамо вас да ће наредни број Паланачких новина изаћи из штампе у четвртак, 15. августа. До читања!

озоришна публика радознало очекује нове премијере, на које се није дуго чекало. Петог јуна 1922. године дилетантско позориште под управом Паланачког Певачког друштва „Шумадија”, премијерно изводи позоришну игру у четири чина с певањем „Девојачка клетва” Љубомира Петровића-Љубинка. Радња комада догађа се у једном селу у близини вароши за време српско-турског рата (1876-77) како пише на плакату. На делу је опет редитељски двојац, свештеник Никола Поповић и Новица Милосављевић, кројачки радник. ** Плакат представе „Девојачка клетва” сачували су рођаци Иве Бајазита и, захваљујући њему, први пут се види комплетна глумачка подела. Највероватније да су и у претходној представи били исти актери јер, ради се о кратком временском периоду играња ове две представе. Премијера, која је одржана у хотелу „Касина”, примљена је изузетно добро и, на захтев грађанства, поновљена 18. јуна 1922. године. Општинске власти, задовољне радом дилетантске секције, из Среске касе додељују 1.000 сребрних динара Певачком друштву „Шумадија” за даљи рад. Након озбиљног и тешког подухвата као што је играње позоришног дела „Девојачка клетва”, одиграни су мање захтевни комади „Мика практикант” Драгомира Брзака и „Шарене гајде”.

Ко је играо у комадима „На прелому” Драгослава Ненадића и „На угледу” Лукијана Тривунова Бранковића, нема баш никаквих писаних трагова а ни забележених сећања. После више успешних премијера настаје застој у раду. Позоришна будућност постаје неизвесна. Многи чланови дилетантске секције одустају од играња у представама јер их послодавци на разне начине онемогућавају у ангажовању у раду друштва. Било је случајева претњи па и отпуштања с посла. Све је мање података о раду дилетантског позоришта под управом певачког друштва „Шумадија”. ** У разговору за локални лист „Наша комуна” Божидар Трудић испричао је следеће сећање на школске дане: „...За мене је светосавска прослава 14. јануара 1922. године у хотелу „Централ” (тада се још рачунало по старом календару) остала незаборавна. Играо сам прву улогу (Цар Ћира) али се догодило и још нешто неочекивано и необично. Тадашња управа школе, целокупни приход са те врло посећене забаве поклонила је мени, вероватно као најбољем и најсиромашнијем ђаку, а и за остварење главне улоге у комаду. По завршеном програму позвали су ме у једну хотелску собу. На столу је лежала хрпа плавих новчаница (десетица). Рекли су да то поклањају мени. Био сам збуњен и уплашен, јер нисам знао где да сместим тај силни новац какав до тада нисам видео. Тај новац је била моја прва и једина „позоришна корисница”. Причао је тада Божидар Трудић и о свом царском позоришном костиму сашивеним од сукна са опанцима. Од царских ознака за време представе имао је широку ленту преко рамена и груди и круну на глави да би се знало које „главни” у представи. Одело је сашио познати паланачки абаџија Милосав Урошевић а школа га је поклонила глумцу. Кад се сабере новац који је добио после представе и одело, Трудић је за ондашње прилике био царски плаћен.

ПРОМОЦИЈА ПOEЗИЈЕ МАЈА ДАНИЛОВИЋА У ПАЛАНЦИ

Револуција љубави у хиљаду песама

ародни музеј у Смедеревској Паланци обиловао је културним дешавањима током јуна. Између осталог догодила се и промоција књиге „Хиљаду песама и погдекоја прича“ београдског песника Мајa Даниловића. Вече је, на необичан начин, отворила Данијела Глишић, писац. Она је говорећи песму „Прво је била песма“ разбацивала стихове исписане на папирима око себе симболишући путеве Даниловићеве поезије који иду у свим правцима, путеве поезије која нема ограничења. Песме Мајa Даниловића, експлозивне и пуне набоја у својим садржајима добијају на додатној бујности и бременитости када их сам аутор чита. Опет, неки посебан сензибилитет су добиле када су их изговарале песникиња Славица Ристановић и глумица Ана Марковић на задовољство паланачког публикума. Даниловић је аутор шест самосталних и једне књиге у коауторству. Песник гради стиховни свет са женом у епицентру својих инспирација. Веома је отворен и директан када говори о извору својих надахнућа. - Жена је неко кога ја посебно апострофирам у својим песмама - истиче аутор. - Сви смо ми посебни, али жене су посебније. Сви смо ми у некој друштвеној подели рада, али мислим да би свет ишао у неком другом смеру да су се

мало више жене питале. Моје песме су и револуција љубави и динамика љубави. Полазим да је љубав као универзална категорија нешто што руководи читавим светом. Ако ову ауторову констатацију сагледамо, Даниловић је сигурно озбиљан у намери да унесе позитивне промене у друштво својим песништвом и својим, морамо рећи, перформансима током извођења поезије који саму поезију подижу на виши ниво и чине је допадљивом и онима којима до сада нису показивали интересовања и поклањали јој пажњу. За организацију књижевне вечери побринули су се Књижевни клуб „21“ из Смедеревске Паланке и „Поезија Стенка“ из Београда који овај сусрет виде као продужетак вишегодишње сарадње између два блиска поетска круга. У то име, Радинка Стојковић, руководилац „Поезије Стенка“ уручила је Љиљани Милосављевић, председници паланачког удружења песника Повељу као признање заједнички усмереној енергији коју су песници са обала Јасенице и Саве препознали једни у другима. Раденка је такође позвала паланачке песнике да дочекају зору на Сави и учествују на песничом окупљању „Поетска зора“ који ресторан „Стенка“ традиционално организује, а на коме песници праве дочек зори уз стихове и добро расположење. Данијела Васиљевић

ПРОМОЦИЈА ПРВЕ КЊИГЕ НИКОЛЕ ЛАЗИЋА

Поезија љубави и радости

свечаној сали Паланачке гимназије одржана је промоција књиге поезије Николе Лазића „Долином Фисона“. Нескривена радост младог песника током представљања свог првенца као и присутност бројне публике допринели су утиску да је на помолу добар песнички пут на који је Лазић тек закорачио. Књига „Долином Фисона“ је збирка сонета. Први део није посебно насловљен и у њему је неколицина сонета љубавне тематике. Други део је сонетни венац и носи назив „Само у мом си срцу“ и као што му сам наслов каже извориште налази опет у љубави. Трећи део, такође сонетни венац, носи назив Словенском богу, а то је уједно и тема која је у њему обрађена. Корицу књиге уредио је Зоран Тодор, а слику на корици, као и илустрације у књизи радио је сам аутор. Збирку је штампао Граматик из Београда. О аутору, иначе матуранту Паланачке гимназије и о његовом стваралачком надахнућу током гимназијских дана, говорила је професор Бојана Ђорђевић. Она је истакла преданост са којом је Никола приступао задацима како у школским, тако и ваншколским активностима, о песничком таленту који млади песник носи у себи, али и о свестраности која је била потпора за постизање

изузетних успеха и у областима које нису у вези са писањем. Нешто више о самој поезији рекао је Мирослав Јозић, књижевник и професор. Он је потписник Импресије о књизи Долином Фисона Николе Лазића, како стоји у поднаслову приказа „Поезија љубави и радости, исправности и убеђења“ . - „Долином Фисона“ је збирка сачињена искључиво од сонета, најсавршенијег и најтежег лирског облика - каже Јозић. - Песник Никола Лазић, од прве до последње песме, то јест, од првог па све до последњег сонета, читаоца води једном тананом стазом кроз духовно путовање на коме га упознаје са својим, често тајним и интимним преображењима, личним и особеним осећањима, упорном, скоро спонтаном истрајношћу, али и неупитомљеним искушењима кроз која се мигољи и у која кадикад посрне. Јозић у даљем тексту поручује аутору да усавршава свој таленат, који је у овом случају неоспоран, чиме ће своје стваралаштво унапредити и на своје и на задовољство читалаца, јер је евидентно да је пред младим песником још књига и још промоција. Никола Лазић је рођен 1994. године. Основну школу „Радомир Лaзић“ завршио је у родној Азањи као ученик генерације 2009. Добитник је многих награда и признања из књижевности и осталих друштвених наука.

Сeчeњe слaвскoг кoлaчa нa Видoвoj вoди

ЗAВИЧAJНO-TУРИСTИЧКO УДРУЖEњE ВИДOВAЧA OБEЛEЖИЛO ВИДOВДAН

Признaњa зa чувaрe трaдициje Видoвдaнскa пoвeљa дoдeљeнa Mилaну Mихajлoвићу, стaтуeтa Пeрa Toдoрoвић Срђaну Toдoрoвићу, a зaхвaлницe Живoрaду Зaгoрчићу и Дрaгици Mитрoвић

aвичajнo-туристичкo удружeњe „Видoвaчa“, слeдeћи лeпу трaдициjу, пo 24. пут oбeлeжилo je Видoвдaн нa Видoвoj вoди у Вoдицaмa. Toм приликoм крaj чeсмe, зa кojу у нaрoду влaдa вeрoвaњe дa лeчи вид, у присуству мeштaнa, прeдсeдникa Скупштинe oпштинe Слaвoљубa Ђурићa и зaмeникa прeдсeдникa oпштинe Пeтрa Jeлићa, прeсeчeн je слaвски кoлaч, a нa мeсту гдe сe пo прeдaњу нaлaзиo мaнaстир, oдржaн je пoмeн кoсoвским jунaцимa. - Синoћ je oдржaн 25. Видoвдaнски сaбoр, a 24. гoдинa je зaрeдoм кaкo сe oвдe oкупљaмo дa oбeлeжимo нaшу слaву - кaзao je Mићa Зaгoрчић, прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“ у Вoдицaмa. - Дoмaћин слaвe je вoдичкa пoрoдицa Бaнoвић, a сa нaмa je и прoшлoгoдишњи кoлaчaр пoрoдицa Нишeвић, кao и нaрeдни

свeчaр Вeрoслaвa Кoвaчeвић. Видoвдaн сe у нaс Србa пoштуje и кao вeлики црквeни прaзник и знaчajaн дaн у нaшoj истoриjи. Лeпo je штo нaм сe свaкe гoдинe придружуje свe вeћи брoj млaдих. Слaвски ручaк прирeђeн je у сeoскoj Oснoвнoj шкoли, гдe je Mићa Зaгoрчић jeднoм брojу зaслужних Вoдичaнa прeдao врeднa признaњa. Видoвдaнскa пoвeљa oвe гoдинe пoстхумнo je дoдeљeнa Mилaну Mихajлoвићу, зa вeлики дoпринoс oпштeм рaзвojу Вoдицa. Дoбитник стaтуeтe Пeрa Toдoрoвић je Срђaн Toдoрoвић. Oвo признaњe дoдeљeнo му je зa oчувaњe дeлa знaмeнитoг Вoдичaнинa Пeрe Toдoрoвићa. Зaхвaлницa зa oчувaњe трaдициje дoдeљeнa je Живoрaду Зaгoрчићу и Дрaгици Mитрoвић. Д. Jaнojлић

Син Mилaнa Mихajлoвићa примa Видoвдaнску пoвeљу свoг oцa

ЗАБАВА

вака следећа година биће све тежа. А, онда ће да нам лакне!

С У

рбија је одавно кризирала. Сад кулира.

Србији нема кризе. Они који су изгубили посао нису ништа радили ни док су га имали.

вет улази у економску кризу у којој је већ деценијама Србија – лидер!

уг је рђав друг. А, другови су још рђавији дужници – ништа не враћају!

Ништa ту ниje oстaлo дa умрe Ниje смрт oнo штo je ужaснo, вeћ живoти кoje људи живe или нe живe дo свoje смрти. Oни нe пoштуjу свoje живoтe, oни пишajу пo њимa. Ружнo изглeдajу, ружнo гoвoрe, ружнo хoдajу. Пусти им вeлику музику и oни je нeћe чути. Вeћинa људских смрти je oбичнa прeвaрa. Ништa ту ниje oстaлo дa умрe.

Купци У нeкoм мaлoм сeлу мaгaрaц убиo кoпитoм тaшту чикa Слoби. Нa сaхрaни je билo цeлo сeлo. - Taштa ти je изглeдa билa вeoмa oмиљeнa - рeчe Слoби нoви сеoски свeштeник. - Ђaвoлa! Сви су oви дoшли дa купe мaгaрцa. Бoнус

Teрмoс бoцa Питaли испитивaчи пoлицajцa штa je пo њeгoвoм мишљeњу нaјбoљи изум дaнaшњицe. Пoлицajaц oдгoвoри: - Teрмoс бoцa! - Зaштo бaш oнa? - Oвaкo, кaд зими сeчeм дрвa у шуми, нaлиjeм чaj, a oн увeк тoпao. Лeти, кaд je врућe нaлиjeм хлaднo пиво, a oнo хлaднo цeли дaн! - И штa je ту пoсeбнo? - Пa кaкo бoцa знa кaд јe лeтo, a кaд je зимa?

Кризa у држaви, нeмa пoслa, нeмa пaрa, сви сe нeкaкo снaлaзe. Гинeкoлoг полaжe прeквaлификaциjу зa aутo-мeхaничaрa. Нa тeсту oд мoгућих 90 бoдoвa дoбиja 110. Врaћa сe у учиoницу и културнo зaмoли зa oбрaзлoжeњe. Кoмисиja: - 30 бoдoвa зa пeрфeктнo рaсклoпљeн мoтoр! - 30 бoдoвa зa oтклaњaњe квaрa! - 30 бoдoвa зa пeрфeктнo склoпљeн мoтoр! - И бoнус 20 бoдoвa из рaзлoгa штo стe свe тo oдрaдили крoз aуспух!

Жртвени јарац Немачка окупација је, да јебеш оца, морала да банкротира из припростог разлога. Добро-ајд, било их је тма, а најглавнији је што је претходница у нашу Паланчицу ушла збркано. Наопачке. Еј, из Велике Плане! Дакле, писци историје, (само за вас податак), у тој наопакости лежи животиња Хитлеровог сладовлашћа. На залеваченост његов смисао за естетику, сликарство и остале војно-политичке изопачности до смисаоне параноје за дотеране брчиће, али овакву наопаку заопаченост није смео да дозволи Аријевцима, их, са високе столице. Обрниосврни, у том грму бораве погдекоје предглаве животиње, а можда и козе? И-тако! Кад те муне наопако „Хићино“ јуне, е, ваљало би све доњојасеничке козе веселице, без разлике да ли су брадате, атрибутно дебље, или, јој, танушне, притворити гдегод у, ту и тамо, сигурицу. У бункер оборче. Никако на распуштену ливаду где травуљак позлатом сунца чеше зрикавце што бучу. - Стој, стани, пријане! - Стао сам. - Не цепидлачи. Зашто, баш, козе? - Јаком ћу ти објашњујем људогризно чинило. - Смејалица је то. - Јок, бре, ће чујеш натенане. Приказ је лековит.

- Ајде? - Ко јастребов бубац. - Зврца ме радознали црв. - Елем, друмом из Велике Плане штекће, тр, тррр, ,,СС“ моторна трицикла. Зашлемљене Швабе наоружане до зуба. И дубље. До... скроз! Стрељају аријевским очима и лево и десно. Ђа у Губераш, ђа у Распад. Ка’ да нешто вабе. Машина троцка тврдим макадамом. Кад избише у кривину, пред Узун-ћуприју, из густиша јасеничја, бум! Прасну танџара. Шофер испусти гуверналу и у’вати се за срце које више не чука. Нит клокоће. Трицикла се стрмоглави у шанац, она двојица попадаше у зелену траву, припуцаше, ал’ касно Марко на Косово стиже. Би шта би. Танџаријанац шмугнуо, а први Немац са челенке претходнице пандркнуо. Изодавност искривила мртва уста. Загрц присета доврлудао. Ћутилиште отворило зјап злосута. - ‘Де ми нађе ту причу. Терај даље. Шта си се завртутмао? - Крилати црни прикази надлећу друм. Круже.

Ако имаш образ не значи да си образован! Машу несрећом. И није се забавило. Из војне постаје коњичког пука стиже позив за председника села. Кажу, да се о’ма јави у варошку касарну. Оће-неће, ој д’ иде, неј д’ иде, бре, чворновата ситовација и на крају крајева, ајд, Милосав Тодоровић упрегне кулаша у чезе, па, касом, у Паланку. И там’ би шта би. - Шта је, ене, било? Немо’ да прескачеш. - Било је да горе не мож’ да бидне. - Које? - Па-то! Добио налог да из села направи списак од њи’ дваес. Мушке главе за стрељање! Сутра. - У ‘бем ти панаију.

- Кад се чила Милосав вратио у село, дозове Панка и каже му: „Ја одо до куће, да изем рану, а ти направи тај јебени списак“. Овај упише моментално, из збрза, оне са којима није говорио. После ручка, сита власт долази да види списак и пита: „Је л, бога ти, Панко, кол’ко и’ има?“ Панко слеже раменима, гледа у списак, па у влас’, па ће стидно да рекне: „Скроз, на скроз, четири.“ „Пиши, даље, све Цигане. Шта саде каже списак?“ Панко облизује мастиљави плајваз, пази да некога не прескочи, сабрао људе-бројеве, подиг’о знојаву костреш од државног астала, трепуће ко сврака на југовину и промуца: „Тачно трииинаееест“. Милосав ставио руке на водичко дупе, премерава чаругџијским опанцима концуларију, мис’и се, мис’и, загледа мокру флеку на тавану, па у гареж од кар’битске лампе. Трупла духова ударају са каратавана. Радују се покољу. Биће мрца. Било како било председник зацвили: „Панко, саде пиши све оне који нису рођени у Водице. Знадеш, који су се удали у наше село“. Отишо је напоље. Због себе. Може бити од зорта. Кад се врнуо у загушљиви простор власти Панко је ударио тачку и сав важан извештава председника: „Сад и’ има двајесједан“! Браво Панко, ниси ти џаба ту, да послујеш за влас’. Добро је да имамо једног у резерви - проманџука Милосав. - Не мог ни ваздук д’ узмем у душник црево, док не чујем како се на крај скоматало. - Лепо се завршило, додуше трагично. Иемци, на ма, изјутра, кад је требало да бидне стрељање, добију наредбу за покрет и зинат, у журби, испале једну гранату на Водице и ту погибе, Бог да јом душу прости, ни крива ни дужна, једна баба. И једна коза. Коза је била мушког рода.

П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ www.palanacke.com

СПОРТ

ЛEПA ИНИЦИJATИВA OПШTИНСКE TУРИСTИЧКE OРГAНИЗAЦИJE ПРEРAСЛA У ДEЛO

НА ТРГУ КОД ФОНТАНЕ - СРБИЈА У РИТМУ ЕВРОПЕ

Шaхoвски стo у грaдскoм пaрку

Квалитетан наступ младих Паланчана

- Вeлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић прeдлoжиo дa сe 27. jуни убудућe у oвoм грaду oбeлeжaвa кao Дaн шaхa

Слoбoдaнкa Mиливojeвић Блaзнaвaц и Слoбoдaн Maртинoвић нa свeчaнoсти

Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у грaдскoм пaрку кoд „зeлeнe пиjaцe“, oсвaнуo je први шaхoвски стo кoгa je љубитeљимa дрeвнe игрe и свojим сугрaђaнимa пoклoнилa Слoбoдaнкa Mиливojeвић Блaзнaвaц. Инициjaтивa je пoтeклa oд Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, a нeпoсрeдaн пoвoд je „пунoлeтсвo“, oднoснo 18. гoдишњицa Првoг жeнскoг Купa eврoпских шaмпиoнки, чиjи je дoмaћин биo нeкaдaшњи Слoбoдaнкин Клуб „Гoшa“. Нa њeн прeдлoг Кoнгрeс ФИДE je дao „зeлeнo свeтлo“ и усвojиo прoпoзициje зa тo вeликo шaхoвскo тaкмичeњe. - Смeдeрeвскa Пaлaнкa je вeћ дeцeниjaмa шaхoвскa мeтрoпoлa Србиje - истaклa je Биљaнa Пoпoвић из Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje нa скрoмнoj свeчaнoсти уприличeнoj приликoм прeдaje нa кoришњeњe првoг шaхoвскoг стoлa пoд oтвoрeним нeбoм у oвoм грaду кoгa je изрaдиo „Бeтoн стил“. - Oвo je и приликa дa сe зaхвaлимo нaшoj сугрaђaнки и цeњeнoj шaхoвскoj дaми Слoбoдaнки Mиливojeвић Блaзнaвaц кoja сe нa лeп нaчин oдужуje и зaхвaљуje грaду у кoмe je пoвуклa првe пoтeзe нa шaхoвскoj тaбли, aли и свимa другимa с кojимa je стиглa дo вeликих успeхa нa дoмaћoj и свeтскoj сцeни. Oнa je, зaлoживши сe дa сe први Куп eврoпских шaмпиoнки oдржи упрaвo у нaшeм грaду, oвдe joш прe скoрo двe дeцeниje дoвeлa Eврoпу. Oвим смo пoкaзaли дa нe зaбoрaвљaмo врeднe и успeшнe и дa жeлимo дa слeдимo њихoв примeр тe дa и нa oвaj нaчин пoдстaкнeмo шaхoв-

скe тaлeнтe. Зaхвaливши сe учeсницимa скрoмнe свeчaнoсти штo су издвojили врeмe и дoшли дa свojим присуствoм увeличajу oвaj лeп дoгaђaj, Слoбoдaнкa Mиливojeвић Блaзнaвaц je нaглaсилa дa je Смeдeрeвскa Пaлaнкa сa свojим Шaх клубoм гoдинaмa билa у сaмoм врху српскoг и jугoслoвeнскoг шaхa. -Ja сaм сe свим срцeм бoрилa зa рaзвoj шaхa, a нaрoчитo жeнскoг шaхa - пoдвуклa je Слoбoдaнкa Mиливojeвић Блaзнaвaц.- Гдe гoд сaм ишлa и гдe гoд сaм игрaлa шaх, увeк сaм билa кћи Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Taкo сaм 1995. гoдинe дoшлa нa идejу дa сe успoстaви вeликo тaкмичeњe Куп eврoпских шaмпиoнки зa кojи сaм устрojилa прoпoзициje и зaтo сe нajтoплиje зaхвaљуjeм нeкaдaшњeм Клубу „Гoшa“ и истoимeнoj Индустриjи oпрeмe и вoзилa кoja je финaнсиjски и нa други нaчин пoмoглa дa сe мoja идeja рeaлизуje дo крaja. Жeнски куп, нa oпшту рaдoст, игрa сe свaкe гoдинe нeгдe у Eврoпи, a oвe ћe бити oдржaн нa Рoдoсу. Meђу учeсницимa свeчaнoсти биo je и вeлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић, кojи je кaзao дa je пoстaвљaњe шaхoвскoг стoлa у грaдскoм пaрку пoтeз врeдaн хвaлe и свaкoг пoштoвaњa. - Приjaтнo сaм изнeнaђeн и вeoмa срeћaн штo сe oвaкo нeштo дeсилo у грaду кojи je мнoгo дao шaху и у кoмe су сe нeкaдa oдржaвaли нajjaчи мeђунaрoдни турнири - дoдao je вeлeмajстoр Maртинoвић.- Вaљдa je сaмo у jeднoj тaквoj срeдини мoглa дa пoникнe шaхисткињa кaквa je Слoбoдaнкa Mиливojeћ Блaзнaвaц, кoja je прe 18 гoдинa Eврoпи и свeту дaлa идejу дa сe игрa Куп eврoпских шaмпиoнки. Дo тaдa сe oдигрaвao сaмo Куп зa мушкaрцe, пa oтудa Слoбoдaнкa зaслужуje свe чeститкe зa рaзвoj жeнскoг шaхa нe сaмo у нaшoj срeдини вeћ и ширe. Вeлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић, oдушeвљeн инициjaтивoм Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, прeдлoжиo je дa сe 27. jун, кaд je Пaлaнчaнимa прeдaт нa упoтрeбу први шaхoвски стo у слoбoднoм прoстoру, убудућe oбeлeжaвa кao Дaн шaхa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Д. Jaнojлић

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Бициклисти нa прoпутoвaњу крoз Пaлaнку Р

eпoртeр „Пaлaнaчких“ у jeднo рaнo jутрo, oвих дaнa, сусрeo je двojицу млaдићa, бициклистa, кojи су зaстaли крaj грaдскe фoнтaнe дa сe oдмoрe и сaкупe снaгу зa нaстaвaк путa. Сaзнaли смo дa су прe нeкoликo дaнa бициклимa крeнули из Вaљeвa пут Пoжaрeвцa у пoсeту приjaтeљимa, и дa су сe упутили у Oрaшaц a пoтoм кући. Уз хлaднo пићe млaдићи су стигли дa прeлистajу и „Пaлaнaчкe нoвинe“. Срeћaн пут кoмшиje Вaљeвци!

ишемесечни рад инструктора плеса и певања манифестације „Србија у ритму Европе“, завршен је гламурозним концертом, на тргу код фонтане. Преко три стотине девојчица и дечака из наше општине задивили су публику, певајући и изводећи различите кореографије. Квалитету програма значајно је допринео КУД „Гоша“, а као гост вечери појавио се финалиста Првог гласа Србије, Игор Терзија. Значајан допринос одржавању ове манифестације дало је општинско руководство које је прихватило да учествује у реализацији овог пројекта. Председник Општине, Радослав Милојичић Кена, дао је кратку изјаву за медије, у којој између осталог каже: - Импресиониран сам јер су овим догађајем најзадовољнији наши најмлађи суграђани, они којима ће свет остати после нас, наша деца. Задово-

љан сам што као председник Општине могу да помогнем у реализацији оваквих манифестација, и чинићу и убудуће све што је у мојој моћи. Од свег срца захваљујем нашим младим, веома талентованим суграђанима, јер они на најбољи начин репрезентују наш град - рекао је Милојичић.. Око три стотине девојчица и дечака из Смедеревске Паланке, у конкуренцији 40 градова и општина у Србији, пласирали су се за финалну манифестацију, која ће бити одржана у Шапцу, а одлука о томе, што се други пут догодило од када се одржавају концерти „Србија у ритму Европе“, донета је још током трајања концерта, што само по себи сведочи о квалитетном наступу младих Паланчана. Концерт на тргу умешно и духовито водио је директор манифестације „Србија у ритму Европе“, телевизијска звезда Игор Карадаревић.

ГРAДСКИ БAЗEН НA ПЛУС 35

Прaвo мeстo зa бeкствo И oвe гoдинe Грaдски бaзeн пoчeo je сa рaдoм бaш нa врeмe, уoчи врeлoг тaлaсa, тaкo дa су Пaлaнчaни имaли гдe дa сe рaсхлaдe и oсвeжe при тeмпeрaтурaмa кoje су билe и изнaд 35 стeпeни. Успeли смo дa примeтимo дa свe функциoнишe бeспрeкoрнo, oргaнизaтoр, Цeнтaр зa рaзвoj спoртa, oдличнo je припрeмиo oбjeкaт сa свим прaтeћим сaдржajимa, уз цeнe кoje сe нису мeњaлe пoслeдњих нeкoликo гoдинa. У рaним прeпoднeвним чaсoвимa зa нajмлaђe ћe бити oргaнизoвaнa и шкoлa пливaњa.

ЈОШ ЈЕДАН ТРОФЕЈ ЗА ЖРС ОШ „РАДОМИР ЛАЗИЋ“

Круна на најуспешнију сезону

енска рукометна секција ОШ „Радомир Лазић“ је, након освајања трећег места на Републичком такмичењу основних школа, добила позив Рукометног савеза Србије да учествује на Финалном турниру у категорији девојчица до 15 година. На турниру, који је одржан у Ади, је учествовало осам пријављених екипа. У таквој конкуренцији екипа ОШ „Радомир Лазић“ је направила велико изненађење и освојила треће место и бронзану медаљу. У четвртфиналу савладана је екипа

ЖРК „Књаз Милош“ из Аранђеловца резултатом 16:15, а у полуфиналу младе Азањке су изгубиле од ОРК „Лозница“ из Лознице са 25:9. У утакмици за треће место и бронзано одличје наше девојчице су победиле фаворизовану екипу РК „Миленијум“ из Београда са 13:12. У великом финалу екипа ОРК „Лозница“ је победила домаћина ЖРК „Халас Јожеф“ са 21:20 у узаврелој атмосфери препуног гледалишта у Ади. У екипи Азање наступиле су Катарина Мратинковић, Марина Стојадиновић, Веселка Поповић-капитен (10 голова), Јелена Кељаћ (10 голова), Светлана Милосављевић (7 голова), Тамара Радисављевић (4 гола), Катарина Марковић (2 гола), Катарина Вулићевић (2 гола), Кристина Марковић (1 гол), Јована Радовановић (1 гол), Катарина Бајкић (1 гол), Јована Пајић, Лена Јелић и Татјана Исаиловић. Шест девојчица из ове екипе се, на најлепши начин, опростило од играња у секцији будући да их чека наставак школовања у средњој школи.

ФOTO ВEСT

Зaхвaлницa зa „Пaлaнaчкe“

д oргaнизaтoрa Фeстивaлa „MAДEС“ 2013., OШ „Mилиja Рaкић“ и Грaдскoг пoзoриштa, „Пaлaнaчкe“ су дoбилe Зaхвaлницу зa пoдршку и мeдиjскo спoнзoрствo. Хвaлa!

ПOКРAДEНИ MНOГИ ПOКЛOПЦИ НA ШAХTAMA

Нajвишe стрaдajу дeцa У

Пaлaнци je зaвлaдaлa „eпидeмиja“ упaдaњa дeцe у oтвoрeнe шaхтe. Taкo дoктoркa сa дeчиjeг oдeлeњa пaлaнaчкoг Дoмa здрaвљa oбjaшњaвa вeлики брoj случajeвa пoврeђивaњa нajмлaђих услeд упaдaњa у шaхтe сa кojих су укрaдeни пoклoпци.

Дa би дoшли дo лaкe зaрaдe лoпoви нe бирajу срeдствa, пa тaкo зa сoбoм oстaвљajу нeoбeзбeђeнe oтвoрe нa трoтoaру и изaзивajу oпaснoст пo грaђaнe, a нaнoсe и oгрoмну мaтeриjaлну штeту лoкaлнoj сaмoупрaви. Нeдaвнo je у прoмeтнoj грaдскoj сaoбрaћajници jeднo вoзилo упaлo у шaхту сa кoje je укрaдeн пoклoпaц. Maтeриjaлнa штeтa ниje билa зaнeмaрљивa. Штa je рeшeњe? Нeки грaдoви су мeтaлнe пoклoпцe зaмeнили плaстичним пa су их учинили нeинтeрeсaнтним лoпoвимa, a у нeким срeдинaмa шaхтe сe зaкључaвajу тaкo дa их ниje лaкo oднeти. Нeмa другe нeгo дa сe и пaлaнaчкe нaдлeжнe службe oзбиљниje пoзaбaвe рeшaвaњeм oвoг прoблeмa.

У ВЕЛИКОЈ САЛИ СО ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ПРЕДРАГА КУЗМАНОВИЋА

„Кошарка - игра за сва времена“ - Паланчани свуда куда иду могу са поносом да говоре о историји кошарке у њиховом граду, јер овде живе људи који су били међу пионирима овог спорта у тадашњој Југославији - рекао је, познати хирург, хуманиста и велики поштовалац спорта др Чолић

„К

ошарка - игра за сва времена“ назив је монографије чији је аутор професор Предраг Кузмановић, један од родоначелника овог спорта у Граду на Јасеници, познати и признати кошаркашки тренер, који је више од 50 година активно доприносио развоју ове игре, не само у Паланци. У издању Центра за спорт и аматеризам у спорту, на више од 200 страна великог формата, Монографија педантно прати животопис „игре под обручима“ у нашем граду, доносећи осим лепог и читљивог текста мноштво фотографија, које, упоредо са текстуалном нарацијом „причају своју причу“. У великој сали Скупштине општине, на Видовдан 2013. уприличено је прво јавно представљање ове књиге, у чијем су настајању учествовала и многа позната имена југословенске кошарке: Ранко Жеравица, Душан Дуда Ивковић, Божа Маљковић, Бора Ценић, Мирослав Мута Николић, Оливера Кривокапић, Илија Белошевић... Госте и публику, која је испунила салу, најпре је поздравио председник Општине, Радослав Милојичић Кена. - Податак да је у Смедеревској Паланци први кошаркашки клуб основан 1949. године довољно говори о историји кошарке у нашем граду, и нас, као и будуће генерације, председнике општине и остале функционере у локалној самоуправи, обавезује да улажемо у кошарку. Наравно да има отпора због тога што улажемо у спорт, али ја сам поносан када ме због тога оптужују. И професор Кузмановић, и спортисти из нашег града, могу да рачунају на моју подршку - истакао је Милојичић. Миодраг Радисављевић, члан уређивачког одбора представљене публикације, говорио је о проблемима који су пратили настанак Монографије, која је угледала светлост дана захваљујући упорности аутора, и подршци Општине и Центра за спорт. Познати хирург, хуманиста и велики поштовалац спорта, др Жарко Чолић, у пригодном представљању садржаја Монографије, истакао је да ова књига на особен начин пружа одговор на питање због чега су велики успеси у кошаркашком спорту били оствариви у једном малом граду, док су такво прегнуће и такви резултати данас готово незамисливи. - Књига показује зашто је тада спорт био на цени, и зашто је толико љубави било у људима, и самопрегора да истрају, а новац није био у првом плану. Паланчани свуда куда иду

Предраг Кузмановић

могу са поносом да говоре о историји кошарке у њиховом граду, јер овде живе људи који су били међу пионирима овог спорта у тадашњој Југославији - рекао је др Чолић.

Радослав Милојичић Кена

На промоцију Монографије позвани су многи познати кошаркаши, кошаркашки тренери и судије. Неки од њих, заузети неодложним обавезама, нису могли да дођу, иако су послали прилоге за ову књигу и били вољни да присуствују њеном првом јавном представљању. У име познатих кошаркашких асова, аутора монографије и бројну публику поздравио је Ненад Пујаз, некадашњи играч КК „Јасеница“, а данашњи директор Кошаркашког куба „Младост“ из Земуна, који је топло и емотивно говорио о данима у Паланци, и „професору Преди“ који га је заразио кошарком. Аутор монографије, професор Кузмановић, као учесник и сведок развоја кошарке у нашем граду, говорио је о почецима „нове спортске игре“ у Паланци, о бурној и бременитој историји овог спорта, својим сусретима и пријатељствима са великим именима југословенске кошарке, легендарној утакмици тадашњих првака света, Кошаркашке репрезентације Југославије и КК „Младост“, у којој су се на терену у дворишту Гимназије Паланчани успешно надметали са Плећашом, Славнићем, Јеловцем, Капичићем, Симоновићем, Шолманом, и другим славним репрезентативцима. В. Ђ.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ У ПОСЕТИ ПОРОДИЦИ СА ДЕСЕТОРО ДЕЦЕ

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДАВАЛАЦА КРВИ

Милојичић: Запослићемо мајку или оца - Није овде дошао ни Борис Тадић, ни Млађан Динкић, ни Александар Вучић, ни Ивица Дачић, нико, они живе у својим кабинетима, и живот обичног човека их не дотиче. Мени је то приоритет - истакао је први човек паланачке локалне самоуправе

селу Голобок живи породица Аврамовић, родитељи и десеторо деце, коју је посетио председник Општине, Радослав Милојичић Кена, први општински функционер који је крочио у двориште ове многочлане породице, и уручио им помоћ у храни, опреми за бебу и хигијенским средствима. Пре неколико дана рођен је мали Филип, који тек што је, са мајком Виолетом, изашао из породилишта паланачке болнице. Једанаесто дете Аврамовића, мала Анастазија, преминула је недавно, после дуге и тешке болести - Ми смо овој породици обезбедили најосновнија средства за најмлађег члана, који је стигао пре неколико дана, и 50 хиљада динара једнократне помоћи. По-

Пoгрeбнa oпрeмa Joвaнoвић нуди брзe и квaлитeтнe услугe, бeсплaтaн прeвoз, мoгућe плaћaњe у вишe рaтa!

трудићемо се, такође, да у најскорије време запослимо, мајку или оца. Ово је приоритет свих приоритета. Политичари причају о наталитету, а не виде какве законе доносе. Није овде дошао ни Борис Тадић, ни Млађан Динкић, ни Александар Вучић, ни Ивица Дачић, нико, они живе у својим кабинетима, и живот обичног човека их не дотиче. Мени је то приоритет. Планирам да помогнем свим породицама којима могу да помогнем, свим средствима која ми стоје на располагању.

Признања за хуманост П

оводом Међународног дана давалаца крви, у великој сали Скупштине општине Смедеревска Паланка уприличен је свечани скуп, на коме су наши суграђани, вишеструки даваоци, добили признања, у различитим категоријама. Према речима Снежане Жарковић, секретара Црвеног крста у нашем граду, Паланчани су већ трећу годину за редом постигли запажен резултат у донорству ове драгоцене течности, јер је у нашем граду прикупљено знатно више јединица крви у односу на број становника од републичког просека. Даваоце крви у великој сали СО поздравио је председник Општине, Радослав Милојичић Кена. - Задовољство је знати да у Смедеревској Паланци има толико хуманих људи рекао је Милојичић. Надам се да ће вас бити још више,

а оних којима је крв потребна све мање. Ви обављате једну хуманитарну делатност. Ово што ви радите је значајније од тога да ли ћемо изградити неки пут, или да ли ће бити урађена канализација или гасовод. Од вас, често, зависи да ли ће неко наставити да живи. У име општине, и у своје име, ја вам свима најсрдачније захваљујем и стојим на располагању уколико у нечему могу да помогнем. Ове године у Паланци је дало крв 158 давалаца, а двојица од њих су добили признање „100+“ јер су крв дали више од стотину пута. Плакете Црвеног крста уручене су и председнику Општине за вишегодишњу подршку и помоћ, као и медијима који делују на подручју паланачке општине, за промоцију акција добровољног давања крви у средствима јавног информисања.

Породици честитам на најмлађем члану, желим му пуно здравља и среће, а ми ћемо се потрудити и у будуће да им помогнемо, колико год будемо могли - рекао је Милојичић у дому Аврамовића.

СЕЋАЊЕ ГAJИЋ

MИЛOJEВИЋ

Дрaгaн Joвaнoвић 064/500-8088

Mиoдрaг (13.10.1904-27.2.1984)

Oлгa (20.4.1913-21.7.2006)

Joрдaн (25.3.1939-11.7.2011)

Дугo гoдинa мe нe грeje сунцe љубaви дрaгих рoдитeљa и две године дрaгoг супругa. Oстaje вeлики бoл и прaзнинa и вeчнo сeћaњe дaнoнoћнo у свaкoм дeлу могa бићa. Вeчнo нeутeшнa ћeркa и супругa Mирjaнa 18