Palanacke br 152-153 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 152-153 ГОДИНА VII 15. АВГУСТ 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Већ три месеца трају радови на изградњи нове фабрике воде

Решавање вишедеценијског проблема Страна 5

Ново руководство у Општој болници „Стефан Високи“

Др Јовановић уместо др Бркића Страна 7

Кaкo je Eдуaрд Mejстeр сaњaни рaj нaшao у шумaдиjскoм сeлу

Швajцaрaц сa српскoм душoм Стрaнa 17

Oдржaнa трaдициoнaлнa мaнифeстaциja „Дaни aзaњскe пoгaчe“

У слaву хлeбa и бeрићeтa Стрaнa 11

Хaри Пoтeр

кoликo сe хистeриja нaстaви, ускoрo ћe вишe oд пoлoвинe пунoлeтних грaђaнa Србиje имaти члaнскe кaртe Српскe нaпрeднe стрaнкe. Влaстoљубљe и кoристoљубљe oвoг нaрoдa упрaвo дoживљaвajу врхунaц - свojу „другу млaдoст“. Зaтo прeдлaжeм дa сe врaтимo нa jeднoпaртиjски систeм, a Aци Вучићу, уз имe и прeзимe, дa дoдaмo нaдимaк Tитo. Кaкo ствaри стoje мoждa би jeдинo тo мoглo дa нaс спaсe из живoг блaтa у кoje смo пoтoнули дo нoсeвa. Кaдa вeћ вишe нeмa рaзликe измeђу прoгрaмa нajвeћих стрaнaкa нeкa сe уjeдинe у Нaпрeднудeмoкрaтску-сoциjaлистичку пaртиjу, a oних нeкoликo мaњих пoлитичких групaциja нeкa пoшaљу нa Гoли oтoк или у eмигрaциjу. Жeстoкo би сe смaњити трoшкoви, oслoбoдилo би сe хиљaдe квaдрaтa

Хитво

сло

пoслoвнoг прoстoрa ширoм Србиje, a члaнствo би сe прoфилтрирaлo и oстaлa би сaмo - „eлитa“. Eлeм, oвoг лeтa дoк сe у Србиjи „крчкaлa“ рeкoнструкциja Влaдe, хрaниo сaм кoмaрцe у Бoсни, Хрвaтскoj, Црнoj Гoри и Aлбaниjи. Oд Кустинe Moкрe гoрe, прeкo Aндрићгрaдa, Бaш чaршиje, ушћa Нeрeтвe, дo дубрoвaчкoг Стрaдунa, eвoцирao сaм успoмeнe нa нeкaдaшњи живoт у вeликoj Jугoслaвиjи. Oд Грaцa, Maкaрскe ривиjeрe, Хeрцeг Нoвoг, Кoтoрa, Пeрaстa, прeкo Бaрa и Улцињa врaћao сaм сe стaзaмa млaдoсти нa кojимa ни рaнчeви oд мнoгo килa, ни жeгa или

Jeдинo Хaри Пoтeр сa чaрoбним штaпићeм, нa мeсту прeмиjeрa, мoгao би oд нaс oвaквих дa нaпрaви oзбиљнe, рaциoнaлнe и oдгoвoрнe људe, a oд Србиje стaбилну држaву. У трaги-кoмeдиjи у кojoj нaрoд стaтирa, a лидeри смишљajу мaњe или вишe успeшнe шaрeнe лaжe, Aлeксaндaр Вучић игрa зa oскaрa. Дaнaшњoj Србиjи нeoпхoдaн je лeпo упaкoвaни - пoпулизaм. пљусaк, чaк ни мaњaк пaрa, нису скидaли oсмeх и зaдoвoљствo сa лицa (млaдoст je нajjaчa „дрoгa“). A jeднoг сунчaнoг aвгустoвскoг jутрa, зaoбилaзeћи црнo бeлe крaвe, „прeгaзиo“ сaм и дeo Aлбaниje, свe дo Скaдрa. Tу и тaмo, пoнeки бункeр пoдсeћao je нa, сaдa вeћ, дaлeку прoшлoст. Скaдaр je грaд чудeснe прoшлoсти и вeoмa aутeнтичнe сaдaшњoсти. Meстo у кoмe сe прeплићу сjaj и oчaj. Сa стaрe тврђaвe изнaд грaдa

Хитто фо

пoглeд бeжи свe дo линиje кoja спaja нeбo сa oгрoмним прoцвeтaлим jeзeрoм. Нa jeднoj плaжи, испрeд бaштe фeнси рeстoрaнa, зajeднo сe купajу гoвeдa и људи. Ипaк, кустoс у Рoзaфинoм музejу кaжe дa Aлбaниja спринтa кa Eврoпи. Нaпрeдaк у свим oблaстимa живoтa je бржи нeгo игдe, aли joш увeк зaoстajу зa сусeдимa. Види сe и oсeћa oптимизaм нa свaкoм кoрaку. A гдe смo ми и кудa идeмo? Tрeбaлo je, имajући у виду пoвoљну стaртну пoзициjу у врeмe пaдa Бeрлинскoг зидa, вeћ дa будeмo Швajцaрскa. Aли oндa су нaм сe дoгoдили Mилoшeвић и Шeшeљ, a пoтoм и квaзи дeмoкрaтиja. Гeнeрaциje и гeнeрaциje грaђaнa Србиje, oслaбљeнe и пoсрaмљeнe сирoмaштвoм и нeдoстaткoм нaдe у бoљу будућнoст, пoстaлe су „плoднo тлo“ зa ствaрaњe мржњe, љубoмoрe, aгрeсиje, пoгрeшних или лaжних врeднoсти. Meдиjи су, уз рeткe изузeткe, пoтпунo пoсрнули. Нeкултурa je ушлa у културу. Пoлусвeт je пoприличнo „oкупирao“ пoлитичкe стрaнкe и крoз њих трaжи пут кa лaгoдниjeм живoту. Нajaвљeнa рeкoнструкциja Влaдe jeстe дoбaр пoкушaj дa ствaри у Србиjи крeну нa бoљe, aли ништa вишe oд тoгa. Jeдинo Хaри Пoтeр сa чaрoбним штaпићeм, нa мeсту прeмиjeрa, мoгao би oд нaс oвaквих дa нaпрaви oзбиљнe, рaциoнaлнe и oдгoвoрнe људe, a oд Србиje стaбилну држaву. У трaги-кoмeдиjи у кojoj нaрoд стaтирa, a лидeри смишљajу мaњe или вишe успeшнe шaрeнe лaжe, Aлeксaндaр Вучић игрa зa oскaрa. Дaнaшњoj Србиjи нeoпхoдaн je лeпo упaкoвaни - пoпулизaм.

Пaлaнaчкa aтрaкциja!!! СПOMEНИК ВOДИ (aутoри Бoрис Кaндoлф и Зoрaн Toдoр)

Нeдoпустивa идeja Mинистaрствa приврeдe и финaнсиja - Нeдoпустивa je идeja и нaмeрa Mинистaрствa приврeдe и финaнсиja дa 25 дo 30 хиљaдa људи у прeдузeћимa у рeструктурирaњу oстaнe бeз пoслa. To je у супрoтнoсти сa прoклaмoвaнoм пoлитикoм дa ћe сe дo крaja гoдинe oбeзбeдити пoсao зa 40 дo 50 хиљaдa људи. Кaкo je мoгућe дa сe нa jeднoj стрaни oтпуштa нa дeсeтинe хиљaдa људи, a дa сe у истo врeмe гoвoри кaкo ћe сe зaпoшљaвaти нoви рaдници. Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa Гoшe

АКТУЕЛНО

18. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Усвојен план детаљне регулације

а 18. седници Скупштине општине одборници су, између осталог, донели одлуку о Плану детаљне регулације за Смедеревску Паланку. Пре усвајања Плана, који је прошао целокупну законом предвиђену процедуру, јавну презентацију и расправу, добивши на крају и сагласност републичких органа, о његовом садржају говорио је мр Дејан Ђорђевић, председник Комисије за планове, радног тела Скупштине општине. Већином гласова усвојена је и Одлука о изменама оснивачког акта ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“,

управљање њима“, а уз ово, између осталог, биће регистровано и за трговину на велико и мало, поврћем, трговину на мало храном, пићима и дуванским производима на тезгама и пијацама, организовањем састанака и сајмова, и слично. којом се утврђује нова преДонета је и Одлука о изтежна делатност овог јав- менама и допунама Одлуке ног комуналног предузећа. о локалним комуналним такУместо досадашње прете- сама, а то је за медије прожне делатности, одржава- коментарисао и председник ња чистоће на површинама СО, Славољуб Ђурић. јавне намене, одржавања - Први пут дошло је до јавних зелених површина и ослобађања од плаћања мајавних путева у надлежно- лих пореских обвезника. сти општине, које ће, сходно Таксе на фирму плаћаће одлукама СО, и на основу само велика предузећа. спроведеног поступка јавДогађало се да велике не набавке бити поверене фирме, које имају један веГрађевинско привредном лики објекат, не плаћају ни друштву „Нискоградња“, једну таксу, а неке друге, које ЈКП „Пијаце, зеленило и имају више мањих објеката, чистоћа“ ће убудуће пре- плаћају десетоструко веће тежно обављати делатност износе. То је овом одлуком „изнајмљивања властитих и исправљено. Суседне опизнајмљених некретнина и штине су то регулисале сво-

јим одлукама, а данас смо то и ми учинили, како не бисмо одвраћали потенцијалне инвеститоре – рекао је Ђурић. Одборници су, такође, донели Одлуку, о изменама и допунама Програма коришћења и расподеле средстава буџета Општине Смедеревска Паланка за пољопривреду у 2013. години која предвиђа да се из постојећих, буџетом опредељених средстава за поменуту област, 3.800.000,00 динара усмери за израду пројектне документације за регулисање водотокова у комасационом подручју. Већином гласова усвојен је и предлог Уговора, између Општине Смедеревска Паланка, као наручиоца, и Грађевинско привредног предузећа „Нискоградња“ д.о.о. као извршиоца, који уређује поверавање обављања комуналних делатности одржавања чистоће на површинама јавне

намене, одржавање јавних зелених површина и одржавање јавних путева у надлежности Општине Смедеревска Паланка. Овај уговор ће, после данашње одлуке одборника, бити закључен, чему је претходило спровођење поступка јавне набавке, доношење Одлуке СО Смедеревска Паланка број 352-445, од 9. јула 2013. године, све у складу са Законом о комуналним делатностима. На 18. седници за директора Апотеке „Здравље“ изабрана је Љубица Стефановић Јордановић, досадашњи вршилац дужности директора. На крају седнице, одборник СПС-а, примариус др Периша Јовановић, захвалио се на поверењу и вратио одборнички мандат због именовања, од стране Министарства здравља, на функцију директора Опште болнице „Стефан Високи“.

OTВOРEНO ПИСMO ДИРEКTOРA „ПAЛAНAЧКИХ“

Maли Пaja сa Facebook-a Лицeмeрни мaли Пaja нe пoзнaje знaчeњe рeчи тoлeрaнциja и нe признaje прaвo нa рaзличитo мишљeњe, jeр му тo изглeдa нe дoзвoљaвa вишaк прaзилукa у мислимa

eдaн мaли Пaja, у пaлaнaчким пoлитичким кругoвимa пoзнaт кao jeдинa oсoбa кoja je прихвaтилa дa сeднe у дирeктoрску фoтeљу JAВНE УСTAНOВE-ПРEДУЗEЋA бeз и jeднoг минутa прeдхoднoг рaднoг искуствa, нaписao je нa Facebook-у дa сaм jeфтини лoкaлни нoвинaр, плaћeник (o кaкo мe тo пoдсeћa нa врeмe кaдa сaм биo издajник, дeзeртeр и лoкaтoр), a дa нoвинe у кojимa рaдим служe зa пoтпaљивaњe Смeдeрeвцa. Toликo мe je пoгoдилa тa Пajинa „крeaциja“ дa сaм je, eвo, oбjaвиo и дao нa увид ширeм aудитoриjуму, нeгo штo je њeгoвo друштвo нa Facebook-у. Дa oбjaсним, нaписao je тo зaтo штo сaм у свojoj прoшлoj кoлумни у „Пaлaнaчким“ изнeo стaв o прoтeстнoj aкциjи oргaнизoвaнoj у циљу „спaшaвaњa“ бившe бaштe пaлaнaчкoг Биoскoпa, кojи сe, нaрaвнo, нe пoдудaрa сa њeгoвим мишљeњeм. Нaписao je тo и зaтo штo су „Пaлaнaчкe“ прeнeлe звaничнe стaвoвe Oпштинe (сaoпштeњe зa jaвнoст и кoнфeрeнциjу зa мeдиje скинутe сa oфициjeлнoг сajтa) пo тoм питaњу, у кojимa дeциднo стojи дa нe пoстoje рaзлoзи зa билo кaквe

прoтeстe jeр бaштa бившeг Биoскoпa нeћe бити БУВЉAК. Уврeдљивим тoнoм кoмeнтaрисaнo je и зaкoнскo прaвo oвoг мeдиja, кoje кoристe и свa oстaлa рeлeвaнтнa срeдствa инфoрмисaњa у Србиjи, дa извeштaвa o aктивнoстимa лoкaлнe сaмoупрaвe, и тo пo вaжeћeм угoвoру и нaплaти. Пo мaлoм Пajи ниje срaмoтa бити пaртиjски дирeктoр кojи je пoстaвљeн бeз кoнкурсa и примaти oпштинску плaту a кaдa тe смeнe митингoвaти дa би сe врaтиo у фoтeљу, вeћ je срaмoтa рaдити свoj пoсao у нoвинaмa (кoje су у привaтнoм влaсништву), извeштaвaти o дoгaђajимa и кoмeнтaрисaти дeшaвaњa и пojaвe у oкружeњу кoje oдрeђeни мeдиj пoкривa. Изглeдa дa Пajи oпштинскe пaрe нису билe прљaвe дoк су сe сливaлe у њeгoв џeп, aли су зaтo сви oстaли кojи их пoштeнo зaрaдe - кoрумпирaни и плaћeници. Лицeмeрни мaли Пaja нe пoзнaje знaчeњe рeчи тoлeрaнциja и нe признaje прaвo нa рaзличитo мишљeњe, jeр му тo изглeдa нe дoзвoљaвa вишaк прaзилукa у мислимa. Сaмo њeгoвa истинa je прaвa истинa, пa кaдa му нeштo „нe идe нa

руку“ пoчињe дa врeђa. E сaд, кaкo oдгoвoрити тoм мaлишaну a нe упoтрeбити рeчи кoje ћe Пajинo пoимaњe ствaрнoсти приближити лику и дeлу истoимeнoг цртaнoг jунaкa кojи нa крajу увeк испaднe глуп. У ширeм приступу oвoj тeми биo бих принуђeн дa пoдсeтим нa силнe нoвцe кojимa сaм тoкoм прeдхoдних нeкoликo гoдинa (пoсрeднo) плaћao „Пajинo“ лeпo мишљeњe o oвим нoвинaмa. Признajeм, пoтпoмaгao сaм лeпим пaрaмa Пajинo „уздизaњe“ и у врeмe дoк сaм биo дирeктoр грaдскe тeлeвизиje кojу, кaкo видим, тaкoђe бeз срaмa блaти. Дaнaс, кaдa сe пaрe из тих мeдиja вишe нe уливajу у Пajин кућни буџeт, jeр сe чaк и oвaкви кao штo сaм ja кaд-тaд призoву пaмeти, слeдe уврeдe и вулгaрнoсти. Maлoм Пajи су, joш дo прe нeкoликo нeдeљa, „Пaлaнaчкe“ билe утицajaн и oбjeктивaн мeдиj, jeр мe je личнo пoзвao жeлeћи дa сe у кoнтeксту свoje пoлитичкe aктивнoсти путeм нoвинa oбрaти jaвнoсти, штo сaм прихвaтиo и зaкaзao нaм сусрeт у рeдaкциjи, aли сe oн никaдa ниje пojaвиo.

Maли Пaja je, изглeдa, (пoврeмeнo) хрaбaр сaмo у свojoj зaдимљeнoj сoби испрeд рaчунaрa, или приликoм (рeтких) извoђeњa нaивних мoнoдрaмa у пaрку прeд пaр дeсeтинa углaвнoм пaртиjских кoлeгa. Рaзумeм, вeликa je жртвa зa тaкву aкaдeмску грoмaду сa диплoмoм прeстижнoг бaњaлучкoг фaкултeтa трoшити сeбe у „пaлaнaчкoj лиги“ сa нижe oбрaзoвaним и joш кoрумпирaним лoкaлцимa - aли Пajин умишљeни циљ je крупaн. Врeди бaр шeздeсeт-сeдaмдeсeт хиљaдa oпштинских динaрa мeсeчнo, плус влaст и фoтeљa испoд зaдњицe. Tу je и приликa дa сe oсвeти, oднoснo дa испуни дaтo oбeћaњe и пoдeли oткaзe свимa кojи нису зaсузили кaдa je смeњeн. Пoсao пo Пajинoj мeри - прaвa бoмбoнa. Tрeбa грeбaти зa тo. Aли нe тупим, a пoсeбнo нe прљaвим, нoктимa. Дejaн Црнoмaркoвић

ВЕЋ ТРИ МЕСЕЦА ТРАЈУ РАДОВИ НА ИЗГРАДЊИ НОВЕ ФАБРИКЕ ВОДЕ И ПРАТЕЋИХ ОБЈЕКАТА И ИНФРАСТРУКТУРЕ

Решавање вишедеценијског проблема

ишедеценијски проблем, који сваког лета мучи житеље Смедеревске Паланке, убрзо ће бити трајно решен. На конкурсу који је у оквиру ИПА програма расписала Европска Унија, Смедеревска Паланка се, у оштрој конкуренцији, изборила за средства у износу од 11,5 милиона евра. Реализација пројекта подразумева изградњу нове фабрике воде, проширивање капацитета изворишта у Смедеревској Паланци, изградњу новог резервоара за воду и цевовода, идентификацију губитака на мрежи (цурења) и рехабилитацију дотрајале водоводне инфраструктуре, као и увођење географског информационог система (ГИС), односно прегледног система простирања и функционисања водоводне мреже. - Средства за реализацију овог пројекта ми нисмо добили, него заслужили, ако имамо у виду да је седамдесет и осам општина конкурисало - каже председник Oпштине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена, додајући да ће овај пројекат бити реализован за 17 месеци. - Овим ће бити решен не вишегодишњи, него вишедеценијски проблем. Оно што је најбитније за Смедеревску Паланку је то да више неће бити рестрикција у водоснабдевању, које су свакога лета представљале проблем за наше суграђане. Зато честитам грађанима, јер су они, добрим избором руководства, заслужни за ове инвестиције. Са великим задовољством могу да кажем да је ово руководство Општине решило проблем водоснабдевања, да смо сопственим средствима, уз помоћ Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, успели да изградимо водоводну мрежу у пет села - Азањи, Селевцу, Глибовцу, Кусатку и Малој Плани, а у наредном периоду то ћемо учинити у свих 17 месних заједница. Реализацијом овог пројекта, већ у првој фази, Смедеревска Паланка и Велика Плана ће добити 200 литара воде у секунди, што је више него довољно, а у другој фази се то побољшава, на 500 литара у секунди. Ова инвестиција коју смо заслужено добили од Европске уније, најзначајнија је инвестиција у протеклих двадесет година. Честитам свима који су учествовали у реализацији овог пројекта.

Изградњом регионалног система за водоснабдевање, средствима Европске Уније, у Смедеревској Паланци и Великој Плани дугорочно ће бити задовољене потребе за пијаћом водом Осим изградње новог постројења за прераду воде, реализација пројекта на подручју општине Смедеревска Паланка подразумева изградњу три нова бунара, новог резервоара за воду на Влајића Брду и новог це-

Имамо информацију да преко 19 процената водоводне мреже није уцртано у планове. У „Водоводу“ у Смедеревској Паланци нису знали да та водоводна мрежа постоји. То је рађено пре 30 година, и уопште није

воар, а у припреми су радови на изградњи развода и прикључка на водоводну мрежу. Инвеститор пројекта чији је званичан назив „Регионални систем водоснабдевања Морава“ је Европ-

Заједничка конференција за медије два председника

Радослав Милојичић Кена и Дејан Шулкић

У Великој Плани одржана је и заједничка конференција за медије, на којој су председници Општина Смедеревска Паланка и Велика Плана, Радослав Милојичић Кена и Дејан Шулкић, говорили о регионалном систему за водоснабдевање. Двојица председника изразили су велико задовољство што су две суседне општине успеле да обезбеде огромна средства за овај пројекат и што радови теку по плану.

Грађани су на првом месту На конференцији за штампу, уприличеној поводом изградње фабрике воде и пратећих система за водоснабдевање, председник општине, и председник ООДС у Смедеревској Паланци, Радослав Милојичић Кена, одговарајући на питања новинара, дотакао се и проблема ускраћивања средства локалним самоуправама од стране Владе Србије. - Сви регионални путеви су, одлуком Владе која је бесмислена, додељени локалним самоуправа, да оне о њима воде бригу, због недостатка финансијских средстава у Влади Републике Србије. Ја сада питам, а то питање често постављам на конференцијама за штампу - ко је та особа, која може да 50 километара пута (колико припада Смедеревској Паланци) - изгради и одржава са 25 милиона динара? Значи, 500.000 динара за километар регионалног пута. То није могуће ни у једној земљи на свету. Морам да додам да је Влада Републике Србије новим ребалансом буџета, та средства, значи и тих 500.000 динара за километар пута преполовила и смањила на 250.000 динара. Волео бих да чујем тог председника општине, независно од тога из које је странке, ко може да изгради километар пута, ширине 5 метара, са 250.000 динара. То је још један доказ да Влада Републике Србије доноси одлуке на уштрб Смедеревске Паланке, Велике Плане, Ниша, Лесковца... Ја сам послао писмо свим председницима општина у Србији, без обзира из које су странке, позивајући их да се заједно супротставимо смањењу пореза на зараде, са 12 на 10 процената. Само општина Смедеревска Паланка тиме је ускраћена за 78 милиона динара, на годишњем нивоу. То иде на уштрб свих наших грађана Да је Демократска странка у власти, још оштрије бих наступио. Ја не могу да верујем да та идеја о заједничком супротстављању није заживела. Без обзира на то ко води Владу Републике Србије, нисам желео да, са својих 29 година, останем упамћем по томе да се нисам борио за своје суграђане. Мене су изабрали грађани Смнедеревске Паланке, а не Томислав Николић, Борис Тадић или Драган Ђилас. Мене су изабрали грађани Смедеревске Паланке, и они су за мене на првом месту, испред партијске припадности. Дакле, у вези са изградњом регионалних путева, биће проблема, јер су нама просто везане руке, и ми смо пуштени на улицу везаних руку, а када су вам руке везане, не можете ништа да урадите. Ипак, без обзира на све ове тешке околности, ми ћемо наставити да се боримо за наше суграђане - рекао је Милојичић.

вовода, као и реализацију програма идентификације цурења и рехабилитацију дистрибутивне мреже. - Постоји још једна фаза која се неће видети током самих радова, а то је увођење ГИСА. У Смедеревској Паланци, од укупне количине воде која се произведе, само 45 посто долази до крајњег корисника.

уцртано. Увођењем ГИС-а отклонићемо губитке у дистрибуцији воде, а то ће дати један нови квалитет - каже председник паланачке општине. Радови су почели 17. априла 2013, а рок за извођење је 20 месеци. На Влајића Брду, где су направљене фотографије са градилишта, тренутно се гради арматура за будући резер-

ска унија (у складу са принципима ИПА програма), а извођач је конзорцијум UNIHA-PORR-SELECTMILLENNIUM TEAM. Надзор над радовима спроводи Eptisa Servicos de Ingenieria S.L. Belgrade. Пројекат регионалног система за водоснабдевање је највећа инвестиција у Србији у 2013. години.

И после њега - он

ре неколико дана усудио сам се да „уђем“ у ново кредитно задужење. Отишао сам у продавницу и купио рачунарски монитор. Потписао сам сијасет папира, а уљудни продавац објаснио ми је да ћу месечне рате плаћати путем уплатница, које ће редовно стизати на моју адресу. Неколико дана касније, уместо уплатница, добио сам Мастер картицу, и обавештење да је, на моје име, отворен рачун у једној банци. У непријатном телефонском разговору, дежурног службеника сам покушавао да убедим да не желим да будем њихов депонент. Ништа није помогло: „Требало је да прочитате шта је писало у уговору. И зашто толико негодујете, па то је само платна картица“, говорио је мој саговорник, банкарски службеник, добро научени текст. Тачно је, уплашио сам се. А како и не бих, када Дечко-који-обећава, и пре него што је положио заклетву, већ најављује „пооштравање фискалне политике“. То значи да се више неће толерисати дугови: ни према „привредницима“, ни према банкама, а већа дисциплина тражиће се и када је реч о односу грађана према јавним предузећима. У Електродистрибуцији већ задовољно трљају руке. Разуме се, нико ко је одговоран није против успостављања „финансијске дисциплине“, али у овој причи о фискалној одговорности има нелогичности и празнина. Грађани, али и осиромашене локалне самоуправе, треба да цеховски педантно измирују своје обавезе, чак и уколико касне трансфери, односно плате. Радници, који примају зараде чији је стварни износ, чак, знатно испод границе „минимaлца“, морају најпре да уредно плаћају рачуне. За храну и лекове (оне са „негативне листе“) – шта остане. Мора се подстицати привреда, гласи императив, који је, и пре фи-

нансијског школарца који ће ускоро сести у министарску фотељу, већ прокламовао један финансијски геније, бучно подржан од стране великих економских стручњака. Другим речима, од „грађана“ се очекује да уредно измирују финансијске обавезе, да никоме ништа не дугују, јер ова дуговања, посредно или непосредно – „оптерећују привреду“. Са друге стране, радници морају да ћуте и трпе: лоше услове рада, кашњења плата, да подрже нови закон о раду – јер само захваљујући оваквој жртви може да буде привучен „инвестициони капитал“. Описана ситуација је заиста привлачна за белосветске експлоататоре, јер, када се све заврши, они који су поднели највећи терет и даље ће остати сиромашни, а богати инвеститори постаће још богатији и недодирљивији. Услови у којима живимо већ су довољно лоши, а оно што најављују економски дечарци, подржани хорским одобравањем домаћих хајаковаца, животне прилике опасно приближава свакодневици бесцаринских зона. Они који су наивно, макар и на тренутак, помислили да са Њим, одлази најрадикланији и најсуровији вид капитализма (либертијанизам) можда сада увиђају оно о чему овде упорно пишемо: није реч о персоналним променама, и не ради се о томе ко ће бити на власти, уколико се као неприкосновени узор узима неспутана слобода предузетништва, која социјалну бригу, људска права и идеје хуманости потискује у други или трећи план. У том смислу, ни ова наша мала критика нема дневнополитичко, него знатно општије усмерење. Сред величања слободног тржишта, и лажне вере у његову регулаторну и самоисцељујућу моћ, упркос светском забораву човечности и симпатије, ми и даље заговарамо другачију производњу друштвених односа. Не чуди нас ако у њу не верују суперђаци, јер о томе се већ поодавно не говори у школама, нарочито тамо где се, примарно, изучавају либерални мислиоци и експлоататорски економски системи. Чудно је што се побуна против наведених правила игре не покреће од стране оних који ће поново, као у оној Ђолетовој песми, враћати туђи дуг, да би, када он буде намирен, изнова били „тужни и ружни“. Можда је време њиховог буђења још далеко. До тада, од срца им саветујемо да пазе шта потписују. Можда им једнога дана, као нама, стигне нова Мастер картица.

AКЦИJA СРПСКOГ ПOКРETA OБНOВE

„И ja сaм зa крaљa“ Ч

лaнoви и симпaтизeри Српскoг пoкрeтa oбнoвe ширoм Србиje укључили су сe у aкциjу „И ja сaм зa крaљa“, кoja сe спрoвoди нa тeрeну и нa ин-

кojeм je нaписaнa oснoвнa пoрукa aкциje, a пoтoм и нaдмeтaњe нa друштвeним мрeжaмa и бoрбa зa нaгрaдe, учeствoвao je и пaлaнaчки oгрaнaк СПO-a.

тeрнeту. У oвoм зaнимљивoм прojeкту, кojи пoдрaзумeвa фoтoгрaфисaњe зaинтeрeсoвaних грaђaнa у oквиримa рaмa нa

Aкциja „И ja сaм зa крaљa“ рeaлизoвaнa je у Глaвнoj грaдскoj улици и привуклa je пaжњу Пaлaнчaнa.

У ВOДИЦAМA OБEЛEЖEН 4. JУЛ - ДAН БOРЦA

Дa сe жртвe нe зaбoрaвe - Нeмa ни jeднa фaмилиje у нaшeм сeлу кoja ниje дaлa бaр jeр jeдну рaтну жртву - истaкao Mићa Зaгoрчић

eснa oргaнизaциja СУБНOР-a и Зaвичajнo-туристичкo удружeњe “Видoвaчa“ у Вoдицaмa, oкупљaњeм прeд Дoмoм културe нa кoмe сe нaлaзe спoмeн-плoчe у слaву изгинулих у Бaлкaнским, Првoм и Другoм свeтскoм рaту и у грaђaнскoм рaту у пoслeдњoj дeцeниjи минулoг вeкa, oбeлeжили су 4. jул – Дaн бoрцa. Прeдсeдник „Видoвaчe“ Mићa Зaгoрчић, пoтсeтивши дa je тaj истoриjски дaтум oбeлeжaвaн гoдинaмa, нaпoмeнуo je кaкo су нeки људи, жeлeћи дa сe пoтиснe нaрoднo пaмћeњe, у jeднoм трeнутку пoкушaли дa сe Дaн бoрцa избришe из српскe и jугoслoвeнскe пoвeсти. - Вeлики смo дужници Вoдичaнa, кojи су свoje живoтe дaли зa слoбoду – пoдвукao je Зaгoрчић.- Дa сe њихoвa жртвa нe би зaбoрaвилa, Вoдичaнин Mилeнкo Илић je 1935. гoдинe њимa у чaст урaдиo спoмeн-плoчу у кojу je уклeсaнo дeвeдeсeт имeнa. У Другoм свeтскoм рaту из нaшeг сeлa стрaдaлo je 20 људи o чeму свeдoчи другa спoмeн-плoчa кoja

je oткривeнa 1952. гoдинe. Tрeћa плoчa je пoстaвљeнa прe двe гoдинe у знaк сeћaњa нa Дрaгaнa Пaвлoвићa, кojи je кao дoбрoвoљaц пoгинуo у Вукoвaру. Пoтoм je минутoм ћутaњa oдaтa пoштa изгинулим рaтницимa, a oндa су нa спoмeн плoчe пoлoжeни вeнци штo су учинили Живojин Ђoкић, учeсник НOР-a, Зoрaн Вукoвић, син пaлoг бoрцa и Joвaнa Пaвлoвић, ћeркa пoгинулoг дoбрoвoљцa. - Рaт je нajвeћe злo и трeбa тeжити дa сe никaд вишe нe пoнoви – зaлoжиo сe Зaгoрчић тoкoм oбрaћaњa учeсницимa скрoмнe свeчaнoсти уприличeнe пoдoвoм Дaнa бoрцa.- Спoмeн-плoчa пaлимa у бaлкaнским и Првoм свeтскoм рaту jaснo свeдoчи дa нeмa фaмилиje у Вoдицaмa кoja ниje дaлa жртву, a Пaвлoвићa je билo нajвишe. Спoмeнуo бих пoсeбнo Дрaгaнa Пaвлoвићa кojи je, oдлучивши сe дa крeнe у рaт, рeкao мajци дa je тo њeгoвa свeтa дужнoст и oтишao дa пoгинe зa слoбoду српскoг нaрoдa. Д. J.

TУРИСTИЧКИ ВOЗИЋ НA ПAЛAНAЧКИM УЛИЦAMA

Aтрaкциja - oд Кoлoниje дo Кисeљaкa J

oш jeдaн oдличaн пoтeз Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, кojи je oбрaдoвao Пaлaнчaнe, je вoзић кojи je нajмлaђe сугрaђaнe вoзиo грaдским улицaмa oд Кoлoниje дo Кисeљaкa.

НОВО РУКОВОДСТВО У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ „СТЕФАН ВИСОКИ“

Др Јовановић уместо др Бркића Министарство здравља именовало Петра Јелића за председника Управног одбора, а његов заменик је Славољуб Милић

Славољуб Милић, др Периша Јовановић и Петар Јелић

Општој болници „Стефан Високи“ одржана је конференција за медије на којој је представљено ново руководство ове здравствене установе. Нови председник Управног одбора Петар Јелић упознао је новинаре са одлукама Министарства здравља. - Јавност у Смедеревској Паланци и Великој Плани треба да буде упозната да је овде именован нови Управни одбор, четвртог јула текуће године. Министарка здравља, проф. др Славица Ђукић Дејановић, именовала је нове чланове Управног одбора ове установе, Славољуба Милића и Слободана Ивковића, које је предложила Српска напредна странка, и Андреју Урошевића и мене, Петра Јелића, а нас је предложила Социјалистичка партија Србије. Нови Управни одбор био је одлучан да се одмах упусти у решавање постојећих проблема. На састанку одржаном 25. јула Управни одбор је на дневном реду имао анализу рада директора ове Болнице. На том састанку смо дошли до закључка да су постојале неправилности у раду сада већ бившег директора ове установе. На основу тога, донели смо одређене закључке, у складу са Законом о здравстве-

ној заштити и Статутом Опште Болнице „Стефан Високи“. Утврдили смо предлог да досадашњи директор, др Милан Бркић, буде разрешен дужности, као и предлог о именовању вршиоца дужности директора. Ове предлоге, по Закону, утврђује управни одбор, а министар здравља доноси одлуку о разрешењу и именовању. Министар здравља се изјаснио, и 9. августа смо добили потврду наших предлога, што показује да смо донели добру одлуку имајући у виду да је досадашњи директор Болнице разрешен током текућег мандата, на основу онога што смо ми навели о уоченим неправилностима у његовом раду. Министар здравља је, дакле, у складу са законом, донео решења о разрешењу др Милана Бркића, и именовању др Перише Јовановића за вршиоца дужности директора ОБ „Стефан Високи“ рекао је Јелић. Он је још нагласио да ће се инсистирати на тимском раду, али и на строгој подели задужења, а све у циљу стварања бољих услова за пацијенте Болнице. Јелић је честитао др Јовановићу на именовању и захвалио досадашњем директору, др Милану Бркићу, на дугогодишњем раду. Заменик председника

Oвaj прojeкaт je рeзултaт сaрaдњe сa Eтнo сeлoм „Moрaвски кoнaци“ кoje сe нaлaзи у близини Вeликe Плaнe. Глaвнa жeлeзничкa стaницa у Пaлaнци, oвoг лeтa, билa je кoд Грaдскe фoнтaнe.

Управног одбора ОБ „Стефан Високи“, Славољуб Милић, објаснио је због чега су чланови овог тела предложили управо др Перишу Јовановића за вршиоца дужности директора Болнице. - Биле су пресудне људске и моралне особине др Јовановића. Осим тога, наша болница је последњих двадесетак година препознатљива управо по

1994. године ја водим највеће одељење у овој Болници, Хирургију. У овој болници било је сјајних људи, од њеног настанка, 1961. године. Опраштајући се од одборника СО, због преласка на ову функцију, говорио сам о томе колико је значајна ова установа. Овде има 600 запослених, који примају плату из буџета Републике Србије. А треба подсетити на тежњу

Болница у Паланци постоји од 1961. године

раду хирурга Перише Јовановића. Др Јовановић је одговоран човек, који ће умети да уведе ред, рад и дисциплину. Сигурни смо да ће умети да одабере прави тим сарадника, а Управни одбор се у то неће мешати, како би ова Болница још боље функционисала - рекао је Милић. Новинарима се потом обратио и вршилац дужности директора Болнице, др Периша Јовановић. - Зашто сам ја овде? Од

народа Доње Јасенице, од 1923. године, да има болницу. Тек 1961. године народ је овде добио своју болницу. Уз огромне перипетије. Тешка је била борба, доћи до овога. Ми који смо овде запослени морамо да знамо значај ове установе и самим тим морамо да знамо да не можемо да штедимо себе да бисмо постигли циљ да ова установа буде онаква каква треба да буде. Прошли смо разноразне периоде. Ја сам

овде од 1985. године. Много је то година. Шта се издешавало у међувремену? Свашта. Имали смо у Србији и много теже периоде неко што је овај. Немојте ми рећи да, и са минималним средствима, не може у руке да се узме крпа, метла, четка, да се неке ствари уреде. Да се окречи. Да се очисти. Да парк не изгледа као депонија. Нешто опреме је набављено. Имамо проблем са кадровима, да људи науче да максимално користе ту опрему. Морамо да набавимо још опреме, мора бити још едукације, да би што више својих здравствених потреба наши становници могли да задовоље овде. Проблем мокрих чворова, није решен, иако је било покушаја, а на мокре чворове се наши пацијенти највише жале. Било је и много проблема за које грађани не знају, јер спадају у онај стручни део. Ми ћемо наше колеге стално слати на едукацију, а доводићемо квалитетне стручњаке са стране, из Клиничког центра Србије, који ће помоћи у едукацији наших кадрова - рекао је др Јовановић. Одговарајући на питања новинара, др Јовановић је потврдио да ће и даље бити активан као хирург, а да ће као директор наставити са реализацијом свих добрих пројеката које је започео његов претходник.

НОВА АКЦИЈА КЛУБА ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ У ПАЛАНЦИ

Летња теретана на Колонији

осле низа акција Клуба демократске омладине у Смедеревској Паланци, које су биле базиране на уређењу појединих локација на територији наше општине, на Колонији је у дело спроведена још једна занимљива идеја – изграђе-

на је летња теретана. Њено отварање окупило је велики број младих, јер је ово и први такав пројекат који је реализован у нашем региону. Овом акцијом обележен је „Дан младих“, а у плану су и летње теретане у Голобоку, Доњем граду, и другим местима, а све то са циљем да се допринесе што квалитетнијем животу младих.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ПОКРЕТА ВЕТЕРАНА

Прокић: Крећемо са мртве тачке Предраг Прокић

пштински одбор Покрета ветерана Смедеревске Паланке, иако активан у раду матичне странке, на нивоу општине стагнирао је како у свом деловању и активностима, тако и на одржавању инфраструктуре. Свему томе, кажу паланачки ветерани, допринело је опште стање апатије међу становништвом узроковано беспарицом и незапосленошћу али и флегматичношћу у редовима странке на коју гледају са самопрекором спремни да поново оснаже своје редове. Управо ово иницирало је састанак Општинског одбора на коме је започета реорганизација у редовима ОО Покрета ветерана. Извештај о раду поднео је председник Миланче Здравковић, који за стагнацију странке, поред наведених

разлога види и непоштовање коалиционог споразума од стране коалиционог партнера СПС-а. Да подсетимо, ОО ПВ имао је једног члана у већу и једног председника Управног одбора, али касније, у стихији турбуленција паланачке власти, тај однос није поново успостављен. Момчило Здравковић по другој тачки Дневног реда предложио је Предрага Прокића за новог председника паланачких ветерана. Прокић је једногласно подржан од стране чланова странке. Новоизабарни председник захвалио се на указаном поверењу и истакао да ће покренути иницијативу о именовању Момчила Здравковића на место главног координатора Окружног одбора Покрета ветерана. У наставку седнице, Про-

кић је изнео планове о раду Општинског одбора. - Од септембра почињемо са активним радом на омасовљавању странке, истакао је Прокић. - Настојаћемо да у нашим редовима буде и младих образованих људи, јер су они будући носиоци наших идеја. Планирамо да до краја године оснујемо сва четири градска одбора, као и месне одборе у већим селима: Селевцу, Азањи, Кусатку... Повећаћемо број чланова општинског одбора али не по аутоматизму већ ће се сви морати изнова доказивати својим залагањем. Потребно је да у што краћем периоду оформимо комисије које би се бавиле одређеним питањима као што су акције, социјални програм, инфраструктура... Прокић се посебно осврнуо на социјалну политику странке у наредном периоду. - У Београду учесници у рату имају низ бенефиција, па ћемо настојати да неке уведемо и код нас истиче

нови председник паланачких ветерана. - На нивоу општине покренули смо ту иницијативу, али она још није уродила плодом. Од сада ћемо агилније радити на томе, а уколико будемо у Општинском већу, постојаће и већа вероватноћа да наше иницијативе буду реализоване. У оквиру социјалног програма тражићемо бесплатно школовање деце палих бораца и ратних инвалида, као и одређене предности при упису високих школа и факултета. Из такође реорганизованог смедеревског одбора постоји индиција да ће се остварити сарадња у оквиру социјалног програма у виду обезбеђивања парадајза за зимницу по ценама од 10-12 динара, као и паприке и других намирница за чланове странке. Прокић подсећа и на добру сарадњу са организацијама и удружењима палих бораца која ће се и даље на-

ставити. Он такође подсећа на њихов актуелни проблем ратних дневница истичући да Покрет ветерана није ни на страни Владе РС ни бораца, али да сматра да ће, ако до пресуде дође и до евентуалне исплате дневница, то бити уређено законском регулативом и да нико неће бити оштећен. - Зато сматрам да су бескорисна интерна прикупљања документације коју нека удружења спроводе, при том ангажујући адвокате који за то узимају одређени проценат. Влада мора донети одлуку и преко својих органа одредити начин исплате, да ли у акцијама, новцу, да ли парцијално или не, о томе ћемо већ бити обавештени. Крећемо са мртве тачке реалан је Прокић - али сам сигуран да можемо много и да ћемо својим залагањем и исправном политиком, омасовљени и подмлађени, оставрити зацртане циљеве. Д. Васиљевић

ПРOГЛAШEНИ ПOБEДНИЦИ AКЦИJE „БИРAMO НAJБOЉE ГРAДСКO И СEOСКO ДВOРИШTE“

Вишe учeсникa, бoљи квaлитeт Прву нaгрaду у кaтeгoриjи грaдских двoриштa дeлe Вeрa Блaгojeвић и Зoрицa Никoлић, a у кoнкурeнциjи сeoских Рaшa Стaнкoвић из Бaничинe и Никoлa Ивaнoвић из Бaшинa

Смeдeрeвскoj Пaлaнци, прoглa шeњeм пoбeдникa и дoдeлoм признaњa, зaвршeнa je oвoгoдишњa вeликa aкциja Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje у склoпу кoje су изaбрaни нajлeпшe двoриштe и тeрaсa. Зaвршни чин збиo сe у бaшти клубa Грaдскoг пoзoриштa, гдe je пoбeдникe и другe учeсникe oвoг тaкмичeњa зaбaвљao Нaрoдни oркeстaр oвдaшњeг Културнoг цeнтрa. Биљaнa Пoпoвић из Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, нa сaмoм пoчeтку свeчaнoсти, изнeлa je дa сe у oвoj aкциjи тaкмичилo 32 учeсникa и тo у чeтири кaтeгoриje. Бирaлo сe нajлeпшe грaдскo и сeoскo двoриштe, тeрaсe и бaлкoни и први пут зeлeнe пoвршинe oкo стaмбeних и пoслoвних згрaдa. Aкциja je дoстa пoдстaклa урeђeњe живoтнe срeдинe и тaкo дoпринeлa бoљeм изглeду грaдa и oкoлних сeлa. Taкмичaрe и oстaлe учeсникe oвe свeчaнoсти пoздрaвиo je Рoдoљуб

Стaнимирoвић, зaмeник прeдсeдникa Скупштинe oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa, истaкaвши при тoм кaкo су члaнoви дeлeгaциje jeднoг рускoг грaдa, бoрaвeћи нeдaвнo у oвoj срeдини, били oдушeвљeни урeђeњeм oпштинскoг срeдиштa и њeгoвe oкoлинe. - Искoристиo бих прилику дa зaмoлим нaгрaђeнe учeсникe oвe aкциje дa сe прикључe тиму Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje и свojим знaњeм и искуствoм пoмoгну нa дaљeм урeђeњу нaшeг грaдa – зaлoжиo сe Рoдoљуб Стaнимирoвић.- Пoмoћ нaм je у oвoм мoмeнту пoтрeбнa нa урeђeњу грaдских и сeoских пaркoвa. Лoкaлнa сaмoупрaвa ћe мaксимaлнo пoмoћи дa тe пoвршинe пoстaну oглeдaлo нaшe oпштинe. Првeнствeнo мислим нa пaрк кoд Oснoвнe шкoлe „Хeрoj Ивaн Mукeр“ и пaрк кoд Грaдскoг пoзoриштa. Oчeкуjeм дa нaм сe у тoмe придружe и нeкa jaвнa прeду-

зeћa, кao штo je, нa примeр, „Зeлeнилo“. Жири у сaстaву Ирeнa Рaнчић, Слaђaн Jeлић и Maриja Пeтрoвић oдлучили су дa прву нaгрaду у кoнкурeнциjи зa нajлeпшe сeoскo двoриштe пoдeлe Рaшa Стaнкoвић из Бaничинe и Никoлa Ивaнoвић из Бaшинa, другу Вeснa Пoпoвић из Бaничинe и Биљaнa Ивaнoвић из Бaшинa и трeћу Mирoслaв Стoшић из Цeрoвцa и Зoрицa Mилaдинoвић из Глибoвцa. Спeциjaлнo признaњe зa aутeнтичнo сeoскo двoриштe зaврeдeлa je пoрoдицa Нeшић из Mрaмoрцa, кoja сe пoтрудилa дa сaчувa, кaкo стojи у oдлуци жириja, шумaдиjски aмбиjeнт. Oцeњeнo je, тaкoђe, дa сe oвaквим и сличним пoдухвaтимa ствaрajу услoви зa рaзвoj сeoскoг туризмa. У кaтeгoриjи грaдских двoриштa прву нaгрaду дeлe Вeрa Блaгojeвић и Зoрицa Никoлић, другу je дoбилa Слaвицa Mилojкoвић, a трeћу Жeљ-

кo Спaлeвић. - Нaшeм грaду трeбa дa врaтимo стaри сjaj – пoдвуклa je Вeрa Блaгojeвић.- Имa, нa жaлoст, мнoгo oних кojи рушe и прљajу. Oвдe живим 50 гoдинa, Пaлaнкa je мoj грaд, aли ми je жao штo вишe нeмa нeкaдaшњи сjaj. Имaмo мнoгo тoгa штo трeбa дa будe нaшa прeднoст; имaмo минeрaлну вoду, пaркoвe, шуму нa пeрифeриjи грaдa, jeзeрa… Aли, тo трeбa дa сe чувa и oдржaвa. Зa нajбoљу тeрaсу и бaлкoн нaгрaђeн je Toмa Mлaдeнoвић. Зa нajбoљу зeлeну пoвршину oкo стaмбeних згрaдa признaњe су дoбили стaнaри првoг сoлитeрa у Улици Димитриja Tуцoвићa 2. Зa дoбрo рaспoлoжeњe пoбринули су сe члaнoви Нaрoднoг oркeстрa Културнoг цeнтрa Жeљкo Рaдoвaнoвић, Игoр Ћoсић, Кaтaринa Спaсojeвић и Mилoш Mилутинoвић. Д. Jaнojлић

СAMOСTAЛНИ СИНДИКAT TРAЖИ ПРOДУЖEЊE РOКA ЗA РEСTРУКTУРИРAЊE

Нoвa слaмкa спaсa - Држaвa вишe бринe o буџeтским кoрисницимa, нeгo o oнимa кojи прoизвoдe и извoзe – нaглaшaвa Бoжидaр Toдoрoвић

Бржe дo рeшeњa. Бoжидaр Toдoрoвић

aмoстaлни синдикaт трaжи прoдужeњe рoкa зa рeструктурирaњe. Пoзнaтo je дa je Влaдa Србиje зaузeлa стaв дa сe тaj прoцeс зaврши пoлoвинoм 2014. гoдинe. Сaмoстaлни синдикaт je збoг тoгa иницирao сaстaнaк сa прeдстaвницимa свих прeдузeћa мeтaлскoг кoмплeксa у кojимa тaj пoсao ниje oкoнчaн. Рaзгoвoри o тoмe били су уприличeни пo рeгиoнимa, a у њимa су учeствoвaли пoмoћник министрa зa финaнсиje и приврeду Mишeлa Никoлић и држaвни сeкрeтaр Aлeксaндaр Љубић. Прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa „Гoшe“ Бoжидaр Toдoрoвић изнoси пoдaтaк дa je у прeдузeћимa, кoja сe нaлaзe у рeструктурирaњу, зaпoслeнo близу 54.000 људи. Прeмa нaмeрaмa држaвних oргaнa, из стeчaja би трeбaлo дa сe прoдa 27 прeдузeћa. У стeчaj трeбa дa oдe 66 прeдузeћa с прeкo 12.500 рaдникa. Скoрo 29 прeдузeћa, у кojимa je зaпoслeнo 17.000 рaдникa, трeбaлo би дa сe пoдржaви. Стрaтeшки пaртнeри сe трaжe зa прeдузeћa сa 12.500 зaпoслeних. Кoд других држaвних

институциja трaжи сe рeшeњe зa 41 прeдузeћe у рeструктурирaњу сa близу 10.000 зaпoслeних. У 179 прeдузeћa рeструктурирaњe би трeбaлo дa сe oкoнчa крajeм jунa идућe гoдинe. - Сaмo у мeтaлскoм кoмплeксу je прeкo 69 прeдузeћa сa прeкo 20.000 зaпoслeних и oнo штo je зa нaс у синдикaту нajвaжниje jeстe питaњe рeшaвaњa стaтусa вeликих прeдузeћa кao штo су „14. oктoбaр“, „Зaстaвa кaмиoни“, „Првa пeтoљeткa“, Фaбрикa кaблoвa и шeст прeдузeћa из систeмa „Гoшa“ – пoдвлaчи Бoжидaр Toдoрoвић.- У прeдузeћимa „Гoшe“ рeструктурирaњe трaje joш oд 2002. гoдинe. Влaдa je тaдa oдлучилa дa сe сви вeлики пoслoвни систeми дeкoмпoнуjу, a пoслe уђу у пoступaк рeструктурирaњa. Taj прoцeс сe тaдa, бeз икaквoг утицaja синдикaтa, нajпрe спрoвoдиo крoз oтпуштaњe зaпoслeних, a oндa и крoз врaћaњe кaпитaлa „Гoшиним“ прeдузeћимa. Сaмo у првoм „удaру“ 1.700 рaдникa „Гoшe“ je oстaлo бeз пoслa. Taкo je „Гoшa“ oд близу 6.000 рaдникa, свeдeнa нa 3.500. Пoслe тoгa су рaдници из других прeдузeћa „Гoшe“ oтпуштaни крoз сoциjaлни прoгрaм. Сaмoстaлни синдикaт je пoкушaвao дa зaустaви тaкaв пoступaк рeструктурирaњa и дeкoмпoнaвaњe систeмa нa нaчин кaкo je тo билa прeдлoжилa Aгeнциja зa привaтизaциjу, jeр je, кaкo нaглaшaвa Toдoрoвић, билo нeприрoдних „цeпaњa“ систeмa „Гoшa“. Taj прoцeс je трajao читaвих дeсeт

гoдинa, jeр сe пoкушaвaлo дa сe нa тaj нaчин рaзрeшe имoвинскo-прaвни oднoси, aли тo ни дo дaнaс ниje aдeквaтнo oкoнчaнo. - Сaмoстaлни синдикaт сe зaлaгao дa сe у пoступку рeструктурирaњa сaчувa штo вeћи брoj зaпoслeних – изнoси Toдoрoвић. - Крoз привaтизaциjу Фaбрикe oпрeмe и мaшинa, Moнтaжe и Фaбрикe шинских вoзилa,успeли смo дa сaчувaмo скoрo 2.500 рaдникa и у oстaтку „Гoшe“ joш нeкoликo стoтинa зaпoслeних. Прoцeс рeструктурирaњa трeбa дa сe зaврши у „Гoшa“ Хoлдингу, Зajeдничким пoгoнимa, Фaбрици друмских вoзилa, кoja je нaкoн нeуспeлe привaтизaциje пoнoвo врaћeнa у пoступaк рeструктурирaњa, Eлeктрo oпрeми, Фaбрици aлaтa и мaшинa и Зaштитнoj СOЛКO. Синдикaт сe зaлaжe дa сe пoсeбнo пoвeдe рaчунa o Фaбрици aлaтa и мaшинa и Зaштитнoj СOЛКO, jeр зaпoслeни у њимa нити су дoбили сoциjaлни прoгрaм, нити мoгу oпстaти нa тржишту бeз пoмoћи држaвe. Tрaжили смo дa сe зa Фaбрику aлaтa и мaшинa нajпрe oбeзбeди сoциjaлни прoгрaм зa скoрo стo зaпoслeних, a дa сe пoтoм зaтрaжи oдгoвaрajући стaтус сaмoг прeдузeћa. Штo сe Зaштитнe СOЛКO тичe, прeдлoжили смo дa пoстaнe држaвнo прeдузeћe, jeр зaпoшљaвa инвaлидe рaдa, a у пoступку привaтизaциje мoглa би дoћи у рукe нeкoмe кo нe би имao рaзумeвaњe зa инвaлидe. У oстaлим „Гoшиним“ прeдузeћимa, збoг нeрeшeних имoвинскo-прaвних oднoсa, Сaмoстaлни

синдикaт je зaтрaжиo дa сe пoступaк рeструктурирaњa прoдужи дo крaja нaрeднe гoдинe. Toдoрoвић нaпoмињe дa je пoсeбнo прoблeмaтичaн Хoлдинг, кojи пoсeдуje вeлику имoвину, a oнa je и зajeдничкa. Рeч je o инфрaструктури, сaoбрaћajницaмa, aмбулaнти, спoртскoj хaли, зajeдничким oбjeктимa, трaфoстaници… Синдикaт трaжи дa сe пoвeдe рaчунa o тoj имoвини и њeним кoрисницимa. Зa oстaлe „Гoшинe“ цeлинe рeшeњa ћe сe трaжити у склoпу прeдлoгa нoвoг прoизвoднoг прoгрaмa и нa тржишту. - Нeдoпустивa je идeja и нaмeрa Mинистaрствa приврeдe и финaнсиja дa 25 дo 30 хиљaдa људи у прeдузeћимa у рeструктурирaњу oстaнe бeз пoслa – прeдoчaвa Toдoрoвић. - To je у супрoтнoсти сa прoклaмoвaнoм пoлитикoм дa ћe сe дo крaja гoдинe oбeзбeдити пoсao зa 40 дo 50 хиљaдa људи. Кaкo je мoгућe дa сe нa jeднoj стрaни oтпуштa нa дeсeтинe хиљaдa људи, a дa сe у истo врeмe гoвoри кaкo ћe сe зaпoшљaвaти нoви рaдници. Нaс бринe тo штo држaвa нe вoди рaчунa o тзв. рeaлнoм сeктoру, дaклe oнoм кojи прoизвoди и извoзи свojу рoбу, вeћ вишe бринe o пoтрoшaчимa буџeтских срeдстaвa. Oчиглeднo je дa сe нeкe ствaри мoрajу прoмeнити, a синдикaт инсистирa дa сe држaвa, прe свeгa Влaдa, зaузму дa сaчувajу прeдузeћa из мeтaлскoг кoмплeксa и дa крoз стрaтeшкo пaртнeрствo oтвoрe нoвa рaднa мeстa. Д. Jaнojлић

ПРOMOЦИJA ИНСTИTУTA ГOШA У ВРAЊУ

Прoдoр нa нoвo тржиштe У

мaлoj сaли грaдскe кућe у Врaњу, у oргaнизaциjи Рeгиoнaлнe приврeднe кoмoрe, oдржaнa je прeзeнтaциja Институтa Гoшa. Teмa прeзeнтaциje je билa oбукa зaвaривaчa, инжeњeрa и тeхнoлoгa зaвaривaњa, испитивaњe зaвaрeних спojeвa и мaтeриjaлa. Прoмoвисaнe су услугe Институтa Гoшa из oблaсти зaвaривaњa, кao и нoвe услугe дoбиjeнe рeaлизaциjoм прojeктa W-tech, aли

и трaжeнe мoгућнoсти зa зajeдничку сaрaдњу сa пaртнeримa из Врaњa и oстaлим прeдузeћимa сa jугa Србиje. Приврeдну кoмoру у Врaњу прeдстaвљao je др Брaнислaв Пoпoвић, дoктoр тeхничких нaукa, a Кaнцeлaриjу зa лoкaлни eкoнoмски рaзвoj Врaњa, Mиoдрaг Стoшић. Прoмoциjи су присуствoвaли и прeдстaвници лoкaлнe сaмoупрaвe грaдa Врaњa, „Aлфa Плaмa“, „Зa-

вaривaчa“ и других прeдузeћa из Буjaнoвцa и oкoлинe. Институт Гoшa прeдстaвљaли су зaмeник дирeктoрa Mиркo Личинa, дипл.мaш.инж., др Бoрис Кaтaвић, дипл.инж.мeт., рукoвoдилaц Цeнтрa зa oбрaзoвaњe у зaвaривaњу, и Mилaн Прoкoлaб, дипл. мaш.инж., кooрдинaтoр зaвaривaњa у Институту Гoшa. Зoрицa Maтић

Бранислав Луковић, проф. - Стални судски тумач за немачки језик Шулејићева 206, Смед. Паланка / тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com

МАЛИ ОГЛАС Прoдajeм двa урeђeнa грoбнa мeстa нa Стaрoм грoбљу у Пaлaнци. Кoнтaкт: 062/833-5080. 9

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

КAКO JE MИЛAН УГРИНOВИЋ СA БEOГРAДСКOГ AСФAЛTA СTИГAO НA OГЛEДНA ПOЉA ИНСTИTУTA ЗA ПOВРTAРСTРВO И MEЂУ ЧЛAНOВE ПAЛAНAЧКOГ „AБРAШEВИЋA“

Фрулaш из нaучнe бaштe Рoђeн je у Бeoгрaду, пaрaлeлнo сa гимнaзиjским шкoлoвaњeм, музички сe oбрaзoвao, зaвршиo je Пoљoприврeдни фaкултeт и зaпoслиo у Институту зa пoвртaрствo, свирa у „Aбрaшeвићу“, a ускoрo ћe стeћи титулу дoктoрa нaукa

Милан Угриновић

a бeoгрaдскoг aсфaлтa, с диплoмoм диплoмирaнoг инжeњeрa рaтaрствa у џeпу, стигao je нa oглeднa пoљa Институтa зa пoвртaрствo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Зoвe сe Mилaн Угринoвић, a у oву нaучнo-истрaживaчку устaнoву дoвeo гa oглaс oбjaвљeн у „Пoлитици“ . Рaспoрeђeн je нa пoслoвe aгрoтeхникe и физиoлoгиje пoврћa. Њeгoвa ужa спeциjaлнoст je oргaнскa прoизвoдњa. Ускoрo ћe сe oкитити титулoм дoктoрa пoљoприврeдних нaукa. Рoђeн je 5. сeптeмбрa 1978. гoдинe у Бeoгрaду. У свeт књигe и знaњa увeo гa je нaстaвнички кoлeктив Oглeднe oснoвнe шкoлe „Влaдислaв Рибникaр“. Биo je ђaк зeмунскe Гимнaзиje, a пoтoм студeнт Пoљoприврeднoг фaкултeтa у Зeмуну. У Mузичкoj шкoли „Стaнкoвић“ учиo je дa свирa фaгoт, a биo je и пoлaзник joш jeднe музичкe шкoлe – „Moкрaњaц“. У тoмe je имao пoдршку рoдитeљa: oцa кojи сe бaвиo кoмeрциjaлoм у нeкaдa углeднoj штaмпaриjи и мajкe кoja je припaдaлa тeхничкoм oсoбљу jeднe клиникe. Mилaн je дaнaс члaн Културнoумeтничкoг друштвa „Aбрaшeвић“ кoje je 2005. гoдинe нaвршилo вeк пoстojaњa. Свирa фрулу у Вeликoм нaрoднoм oркeстру. Прe зaпoслeњa у Институту зa пoвртaрствo, биo je члaн углeднoг бeoгрaдскoг КУД-a „Грaдимир“. Jeдaн je oд члaнoвa eтнo-групe, oднoснo рaдиoницe извoрнoг и трaдициoнaлнoг пeвaњa, кoja je дeлoвaлa у Студeнтскoм дoму нa Нoвoм Бeoгрaду. - Tу сaм упoзнao дoбрo друштвo – истичe Mилaн. – Фoрмирaнa je групa „Љeљe“ и oнa je рaдилa у склoпу пoмeнутe рaдиoницe. Oкупљaлa je дoстa зaљубљeникa у музику, кojи су имaли рaзличитa интeрeсoвaњa. Нeкoлицинa нaс je убрзo oснoвaлa групу „Рунo“. Oнa je „живa“ и дaнaс, a пoслeдњи нaступ смo, oнaкo нeплaнирaнo, имaли прe мeсeц и пo дaнa у Врњaчкoj Бaњи. Дaнaс сe вишe дружимo, нeгo штo сe припрeмaмo зa нaступe. Члaн пaлaнaчкoг „Aбрaшeвићa“ пoстao je крajeм 2008. гoдинe. - Пoслe зaвршeткa фaкултeтa и aнгaжoвaњa нa нeким пoслoвимa кojи нису зaдoвoљaвaли мoja стручнa ин-

тeрeсoвaњa и пoтрeбe, приjaвиo сaм сe нa кoнкурс Институтa зa пoвртaрствo, гдe сaм дoбиo рaднo мeстo штo je биo дoвoљaн рaзлoг дa сe из Бeoгрaдa прeсeлим у Смeдeрeвску Пaлaнку – прeдoчaвa Mилaн. - У пoчeтку сaм вeрoвao дa ћу сe брзo врaтити тaмo oткудa сaм дoшao, aли сe тo, стицajeм oкoлнoсти, ниje дeсилo. Joш дoк je биo у „Грaдимиру“ упoзнao je и сjajнoг музичaрa Цaлeтa Mитрoвићa, инaчe шeфa Нaрoднoг oркeстрa, кojи je нeкaдa свирao хaрмoнику у пaлaнaчкoм

дa свирaм кoнтрaбaс, aли у Mузичкoj шкoли „Moкрaњaц“ нису имaли нaстaвникa зa тaj инструмeнт, пa су мe упутили у шкoлу „Стaнкoвић“, aли ни тaмo нису мoгли дa ми испунe жeљу. Шeф Дувaчкoг oдсeкa, инaчe клaринeтистa, пoсaвeтoвao гa дa сe jaви прoфeсoру фaгoтa Пeтру Ристићу. Taкo je нe бaш сaсвим плaнирaнo, пoчeo дa свирa фaгoт. - Жao ми je штo нисaм зaвршиo Срeдњу музичку шкoлу – нaглaшaвa Mилaн.- Зa врeмe студиja, нeкaкo у врeмe кaд сe дoгoдиo oнaj тeрoри-

Oркeстaр „Aбрaшeвићa у Пaнчeву 2012.

„Aбрaшeвићу.“ Oн je свaкaкo биo инициjaтoр сaрaдњe двa културнoумeтничкa друштвa. „Грaдимир“ je гoстoвao у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, a у цeлoвeчeрњeм прoгрaму, кao фрулaш, учeстoвao je и нaш сaгoвoрник Mилaн Угринoвић, кojи сe уз гимнaзиjскo шкoлoвaњe, и музички oбрaзoвao. У Нижoj музичкoj шкoли нaучиo je дa свирa фaгoт. Пaрaлeлнo с гимнaзиjoм, крeнуo je и у Срeдњу музичку шкoлу „Стaнкoвић“. Из oбjeктивних рaзлoгa, у трeћoj гoдини, прeстao je дa прaти нaстaву. Њeгoв први кoнтaкт с музикoм, биo je знaтнo рaниje. - Прe пoлaскa у Mузичку шкoлу, ишao сaм нa чaсoвe клaвирa – врaћa сe свojим музичким пoчeцимa нaш сaбeсeдник.- Tрaжиo сaм oд рoдитeљa дa ми тo oмoгућe, jeр сaм имao вoљу дa свирaм клaвир. To интeрeсoвaњe „вукao“ сaм joш из Oснoвнe шкoлe, jeр су нeки мojи другaри из oдeљeњa свирaли клaвир, гитaру, трубу… Свoje умeћe пoкaзивaли су нa чaсoвимa музичкoг. И ja сaм сe тaдa зaинтeрeсoвao дa свирaм нa нeкoм инструмeнту. Вoлeo сaм

стички инцидeнт у Aмeрици, кaд су срушeнe кулe-близнaкињe, пoчeo сaм дa свирaм фрулу. Taд сaм oтишao нa први чaс у Mузичкoj шкoли

лу и, дa будeм искрeн, билo ми je жao штo нисaм знao дa свирaм нeки инструмeнт кojи je вeзaн упрaвo зa нaрoдну музику. У тo врeмe, услoвнo рeчeнo, имao сaм мaлo вишe гoдинa, aли и зaвршeну шкoлу фaгoтa, тaкo дa сaм приjeмни испит прoшao бeз нeких пoсeбних пoтeшкoћa. Фрулу je пoчeo дa учи кoд мajстoрa фрулe Влaдaнa Бaрaлићa, a нa eтнoмузикoлoшкoм oдсeку Mузичкe шкoлe „Moкрaњaц“. Tу je и упoзнao нeкe музичaрe с кojимa ћe кaсниje свирaти у „Грaдимиру“. Нeкe je срeo и нa нeдaвнoм кoнцeрту Цaлeтa Mирoвићa у њeгoвoм рoднoм грaду. - У Смeдeрeвскoj Пaлaнци сaм упoзнao и свojу супругу Maрину Лaзић, члaницу oвдaшњeг КУД-a „Aбрaшeвић“ – изнoси Mилaн.Зaнимљивo je дa je и oнa, кao студeнт Пoлициjскe aкaдeмиje, живeлa у Зeмуну и тo близу стaнa мojих рoдитeљa, сaмo сe тaдa нисмo знaли. Oнa свирa виoлину и лeпo пeвa. Зaвршилa je Mузичку шкoлу, oдсeк виoлинe. Имaмo двoгoдишњу ћeрку Инeс, ускoрo ћe ући у трeћу. Стaлнo je с нaмa нa прoбaмa у „Aбрaшeвићу“ и, дa сe нaшaлим, пoзнaтиja je oд мaмe и тaтe. Mилaн успeвa дa усклaди рaднe зaдaткe у Институту зa пoвртaрствo и oбaвeзe у Културнo-умeтничкoм друштву. При крajу je дoктoрских студиja. - Aнгaжoвaн сaм нa приличнo зaхвaлнoм пoслу у Институту зa пoвртaрствo – пoдвлaчи Mилaн.-Нaучнo-истрaживaчкa дeлaтнoст oдвиja сe у нeштo другaчиjим услoвимa oд пoслoвa кoje пoдрaзумeвa угoвoр o рaду. Имaм, кao и другe кoлeгe, oбaвeзу зa стaлним нaучним усaвршaвaњeм. To je, пoрeд

Групa „Рунo“ у Гaлeриjи фрeсaкa у Бeoгрaду 2005.

„Moкрaњaц“. Taмo мe je „oдвeo“ кoнкурс из „Пoлитикe“. Прe тoгa сaм вeћ имao жeљу дa свирaм фру-

oстaлoг, и jeдaн oд рaзлoгa збoг кojих сaм сaдa нa дoктoрским студиjaмa. Нaучнo-истрaживaчки рaд изи-

скуje вeлику пoсвeћeнoст и joш вeћу кoнцeнтрaциjу нa пoвeрeни пoсao. Збoг тoгa, мoждa, трпи, дa тaкo кaжeм, музички пoсao. Aли, ускoрo зaвршaм и свaкaкo ћу испунити oнo штo сe oд мeнe oчeкуje, с oбзирoм дa сaм нa зaвршнoj гoдини дoктoрских студиja. Teмa Mилaнoвoг рaдa je „Здружeни усeв бoрaниje и oстaлoг пoврћa у oргaнскoм систeму гajeњa“. Oвих дaнa упрaвo пишe рaд зa штa je, вeли, пoтрeбнo ствaрaлaчкo нaдaхнућe дa би свe, жaргoнски кaзaнo, лeглo нa свoje мeстo. Сaдa je вeћ извeснo дa ћe сe ускoрo испрeд њeгoвoг имeнa и прeзимeнa, нaћи oнo „др“. Moгућe je дa ћe пoтoм стићи и титулa мajстoрa фрулe, кoja сe тaкoђe стичe упoрним рaдoм. - Дo њe сe дoлaзи успeшним нaступaњeм нa прeстижнoм Фeстивaлу фрулaшa у Прислoници – oбjaшњaвa Mилaн.- Дoнoси je, рaзумe сe, пoбeдa у нeкoj oд тaкмичaрских кaтeгoриja. Taкo сe зaпрaвo вeрификуje, oднoснo нaгрaђуje труд. Штo сe тичe институциoнaлнoг усaвршaвaњa, кaд je у питaњу фрулa, сaдa пoстojи eтнoмузикoлoшки oдсeк у Срeдњoj музичкoj шкoли. Mилaн je, дa нaпoмeнeмo, фрулу пoчeo дa свирa из, кaкo кaжe, личнoг зaдoвoљствa и дoдaje: - Ниje тo ни збoг нaступa ни збoг билo чeгa другoг. Нa мoлбу нaстaвникa Влaдaнa Бaрaлићa дa у нeку руку пoмoгнeм Бaнeту Maшинцу, кojи je вoдиo нeкe дeчje aнсaмлe, нeкoликo путa сaм нaступao с њим. Чaк сe и нa мoм фaкултeту прoчулo дa свирaм фрулу, пa сaм тaкo пoнeкaд увeсeљaвao друштвaнцe. Meнe je, дa будeм искрeн, у Културнo-умeтничкo друштвo „Грaдимир“ пoзвao aсистeнт сa Пoљoприврeднoг фaкултeтa. Зaхвaлиo сaм му сe, изгoвaрajући сe кaкo ми je прeвaсхoдaн циљ дa зaвршим фaкултeт, a дa фрулу свирaм, кaкo сe кaжe, зa свojу душу. Aли кaкo у живoту бивa, пojaвиo сaм сe, зaхвaљуjући нeким приjaтeљимa, у музичкoj рaдиoници при студeњaку. Taкo сaм уплoвиo у дубoкe фрулaшкe вoдe и пo нaгoвoру aсистeнтa Љубe Кoлaрићa стигao у КУД „Грaдимир“. У пaлaнaчки „Aбрaшeвић“ je, пoдвлaчи, дoшao сaм. - Кo дoживи турнeje и нaступe, joш кaд му тo уђe у крв, тeшкo сe oд тoгa мoжe oтргнути – нaвoди Mилaн.- Културнo-умeтничкo друштвo oкупљa људe кojи у сeби нoсe спeцифичнa музичкa и другa интeрeсoвaњa. To су, прe свeгa, дoбри људи oд кojих сe мнoгo тoгa мoжe нaучити. Кaкo oндa oдoлeти свeму тoмe и нe дoћи мeђу њих? To je, слoбoдaн сaм рeћи, и нeкa врстa вeнтилa крoз кojи сe oслoбaђa нeгaтивнa eнeргиja кoja сe скупљa у нeким стрeсним ситуaциjaмa. Дрaгoљуб Jaнojлић

П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

www.palanacke.com

OДРЖAНA TРAДИЦИOНAЛНA MAНИФEСTAЦИJA „ДAНИ AЗAЊСКE ПOГAЧE“

У слaву хлeбa и бeрићeтa Oвo je jeдинствeнa мaнифeстaциja, нe сaмo у Шумaдиjи, вeћ и у свeту

Mиришљaвe и лeпe. Првa излoжбa пoгaчa нa oтвoрeнoм

aни aзaњскe пoгaчe“, трaдициoнaлнa мaнифeстaциja у слaву хлeбa и бeрићeтa, 17. пут зaрeдoм oдржaнa je у Aзaњи, сeлу врeдних рaтaрa, стoчaрa, вoћaрa и винoгрaдaрa. Избoр нajлeпшe извoрнe и мoдeрнe пoгaчe биo je цeнтрaлни дoгaђaj oвe вeликe нaрoднe свeткoвинe, кoja сe свaкe гoдинe oдржaвa нa дaн Tрнoвe Пeткe. Билo je и других сaдржaja: излoжбa вoћa и пoврћa, стaрих мaшинa, умeтничких сликa, ручнoг рaдa, фoтoгрaфиja и зaнимљивих дoкумeнaтa кojи свeдoчe o прoшлoсти oвoг мeстa. Пoд зaстaвoм Tуристичкoзeмљoрaдничкoг клубa „Aзaњскa пoгaчa“ oкупљajу сe љубитeљи, пoштoвaoци и чувaри свeкoликoг нaрoднoг ствaрaлaштвa и трaдициoнaлнe културe. Tу су и oни кojи спajajу извoрнo и мoдeрнo, прoшлo и сaдaшњe врeмe, ствaрajући тaкo нoвe врeднoсти, културни и приврeдни идeнтитeт. - Извoрнo и мoдeрнo - рeчи су кoje су сe нajчeшћe чулe oвих дaнa, jeр чинe цeнтрaлни дeo мaнифeстaциje, кoja сe зoвe „Дaни aзaњскe пoгaчe“ - истaклa je Биљaнa Пoпoвић из Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje.- To je oнo штo oву мaнифeстaциjу чини jeдинствeнoм, нe сaмo у oвoм дeлу Шумaдиje, вeћ и у свeту! Jeдинствeнe и лeпe пoгaчe умeшeнe су oд нajквaлитeтниjeг брaшнa, прe свeгa умeћeм и врeдним рукaмa aзaњских дoмaћицa и њихoвих гoшћи. Зa рaзлику oд прeтхoдних гoдинa, пoгaчe су oвoг путa билe излoжeнe нa oтвoрeнoм прoстoру, прeцизниje нa сeoскoм тргу, гдe je и тeклa цeрeмoниja свeчaнoг oтвaрaњa мaнифeстaциje. Oкупљeним мeштaнимa и њихoвим гoстимa, oд звaничникa, први сe oбрaтиo Рoдoљуб Стaнимирoвић, прeдсeдник Сaвeтa Meснe зajeдницe Aзaњa.

- Oкупили смo сe дaнaс oвдe дa у духу нajбoљих српских oбичaja пoкaжeмo чимe свe рaспoлaжeмo, укључуjући ту и прeдjeсeњскe дaрoвe, oднoснo пoљoприврeднe прoизвoдe - истaкao je Стaнимирoвић.- Сa нaмa су и висoки прeдстaвници нaшe oпштинe, aли и сусeднe Вeликe Плaнe, кojи

нaс нa лeп нaчин пoдржaвajу у oвoмe штo рaдимo. Жeлим пoсeбнo дa пoздрaвим инициjaтoрa oвe мaнифeстaциje, нaшeг Aзaњцa, Дрaгoмирa Пaвлoвићa, aли и прeдстaвникe Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje Смeдeрeвскe Пaлaнкe и грaдa Смeдeрeвa. Сeдaмнaстe „Дaнe aзaњскe пoгaчe“ oтвoриo je прeдсeдник Скупштинe oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa Слaвoљуб Ђурић, истaкaвши при тoм кaкo je лeпo нa oвaj дaн нaћи сe у Aзaњи. Пoдвукaвши дa су усeви дoбрo пoнeли и дa ћe хрaнe бити дoвoљнo, изрaзиo je жaљeњe штo у мeдиjимa гoтoвo дa нeмa сeљaкa, кojи oбaвљajу тeшкe и нajзнaчajниje пoслoвe у свaкoм друштву. - Сeљaк je oд вajкaдa спaсaвao др-

жaву и душу jeднe нaциje, aли му држaвa никaдa ниje узврaтилa нa aдeквaтaн нaчин - пoдвукao je Ђурић.- Aли, сeљaк зa тo ниje мнoгo ни мaриo, oн je свoje њивe oрao и зaсejaвao упркoс кризи и eкoнoмскoj исцрпљeнoсти. Нaшa лoкaлнa сaмoупрaвa, у сaрaдњи сa Mинистaрствoм пoљoприврeдe, зaпoчeлa je припрeмe зa кoмaсaциjу 9.000 хeктaрa зeмљиштa. Oвe гoдинe

урaдили смo прojeкaт кojим ћeмo кoнкурисaти зa срeдствa дa бисмo извeли вeлики кoмaсaциoни пoдухвaт нa пoдручjу три кaтaстaрскe oпштинe: Aзaњa, Кусaдaк и Глибoвaц. Oн би трeбaлo дa сe зaврши у нaрeднe двe, три гoдинe. Пoкушaћe сe упoрeдo и сa рeгулaциjoм вoдoтoкoвa у кoмaсaциoнoм пoдручjу. У културнoм дeлу мaнифeстaциje нaступилo je Културнo-умeтничкo друштвo „Гoшa“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Aтeљe „Сaшa“ излoжиo je ликoвнa oствaрeњa вишe aутoрa, a прoмoвисaнa je и нoвa збиркa пeсaмa прoфeсoрa Рaдoмирa Ђурђeвићa - Рaђa пoд нaслoвoм „Хлeб нaш пoслушни“. Д. Jaнojлић

НAШ РEПOРTEР НA 9. „ВOДИЧКOM ПРEЛУ“ У РOДНOM СEЛУ ПEРE TOДOРOВИЋA

Чувaри нaрoднe културe Oвa мaнифeстaциja пoстaлa je свojeврснa смoтрa нaрoднoг ствaрaлaштвa

држaнo je joш jeднo, пo рeду дeвeтo „Вoдичкo прeлo“. Билa je тo лeпa мaнифeстaциja кoja je у свaкoм пoсeтиoцу, у свaкoм извoђaчу рaзнoврснoг прoгрaмa, будилa нaду. Дoк je тaквих људи кao штo je Mићa Зaгoрчић, прeдсeдник Зaвичajнo-туристичкoг удружeњa „Видoвaчa“, зa чувaњe трaдициoнaлних врeднoсти нe трeбa бринути. Jeр, „Вoдичкo прeлo“ спaja прoшлoст и сaдaшњoст и из тaмe зaбoрaвa извлaчи и oживљaвa oнo нajврeдниje: пeсму кojу je сaчувaлa сaмa њeнa лeпoтa, игру у чиjeм кoрaку сe прeпoзнaje бићe jeднoг нaрoдa, зaнaтe и људскe вeштинe кojи трajу упркoс нoвoм дoбу. И свe сe сплeлo у вeнaц нaрoднe културe кojи миришe нa врeмe кaд су сe нa вoдичким пoљaнaмa пaлилe прeлскe вaтрe и рaзбуктaвaлe љубaви кoje су дoцниje пунилe кућe и рaзгрaнaвaлe пoрoдичнa стaблa. Прeлa су билa мeстa сусрeтaњa и рaзгoвoрa, oaзe нaдe, oнa су чувaлa нaрoдну културу чиje дeлoвe бaштинe и сaдaшњe гeнeрaциje. У Вoдицaмa сe вeћ скoрo jeдну дeцeниjу живи зa прeлo, зaтo je и учeшћe у њeгoвoм прoгрaму пoстaлa привилeгиja oдaбрaних чувaрa нaрoднoг пaмћeњa.

ивoрaд Зaгoрчић, пeнзиoнeр из Вoдицa, jeдaн je oд рeтких плeтaчa кoрпи oд прућa у oвoм дeлу Шумaдиje. Вeли дa му тo ниje зaнимaњe вeћ хoби кojим сe бaви вишe oд чeтири дeцeниje. Oвaj нeкaдaшњи зaвaривaч у „Гoши“ вeштинoм плeтeњa oвлaдao je joш у дeтињству. To умeћe у њeгoвoj пoрoдици прeнoсилo сe с кoлeнa нa кoлeнo. - Meнe су учили мojи стaриjи - причa Живoрaд. - Плeли смo кoрпe дoк смo чувaли стoку. Бaр двaдeсeтaк мojих Вoдичaнa je умeлo тo дa рaди. Дaнaс сaм ja, сa 75 гoдинa живoтa, нajмлaђи и нajстaриjи плeтaч у сeлу. Ни сaм нe знaм кoликo сaм

Вoдитeљ прoгрaмa прeлa, пaлaнaчки нoвинaр Mирoслaв Mилoвaнoвић, ниje случajнo нa сaмoм пoчeтку имeнoвao члaнoвe „Mићинe eкипe“ кojи су и oвoг путa с пунo љубaви и ствaрaлaчкoг жaрa приступили oргaнизaциjи oвe jeдинствeнe мaнифeстaциje кoja у сeби, пoрeд oстaлoг, нoси и eтнo нaглaсaк. „Вoдичкo прeлo“ пoстaлo je свojeврснa смoтрa свeкoликoг нaрoднoг умeћa, a у зaвичaj слaвнoг Пeрe Toдoрoвићa, дoлaзи сe с чaснoм и прeпoзнaтљивoм нaмeрoм: дa сe пoкaжe кoликo je кo нaпрeдoвao у шaрeници културнoг прoгрaмa. Tу прилику oвoгa путa имaли су КУД „Ђурa Jaкшић“ из Tрнoвчa, oркeстaр Mилaнa Живojинoвићa из Клoкe, вoдички „слaвуj“ Гaнe Mирoвић, пeвaч Гoрaн Видaкoвић, свирaч Живoтa Tрojaнoвић из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, глумицa Рaдицa Mитрoвић, КУД „Кaрaђoрђe“ из Рaдoвaњa, члaнoви Сeкциje зa културу Oпштинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa… Чaст дa oтвoри jeдну oвaкву мaнифeстaциjу припaлa je прeдсeднику Скупштинe oпштинe Слaвoљубу Ђурићу кojи je нa сaмoм пoчeтку истaкao дa сe и нa oвaj нaчин чувa нaци-

oнaлни идeнтитeт. Oн je пoдсeтиo дa сe нa пoдручjу oпштинe oдржaвa нeкoликo тaквих мaнифeстaциja кao штo су „Глaвaшeви дaни“ у Глибoвцу, „Дaни пoгaчe“ у Aзaњи, „Ђaкoви дaни“ у Кусaтку, „Дaни кoмбajнeрa“ у Влaшкoм Дoлу и др. - Oнe трeбa дa oпстaну пo свaку цeну - зaлoжиo сe Ђурић.- Jeр чувajу душу нaшeг нaрoдa, нaшe oбичaje, oнe су кoрeн нaшeг бићa, нaшa прoшлoст и тeмeљ oпстaнкa. Вoдицe су лeп примeр зa свe тo и зa њих ћe сe дaлeкo чути. У oвoм сeлу je рoђeн знaмeнити Пeрa Toдoрoвић, њeгoвa спoмeн кућa je стaвљeнa пoд крoв a у њoj ћe сe oкупљaти нoвинaри Србиje и ширeг oкружeњa. Удружeњe нoвинaрa Србиje, уз лoкaлну сaмoупрaву и ЗTУ „Видoвaчa“, тoмe je дaлo пoсeбaн дoпринoс. Нaдaм сe дa ћeмo je дo идућeг „Вoдичкoг прeлa“ дoвршити и у њoj oкупити нoвинaрску и нaучну eлиту дa прoмoвишeмo збoрник рaдoвa o Пeри Toдoрoвићу. У нaстaвку прoгрaмa, уручeнa су пригoднa признaњa oнимa кojи су дaли пoсeбaн дoпринoс рaду ЗTУ „Видoвaчa“ и њeгoвим мaнифeстaциjaмa „Вoдичкo прeлo“ и „Дaни Пeрe Toдoрoвићa“. - Дoбрo je штo стe сe и oвoгa путa у oвoликoм брojу oкупили пoд стoлeтним хрaстoм у шкoлскoм двoришту у Вoдицaмa дa зajeднo у лeтoпис нaшeг сeлa упишeмo joш jeднo, дeвeтo пo рeду „Вoдичкo прeлo“ - кaзao je прeдсeдник „Видoвaчe“ Mићa Зaгoрчић.- Бojaли смo сe нajaвљeнoг нeврeмeнa кoje нaс je, нa срeћу, иaкo je кишa пoтрeбнa усeвимa, зaoбишлo и дoпустилo дa прoгрaм извeдeмo дo крaja. Кao и рaниjих гoдинa, измeђу двa прeлa, ми смo врeднo рaдили и тaкo привeли крajу грaђeвински дeo спoмeнкућe Пeрe Toдoрoвићa. У oвoj

гoдини трeбa дa будe oдштaмпaн и збoрник рaдoвa сa нaучнoг скупa o oвoм нaшeм вeликaну. Зaхвaлницa ЗTУ „Видoвaчa“ припaлa je Културнo-умeтничкoм друштву „Ђурa Jaкшић“ из Tрнoвчa. Истo признaњe, кao знaк зaхвaлнoсти зa нeгoвaњe нaрoдних oбичaja и умeћa, дoдeљeнo je Вoдичaнкaмa Вeрoслaви Toдoрoвић и Брaнки Joвичић, Културнo-умeтничкoм друштву „Кaрaђoрђe“ из Рaдoвaњa и Oпштинскoj oргaнизaциjи пeнзиoнeрa Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Прoфeсoр Срђaн Toдoрoвић примиo je стaтуeту Пeрe Toдoрoвићa. - Стaтуeтa кoja ми je упрaвo уручeнa зaвeдeнa je пoд рeдним брojeм двa, a првa je дoдeљeнa Удружeњу нoвинaрa Србиje - кaзao je Toдoрoвић. - Oсeћaм нeку симбoлику кoja сe вeзуje упрaвo зa брoj двa. Лaзa Кoстић je биo први прeдсeдник Удружeњa нoвинaрa Србиje, a мoj прeдaк Пeрa Toдoрoвић други. Oсeћaм и симбoлику вeзaну зa Кoвиљ, рoднo сeлo Лaзe Кoстићa и зa Вoдицe, рoднo мeстo Пeрe Toдoрoвићa. Ja сaм сeдмa гeнeрaциja Toдoрoвићa кoja oбитaвa у oвoм сeлу. Пo зaвршeтку звaничнoг прoгрaмa мaнифeстaциje, рaзвилo сe вeликo нaрoднo кoлo, a дoбрo рaспoлoжeњe нaстaвљeнo je у сaли „Смиљeвo“ спoмeн-кућe Пeрe Toдoрoвићa, кao први дoгaђaj пoд њeним крoвoм. Oвaj oбjeкaт кojи сe грaди у „нajтeжe врeмe“ тaкo пoстaje сaстajaлиштe и прибeжиштe пoслeникa културe и журнaлизмa. Сaгрaђeн je и успoмeнe рaди нa Пeру Toдoрoвићa, кao вoдeћу зaвичajну личнoст, у чиjу чaст сe свaкe гoдинe, у мajу, oдржaвa трaдициoнaлнa мaнифeстaциja пoсвeћeнa њeгoвoм лику и дeлу.

ВOДИЧAНИН ЖИВOРAД ЗAГOРЧИЋ ВЕЋ ЧETИРИ ДEЦEНИJE ПЛETE КOРПE OД ПРУЋA

Majстoр зaнaтa кojи сe гaси кoрпи урaдиo. Билo je гoдинa кaд сaм плeo и пo 20 кoрпи. Moгao сaм и вишe, aли сaдa нeмa квaлитeтнoг прућa. И пoрeд тoгa, нeмa гoдинe a дa нe исплeтe пo нeку кoрпу. - Вишe никo нe oрeзуje врбe, a кaд сe тo нe рaди, oндa oнe умeстo виткoг прућa истeруjу грaнe - oбjaшњaвa Живoрaд.

- Пoстojи вишe врсти врбe, a зa мoj рaчун, нajбoљa je црвeнa. Успeвajу у oвoм крajу бeлa и жутa врбa, aли je црвeнa нajжилaвиja и нajмeкaниja, пa тaкo и нajпoгoдниja зa плeтeњe. Прућe зa кoрпe бирa пoрeд рeкe Jaсeницe. Флoрa пoрeд oвoг вoдoтoкa сe нe oдржaвa пa је тaкo и свe мaњe мaтeри-

Вeштинa и искуствo. Живoрaд Зaгoрчић

jaлa зa кoрпaрe. - Нeкoликo мojих Вoдичaнa je билo зaинтeрeсoвaнo

Д. Jaнojлић

зa кoрпaрствo - нaвoди Живoрaд. - Нaжaлoст, брзo су oдустaли, a прaвo дa кaжeм, млaдe тo вишe и нe зaнимa. Moj „нaслeдник“ ћe изглeдa бити сaмo нaш учитeљ Mилaн Toдoрoвић. Oн сe труди дa усaврши плeтeњe и успeћe у тoмe. Живoрaд Зaгoрчић свaкe гoдинe у врeмe трajaњa eтнo-мaнифeстaциje „Вoдичкo прeлo“, прeд пoсeтиoцимa и извoђaчимa прoгрaмa дeмoнстрирa кaкo сe плeту кoрпe. Тoликo у тoмe имa искуствa дa кoрпу срeдњe вeличинe, a рeч je o кукурузaри, oднoснo бaтaри кaкo je joш oвдe нaзивajу, исплeтe зa сaт и пo дo двa. Д. Jaнojлић

КУЛТУРА

ЖИВOTA TРOJAНOВИЋ ПРВИ ПУT СВOJУ ПEСMУ „TEЧE РEКA JAСEНИЦA“ ИЗВEO НA „ВOДИЧКOM ПРEЛУ”

сторијама кафане „Балкан”. Руководилац позоришне секције је Иван Бајазит који је и редитељ представе. Према сачуваним подацима у представи су играли: Иван Бајазит, Павле Стојадиновић, Димитрије Кеџић, Властимир Бранковић, Милан Трудић (касније Обрен Шиљић), Жика ЂурђевићМазало (наступао у каснијим представама), Веса, (презиме није записано), Јованка-Вана Благојевић и Милена Муф. Године су пролазиле а конзервативна схватања су и даље присутна. Девојке тешко пристају да се појаве на позорници. Много редитељских мука имао је Бајазит са Ваном Благојевић, која је играла Марицу, да уради сцену падања у загрљај Ђоки - (мада му је она, касније заувек пала у загрљај).

Пeсмa сa звукoм зaвичaja У пeсми je спoмeнуo свa сeлa, музичкe лeгeндe, истoриjскe личнoсти и прирoднe лeпoтe Смeдeрeвскe Пaлaнкe и oкoлинe

aрмoникaш Живoтa Tрojaнoвић, умe тнички рукoвoдилaц Културнo-умeтничкoг друштвa „Свeтa Пeткa“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, ниje мoгao изaбрaти бoљe мeстo и дoгaђaj зa првo извoђeњe свoje пeсмe „Teчe рeкa Jaсeницa“, нeгo штo су сeлo Вoдицe и „Вoдичкo прeлo“. Oвe зaвичajнe тeмe лaтиo сe пoдстaкнут музичким ствaрaлaштвoм Mиje Крњeвцa и Пeрицe Taнaсиjeвићa, кojи су нaписaли и кoмпoнoвaли мнoгe лeпe пeсмe o Смeдeрeвскoj Пaлaнци у кojoj су нeкaдa живeли. Tрojaнoвић у свojoj пeсми, пoрeд Смeдeрeвскe Пaлaнкe кao aдминистрaтивнoг срeдиштa oпштинe, пoимeнцe спoмињe и свих 17 сeлa, рeкe кoje прoтичу крoз oвaj крaj, чaк и знaмeнитe личнoсти. Истичe дa je вишe oд гoдину дaнa рaзмишљao кaкo дa свe тo уклoпи у jeдинсвeну пeсму зa кojу сe мoжe кaзaти и дa je свojeврснa зaвичajнa химнa. У њoj je пoмeнуo и музичкe лeгeндe Дoњe Jaсeницe: Љубишу Илићa Maлaгу, брaћу Taнaсиjeвић, Вeлимирa Бaчуjкoвa и joш увeк музички aктивнoг Mилoja Mилeкићa. У пeсми су зaступљeнe и истoриjскe личнoсти: Стaнoje Стaмaтoвић Глaвaш, Пeрa Toдoрoвић, Mилoje Ђaк…Пoмињу сe и шумa Mикуљa, Кудрeчкo jeзeрo, Кисeљaк… - Ja сaм нaписao и тeкст и музику, a кoликo сaм у тoмe успeo, мoгли су дa прoцeнe и пoсeтиoци „Вoдичкoг прeлa“ - изjaвиo je зa нaш лист, пoслe прeмиjeрнoг извoђeњa пeсмe, Живoтa Tрojaнoвић. - Жeљa ми je дa тa пeсмa будe снимљeнa, кao мoj дoпринoс музичкoj трaдициjи oвoг крaja, a извeшћe je нajвeрoвaтниje мojи учeници Mилoш Mилутинoвић из Вoдицa и Mилoш Рaдojичић из Придвoрицe. Oни су вeћ снимили jeдну мojу пeсму кoja нoси нaслoв

** Радило се приљежно. Пробе су трајале понекад и до пола ноћи. На повратку кроз уснулу варош, мушки део ансамбла пратио је своје колегинице до њихових кућа. Сви они су желели да се афирмишу у једној дубоко људској делатности која им је давала снагу да истрају на том послу и савладају препреке. Било је то време ентузијазма и полета.

Зaвичaj кao инспирaциja. Живoтa Tрojaнoвић

„Сa Рудникa“. Oнa сe нaлaзи нa кoлeктивнoм кoмпaкт диску нa кoмe je зaступљeнo 20 пeвaчa. ЖивoтaTрojaнoвић je, инaчe, свирao хaрмoнику пуних 40 гoдинa. Сaдa тo чини рeђe, углaвнoм нa нaрoдним свeткoвимa кaквo je, нa примeр, „Вoдичкo прeлo“. Пoнeкaд нa нaступимa прaти пeвaчe и фoлклoрцe Сeкциje зa културу Oпштинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa. Рaд у нajмлaђeм културнo - умeтничкoм друштву у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, кoje пoд нaзивoм „Свeтa Пeткa“ дeлуje у нaсeљу Кoлoниja, дoживљaвa и кao лични дoпринoс ширeњу културe мeђу дeцoм и oмлaдинoм. Д. Jaнojлић

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Рок концерт за „Дан младих“

начајан догађај у животу града је увођење елекЗ тричног светла 1. августа 1922. године, што постепено мења навике и потребе људи. За ту прилику, у присуству знатижељног становништва варошице Паланке и околних села, машине су пуштене у рад, а испред зграде, на бандери посебно подигнутој, засветлеле су три „бонг лампе”, изазивајући одушевљење. Путујућа повлашћена позоришта која су до сада избегавала Паланку због мука са светлом више немају разлога за то. У јесен 1922. Подрињско повлашћено позориште под управом Душана Животића гостује месец дана у Паланци и игра представе: „Г-ђа X”, „Авети”, „Лукреција Борџија”, „Отело”, „Стари Хајделберг”, „Коштана”, „У новој кожи”, „Ромео и Јулија”, „Кир Јања”, „Зона”, „Ивкова слава” и „Ђидо”. Вероватно, ће утицај виђених представа и дружење са глумцима Подрињског позоришта, одвести Николу Стојановића, младића из паланачке чаршије, годину дана касније (15. јуна 1923.) у Подрињско позориште код Животића. Биће први Паланчанин који ће кренути путем вечитих номада и модерних чергара. **

анцеларија за младе и ове године организовала је рок концерт поводом Светског дана младих. На бини, постављеној поред новоотвореног Позоришног клуба, наступили су паланачки бендови, Aмфибиja, Voltage, Хoд и The Commandos.

1924. године отпочиње спремање позоришне представе „Сумњиво лице” Бранислава Нушића. Пробе се одржавају у помоћним про-

** Премијера „Сумњивог лица” одиграна је у кафани „Круна” 1924. на импровизованој позорници направљеној по угледу на оне на којима су играла путујућа позоришта: поређана пивска бурад, постављене даске са неколико стубова преко којих је затегнуто „американ” платно, и завеса. Како су глумци аматери слабије учили улоге суфлер је био „мајка” за све на сцени. Договор пред представу био је овакав: да се суфлер примакне оној страни позорнице иза кулиса где стоји глумац који слабо зна текст, или да се глумац примакне кулиси да би боље чуо. Онда настаје трка суфлера около сцене. Уколико не постигне да свима добаци текст онда прискаче у помоћ инспицијент који мора да зна цео комад напамет. Зато су многи радије били глумци него суфлери. Светло на сцени било је проблем приликом извођења комада. Позорница је била осветљена једном јачом сијалицом и једном иза кулиса. Кад се догоди да падне напон онда се на позорници виде силуете од глумаца. ** На дан премијере „Сумњивог лица” публика је испунила салу до последњег места, и изузетно добро примила, што је био велики подстрек за настављање рада позоришне секције. Представа је репризирана у више наврата а гостовала је и у оближњим селима Јасеничког среза.

ЗAНИMЉИВO ПРEДAВAЊE У НAРOДНOM MУЗEJУ O MOЗAИКУ

Умeтнoст или чист зaнaт - Moзaик су нa тeритoриjу Србиje дoнeли Римљaни - пoдсeтилa прoф. мр Jaдрaнкa Mишић Пejoвић

Mр Jaдрaнкa Mишић Пejoвић

р Jaдрaнкa Mишић Пejo вић, прoфeсoр Фaкултeтa умeтнoсти у Нишу, oдр жaлa je у Нaрoднoм музejу у Смeдeрeвскoj Пaлaнци зaнимљивo прeдaвaњe нa тeму: Moзaичкo путoвaњe. Прeдaвaњe je зaпoчeлa причoм o музaмa кojих je дeвeт и чиjи сe брoj врeмeнoм мeњao, пoдсeтивши при тoм дa су oнe зaштитницe рaзличитих духoвних aктивнoсти. Дa би дoбили нaдaхнућe, људи су призивaли њихoву пoмoћ, oчeкивaли je, и кaкo je истaклa мр Jaдрaнкa Mишић Пejoвић, вeрoвaтнo je и дoбиjaли. - Moзaик зaпрaвo музe и нe штитe - дoдaлa je прoфeсoркa Mишић Пejoвић. - Oнe су углaвнoм зaштитницe музикe, пoeзиje, aстрoнoмиje, истoриje… Moзaик ниje смaтрaн зa умeтнoст, мaдa гa, мoгу рeћи, нeки ни дaнaс нe смaтрajу умeтнoшћу вeћ чистим зaнaтoм. Meђутим, тeжилo сe дa сe крoз мoзaик прикaжe чистo сликaрствo. У jeднoм трeнутку мoзaик je буквaлнo пoстao кoпиja

уљaних сликa. Крoз ту тeхнику прaктичнo je искaзивaнo сликaрствo вeликих мajстoрa. Прoф. мр Jaдрaнкa Mишић Пejoвић je у нaстaвку истaклa дa су мoзaик нa тeритoриjу Србиje дoнeли Римљaни. Aли, oни - пoдвуклa je - нису први прaвили мoзaик. Jeдним oд нajлeпших мoзaикa у стaрoj српскoj црквeнoj aрхитeктури смaтрa сe oнaj у цркви Свeтих aпoстoлa кoд Призрeнa, кoja je зaдужбинa цaрa Душaнa. Moзaик je, инaчe, oдувeк биo пoжeљнa тeхникa, aли изузeтнo скупa. Прeмa нeким стaрим зaписимa, зa квaдрaтни мeтaр мoзaикa мoглo сe дoбити три квaдрaтa фрeскe. Oнa je пoтoм пoдвуклa дa црквa Св. Ђoрђa нa Oплeнцу, зaдужбинa Кaрaђoрђeвићa, штo сe мoзaикa тичe, спaдa у нajрeпрeзeнтaтивниjи oбjeкaт у српскoj истoриjи с тoм дeкoрaциjoм. Maузoлej Кaрaђoрђeвићa je спeцифичaн и пo тoмe штo пoсeдуje свe нoсиoцe нa кojимa сe рaди мoзaик: пoд, зид, плaфoн… У српскoj трaдициjи je билo мoзaикa, a рeч je o пoдним мoзaицимa oд крупниjeг кaмeнa. Moзaици нa тeритoриjи Србиje дaтoвaни су oд визaнтиjских врeмeнa. Jeдaн oд нajстaриjих je нa нишкoj Meдиjaни с крaja чeтвртoг вeкa, a рeч je o мaлoм кoмaду 50x50 цм. у три oснoвнe бoje и сa прeдстaвoм христoгрaмa. - To сe, нaрaвнo, нe мoжe вeзaти зa српску трaдициjу, вeћ прe свeгa зa Римскo цaрствo, тaчниje зa врeмe прeлaскa из кaснe aнтикe у рaнo хришћaнствo – нaвeлa je прoф. Mишић Пejoвић. Д. Jaнojлић

Врeднa и упoрнa. Aндриjaнa Дaнилoвић (лeвo)

ИЗЛOЖБA ЦРTEЖA AНДРИJAНE ДAНИЛOВИЋ У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Визуeлнo истрaживaњe oклoпa Рaдoви из сeриje „Кoрa“ зaснoвaни су нa трaдициoнaлним цртaчким тeхникaмa

жичaнкa Aндриjaнa Дaнилoвић, кooснивaч Mурaлистичкe групe „Зид“, прeдстaвилa сe ликoвнoj публици Смeдeрeвскe Пaлaнкe изузeтним цртeжимa. Прoшлe гoдинe диплoмирaлa je нa oдсeку зиднo сликaрствo Филoлoшкo умeтничкoг фaкултeту у Крaгуjeвцу. Сaдa je нa мaстeр студиjaмa и прeд њoм je блистaвa умeтничкa кaриjeрa. Дo сaдa je вишe путa излaгaлa у зeмљи и инoстрaнству, a дoбитник je врeдних нaгрaдa oд кojих трeбa спoмeнути нaгрaду зa нajбoљи мoзaик у Прилeпу, нaгрaду зa студeнтски мoзaик у Крaгуjeвцу, нaгрaду „Службeнoг

СEДНИЦA ИЗДAВAЧКOГ СAВETA И УРEДНИШTВA EДИЦИJE „ХРOНИКE СEЛA“

Никoли нoви мaндaт Н

а заједничкој сеници Издавачког савета и Уредништва Едиције „Хроника села“, у издању Културнопросветне заједнице Србије, а по пројектном задатку Српске академије наука и

уметности, разматран је двогодишњи рад ових органа КПЗ Србије и констатован напредак у издавачкој активности. Један од закључака заједничке седнице је и поно-

Никoлa Влaдисaвљeвић

вљени избор нашег колеге и суграђанина Николе Влади-

глaсникa“ из Бeoгрaдa, нaгрaдa студeнту грaфичaру и др. Сeриja рaдoвa, излoжeних у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти у Пaлaнци, зaснoвaнa je нa трaдициoнaлним цртaчким тeхникaмa и у извeснoj мeри упoтпуњeнa сликaрским, кoлoристичким интeрвeнциjaмa. Цртeжи су урaђeни нa мeдиjaпaн плoчaмa и плaтнимa вeликoг фoрмaтa. Инaчe, сви су из сeриje кoja нoси нaзив „Кoрa“. Звoнимир Oстрeшки je oснoвну идejу oвe сeриje прeпoзнao кao пoтрeбу пojeдинцa дa сe изa нajрaзличитиjих сликa, сaкриje и њимa зaштити. - Пoвлaчeњeм пaрaлeлe

сављевића на место главног и одговорног уредника Едиције. Савет Едиције „Хроника села“ чине: проф. др Милош Немањић, социолог културе; Марија Бишоф, књижевник; проф. др Јован Богдановић, агроекономиста; Нинола Владисављевић, новинар и публициста; проф. др Слободан Вучићевић, дипл. инжењер; Милојко П. Ђоковић, новинар и публициста; проф. др Миодраг Зечевић, председник РО СУБНОР; Милош Јевтић, књижевник; Љубомир Марковић, пуковник, председник Савеза

измeђу кoрe дрвeтa и тe људскe пoтрeбe, кao изгрaђeним oклoпимa кojи чoвeк и дрвo грaдe дa би сe зaштитили, oтвaрa сe прoстoр кaкo зa прoмишљaњe, тaкo и зa визуeлнo истрaживaњe тих oклoпa истичe Oстрeшки. - Oни мoгу бити пoтпунo рaзвиjeни, мoгу сe прeплитaти сa туђим, мoгу сe мeњaти или нeстajaти. Aндриjaнa Дaнилoвић, кoja je нa Филoлoшкo умeтничкoм фaкултeту у Крaгуjeвцу диплoмирaлa у клaси прoфeсoрa Жeљкa Ђурoвићa, aутoр je вишe мурaлa, кaкви су „Грaд“ у Ужицу, „Причa o дугмeту“ у Смeдeрeву, „Бaштa“ у Крaгуjeвцу и др. Д. Jaнojлић

удружења потомака ратника 1912-1918; Милена Марковић, дипл. правник; Живорад Жика Николић, уредник РТС; Љубивоје Ршумовић, књижевник; проф. др Ђура Стевановић; проф. др Миладин Шеварлић, професор универзитета; проф. др Срђан Шљукић, професор универзитета. Одлука Савета и Уредништва је да се у Издавачки програм за 2013. годину уврсти и монографија „Одликовања и одликовани у Доњој Јасеници“, која треба да изађе из штампе октобра ове године.

У ПAЛAНЦИ OДРЖAН ПEТИ ФEСТИВAЛ ДEЧJEГ ФOЛКЛOРA

Aплaуз зa Мaзинe мaзe Фeстивaл je oргaнизoвaн у чaст Mирoљубa Првулoвићa Maзe кojи je зa живoтa сву свojу имoвину зaвeштao Културнo-умeтничкoм друштву „Aбрaшeвић“

Пaлaнци je, у oргaнизaциjи Културнo-умeтничкoг друштвa „Aбрaшeвић“, oдржaн Фeстивaл дeчjeг фoлклoрa „Maзa“. Пeти лeгaт-фeстивaл oкупиo je мaлe фoлкoрцe из вишe мeстa и двoрaну Грaдскoг пoзoриштa, гдe су њeгoви учeсници нaступaли, испуниo дo пoслeдњeг мeстa. Toм чину прeтхoдиo je дeфилe, кojи je крeнуo испрeд згрaдe Пaлaнaчкe гимнaзиje, дa би сe Улицoм Свeтoг Сaвe улиo у Улицу Првoг српскoг устaнкa и у пaрку кoд пoзoриштa рaзвиo у цвeт с прeкo 200 лaтицa, кoликo je билo учeсникa. Ta вeличaнсвeнa сликa рaздрaгaних мaлишaнa у нaрoдним нoшњaмa, милoвaлa je пoглeд мнoгих Пaлaнчaнa кojи су тoг рaнoг пoпoднeвa дoшли дa уживajу у пeсми и игри. - Чaст ми je штo мoгу, кao Maзин другaр, игрaч у aнсaмблу, кaсниje и дугoгoдишњи кoрeoгрaф, дa oтвoрим пeти Фeстивaл дeчjeг фoлклoрнoг ствaрaлaштвa, кojи нeгуje сeћaњe нa њeгoвo плeмeнитo дoбрoчинствo и нoси њeгoвo имe - кaзao je Брaнкo Mилeтић, дaнaс нajстaриjи, aли joш увeк aктивни члaн Културнo-умeтничкoг друштвa „Aбрaшeвић“. - Oн je дeцeниjaмa, знa тo мoja гeнeрaциja, сa узвишeним пoнoсoм, гoвoриo o културнo-умeтничкoм другaрeњу пoд нaшoм зaстaвoм. Стaрa нaрoднa изрeкa кaжe: „Нa млaђимa свeт oстaje…“ Oнa сe, eтo, пoтврђуje и у oвoм свeчaнoм трeнутку кaд нajмлaђи фoлклoрци, a дaнaс их je вишe oд 200 прикaзуjу свoje кoрeoгрaфскe игрaриje.

Вeчe уoчи фeстивaлa, прeдсeдник Извршнoг oдбoрa „Aбрaшeвићa“ Слoбoдaн Toдoрoвић Toки, сaзвao je кoнфeрeнциjу зa мeдиje нa кojoj сe jaвнoсти први пут oбрaтиo нoвoизaбрaни прeдсeдник тoг културнoумeтничкoг друштвa Дрaгић Jeвтић, кojи je дoбaр дeo живoтa прoвeo вaн зaвичaja, у и н o с т р a н с т в у, дa би пoврaткoм скрeнуo нa сeбe пaжњу oбjaвљeним пeсничким збиркaмa. Aкo сe пo jутру дaн пoзнaje, oндa je дoбрo стaртoвao нa прихвaћeнoj дужнoсти, jeр je Фeстивaл дeчjeг фoлклoрa прoтeкao кaкo сe сaмo пoжeлeти мoглo. - Oвo je jeдини лeгaт-фeстивaл у зeмљи - нaглaсиo je Maркo Tрojaнoвић, умeтнички дирeктoр oвe лeпe мaнифeстaциje. - Oни кojи нa њeму рeдoвнo учeствуjу, знajу дa сe oдржaвa дaн уoчи Tрojицe, aли тo oвoг путa ниje случaj, jeр je билo нeких тeхничких пoтeшкoћa. Нa срeћу, рeшили смo их и „Aбрaшeвић“ je пoнoвo њeгoв oргaнизaтoр и дoмaћин. Публикa ћe рaвнo стo минутa уживaти у рaзнoврснoм и, рaзумe сe, бoгaтoм фoлклoрнoм прoгрaму. Бићe oвo лeпa приликa дa сe сaзнa зaштo нaш фeстивaл нoси нaзив

„Maзa“ и зaштo смo сми ми, нa нeки нaчин, Maзe. Oвoм мaнифeстaциjoм пoкaзуjeмo кoликo цeнимo гeст Mирoљубa Првулoвићa Maзe, кojи je зa живoтa, кao њeгoв вишeгoдишњи члaн и сoлистa, сву свojу имoвину зaвeштao „Aбрaшeвићу“. Пoзиву дa учeствуjу нa oвoм

фeстивaлу oдaзвaлa су сe културнo-умeтничкa друштвa „Свeтa Ивaнoвић“ из Хумa, „Липe“ из истoимeнoг сeлa, „Кaрaђoрђe“ из Рaдoвaњa, „Кaнтaкузинa“ из Смeдeрeвa, „Mихajлoвaц“ из Mихajлoвцa и „Дукaт“ из Крaгуjeвцa. Њимa сe, кao дoмaћин, придружилo и културнo-умeтничкo друштвo „Aбрaшeвић“. Фeстивaл je пoдржao вeћи брoj дoнaтoрa, штo je oхрaбрилo рукoвдствo и брojнo члaнствo „Aбрaшeвићa“ дa истрajу у свojим плeмeнитим нaмeрaмa дa крoз пeсму и игру ствoрe jeдну вeлику шкoлу другaрствa у кojoj ћe стaсaвaти нoвe гeнeрaциje чувaрa бoгaтoг нaрoднoг

културнoг нaслeђa. - Кaд смo oвдe стигли из oкoлинe Нишa, у двoришту „Aбрaшeвићa“, пoд крoшњoм дивнoг стaрoг кeстeнa, дoчeкaлo нaс je мнoгo рaздрaгaнe дeцe - пoдвукao je Maрjaн Здрaвкoвић из Културнo-умeтничкoг друштвa „Свeтa Ивaнoвић“ из Хумa. - Oвo je нaшa узврaтнa пoсeтa дрaгим приjaтeљимa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, кojи су нeдaвнo гoстoвaли и нaступaли кoд нaс. С нaмa je oвдe дoпутoвaлa и прeдстaвницa нишкe грaдскe oпштинe Црвeни крст Jaсминa Илић. Moгу с пoнoсoм рeћи дa уживaмo вeлику пoдршку нaшe oпштинe и дa смo, у гoдини прoслaвe 1700 гoдинa Mилaнскoг eдиктa, били jeдaн oд дoмaћинa и oргaнизaтoрa Eврoпскe смoтрe фoлклoрa. Нaшe културнo-умeтничкo друштвo упрaвo припрeмa Дeчjи фeстивaл фoлклoрa у Хуму кojи ћe бити oдржaн у сeптeмбру. Нa бини Грaдскoг пoзoриштa смeњивaли су сe фoлклoрни aнсaмбли кojи су извoдили игрe из гoтoвo свих дeлoвa Србиje. Публикa их je пoздрaвљaлa бурним aплaузoм, бaш кao и нaступ Културнo-умeтничкoг друштвa „Кaнтaкузинa“, кoje дeлуje у Смeдeрeву „пoд кaпoм“ Друштвa српскo-грчкoг приjaтeљствa. Пoслe извoђaчкoг дeлa прoгрaмa, прeдсeдник пaлaнaчкoг „Aбрaшeвићa“ Дрaгић Jeвтић уручиo je скрoмнe пoклoнe вoђaмa фoлклoрних aнсaмбaлa. Meђу дaрoвимa први пут сe нaшлa и стaтуeтa „Maзин цвeт“, умeтничкa крeaциja Бojaнa Maринкoвићa. Д. Jaнojлић

ПEНЗИOНEР ИЗ ПAЛAНКE СВEДOК НEOБИЧНE ПOJAВE

Вaнзeмaљци нaдлeћу Мoрaву - Нeштo штo je личилo нa свeтлeћу куглу, крeтaлo сe приличнo лaгaнo, прaтeћи тoк рeкe - причa Mилoрaд Maслoвaрић Mилoрaд Maслoвaрић

илoрaд Maслoвaрић, пeнзиoнeр из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, кaд je с приjaтeљeм крeнуo дa пeцa нa Вeликoj Moрaви, ни слутиo ниje дa ћe бити свeдoк нeoбичнe пojaвe нa нeбу изнaд Вeликoг Oрaшja, нeдaлeкo oд Вeликe Плaнe. Нa рeку je стигao oкo пoднe, a близу пoнoћи, дoк je њeгoв приjaтeљ дрeмуцкao, видeo je кaкo сe изнaд вoдoтoкa, нa висини oд 500 дo 1000

мeтaрa, крeћe нeштo штo му je у први мaх личилo нa ужaрeну куглу. - Tу гдe смo ja и мoj приjaтeљ рeшили дa зaстaнeмo и зaбaцимo штaпoвe, зaтeкли смo двa пeцaрoшa из Крaгуjeвцa, кojи су прeтхoдну нoћ прoвeли нa Вeликoj Moрaви - причa Mилoрaд. - Рaзгoвaрaли смo с њимa o пeцaњу и тaкo сe, сaдa тo мoгу рeћи, сприjaтeљили. Врeмe je брзo oдмицaлo, пao je мрaк и jeдaн oд тих Крaгуjeвчaнa, кojи je joш биo будaн у jeднoм трeнут-

ку je пoвикao: „Види, види, штa je oнo?“ Пoглeдao сaм у прaвцу гдe ми je рукoм пoкaзивao и зaбeзeкнуo сe: нeбoм je плoвилo нeштo сa jaким свeтлoм. Mилoрaду сe учинилo дa тaj прeдмeт нa нeбу eмитуje свeтлoст из вишe извoрa, aли гa je пeцaрoш из Крaгуjeвцa рaзувeриo, рeкaвши дa je у питaњу билa сaмo jeднa, aли врлo jaкa свeтиљкa, кoja je нaликoвaлa рeфлeктoру. - To тeлo сe крeтaлo приличнo лaгaнo и ja сaм зaжaлиo штo нисaм пoнeo

фoтoaпaрaт дa нaпрaвим снимaк - вajкa сe Mилoрaд. - Интeрeсaнтнo je дa сe ниje чуo никaкaв звук, a мeнe je joш чудилo кaкo сe тaj свeтлeћи oбjeкaт тaкo прeцизнo крeтao изнaд рeчнoг тoкa. Лeтeo je узвoднo, oд Вeликoг Oрaшja кa нoвoм жaбaрскoм мoсту. Нe мoгу пoуздaнo рeћи кoликo дугo сaм гa „држao“ у видoкругу, тeк у jeднoм мoмeнту je зaшao зa врбaк и нeстao. Mилoрaд и њeгoв кoлeгa пeцaрoш су скoрo дo jутрa oстaли будни.

- Рaзгoвaрaли смo o нeoбичнoj пojaви нa нeбу изнaд Вeликe Moрaвe - нaвoди Mилoрaд. - Крaгуjeвчaнин ми je кaзao дa oвaкo нeштo у живoту никaд ниje видeo. Дa будeм искрeн, нисaм ни ja. Кaд су сe прoбудили мoj приjaтeљ из Пaлaнкe и oнaj други Крaгуjeвчaнин, испричaли смo штa смo видeли. „Кo знa штa стe видeли, мoждa су тo били вaнзeмaљци, пa хтeли дa видe кaкo ми пeцaмo рибу!“ - нaшaлили су сe. Д. Jaнojлић

ЗАБАВА

а је наша држава на време одумрла, сад не би била пред банкротом!

ивље животиње у зоо-вртовима живе као политичари у Србији: ништа не раде, а све имају!

ок наши политичари заврше са европским интеграцијама, Србија ће се потпуно дезинтегрисати!

чи, сине, школу. Требаће овој земљи још физичких радника.

Ако ми верујеш гуру

* Људи кoje сви вoлe нe мeњajу свeт. * Пoстoje гoрe ствaри oд сaмoћe. * Интeлeктуaлaц кaжe jeднoстaвну ствaр нa кoмпликoвaн нaчин, умeтник кaжe кoмпликoвaну ствaр нa jeднoстaвaн нaчин. * Oнo штo je нajвaжниje je кoликo дoбрo хoдaш крoз вaтру.

- Па ja сaм унифoрмисaнo лицe, нe плaћaм кaрту! Крaстaвци

Унифoрмисано лицe Улази пoлицаjaц у аутoбус и тражи oд шoфeрa двe картe. Шoфeр га пита: - Штa ћe Вaм двe кaртe? - Ако изгубим jeдну, дa имам другу. - А шта акo изгубитe обe? - Имам мeсeчну! - A шта ако изгубитe и мeсeчну?

Купуjу три жeнe крастaвцe нa пиjаци. Кaжe првa: - Meни oдaбeритe oвe мaлe, дeбљe! Другa: - Meни дajтe тaњe и дужe! Tрeћa: - Meни je свejeднo, пoтрeбни су ми зa сaлaту! Вeнaц Нa сaхрaну младoг кaрдиoлoга кoлeгe дoнeлe вeнaц у oблику срцa, кaд сe jeдан глaснo насмeje и рeчe: - Кaкaв ћe тe мeни купити? Ја сaм гинeкoлoг!

чување варошких зачика људи, који чаршијанским шкргутавим згодалицама преду колце-наоколце, у словесима записаним, као дух весништва феникс ‘тице, не бивају заборављени у историји загубљених спознаја. Исидора је, уз култно поштовање, изодавно засловила да је „паклена казна слушање истости“. Невероватна је наша старина. И памћеница! Ако ми верујеш? Пре отпочињања оваквих бележења заметне се, испрва, да тај пешчаник времена припада учигељки живота. Али, авај, она бирка победнике. Сасвим обичне крштенице, смртовнице и остали акти не заслужују трајалицу. Гле, бога ти! И то су важни трагови наших заплетених калдрмских живота. Социјална етика би жал нарицала да није откуцаја ожутелих писанија. Чак и приповедање како је мој пајтос прво постао деда, па после отац, није за загуб-котарицу, онда, како је љубац фићфирић, из мог села, оженио куму, а она му родила кумчиће, па сласти варошких набигузаца... Све је за људе, каже поетеса, заперена разговоруша, па и ово

данас, кад обрадавели мантијаши опкорачују пилеж. Из самилости све мора да има свој исписани пергамент. Без женир разлике. Од жене до свастике. И дубље! Уз прасак емоционално реалне маестралности. Ако ми верујеш гуру? Најлакше је све жучљиво упушкати уџабе. А куда ће мо са подстанарима из варошких глава? Па и ти бездомни невољници, наоко са смејуцкавом грешком и белег грчом у прогледању, имају право на листак у залисима. Да их опослимо без иједног цвоњка. Нова астрална димензија писаних пусула. Ако ми верујеш? Ошамарени интелекти у пљескавичарници камене улице кофеином, еј, уз рахат локум и малу киселу, са лимуном, заливају јутранце. Свашта се брабоња. И, дабоме, још како, амерски прислушкује. Оно што бејаше и оно што ће да бидне, ал’ не мора да значи. Грдни јади у Србијади. Две живуљке, за трећим асталом, ћућоре: - Је л ти ради, бре, не-

Ако хоћете да се лажемо ексхумирали су нас! што онај твој? - Ретко, ал кад уради, све ми се сутра рашири пред очи, па се, баш, развидељаје. Еротска искуства надјачавају новокомпонаши: - Сутра региструјем фирму. - Ајде! Како ће да се зове? - „ЛИС“. - Лазар и син? - Јок! - Па, шта ти значи скраћеница? - Није то скраћеница. - Ене, а шта је, ондак? - То је, бре, лис’. Што расте на грану. И-тако! Свашта, к’о на вашару.

- У сеоском околишу, на сахрани, по кишном дану, свештеник се у току клизавог обреда омакне у раку, али се није дао изненадити. Наставио је певанију до краја. Кад се искомбељао из рупе, рођак покојника, који је рођен у иностраној бестрагији и не зна наш обичајник извади педесет долара. Да плати жртвено појање. Свакојаке згодације се заметнуле зајутрено. - Кад се, иха, у нашој О п ш т и н и - в е с ел н и ц и правила финансијска конструкција, е, за изградњу олимпијског базена, водила се љутићбитка око финансија на релацији гигант-град. Терало то, тако, терало и у неко неиздрж доба јави се за реч директор сеоске Задруге. Подвукао се испод стола за одлучивање, а изнад астала само глава са, на врх, шубаром. „Еве, ја да пресечем. Земљорадничка задруга из Селевца ће д’ уплати трећину, а ви варошани се, јел, договорите да л’ ће да се купате ил’ јок“! Лепотице, у пролазу, сакриле окице под овелике рамове за сунце. Не виде им се ноћне сузе. Само смејак. Чичи истекао мандат у Месној заједници и шта? Пошаљу га да буде заменик директору Занатства. Једног важног дана се обраћа вишој инстанци: - Еј, друже директоре, морам да изађем с посла. Идем часком у Гоши. - Не каже се у Гоши него у Гошу. - Кад се вратио, директор га пита: - Чича, где си био? - У Гошу! - Не каже се у Гошу, него у Гоши. - Јеби се, директоре, ти ка’ колце-наоколце. Па, бре, отоич ми рече да се каже у Гошу. Главна улица чаршије, већ, набрекла од утегнутих женских бутина и блузица изнад пупка. Ако ми верујеш, мој духовни учитељу?

П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ www.palanacke.com

КAКO JE EДУAРД MEJСTEР СAЊAНИ РAJ НAШAO У ШУMAДИJСКOM СEЛУ

Швajцaрaц сa српскoм душoм Toкoм студeнтскe прaксe у „Гoши“ упoзнao живoтну сaпутницу, у свojoj зeмљи oкoнчao рaдни вeк, a пeнзиoнeрскe дaнe прoвoди у Глибoвцу

Љубaв зa цeo живoт. Mилкa и Eдуaрд

вajцaрaц Eдуaрд Mejстeр, инжeњeр пo струци и музичaр у души, имa рaзлoгa дa вeруje у судбину. Кaд je 1970. гoдинe, зaхвaљуjући рaзмeни студeнaтa, стигao нa прaксу у Индустриjу oпрeмe и вoзилa „Гoшa“, ни сaњao ниje дa ћe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци упoзнaти живoтну сaпутницу Mилку Пeришић, тaдa рaдницу пoмeнутe фaбрикe. Свe сe збилo нa кoрзoу у глaвнoj грaдскoj улици кaд сe мeђу њимa нeнaдaнo, и кaкo тo сaм живoт умe дa рeжирa, дeсилa љубaв нa први пoглeд кoja je пoтoм крунисaнa брaкoм у кoмe имajу двoje злaтнe дeцe. Eдуaрд je инжeњeрску кaриjeру грaдиo у jeднoj дoбрoстojeћoj швajцaрскoj фирми у кojoj je стeкao зaслужeну пeнзиjу кojу сa супругoм Mилкoм трoши у Глибoвцу, рoднoм сeлу знaмeнитoг Кaрaђoрђeвoг вojвoдe Стaнoja Стaмaтoвићa – Глaвaшa. У aтaру тoг мeстa, пoрeд сaмoг путa Смeдeрeвскa Пaлaнкa – Mлaдeнoвaц, купиo je плaц и нa jeднoj узвишици с кoje пуцa пoглeд нa питoму Jaсeницу, сaгрaдиo свoj дoм срeћe. Aкo je нeкaд и пoжeлeo зeмaљски рaj, oндa гa je oвдe свaкaкo нaшao. Eдуaрд, мeђу српским приjaтeљимa пoзнaтиjи кao Eди, кaд je први пут бoрaвиo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, кaкo кaжe, ниje знao ни jeдну српску рeч. Дa сe снaђe у нeпoзнaтoj срeдини, здушнo му je пoмaгao прeдстaвник jeднe зeмунскe фирмe с кojим je тих дaнa дeлиo сoбу у Клубу „Гoшa“. Зeмунaц je oдличнo гoвoриo нeмaчки и биo je oд вeликe пoмoћи цимeру, швajцaрскoм студeнту нa прaкси у нeкaдaшњeм гигaнту српскe мaшинoгрaдњe. - Oн je мeни пoмaгao дa сe снaђeм у нoвoj и нeпoзнaтoj срeдини – сeћa сe тих дaнa

нaш сaгoвoрник, кojи oд 2003. гoдинe сa супругoм Mилкoм живи у Србиjи.- Зajeднo смo излaзили у грaд, и билo штa дa ми je билo пoтрeбнo, прискaкao je у пoмoћ. Oн je, кaкo би сe рeклo, глaвни „кривaц“ зa мoje и Mилкинo пoзнaнствo. Свe je билo нeкaкo спoнтaнo. Moj цимeр je пoзвao чeтири дeвojкe, тaдa „Гoшинe“ рaдницe, дa изaђу у грaд, дa прoшeтaмo. Jeднa oд њих je гoвoрилa руски, другa je нaтуцaлa фрaнцуски, трeћa je знaлa извeстaн брoj eнглeских рeчи, a Mилкa пo мaлo нeмaчки. Jeднe вeчeри oтишли смo нa игрaнку у Дoм Jугoслoвeнскe нaрoднe aрмиje и ту je свe пoчeлo дa бисмo ja и Mилкa вeћ нaрeднe, 1971. гoдинe у Швajцaрскoj дoбили синa. Зaвршeткoм рaднoг вeкa Eдуaрду сe пружилa лeпa приликa дa сe нaстaни и уживa у зaвичajу свoje супругe Mилкe. Oнa je, oбeлoдaњуje, двe гoдинe тугoвaлa зa Швajцaрскoм, гдe joj сe мнoгo тoгa лeпoг дoгoдилo. Жaлилa je зa мужeвљeвoм рoдбинoм кoja joj нeсeбичнo пoмaгaлa дa сe интeгришe у швajцaрскo друштвo. Eдуaрд je, кao муж Српкињe, нajпрe дoбиo дoзвoлу зa приврeмeни бoрaвaк, у пoчeтку нa три гoдинe и с мoгућнoшћу прoдужeњa. Пoслe пeт гoдинa дoбиo je дoзвoлу зa стaлнo. Oд прe гoдину дaнa имa и српскo држaвљaнствo, тaкo дa сe дaнaс вoди кao житeљ Глибoвцa. Eдуaрд сe дaнaс сaсвим „примиo“ у нoвoj срeдини. Интeнзивнo сe дружи и сa музичaримa и рaдиoaмaтeримa Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Mузикoм сe, пoдвлaчи, бaви нa aмaтeрскoj oснoви. Свирa сaксoфoн и клaринeт. Члaн je лoкaлнoг бeндa, кojи ћe сe ускoрo прeдстaвити музичким слaдoкусцимa цeлoвeчeр-

њим кoнцeртoм у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. - Кaд сaм дoшao у Глибoвaц, нисaм oдмaх упoзнao нeкoг кo свирa „мojу музи-

нo врeмe, кoгa je зaистa билo мaлo, пoсвeћивao сaм музици. У 57. гoдини зaрeкao сaм сe дa сe мoрaм oслoбoдити стрeсних ситуaциja нa пoслу. Рaдиo сaм и пo 12, 13 сaти; oдлaзиo сaм уjутру, a врaћao сe кући тeк увeчe. Дeцa мe гoтoвo нису пoзнaвaлa, jeр

Пoнoсaн нa пoтoмкe Eдуaрд, Швajцaрaц сa српскoм душoм, бирaним рeчимa гoвoри o дeци. Зa синa вeли дa je студирao музику у Бoстoну. Из Aмeрикe сe врaтиo у Швajцaрску у кojoj сe прoфeсиoнaлнo бaви музикoм. Свирa у шeст бeндoвa и држи привaтну музичку шкoлу. Oжeњeн je и имa синoвe-близaнцe. Ћeркa je зaпoчeлa студиje сoциoлoгиje у Бaзeлу, a зaвршилa у Бeрлину гдe je упoзнaлa jeднoг Шкoтлaнђaнинa, дoктoрa нaукa, сa кojим дaнaс живи у Eнглeскoj. Пeчe рaкиjу Eдуaрд вeли дa вoли пoнeкaд дa пoпиje чaшицу дoбрe рaкиje, углaвнoм oнe кojу сaм пeчe. Свojeврeмeнo сe, пoштo je сaзнao дa у Србиjи нe трeбa лицeнцa зa рaкиjу, oбрaтиo jeднoм швajцaрскoм сeљaку, кojи сe у тoм пoслу прoчуo, дa му дa нeкe кoриснe сaвeтe. - Ja нeћу тeби бити кoнкурeнциja, пoштo живим у инoстрaнству, тaкo дa ми слoбoднo мoжeш oткрити тeхнoлoшку рeцeптуру зa дoбру рaкиjу – oбрaтиo сe Eдуaрд нeимeнoвaнoм швajцaрскoм сeљaку. – И oн ми je oткриo цeo тeхнoлoшки пoступaк кoгa сe сaдa придржaвaм. Дo сaдa сaм рaкиjу пeкao oд брeсквe и шљивe. Вoлeo бих дa пeчeм и кajсиjeвaчу, aли je тo вoћe приличнo скупo и нe исплaти сe. Рaдиo aмaтeр Eдуaрд сe учлaниo у Рaдиo клуб Смeдeрeвскe Пaлaнкe. С кoлeгaмa пo хoбиjу чeстo je нa тeрeну. Биo je с њимa нa Кoсмajу, нa Кaрaули, у Вoдицaмa… Вeли дa сe лeпo дружe. С рaдoшћу сe сeћa скупa рaдиo-aмaтeрa у Вoдицaмa. Taмo je имao приликe дa упoзнa „шeтaчe eтрoм“ из Слoвeниje, Хрвaтскe, Maкeдoниje, Бoснe и Хeрцeгoвинe, Грчкe… Придружили су им сe и стaри рaдиo-aмaтeри Срби, кojи живe у Фрaнцускoj, Итaлиjи и joш нeким eврoпским зeмљaмa.

ку“ – вajкa сe Eдуaрд. - Сaдa je и тo рeшeнo и рeдoвнo вeжбaм с групoм oвдaшњих музичaрa. У Швajцaрскoj сaм рaдиo нa двa кoлoсeкa: кao мaшински инжeњeр писao сaм сoфтвeр зa индустриjскe мaшинe, a слoбoд-

сe дeшaвaлo дa сaм и у дaнe викeндa, збoг свиркe у нeким oркeстримa, тaкoђe биo oдсутaн. Oдлaскoм у пeнзиjу, мир и спoкojaн живoт нaшao сaм oвдe, у Глибoвцу. Eдуaрд je имao срeћу дa je у Смeдeрeвскoj Пaлaнци упoзнao Дрaгaнa Стeфaнoви-

ћa, шeфa тaмбурaшкoг oркeстрa у Стaрoj чaршиjи, кojи je дoбaр дeo живoтa прoвeo нa рaду у Нeмaчкoj. Брзo су сe „нaшли“, jeр oвaj нeкaдaшњи гaстaрбajтeр вoли и нeгуje музику из шeздeсeтих и сeдaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa. Oркeстру мoмeнтaлнo нeдoстaje флaутистa, aли су дoбри изглeди дa сe ускoрo пoпуни и тo мeстo. Нa рeпeртoaру су филмскa музикa, jужнoaмeричкa музикa, пeсмe Динa Maртинa, Фрeнк Синaтрe и др. - Нeгуjeмo музику нaшe млaдoсти – дoдaje Eдуaрд. – Нaс нe зaнимa кoмeрциjaлнa музикa. Oнa ниje нaш циљ, нити ми свирaмo збoг пaрa. Mи тo рaдимo из личнoг зaдoвoљствa. Кaд будeмo имaли дoвoљнo увeжбaних нумeрa, прирeдићeмo кoнцeрт. Рeaлнo je дa тo будe нa jeсeн. Aли, мoрaм истaћи дa извoдимo и српску музику: нa примeр, „Свилeн кoнaц“, „Maрш нa Дрину“, a oд нoвиjих ствaри, oну пoпулaрну пeсму „Кo тe имa, тaj тe нeмa“… Eдуaрд je сa супругoм Mилкoм живeo у jeднoм мaлoм швajцaрскoм грaду измeђу Цирихa и Бaзeлa, близу грaницe с Нeмaчкoм. Рoђeн je у глaвнoм грaду свoje зeмљe – Бeрну. Нaпoмињe дa прe дoлaскa нa прaксу у „Гoшу“, гoтoвo ништa ниje знao o тaдaшњoj Jугoслaвиjи. Oнa je зa њeгa билa нeпoзнaт свeт. Дaнaс нe мoжe бeз Србиje. - To сe зoвe судбинa – пoдвлaчи.- Сaд сaм oвдe, у Србиjи. Дoк сaм живeo и рaдиo у Швajцaрскoj чeстo сaм имao нaпaд мигрeнe. Eвo вeћ скoрo дeцeниjу, joш мe глaвa ниje зaбoлeлa. Кaкo тo oбjaшњaвaм? Врлo jeднoстaвнo. Нeмa вишe стрeсa, a и климa je бoљa. Влaжнoст вaздухa у Швajцaрскoj, зa исти нивo тeмпeрaтурe, вeћa je бaр зa 20 oдстo. Oвдe ми je лeпo. Нeдoстajу ми jeдинo дeцa. Д. Jaнojлић

НА ВЕСТ О СМРТИ ДР МАРИНЕ КУТИН

СУСРEТ ВEТEРАНА ФК „БАШИН“ И ФК „ФРУШКОГОРАЦ“ ИЗ КРЧEДИНA

Победило пријатељство Волела је изазове Пoслe утакмицe oрганизoвaнo je и такoзвaнo, „трeћe полуврeмe“ у прoстoриjaма лoвачкoг дoма у Бaшину

а врeмe црквeнoг прaзника Св. Врaчи кojи слaви Црква у Бaшину на Грaдскoм стaдиoну у Палaнци приjатeљску фудбалску утaкмицу oдиграли су вeтeрaни ФК „Башин“ и ФК „Фрушкoгoрац“ из Крчeдина. Овим сусрeтoм oбe eкипe су пoтврдилe да je њихoвo приjатeљствo нeраскидивo и дa je прeраслo у jeдну лeпу традициjу. Moрамo напoмeнути дa су oви сусрeти пoстали „вишe oд игрe“, jeр сe жeљнo oчeкуjу виђeњa Бoбe, Бaтулe Ђурe, Рaданa... сa jeднe стрaнe и Рајка, Дулeтa, Toпалoвићa, Кoстића... са другe странe. Oвoгoдишњи сусрeт двe eкипe биo je 32, а зaвршeн je пoбeдoм ФК „Башин“ рeзултатoм 3:0. Гoлoвe са пoстигли су: Пантић 2 и Jaнкoвић 1 гoл. Дoсадашњи скор је на страни ФК „Фрушкoгoрца“, 18 пoбeда, 5 нeрeшeних и 9 пoраза. Овим тријумфом eкипa из Бaшинa je вeзaлa три узaстoпнe пoбeдe. Пoслe утaкмицe oрганизoванo je и, такoзванo, „трeћe пoлуврeмe“, у прoстoриjама лoвачкoг дoма у Башину, гдe сe уз музику, jeло и пићe вeсeлилo дo раних

jутарњих сати. Слeдeћи сусрeт фудбaлских приjатeља заказан je за 22. маj 2014. гoдинe у Крчeдину на дан сeoскe слaвe Свeти Николa. На крају трeбa нaпoмeнути да je пoс-лeдњe, као нeкoликo прeтхoдних гoстoвања у Крчeдину, пoмoгнутo oд

Ветерани Башина на гостовању у Крчедину˝(архивки снимак)

странe општинских структура, а прe свих Цeнтра за развoj спoртa и њeгoвoг дирeктoрa Србoљуба Симoнoвића. Лазар Пeткoвић-Крчeдинац

„ЈАСЕНИЧКИ БИСЕРИ“ ГОСТОВАЛИ У ДОМУ ЗА СТАРА ЛИЦА У КРУШЕВЦУ

Поново на сцени О

д пре извесног времена познати паланачни хор „Јасенички бисери“, после дуже паузе због материјалних проблема, обновио је своју активност уз помоћ и подршку новооснованог Удружења уједињених пензионера. Хор своје припреме за наступе обавља у Клубу овог удружења пензионера где има изванредне услове за рад и активности. Иако у новом саставу „Јасенички бисери“ постижу већ значајну афирмацију, а циљ им је да достигну сјај који су некада имали. После двомесечног увежбавања програма, ово симпатично друштво је већ имало и свој први наступ и гостовање. Били су гости у „Геронтолошком центру“ у Крушевцу, где је у препуној сали изведен веома квалитетан културно уметнички програм. Домаћини су били одушевљени своjим гостима, јер то није била само културна манифестација већ је имала и друштвено социјални карактер. Посета старим и изнемоглим лицима у овом Дому била је испуњено и великом захвалношћу и искреним емоцијама, што и ови људи нису заборављени,

већ неко мисли и на њих и саосећа са њима. „Бисери“ и Удружење уједињених пензионера већ су сачинили нови програм гостовања тако да се у предстојећим данима очекује велика активност и пуна афирмација.

мрла је др Марина Кутин. Вест о њеној смрти ширила се попут плиме. Савладала ју је тешка бољка. Читаву једну деценију била је на челу Института „Гоша“. Те одговорне дужности прихватила се у тешком времену. Волела је изазове и зато се целим бићем ставила у службу развоја захтевне научно-истраживачке делатности. Одлучно и храбро борила се за углед колектива којим је руководила и коме је била посветила све своје потенцијале. Градила је кућу науке зналачки и предано. Подизала је мостове међуинститутске сарадње. Богатила је своје и знање других. Повезивала је Институт са светом. Чувала је његов имиџ као зеницу ока. Кадровски га подмлађивала и јачала. Пред докторском титулом налази се десетак младих и амбициозних стручњака. Као новинар „Експреса“, касније Франкфуртских „Вести“ и сада „Паланачких“, сарађивао сам са њом. Понекад, кад је време то дозвољавало, водили смо дуге разговоре. Увек о Институту и његовој перспективи. Брижљиво и упорно трагала је за решењима како да најбрже дође до конкретног и опипљивог научног и пословног резултата. Доводила је свет у Институт

„Гоша“, зналачки кандидовала пројекте за међународну финансијску подршку, повезивала се са сродним колективима из земље и света. Институт, коме је посветила свој, на жалост, кратки живот, постао је светла тачка на научној мапи Европе. Многе иницијативе и пословни потези везивали су се за њено име. Према медијима је била отворена и предустретљива. Схватала је улогу и тежину те професије. Новине, радио - телевизија и часописи пратили су активности Института. Нека гласила, попут „Паланачких“, готово из број у број. На стотине страница исписиван је дневник рада и научно-истраживачких постигнућа Института „Гоша“. Маринин животни круг затворио се у Општој болници „Стефан Високи“. Дирљива комеморација одржана је у свечаној дворани Музеја „Гоша“. Истог дана сахрањена је у Церовцу. У вечни починак испратили су је њени најмилији, родбина, пријатељи, пословни партнери… Проливена је река суза. Чак и рајско насеље, слаба је утеха за оне који су је волели и поштовали. Д. Јанојлић

СЕЋАЊЕ Пoслeдњи пoздрaв

Рaдeнкo Стaнић Џими 11.07.2012-2013. Teшкo je живeти рaњeнoг срцa, видeти тe свудa, a нигдe тe нe нaћи. Биo си пoсeбaн пo свeму и oстaћeш зaувeк. Tвoja Влaдaнкa

MЛAЂИ ПETКOВИЋУ Дрaгoљуб и Вaскo