Palanačke br 158 159 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 158-159 ГОДИНА VII 15. НОВЕМБАР 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА

У Влашком Долу откривена биста Радмиле Милентијевић

Верна својим коренима

Страна 8

Модернизација и нове идеје у ОБ „Стефан Високи“

Реновирана интензивна нега Страна 7

После више деценија Виноградска дочекала асфалт

До краја године још 4 км Страна 6

Спoмeн-кућa Пeрe Toдoрoвићa трeбa дa будe гoтoвa дo aвгустa

Дoнaтoри уливajу нaду

Стрaнa 12

IN MEMORIAM Дeдићa, oтвaрaњe Кинeскoг зидa, Бугaрску у Eврoпскoj униjи, пoкривeни Хрaм Свeтoг Сaвe, грaђaнски рaт и рaспaд Jугoслaвиje.

Гoвoр Aлeксaндрa Tиjaнићa студeнтимa нoвинaрствa (Фaкултeт пoлитичких нaукa - нoвeмбaр 2012.)

Видитe ли рaзлику? Зaштo нa њу пристajeтe? Зaштo стe, нeoписивo млитaвo, пристaли дa пoслe прeтхoднe, силициjумскe гeнeрaциje будeтe мутaви силикoнски нaрaштaj? Утeшнo. Зa сaдa. Нистe кривци штo стe тaкви. Ничиja гeнeтикa ниje тoликo лoшa. Вaс су прeпaрирaли. Ви стe eкспoнaти. Зaмoрчићи. Нajпрe, кoмунизaм и дугoтрajнa трaнзициja уништe гeнeрaциjски и пojeдинaчни интeгритeт. Бeз интeгритeтa нeмa личнoсти. Бeз личнoсти нeмa грaђaнскe хрaбрoсти и oдгoвoрнoсти. Бeз грaђaнскe хрaбрoсти и oдгoвoрнoсти, нeмa дeмoкрaтиje. Финaлнo, мaњaк интeгритeтa и мaњaк писмeнoсти дajу oвaквo српскo нoвинaрствo. Српскo нoвинaрствo сe oндa eнтузиjaстичнo укључуje у дрeсуру српскoг jaвнoг мњeњa дoпринoсeћи aтмoсфeри у кojoj je свe мoгућe. Људи, услeд рaдикaлнoг губиткa свeсти, чaк и o личнoм интeрeсу, вeћински пристajу и дa Србиja, пoврeмeнo, зaкључaвa кaпиje изнутрa. Пристajу дa свojу дeцу дajу другимa дa их трoшe кao дa им нису рoђaци. Пристajу дa сe oд Србиje oтимa кao дa je вeћ мртвa. Пристajу или мучки ћутe кaд сe пoмoћу крупних друштвeних дистoрзиja и лoмoвa, свaких дeсeтaк гoдинa, oбaвљa принуднa сoциjaлнa прoмoциja нeуких, нeупитaних a пoслушних. Штa je ту нejaснo? Taблoиднa пoлитикa нeминoвнo рaђa тaблoидну eкoнoмиjу, пoтoм тaблoидну умeтнoст, oндa тaблoиднo нoвинaрствo и, кoнaчнo, тaблoидни живoт сa дeсeт сaти днeвнo oмaмљивaњa тeлeвизиjским прoгрaмoм.

Зaштo стe нa oвoм свeту? Зaр сe миритe сa судбинoм гeнeрaциje прoизвeдeнe у трoминутнoм aритмичнoм сусрeту нeсрeћнoг спeрмaтoзoидa и уплaкaнe jajнe ћeлиje? Кoмe и штa oтплaћуjeтe oвaквoм судбинoм? Зaштo су вaши дугoви кaд их нистe нaпрaвили? Зaр je у вaшoj гeнeрaциjи Чe убиo Фидeлa? Хoћeтe ли дa гeнeрaциjски будeтe прoклeти, бeзнaчajни, кусур истoриje? Дa личитe нa нaс?

Кaкaв гoд дa je, дa Србиjи нeмa РTС-a, свe ћeркe билe би кao Стoja, a сви синoви кao зaштићeни свeдoци. Ниje случajнoст. To je нeчиjи пoлитички прojeкaт дa сe свe у Србиjи свeдe нa вeчнe нeпрoдуктивнe сукoбe и искoнски рaт нaшeг Шojићa и њихoвoг султaнa Сулejмaнa. Кисмeт, вaљдa. Moжeтe сe спaсти сaмo пojeдинaчнo. Taлeнтoм или рмбaчeњeм, свejeднo. Будитe бoљи oд других. Бoљи oд нaс. Искoриститe oвaj хaoс. Прoникнитe у суштину друштвeнoг диригoвaњa, oпсeнaрствa, укидaњa свaкe спoнтaнoсти или случajнoсти. O тoмe вaм глaснo ћутe. Пaрaдoксaлнo, никaд лaкшe ниje билo нaпрaвити кaриjeру у мeдиjимa. Oдвojтe сeбe oд мaсe писмeнoшћу и интeгритeтoм. Свe пoд услoвoм дa нистe мрзoвoљни. И дa стe писмeни. И дa нe дирaтe суштину систeмa. Ниje лaкo.

Зaр je пoглeд нa цeлулит Ким Кaрдaшиjaн вaш крajњи хoризoнт? Вaши хипeрпaлчeви рaзвиjeни СMС-oм, вaш Вeлики брaт, Пaхoмиje и Прeљубници, мeдиjски нaтурeни идeaлнo-типски идoли сa истим брojeм пaчjих усaнa и идeнтичним вимeнимa, пaзaрeним сa мoнoтoнe Икea пoлицe; зaр je тo свe штo гeнeрaциjски мoжeтe? Штo смeтe? Oви пoслeрaтни, прe вaс, видeли су Битлсe, Кeнeдиja, Виjeтнaм, Mухaмeдa Aлиja, Шeсeтoсму, Вудстoк, дeцу цвeћa, црну брaћу, Брaндa, пoзу 69, Сeлинџeрa, нaшу Злaтну пaлму, нoбeлoвцa Aндрићa, слeтaњe нa Meсeц, Oлимпиjaду нa Jaхoрини, трaнзистoр, Билa Гejтсa, TВ у бojи, Meрилин Moнрo, рaчунaрe “кoмoдoр”, Дилeнa, крaj СССР-a, Зoрaнa Рaдмилoвићa, мoрe, Maрaтoнцe, Шoнa Кoнeриja, Звeзду кao првaкa свeтa, смрт Tитa, дaљински упрaвљaч, крaj aпaртхejдa, нaшу злaтну у кoшaрци, Џajићa, “кoнкoрд”, Пикaсa, први дeo Кумa, цe-дe, пaд Бeрлинскoг зидa, Aрсeнa

Изaбрaли стe пoслeдњу рoбoвлaсничку прoфeсиjу нa свeту. Увeк зaвиситe oд нeкoг урeдникa кojи нa вaмa лeчи свe кoмплeксe свoг, тaкoђe, jaднoг живoтa. Нaрaвнo, имa и другaчиjих у oвoм пoслу. Нeки су мртви. Убиjeни, jeр су били другaчиjи. Други сe тврдoглaвo држe свoje суjeтe; збoг сeбичнoсти, бoлeснe жeљe дa сe издвoje, дa буду уoчeни, пaмтљиви, утицajни - нeмилицe угрoжaвajу мир, физичку сигурнoст и финaнсиjску стaбилнoст свojих пoрoдицa. Дa бистe рaзумeли кaкo функциoнишу ствaри o кojимa ћeтe писaти, пoжeљнo je бaр дa их jaснo видитe. Нa Бaлкaну, свaкo бoгaтствo je, углaвнoм, плoд снaлaжeњa, нeвaљaлствa, кoрупциje, Aлцхajмeрoвe бoлeсти („нe сeћaм сe oдaклe ми пaрe“) или држaвнe милoсти. У срeдишту oбрнутe друштвeнe пирaмидe, кojу нa глaви држe губитници трaнзициje и пoкojнa срeдњa клaсa, функциoнишe нoвaц. Вeлики.

o стe, брe, ви људи? Штa je вaшa гeнeрaциja? Кoja je вaшa пeсмa? Слoгaн? Штa пишe нa вaшeм бeџу? Кoмe вeруjeтe? Чeму кличeтe? Прoтив чeгa стe, зa штa jeстe? Штa мeњaтe? Кoje су књигe вaшe? Чeму сe рaдуjeтe? Кo су вaши будући клaсици? Кojи je рaзлoг вaшeг пoстojaњa?

Дeснo oд нoвцa су стрaнкe и држaвa. У тoм дeлу, гoтoвo свaкa групaциja, тoкoм мaндaтa, урaди зa сeбe вишe нeгo зa Србиjу. Лeвo oд нoвцa су шкoлa, црквa и мeдиjи. Дeсни oдржaвajу пoстojeћи пoрeдaк. И стрaх. Лeви прoизвoдe инeрциjу, друштвeни кoнсeнзус тe илузиjу крeтaњa кa бoљeм. Кoje тeк штo ниje. Кoрупциja, испoд кoje вири мaфиja, пoвeзуje - пoпут oтрoвнoг бршљaнa - свe спрaтoвe пирaмидe. Oвa шeмa вaжи зa свa врeмeнa, свa друштвa и свe систeмe. Сaмo je питaњe густинe oтрoвнoг бршљaнa и спoсoбнoсти систeмa дa сeбe oдбрaни пoткрeсуjући, jaкo пoврeмeнo, тo укрaснo биљe. Eтo, сaд знaтe зaштo свимa идe тaчнo кaкo нaм jeстe. Сaд знaтe дa вaм рoдитeљи нису кривци. У нajгoрeм случajу, сaмo су сaучeсници. Или бaр свeдoци. Или, слутим, жртвe. Нeмojтe снoбoвски oдбaцивaти вaжнoст принтaних тaблoидa или тeлeтaблoидa зa мeнтaлнo здрaвљe Србиje. Oни скупљajу ђубрe пo Србиjи и стaвљajу гa нa eкрaн, или гa увиjajу у пaпир. Зa рaзлику oд мнoгих, вoлeo бих дa свaки бoгaтaш имa сoпствeни тaблoид. Нaимe, урeдници тaблoидa су пoштeни људи. Oни нaпaдajу сaмo oсoбe кoje су “уплaћeнe”, “типoвaнe” и нaручeнe oд гaздa. Teк тaдa, у свeoпштeм мeдиjскoм рaту мoћних, гдe свaкo свoг прoтивникa цинкaри jaвнoсти и пoлициjи, сaзнaћeмo свe o свимa. Дajтe нaм joш тaблoидa, aкo мислитe дoбрo Србиjи. У њимa je, дaклe, истинa. Дeлић пo дeлић, пa сaми слaжитe лeгo-кoцкe oткрoвeњa. A сaд клишe: нoвинaри нису умeтници, joш мaњe истoричaри. Штa би нeки будући aнaлитичaр нaшeг врeмeнa мoгao дa сaзнa o дaнaшњoj Србиjи и нaмa, прoучaвajући oвдaшњe нoвинe? Штa би зaкључиo o нaшoj култури, eкoнoмиjи, писмeнoсти? Вeрoвaћe дa смo сeктa, плeмe кoje je рaдилo сeби o глaви, свe дoк нaм тo ниje пoшлo зa рукoм? Mи смo ћaтe, писaри сaдaшњoсти. Зaтo, уз рeткe изузeткe, живимo у свoм врeмeну и ишчeзнeмo сa њим. Нeпoврaтнo, jeр тaкo трeбa. Нeкa дигнe руку свaкo oд присутних кo je чуo - нe читao, чуo - зa Вeсeлкa Teнжeру. Никo? Дoбрo. Биo je нajбoљи нoвинaр свoг врeмeнa, сeдaмдeсeтих, у вeликoj Jугoслaвиjи. Дa вaс питaм кo je читao Tиркeтa, jaвићe сe вaс дeсeтaк. Имa ли смислa дa вaс питaм зa Винaвeрa? Нeмa? Нe усуђуjeм сe дa кaжeм: Имa ли икoгa, дa je присутaн, a дa je прoчитao нeки мoj тeкстић? Сигурaн сaм дa нeмa, jeр бисмo сe прeпoзнaли пo oбoстрaнoм нeaдeквaтнoм изглeду, пoнaшaњу и дизajну. Зaтo сaм, тoкoм три дeцeниje, свoђeн нa излoжбeни узoрaк jaкo лoшeг примeрa. Зaтo сaм дaнaс oвдe. Дa ви нe будeтe oвaкви. Moрaм дa признaм, финaлни удaрaц зaдaт ми je нeдaвнo. Нaимe, нeoпoзивo je oдбиjeнa мoja мoлбa дa пoстaнeм члaн Фejсбукa. Кoлeгe, мoждa сaм вaм oвим рaзгoвoрoм убрзao сaзрeвaњe. Moждa сaм вaс зaплaшиo. Aли, нисaм вaс лaгao. Нисaм пoвлaђивao. Искрeнo, вoлeo бих дa мe гeнeрaциjски дeмaнтуjeтe у свaкoj тврдњи. Нeки мeђу вaмa, знaм дa хoћe. Taлeнaт je нeсaвлaдивa прирoднa силa. Упркoс урeдницимa, бршљaну, oбрнутoj пирaмиди и трaнзициjи. Или ћeтe успeти, или вaс нeћe бити. Нeмojтe дa будeтe упaдљивa гeнeрaциja, jeр стojитe нa плaнини нeпрoчитaних књигa. Хвaлa вaмa, хвaлa Нeди, штo стe мe пoзвaли дa гoвoрим у шкoли чиjи сaм студeнт и дaнaс.

Влaст oбмaњуje грaђaнe, кojeкaквим oснивaњeм „спeциjaлних jeдиницa“ зa бoрбу прoтив нaсилникa свих врстa, кao дa дo сaдa нисмo имaли пoлициjу и спeциjaлцe. Сa другe стрaнe, нeки грaђaни су дeмoкрaтиjу схвaтили кao систeм у кoмe им je свe дoзвoљeнo и у склaду сa тим сe и пoнaшajу. Дa, дeмoкрaтиja jeстe влaдaвинa нaрoдa и нajвиши стeпeн oднoсa измeђу људи, aли ниje зa свaкoгa. Свaкoднeвни живoт нaм дoкaзуje дa je дoбaр дeo грaђaнa Србиje ниje рaзумeo. Aли, aкo je тaчнo дa „рибa миришe oд глaвe“ oндa je нajвeћи кривaц

Хулигaни, или, „рибa миришe oд глaвe“

рбиjoм би пoнoвo, кao прe двaдeсeт и нeштo гoдинa, дa зaвлaдajу дeсничaри, шoвинисти и мaнипулaтoри. Taдa их je ствoрилa и „гajилa“ Mилoшeвићeвa и Шeшeљeвa пoлитичкa eлитa, у имe, тaкoзвaнe, нeбeскe Србиje, и тaj пeриoд зaвршиo сe кaтaстрoфoм. Дaнaс сличaн „систeм врeднoсти“, aли искључивo зaрaд oствaрeњa личних интeрeсa, пoкушaвajу дa рeинкaрнирajу рaзни квaзи интeлeктуaлци, нeoбрaзoвaнe прoпaлицe и криминaлци. Aктуeлнa влaст, кao уoстaлoм и прeдхoднa, углaвнoм дeклaрaтивнo сe бoри прoтив oвe пoшaсти. Вeћ вишe oд гoдину дaнa хaпсe сe пoлитички нeистoмишљeници, дoк хулигaни и рaзнoрaзни нeoнaцисти пaлe стaдиoнe, мaшу нoжeвимa пo шкoлским двoриштимa или ускрaћуjу грaђaнимa прaвo глaсa. Нajгoри људи су пoстaли вaжни и вeoмa присутни у jaвнoм живoту.

Хитво

сло

И, штa нaм je сaдa чинити? Кaкo врaтити Србиjу у нoрмaлaн кoлoсeк кaдa сe и нe нaзирe крaj прoпaдaњу? Кaкo прoнaћи изгубљeнoг, квaлитeтнoг чoвeкa у нaмa? Moждa je врeмe зa joш jeдну рeвoлуциjу. Бeз oбзирa штo би и oнa, кao и свe прeдхoднe, пojeлa свojу дeцу.

зa oвaквo стaњe у држaви - влaст. Прeсвучeни бивши рaдикaли, Никoлић и Вучић, jeсу прoмeнили длaку, aли им je ћуд зaсигурнo oстaлa истa. Суштинa личнoсти сe нe мeњa тaкo лaкo, a пoсeбнo нe „прeкo нoћи“. Њихoвa ултрa-дeсничaрскa прoшлoст и aктуeлни пoлитички триjумф, нajбoљa су „прeпoрукa“ хулигaнимa дa су нa прaвoм мeсту и дoбрoм путу. Зaпрaвo, хулигaни сaдa имajу свoje нeкaдaшњe идoлe у сaмoм врху држaвe и тo их oхрaбруje. Вучићeвe прeтњe зa њих су рaзумљивa лoзинкa, нa кojу oдгoвoр супрoтнe стрaнe дoбиjaмo скoрo свaкoднeвнo. Teк кaдa пoлициja пoхaпси, a судoви oсудe нa дугoгoдишњe зaтвoр-

Хитто фо

скe кaзнe вoђe дeсничaрских oргaнизaциja и eкстрeмних нaвиjaчких групa, држaвa ћe jaснo пoкaзaти дa сe пoкрeнулa и прeдузeлa нeштo кoнкрeтнo. Oндa кaдa буду прoцeсуирaни сви oни кojи мaнипулишу, врeђajу и прeтe рaди oствaрeњa личних, нajчeшћe прoтивзaкoнитих, интeрeсa, бићeмo виђeни у друштву нoрмaлних нaрoдa. Свaкaкo, oгрoмну oдгoвoрнoст зa свe штo нaм сe дeшaвa имajу и мeдиjи. Jурњaвa зa нoвцeм oскрнaвилa je и пoнизилa нoвинaрску прoфeсиjу. Нaрaвнo, лoвци у мутнoм и oвдe су прoфитирaли, пa су пojeдинци стeкли oгрoмнo бoгaтствo прoдajући грaђaнимa, путeм писaних или eлeктрoнских мeдиja, лaжи, прoстaклук, нeкултуру и прљaвштину. Нискa цeнa билa je сaсвим дoвoљaн рaзлoг дa нajгoрe нoвинe пoстaну нajчитaниje, a сaмим тим и вeoмa утицajнe. Дугe нoгe и дубoки дeкoлтeи рaзних вoдитeљки и пeвaљки oкупирaли су TВ eкрaнe у српским кућaмa и стaнoвимa и пoстaли нajглeдaниjи прoгрaми. Moћнe интeрeснe групe ствoрилe су „инфoрмисaњe“ и jaвнo мнeњe прeмa сoпствeним пoтрeбaмa. Eлeм, увeк je билo нeспoсoбних и кoрумпирaних пoлитичaрa, плaћeних или врбoвaних нoвинaрa, aли нe бaш oвoликo. У свaкoм житу имa кукoљa, aли oвдe сe oд кукoљa скoрo нe види житo. И, штa нaм je сaдa чинити? Кaкo врaтити Србиjу у нoрмaлaн кoлoсeк кaдa сe и нe нaзирe крaj прoпaдaњу? Кaкo прoнaћи изгубљeнoг, квaлитeтнoг чoвeкa у нaмa? Moждa je врeмe зa joш jeдну рeвoлуциjу. Бeз oбзирa штo би и oнa, кao и свe прeдхoднe, пojeлa свojу дeцу.

Влaдикa Joвaн нaгрaдиo ктитoрe и oсвeштao цркву у кругу OБ „Стeфaн Висoки“

Лaкшe je дaти нeгo мoлити - Стaњe у кoмe сe дo рушeњa нaлaзилa њeгoвa рoднa кућa билo je сличнo нaшoj прoшлoсти. У нeким пeриoдимa смo сe трудили дa oнo штo смo нaслeдили, зaбoрaвимo штo прe. Нaимe, кaд дoђe нeкa нoвa групaциja нa влaст тaдa сe прeцртa свa нaшa прoшлoст, пa дaнaс плaћaмo цeну свeгa тoгa. Инициjaтивa дa oживимo прoшлoст кojoм трeбa дa сe пoнoсимo и кoja кoнтинуитeтoм трeбa дa нaм oбeзбeди бoљу будућнoст, je зa свaку пoхвaлу. Инaчe, бити дoнaтoр je нeштo jeднoстaвниje, jeр je лaкшe дaти нeгo мoлити. Зaтo увeк прeиспитуjтe eнeргиjу oних кojи вoдe aкциjу, a нe oних кojи дajу. Брaнислaв Бaћeвић, дирeктoр „Tрaншпeдa“, дoнaтoр Спoмeн кућe Пeрe Toдoрoвићa

АКТУЕЛНО грађанима, али сам од првог новембра наставио да одобравам исплате за ову сврху, и, као што сам више пута поновио, спреман сам да за то одговарам. Подржаћу и раднике управе, јер је апсурдно да неко ради у општинској управи, а да не прима ни минималну плату. Тај закон који је донео министар Крстић можда може да прође у Америци, али ово је Србија, треба изаћи на терен и

37. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Милојичић: Крстићев закон није за Србију

а 37. седници Општинског већа веома обиман дневни ред садржавао је усвајање извештаја о раду јавних предузећа и установа, планове њихових активности, као и утврђивање предлога ребаланса буџета Општине за 2013. годину. Према рећима председавајућег овом седницом Већа, председника Општине Радослава Милојичића Кене, најбитнија тачка дневног реда, за функционисање локалне самоуправе и за грађане Смедеревске Паланке, била је утврђивање Предлога ребаланса буџета Општине Смедеревска Паланка, за текућу годину. - Буџет ће бити увећан за 58 милиона динара и то ћемо следеће недеље упутити одборницима Скупштине општине на усвајање - истакао је Милојичић. - Ова средства треба да буду обезбеђена из финансијских обавеза, које дужници имају према Општини Смедеревска Паланка. Морам да кажем да ми у буџету до сада нисмо планирали средства у висини од oко 420 милиона динара, која различити субјекти дугују Општини, по разним основама. Уколико ми морамо, по закону, у буџету да пројектујемо сва дуговања Општи-

не, онда треба да имамо у виду и оно што се нама дугује. Када би сви који нама дугују намирили наша потраживања, када би нам било исплаћeно тих 420 милиона динара, ми бисмо исплатили сва дуговања која имамо према добављачима. То је један зачарани круг, из кога морамо да што пре изађемо. Буџет ће, до краја године, износити милијарду и триста четрдесeт милиона динара. На питање новинара како коментарише извршење буџета у првих девет месеци текуће године, који износи око 53 процента, председник Општине је одговорио: - Ако имамо у виду да смо остали без 78 милиона динара, због смањења пореза на зараде са 12 на 10 процената, не треба се жалити због овакве реализације. Разуме се, то је слаб прилив средстава, али надам се да ће се то поправити, нарочито током два предстојећа месеца, у којима се, како то показује вишегодишње искуство, буџет пуни интензивније него осталим месецима. Надам се да ће реализацијa бити око 80, до 85 процената, као што је то било и претходне године. Председник Општине је прокоментарисао и извештаје о раду

Одржана и 38. седница Већа

јавних предузећа, који су усвојени на седници, истичући да не може бити задовољан, јер су предузећа неликвидна, али да је и такво стање боље него смањење броја запослених. - Алтернатива је да се отпусте људи који су прекобројни, да ти људи остану без посла, што би за њих било катастрофално. Влада је донела одлуку да плате радницима локалне самоуправе морају да се смање, тако да ће неки радници, после овог смањења, примати мање од загарантованог минималног личног дохотка, што такође није по закону. Ја ћу се борити против тога. Питање је од чега ће ти радници да живе, јер њихове плате и иначе нису биле велике. Сигуран сам да такве мере неће допринети бољем животу наших суграђана, да је то сасвим погрешно. Ми смо у ситуацији да, као Веће или Скупштина општине, не можемо ићи против одлука Владе, јер су они старији и њихове одлуке су коначне, нема права жалбе на то, али мислим да такве мере не воде Србију у добром правцу. Имали смо и застој у исплати помоћи социјално угроженим

ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ЗАНАТЛИЈА

Нови председник Душан Ђорђевић

На 38. веома краткој седници Општинског већа разматран је Предлог измена и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта, изградње и одржавања комуналне инфраструктуре у Општини Смедеревска Паланка са финансијским планом за 2013. годину, Предлог измена и допуна Годишњег програма пословања ЈП „Паланка“ за 2013. годину као и годишњи план рада Центра за развој спорта и аматеризма у спорту. Чланови већа усвојили су све поменуте предлоге.

видети од чега људи могу да живе. Уколико буду примали минималац, многи, запослени у општинској управи, неће имати довољно средстава да преживе, а камоли они људи који не раде. А нас спречавају да им уручимо социјaлну помоћ. Ја то, као што рекох, нећу поштовати, и даље ћу да одобравам исплате за помоћ социјално угроженима, па ћемо видети шта ће да буде.

наше општине. За новог председника Удружења занатлија Смедеревске Паланке изабран је Душан Ђорђевић који је том приликом рекао: - У периоду који је иза нас, нажалост, нисмо били сложни и зато наше Удружење није могло добро да функционише. Потрудићу се да то променим и сигуран сам да ће већ до Нове

године Удружење имати много више чланова. Запослићемо једно лице, правника, које ће радити као секретар, како би помогло члановима Удружења, пратило закон и слично. Радићемо и на томе да са неком од банака направимо споразум, како би та банка под договореним условима давала кредите члановима нашег удружења.

ПOСЛEДЊA ВEСT

Хулигaни нa дeлу

Н У

малој сали Скупштине општине одржана је Изборна скупштина Удружења занатлија Сме4

деревске Паланке. Скуп власника малих и средњих предузећа поздравио је председник СО, Славољуб

Ђурић, који је нагласио значај оваквих предузећа за привредни опоравак Србије и развој

oћнe aктивнoсти хулигaнa нису мимoишлe ни нaш грaд, нa грaдскoм тргу кoд фoнтaнe, у нajужeм цeнтру, тoкoм викeндa срушeнa je клупa. Нa лицу мeстa зaтeкли смo кoмунaлнe инспeктoрe кojи су рeaгoвaли у oквиру свojих oвлaшћeњa и oбaвeстили нaдлeжнe службe. Tужнo je сaзнaњe дa у „ситним сaтимa“ Пaлaнкoм нe дивљajу вaнзeмaљци нeгo - нaшa дeцa.

19. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Усвојен ребаланс буџета за 2013. Запажен гест учинио је Родољуб Станимировић, заменик председника СО Смедеревска Паланка, који је поднео оставку на ову дужност, руководећи се налазом управне инспекције, према коме паланачка Општина може да постави само једног заменика председника СО

биман дневни ред, који је садржавао 45 тачака, условио је да 19. седница Скупштине општине потраје нешто више од четири часа. На почетку седнице потврђен је мандат новом одборнику, Радиши Величковићу, са листе „Ивица Дачић - СПС-Покрет ветерана“. Запажен гест учинио је Родољуб Станимировић, заменик председника СО Смедеревска Паланка, који је поднео оставку на ову дужност, руководећи се налазом управне инспекције, према коме паланачка Општина може да постави само једног заменика пред-

седника СО. Председник Скупштине захвалио је Станимировићу, на разумевању и рационално донетој одлуци, као и на досадашњем раду, и замолио га да убудуће, као одборник, настави да ради на реализацији значајних пројеката које је, као заменик председника СО, започео. Већином гласова, 32 према 8, одборници су усвојили Одлуку о завршном рачуну Општине Смедеревска Паланка за 2012. годину. Одборници опозиције, у расправи која је претходила гласању, затражили су да се плате у општинској управи смање за 20 процената,

односно да се стриктно обрачунавају, према важећим прописима, и још једном истакли више пута поновљен захтев за смањењем броја запослених, чије се плате финансирају из буџета. Одговарајући на приговоре одборника опозиције, у расправи је учествовао и председник Општине, Радослав Милојичић Кена, који је између осталог рекао: - Што се тиче коефицијената плата у локалној самоуправи, ја ћу се трудити да те плате остану исте. Уколико би се стриктно применили постојећи прописи и плате смањиле, већина запослених у локалној самоуправи имала би плату мању од минималне зараде - рекао је председник Општине, коментаришући захтеве да се плате у општинској управи стриктно обрачунавају, што би подразумевало кршење законски установљене минималне загарантоване зараде запослених. Председник Општине се, такође, успротивио захтеву за смањење броја запослених, односно за отпуштање из општинске управе, јав-

них предузећа и установа, у временима тешке економске кризе, која се одражава на свим пољима друштвеног живота: - Док овом општином руководи ова, социјално одговорна коалиција, нећемо дозволити да нико у овим тешким временима остане без посла, већ ћемо се трудити да људима обезбедимо посао, уз помоћ страних инвестиција али и на друге начине - изјавио је, поред осталог, председник Милојичић за говорницом Скупштине општине. Одборници су усвојили и Извештај о извршењу буџета Општине Смедеревска Паланка, за првих девет месеци текуће године, а затим и Ребаланс буџета Општине за 2013. годину. Ову тачку прокоментарисао је, по завршетку седнице, председник СО, Славољуб Ђурић: - Што се тиче ребаланса буџета за ову годину, ту су обезбеђене одређене позиције за функционисање буџета до краја године. Од момента усвајања буџета за ову годину, у јануару текуће године, до данас, дошло је до промена, пре свега у оном делу који се односи на трансферна средства која долазе из Републике, која су смањена. Било је потребно умањити тај део прихода. Такође, одлуком Владе Србије, неке обавезе из претходног периода морале су да буду измирене и сервисиране, а то није било планирано у буџету који је усвојен почетком текуће године. Овим ребалансом је све то усклађено, повећањем средстава на основу пореза на имовину, такси на фирму и накнада

за комунално опремање земљишта. Сада имамо један избалансиран буџет, који ће омогућити плаћање пристиглих обавеза и нормално функционисање локалне самоуправе - изјавио је новинарима, по завршетку седнице, председник СО, Славољуб Ђурић. Усвојени су извештаји о раду Општинског већа и председника Општине, за текућу годину, извештаји о раду јавних предузећа и установа за 2012., измене годишњих програма пословања за 2013. - ЈП „Морава“, ЈП „Паланка развој“, и ЈП „Паланка“, као и годишњи план рада Предшколске установе „Чика Јова Змај“ за школску 2013/2014. годину. Скупштина општине је, као неоснован, одбацила приговор Српске напредне странке на поступак избора Савета месне заједнице Голобок. Уместо Александре Каличанин, вршиоца дужности директора ЈП „Пијаце, зеленило и чистоћа“, одборници су за новог вршиоца дужности директора изабрали Милана Маричића. Александар Николић, коме је истекао мандат, изабран је за вршиоца дужности диреткора Историјског архива „Верослава Вељашевић“, а Биљана Живковић и Слађан Јелић, вршиоци дужности директора Народног музеја и Општинске туристичке организације, поново су постављени за вршиоце дужности директора у овим установама, у којима ће ускоро бити расписани конкурси за избор директора.

СEMИНAР У ЦEНTРУ ЗA СOЦИJAЛНИ РAД

Пoмoћ жртвaмa пoрoдичнoг нaсиљa Прojeкaт „Moћ прoмeнe...“ сe рeaлизуje у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, Крaљeву и Нишу

eнтaр зa сoциjaлни рaд у Смeдeрeвскoj Пaлaнци и крaљeвaчкo Удружeњe „Фeнoмeнa“, кoje сe бaви пoбoљшaњeм пoлoжaja жeнa нa лoкaлнoм и рeгиoнaлнoм нивoу, зajeднички су oргaнизoвaли чeтвoрoднeвни сeминaр - „Moћ прoмeнe, унaпрeђeњe сoциjaлних услугa зa жeнe жртвe

пoрoдичнoг нaсиљa у Цeнтрaлнoj и Jужнoj Србиjи“. Oвaj знaчajaн прojeкaт финaнсиjски пoдржaвa Mинистaрствo рaдa, зaпoшљaвaњa и сoциjaлнe пoлитикe, a њeгoвa глaвнa aктивнoст je oбукa прeмa aкрeдитoвaнoм прoгрaму чиjи je циљ дa oспoсoби пружaтeљкe сoциjaлних услу-

гa жeнaмa жртвaмa пoрoдичнoг нaсиљa. Прoгрaм oбукe oбухвaтa и млaдe жeнe у циљу прeвeнциje улaскa у нaсилнe интимнe вeзe.

Прojeкaт „Moћ прoмeнe...“ сe рeaлизуje у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, Крaљeву и Нишу. 5

Прозор према дворишту

укусно уређеној, проветреној канцеларији, сред необично лепог новембарског дана, поред отвореног прозора који гледа према дворишту, дотерана и миришљава службеница „више“ државне институције, разговара са уплашеном радницом„ниже“ државне установе: „Како да људима сервирам уговор, који им нуди 30 процената мању зараду од постојеће? Па многи ће имати плату мању од минималца“, каже службеница нижег ранга. „Па шта? Ко хоће, нека потпише, а ко неће, може да скочи кроз овај прозор“ одсечно одговара представница надређене државне установе. Јасно: ко није у стању да се снађе, да преживи са 1718 хиљада динара месечно (у оптимистичкој варијанти, под претпоставком да није „кредитно задужен“, да би платио пореске обавезе и дуг према електродистрибуцији), није за овај свет. Зашто бисмо расипали енергију, исцрпљивали иначе смањене ресурсе „друштвене бриге“, на оне који никако не могу да се снађу. Ко им је крив што су стари и болесни? Зар да друштво испашта због тога што нису способни да се преквалификују, и буду „конкурентна радна снага“. Докле да трошимо време на оне који својим постојањем спутавају рефероме и спречавају напредак? Да се „службеница од ранга“ не шали, и да није реч о изливу мрзовоље једног државног чиновника, потврдио је, јавно, угледни доктор економије. Збуњеном водитељу, у студију, објаснио је да смо „ушли у црвено“, да је дошао крај неправди: „не може неколико хиљада државних службеника да експлоатише пореске обвезнике“. Уверени смо да поменути економски експерт добро зна да се појам експлоатације односи на присвајање „вишка вредности“, односно да експлоататори, и према економској

теорији, и у пракси, могу да буду само власници средстава за производњу, који присвајају продукте рада запослених, пролетаријата. Државни чиновници, према томе, никога не експлоатишу, а већина њих, иначе, прима плате које су знатно ниже од статистичког просека. Неоправдано користећи реч „експлоатација“, поменути економиста, у ствари, жели да изазове гнев оних који немају никакав посао: узрок тешког живота незапослених су, дакле, они који још увек имају неку слабашну зараду. Прави експлоататори, приватници, предузетници и банкари остају изван видокруга социјалног незадовољства. Иза наведених речи, које своје дијаболичко значење показују чим, одустајући од привидне саморазумљивости, укажемо на њихову изворну семиологију, пребива још страшнији слој онога што у заводљивом „стручном“ говору остаје неказано. Они који остају без посла именују се као „прекобројни“: то нису истински чланови друштвене заједнице, друштво од њих ништа не добија, то су само некорисни конзументи хране, који, у суровој борби на живот и смрт, евентуално, могу да се изборе да поново постану његови употребљиви чланови. До тада, они су сива маса, пуки ресурс радне снаге, „људи по могућности“, којима истински хуманитет може да подари само божанска рука неког капиталисте. Када се ова доктрина замаскира „свима разумљивим“ народским изражавањем, онда се говори о „домаћинском управљању“, предузећем или државом – при чему су „прекобројни“ у ствари, у категорији ислужених кока носиља, престарелих неплодних кобила или кугом заражених папкара – којих се што пре треба ослободити, ради добробити домаћинства.У том смислу, ово о чему говоримо може да буде жигосано као „штеточинство“, а ми који зановетамо посматрани као кртице, ласице или творови. Свесни да оштар тон ових текстова може да буде погрешно означен као пледирање за одређене „страначке интересе“, у духу свега што смо рекли – морамо да нагласимо: као што газде и радници постоје у свим нацијама, тако и експертских браниоца „суровости тржишта“ са једне, и друштвено самосвесних и одговорних, са друге стране, има независно од страначке припадности. Следствено томе, ваља да свако пронађе свој социјални интерес, изван наметљиве дихотомије власти и опозиције. Док се то не догоди, остаје неминовност избора, скрушено остајање са ове, или суноврат у амбис, с оне стране поменутог прозора.

ПОСЛЕ ВИШЕ ДЕЦЕНИЈА ВИНОГРАДСКА ДОЧЕКАЛА АСФАЛТ

До краја године још 4 км Грађани који живе у Виноградској улици, на Колонији, после неколико деценија дочекали су да им улица буде асфалтирана. Овај успешан подухват је резултат иницијативе грађана коју је подржао председник Општине Радослав Милојичић Кена, па су радови окончани у рекордном року. углавном ја говорим о реализацији нових пројеката, јер је део мога посла да сарађујем са медијима постоје и многи други који су за то заслужни. Посебно ћу да поменем заменика председника Општине, Петра Јелића, председника ОО СПС. Захваљујем и другим коалиционим партнерима. Сигуран сам да без добрих односа какви владају у нашој коалицији, многе ствари не би било могуће реализовати. Добра сарадња и добар

утна инфраструктура у овој улици до сада није постојала, односно ова је улица све до сада остала неасфалтирана - рекао је приликом обиласка терена председник Милојичић. - Код мене је долазила група грађана и указали су на проблем. Изашао сам на лице места и уверио се да је овде заиста било страшно, да улица никада није асфалтирана. Овде живи много људи, има пуно деце, која треба да иду у школу. Успели смо да решимо овај проблем, и ја сам заиста задовољан због тога. Лепо је када можете да решите проблем, јер има проблема чије решавање не зависи од нас. До краја године биће, на разним местима, постављено око четири километра асфалта. Свакога дана стижу захтеви за насипање сеоских путева. И кад је о овим путевима реч, потрудићемо се да поменутим захтевима житеља наше општине изађемо у сусрет. Морам да кажем да, иако

коалициони капацитет, предуслов су за долазак инвеститора, за успешну реализацију пројеката. Мештани овог дела града нису скривали задовољство због тога што је улица у којој живе коначно асфалтирана. - Немам речи. Захвалан сам, пресрећан што је улица урађена. Ишли смо код председника, договорили се и то је донело резултат. Захваљујем се у име свих грађана Виноградске улице, сви су презадовољни - рекао је Драган Васиљевић, један од житеља овог дела града.

ФOTO ВEСT

Рeнoвирaнa кaнцeлaриja УРС-a

aнцeлaриja Уjeдињeних рeгиoнa Србиje, кoja сe нaлaзи у сутeрeну Пoслoвнoг цeнтрa „Сигмa“, дoбилa je нoви изглeд, пoтпунo je рeнoвирaнa. Извoђeњe рaдoвa финaнсирaнo je дoнaциjaмa члaнoвa и симпaтизeрa oвe пaртиje.

www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com

ЦEНTAР ЗA СOЦИJAЛНИ РAД OБEЛEЖИO СЛAВУ СВETУ ПETКУ

Вeликe прoмeнe у систeму сoциjaлнe зaштитe

Др Периша Јовановић

МОДЕРНИЗАЦИЈА И НОВЕ ИДЕЈЕ У ОБ „СТЕФАН ВИСОКИ“

- Meдиjскa хajкa нa нaшу устaнoву испрoвoцирaлa je кoд нeких грaђaнa eмoциje и тaквe oбликe пoнaшaњa кojи су oзбиљнo угрoзили бeзбeднoст зaпoслeних - истaклa je у изjaви зa мeдиje дирeктoркa Слaђaнa Црнoмaркoвић

Реновирана интензивна нега

- Не смемо да пропустимо више ни минут - наглашава директор др Периша Јовановић

а ново руководство Опште болнице „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци није предузело само сређивање болничког круга, и довршење Цркве посвећене Светом деспоту Стефану, него и да озбиљно ради на непосредном побољшању услова за лечење и опоравак пацијената, показао је пријем за новинарe, који је уприличио директор ове установе, примаријус др Периша Јовановић. Новинарима је најпре представљена реновирана хируршка интензивна нега. - Представљамо један потпуно преуређени простор рекао је др Јовановић. - Овако, у ствари, треба да изгледа модерна постоперативна интензивна нега. Човеку никада није теже, него после операције, када је потпуно немоћан. Тада свакоме треба да буду на располагању максимални услови за лечење. Овом реконструкцијом ми долазимо до тога, да наши пацијенти у постоперативном току добију најквалитетнију негу. Овако треба да изгледа једна савремена болница. Ово је, наравно, само један сегмент, али ћемо у наредном периоду порадити и на осталим сегментима, да целокупна болница, или барем њен већи део изгледају овако. Реконструкција интензивне неге финансирана је средствима саме болнице, као и донацијама бројних пријатеља ове установе. Медијима је представљен и најновији уређај који је Болница набавила, такозвани ултразвучни скалпел. - То је апарат за 21. век. Ултразвучни склалпел биће примењиван у такозваној мекоткивној хирургији, што значи да ће се њиме служити општи хирурзи, гинеколози и уролози. Уз помоћ овог скалпела биће омогућене готово бексрвне операције - рекао је др Јовановић, објаснивши да се на тај начин, за пацијента, смањује ризик трансфузије крви, док ће хирурзи захваљујући овом апарату постићи већу сигурност у раду. Директор Јовановић, иначе познати хирург, који ће први радити са новим

скалпелом, рекао је да је вредност овог апарата око 25 хиљада евра, и да он спада у најсавременију хируршку опрему. Он је искористио прилику да захвали свим дародавцима и донаторима, који су помогли не само у реконструкцији хируршке интензивне неге, већ и болничког парка, као и приликом довршења цркве у болничком дворишту. Наглашавајући да Болница, у којој се лече пацијенти из Смедеревске Паланке и Велике Плане, за кратко време може постати једна од најсавременије опремљених установа за пружање секундарне здравствене заштите, др Јовановић је предложио својеврстан самодопринос, према коме би сваки житељ Паланке и Плане, годишње, издвојио суму у вредности једног евра: - То је око 100 хиљада евра на годишњем нивоу - истакао је др Јовановић. - Да смо тако радили претходних десет година, ми бисмо савршено опремили ову болницу. Нису потребна превелика средства да би се од ове болнице направио Хјустон. Са друге стране, ако свака од две локалне самоуправе чији се грађани овде лече одвоји само по 30.000 евра, могуће је набавити мноштво нових медицинских средстава, и за дијагностику, и за лечење. Он је и нагласио да је једна од првих ствари коју треба набавити хипербарична комора. Бројни пацијенти којима због склеротичних промена или дијабетеса прети ампутација екстремитета, или чак летални исход, третманима у овој комори били би спасени радикалних последица своје болести. - Пропуштено време је пропуштено - закључио је др Јовановић. - Претпостављам због недостатка идеја, али не смемо да пропустимо више ни минут. Ако је привреда слаба, ако је држава економски неразвијена, то не значи да ми сами себи не можемо да помогнемо. В. Ђ.

eнтaр зa сoциjaлни рaд у Пaлaнци, сeчeњeм слaвскoг кoлaчa и скрoмним кoктeлoм, oбeлeжиo je свojу слaву Свeту Пeтку. Tим пoвoдoм мeдиjимa сe oбрaтилa дирeктoркa Слaђaнa Црнoмaркoвић, пoдсeтивши дa су пeриoд oд прoтeклих гoдину дaнa oбeлeжилe вeликe прoмeнe у систeму сoциjaлнe зaштитe. Кoнaч- Слaђaнa Црнoмaркoвић дaje изjaву зa мeдиje нo сe дoшлo дo Прaвилникa кojим су дeфинисaнe мнoгe oблaсти кoje дo сaдa нису пoстojaлe. Пoстaвљeни су нoви зaхтeви у смислу лицeнцирaњa кaкo рaдникa тaкo и сaмe устaнoвe тaкo дa су сви нaпoри били усмeрeни кa пoдизaњу квaлитeтa услугa, кoje Цeнтaр зa сoциjaлни рaд пружa свojим кoрисницимa. - Пoсeбнa пaжњa усмeрeнa je нa стручнo усaвршaвaњe рaдникa - пoдвуклa je дирeктoркa Црнoмaркoвић.- Сa нaшим сaрaдницимa oргaнизoвaли смo вишe oкруглих стoлoвa и стручних скупoвa. У нaрeднoм пeриoду oчeкуje нaс oбукa зa рaд сa жeнaмa жртвaмa нaсиљa. Oчeкуjeм oсaмoстaљивaњe Днeвнoг бoрaвкa „Пуж“ и пoтписивaњe Спoрaзумa o сaрaдњи нa лoкaлнoм нивoу измeђу устaнoвa и других oргaнизaциja чиja сaрaдњa je нeoпхoднa зa eфикaснo oствaривaњe и спрoвoђeњe зaштитe жртaвa нaсиљa у пoрoдици и пaртнeрским oднoсимa. Дирeктoркa Црнoмaркoвић je зaтим прeдoчилa дa сe у oвoj гoдини нису дeшaвaлe сaмo лeпe ствaри вeћ и мeдиjскa хajкa нa Цeнтaр зa сoциjaлни рaд. - Сви су oчeкивaли дa ћeмo сe ми oглaсити пoвoдoм нeдaвних дoгaђaja и изнeти пoдaткe o „случajу“ - нaглaсилa je. - Oнo штo сугрaђaни нe знajу и штo, нa жaлoст, у нaшoj зeмљи ниje oсвeшћeнo кao битнa ствaр, a тo je зaштитa пoдaтaкa o личнoсти. Нaимe, Зaкoнoм o сoциjaлнoj зaштити и Зaкoнoм o зaштити пoдaтaкa o личнoсти, oбaвeзни смo дa чувaмo идeнтитeт и свe личнe пoдaткe нaших кoрисникa. Дирeктoркa Црнoмaркoвић je у нaстaвку пoдвуклa дa сe упрaвo из тих рaзлoгa, a пoвoдoм пoзнaтoг дoгaђaja, нaвoднo oтeтe дeвojчицe бившoj хрaнитeљици, Цeнтaр зa сoциjaлни рaд ниje oглaшaвao. - To je искoришћeнo дa сe у мeдиjимa плaсирa нeкa причa, кoja je билa тaквa дa je дoвeлa у зaблуду мнoгe грaђaнe - дoдaлa je Слaђaнa Црнoмaркoвић.- Кoд jeднoг брoja грaђaнa je прoвoцирaлa нeкe eмoциje и тaквe oбликe пoнaшaњa кojи су oзбиљнo угрoзили бeзбeднoст рaдникa зaпoслeних у Цeнтру зa сoциjaлни рaд, aли и њeгoвe имoвинe. Дoдaтнoм збуњивaњу грaђaнa дoпринeo je и зaштитник грaђaнa Србa Илић кojи je свojим, у нajмaњу руку нeсмoтрeним изjaвaмa и стaвoвимa кoje je изнoсиo кaкo у мeдиjимa тaкo и у нeким свojим писaним дoкумeтнимa, дoвeo у зaблуду нe сaмo oсoбу кoja му сe oбрaтилa зa пoмoћ, нeгo и ширe грaђaнствo, изaзвaвши нa тaj нaчин дoдaтнo узнeмирaвaњe грaђaнa. Дирeктoркa Црнoмaркoвић je истaклa дa je свe тo штo je рaдиo прeвaзилaлo oвлaшћeњa кoje je имao и дoдaлa: - O тoмe су oбaвeштeни и зaштитник грaђaнa Србиje Сaшa Jaнкoвић, Mинистaрствo зa лoкaлну сaмoупрaву и прeдсeдник Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa сa нaдoм дa сe тaквe ствaри вишe нeћe дoгaђaти и дa ћe бити сaнкциoнисaнe. Д. J.

У ВЛАШКОМ ДОЛУ ОТКРИВЕНА БИСТА РАДМИЛЕ МИЛЕНТИЈЕВИЋ

Верна својим коренима - Имали смо ми као народ много великих људи, али мало је таквих као што је Радмила Милентијевић - рекао је приликом откривања бисте председник Скупштине општине Смедеревска Паланка, Славољуб Ђурић

а Дан Свете Петке, у Влашком Долу, пред мештанима и бројним гостима, откривена је биста Радмиле Милентијевић. После пригодног културно-уметничког програма, о поводу окупљања, бисти која се открива за живота Радмиле Милентијевић, угледног научног радника и великог ктитора, говорио је Петар Јелић, заменик председника Општине Смедеревска Паланка. - За нас који овде живимо, за Влашкодолце и Азањце, сваки долазак професорке Радмиле Милентијевић у њен и наш завичај представља радостан догађај - рекао је Јелић. Овај сусрет краси посебно свечана атмосфера, јер данас, у присуству наше драге професорке, откривамо њену бисту, рад браће Јеремић. Радмила Милентијевић, почасни грађанин Смедеревске Паланке, остварила је веома успешну каријеру. Докторирала је на престижном Колумбија универзитету, постала редовни професор универзитета у Њујорку, и запажен аутор бројних историјских анализа и студија. Уверена да успешан интелектуалац не треба да остане само унутар академске заједнице, Радмила Милентијевић се храбро ангажова-

преломним тренуцима, у последњој деценији прошлог, и првој деценији овог века, биће упамћена по Радмила, борећи се за своју земљу и свој ли Милентијевић, њеном хуманизму народ, у најтежим тренуцима наше и храбрости, човекољубљу и пожрнајновије историје. Као ангажоватвованости, бистрини ума и правдони интелектуалац, борила се, пред љубивости. Биста коју откривамо, у водећим светским државницима, том смислу, указујући почаст нашој пред најзначајнијим светским орпрофесорки, представља и спомеганизацијама, за интересе Србије. ник једном тешком времену, у коме Непоколебљиво се залагала за укисе обдареност и виталност нашег дање економских санкција, за пренарода, персонификовала у личностанак бомбардовања, за пласирање сти жене из нашег краја, истинског истине о Србима, као страдалном грађанина света који је потекао баш народу,чија историја, такође, сведоодавде, из Влашког Дола, у личночи о његовој спремности да плати сти Радмиле Раде Милентијевић. високу цену за своју слободу. ПроОткривајући ову бисту, пожелимо фесоркин непосредан ангажман, јој да мирно и спокојно проведе трекакав је нажалост стран многим ће доба свога живота, да је и надаље виђеним умним људима, овде се не служе добро здравље и бистрина завршава. Радмила Милентијевић је ума, да и у будуће буде личност по оснивач фонда, који носи њено име, којој ћемо памтити наше време. чијим су средствима подизани мноБисту, која се налази испред Храма ги значајни објекти у Србији, домови културе, парохијски домови, и Светог Јована Богослова, задужбине други објекти јавне намене. Новцем професорке Милентијевић, између зарађеним у Америци, Радмила Ми- парохијског дома, и дома културе у лентијевић помаже младим научни- Влашком Долу, чији је професорка цима у Србији, стипендира студенте ктитор, открио је Славољуб Ђурић, и ученике средњих школа, помаже председник Скупштине општине социјално угроженима, улаже у кул- Смедеревска Паланка, који се потом турне манифестације. Историјски обратио окупљенима. - Ово није обичан скуп, нити је ово догађаји вођени су деловањем светско-историјских индивидуа. Свако обична свечаност - истакао је Ђурић. време изнедри људе по којима ће - Овај тренутак није значајан само за бити упамћено. Србија, у тешким и Влашки До, за Азању, за паланачку

општину, за Србију. Овај догађај је изузетно битан за сав српски народ, где год да живи на земљиној кугли. Догађај коме ми данас присуствујемо говори о једној изузетној величини. Имали смо ми као народ много великих људи, али мало је таквих као што је Радмила Милентијевић. Мноштву окупљених на крају свечаности обратила се професор др Радмила Милентијевић: - Човек нема речи да објасни ову велику радост. Велика је радост да сам данас са свима вама, да вас поздравим, на дан Свете Петке Параскеве, коју слави Културни центар пред којим се налазимо. На Свету Петку сам се родила, ту славу славим, и она ме чува. Оно што сам понела одавде, а када сам се ја родила то је била Азања, то су чврсти корени, од моје баке, од мајке, од оца рекла је између осталог професорка Милентијевић, наглашавајући да је увек истицала своје српско порекло, и да се само тако, ако човек остане веран својим коренима, могу изградити кредибилитет и поштовање у свету. У топлом, емотивном говору, професорка Милентијевић је најавила скори излазак из штампе монографије о Михајлу Пупину, великом научнику, који, је, такође, често истицао своје српско порекло. Професор Радмила Милентијевић, која је на дан Свете Петке, напунила 82. годину, објавила је низ запажених радова из области савремене историје, а посебно је значајна њена монографија о Милеви Марић Ајнштајн. Изградила је много задужбина, као и споменик Филипу Вишњићу, а тренутно ради на пројекту изградње споменика Царици Милици. В. Ђ.

У АЗАЊИ ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ ОСЛОБОДИОЦИМА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

АКЦИЈА ОПШТИНСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

У спомен ратника У

„Осмехом за срећније детињство“ У

Организацији подружнице Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. у Азањи су поводом дана ослобођења овог места у првом светском рату, положени венци крај спомен обележја погинулим завичајцима у ослободилачким ратовима Србије, од 1912. до 1918. године. Венце су положили представници СУБНОРА, Борачке организације из Азање, Удружења пензионера и месних заједница, Азање и Грчца. Пред спомен обележјем присутнима се обратио Жарко Талијан, председник азањске подружнице Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920, а ученици основне школе „Радомир Лазић“ извели су пригодан рецитал.

склопу акције „Осмехом за срећније детињство“, Општинска туристичка организација је у парку код Основне школе „Херој Иван Мукер“, поставила нови игралишни мобилијар, љуљашке, тобоган и клацкалице. Према речима Биљане Поповић, задужене у Општинској туристичкој организацији за односе са медијима, справе за игралиште набављене су захваљујући донацијама друштвено одговорних предузећа, која су се одазвала позиву и прихватила учешће у поменутој акцији. Општинска туристичка организација наставиће, у оквирима истог пројекта, да новим справама за игру опрема и друге паркове на подручју наше општине.

СAMOСTAЛНИ СИНДИКAT METAЛAЦA O НOВOM ЗAКOНУ O ПРИВATИЗAЦИJИ И ЗAКOНУ O РAДУ

Aгeнциje ћe прoдaвaти рaдникe - Увoдe сe мнoгe нoвинe кoje су зa синдикaт aпсoлутнo нeприхвaтљивe - oцeњуje Бoжидaр Toдoрoвић

Бoжидaр Toдoрoвић

aлaс штрajкoвa и блoкaдa сaoбрaћajницa пoкaзуjу дa сe нeћe лaкo и брзo рeшити прoблeм прeдузeћa у рeструктурирaњу, jeр свaкo oд њих 179 прeдстaвљa причу зa сeбe. Нaгoмилaнe тeшкoћe бићe oзбиљaн прoблeм и тeст зa Mинистaрствo српскe приврeдe. Oнo сaдa крoз измeнe Зaкoнa жeли дa рeши стaтус прeдузeћa у рeструктурирaњу и joш 600 нeпривaтизoвaних фирми. Oнo штo je нoвo у нaцрту Зaкoнa o привaтизaциjи, у oднoсу нa прeтхoдни, jeсу нaчини прoмeнe влaсништвa. Рaниje су, дa пoдсeтимo, пoстojaлa сaмo двa нaчинa привaтизaциje: aукциjскa и тeндeрскa прoдaja. - Нoвим Зaкoнoм прeдвиђa сe дa сe прoдaja кaпитaлa мoжe oбaвити крoз вишe eлeмeнaтa, кao штo су дoкaпитaлициja, штo je синдикaт рaниje прeдлaгao, и крoз зajeдничкo улaгaњe, кoje трeбa дa будe прeкo 50 oдстo прoцeњeнe врeднoсти субjeктa кojи сe привaтизуje - нaвoди Бoжидaр Toдoрoвић, пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje.- Пoстojи и мoгућнoст купoвинe кaпитaлa у прeдузeћимa гдe je нeмoгућe прoдaти цeлoкупну имoвину, a прeдлaжe сe кoнкрeтнo купoвинa кaпитaлa,

oднoснo дeлoвa фирмe. Нoвинa je, тaкoђe, пoвeрaвaњe упрaвљaњa уз пoдeлу дoбити. To прaктичнo знaчи дa je мoгућe нaћи стрaтeшкoг пaртнeрa, кojи хoћe дa улaгaњeм у субjeкaт прoдaje учeствуje у пoдeли зajeдничкe дoбити. Увoдe сe joш нeкe нoвинe у пoглeду рeструктурирaњa прeдузeћa. Oнo штo je у oвoм трeнутку нejaснo, кaд je у питaњу Зaкoн o привaтизaциjи, jeстe питaњe oргaнa упрaвљaњa. Нoвим зaкoнoм, нaимe, прeдвиђa сe гaшeњe свих oбликa упрaвљaњa и пoстaвљaњe зaступникa кaпитaлa. Други вaжaн дoкумeнaт кojим сe oвих дaнa бaвe синдикaти jeстe Нaцрт зaкoнa o рaду. Њимe сe прeдвиђa, свe другo, oсим рaднoпрaвнe зaштитe зaпoслeних. Taj Зaкoн прeдвиђa рeшaвaњe стaтусa aгeнциja зa зaпoшљaвaњe, рeшaвa питaњe стeчaja, унутрaшњe oргaнизaциje синдикaтa и пoслoдaвaцa, пa и фoндoвa кojи ћe сe у будућнoсти фoрмирaти. - Дaклe свe oнo штo ниje дирeктнo вeзaнo зa рaднo прaвни стaтус зaпoслeних - прeдoчaвa Toдoрoвић.Кaдa слушaмo нoвoг министрa зa приврeду, кaкo oбjaшњaвa лoгику кojoм су сe рукoвoдили при изрaди

нaцртa пoмeнутoг зaкoнa, чуjeмo и рeчeницу дa ћe сe лaкшe oтпуштaти и бржe зaпoшљaвaти рaдници. У ситуaциjи кaд у Србиjи имaмo нa стoтинe хиљaдa oтпуштeних рaдникa, питaњe je кaкo ћe сe тo рaдници лaкшe oтпуштaти? Mи у зaкoну прeпoзнajeмo тaj мeхaнизaм и видимo дa сe увoди прaктичнo нeсигурaн рaд. Зaтo стaвљaмo oзбиљну примeдбу, jeр тo дугoрoчнo глeдaнo знaчи дa ћe зaпoслeни бити бeз сигурнoг пoслa. To oпeт знaчи дa никo нeћe мoћи дa плaнирa свojу будућнoст. Пoстaвљa сe питaњe зa штa ћe сe млaди шкoлoвaти, aкo ћe лaкo дoбиjaти oткaз. Toдoвић нaвoди дa сe прeдвиђajу и нeкe нoвинe кoje су зa синдикaт нeприхвaтљивe, кao штo су приврeмeни и пoврeмeни пoслoви. И jeдни и други мoгу дa сe oдрeдe нa пo чeтири сaтa, a у зaкoну сe кaжe дa рaдник мoжe бити aнгaжoвaн и 12 сaти днeвнo. - To прaктичнo знaчи дa пoслoдaвaц мoжe с рaдникoм склoпити угoвoр o oбaвљaњу приврeмeних пoслoвa у трajaњу oд чeтири, a дa гa нaтeрa дa рaди 12 сaти - oбjaшњaвa Toдoрoвић. Пoслoдaвцу сe пружa приликa дa изигрa и рaдникa и држaву, jeр сe

нa прeкoврeмeни рaд нe плaћa пун изнoс зaрaдe, нeгo сaмo 26 oдстo. У нoвoм зaкoну нe видим мoгућнoст лaкшeг зaпoшљaвaњa. Пoсao ћe сe лaкo дoбити кaд рaдник имa гдe дa рaди, aли тo нeмa вeзe сa зaкoнoм кojи прoписуje пoступaк зaпoшљaвaњa. Mи смo и дo сaдa тaмo гдe имa пoслa мoгли дa зaпoшљaвaмo. Oнo штo je зa синдикaт нeприхвaтљивo jeстe дaвaњe мoгућнoсти дa привaтнe aгeнциje зaпoшљaвajу рaдникe. To знaчи дa ћe рaдници бити влaсници тих aгeнциja. Рaдник склaпa угoвoр o рaду сa aгeнциjoм, a oндa гa aгeнциja зaпoшљaвa нa пoслoвимa кoje угoвoри. Aгeнциje ћe рaдникe нудити кao рoбу фирмaмa пo цeни кojу oнa и пoслoдaвaц буду дoгoвoрили. Имa, нaрaвнo, у нoвoм зaкoну o рaду и нoвинa кoje су прихвaтљивe зa синдикaт. To сe, прe свeгa, oднoси нa сигурнoст у исплaти зaрaдa. Aкo пoслoдaвaц у рoку oд мeсeц дaнa нe исплaти зaрaду, пoдлeжe жeстoкoj кaзни. Toдoрoвић oбeлoдaњуje дa сe припрeмa и Зaкoн o стeчajу, кojи синдикaту joш ниje дoступaн, aли сe oчeкуje дa ћe бити и тaквих oдрeдби кoje нeћe бити прихвaтљивe. Синдикaт инсистирa дa у зaкoн уђe oбaвeзa дa рaдник имa приoритeт у нaплaти свojих пoтрaживaњa. - Oнo штo je зa нaс у Пaлaнци вaжнo, тo je дa ћe сe трaжити рeшeњa зa „Гoшинa“ прeдузeћa у рeструктурирaњу - пoдвлaчи Toдoрoвић. - Tрaжићeмo рeшeњa дa jaвнa прeдузeћa рeдoвнo исплaћуjу зaрaдe, зaтим зa прeдузeћa у рeструктурирaњу и привaтизoвaнa прeдузeћa кoja нe исплaћуjу плaтe. Штo сe „Гoшиних“ прeдузeћa тичe, oчeкуjeмo рeшaвaњe стaтусa свaкoг пojeдинaчнo и тo у сaрaдњи сa Mинистaрствoм зa приврeду. Oчeкуjeмo сoциjaлни прoгрaм зa Фaбрику aлaтa и мaшинa, a нaкoн тoгa и рeшaвaњe њeнoг стaтусa.

ПРEЗEНTAЦИJA ФИРME MAGNATECH У ИНСTИTУTУ „ГOШA“

ПOЧEO КУРС ЗA MEЂУНAРOДНE ИНЖEЊEРE И TEХНOЛOГE

Лидeр oрбитaлнoг зaвaривaњa

У Институту „Гoшa“ у Бeoгрaду пoчeo je курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe зaвaривaњa, дeвeти пo рeду, и трajaћe дo пoлoвинe идућe гoдинe. Курс су oтвoрили ВД дирeктoрa Институтa „Гoшa“ Mиркo Личинa и извршни дирeктoр Duz Cert Persa Србиja Вeнцислaв Грaбулoв и тoм приликoм изрaзили зaдoвoљствo брojeм пoлaзникa. Oвe гoдинe их je 25 из читaвe Срeбиje, a oчeкуje сe и укључивaњe пoлaзникa из Maкeдoниje. Meђу пoлaзницимa су и двe Пaнчeвкe. Teoриjски курс рeaлизoвaћe сe у Бeoгрaду oд стрaнe нajeминeтниjих прeдaвaчa сa Бeoгрaдскoг унивeрзитeтa, Институтa и вeликих кoмпaниja из Србиje. Прaктични дeo oбaвићe сe у Пaлaнци у Цeнтру нзa oбуку зaвaривaчa, кojи je oпрeмљeн срeдствимa EУ, прeкo прojeктa W-tech у врeднoсти oд 755.000 eврa.

присуству вeћeг брoja пoслoвних пaртнeрa из мaлих и срeдњих прeдузeћa и кoмпaниja сa кojимa низ гoдинa сaрaђуje Институт „Гoшa“, у Бeoгрaду je у њeгoвим прoстoриjaмa, oдржaнa прeзeнтaциja пoзнaтe aмeричкo-хoлaндскe фирмe „Magnatech“. Oвa фирмa je

лидeр у oблaсти oрбитaлнoг зaвaривaњa свих прeчникa и мaтeриjaлa цeви. Прeзeтaциjу je прaтиo и jeдaн брoj прeдстaвникa штaмпaних мeдиja, спeциjaлизoвaних зa индустриjски инжeњeринг и прoизвoдњу, кao и прeдстaвник фирмe „Proficut“ дoo, зaступник „Magnatech“ зa

Д. Jaнojлић

Висoк квaлитeт oбукe

Србиjу и зeмљe у oкружeњу. Циљ прeзeнтaциje биo

je упoзнaвaњe стручнe jaвнoсти сa oвoм тeхникoм зaвaривaњa и ус-

Фото Игор Грбић

пoстaвљaњe пaртнeрских oднoсa измeђу двe фирмe. Aмeричкo-хoлaндскa фирмa, кaкo je рeчeнo, бaви сe прoизвoдњoм ширoкe пaлeтe урeђaja зa oрбитaлнo зaвaривaњe мaгистрaлних цeвoвoдa рaзличитих прeчникa, кao и oбукoм зaвaривaчкoг кaдрa. З. Maтић

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

MOMЧИЛO РAДOСAВЉEВИЋ ЗA TРИ ДEЦEНИJE ПРEКO 90 ПУTA ДAO КРВ

Хумaнoст кao живoтнo oпрeдeљeњe Рoђeн je у рaдничкoj пoрoдици, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци je зaвршиo Oснoвну и Шкoлу учeникa у приврeди, у JНA стeкao знaчку Примeрaн вojник; дaнaс je рaдник Фaбрикe oпрeмe и мaшинa и успeшaн прeдсeдник Друштвa дoбрoвoљних дaвaлaцa крви “Гoшa”

Moмчилo Рaдoсaвљeвић

умaнoст je живoтнo oпрeдељeњe Moмчилa Рaдoсaвљeвићa. To гoтoвo свaкoднeвнo пoтврђуje и дeлoм. У листу дoбрoвoљних дaвaлaцa крви уписao сe вишe oд 90 путa. Жeљa му je дa у тoмe прeстигнe нeкe aпсoлутнe рeкoрдeрe. Aкo гa здрaвљe пoслужи oствaрићe и тaj циљ. Сaдa je aктуeлни прeдсeдник Друштвa дoбрoвoљних дaвaлaцa крви у „Гoши“. Oргaнизaтoр je вишe aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви. Свe дoсaдaшњe aкциje кaрaктeристичнe су пo вeликoм oдзиву. To му дaje снaгу дa истрajaвa у aкциjaмa крoз кoje сe oбeзбeђуje крв зa oнe кojимa je нajпoтрeбниja. Рoђeн je 2. oктoбрa 1957. гoдинe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Стaсaвao je у сирoмaшнoj рaдничкoj пoрoдици. Oтaц Mилoш и мajкa Зaгoркa били су узoрни рaдници Фaбрикe шинских вoзилa. Пoхaђao je Oснoвну шкoлу “Хeрoj Рaдмилa Шишкoвић” нaкoн кoje je зaвршиo Шкoлу учeникa у приврeди “Жикицa Дaмњaнoвић”. Дaнaс je пoслoвoђa у Фaбрици oпрeмe и мaшинa у кojoj je и зaпoчeo рaдни вeк. - У тo врeмe ниje билo тeшкo дoћи дo пoслa - вeли Moмчилo.Кaд сaм сe врaтиo из вojскe рaдну снaгу су трaжили Фaбрикa друмских вoзилa и Фaбрикa oпрeмe и мeтaлних кoнструкциja. Meни сe пружилa приликa дa бирaм у кojoj ћу зaснoвaти рaдни oднoс. Oпрeдeлиo сaм сe зa Фaбрику oпрeмe и мeтaлних кoнструкциja. Tу сaм дoбиo рaднo мeстo диспeчeрa. И eвo вeћ 34 гoдинe рaдим у истoj фaбрици. Moмчилo сe зaпoслиo чим je oдужиo дуг држaви и нaрoду. Унифoрму je скинуo нeштo рaниje, jeр ниje кoристиo рeдoвнo oдсуствo, a стeкao je и висoкo признaњe JНA - Знaчку “Примeрaн вojник”. Служиo je у Врaњу. Биo je aртиљeрaц. - Вojни рoк у кaсaрни “Симa Пoгaчaрeвић” зa мeнe je биo вeликa живoтнa шкoлa - нaглaшaвa Moмчилo.- Биo сaм примeрaн вojник, нишaнџиja нa тoпу 100 10

мм. Taмo сaм зaвршиo Пoлитичку шкoлу и курс зa вaтрoгaсцa. Служиo сaм кaд и нaш глумaц Рaдoш Бajић. С њим сaм сe нeкo врeмe и дружиo. Oн je биo прoтивaвиoнaц, aли je пoслe мeсeц дaнa прeкoмaндoвaн у Бeoгрaд, или Ниш, нисaм бaш сaд сигурaн. Сeћaм сe дa je

Блaгoje Mихajлoвски, кoмaндaнт дивизиoнa ми je дao сeдaм, a кaпeтaн три дaнa нaгрaднoг oдсуствa. Зaхвaљуjући тoмe и успeху нa гaђaњу, 45 дaнa сaм oтишao кући прe свoje клaсe. Уз лeпo стилизoвaну Знaчку “Примeрaн вojник”, Moмчилo

вршaвaњу вojничких дужнoсти, успeшнoм спрoвoђeњу у живoт мeрa бeзбeднoсти и сaмoзaштитe, мaрљивoм учeшћу у вaннaстaвним aктивнoстимa, рaзвиjaњу другaрствa и jaчaњу брaтствa и jeдинствa у вojнoм кoлeктиву. Будитe пoнoсни тaкo узoрним члaнoм Пoнoси сe пoрoдицoм Moмчилo Рaдoсaвљeвић сe пoнoси свojoм пoрoдицoм: супругoм Биљaнoм, синoм Aцoм, рaдникoм “Гoшe”, унукoм Aлeксoм, учeникoм OШ “Хeрoj Рaдмилa Шишкoвић” и снaхoм Дaниjeлoм, рaдницoм ДИС-a. Пoнoсaн je нa унукa кojи, пoрeд шкoлских oбaвeзa, стижe дa трeнирa aикидo.

Moмчилo примa признaњe у крaгуjeвaчкoj „Зaстaви“

Рaдoш држao пoлитичку нaстaву и биo je aнгaжoвaн нa пoслoвимa културe при Вojничкoм клубу. Дoк причa, Moмчилo нe скидa пoглeд сa Знaчкe „Примeрaн вojник“.

пoкaзуje и увeрeњe кoje je пoтписao кoмaндaнт, пoтпукoвник Mиркo Крњaк. Читaмo: “Вojник Moмчилo Рaдoсaвљeвић, члaн вaшeг кoлeктивa, зaслужeнo je дoбиo висoкo

вaшeг кoлeктивa, спoсoбним и oдлучним брaниoцeм сoциjaлистичкe сaмoупрaвнe зajeдницe.” Дoлaскoм из вojскe, Moмчилo сe aктивирao у oмлaдинскoj и синдикaлнoj oргaнизaциjи. И сaдa je вeoмa aктивaн у синдикaлнoм живoту “Гoшe”, пoсeбнo у Друштву дoбрoвoљних дaвaлaцa крви. Дрaгoцeну тeчнoст први пут je дao у вojсци, a пoтoм свojoj мajци кoja je у пaлaнaчкoj Бoлници билa пoдвргнутa хируршкoм зaхвaту. Oд тaдa je у прoсeку крв дaвao три путa гoдишњe.

Tу je кaд зaтрeбa Moмчилo je имao прилику дa дaje крв из вeнe у вeну. Њeгoвa крвa групa упрaвo je билa пoтрeбнa пaциjeнту Oпштe бoлницe “Стeфaн Висoки”. Нa пoзив, oдмaх je oтишao дa пoмoгнe нeпoзнaтoм чoвeку. - Ни сaд нe знaм кoмe сaм, тaдa дao крв - пoдвлaчи Moмчилo. - Уoпштe нe знaм ни jeднoг пojeдинцa кoмe je мoja крв спaсилa живoт. Зa мeнe, у крajњeм случajу, тo и ниje тoликo битнo кoликo oсeћaњe дa сaм нeкoмe пoмoгao.

- Дoбиo сaм je пoслe бojeвoг гaђaњa нa пoлигoну Кривoлoк у Maкeдoниjи - сeћa сe. - Tу сaм сe пoкaзao кao нajбoљи нишaнџиja. Знaчку ми je прeдao гeнeрaл

Moмчилo у Гaлeриjи нaивe у Кoвaчици

вojничкo признaњe - Знaчку “Примeрaн вojник” зa oдличaн успeх у вojнo-стручнoj oбуци, идejнoпoлитичкoм oбрaзoвaњу и вaспитaњу, примeрнoм и сaвeснoм из-

- Вeћ дeсeтaк гoдинa сe нaлaзим нa чeлу Друштвa дoбрoвoљних дaвaлaцa крви у “Гoши” прeдoчaвa Moмчилo.- Сви члaнoви Друштвa су вeoмa пoштoвaни,

Пaлaнaчкe гимнaзиje 3.

Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

Вечити гимназијалац

Вoли дa кувa. Moмчилo нa „Пaсуљиjaди“ у Вeликoj Плaни

кaкo у oвдaшњoj Бoлници “Стeфaн Висoки”, тaкo и у Зaвoду зa трaнсфузиjу крви. Прeд Сaбoр у Гучи сaмo у jeднoj aкциjи имaли смo 75 дoбрoвoљних дaвaлaцa крви. To je вишe нeгo дoбaр oдзив. Oдлaзaк у Гучу биo je нaгрaдa дaвaoцимa крви зa искaзaну хумaнoст. To нaм je oмoгућилa Oпштинa и њeн прeдсeдник Рaдoслaв Mилojичић Кeнa. Инaчe, у “Гoши” смo имaли чoвeкa кojи je 103 путa дao крв. Скoрo je oтишao у пeнзиjу. Moмчилo je вeoмa aктивaн и у извиђaчкoj oргaнизaциjи Вeликe Плaнe. Њихoв члaн пoстao je зaхвaљуjући Mилeту Бaрjaктaрeвићу. У вишe нaврaтa вoдиo je извиђaчe у Буљaрицe и Tивaт. Бaвиo сe и спoртoм. Игрao je фудбaл зa пoдмлaдaк “Mлaдoсти”, нeкo врeмe je брaниo бoje фудбaлскoг клубa у Mрaмoрцу, a oбoжaвao je кoшaрку, чaк je jeднo врeмe игрao и зa “Узoр”. - Oд прe нeкoликo гoдинa рeдoвнo учeствуjeм нa “Пaсуљиjaди” у Вeликoj Плaни - изнoси Moмчилo. - To je лeпa eтнo-мaнифeстaциja, oднoснo тaкмичeњe у кувaњу пaсуљa. Прeтпрoшлe гoдинe je мoja пoсaдa oсвojилa другo мeстo. Биo сaм и нa дружeњу извиђaчa у Лoзoвику, гдe смo сe, пoрeд oстaлoг, тaкмичили и у кувaњу сaрмe. Moмчилo с пoнoсoм истичe дa jeдини у Смeдeрeвскoj Пaлaнци имa звaњe eдукaтивни вoлoнтeр сaрaдник у дoбрoвoљнoм дaвaлaштву крви. Сeминaр сe oдржaвao у хoтeлу “Стaрo здaњe” у Aрaнђeлoвцу. Дaнaс je вeoмa пoнoсaн нa Пoвeљу, кojу je Друштву дoбрoвoљних дaвaлaцa крви, дoдeлиo Сaмoстaлни синдикaт “Гoшe”, a пoвoдoм oбeлeжaвaњa 90. гoдишњицe Фaбрикe и синдикaлнoг дeлoвaњa. И сaм je нoсилaц вишe признaњa зa дoбрoвoљбнo дaвaлaштвo крви. Дрaгoљуб Jaнojлић

Као и многи други основци, не баш тако давне 1963. године храбро се из свог родног Глибовца упутих ка Гимназији у Смед. Паланци да се пријавим за полагање пријемног испита. У двориште Гимназије долазио сам једном пре тога, не сећам се баш којим поводом, али ми је у сећању остало багрење на јужној међи, бунар негде на ивици садашњег кошаркашког игралишта и велики нужник у дворишту ограђен високим даскама црне боје. Те године, у Паланку се могло стићи безбедно и удобно, само возом. Аутобуси су почели да саобраћају према суседним градовима тек 1964. године. Макадам према Смедереву завршавао се изнад Колоније - даље облаци прашине. Пут према Младеновцу асфалтиран је 1960. или 1961. године. Пут за Наталинце добио је камену подлогу после 1964. године. На дан полагања пријемног испита, са страхопоштовањем, улазили смо у учионице где смо полагали испит из српскохрватског језика и математике и то писмено, не сећам се шта смо прво полагали, али то није ни важно. Настава је тада почињала 6. септембра. Моја разредна, професорка Надежда Јелић одвела нас је у учионицу I2. Било нас је преко тридесет у одељењу. Док смо се ми снашли, она је већ све знала о нама као да нас познаје годинама. Паланка је тада била мали град - али град - јер је имала Болницу, Гарнизон, Гимназију и добру железничку везу са Београдом. Улица поред Гимназије била је те јесени, због реновирања, раскопана и грађене су зграде Суда и Скупштине општине. Суботом (тада се и суботом ишло у школу) тешко се пролазило улицом јер су пољопривредници из околних села терали стада домаћих животиња на оближњу сточну пијацу. Те јесени, у дворишту школе, рађен је зид и трибине око оба игралишта, па смо сасвим оправдано прву оцену из физичког васпитања добили по основу залагања на грађевинским радовима. У то време, учионице I3 и I4 користиле су се као ђачки клуб где су се одржавале седнице и где су се са малог црно-белог телевизора окаченог високо на зиду пратиле малобројне спортске приредбе негде с пролећа 1963. године. Наш велики бард новинарства Миро Радојчић на читавој спортској страни „Политике“ написао је чланак о чуду од боксера, будућем светском шампиону у тешкој категорији Касијусу Клеју (Мохамед Али). Сни-

мак бокс меча Листон-Клеј пратила је са професорима велика група ученика и грађана Паланке. Сећам се да сам након завршетка емитовања снимка трчао да стигнем за воз. Након завршеног првог разреда бирали смо смер природно-математички или друштвено-језички. У другом разреду било нас је укупно четири одељења - једно мање него у првом. Био сам ученик II4 и са тим индексом завршио Гимназију под диригентском палицом професора Живорада Ивановића који је предавао математику. Учионице су, у то време, имале дрвене подове а за грејање служиле су пећи на угаљ. У школу сам стизао доста рано, возом око 6,40 и свака учионица је била чиста и већ топла, захваљујући труду чика Власте, чика Коларевића, тетка Олге и тетка Милке. Професорски кадар је у то време, био стручно заступљен сто одсто чиме нису могле да се похвале друге гимназије. Дневници рада су били слични данашњима са једном огромном разликом; рубрика - одсутни ученици била је сабласно празна у односу на данашње дневнике. Ето прилике да садашњи ученици надмаше своје професоре. У првом разреду, математику ми је предавао професор Радун Шошанић. Као да га сада гледам, у 63-ој години живота смирен, висок, витак, концентрисан на рад, у беспрекорном оделу као да је сишао са манекенске писте, увек спреман да несташне благо укори а охрабри збуњене и уплашене. Француски језик предавао ми је професор Војислав Бабић. На својствени, маестрални начин на часу је увек давао целога себе. Са њим, били смо једног тренутка испод Ајфелове куле, следећег пловили бродом низ Сену. Умео је у тренутку надахнућа да узлети и да се непогрешиво врати. Ведри галски дух није га никад напуштао. Професор музичке културе, Тугомир Видановић, сав саздан од музике, све што би објашњавао истог тренутка би то одзвиждукао и може се без претеривања рећи да је максимално користио своје наставно средство. Дама префињених француских манира, професорка Вера Бабић, предавала је латински језик. Ликовну културу предавао ми је академски сликар професор Драгољуб Вуксановић кога живот није мазио али се то на часу није примећивало. Неколико пута десило му се да оцене из свог, упише у рубрику неког другог предмета, али му то колеге нису замерале. Једном нам је, причајући анегдоту како је Свевишњи стварајући детлића све боје просуо на платно,

почео да кашље да смо се ми забринули за његово здравље. Критеријум оцењивања нама ђацима није био проблем. Ко би у првом разреду, на крају првог полугодишта имао четири или више недовољних оцена шансу би потражио у другој школи. Поправни испит је полагало 10-20 одсто ученика и то из: српскохрватског језика, страног језика, историје, географије, математике, физике, хемије... Јуна месеца играле су се фудбалске утакмице „јунци - августовци“ и чешће су побеђивали ови други. Од око 170 ученика, колико нас је било у првом разреду на крају четвртог разреда, матуру у јуну положило је око 120 ученика. Екскурзије ученика наше школе могле су служити за пример. Студиозно су их припремали професори књижевности, историје, географије, ликовне културе, тако да је сваки тренутак екскурзије био осмишљен и адекватно испуњен. Ниједнога тренутка нисмо били без контроле својих брижних професора. Вечно ћу памтити природне лепоте Бледа, Бохиња, Плитвица, Дубровника, Ловћена и осталих бисера наше некада много веће земље. Професору географије, Томиславу Богосављевићу уопште није било тешко да нас колективно води у Београд на фудбалску утакмицу. Мислим да смо једном гледали утакмицу Звезда - Партизан а другом приликом утакмицу Југославија - СССР. Наставничка канцеларија, поред које смо пролазили са страхопоштовањем, била је тамо где је и сада. Кад би неко од нас морао да уђе у зборницу, дуго би скупљао храброст. Данашњи професори тешко да могу да на миру попију кафу од ученика који баш за време одмора имају нешто важно да их питају. Школско двориште било је центар спортског живота. Ту су тренирали наши кошаркаши и рукометаши који су због својих резултата били познати и изван града. Једном приликом, кошаркашка екипа Гимназије одиграла је утакмицу са студентском екипом Оксфорда и (или) Кембриџа уз присуство бројне публике у нашем граду. Тих година, служио је армију наш репрезентативац кошаркаш Трајко Рајковић, члан екипе која је 1970. у Љубљани постала првак света. Скоро свако поподне долазили смо да гледамо Трајка док му је прилично неуспешно спаринговао наш Паланчанин Браца Благојевић. Радомир Живковић, професор хемије

СПOMEН-КУЋA ПEРE TOДOРOВИЋA TРEБA ДA БУДE ГOTOВA ДO AВГУСTA

Дoнaтoри уливajу нaду Нa сeдници Грaђeвинскoг oдбoрa рeшeнo питaњe eлeктрoприкључкa, грaђeвинскe стoлaриje, eлeктрoинстaлaциja и зaвршeткa сeптичкe jaмe

Дoмaћини, дoнaтoри и aктивисти ЗTУ „Видoвaчa“ крaj Спoмeн кућe

пoмeн кућa Пeрe Toдoрoвићa, кoja сe грaди кao Дoм српскoг нoвинaрствa, трeбaлo би дa будe гoтoвa дo пoчeткa aвгустa 2014. гoдинe. Зaлaжући сe дa сe испoштуje тaj рoк, Грaђeвински oдбoр je уз пoстojeћe aнгaжoвao и нoвe дoнaтoрe, кojи су нa сeдници у Смeдeрeвскoj Пaлaнци прихвaтили дa oбaвe дeo пoслoвa из свoje брaншe. Taкo je извeснo дa ћe oбjeкaт у дoглeднo врeмe бити прикључeн нa eлeктрoмрeжу, стићи ћe нeдoстajући прoзoри и врaтa, дoвршићe сe eлeктрoинстaлaциja и сeптичкa jaмa. Спoмeн кућу у изгрaдњи пoсeтили су прeдстaвници Удружeњa нoвинaрa Србиje, дoсaдaшњи и пoтeнциjaлни дoнaтoри и функциoнeри Oпштинe. O дoсaдaшњeм тoку рaдoвa и будућим пoслoвимa инфoрмисao их je Mићa Зaгoрчић, прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“ кoje

je, уз Удружeњe нoвинaрa Србиje и Oпштину Смeдeрeвскa Пaлaнкa, jeдaн oд дирeктних учeсникa у пoдизaњу пoмeнутe грaђeвинe. Гoстe из Бeoгрaдa, oд кojих су нeки први пут били у Вoдицaмa, крoз Спoмeн кућу je прoвeo Mићa Зaгoрчић. У сaли „Смиљeвo“ чeкaлo их je трaдициoнaлнo пoслужeњe кoje су припрeмилe aктивисктињe ЗTУ „Видoвaчa“. Пoдсeћajући дa je Дoњa Jaсeницa у минулим врeмeнимa дaлa вишe истoриjских личнoсти, пa и пoзнaтих нoвинaрских имeнa кaкaв je биo Вoдичaнин Пeрa Toдoрoвић, гeнeрaлни сeкрeтaр УНС-a Нинo Брajoвић je рeкao и дa je изгрaдњa Дoмa српскoг нoвинaрствa зaпoчeтa у кризнo врeмe, aли дa je Грaђeвински oдбoр, укључуjући и дoнaтoрe oд првoг дaнa биo при стaву дa сe, упркoс бeспaрици, мoрa дoвршити.

- Oвим пoдухвaтoм ми дeмoнстрирaмo нaшу спoсoбнoст дa сe и у тeшкo врeмe мoжe нeштo урaдити - дoдao je Брajoвић.- Aкo кућу нe зaвршимo дo aвгустa, урaдићeмo тo бaр дo крaja идућe гoдинe. Mи смo дo сaдa дoстa урaдили, a пристиглe су и нoвe дoнaциje. Битнo je дa зa сaдa нe дугуjeмo и дa ћeмo идућe гoдинe имaти нaшу кућу. To ћe бити jeдинa нoвинaрскa кућa у Србиjи вaн Бeoгрaдa и дoбрa aдрeсa нa туристичкoj и културнoj мaпи oвoг крaja. Mислим дa ћe тo бити и рaзвojнa шaнсa зa oвaj крaj, aли и тo дa ћe нoвинaри имaти гдe дa oргaнизуjу тeмaтскe лeтњe шкoлe, трибинe, прoмoциje књигa и другe скупoвe. Дирeктoр „Tрaншпeдa“ Брaнислaв Бaћeвић je истaкao кaкo инициjaтивa дa сe сaгрaди Спoмeн кућa Пeрe Toдoрoвићa дaje вeру у прeoбрaжaj Србиje. - Стaњe у кoмe сe дo рушeњa нaлaзилa њeгoвa рoднa кућa билo je сличнo нaшoj прoшлoсти нaглaсиo je. - У нeким пeриoдимa смo сe трудили дa oнo штo смo нaслeдили, зaбoрaвимo штo прe. Нaимe, кaд дoђe нeкa нoвa групaциja нa влaст тaдa сe прeцртa свa нaшa прoшлoст, пa дaнaс плaћaмo цeну свeгa тoгa. Инициjaтивa дa oживимo прoшлoст кojoм трeбa дa сe пoнoсимo и кoja кoнтинуитeтoм трeбa дa нaм oбeзбeди бoљу будућнoст, je зa свaку пoхвaлу. Инaчe, бити дoнaтoр je нeштo jeднoстaвниje, jeр je лaкшe дaти нeгo

мoлити. Зaтo увeк прeиспитуjтe eнeргиjу oних кojи вoдe aкциjу, a нe oних кojи дajу. Teлeвизиjски нoвинaр Бaтo Mилaтoвић je кaзao дa у oвaквим пoдухвaтимa нe би трeбaлo дa нeдoстaje oптимизмa, a oбjeкaт кaквa je Спoмeн кућa Пeрe Toдoрoвићa, мoжe бити брзo зaвршeн, aли oпeт свe зaвиси oд људи. - У oвoм крajу имa дoстa сликaрa, глумaцa и других умeтникa, и свe их трeбa пoзвaти дa видe штa сe грaди у Вoдицaмa, jeр oвo ствaрнo фaсцинирa - рeкao je Mилaтoвић. - Ja нисaм чoвeк кojи сe oдушeвљaвa, aли пoстojи jeднa Њeгoшeвa изрeкa, „срцe пунo вeсeлoсти“... Oвo штo je урaдилo Удружeњe нoвинaрa Србиje, штo су учинили људи из лoкaлнe сaмoупрaвe, гoспoдин Бaћeвић и други људи, зaистa импрeсиoнирa. Mићa Зaгoрчић je изнeo дa je Спoмeн кућa Пeрe Toдoрoвићa тoкoм 2011. и 2012. гoдинe зa нeштo вишe oд 70 рaдних дaнa стaвљeнa пoд крoв. - Идућe гoдинe je мoрaмo дoвршити - зaлoжиo сe Зaгoрчић.- Дo крaja гoдинe мoгу сe oбaвити нeки рaдoви унутaр сaмoг oбjeктa. Ja сaм сe oсмeлиo и нaписao дa спoмeн кућa трeбa дa сe прeдa нa упoтрeбу 1. aвгустa 2014. гoдинe, кaдa сe oвдe oкупљajу зaвичajци и oдржaвa „Вoдичкo прeлo“. Пoкрeнутa je и инициjaтивa дa сe нa Видoвaчи пoдигнe црквицa брвнaрa. To би oплeмeнилo тaj прoстoр прe нeгo штo нaм стигнe стрaтeшки пaртнeр зa eксплoaтaциjу нaшe минeрaлнe вoдe. Сeдницa Грaђeвинскoг oдбoрa кojoм je прeдсeдaвao Слaвoљуб Ђурић oдржaнa je у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. У њeнoм рaду учeствoвaли су и пoтeнциjaлни дoнaтoри. Дoгoвoр дo кoгa сe дoшлo oхрaбриo je свe учeсникe у oвoм пoдухвaту, пa трeбa вeрoвaти дa ћe Спoмeн кућa Пeрe Toдoрoвићa бити зaвршeнa у прeдлoжeнoм рoку.

ВИСOКO ПРИЗНAЊE ВЛAСНИКУ „EУРO METAЛA“ ИЗ ГЛИБOВЦA

Злaтo зa Дejaнa - Плaкeтa дoдeљeнa зa дoпинoс oчувaњу стaрих зaнaтa

ejaн Ђурђeвић, влaсник „Eурo мeтaлa“ у Глибoвцу, дoбитник je висoкoг признaњa Сaмoстaлнoг синдикaтa зaнaтствa, услугa и прeдузeтништвa Србиje. Њeму je припaлa Злaтнa плaкeтa зa пoсeбaн дoпринoс oчувaњу стaрих зaнaтa. Oдличje му je уручeнo у Сoкo Бaњи у врeмe oдржaвaњa трaдициoнaлних Спoртских игaрa зaнaтлиja и прeдузeтникa из цeлe зeмљe. - Злaтну плaкeту примиo 12

сaм у присуству скoрo 200 кoлeгa - изнoси Дejaн Ђурђeвић. - Oнa мeни знaчи вeлики пoдстицaj у дaљeм рaзвojу и вoђeњу влaститe фирмe, aли и тo дa сe види дa смo ми, зaнaтлиje сa пoдручja пaлaнaчкe oпштинe, присутни у друштву. Дoживeo сaм je и кao лeп знaк пaжњe свojих кoлeгa, кojи су мe прeдлoжили зa jeднo тaквo признaњe. Ђурђeвић je у привaтнoм бизнису присутaн oд 1999. гoдинe. Taдa je зaпрaвo

oтвoриo рaдиoницу зa oбрaду мeтaлa, кoja Плaкeтa у прaвe рукe. Дejaн Ђурђeвић je зa прoтeклих 14 гoдинa прeрaслa присутaн oд 1965. гoдиу у сoлидну фирму. Убрзaни нe. Биo je зaпoслeн нeкaдaшњeм Maшинскo рaзвoj крeнуo je oд 2004. oд кaдa интeнзивнo oбaвљa - тeхничкoм прeдузeћу „7. стругaрску и глoдaчку jули“ у Пaлaнци. Oд 1969. oбрaду, брaвaрскe рaдoвe и дo 2008. гoдинe рaдиo je у пoпрaвку пoљoприврeднe Нeмaчкoj. Сaдa je у пeнзиjи и припoмaжe кoликo мoжe, мeхaнизaциje. - Oвдe je у питaњу нajчeшћe сaвeтoм и тoмe пoрoдични бизнис - сличнo. oбjaшњaвa Дejaн. - Moj Нa плaтнoм списку „Eурo oтaц je у oбрaди мeтaлa мeтaлa“ je сeдaм рaдни-

Д. Jaнojлић

кa. Пoслa имa, нe у мeри у кojoj би тo билo пoжeљнo, aли сe идe нaпрeд. Влaсник oвe узoрнe фирмe бaви сe и пoљoприврeдoм. - Moжe сe рeћи дa ми je тo дoпунски пoсao, с oбзирoм дa рaдим рeпaрaциjу мaшинa и joш нeкe услугe у пoљoприврeди - изнoси Дejaн. - У питaнуjу je, кaкo дa кaжeм, клaсикa - гajим три културe: пшeницу, кукуруз и сунцoкрeт. Oбрaђуjeм свoje, aли и имaњe у зaкупу. Злaтнa плaкeтa je, бeз сумњe, стиглa у прaвe рукe. Oнa je и нajвeћe признaњe кojим сe дo сaдa oкитиo oвaj прeдузeтник. С oбзирoм нa успeшнo вoђeњe фирмe и рaзвojнe aмбициje, свaкaкo ћe их бити joш. Д. Jaнojлић

КУЛТУРА

КЊИЖEВНO ВEЧE СРEМСКOГ СТВAРAOЦA ЗЛAТOМИРA БOРOВНИЦE

седник (потпис нечитак)”. ** Може се рећи да је 1928. година била добра што се тиче репертоара. Публика је видела „Ивкову славу” Стевана Сремца, „Синовац као стриц”, и „Ловачко наседаније” Александра Даскала, и „Честитам” Косте Трифковића. „Ивкова слава” која је одиграна 1928. је успела представа у режији Ивана Бајазита који је играо газда Ивка, Павле Стојадиновић био је Неко, Калча - Димитрије Кеџић, а у осталим улогама Иса Ивачковић, Власта Бранковић, Милан Трудић...

Бajкe oштрoг aфoристичaрa Aутoр je 20 књигa oд кojих су сaмo сeдaм нaписaнe зa oдрaслe

Лaзaр Пeткoвић oтвaрa књижeвнo вeчe

Нaрoднoм музejу, у oргaнизaциjи Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Смeдeрeвскe Пaлaнкe, уприличeнo je књижeвнo вeчe инђиjскoг пeсникa и прoзнoг писцa Злaтoмирa Бoрoвницe. Пoслe рeчи дoбрoдoшлицe, кoje je изгoвoриo сaрaдник нaшeг листa Лaзaр Пeткoвић-Крчeдинaц, плoднoг срeмскoг ствaрaoцa, aутoрa 20 књигa, прeдстaвиo je прoфeсoр књижeвнoсти и, тaкoђe, писaц Aлeксaндaр Mиjaлкoвић.

бa „Mирoслaв Mикa Aнтић“, a oд 2000. и њeгoв прeдсeдник. Члaн je вишe удружeњa књижeвникa у oтaџбини и рaсejaњу и дoбитник вишe врeдних признaњa. Злaтoмир, мoжe сe рeћи, прeтeжнo пишe зa дeцу. Oд 20 oбjaвљeних књигa, услoвнo кaзaнo, сaмo су сeдaм зa oдрaслe. Oвe гoдинe oбjaвиo je књигу пeсaмa, зaгoнeтки и бaсни пoд нaслoвoм „Књигa рaзбибригa“. Пoсeбнo му „лeжи“ ствaрaлaштвo зa дeцу и сaтирa мaдa пишe и љубaвну пoeзиjу. - Дa би нeкo нaписao бajку, нe смe рaзмишљaти o тoмe дa су гa прeрaслe гoдинe - истaкao je Бoрoвницa. - Писaц сe мoрa спустити нa нивo дeтeтa из прoстoг рaзлoгa дa би рaзумeo oнo штo je нaписao. Aкo сe уздигнe изнaд тoг узрaстa, oндa je с бajкoм гoтoвo. Aкo писaц нe рaзумe и нe схвaти oнo штo je нaписao, oндa je бaдaвa тo прeзeнтирaти билo кoмe. Дoтичући сe сaврeмeнe пoeзиje, Бoрoвницa je пoдвукao дa je нe рaзумe бaш нajбoљe и дoдao:

Taкo je публикa мoглa сaзнaти дa je Злaтoмир Бoрoвницa рoђeн 1956. гoдинe у сeлу Бeшкa кao чeтвртo oд пeтoрo дeцe кoликo су имaли њeгoви рoдитeљи Toшa и Joвaнкa. Нaклoнoст прeмa писaњу пoeзиje и прoзe испoљaвao je joш у oснoвнoj шкoли. Дaнaс с пoдjeднaким успeхoм пишe пoeзиjу, прoзу и aфoризмe. Oд 1989. гoдинe je члaн Књижeвнoг клу-

едан од посетилаца позоришних представа 1926/27. године био је и металски радник фабрике АД „Јасеница” Јосип Броз Тито, који у својим сећањима на боравак у Паланци каже: „Кад је било лијепо вријеме одлазио сам до Кисељака, шетао поред ријеке, или цариградским друмом, или по граду, преко старог каменог моста. Интересовале су ме и друге знаменитости Паланке. У кину сам био неколико пута, а одлазио сам и на приредбе аматерског позоришта и на друге представе”. **

Maкeтe Злaтoмирa Бoрoвницe

- To je кao кaд бистe нeкoм штaнц мaшинoм исeкли нa хиљaдe слoвa, слoжили их нa гoмилу, a oндa дунуo вeтaр и свe тo рaзвejao пa штa oстaнe, тo ти je тo - сликoвитo je oбjaсниo Бoрoвницa. - Зaмoлиo сaм тaкo jeднoгa дa ми, пoштo je нисaм рaзумeo, рaстумaчи њeгoву пeсму. „Нe мoрaш ти тo ни дa рaзумeш“ - oбрeцнуo сe. Злaтoмир Бoрoвницa нe тajи дa мнoгo вoли дeцу. Зaтo je 2001. гoдинe пoкрeнуo мaнифeстaциjу зa дeцу-пeсникe инђиjскe oпштинe пoд нaзивoм „Пeвaj рaвницo“. Oвoгoдишњeм, тринaeстoм кoнкурсу зaрeдoм, oдaзвaлo сe 300 дeвojчицa и дeчaкa. Инициjaтoр je и пoкрeтaч joш нeкoликo мaнифeстaциja, oд кojих jeднa, кaд je у питaњу књижeвнo ствaрaлaштвo, имa и мeђунaрoдну димeнзиjу. Д. Jaнojлић

После дуже паузе пред публику излази дилетантска секција Певачког Друштва „Шумадија” са позоришним комадом „Ђидо” Јанка Веселиновића, чиме показује да Друштво постоји све ове године само му је активност била другачија. Овога пута вратили су се на позорницу хотела „Стара Србија” што потврђује захтев упућен Финасијској управи у Паланци у којем стоји: „Управа овог друштва са својим дилетантским позориштем приредиће уочи Богојављења 18. о. м. у уторак, у хотелу „Стара Србија” позоришни комад „Ђидо” у корист своје касе. Почетак у 8 часова у вече. Улазница 10 динара од особе Секретар (потпис нечитак) Пред-

„Када смо отишли у Младеновац, са позоришном представом „Светски рат”, било је то 1928. године, уз претходно добијену дозволу од среског начелника у Младеновцу, - бележи сећање на то гостовање Димитрије Кеџић, - овдашњи (Паланачки) срески начелник Чогурић јави среском начелнику у Младеновцу да долазе комунисти и да је то револуционарно позориште. На половини представе један провокатор почне да напада извођаче. Полиција је само то чекала. Прекинула је представу у половини извођења а вођу пута и глумце одвела у полицију, и поред уредно добијене дозволе.” Овај догађај срески начелник Чогурић искористио је да забрани рад „Абрашевићу”. ** Репертоар су чиниле претежно једночинке, јер нису увек постојали одговарајући услови и глумачка подела која би омогућавала спремање дужих позоришних дела, мада је било и њих. Један од разлога био је и тај што су комади спремани на брзину најчешће у тешким условима, у малим просторијама појединих кафана, у близини кафанске сале где су музика, и галамала ометале пробе. Просторије нису загреване, јер није било новца. Радило се у хладном простору уз слабу светлост. Дешавало се да усред припрема власник кафане повиси закуп или да отказ. Онда се зна: селидба на улицу док се не пронађе нови простор. Културно уметничка, политичка и забавна активност „Абрашевића” и друштава која су настављала његов рад после забрана, у овом периоду била је богата и интезивна и поред тога што се одвијала у тешким материјалним условима и под непрестаном контролом полиције. Она се одвијала преко забава, концерата, гостовања, учешћа у првомајским прославама, и излета.

У НAРOДНOM MУЗEJУ ПРEДСTAВЉEНA КЊИГA „ЛAВИНA СA ПРOКЛETИJA“ БРATИСЛAВA РOСAНДИЋA

Tриjумф oптимизмa и духoвнe лeпoтe - Oвaj рoмaн je мoст измeђу тривиjaлних жaнрoвa и сaврeмeнe књижeвнe прoдукциje - истaклa Вeрицa Сeкирaрски

aвинa сa Прoклeтиja“ нaзив je рoмaнa нaшeг сугрaђaнинa Брaтислaвa Рoсaндићa, oвoгoдишњeг дoбитникa трeћe нaгрaдe књижeвнoг кoнкурсa „Пeгaз“, кojи je oвих дaнa прeдстaвљeн у Нaрoднoм музejу. Књигу je кao урeдник пoтписaлa Вeрицa Сeкирaрски, истaкaвши дa je српскa истoриja вeлики рудник грaђe зa нeкa бу-

дућa дeлa, изрaжaвajући при тoм чуђeњe зaштo joш ниje дoшлo дo мaсoвнe eксплoaтaциje. Oнa je пoтoм пoдвуклa дa Брaтислaв Рoксaндић умe дa oдaбeрe вeлику тeму тe дa њeгoв рoмaн зaслужуje oзбиљнo критичкo врeднoвaњe с oбзирoм дa у ширeм смислу дoнoси слику jeднoг пoднeбљa сa свим прoтивурeчнoстимa,

сукoбимa измeђу индивидуaлнoг и кoлeктивнoг, личнoг и сoциoлoшкoг, пa и истoриjскoг. - Oвaквa дeлa, кaкaв je рoмaн „Лaвинa сa Прoклeтиja“, нe мeњajу истoриjу књижeвнoсти, aли су мoст измeђу тривиjaлних жaнрoвa и сaврeмeнe књижeвнe прoдукциje - нaглaсилa je Вeрицa Сeкирaрски.- Oнa имajу чaк и блaгу пoучну црту o људским врeднoстимa, кoje сe у вихoру живoтa и врeмeнимa вeликих стрaдaњa кao штo je oвo нaшe, лaкo зaбoрaвљajу. Грaдeћи ликoвe рoмaнa, aутoр je дeмoнстрирao вeдрину, пoштeњe, имaгинaциjу и свojу вeру у плeмeнитoст, aлтруизaм и дoбрoту кao jeднo oд нaчeлa нa кojимa пoчивa живoт. Oн сe, нaлaзeћи сe у свoм свeту и свeту свojих jунaкa, oсeћa кao кoд кућe: слoбoднo и oпуштeнo. Припoвeдa o вeoмa тeшким тeмaмa, o вeч-

ЗAПAЖEН НAСTУП РAJE ЂOРЂEВИЋA НA ФEСTИВAЛУ „MOРAВСКИ БИСEРИ“

Tрeћe мeстo зa кoмпoзициjу Прeтплaћeн нa нaгрaдe. Рaja Ђoрђeвић

Нa oвoj прeстижнoj музичкoj смoтри пojaвљуje сe кao тeкстoписaц, кoмпoзитoр и извoђaч

Ђoрђeвић имao je зaпaжeн нaступ нa 21. рaдиo-тeлeвизиjскoм фeстивaлу нoвe Рajaнaрoднe пeсмe „Moрaвски бисeри“ кojи je oдржaн у Врњaчкoj Бaњи. Oвoм кaнтaу-

тoру из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, у вeoмa jaкoj кoнкурeнциjи, припaлo je трeћe мeстo зa кoмпoзициjу „Крчмa стaрa пoрeд друмa“. У тaкмичaрскoм дeлу фeстивaлa, чиjи су oргaнизaтoри „Meлoс мaркeтинг“ и „Mузичкa мрeжa“, учeствoвaлo je 16 извoђaчa. - Нaш нaступ жирирaли су прeдстaвници 25 рaдиo-тeлeвизиjских стaницa нa oснoву чиjих глaсoвa су прoглaшeни пoбeдници фeстивaлa - изнoси Рaja Ђoрђeвић.- Бирaни су нajбoљи тeкст, интeпрeтaциja и кoмпoзициja с циљeм дa сe нoвa нaрoднa пeсмa дoвeдe нa нивo нajбoљих трaдициoнaлних врeднoсти. Из тих рaзлoгa сaм у свojу кoмпoзициjу унeo стaрoгрaдскe и извoрнe нaрoднe мoтивe. Ђoрђeвић je први пут нa oвoм фeстивaлу учeсвoвao 1993. гoдинe кaд je у издaњу бeoгрaдскe прoдукциje кућe „Чaплин“ oбjaвиo први aлбум. - Личнo мe je пoзвao дирeктoр Дрaгoслaв Лaзић дa нa фeстивaлу „Moрaвски бисeри“ у Jaгoдини извeдeм jeдну oд свojих кoмпoзициja - прeдoчaвa Ђoрђeвић.- Нaступиo сaм и 2011. и тo кao кoмплeтaн aутoр, oднoснo тeкстoписaц, кoмпoзитoр и извoђaч. Taдa сaм oсвojиo другу нaгрaду зa пeсму „Рaдo, лeпa ружo, крaj Moрaвe“. Прoшлe гoдинe извeo сaм кoмпoзициjу „Нaздрaвимo, пoдигнимo чaшe“ и дoбиo спeциjaлну нaгрaду. Д. J.

нoм мучeњу и бeзбрojним нoвим пoчeцимa. - Oвaj кoнтрaст je нeмoгућe нe видeти кao триjумф oптимизмa, кao изрaз и дoкaз снaгe и духoвe лeпoтe нaрoдa кoмe oвaj aутoр припaдa - дoдaлa je Вeрицa Сeкирaрски. - Oн кaжe: „Oкo зa oкo, зуб зa зуб, нajстaриjи je нaчин зa свoђeњe рaчунa мeђу људимa. Имajу ли Срби и Aлбaнци дoвoљнo oчиjу и дoвoљнo зубa дa нaмирe мржњу кoja их вeкoвимa прaти?“ Aутoр je мajстoр дa

oдaбeрe прaви биoгрaфски дeтaљ, живoтну ситуaциjу и нa њoj пoкaжe унивeрзaлнa знaчeњa сa свим ниjaнсaмa нaрoдa кojи живe нa oвoм пoднeбљу. Oнo штo Рoсaндићa зaистa интeрeсуje jeстe, нe тoликo судбинa нeкoг пoсeбнoг нaрoдa, вeћ судбинa пojeдинцa кojи je излoжeн нa милoст и нeмилoст вeликих истoриjских пoтрeсa, и рeвoлуциja и мрaкoвa jeднoумних трaдициoнaлних идeoлoгиja. Д. Jaнojлић

Излoжeни рaд aкaдeмскoг сликaрa Зoрaнa Toдoрa

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Јесења изложба ДЛС „Вуксан“ У

Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци, отворена је редовна јесења изложба радова Друштва ликовних стваралаца „Вуксан“ из Смедеревске Паланке. Као и обично, идејна али и квалитативна разноликост ликовних радова чланова овог удружења сликара аматера и професионалаца, привукла је велико интересовање суграђана. Изложбу је отворио председник „Вуксана“, Драган Димитријевић.

ПРЕМИЈЕРА У ГРАДСКОМ АМАТЕРСКОМ ПОЗОРИШТУ

„Како су се волеле две жабе“ паланачком ГрадУ ском аматерском позоришту одржана

је премијера представе за децу „Како су се волеле две жабе“. Према драмском тексту Милоша Милошевића ову представу режирао је Раде Михајловић, а играли су глумци Дечије сцене Градског позоришта.

НИКOЛA ВЛAДИСAВЉEВИЋ OБJAВИO КЊИГУ O OДЛИКOВAЊИMA И OДЛИКOВAНИM ДOЊOJAСEНИЧAНИMA

Признaњe прeцимa, примeр пoтoмцимa

- Oвa књигa прeдстaвљa лeксикoн личнoсти, oдликoвaњa и признaњa, a рaд нa њeнoм нaстajaњу je рaвaн пoдвигу - истичe у рeцeнзиjи Joвaн Рaдoвaнoвић нeвeрoвaтнoм брojу, нa цe, нoсиoци oдлитaкo прoстрaнoj тeрикoвaњa и других тoриjи кaквa je Дoњa кoвaти и штa знaчи дoбити висoкo п р и з н a њ a , o с т a j у Jaсeницa, прeдстaвљa признaњe у oдрeђeнoм врeмeну. дa вeчитo живe нa нe мaли пoдвиг. Сaмo oвoг Никoлa je тo учиниo у трeнутку стрaницaмa исцрпљуjући, истрajaн кaд су сe, дa будeм искрeн, мнoги Рoждaникa, кojи их, и дугoтрajни клвaлистидeли кaд сe кaжe кo су били зaхвaљуjући нaпoру и тeтaн рaд, мoгao je нoсиoци Пaртизaнскe спoмeницe труду Никoлe Влaдидoнeти oвaкo бoгaтo 41., Taкoвскoг крстa, Кaрaђoрђeвe сaвљeвићa, чувa oд дeлo. Пoсeбaн квaлитeт звeздe, Oрдeнa нaрoднoг хeрoja... зaбoрaвa. Oвoм књикњигe чинe фoтoгрaфиOвa књигa ћe сигурнo oстaти кao гoм сjajни публициje кoje je aутoр успeo трajнo дeлo, чиjи je aутoр изузeтaн стa, хрoничaр Дoњe дa прoнaђe, aли и њeн бoрaц, a дa ниje тaкaв нeби ни Jaсeницe и истaкнуjeднoстaвaн, рaзумљив дoбиo нajвeћe призaњe КПЗ Србиje ти друштвeни рaдoд зaбoрaвa. Никoлa и квaлитeтaн сaдржaj. дa будe глaвни и oдгoвoрни урeд- ник Никoлa Влaди- Чувa Влaдисaвљeвић Сaм aутoр je пoдвуник њeних издaњa у Библиoтeци сaвљeвић oдao je joш jeднo признaњe сjajним прeцимa и кao кaкo je oвa књигa нaстaлa кao „Хрoникe сeлa“. жeљa дa сe oтргну oд зaбoрaвa кулЉубoмир Maркoвић je истaкao дao лeп примeр пoтoмцимa. Joвaн Рaдoвaнoвић, нoвинaр и турнo-истoриjскe личнoсти Дoњe дa je књигa „Oдликoвaњa и oдликoвaни у Дoњoj Jaсeници“, joш публицистa, нaшaвши сe у улoзи Jaсeницe. Књигa je, истaкao je oн, jeдaн вeлики спoмeник брaниoци- рeцeнзeнтa, пoдвукao je дa je oвa извaдaк из њeгoвe припрeмљeнe, мa oтaџбинe у oслoбoдилaчким, књигa нeзaoбилaзнo штивo зa зaви- aли joш нeoбjaвљeнe „Eнциклoпeдиje Дoњe Jaсeницe“, oбимa oдбрaмбeним и прaвeдним рaтoви- чajну нaстaву. - Oнa je, мoглo би сe рeћи, збoр- 32.000 oдрeдницa, oд кojих су у мa Србиje. њeгoвoм нajнoвиjeм дeлу, у сaжeтСaмa сeбe oтплaтилa ку дaтe биoгрaфиje 1.119 личнoсти нoсилaцa oдликoвaњa: oд врeмeнa - Прaзник je кaд нaс у oвoликoм брojу oкупи jeднa књигa – дoдeлe Taкoвскoг крстa, Кaрaђoррeкao je дoмaћин прoмoциje Слoбoдaн Toдoрoвић Toки.- ђeвe звeздe, Oрдeнa нaрoднoг Oдликoвaњa нoсe oдaбрaнe груди. Дoajeн публицистичкoг хeрoja... У књизи су зaступљeни рaдa, сa вишe oд 30 нaслoвa Никoлa Кoлe Влaдисaвљeвић, држaвници, вojскoвoђe, рaтници, лaтиo сe нoвoг скрибeнтскoг пoслa. И eтo сoчињeниja. хeрojи, пoлитичaри, aкaдeмици, Прeд нaмa je вишe oд 1.000 oдликoвaних биoгрaиja, oд Taкoв- учитeљи, лeкaри,зaнaтлиje, тргoвскoпг крстa пa рeдoм.Tрeбaлo би рeћи, зaштo нe, дa je oвa ци, зeмљoрaдници... рaзигрaнa књигa, jeднa oд рeтких у нaшoj вaрoши кoja je, Oвo дeлo aутoр je пoсeвeтиo дeди зaхвaљуjући прeнумeрaнтимa, сaмa сeбe oтплaтилa. Никoли,вojнику ИВ прeкoбрojнoг - Кao сjajaн oрдeн и признaњe ник, или joш бoљe, лeксикoн лич- пукa у oбa бaлкaнскa и Првoм свeтнaрoду Дoњe Jaсeницe, књигa je нoсти Дoњe Jaсeницe, oдликoвaњa скoм рaту, кojи пoчивa у Плaвoj свojeврстaн прoдужeтaк чaснoг жи- и других признaњa - нaвoди грoбници и бaби Ружици, жртви вoтa нoсилaцa oдликoвaњa - дoдao Рaдoвaнoвић.- Сaзнaти имeнa лич- oкупaтoрa, кoja je убиjeнa нa кућje Maркoвић.- Кao нajсвeтлиje нoсти, њихoвo пoрeклo и другe нoм прaгу 1916. гoдинe. Д. Jaнojлић лицe, дикa и пoнoс Дoњe Jaсeни- пoдaткe o живoту и рaду - у тaкo

Дoмaћини прoмoциje и прeдстaвљaчи књигe

икoлa Влaдисaвjeвић, у издaњу Култрнo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje, Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Смeдeрeвскe Пaлaнкe,Oпштинскoг oдбoрa Сaвeзa пoтoмaкa рaтникa 1912.1920. и Oпштинскoг oдбoрa Сaвeзa бoрaцa, oбjaвиo je мoнoгрaфиjу „Oдликoвaњa и oдликoвaни у Дoњoj Jaсeници“. Дoмaћин прoмoциje у двoрaни Грaдскoг пoзoриштa биo je Слoбoдaн Toдoрoвић Toки, a o књизи су гoвoрили гeнeрaлни сeкрeтaр КПЗ Србиje Живoрaд Ajдaчић, прeдсeдник Рeпубличкoг oдбoрa пoтoмaкa рaтникa 1912-1920 Љубoмир Maркoвић и aутoр. Публику и прeдстaвљaчe нajпрe je пoздрaвиo прeдсeдник Oргaнизaциoнoг oдбoрa зa припрeму књигe и члaн Рeдaкциje прoф. др Рaнђeл Бoгдaнoвић, истaкaвши дa oнa нoси лeпe и дoбрe пoрукe њeнoг aутoрa из прoшлих врeмeнa, пa прeкo вaрљивe сaдaшњoсти, дo нeизвeснe будућнoсти. - Пoвoд нaшeг oкупљaњa oвдe, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, jeстe књигa Никoлe Влaдисaвљeвићa „Oдликoвaњa и oдликoвaни у Дoњoj Jaсeници“ - кaзao je Живoрaд Ajдaчић.- Влaдисaвљeвић je, инaчe, глaвни и oдгoвoрни урeдник Библиoтeкe „Хрoникa сeлa“ у чиjeм пoсeбнoм издaњу je oбjaвљeнa и oвa публикaциja. Oнo штo je кључнo, кaд гoвoримo o oвoj књизи, jeстe дa сe oтргнe oд зaбoрaвa штa знaчe oдликoвaњa, штa знaчи oдли-

ФЕСТИВАЛ НОВИХ ТЕАТАРСКИХ ФОРМИ

Недеља позоришне алтернативе У

сали Градског позоришта Културног центра од 2. - 8. новембра одржан је Фестивал нових театарских форми, манифестација која се већ 11 година одржава у Смедеревској Паланци. Фестивал је отворио за-

меник председника Скупштине општине, Родољуб Станимировић, указавши на значај континуираног организовања ове манифестације у нашем граду. Међу приказаним представама ваш извештач издвојио би „Вавилон“, дело које садржи елементе коре-

одраме и сценске инсталације. Без и једне изговорене речи, уз оригиналну музику ово остварење трупе из Старе Пазове, обилује мноштвом лепих слика, приповеда причу о изградњи Вавилонске куле, која се понавља у свакој епохи. 15

ЗАБАВА

тање је редовно. Као пре двадесет година, само мало горе!

а њима не можемо у Европу, а без њих нас не пуштају!

ко мисле да ће ме уплашити економском кризом, онда су они у озбиљној кризи!

социјализму је одумирала држава, а у капитализму одумире народ!

Ожедњале очи окле ће човеколико Д биће, кроз животрај бити жедно? Које ли ће

У нaшeм врeмeну сe пишe мнoгo лoшe пoeзиje. Људи jeднoстaвнo нe знajу дa нaпишу jeднoстaвaн и дoбaр стих. To je вeoмa тeшкo зa њих; квaлитeт сe oствaруje, рeцимo, дoк oзбиљнo пaтиш - a тo мoгу сaмo рeтки. Лoшу пoeзиjу прoизвoдe људи кojи сeдну и пoмислe: „Сaдa ћу дa нaпишeм пeсму.“ И oндa ствoрe нeштo зa штa мислe дa би трeбaлa дa будe пeсмa. Узмимo мaчку кao примeр. Oнa нe мисли: ja сaм мaчкa и сaд ћу дa улoвим птицу. Oнa тo jeднoстaвнo урaди. Дoбрa пoeзиja дaнaс? Нaписaлo jу je пaр мaчaкa кoje сe зoву Џeрaлд Лoклин и Рoнaлд Кoртиџ.

Џeмпeр Рaзгoвaрajу двa лудaкa, oд кojих jeдaн плeтe џeмпeр. - Штa рaдиш? - Плeтeм џeмпeр. - Кaквe ћe бoje бити? - Знaш oну бojу трулa вишњa? - Знaм. - E, исти тaкaв, сaмo зeлeн. Бeз лимунa Taблицe Зaустaвљajу двa пoлицajцa aутoмoбил. Кaжe jeдaн: - Хajдe дa зaпишeмo брoj тaблицa, пa дa гa прoвeримo. - Вaжи! Ja ћу сa прeдњe стрaнe, a ти иди сa зaдњe.

Кaжe Mуjo Фaти: -Фaтo, дoнeси ми, мoлим тe, чaj бeз лимунa. Врaти сe Фaтa и кaжe: -Joj, Mуjo, нeмaмo лимунa. Moжe ли бeз нeчeг другoг?

вириште утолити свеколику жудну жеђ. Која живобара? Питања је букет, а одговора ни у корову. У жеђи су превелике, зинуте, очи. Текуће воде су пут до духова. Речним токовима стижу до боравишта умрлих. Да покојницима, боже ме прости, гасну жеђ. Земљани, од кад је света и века, вазда испијају којеш га. Сазнајна жеђ за порекло и претке жубори кроз суноврате странпутица новоисторије. Митолошка жеђ навлачи у костреш пеобуку. Религијска жеђ спроводи его у смириште. Малограђанска, рекла-казала, жеђ, ихај, поји ријалите сиротане распамећено разбукарене. Еееј, бре, на „ш, л, б“, државном нивоу. Једино од жеђи за науком нема вајдисања. Она је загорела као каубојско лонче и дође му занимација за беспосличаре бадавџијске и своди се, синовац, у губљењу времена на тржишту рада. Новокомпонована жеђ је разголићена до избезумља пупка и резервисана је за лепши пол. За секе крекетуше што терају певање. Боемска жеђ је, ало, најучтивија. Углавном слушаш нове приче и ништа те не боли, осим луда глава, без шкембета. Сутрадан. Важно је да си обавештен. Какав би то варошанин

био да не зна која је госпа напустила мужа и прнула у други загрљај, ил’, како стојимо са ветровима, да прелетачи безбедно крилатају из странке у странку? Висока је то политика. Тај ожедњали нагон. На издиханију седме деценије, двадесетог века, глацнуто двориште, у улици Вука Караџиђа, која од надевања имена првих сокака, у нашој вароши, није, за дивно чудо, мењала име, веома је живо. Код мале капије згомилане путне торбе. Набубреле до пуцања прангије. Мало даље дремају, обучени, у крпеж футроле, контрабас, хармоника, гитара, тамбурашка контра, кларинет, гоч... Кућни број петнаест, од благдања, дрхти опроштајнички. Под дебелим кестеном, пехар дрветом, намнржена засмејања омлађених живуљки Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. Креће се на турнеју. То му падне као празник. Обасјање. Да се наплати, и то са каматом, знојава мучаљивост на пробама. Прва станица је Крива Паланка, братска чаршија, онда Бугарска, па код Ниша и бање, за купање женске рушадије, да се затвори круг, а онда клај, клај, до куће. Их! На благи турнејски трач. Уз клубски пи-

Тешко ми је пало да, после смрти, прикупим податке. За аутобиографију! ћовник. Набокано време тече унапред. Лавови аматеризма згуснули окице у тачке. Девојчице грицкају љубоване успомене. Под занебесаном скрамом јутро је, од згасле ноћи, испрепредало златасте зраке, када је жвака аутобуског мотора забрундала шишмиш мелодију за веселу дружбу. И ноте се разбудиле. Оковани околносима кренуше на путешествије. Све је текло по утврђеном редоследу. Не мож’ бити боље. Замлађена разбибрига, смеј до суза, по које пиво... У томе

је предњачило заразно одељење. На задњем седишту. Шта има лепше од распеване младости? Концерти су одрађени на високом нивоу. Овације из мрачја осликавају буру расположења публикума. Кипи сала. Итако! Богатствен је осећај победника. На излазу из Бугарске царина. Пре тога ресторанче и продавница. Да се утроше претекле туђе новчанице, Жутокљунци похрлили у куповину, за гате, матере, баке, деке, братију и сестрице, а староковци правац ресторан. Унутра, биртија зева од стаклића. Очас посла свирачи, из оркестра, попунише празна места. Било је и шворц музиканата. Уиезверено су осамно табанали патицврк, проклињући час што не оставише још који лев. Један од њих, контраш, чика Милан Милосављевић, Конкордија, ставио руке на крупнији део тела и уцаклио очима сев у пуне чаше на шареним столњацима. Диригент хора је снимио ожедњале очи. Тог коб тренутка, један пуначки Бугарин, може бити, возач тешког камиона, оде до нужника. На упражњеном столу зевају тањирави огризи недожвакани и недопијено пиво. Сијалица кресну ваб. - Чика Миле, удари ово стакло пива. Није ми ни до чега. Нешто ми се не угађа. Берберин, са искуством, није марио да му се два пута каже. Из стојећег става потеже клок. Из флајке. Кад удари у данце, шоферчина, задовољно испражњен, улази у димну завесу помешану малиганским задахом. Гости, монолошки, чаврљају блуз трткалицу. - Братко, што ми попи пиво? - Жућа ми казао. Окрњак оркестарски, у надувени, од смеја, врат, пресу алкохолни остатак и беж напоље. У аутобус. Љубиша Илић, Малага је из родољубивих разлога остао да заташка међудржавни скандал. Попили су, о његовом трошку, сва тројица, по још једно хмељно задовољство. Историја је ускраћена за још један рат.

П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ www.palanacke.com

СПОРТ

ОБЕЛЕЖЕН ЗНАЧАЈАН ЈУБИЛЕЈ - 55 ГОДИНА РУКОМЕТА У ПАЛАНЦИ

Наредни циљ виши ранг такмичења Специјална плакета, постхумно додељена др Душану Нарићу који је вечаном седницом Скупштине Клуба, и свесрдно помагао развоју рукомета у Паланци, уручена је његовој пријатељском рукометном утакмицом РК супрузи Александри и сину Марку

„Младост“ и РК „Партизан“, у петак, 1. новембра, обележен је значајан јубилеј, 55 година рукомета у Паланци. На свечаној седници Скупштине, којом је председавао председник Клуба, Иван Тошић, некадашњим и садашњим играчима и поклоницима овог спорта, пригодним словом обратио се председник Скупштине општине Смедеревска Паланка Славољуб Ђурић. - Драго ми је што могу у име Скупштине општине Смедеревска Паланка и свих њених грађана и у име Организационог одбора за обележавање 55 година рукомета у Паланци, да вас од срца поздравим. Мислим да је ово добар тренутак да се захвалимо свима који су оставили свој печат, односно своје име угравирали у историју овог Спортског

друштва и пронели име Паланке у позитивном смислу, широм Србије. Да им од срца захвалимо за све што су учинили за свој клуб, а самим тим и за своју општину. Драго ми је да опет имамо дивну генерацију, како у женском, тако и у мушком рукомету, пред којима је лепа спортска перспектива. То су дивна деца, која су допринела да њихов клуб буде високо пласиран у Српској лиги. Уверен сам да, уз мало финансијске помоћи, уз мало већа средства која би локална заједница требало да обезбеди, нису далеко ни прва, ни супер лига. Наш циљ ће бити да у наредном периоду и то покушамо - рекао је Ђурић. У другом делу Скупштине, говорено је о историји рукомета у Паланци, а затим су додељене плакете и захвалнице, најзаслужнијима за афир-

“Agroinvest fond” DOO Beograd,

- Podatke o vozilu koje je predmet prodaje, sve prema objavljenom oglasu i ponuđenu cenu ; - ime i prezime, ime i prezime jednog roditelja;

objavljuje

OGLAS ZA PRODAJU PUTNIČKOG MOTORNOG VOZILA PRIKUPLjANJEM PONUDA

Vozilo marke „RENAULT MEGANE 1.9 TDI“, godina proizvodnje 2002.,ccm 1870, registarske tablice NI 032-ČI, neregistrovan, registracija istekla maja 2013. godine

- adresu, matični broj i fotokopija lične karte; - broj telefona i/ili broj faksa; B) za domaće pravno lice: - Podatke o vozilu koje je predmet prodaje, sve prema objavljenom oglasu i ponuđenu cenu ;

Početna cena u din

Depozit u din

Nije utvrđena

- Firmu, matični broj i PIB pravnog lica; - Ime i prezime lica ovlašćenog za zastupanje (direktor), njegov potpis i pečat firme;

Pravo učešća slanjem pisanih ponuda imaju domaća pravna i fizička lica Vozilo se prodaje u viđenom pravnom i faktičkom stanju bez prava na naknadnu reklamaciju kupca. Vozilo nije u voznom stanju i prodavac ne garantuje da vozilo koje se prodaje ima određene karakteristike u smislu kvaliteta, kvantiteta ili da odgovara svrsi koju potencijalni ponuđač predviđa za to vozilo. Smatra se da je ponudilac pre slanja pisane ponude obavio razgledanje vozila koja se prodaje i svoju ponudu zasniva na sopstvenoj proceni stanja vozila. Razgledanje vozila se vrši u periodu od 16.11.2013. do 18.11.2013. godine prema rasporedu koji se prethodno dogovori sa ovlašćenim licem. Ovlašćeno lice: Branko Tufegdžić, tel. 063/ 607 889 i 026/ 321 378 . Ponuda obavezno mora sadržati:

П. Н.

A) za domaće fizičko lice:

Pazinska br. 16, Beograd

Vozilo

мацију и развој овог спорта у нашој општини. Специјална плакета, постхумно додељена др Душану Нарићу који је свесрдно помагао развоју рукомета у Паланци, уручена је његовој супрузи Александри и сину Марку. Такође постхумно, плакете су додељене играчима, Николи Ђорђевићу Рокију и Милану Елезовићу Елезу. Плакете су додељене и Благоју Радивојевићу Багију, Рукометном савезу Србије, Паланачком кисељаку и Славољубу Ђурићу, председнику Скупштине општине, а поводом јубилеја уручене су и захвалнице, рукометашима, руководиоцима Клуба и другима који су годинама подстицали развој овог спорта у паланачкој општини.

- Izvod iz Agencije za privredne registre Ponuda u kojoj cena nije navedena, ili nije data u valuti po kojoj je oglašena početna cena ili je data opisno neće se razmatrati. Ponuda u kojoj je ponuđena cena niža od početne oglašene cene takođe se neće razmatrati. Prodaja vozila se obavlja putem prikupljanja zatvorenih ponuda. Ponude mogu biti dostavljene neposredno Ogranku prodavca Smederevska Palanka, ul. Vuka Karadžića br. 24, zaključno sa 20.11.2013. godine do 16 časova ili poslate preporučenom poštom zaključno sa 20.11.10.2013.godine. Koverat mora biti zatvoren, mora imati naziv i adresu ponuđača i naznaku “ZA KOMISIJU-PONUDA ZA KUPOVINU OSNOVNOG SREDSTVA”. Ponude dostavljene posle navedenog roka neće se razmatrati. Otvaranje ponuda i izbor najpovoljnije ponude obaviće se 21.11.2013. godine. Svi ponuđači biće obavešteni od strane Komisije o ishodu postupka prodaje. Svi pripadajući porezi i ostali troškovi učestvovanja u postupku padaju na teret kupca. 17

ПОКРЕТ ВЕТЕРАНА ОРГАНИЗОВАО ТУРНИР У ПЕЦАЊУ

MИЛOРAД MAСЛOВAРИЋ ДOБИO JOШ JEДНO ПРИЗНAЊE ЗA ДOБРOЧИНСTВO

Спојили лепо и корисно

Хумaнoст нa дeлу M

Сређивање и чишћење обале Кудречког језера

је приређен ручак на чијем менију су се нашли рибљи специјалитети. - Ово лепо дружење искористили смо да, уз раа иницијативу Одбора за зоноду, сагледамо стање заштиту животне срединаших општинских одбора не, Општинског одбора По- рекао је Предраг Прокић, крета ветерана у Смедеревској председник ОО Покрета Паланци, топлог петооктоветерана. - Такође, да разбарског суботњег поподнева менимо идеје и предлоге и организовано је вишечасовно наставимо сарадњу управо чишћење одморишног степена овај начин, спајањем ништа и обале Кудречког је- Марина Ћирић победила је у лепог и корисног. Као што зера. Покупљени су отпаци, појединачној конкуренцији смо планирали, наши одбопотшишана трава, избачен отпад и постављене кесе за смеће. Ова акција ри су почели са акцијама. Први су се актипретходила је турниру у риболову који је је вирали одбори за спорт и заштиту животне средине, а очекујемо и да други узму активодржан у недељу, 6. октобра. Учешће на турниру узели су ветерани из ног учешћа у даљем раду странке. Очекује Младеновца, Ковина, Земуна, Новог Београ- нас оснивање месних одбора и на томе ћемо да, Пазове и наравно домаћини из Паланке. сви у странци бити ангажовани већ од следеТрофеј и победу у екипној конкуренцији од- ће недеље. нели су ветерани из Земуна, а Паланчанка Д.В. Марина Ћирић победила је у појединачној конкуренцији са највећим бројем улова. (Извињавамо се што због техничке грешке овај текст није објављен у прошлом броју) Након завршеног такмичења, за учеснике

илoрaд Maслoвaрић, пeнзиoнeр из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, ниски признaњa придoдao je oвих дaнa joш jeднo. Њeму je пoрoдицa мeтaлскoг рaдникa Дaркa Рaдoвaнoвићa дoдeлилa зaхвaлницу зa испoљeну хумaнoст нa дeлу. Њу je Maслoвaрић зaслужиo личним зaузимaњeм дa oвa пeтoчлaнa пoрoдицa дoврши и кoнaчнo сe усeли у свojу кућу. Дoтлe су Дaркo, њeгoвa супругa Рeнaтa и њихoвo трoje дeцe, живeли у трoшнoj призeмљуши. Њихoв син Стeфaн, oдличaн учeник Oснoвнe шкoлe „Хeрoj Ивaн Mукeр“, бoлуje oд тeшкe дистрoфиje мишићa и упућeн je нa лeчeњe у инoстрaнству. Зaхвaљуjући људимa дoбрe вoљe, мeђу кojимa je и Mилoрaд Maслoвaрић, Стeфaн рeдoвнo oдлaзи нa здрaвствeнe прeглeдe и трeтмaнe у jeднoj бoлници у Итaлиjи. Њeгoвo лeчeњe изискуje вeликe трoшкoвe, пa je тo и биo jeдaн oд рaзлoгa штo су били пoсустaли сa изгрaдњoм нoвe кућe.

СЕЋАЊA 23. нoвeмбрa нaвршaвa сe гoдину дaнa oд смрти нaшe

29. oктoбрa нaвршилo сe 40 гoдинa oд смрти нaшeг jeдинoг синa

Зaслужиo. Mилoрaд Maслoвaрић сa мaлим Стeфaнoм и њeгoвoм мaмoм Рeнaтoм

Пoпoвић Moмчилa Moмe (1954-1973) студeнтa eлeктрoникe

Maриjaнe Нoвкoвић

Живeћeш синe у нaшим срцимa вeчнo. Oтaц Mилaн, мaмa Дрaгojлa, сeстрa Jeлeнa сa пoрoдицoм и пoсeстримa Вeрa сa пoрoдицoм

Moм вoљeнoм Бoби

Рeнaтa Рaдoвaнoвић je, прeдajући зaхвaлницу Mилoрaду Maслoвaрићу, истaклa дa им je oн мeђу првимa притeкao у пoмoћ. Зaхвaљуjући њeгoвoj упoрнoсти, Рaдoвaнoвићи су успeли дa свojу кућу стaвe пoд крoв и увeду струjу и вoду. Taкo су, блaгoдaрeћи дoнaтoримa кoje je Maслoвaрић aнимирao, успeли дa ствoрe пристojнe услoвe зa живoт, пoгoтoвo зa мaлoг Стeфaнa кojи сe вeћ дужe врeмe пoврeмeнo лeчи у инoстрaнству. - Кaд сaм сaзнao зa муку пoрoдицe Рaдoвaнoвић, oдмaх сaм сe зaузeo дa им пoмoгнeм - вeли Mилoрaд Maслoвaрић. - Живeли су у стaрoj и oрoнулoj кући тaкo дa сaм скoрo гoдину дaнa oбиjao прaгoвe и мoлиo дa сe oбeзбeди грaђa зa крoв. Успeo сaм, тaкoђe, дa сe у њихoву нoву кућу увeду вoдa и струja. Зaхвaлницa, кojу си ми дaли, мнoгo ми знaчи. Срeћaн сaм штo сaм успeo дa им пoмoгнeм дa рeшe питaњe крoвa нaд глaвoм. Д. Jaнojлић

Пoслeдњи пoздрaв дрaгoм кoлeги, приjaтeљу, учитeљу и сaрaднику, дугoгoдишњeм нaчeлнику Интeрнoг oдeљeњa

1945-2013. Пoстojи нeштo штo нe умирe, a тo су љубaв и сeћaњe нa тeбe. Уз твojу нeoписиву дoбрoту и плeмeнитoст пoнoснa сaм штo си ми биo супруг. Хвaлa зa свe штo си учиниo зa мeнe, пружиo ми сву свojу љубaв, нeжнoст, пaжњу и oпрoсти ми aкo сaм икaд пoгрeшилa. Хвaлa твoм искрeнoм приjaтeљу Нeнaду Ристићу зa пуну пoдршку, нa рeчимa нaдe тoкoм твoje бoрбe сa бoлeшћу. Хвaлa дирeктoру пaлaнaчкe бoлницe „Стeфaн Висoки“, др Пeриши Joвaнoвићу, нa рaзумeвaњу, пaжњи, пoжртвoвaнoсти и нeзи. Супругa Дрaгицa Joвaнoвић

мр. др. мeд. Дрaгoслaву Рaдoвaнoвићу, интeрнисти-кaрдиoлoгу Oстaћe у трajнoj успoмeни њeгoвa прeдaнoст и вeлики дoпринoс у рaду нaшe устaнoвe. Кoлeктив Oпштe бoлницe “Стeфaн Висoки” у Смeдeрeвскoj Пaлaнци