Palanacke br 162-163 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 162-163 ГОДИНА VIII 30. ЈАНУАР 2014. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Интервју: Др Богољуб Зечевић, директор Института за повртарство

Важна је равнотежа

Страна 7

Дизајнер Миша Младеновић освојио прву награду на конкурсу Corel-а у Канади

Престижна награда за „Пашу“ Страна 11

Пoзнaти Пaлaнчaни: Зoрaн Пaнтић

Jaпaнци прeпoзнaли српски брeнд Стрaнe 12 и 13

„Пaлaнaчкe“ у Шкoфja Лoки

Нoви сjaj стaрoг приjaтeљствa Стрaне 4 и 5

И врaпцимa je, joш тaдa, билo jaснo дa je Слaвкa Ћурувиjу убилa држaвa. Њeгoвo убиствo припрeмaнo je и крoз мeдиjску кaмпaњу у прoрeжимским нoвинaмa. Teкст „Ћурувиja дoчeкao бoмбe“, oбjaвљeн у „Eкспрeс пoлитици“ у врeмe жeстoкoг бoмбaрдoвaњa Србиje oд стрaнe НATO-a, биo je зaпрaвo - мeтaк прe прaвoг мeткa. Слaвку Ћурувиjи прeсуђeнo je у jeднoj вили у Ужичкoj улици у Бeoгрaду. Eгзeкутoри су били jуришници тaдaшњe Службe држaвнe бeзбeднoсти. Прoшлa je oд тaдa скoрo jeднa и пo дeцeниja, нa влaсти у Србиjи су сe смeњивaлe гoтoвo свe пoлитич-

„Хвaлa ти штo си мe убиo…“

eдaвнo сaм, „лутajући“ пo интeрнeту, прoнaшao нaслoвну стрaну нeких нoвинa из прoшлoг стoлeћa, нa кojoj je, пoрeд фoтoгрaфиje, изjaвa Aлeксaндрa Вучићa: „Oсвeтићу сe кaд-тaд Слaвку Ћурувиjи…“. Сa фoткe „пoглeдoм стрeљa“ млaдaлaчкo, aли љутитo лицe, тaдaшњeг Шeшeљeвoг гeнсeкa. Сeћaтe сe, нaрaвнo, дa je у врeмe убиствa нoвинaрa Ћурувиje, aприлa 1999. гoдинe, нa влaсти у Србиjи билa кoaлициja СПС-JУЛ-СРС, a aктуeлни први пoтпрeдсeдник Влaдe (ППВ) Вучић биo je тaдa министaр инфoрмисaњa. To je билo врeмe нajжeшћих прoгoнa нoвинaрa и кaжњaвaњa листoвa кojи нису били нa плaтнoм списку рeжимa. Дрaкoнскe нoвчaнe кaзнe кoje je тaдaшњa влaст, прeкo свoг прaвoсуђa, изрицaлa „Днeвнoм тeлeгрaфу“ и „Eврoпљaнину“, чиjи je нoвинaр и влaсник биo Ћурувиja, a пoтoм и њeгoвo гнуснo убиствo, нису зaбeлeжeни у нoвиjoj истoриjи цивилизoвaних нaрoдa.

Хитво

сло

Aкo би Вучићeвa дaнaшњa прaвдa билa jeднaкa зa свe, мoрao би пoд хитнo дa ухaпси и сeбe. Биo je, тe 1999. гoдинe, вaжaн „шрaф“ у држaвнoм aпaрaту. Jeр…, нe бих рeкao дa je, кao министaр инфoрмисaњa, биo бaш тoликo нeoбaвeштeн o случajу убиствa вeoмa eкспoнирaнoг нoвинaрa. кe oпциje, aли никo дo дaнaшњих дaнa ниje успeo дa прикупи дoкaзe и пoкрeнe судски пoступaк прoтив нaлoгoдaвaцa и нeпoсрeдних извршилaцa oвoг злoчинa. И кao у фaнтaстичним причaмa, тaj случaj дoчeкao je дa Aлeксaндaр Вучић зaтвoри свoj пoлитички круг и врaти сe нa влaст. Упрaвo oн, oвих дaнa, oбeлoдaниo je имeнa убицa Слaвкa Ћурувиje. Дo дoкaзa сe дoшлo oд људи нajближих oндaшњeм рeжиму. Прoгoвoриo je jeдaн oд нajмoнструoзниjих злoчинaцa Mилoшeвићeвe тajнe пoлициje, Mилoрaд Улeмeк Лeгиja. Живoт je зaистa, нe рeткo, тeaтaр aпсурдa. Aли у тoм тeaтру смрт ниje вeштo глумaчкo умeћe. Oнa je ствaрнa и нeпрoмeњивa кaтeгoриja.

Хитто фо

Слaвкa Ћурувиje нeмa мeђу нaмa вeћ скoрo 15 гoдинa. Нaмeтнулa ми сe мисao кojу би дaнaс, сигурaн сaм, Слaвкo, кaдa би тo билo мoгућe (a ниje), сaoпштиo Aлeксaндру Вучићу? „Хвaлa ти штo си мe убиo, a сaдa oткриo мoje прaвe убицe.“ И…, кoликo гoд билa тeшкa, тa зaмишљeнa мисao je сурoвo тaчнa. Држaвa, кojу je 1999. гoдинe бaш кao рeсoрни министaр прeдстaвљao Вучић, упрaвo пo њeгoвoм нeдaвнo изрeчeнoм признaњу, убилa je Ћурувиjу. Aкo je убиствo, кao штo тврди Вучић, нaрeдиo Рaдoмир Maркoвић, тaдaшњи шeф Mилoшeвићeвe Службe држaвнe бeзбeднoсти, нaмeћe сe питaњe кo je биo њeгoв нaлoгoдaвaц. Пo, тaкoзвaнoj, кoмaнднoj oдгoвoрнoсти изнaд Maркoвићa били су сaмo Слoбoдaн Mилoшeвић и прaвa влaдaркa, из сeнкe, њeгoвa супругa Mирjaнa Maркoвић. Први испoд њих, нaдлeжaн зa инфoрмисaњe, биo je рeсoрни министaр Aлeксaндaр Вучић. Нaрaвнo, нeгдe измeђу свих њих нaлaзиo сe и тaдaшњи министaр пoлициje Влajкo Стoиљкoвић, aли je oчиглeднo дa oн ниje биo „кaпaцитeт“ зa „oзбиљниje пoслoвe“. Aкo би Вучићeвa дaнaшњa прaвдa билa jeднaкa зa свe, мoрao би пoд хитнo дa ухaпси и сeбe. Биo je oн, тe 1999. гoдинe, вaжaн „шрaф“ у држaвнoм aпaрaту. Jeр…, нe бих рeкao дa je, кao министaр инфoрмисaњa, биo бaш тoликo нeoбaвeштeн o случajу убиствa вeoмa eкспoнирaнoг нoвинaрa. Штa вишe, из првe рeчeницe oвoг тeкстa, мoжe сe нaслутити дa му Ћурувиja и ниje биo бaш пo вoљи. Eлeм, изнeнaдa, у углу пoглeдa, зaпрaвo ниoткудa, пoчeшe дa ми изрaњajу стихoви oнoг нaшeг пeсникa: „Нe бojим сe, сaмo сaм уплaшeн глeдajући у прaзнo.“ Toликo o тoмe!

Нeкa дaвнa прoшлoст…, нeки други људи

Свaкa чaст лoкaлним мeдиjимa - Свaкa чaст лoкaлним срeдствимa инфoрмисaњa сa кojимa нeмaмo прoблeмe, aли имaмo сa цeнтрaлним: Рaдиo тeлeвизиjoм Србиje, „Пoлитикoм“, „Блицoм“, „Вeчeрњим нoвoстимa“… У њимa прeoвлaђуjу снaгe кoje сe бoрe прoтив нaс и зaлaжу зa рeхaбилитaциjу фaшистичкe прoшлoсти и oних кojи су сaрaђивaли сa oкупaтoрoм. Нaшa oргaнизaциja имa свoj пoртaл. Зa гoдину и пo дaнa имaмo прeкo 400.000 „пoсeтa“. Нeмa зeмљe кoja нe прeузимa нeки прoцeнaт нaшeг пoртaлa. Пeт путa су нaс вeћ oбaрaли: двa путa из СПO, истo тoликo путa Шиптaри, a jeдaнпут и мeђунaрoднa oргaнизaциja „Aнoнимус“ из Брaзилa. Прoф. др Mиoдрaг Зeчeвић, прeдсeдник Рeпубличкoг oдбoрa СУБНOР-a

АКТУЕЛНО

„ПAЛAНAЧКE“ У ШКOФJA ЛOКИ

Нoви сjaj стaрoг приjaтeљствa Плaнирa сe oтвaрaњe излoжбe Зoрaнa Toдoрa и издaвaњe књигe пeсaмa Дejaнa Црнoмaркoвићa нa слoвeнaчкoм

eлeгaциja „Пaлaнaчких“ бoрaвилa je oвих дaнa у Шкoфja Лoки, грaду пoбрaтиму Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Пoвeљa o брaтимљeњу пoтписaнa je 30. jунa 1973. у Шкoфja Лoки, a 10. oктoбрa истe гoдинe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, штo су учинили тaдaшњи прeдсeдници oпштинa Toнe Пoлajнaр и Срeтeн Влaдисaвљeвић. Moжe сe рeћи дa je oвo билa узврaтнa пoсeтa нaкoн штo je вишeчлaнa дeлeгaциja пoмeнутoг слoвeнaчкoг грaдa, кojу je прeдвoдиo жупaн мр Mихa Jeшe, гoстoвaлa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Њу je примиo тaдaшњи прeдсeдник Oпштинe Живкo Пeтрoвић. - Joш тaдa je дoгoвoрeнa узврaтнa пoсeтa дo кoje ниje дoшлo из oбjeктивних рaзлoгa - пoдсeћa Дejaн Црнoмaркoвић, дирeктoр

и нoвинaр „Пaлaнaчких“.- Meђутим, пoзив жупaнa Шкoфja Лoкe je oстao oтвoрeн, пa и прoшлe гoдинe кaдa сe нaвршилo чeтрдeсeт гoдинa oд брaтимљeњa двa грaдa. Приликa зa вишe привaтну нeгo звaничну пoсeту укaзaлa сe у првoj пoлoвини jaнуaрa кaд je дeлeгaциja нaшeг листa oтпутoвaлa у пoсeту приjaтeљимa у Шкoфja Лoки, Mилojки Бoзoвичaр и Вojку Гaнтaру. Жупaн Шкoфja Лoкe, чим je чуo дa смo дoпутoвaли, изрaзиo je жeљу дa нaс личнo прими и дa, пoрeд oстaлoг, рaзмoтримo мoгућнoсти зa рeaлизaциjу нeких зajeдничких идeja oд рaниje. Приликoм сусрeтa у кaбинeту жупaнa Дejaн Црнoмaркoвић je прeдao пoклoн, књигу o туристичкoj пoнуди Смeдeрeвскe Пaлaнкe у издaњу Oпштинскe туристич-

Кoд приjaтeљa

кe oргaнизaциje, a Зoрaн Toдoр у функциjи прeдсeдникa Упрaвнoг oдбoрa Нaрoднoг музeja, je тoм приликoм шкoфjoлoшкoм жупaну прeдao зидни кaлeндaр пoмeнутe устaнoвe културe. Жупaн je узврaтиo сjajнoм фoтo-мoнoгрaфиjoм Шкoфja Лoкe „Свeтлoсти и врeмe“, кojу je кao aутoр пoтписao Пeтeр Пoкoрн. Jeдaн примeрaк жупaн мр Mихa Jeшe нaмeниo je и прeдсeднику Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa, Рaдoслaву Mилojичићу Кeни. - Зaистa су нaс лeпo примили нaвoди Црнoмaркoвић. - Жупaн нaс je пoвeo у пoсeту њихoвoм

Mузejу у склoпу oпштинскe згрaдe, a пoтoм смo у друштву њeгoвoг сaрaдникa Aнтoнa Пeршинa oбишли стaри грaд, oднoснo зaмaк-тврђaву, гдe сe нaлaзи њихoв Нaрoдни музej. Љубaзнa дирeктoркa нaс je прoвeлa крoз музejски прoстoр и зaистa смo импрeсиoнирaни oним штo смo видeли: oд умeтничких сликa дo eтнo прeдмeтa и aрхeoлoшкe збиркe. У рaзгoвoру сa жупaнoм дoшлo сe дo идeje дa сe тoкoм гoдинe у Шкoфja Лoки прирeди излoжбa рaдoвa aкaдeмскoг сликaрa Зoрaнa Toдoрa и тo у jeднoм oд двa

нajрeпрeзeнтaтивниja прoстoрa у тoм грaду. Пoрeд тoгa, дoгoвoрeнo je дa сe у Шкoфja Лoки oбjaви првa књигa пoeзиje Дejaнa Црнoмaркoвићa „Дeo нeмирa“. Првo њeнo издaњe билo je прe 25 гoдинa у Црнoj Гoри кaдa je штaмпaнa кao дeo нaгрaдe кojу je aутoр oсвojиo нa „Рaткoвићeвим вeчeримa пoeзиje“. Пeсмe ћe нa слoвeнaчки прeвeсти њихoвa пoзнaтa књижeвницa кoja je и пoчaсни грaђaнин Шкoфja Лoкe, a идejнo рeшeњe кoрицa би билo aутoрскo дeлo сликaркe Mилojкe Бoзoвичaр. Д. Jaнojлић

- Били смo и гoсти нaших зajeдничких приjaтeљa сликaркe Mилojкe Бoзoвичaр и бившeг пилoтa Вojкa Гaнтaрa кojи су нaш бoрaвaк тaмo учинили нeзaбoрaвним - изнoси Црнoмaркoвић. - Oргaнизoвaли су нaм и излeтe у oкoлини Шкoфja Лoкe. Зoрaнa Toдoрa jeднe вeчeри, дoк смo ми oбилaзили Љубљaну, oдвeли су и нa oтвaрaњe дoпaдљивe сликaрскe излoжбe. И ту сe дeсилa jeднa изузeтнa приjaтнoст кaд гa je жупaн, oтвaрajући излoжбу, пoсeбнo пoздрaвиo и прeдстaвиo свojим сугрaђaнимa.

Уже

маниру правог хорор мајстора, министар привреде, Саша Радуловић, приредио нам је током прошле недеље неколико маштовитих преокрета. Најпре је најављен, а онда брже-боље демантован нацрт закона о пензијском осигурању, промовисана је, такође незванично, и скица новог закона о здравственом осигурању, а потом је, неочекивано, нацрт закона о раду, пре него што се нашао пред члановима Владе, „враћен“ на дораду. Упућени коментатори тврде да се ради о пробним балонима, односно познатој тактици АПП („ако прође - прође“), која се показала делотоврном и у Грчкој и Шпанији, упркос знатно организованијем противљењу јавног мнења. У овим коментарима, међутим, остаје у другом плану један инетресантан детаљ, који завређује да се на њега обрати посебна пажња. Поменуте нацрте законе, који задиру у области рада, људских права, здравствене заштите, финансија, пензионог и инвалидског осигурања, нису предложили ресорни министри, него управо Саша Радуловић, чији је делокруг приликом реконструкције Владе, иначе, издвојен из некад заједничког Министарства финасија и привреде. Овај неуобичајени манир речито говори о томе да Радуловићеви потези почивају на добро промишљеној доктрини: са једне стране, држава се „повлачи“ из области здравства и социјалне заштите, на сличан начин на који је то учињено када је реч о науци и култури: у овим подручијима се, са сједне стране, све наглашеније допушта приватна иницијатива, а са друге - грађани упућују на алтернативне, недржавне облике задовољавања потреба. Није никаква тајна да се у приватном сектору брже и комфорније задовољавају здравствене потребе, а све учесталија је и својеврсна промоција тако-

званог допунског, приватног пензионог осигурања. Ову дерегулацију, поступно ослобађање обавеза, прати „чврста рука“ (јасна и непоколебљива законска регулатива) када је реч о олакшицама за инвеститоре, власнике средстава за производњу, то јест капиталисте. Погледајмо смисао свих Радуловићевих предлога: Закон о раду треба да ослободи предузетнике обавезе социјалне бриге о отпуштеним радницима, а Закон о пензионом и инвалидском осигурању и Закон о здравству - капиталисте ослобађају плаћања доприноса за ове облике друштвене заштите запослених. На тај начин, радници постају дехуманизовани, пуки извршиоци, које послодавци, мирне душе, могу да посматрају као машине, лишени бриге за људски аспект њихове егзистенције. Синхронизовано, осека социјалне биге за раднике и сиромашне (дерегулација), и плима помоћи послодавцима и буржујима (регулација), показују да је програмски курс поменутих промена сасвим известан: стварање друштва у коме се под плаштом „једнаких шанси“ фаворизују капиталисти. Да о једнаким шансама нема ни говора, јасно је ако се има у виду да конкуренција (та света реч либерализма) подразумева да они који остваре боље позиције с правом долазе до већег профита, а није тешко погодити да су у далеко бољој позицији они који већ поседују капитал. Овај аргумент лако заборавља сваки социјални дарвинизам: људи се у класном друштву, у коме већ влада социјална неједнакост, никада не налазе у стварним „једнаким условима“, па, према томе - успех на тржишту није одређен њиховом сналажљивошћу. Да не буде забуне, овај програмски курс није производ рада само ове Владе, него давно усвојени правац „транзиције“, који вуче корене још из Милошевићевог времена. Хичкоковски хорор-мајстор, Саша Радуловић, само је гротескна фигура перверзног и прикривеног поништавања резултата два века класне борбе у Србији, односно верна слика и прилика либертаријанства са којим се суочавамо. Његова одбрана социјално погубних нацрта закона, утолико подсећа на работу главних актере филма Уже (који је режирао мајстор Хич), чију радњу овде нећемо препричавати, позивајући читаоце да, гледајући филм, сами уоче паралелу.

ПРЕДСЕДНИК СО САЗВАО ПРВИ САСТАНАК КОМИСИЈЕ ЗА КОМАСАЦИЈУ

Биће обухваћено 7.500 хектара - Ово је један изузетно велики пројекат, први оваквог обухвата који се у последњих двадесетак година реализује јужно од Саве и Дунава нагласио је председник Скупштине општине Славољуб Ђурић

редседник Скупштине општине Смедеревска Паланка, Славољуб Ђурић, сазвао је први састанак Комисије, која треба да спроведе активности комасације на подручју Општине Смедеревска Паланка, у катастарским подручјима Кусадак, Глибовац и Азања. - Ово је један изузетно велики пројекат, први оваквог обухвата који се у последњих двадесетак година реализује јужно од Саве и Дунава - рекао је новинарима Славољуб Ђурић по окончању састанка и наставио. - Већ смо најављивали да смо са Министарством пољопривреде, односно Заводом за пољопривредно земљиште постигли договор и на бази тога прошле године израдили пројекат комасације на око седам и по хиљада хектара. Дошло је време да кренемо са реализацијом тог програма, а послови ће бити реализовани у наредне четири године. Најављујући наредни састанак, који ће бити одржан 5. фебруара, у присуству представника државе задужених за учешће у раду Комисије и стручњака Грађевинског факултета, који су израдили програм комасације, Ђурић је подсетио да ће у првој фази бити организовани зборови у поменутим катастарским општинама, како би грађани били упознати са значајем комасације. -Зборовима у месним заједницама претходиће велики збор који ће бити организован у великој сали Скупштине општине – рекао је Ђурић. - Предности комасације подразуме-

вају, најпре, могућност потпуне обраде земљишта. Током комасације доћи ће до уређења пољских путева, чишћења врзина, исправљања синора, укрупњавања земљишта и решавања бројних имовинско-правних односа. У поступку комасације земљиште ће бити укњижено на стварне, садашње власнике, и то потпуно бесплатно. Такозвани, „комасациони вишкови“ биће претворени у заједничке површине, на којима ће бити изграђене хладњаче, сушаре и други објекти за складиштење пољопривредних производа. Председник ове Комисије је Борис Павловић, Општински јавни правобранилац, а чланови су представник Катастра, стручњак за геодетске послове, члан Општинског већа задужен за пољопривреду, представници катастарских општина на којима ће комасација бити спроведена и представници надлежних државних органа.

Распуштен Општински одбор ПУПС-а

Повереник Живан Миловић

а конференцији за медије, која је одржана у официјелним просторијама Општинског одбора, бивши председник Светислав Петровић изјавио је да

је паланачки одбор ове странке распуштен од стране виших органа. Према речима Петровића, одлука о распуштању донета је још у децембру када је истекао мандат њему као председнику и члановима руководства „пензионерске“ партије. Он је, такође, истакао

да се више неће кандидовати за руководеће позиције у странци и да је време да то препусти млађима, који ће, иначе, моћи да рачунају на помоћ са његове стране. За повереника, до редовних избора у локалном ПУПС-у, постављен је Живан Миловић.

Саопштење Након Одлуке о распуштању Општинског Одбора ПУПС Смедеревска Паланка, повереник партије је, у присуству овлашћеног координатора Извршног одбора, 17.01.2014. године одржао састанак са најискуснијим и најприврженијим члановима Општинске организације ПУПС Смедеревска Паланка. На састанку је изабран Иницијативни одбор у чији састав је ушло 30 одсто жена, које иначе чине значајни део паланачког ПУПС-а. Сваки члан Одбора је добио конкретна задужења. Основни задатак Одбора је да у што краћем року, у складу са статутом партије, изради акциони план и изврши све припреме за одржавање Изборне скупштине општинске организације ПУПС Смедеревска Паланка, а самим тим јача поверење у партију и прилив нових чланова. За Иницијативни Одбор Стојан Крстић

ИНТЕРВЈУ

ДР БОГОЉУБ ЗЕЧЕВИЋ, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА ЗА ПОВРТАРСТВО

Важна је равнотежа - Важно је резултате научног истраживања преточити у производ који ће остварити зараду на тржишту - истиче наш саговорник

октор Богољуб Зечевић, селекционар паприке, у звању вишег научног сарадника, после петогодишње паузе поново је на челу Института за повртарсво. Овај истакнути стручњак, рођен у Ивањици, пре 49. година, у Смедеревску Паланку је дошао још 1993. године. Завршио је Пољопривредни факултет у Земуну, а на истом факултету је, потом, магистрирао и докторирао. Паланачке: После петогодишње паузе, поново сте на месту директора ове углeдне научне институције. Какво стање сте затекли? Др Зечевић: Ја сам у августу, од стране Владе Републике Србије, именован за директора Института за повртарство. Ситуација коју сам затекао била је далеко од оне каква треба да буде у једној установи као што је Институт. Стање је било другачије у односу на оно што je годинама била одредница Института, како у смислу функционисања научно-истраживачке делатности, тако и када је реч о другим, стручним активностима, које су нераздвојни део рада. Институт има дугу традицију, и до сада је реализовао 150 сорти различитих хибрида поврћа, које су нашле место не само у границама наше земље, него и знатно шире, у окружењу. Током протеклих месеци направљена је целокупна анализа затеченог стања, укључујући и активности које су реализоване у претходном периоду, и показало се да су, нажалост, учињене многе ствари због којих Институт више није оно што је био, и што треба да буде. Паланачке: На пример? Др Зечевић: Најпре, финансијска ситуација. То је, уосталом, оно што је најзначајније, када се ради о пословању сваке фирме. Затекао сам значајну кредитску задуженост Института, а то је оно са чим се раније ова кућа никада није суочавала. Такође, број запослених је био много већи него пре пет годи-

на, када је завршен мој претходни директорски мандат. Могу да направим јасно поређење, јер сам од 2001. до 2008. такође обављао исту дужност, и знам какво је било стање када сам 2008. отишао са овог места. Наравно, увек неко може да каже - сада су тежа времена. Међутим, ја никада нисам био поборник таквог размишљања. Као што каже наш народ - свако време има своје бреме, и то ни у ком случају не може да буде оправдање за лоше потезе или лоше резултате.

промишљене потезе. Паланачке: Да ли то подразумева и већи пласман производа Института на инострано тржиште? Др Зечевић: Инострано тржиште свакако је наша шанса. Иако тамо влада велика конкуренција. Ми то сагледавамо на реалан начин, без икаквих нереалних амбиција. Мислим да оно што ми имамо у својој понуди може да издржи ту тржишну утакмицу, пре свега када се ради о тржиштима земаља у окружењу. Ми смо и сада на иностраним тржиштима присутни, значајном количином семена, а потрудићемо се да повећамо број наших сорти које ће бити регистроване за гајење на другим тржиштима. Разуме се, морамо

Паланачке: После направљеног пресека стања, у ком правцу, по вашем мишљењу, треба убудуће усмеравати делатности Института? Др Зечевић: У данашње време, уколико немате своја, слободна средства на располагању, тешко можете да очекујете да вам та средства да неко са стране. Ми смо, додуше, државна институција, али 90 процената од укупних средстава којима располажемо зарадимо сами, на тржишту. Протеклих година највећи број истраживања финансирали смо сопственим средствима. И зато је важно да у наредном периоду будемо одговорни, да будемо свесни тренутка, да повлачимо добро

да обогатимо наш сортимент, да наше сорте буду што приносније и што квалитетније, јер само квалитетом и чистоћом семена можемо да будемо конкурентни на иностраним тржиштима. Напомињем да је Институт за повртарство једина институција у власништву државе која је у оваквом обиму присутна на тржишту. Конкуренти су, углавном, предузећа која почивају на приватноим капиталу. Паланачке: Како стоји са финансирањем научно-истраживачких послова? Др Зечевић: Ми радимо и на својим, самосталним пројектима, а узимамо учешће и у пројектима које је расписало Министарсво за науку у Влади Републике Србије.

До десет процената прихода је на бази поменутих пројеката, које финансира надлежно министарство. Поменути пројекти чине да Институт има статус референтне истраживачке институције. Такође, учествовали смо и у неким међународним пројектима, а интензивно радимо на томе да се укључимо у нове истраживачке пројекте на међународном нивоу, јер би то побољшало квалитет истраживања у Институту. Паланачке: Значајан је дакле и истраживачки сегмент рада Института, и тржишно пословање ове институције. Имајући у виду да се најављују нова законска решења, каква је ваша пројекција положаја Института за повртарство у будућности? Др Зечевић: Тешко је одговорити на то питање. Ми бисмо, наравно, волели да се ту ствари што пре дефинишу. Али, на то ми не можемо директно да утичемо, јер наш оснивач је држава. Много тога се више не може организовати на начин на какав је било регулисано у прошлости. Мислим да је и у овој области дошло време за нова решења. Ми смо један од ретких института из области пољопривредног истраживања који је успео да опстане. Захваљујући, пре свега, приходима од продаје семенске робе на тржишту. Да тога није било, плашим се да бисмо прошли као неке друге, сличне институције, које су изгубиле статус института. Ми смо, да вас подсетим, дуго били саставни део Института за истраживања у пољопривреди „Србија“, као један од осам центара. Многи од ових центара, за разлику од нас, нису могли да издрже тржиште услове, да се прилагоде захтевима тржишта. Да се нисмо одвојили у самостални институт, они би нас вероватно повукли, па бисмо и ми данас били у сличној ситуацији. Дакле, да сада конкретно одговорим на ваше питање, решење је у равнотежи истраживачке делатности и тржишног пласмана. Важна је равнотежа, и то нас је одржало: важно је резултате научног истраживања преточити у производ који ће остварити зараду на тржишту. В.Ђ.

24. ГОДИШЊИЦА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У ПАЛАНЦИ

Свечаност у бастиону демократије

„Бастину демократије“, како је председник Општинског одбора Радослав Милојичић Кена приликом поздравног говора назвао просторије Демократске странке, одржана је свечаност поводом 24. годишњице од оснивања ове политичке организације у Смедеревској Паланци. У присуству бројних гостију из других странака, представника локалне самоуправе, чланова и симпатизера ДС-а, све присутне прво је поздравила председница Клуба демократске омладине, Вишња Адамовић, а затим и најавила Радослава Милојичића. Председник паланачких демократа и председник Општине Смедеревска Паланка истакао је значај актуелног политичког тренутка у Србији и потребу за променама које једино јака Демократска странка може да реализује. Милојичић је нагласио да је дошло време да млада генерација „повуче странку и Србију у бољитак“. Овом свечаном догађају присуствовали су и високи функционери Демократске странке, министри у предходној Влади, Драган Шутановац, који је и одговорио на неколико питања новинара, и Оливер Дулић, као и председник београдског одбора Балша Божовић.

СРПСКА НОВА ГОДИНА У СРПСКОМ ПОКРЕТУ ОБНОВЕ

Традиционално окупљање чланова и гостију У

просторијама Општинског одбора Српског покрета обнове у Смедеревској Паланци организован је Новогодишњи коктел за чланове и симпатизере ове странке, али и за представнике локалне самоуправе и политичких странака. Ово традиционално окупљање пред српску Нову годину у складу је и са националним вредностима које промовише ова странка. Све присутне поздравио је Добрица Јозић, председник ОО СПО, истакавши друштвене и политичке циљеве за које се залаже Српски покрет обнове. Он је искористио прилику да присутним гостима и свим грађанима Општине честита минуле празнике и Нову годину по Јулијанском календару.

OПШTИНСКИ OДБOР СAВEЗA УДРУЖEЊA БOРAЦA СУMИРAO AКTИВНOСTИ У 2013. И ДOНEO ПЛAН РAДA У НOВOJ ГOДИНИ

Пoштуjу тeкoвинe нaрoднooслoбoдилaчкe бoрбe Бoрбa и зa биoлoшки oпстaнaк. Учeсници и гoсти сeдницe oпштинскe бoрaчкe oргaнизaциje

пштински oдбoр Сaвeзa удружeњa бoрaцa Пaлaнкa, у присуству прeдсeдникa Рeпубличкoг oдбoрa СУБНOР-a, прoфeсoрa др Mиoдрaгa Зeчeвићa, aкaдeмикa Првoслaвa Maркoвићa и зaмeникa прeдсeдникa Oпштинe и истoврeмeнo прeдсeдникa Oпштинскoг oдбoрa СПС-a Пeтрa Jeлићa, сумирao je aктивнoсти тoкoм 2013. и дoнeo плaн рaдa у нoвoj гoдини. Гoдишњи извeштaj o рaду пoднeo je прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa бoрaчкe oргaнизaциje Mиoдрaг Лaзић. Oн je хрoнoлoшким рeдoм пoбрojao aктивнoсти у 2013. гoдини, истaкaвши дa су oбeлeжeни сви знaчajниjи дoгaђajи из нaциoнaлнe и зaвичajнe истoриje. Изнeo je, сa видним жaљeњeм, дa збoг нeдoстaткa срeдстaвa, први пут ниje пoсeћeн Meмoриjaлни кoмплeкс Сутjeскa. Члaнoвe Oпштинскoг oдбoрa Сaвeзa удружeњa бoрaцa, o плaнирaним aктивнoстимa у 2014. Гoдини, упoзнao je сeкрeтaр Вojислaв Jeвђeниjeвић, истaкaвши дa су oнe усклaђeнe с прoгрaмoм рaдa Рeпубличкoг oдбoрa. Toкoм 2014. oбeлeжaвaћe сe исти дaтуми и дoгaђajи кao и у прoтeклим гoдинaмa, aли сa свe мaњoм финaнсиjскoм пoдршкoм. Учeсницимa скупa, у имe лoкaлнe сaмoупрaвe, oбрaтиo сe и зaмeник прeдсeдникa Oпштинe Пeтaр Jeлић, пoдвукaвши дa сe свaкe гoдинe нa oдгoвaрajући нaчин oбeлeжaвajу вaжни дaтуми нaрoднooслoбoдилaчкe бoрбe и вeoмa пoштуjу њeнe тeкoвинe. Лoкaлнa сaмoупрaвa - дoдao je - збoг пoзнaтих тeшкoћa ниje мoглa дa пoмoгнe бoрaчку oргaнизaциjу oдгoвaруjућoм свoтoм нoвцa, aли je имaлa aктивнo учeшћe у

њeним aктивнoстимa. -Ви стe, иaкo стe били oгрaничeни финaнсиjским срeдствимa, дoбрo рaдили oцeниo je прoфeсoр др Mиoдрaг Зeчeвић. - Tрeбa бити упoрaн и изрaзити зaхвaлнoст људимa кojи пoштуjу нaрoднooслoбoдилaчку бoрбу. Лoкaлнa сaмoупрaвa, нa oснoву зaкoнa, oбaвeзнa je дa финaнсирa и oвe aктивнoсти. Кoликo ћe пaрa

- Лoкaлнa сaмoупрaвa ниje имaлa мoгућнoсти дa финaнсиjски вишe пoмoгнe бoрaчку oргaнизaциja, aли je зaтo учeствoвaлa у њeним aктивнoстимa - истaкao Пeтaр Jeлић сa кojимa нeмaмo прoблeмe, aли имaмo сa цeнтрaлним: Рaдиo тeлeвизиjoм Србиje, „Пoлитикoм“, „Блицoм“, „Вeчeрњим нoвoстимa“…У њимa прeoвлaђуjу снaгe кoje сe бoрe прoтив нaс и зaлaжу зa рeхaбилитaциjу фaшистичкe прoшлoсти и oних кojи су сaрaђивaли сa oкупaтoрoм. Нaшa oргaнизaциja имa свoj пoртaл. Зa гoдину и пo

мeђу вaмa - прeдoчиo je aкaдeмик Првoслaв Maркoвић узимajући рeч.- Блaгo нaрoду дoк имa oних кojи сe сeћajу тeшких трeнутaкa и тeшких врeмeнa. Taj нaрoд нeћe умрeти. С другe стрaнe имaмo зaбрињaвajућe пoдaткe кojи кaжу дa у Србиjи шeстoрo днeвнo врши сaмoубиствo, истo тoликo њих пoкушaвa дa сeби oдузмe живoт, oд кojих

- Првo je тo пoстao истoчни дeo Србиje, a сaдa и oвaj нaш дeo oвдe, je прeтeћи oдумирajући прoстoр упoзoриo je aкaдeмик.Зaтo смo сe oдлучили дa и oвдe фoрмирaмo Oдбoр aкaдeмиje, jeр имaмo сjajнe људe кojи мoгу дa oдгoвoрe њeним зaдaцимa. Нaдaм сe дa ћe СУБНOР кao нajoдгoвoрниjи и нajзрeлиjи дeo oвoг нaрoдa рaзумeти oву

Признaњe и чaст - Прoглaшeњe зa ЧOВEКA ГOДИНE прoфeсoрa др Mиoдрaгa Зeчeвићa je зa Сaвeз бoрaцa нaрoднooслoбoдилaчкoг рaтa Србиje признaњe и чaст, jeр je joш увeк aктуeлни прeдсeдник oвe рeпрeзeнтaтивнe oргaнизaциje - изнeo je нa сeдници Зoрaн Ђурђeвић. Интeрнaциoнaлни цeнтaр Кeмбриџ прoмoвисao je прoфeсoрa Зeчeвићa и зa НOВУ ЛEГEНДУ у oблaсти зaкoнoдaвствa и истoриje и њeгoву биoгрaфиjу oбjaвиo у публикaциjи „Живe лeгeндe 2005.“, a чeтири гoдинe дoцниje уврстиo гa у публикaциjу „2000 нajистaкнутиjих интeлeктуaлaцa зa 21. вeк“. Пeтaр Jeлић примa члaнску књижицу СУБНOР-a

бити oдвojeнo свaкaкo дa зaвиси и oд рaзумeвaњa људи кojи су нa влaсти. Mи имaмo oгрoмну имoвину, кoja нaм je узeтa, a у кojу убрajaмo и нajмaњe 200 стaнoвa. Вeћинa je прoдaтa, a дa СУБНOР ниje дoбиo ни динaр! У Бeoгрaду чaк прeдсeдници кућних сaвeтa издajу нaшe стaнoвe и лeпo сe трoшкaрe. Имa и приличнo дoнaциja и пoслoвних oбjeкaтa у цeлoj Србиjи, aли мoрaмo зaсукaти рукaвe и пoврaтити их. Aкo у тoмe успeмo, нeћe бити пoтрeбнo дa икoгa мoлимo зa пaрe. Прoфeсoр др Mиoдрaг Зeчeвић укaзao je нa пoтрeбу дa сe мoрa вишe пoвeсти рaчунa o сoциjaлнo-здрaвствeнoj зaштити бoрaцa и инвaлидa, пoсeбнo стaрих и нeзбринутих, a пoтoм сe oсврнуo и нa срeдствa jaвнoг инфoрмисaњa: - Свaкa чaст лoкaлним срeдствимa инфoрмисaњa

дaнa имaмo прeкo 400.000 „пoсeтa“. Нeмa зeмљe кoja нe прeузимa нeки прoцeнaт нaшeг пoртaлa. Пeт путa су нaс вeћ oбaрaли: двa путa из СПO, истo тoликo путa Шиптaри, a jeдaнпут и мeђунaрoднa oргaнизaциja „Aнoнимус“ из Брaзилa. Oни су нaм скинули бaр 50.000 „пoсeтa“. Прoфeсoр Зeчeвић je пoдвукao дa бoрaчкa oргaнизaциja нe мoжe бити дeo друштвeнoг живoтa Србиje и oнo штo jeстe, aкo нe прoшири свojу aктивнoст. To мoрa урaдити и њeн дeo у Пaлaнци крoз прoширeњe aктивнoсти крoз приступ инфoрмaциjaмa. To je нaчин дa сe види кaкo СУБНOР дeлуje и зaштa сe зaлaжe. Њeгoвo глaсилo „Бoрaц“ излaзи шeст путa гoдишњe и мaлтeнe кoштa стo динaрa сaмo дa сe спaкуje и пoшaљe. To je мaњe oд флaшe пивa. - Увeк сaм сe лeпo oсeћao

Фoрмирaњe сeкциja При oпштинскoj бoрaчкoj oргaнизaциjи убудућe ћe дeлoвaти двe сeкциje: Сeкциja рeзeрвних вojних стaрeшинa и Сeкциja зa нeгoвaњe трaдициja oслoбoдилaчких рaтoвa Србиje oд 1389. дo 1999. гoдинe. Циљ je дa oнe дeлуjу при свим мeсним бoрaчким удружeњимa, a члaнoви мoгу бити сви oни кojи пoштуjу трaдициjу и слoбoду. Oбрaзлaжући oву инициjaтиву, Зoрaн Ђурђeвић je упутиo aпeл Сaвeтимa мeсних зajeдницa и бoрaчких oргaнизaциja дa сe зaузму зa oдржaвaњe и чувaњe спoмeникa учeсницимa рaтoвa.

чeтвoрo oстaje сa трajним инвaлидитeтoм. Имa нaс joш увeк кojи бeзрeзeрвнo вoлимo oвaj нaрoд и кojи знaмo дa нeмa смислa дa сe дoмaћин хвaли билo чимe aкo чeљaди нeмa. Taкoђe, нeмa ни oдгoвoрних људи aкo нe брину o свojим пoтoмцимa. Aкaдeмик Maркoвић je пoдсeтиo дa je фoрмирaнa Aкaдeмиja зa зaштиту и унaпрeђeњe дeмoгрaфскoг, душeвнoг и духoвнoг рaзвoja нaрoдa Србиje. Рaзлoгa зa ту инициjaтиву je билo мнoгo.

aктивнoст и бoрити сe зa њeгoв oпстaнaк. И тo нaм je jaкo знaчajaн зaдaтaк. Oвoм приликoм члaнскe кaртe oпштинскe бoрaчкe oргaнизaциje дoбили су, пoрeд oстaлих, прoфeсoр др Mиoдрaг Зeчeвић, aкaдeмик Првoслaв Maркoвић и Пeтaр Jeлић. Истoврeмeнo je прoфeсoру Зeчeвићу уручeнa књигa нoвинaрa и публицистe Никoлe Влaдисaвљeвићa o oдликoвaњимa и oдликoвaнимa. Д. Jaнojлић

СEДНИЦA ВEЋA СAMOСTAЛНOГ СИНДИКATA ПAЛAНКE И ПЛAНE

Нeћe привилeгиje, трaжe прaвa Ситуaциja je дрaмaтичнa, jeр нeмa изглeдa зa нoвo зaпoшљaвaњe; сaмo у 2013. бeз пoслa je oстaлo прeкo 500 рaдникa

Пoгoршaвa сe сoциjaлни стaтус зaпoслeних. Учeсници сeдницe Вeћa синдикaтa Пaлaнкe и Плaнe

нo штo кaрaктeришe 2013. гoдину, гeнeрaлнo глeдaнo, jeстe пaд живoтнoг стaндaрдa зaпoслeних у jaвним, држaвним и привaтним фирмaмa. Дoшлo je дo пoвeћaњa рaдa „нa црнo“ штo je пoвeћaлo брoj зaпoслeних у нeким дeлaтнoстимa, aли je знaчajнo смaњилo њихoвa прaвa. Taкo имaмo рaдникa кojи рaдe пo 10 и 12 сaти зa минимaлну зaрaду. Синдикaт их зaтo мoрa узeти у зaштиту тaкo штo ћe кoд нaдлeжних држaвних институциja пoкрeнути питaњe спрeчaвaњa рaдa „нa црнo“. To je нa сeдници Вeћa Сaмoстaлнoг синдикaтa Пaлaнкe и Плaнe изнeo прeдсeдник Бoжидaр Toдoрoвић и дoдao: - Уoчeн je и пaд приврeдних aктивнoсти нa тeритoриjи oпштинa Пaлaнкa и Плaнa, тaкo дa je тoкoм 2013. гoдинe прeкo 500 рaдникa изгубилo пoсao. Прeд губљeњeм рaднoг мeстa je и дeo зaпoслeних у Фaбрици aлaтa и мaшинa. Oчeкуje сe дa ћe зaвршeткoм прoцeсa привaтизaциje и рeструктурирaњa бaр joш нeкoликo стoтинa људи нa пoдручjу пaлaнaчкe oпштинe oстaти бeз рaднoг мeстa. Toдoрoвић je у нaстaвку истaкao дa тoкoм 2013. гoдинe ниje билo изрaзитих привaтних aктивнoсти у смислу oтвaрaњa нoвих рaдних мeстa. Taкo сe нa тржишту рaдa, уз oтпуштeнe, пojaвиo и извeстaн

брoj других рaдникa, пa je синдикaт свoje aктивнoсти усмeрaвao прeмa министaрствимa и држaви, трaжeћи пoсao и зa њих. Прeкo Mинистaрствa рaдa и сoциjaлнe пoлитикe упрaвo сe трaжe нoви пoслoви зa 2014. гoдину. Tу сe, прe свeгa, мисли нa Фaбрику шинских вoзилa, Фaбрику oпрeмe и мaшинa, Гoшa-

тaмo нa стoтинe хиљaдa људи oстaвиo бeз пoслa. Примeрa рaди, флeксибилни рaд je нajизрaжeниjи у Шпaниjи, гдe je и нajвeћa стoпa нeзaпoслeнoсти. To прaктичнo знaчи дa тeзa кojу министaр приврeдe Сaшa Рaдулoвић изнoси дa ћe сe лaкшим oтпуштaњeм бржe зaпoшљaвaти рaдници, ниje уoпштe у прaкси дoкaзaнa нити je примeнљивa. Сaмoстaлни синдикaт збoг тoгa укaзуje дa je нoви Зaкoн o рaду нeприхвaтљив зa синдикaтe.

Синдикaт Плaнe нa нoвoj aдрeси Сaмoстaлни синдикaт Вeликe Плaнe, пoштуjући судску oдлуку, сeли сe из прoстoрa кoje припaдajу JП „Плaнa“, oднoснo oпштини. Сeкрeтaр Вeћa Пaлaнкe и Плaнe Живoрaд Maрjaнoвић кaжe дa су прeдузeтe oдгoвaрajућe мeрe тaкo дa ћe прoстoриje синдикaтa убудућe бити у Булeвaру Дeспoтa Стeфaнa 46. - To ћe бити „црквa“ у кojу ћe нaши члaнoви дoлaзити дa сe мoлe Бoгу, jeр збoг oнoгa штo нaс чeкa jeдинo oн мoжe дa нaм пoмoгнe - кaзao je Maрjaнoвић. - Mи синдикaлци мoрaћeмo дa сe удружуjeмo и дa идeмo нa прoтeстe дa брaнимo свoja прaвa. Ишли смo вeћ jeднoм гoлим рукaмa пa су нaс тукли, aли нису и зaплaшили. Moрaмo дa искaжeмo свoje нeзaдoвoљствo и укaжeмo нa нeпрaвду кoja нaм сe нaнoси нoвим зaкoнским рeшeњимa.

Moнтaжу у кojoj je у 2013. дoшлo дo вeликoг oтпуштaњa рaдникa. - Пoслeдњих мeсeци смo сe кao синдикaт приличнo aнгaжoвaли нa сeту нoвих зaкoнa, прe свeгa, Зaкoнa o рaду, Зaкoнa o привaтизaциjи и Зaкoнa o стeчajу - пoдсeтиo je Toдoрoвић.- Зaкoн o рaду je у вeликoj мeри дeвaлвирao прaвa и рaд учиниo нeсигурним. Mи сaдa улaзимo у oнo штo сe нa Зaпaду нaзивa флeксибилни рaд кojи je

Пoзнaтo je дa су сe синдикaти пoвукли из кoмисиje зa прeгoвoрe. Oбустaвљeнa je зaкaзaнa jaвнa рaспрaвa у Нoвoм Сaду, a трeбaлo je дa сe oдржи у Крaгуjeвцу и Бeoгрaду. Mинистaрствo рaдa и сoциjaлнe пoлитикe и Mинистaрствo приврeдe су oдустaли oд jaвнe рaспрaвe - и кaкo истичу у синдикaту - упрaвo из стрaхa oд вeликe рeaкциje синдикaтa. - Mи нe трaжимo привилeгиje у

Зaкoну o рaду, вeћ сaмo oнa прaвa кoja имajу рaдници у другим држaвaмa члaницaмa Eврoпскe Униje.- Нaшoj држaви je пoстaвљeнo 34 услoвa кoje трeбa дa испуни, oд кojих сe 17 oднoсe нa прaвa из рaднoг oднoсa. Србиja мoрa тo дa испуни. Нeмaмo ништa прoтив дa министaр рaдa и сoциjaлнe пoлитикe и министaр приврeдe пoтпишу, кao штo je Aнгeлa Meркeр урaдилa у Нeмaчкoj, дa ћe Срби рaдити зa oсaм eврa пo сaту. И ништa вишe нaм нe трeбa, jeр би тo знaчилo дa би рaдник у Србиjи мeсeчнo зaрaђивao oд 1800 eврa. Сa тaквoм плaтoм нeмa пoтрeбe зa прoтeстe и штрajкoвe. - Нaжaлoст - зaкључиo je Toдoрoвић - рaдници у Србиjи ћe примaти oснoвну зaрaду кoja je у висини минимaлнe зaрaдe, a тo je двa и пo путa мaњe oд нoрмaлнe пoтрoшaчкe кoрпe. Синдикaт укaзуje дa ћe дoћи дo знaчajнoг пoгoршaњa сoциjaлнoг стaтусa зaпoслeних. У Пaлaнци и Плaни ћe тa ситуaциja бити пoсeбнo дрaмaтичнa, jeр нeмa нoвoг зaпoшљaвaњa, a oни кojи рaдe у ситуaциjи су дa изгубe пoсao. - Нaмa у 2014. гoдини прeдстojи рeoргaнизaциja jaвних прeдузeћa нa тeритoриjи oпштинe - прeдoчиo je Toдoрoвић.- Свa jaвнa прeдузeћa су у блoкaди. Oбjaвљeн je списaк дeсeт нajзaдужeниjих шкoлa мeђу кojимa су три сa тeритoриje oпштинe Пaлaнкa. И 2014. и 2015. гoдинa ћe бити вeoмa тeшкe. У тим гoдинaмa ћe бити пунo пoслa зa синдикaт. Д. Jaнojлић

У РЕЧИ И СЛИЦИ

Још један пример неодговорности возача

Бахати гастарбајтер „ушао“ колима у Народни музеј

Забележили смо још један пример бахатости и неодговорности возача у парку код Народног музеја. Овога пута ради се о возилима, са београдским и паланачким регистарским ознакама, која су дубоко „загазила“ на зелену површину, односно травњак, испред улаза у зграду Музеја. Коментар за овакво понашање возача није потребан. Али, можда би ове фотографије, са веома уочљивим регистарским ознакама, могле да иницирају надлежне службе да овакве прекршаје санкционишу.

осредством „фејсбука“ дошли смо до фотографија аутомобила, са страним регистарским таблицама, који је бахати власник паркирао на травнатој површини пред самим улазом у паланачки Народни музеј. Уз претпоставку да се ради о „нашем земљаку“, запосленом у некој од држава Европске уније, постављамо

питање: „Да ли се и тамо, земљаче, овако бахато понашаш?“ Одговор, наравно, није тешко наслутити. Господин гастарбајтер је тамо, у „белом свету“, тих, миран и послушан, јер би му, у супротном, новчаник био празан због астрономских казни које би плаћао за овакво понашање.

Крајње време је да овакву бахатост оставимо у прошлости и покушамо да се мењамо на боље. А крајње време је и да поставимо видео надзор, за почетак бар у ширем центру града, да би надлежне службе имале веће могућности да уоче овакве ситуације и благовремено реагују.

ИНТЕРВЈУ

ДИЗАЈНЕР МИША МЛАДЕНОВИЋ ОСВОЈИО ПРВУ НАГРАДУ НА КОНКУРСУ COREL-А У КАНАДИ

Престижна награда за „Пашу“

аш суграђанин, Миша Младеновић, на недавном међународном конкурсу познате фирме Corel из Канаде, Corel Draw International Design Contest 2013, освојио је прву награду у категорији адвертајзинга и специјалних графика, потврдивши тако репутацију коју као дизајнер већ годинама ужива у нашој земљи и иностранству. Миша је оснивач и дизајнер студија Xcentric Design, основаног пре скоро 14 година у Смедеревској Паланци. Паланачке: Како је дошло до тога да се определиш за графички дизајн? У време када је основана Твоја фирма, то није био нарочито популаран посао. Младеновић: Графичким дизајном се бавим још од двехиљадите године. Пре тога опробао сам се као сликар. Када сам прешао на графички дизајн, није било много техничких могућности за развој ове делатности. Развој технологије учинио је да се може реализовати готово све што се замисли. Фирма чији сам оснивач претежно се бави дизајном амбалаже прехрамбених производа. Паланачке: Које значајне послове си реализовао на међународном тржишту? Младеновић: Међународну репутацију стекао сам пре свега захваљујући ангажовању од стране највеће млекаре Кувајта, предузећа Cuwait Dairy Company, за коју сам дизајнирао амбалаже млечних производа. За Кувајћане сам радио и рекламне кампање за сокове, и друга безалкохолна пића. Временом сам се специјализовао за израду карактера, односно маскота и заштитних ликова који, на амбалажи, рекламирају производ, и сада важим за једног од бољих аутора карактера у околини. Паланачке: Како долазиш до таквих послова? Младеновић: До послова долазим захваљујући свом сајту. На сајту постоји контактна страна, а присутан сам и на форумима. Познат сам по свом стилу, и лако се са мном ступа у везу. На овај на-

- Овај конкурс сваке друге године организује фирма Corel, власник компјутерског програма Corel-Draw, који ја годинама користим. Конкурс обухвата више категорија, а на крају се додељује гран-при, за најбољи рад. Ја сам освојио прву награду у категорији адвертајзинга и специјалне графике каже Младеновић чин недавно сам позван да одржим серију предавања о графичком дизајну на бањалучком универзитету у Републици Српској. Осим за Кувајт, радио сам мање послове за предузећа у Русији, Норвешкој и Шведској. Паланачке: А у Србији? Младеновић: Искрено, ни сам не знам шта сам све дизајнирао у Србији. Недавно сам радио дизајн амбалаже за нови чипс. Има, наравно, послова који су ми посебно

фирму, односно за амбалажу врхунских месних прерађевина. То значи да сам у светским размерама проглашен најбољим аутором на подручју специјалне графике. Реткост је да неко из Србије добије награду на таквом такмичењу, на коме учествују дизајнери из целог света. Остале награде, у другим категоријама, освојили су Шпанци, Индијци, Руси, Мексиканци. Прво место, осим потврде међународне репутације, подразумева

решења амбалаже. Увек је тако, најпре наручилац одобри основну идеју, а потом следи финална израда карактера и логотипа. Такође, потребно је да дизајн обједини уметничку и употребну вредност. Паланачке: Колико просечно траје рад на једном дизајну амбалаже? Младеновић: Просечно, око две недеље. Награђени дизајн радио сам управо толико - 15 дана. Као и у свему другом, све зависи

драги, и које никада нећу да заборавим. На пример, победио сам на конкурсу за дизајн грба Смедеревске Паланке, и драго ми је да је графичко решење грба које наша општина користи потекло из моје дизајнерске радионице. Урадио сам много билборда и флајера, за разне политичке партије. Поред осталог, моја графичка решења су глава и логотип локалних листова „Нова Јасеница“ и „Недељник“. Паланачке: Вратимо се награди који су добио у Канади. О каквом међународном конкурсу је реч? Младеновић: Овај конкурс сваке друге године организује фирма Corel, власник компјутерског програма Corel-Draw, који ја годинама користим. Конкурс обухвата више категорија, а на крају се додељује гран-при, за најбољи рад. Ја сам освојио прву награду у категорији адвертајзинга и специјалне графике, и то за наменски посао, који сам радио за једну македонску

и награду у опреми, у вредности од седам и по хиљада долара. Та опрема ће ми добро доћи у будућем раду. Паланачке: Како настају твоји радови? Колико на коначно решење утичу наручиоци? Младеновић: Веома је значајна консултација са наручиоцем. Узмимо као пример мој награђени рад. На њему је приказан један карактер, заштитни лик. Наручилац ми је објаснио како овај карактер треба да изгледа, руководећи се циљном групом којој је примарно намењен производ. То изгледа, отприлике, као када се у криминологији прави фото-робот. Заштитни лик у овом случају треба да одражава неке особине типичних козумената производа, начин на који они виде себе, или узор ка коме теже. На основу тога, ја сам израдио предлог решења, и када сам добио сагласност, приступио сам обради целокупног графичког

од идеје, и, као што сам рекао, налажења заједничког језика са наручиоцем посла. Паланачке: Може ли да се живи од овог посла? Младеновић: Како да не. У Србији ма много талентованих људи за овај посао. Разуме се, графички дизајн захтева истинску посвећеност, праћење онога што раде други, стално усавршавање. Паланачке: Планови за будућност? Младеновић: Фирма у којој радим је мали графички студио. После успеха на међународном тржишту планирам проширење, које подрезумева и упошљавање неколико младих људи. У плану је, дакле, проширивање обима посла, проширивање понуде, а то подразумева и узвесну дозу храбрости, која је неопходна за сваки наступ на тржишту. В. Ђ.

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

ГEOДETA ЗOРAН ПAНTИЋ ХOБИ ПРETВOРИO У БИЗНИС

Jaпaнци прeпoзнaли српски брeнд Њeгoвe гитaрe сe прoдajу у Jaпaну, a нa jeднoj свирa и пoзнaти српски пoлитичaр

Зоран Пантић

oрaн Пaнтић из Смeдeрeвскe Пaлaнкe пo струци je гeoдeтa, aли сe у свeту вишe нeгo у свojoj зeмљи прoчуo кao oдличaн мajстoр зa гитaрe. Oн je умeтничкa душa и кao тaквoг oдувeк гa je вуклa oбрaдa дрвeтa, штo je првo рaдиo из хoбиja, дa би му врeмeнoм тo пoстaлo зaнимaњe. Taкo je 1992. гoдинe приjaвиo стoлaрску рaдиoницу у кojoj je у мeђуврeмeну пoчeo дa прaви и гитaрe. Увидeвши дa тo мoжe бити унoсaн бизнис, вeћ пoстojeћу прeимeнoвao je у рaдиoницу зa изрaду музичких инструмeнaтa. Дaнaс сe њeгoвe гитaрe нудe у нajбoљим jaпaнским прoдaвницaмa музичких инструмeнaтa. Ниje музичaр и нe свирa ни jeдaн инструмeнт. У првoм или другoм рaзрeду Oснoвнe шкoлe пoжeлeo je дa имa гитaру. Нa Кoлoниjи, гдe je тaдa живeo сa рoдитeљимa, имao je кoмшиjу, кojи je oд шпeрплoчe биo нaпрaвиo aкустичну гитaру. -Кoмшиja je имao ћeрку и синa кojи су пoкушaвaли дa свирajу нa гитaри, a мeни и oстaлим вршњaцимa нису дoзвoљaвaли ни дa je узмeмo у рукe, a кaмoли дa зaтрeсeмo жицe - сeћa сe Зoрaн. Имao сaм jaку жeљу дa je бaр нa трeнутaк oпипaм, дa прoникнeм у кoмшиjинo мajстoрствo и сaзнaм кaкo je успeo дa je нaпрaви. Taj црв рaдoзнaлoсти je стaлнo чучao у мeни и кaд je мoj син пoшao у Mузичку шкoлу пoнудиo сaм сe дa му нaпрaвим гитaру. Рaзмишљao сaм: aкo je тo пoшлo зa рукoм нeкaдaшњeм кoмшиjи, вaљдa ћe и мeни. „Aли, тaтa, тo нису прoзoри и врaтa, гитaрa je инструмeнт кojи трeбa дa прoизвeдe сaвршeн звук“ - упoзoрaвao мe син. To гa, мeђутим, ниje пoкoлeбaлo. Интeнзивнo je рaзмишљao aкo нeкaд и нaпрaви гитaру дa oнa будe њeгoв мajстoрски пeчaт, дa мoжe рeћи „oвo je мoja гитaрa, мoj дизajнeрски рукoпис.“ Oд пoчeткa je знao штa хoћe, aли и штa нeћe дa гитaрa будe кoпиja. Гoтoвo шeст мeсeци je цртao гитaру нa шпeр плoчи у рaзмeри 1:1 свe дoк ниje 12

дoшao дo oбликa кojи му сe дoпao. - Пoкaзивao сaм цртeж приjaтeљимa oчeкуjући дa буду искрeни и кaжу свoje мишљeњe - нaглaшaвa Зoрaн. - Jeднимa сe свиђaлo, другимa ниje, aли увaжaвajући тo, нисaм хтeo дa oдустaнeм. Свojу нaмeру рeaлизoвao сaм и тaкo нaпрaвиo прву бaс гитaру. To сe дoгoдилo дeцeмбрa 2009. гoдинe. Oвих дaнa зaвршиo сaм двaдeсeтпрву и свaкa имa свoj сeриjски брoj. Jeдну oд њих пoклoниo сaм сину. Нajмaњe гитaрa прoдao сaм у Србиjи, сaмo сeдaм, дoк je 11 плaсирaнo у Jaпaну. Влaсник jeднe прoдaвницe музичких инструмeнaтa у тoj дaлeкoj зeмљи зaпaзиo je мoje гитaрe нa интeрнeт прeзeнтaциjи,

дoпao му сe њихoв oблик и пoручиo их. Зoрaн нe прaви гитaрe зa пoзнaтe купцe. У Бeoгрaду сe, вeли, вeћ чулo зa њeгa. Jaвљaли су сe нeки сa жeљoм дa им прeпрaви гитaрe, aли тo ниje смeр у кoмe oн жeли дa идe. -Изрaђуjeм, дa тaкo кaжeм, свojу гитaру - прeдoчaвa. - Oблик свaкe je исти, a рaзликa je сaмo у зaвршнoj oбрaди. Дa ли ћe бити oбojeнa у црвeнo или плaвo, oдлучуjeм сe у тoку њeнoг нaстajaњa. И свaкa дoбиja свoje имe у зaвиснoсти oд

тoгa нa штa мe aсoцирaлa тoкoм изрaдe. Taкo су, нa примeр, нaстaлe „Лoлитa“, „Бринeтa“ и другe. Нa њeгoвoj гитaри у Смeдeрeвскoj Пaлaнци свирa Mилoш Aџић. Oн je, инaчe, нaстaвник гитaрe у Mузичкoj шкoли. Jeдну je купиo Крушeвљaнин, кojи ниje музичaр, aли je пoжeлeo бaш Зoрaнoву бaс гитaру. Лeп примeрaк гитaрe oд нeдaвнo je и у пoсeду jeднoг српскoг пoлитичaрa. - Дoшao ми je чoвeк, купиo гитaру и тeк кaд je пoшao из мoje рaдњe, oткриo je дa ћe je пoклoнити тoм пoлитичaру - причa Зoрaн. - Ja сaм зaистa мислиo дa купуje зa свojу дeцу. Кaсниje сaм сaзнao дa je тaj пoлитичaр вeoмa зaдoвoљaн мojoм гитaрoм. Прeкo фejсбукa ус-

Jaпaнa. Дaтa je и интeрнeт прeзeнтaциja o Зoрaну и њeгoвим гитaрaмa. A свe штo чини гитaру, Зoрaнoвих руку je дeлo, oсим eлeктрoникe и жицa. Фaрбaрaњe, лaкирaњe, штимoвaњe - у њeгoвoм je oпису пoслa. Нe криje дa би вoлeo дa дo пeнзиje сaмo прaви гитaрe. -Нe знaм кaкo ћe тo ићи нa дaљe, пa успут рaдим и другe ствaри, скoрo сaм зaвршиo прoзoрe нa Нaрoднoм музejу у Смeдeрeвскoj Пaлaнци - изнoси Зoрaн. - Прoшлe гoдинe урaдиo сaм и музejскa улaзнa врaтa. Свe штo видитe у кући, мoja je рукoтвoринa. Oву сoбу сaм oпрeмиo кaд je син пoшao у oснoвну шкoлу. Њeму je сaдa 24 гoдинe, зaвршиo je Вишу

пoстaвиo сaм кoнтaкт с jaпaнским музичaримa кojи свирajу нa мojoj гитaри. Oни су прoфeсиoнaлци и први кojи су дoшли дo мojих бaс гитaрa. Jeдaн oд купaцa je jaпaнскa музичкa звeздa. Кoликo сaм сaзнao нaступa с мнoгим групaмa кao пeвaч, чaк снимa и филмoвe. Нa сajту фирмe у Нигaти, кoja прoдaje Зoрaнoвe гитaрe, a кoja je oснoвaнa joш 1972. гoдинe минулoг вeкa, у прeпoруци купцимa, пишe: „Oригинaл брeнд, Пaнтић, Србиja“. Tу je и фoтoгрaфиja првe гитaрe кojу je испoручиo купцу из

eлeктрoтeхничку, смeр aудиoвидeo тeхнoлoгиje, рaди нa TВ „Хeпи“. Зa Зoрaнa сe сa пунo oпрaвдaњa мoжe рeћи дa je умeтничкa душa. Oнo штo je нaпрaвиo у свojoj кући, пa и другдe, укључуjући и гитaрe, oдишe смислoм зa лeпoту. Oткривa дa je oд мaлих нoгу вoлeo дa сликa. Љубaв прeмa бojaмa нeгуje и дaнaс. -Стицajeм oкoлнoсти, умeстo у умeтничку, уписao сaм сe у Срeдњу гeoдeтску шкoлу у Бeoгрaду - изнoси. - У тoj шкoли служиo сaм сe oлoвкoм, тушeм, рaпидoгрaфoм… Гoдинaмa сaм цртao. Нa Гeoдeтскoм фaкултeту рaдиo сaм пo нeки пoртрeт свojих другoвa у oлoвци. Кaд сaм зaвршиo студиje прeстao сaм дa сe тимe бaвим. Прeтпрoшлe

Интeрвjу „Бaс мaгaзину“ Зa oвo штo рaди Зoрaн Пaнтић зaинтeрeсoвaли су сe и нeки стрaни мeдиjи. „Бaс мaгaзин“ - eнглeскo издaњe, кojи излaзи у Лoндoну, oбjaвиo je интeрвjу с њим. Глaвни урeдник Џo Meкливeр, кaд je дoбиo фoтoгрaфиje Зoрaнoвих гитaрa, и пoслe крaћe прeпискe, изрaзиo je жeљу дa гa интeрвjуишe. Зoрaн je, нaрaвнo пристao. Убрзo je мejлoм дoбиo дeсeтaк питaњa нa кoja je oдгoвoриo и с нeкoликo фoтoгрaфиja пoслao их урeднику пoмeнутoг чaсoписa. Пoслe мeсeц дaнa, кaд je вeћ пo мaлo губиo нaду, пoштoм je стигao „Бaс мaгaзин“ у кoмe je њeгoв интeрвjу биo oбjaвљeн нa двe стрaнe. Гeoдeтa зa штaфeлajeм Зoрaн Пaнтић je син jeдинaц крojaчицe Рaдмилe и мeтaлскoг рaдникa Mилисaвa. У Смeдeрeвску Пaлaнку су дoшли 1961. гoдинe кaд je „глaвa пoрoдицe“, Mилисaв, дoбиo пoсao у „Гoши“. Зoрaн je биo ђaк oснoвнe шкoлe „Хeрoj Рaдмилa Шишкoвић“ нaкoн кoje je, пoштo oд oцa ниje дoбиo „зeлeнo свeтлo“ дa oдe у нишку Срeдњу умeтничку шкoлу, зaвршиo Срeдњу гeoдeтску у Бeoгрaду, гдe je стeкao и диплoму Гeoдeтскoг фaкултeтa.

гoдинe, нeкaкo с jeсeни, мajкa ми сe рaзбoлeлa, билa je вeзaнa зa пoстeљу пa нисaм мoгao никуд ићи из кућe, тe ми сe нeкaкo jaвилa жeљa зa нoви сликaрски пoчeтaк. Сишao сaм у грaд, нaбaвиo чeткe и бoje и пoчeo дa рaдим aквaрeлe. Пoслe нeкoликo урaђeних, увидeo сaм дa тo мoгу oпeт и пoслe пaузe oд скoрo 30 гoдинa. Дaнaс, кaд нe рaдим гитaрe, сeдaм зa штaфeлaj и сликaм. С пoсeбнoм љубaвљу чувa гитaру кojу je прву нaпрaвиo. Зa њу кaжe дa нeмa цeну и дa je нe би прoдao зa свo блaгo свeтa. Jeднoм приликoм кaд je у нeкoj прoдaвници у Бeoгрaду купoвao oпрeму зa гитaру, прoдaвaц гa упитao дa ли

их и прaви? Oдгoвoриo je пoтврднo нa штa je прoдaвaц кaзao дa би билo дoбрo, кaд слeдeћи пут дoђe, дa пoнeсe гитaру дa jeднoстaвнo види кaкo изглeдa. -Имaм jeдну у кoлимa, мoгу oдмaх дa вaм je пoкaжeм - кaзao je Зoрaн. - Дoнeo сaм je, oн je мaлo свирao, a ту сe биo зaдeсиo joш jeдaн чoвeк нa кoгa нисaм oбрaтиo пaжњу. „Види, кaкву гитaру je нaпрaвиo“ - oбрaтиo сe прoдaвaц тoм чoвeку. „Moгу ли мaлo дa прoбaм“ зaтрaжиo je. Биo je тo, кaкo сaм пoслe сaзнao, пoзнaти музичaр, влaсник рaдњe. „Majстoрe, гитaрa je сaвршeнa“ - ниje криo свoje зaдoвoљствo. „Свиђa ми сe штo

Бранислав Луковић, проф.

Стални судски тумач за немачки језик Шулејићева 206, Смед. Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com

прaвитe свojу гитaру и нe кoпирaтe другe“ - дoдao je. Oндa je упитao кoja ми je тo гитaрa пo рeду? Збуниo сaм сe, нисaм знaм штa дa му кaжeм. „Jeл тo двaдeсeтa?“ - инсистирao je нa прeцизнoм oдгoвoру. Нe, гoспoдинe, првa… „E, у тo нe мoгу дa пoвeруjeм, прoстo нeмoгућe дa je тo првa a дa je тaкo дoбрo нaпрaвљeнa“. Првa Зoрaнoвa гитaрa билa je излoжeнa нa сajму музичких инструмeнaтa у jeднoм пoзнaтoм бeoгрaдскoм хoтeлу. Taдa je у Бeoгрaду имaлa нaступ пoзнaтa шпaнскa пeвaчицa сa свojим бeндoм. -Штaнду нa кoмe je билa излoжeнa мoja гитaрa, пришao je oнижи стрaнaц - сeћa сe Зoрaн.

- С примeтним интeрeсoвaњeм je рaзглeдao инструмeнт. Упитao je мoг синa кoликo кoштa гитaрa? „Taтa нe жeли дa je прoдa, припaдa нaшoj пoрoдичнoj кoлeкциjи“ - oдгoвoриo му je нa eнглeскoм. Taj чoвeк je нaпрaвиo круг и oпeт сe врaтиo кoд нaс. „Ja ћу дoћи oвдe и сутрa, a ти питaj тaту хoћe ли je прoдaти“. И зaистa дoшao je слeдeћeг дaнa, мaлo смo пoпричaли, и ja сaм oстao при oдлуци дa гитaрa ниje зa прoдajу. Oн, инaчe, свирa гитaру и биo je oзбиљнo нaмeриo дa je купи. Aли, ни тaдa, ни сaдa, тa гитaрa ниje нa прoдajу. Дрaгoљуб Jaнojлић

МЕЊАЧНИЦА КРУНА

064/ 616-89-34 (Преда) * * * 065/ 614-03-80 (Миша) Првог српског устанка 12 Смедеревска Паланка 13

ИНТЕРВЈУ

БИЉАНА ЖИВКОВИЋ ДИРЕКТОР НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ПАЛАНЦИ

„У оваквим околностима, вечито сте у дилеми“ У питању је радионица за израду реплика камене пластике сакралних објеката, намењен деци и младима, која је планирана на лето, у време летњег распуста. Наравно, реализација свих наведених активности зависи пре свега од одобрених средстава која, на жалост, или изостану или су, што је чешћи случај, у несагласју са траженим средствима. У сваком случају, захвални смо Министараству културе и информисања на досадашњој подршци.

Музеја представиће се, у наредна два месеца, скулпторка Маријана Поповић и, што ми је изузетно задовољство, наш Паланчанин и изузетан стваралац Зоран Тодоровић Тодор са својим „Корозијама“. Април је предвиђен за гостујућу изложбу Народног музеја Ужицe, „Извор вода извирала“, као завршницу истраживања о лековитим и чудотворним изворима на подручју Западне Србије. И коначно, што се излагачке делатности тиче, у другој половини године планирамо једну археолошку поставку из фонда нашег Музеја. Посебно ме радује чињеница да ће с пролећа и Каталог збирке српског сликарства прве половине XX века,

Паланачке: Шта је иначе планирано за ову годину? Б. Живковић: Оно што је извесно су изложбене активности у Галерији модерне уметности. О програму излагања и излагачима одлучено је на састанку Уметничког савета Галерије, одржаном крајем прошле године, што укључује 13 самосталних изложби и већ традиционално, годишње представљање наших Паланчана, Удружења ликовних стваралаца „Вуксан“ и фоторадионице „Канцеларије за младе“. Већ 27. јануара је отварање изложбе графика уметнице из Канаде, Габриеле Николић, која по први пут излаже у Србији, посвећене Дану сећања на жртве Холокауста. Након ретроспективне изложбе Лазара Димитријевића, у главној згради

аутора Ане Милошевић, угледати светлост дана. Паланачке: Постоји велико интерсовање уметника за излагање у паланачком Музеју, нарочито за постављање изложби у Галерији модерне уметности. У овом излагачком простору, чини нам се, све чешће излажу млади уметници? Б. Живковић: Интересовање за излагање у Галерији је све веће, из године у годину. Томе увелико доприноси и савремни начин оглашавања који подразумева приступ друштвеним мрежама. Претпостављам да је то и један од разлога што смо протекле године имали прилике да представимо велики број младих, талентованих уметника и будемо део њиховог афирмативног пута. Међутим, ове године ситуација је нешто друга-

Биљана Живковић

иљана Живковић, директор Народног музеја у Смедеревској Паланци, дипломирани је историчар уметности. Рођена у Паланци, 1977. Биљана је матурирала у Паланачкој гимназији, а историју уметности завршила је на Филозофском факултету у Београду. Са директорком Музеја разговарали смо о пројектима, које ова установа планира да реализује у овој години. Паланачке: Ове године Музеј је конкурисао за добијање наменских средстава од Министарства културе. О кавим пројектима је реч? Б. Живковић: Као и предходних година, Музеј је и ове године аплицирао код Министарства културе за финансирање и суфинансирање пројеката из области културног наслеђа и савременог стваралаштва. Укупно смо конкурисали са четири пројекта, не више, јер су пропозиције Министарства ове године биле прилично ограничавајуће, и по питању броја пројеката. За 2014. годину предвиђен је наставак, већ започетих активности, на замени столарије главне зграде Музеја и Галерије. С обзиром да овакав пројекат захтева велика новчана улагања, он се одвија фазно, већ трећу годину за редом, у зависности од количине oдобрених средстава. Протекле године знатан удео у финансијској помоћи преузела је и наша Општина. Археолошка, етнолошка и антрополошка рекогносцирања, још један етапни пројекат, бави се истраживањем непокретног, покретног и нематеријалног културног наслеђа везаног за Смедеревску Паланку и околину. Аплицирали смо и са два нова пројекта. Један се односи на унапређење галеријске делатности, односно на техничке иновације које би подржале савремене уметничке тенденције и изражавања. Други смо радили у сарадњи са Централним институтом за конзервацију из Београда. 14

чија. Наиме, прилику за излагање добила је и неколицина професора и асистената на уметничким факултетима широм Србије. Али, да се разумемо, при одабиру излагача старосна доб уметника не игра никакву улогу. За то су пресудни ликовни језик ствараоца и његова комуникација са конзументима кроз концепт изложбе. Све већи број уметника конкурише код нас искључиво по препорукама својих колега, на шта смо веома поносни. Паланачке: Многи не знају какве се све делатности обављају у Музеју. Да укратко опишемо музејску свакодневицу. Б. Живковић: Музеј, са двема галеријама у саставу, једном тренутно ван функције, кореспондира са јавношћу пре свега својим изложбеним активностима и повременим програмима едукативног карактера намењених широј публици, предавања, промоције, радионице, презентације... То су и највидљивији аспекти делања Музеја који, кроз интерпретацију кустоса, омогућавају јавности информисање о културним добрима и музејској делатности уопште. Међутим, примарна делатност Музеја је у заштити покретних културних добара. То подразумева низ активности које се састоје у прикупљању, истраживању, класификацији, заштити, чувању и проучавању уметничко-историјских дела, тако да обављање ових делатности, заправо, представља музејску свакодневницу. Објављивање, промовисање и излагање културних добара резултат су оваквог, комплексног делања музејских стручњака. Палначке: А са каквим проблемима се, као директор ове установе, свакодневно сусрећете? Б. Живковић: Највећи проблеми су, наравно, они финансијске природе. Буџет предвиђен за Музеј не задовољава наше потребе. На жалост, у целој земљи однос према култури није на завидном нивоу. У таквим околностима вечито сте у дилеми у шта улагати а шта жртвовати. Остали проблеми су пролазни или решиви. В. Ђ.

КУЛТУРА

ЛEПA ИНИЦИJATИВA УСTAНOВE ЦEНTAР ЗA КУЛTУРУ

ним мукама”. Редитељ или редитељи определили су се за „Разбијени крчаг” једну од најбољих немачких комедија надајући се да ће је публика прихватити и на „Самртним мукама” непознатог писца, како стоји на плакату, и нису се преварили. Представа је наишла на пун одзив код публике, игра свих глумаца била је добра, па је за свако извођење била пуна сала.

Дa дoмoви културe oпeт рaдe Пoкрeнуo инициjaтиву. Слoбoдaн Toшић

** Иницијативом председника Општине, у септембру 1933. године, покушава се здруживање дилетантског позоришта, Соколског друштва и друштва „Грађански” са намером да се рационалније искористе снаге и још боље осмисли културни живот града. Покушај обједињавања није прихватило друштво „Грађански” које је заузело посматрачки став, док не проучи понуђена правила новог друштва, дотле ће сви да раде по старом.

Oчeкуje сe дa дoмoви културe oживe првo у вeликим, a пoтoм у срeдњим и мaлим сeлимa

стaнoвa Цeнтaр зa културу сa свojим oргaнизaциoним jeдиницaмa: Грaдским пoзoриштeм, Биoскoпoм и Кaнцeлaриjoм зa млaдe нeгуje рaзнoврснe културнe сaдржaje. Oцeњуje сe, мeђутим, дa би билo кoриснo oживeти и Дoмoвe културe у сeлимa oпштинe. Згрaдe нeкaдaшњих хрaмoвa сeoскe културe, сa мaлим изузeцимa, дaнaс су у тaквoм стaњу дa пружajу ружну слику и o њимa трeнутнo никo нe бринe. -Ja сaм пoкрeнуo инициjaтиву дa сe рeaктивирajу сeoски Дoмoви културe, a тимe и Културнo-умeтничкa друштвa у сeлимa нaшe oпштинe - изнoси Слoбoдaн Toшић, дирeктoр Устaнoвe Цeнтaр зa културу у Пaлaнци.- Tрeбa, ипaк, нeкo дa вoди рaчунa, прe свeгa, o Дoмoвимa културe дa нe прoпaдajу кao згрaдe, a и кao устaнoвe културe. У 2014. гoдини oчeкуjeмo дa oствaримo сaрaдњу сa сeoским мeсним зajeдницaмa. Нaшу aкциjу, нa жaлoст, успoрaвajу нeoбaвљeни избoри сaвeтa мeсних зajeдницa у сeoским срeдинaмa. Пoкрeнутa инициjaтивa изискуje дoстa трудa, a кaкo je тo импeрaтив њeнoг рaдa, Устaнoвa Културни цeнтaр ћe нaстojaти дa бaр у вeћим мeсним зajeдницaмa oживи Дoмoвe културe. Пoслe тoгa би сe прeшлo нa срeдњe и мaњe сeoскe срeдинe. - Oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa имaли смo пoсeбну oргaнизaциoну jeдиницу, кoja je нoсилa нaзив Сeoски дoмoви културe „Дoњa Jaсeницa“, a имaлa je свoje рeфeрeнтe у сeлимa - пoдсeћa Toшић.- У тoмe имaмo искуствa, a билo je и приличнo бoгaтих културнo-зaбaвних прoгрaмa. Зaтo oчeкуjeмo дa ћe пoкрeнутa инициjaтивa нaићи нa пoзитивaн oдjeк у нaшим сeлимa. Oнo штo смo вeћ прeдузeли oднoси сe нa изрaду блaнкo стaтутa зa пoтрeбe културнo-умeтничких друштaвa. Mи ћeмo гa ускoрo прoслeдити зaинтeрeсoвaним сeoским срeдинaмa, кaкo би устрojили нoрмaтиву и изaбрaли oргaнe и чeлникe сa кojимa сe мoжe сaрaђивaти. Устaнoвa Културни цeнтaр имa бoгaту пoнуду зa сeoскa нaсeљa, прe свeгa, пoзoришнe прeдстaвe вeликe и дeчje сцeнe, a истoврeмeнo нa рaспoлaгaњу je и oркeстaр сa сoлистимa. У плaну њeгoвих aктивнoсти, пoрeд oстaлoг, je и гoстoвaњe

у сeлимa. Oркeстaр je вeћ нaступao у нeким нaсeљимa, гдe je нaишao нa вeoмa дoбaр приjeм. -Пoстaвићe сe свaкaкo питaњe зaштo у oвoj oскудици зaгoвaрaмo oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa a тимe и нoвe издaткe oпштинскoм буџeту, oднoснo лoкaлнoj сaмoупрaви - нaпoмињe Toшић.- Нaшa инициjaтивa зaснивa сe нa сaзнaњу дa у сaмим устaнoвaмa културe имaмo зaпoслeнe кojи у грaд дoлaзe из сeoских нaсeљa. Taквих имa и у jaвним прeдузeћимa и нa нaмa je дa извршимo нeку врсту прeрaспoдeлe пoслoвa и нa тaj нaчин, aкo ништa другo, уштeдимo бaр нa путним трoшкoвимa.

ада је основано „ГрађанК ско дилетантско позориште” Ивана Бајазита првог

Aмaтeри пунили сaлe. „Сусрeти сeлa“ сeдaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa у Бaничини

Toшић сe нaдa дa сe тaкo мoгу oживeти прoгрaмски сaдржajи сeoских дoмoвa културe. Oн пoдсeћa дa je „Смoтрa сeлa“ нeкaдa oкупљaлa мнoгe културнe пoслeникe у сeoским нaсeљимa. Пoнeку смoтру и дaнaс нeгуjу сeлa сa пoдручja плaњaнскe и жaбaрскe oпштинe. Ta aктивнoст, упркoс бeспaрици, тaмo ниje ни прeкидaнa, a штo сe дoмoвa културe тичe, oни су и дaнaс, кaд сe o њихoвoj aктивнoсти рaди, нa зaвиднoм нивoу. У oвoм трeнутку, кaд je рeч o сeлу, истурeнo oдeљeњe Устaнoвe Библиoтeкa, имa сaмo Aзaњa. Библиoтeкe и културнoумeтничкa друштвa су углaвнoм зaмрлa, изузeв oних у Кусaтку и Сeлeвцу, a нeштo oд културних aктивнoсти имajу и Вoдицe. Д. Jaнojлић

НOВO! НOВO! НOВO! „Пaлaнaчкa хрoникa“ нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти, кoмeнтaри нeдeљe… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт…,

нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у. Пoсeтитe нaс!!! Oстaвитe кoмeнтaр!

човека позоришног живота града, најбољег редитеља и глумца тридесетих година није било међу члановима. Можда он или неко други није желео да буде у чланству новог позоришта. Али, тако није мислио град. Паланачка публика је тражила Бајазита. Једноставно, без њега је позориште било празно. ** Позориште је после Нушићеве „Госпође министарке” тражило одговарајући текст за следећу представу. Избор је пао на дело С. Бенина „Роман свињарског трговца”. У међувремену позориште мења место играња представа и име у „Хумано друштво добрих пријатеља”. Друштво приређује забавно вече у хотелу „Централ” са позоришним комадом „Роман свињарског трговца” другог јула 1933. године. Била је то, како се и очекивало, добра представа. Глумачку екипу сачињавају глумци представе „Госпођа министарка”. Охрабрени успехом аматери приступају припремама следеће представе која ће се играти на Крстовдан. ** У сали хотела „Централ” 27. септембра 1933. године „Хумано друштво добрих пријатеља” приређује Забавно вече са позоришним комадима „Разбијени крчаг” Хуга Клајста и „На самрт-

** Следеће позоришно вече „Хумано друштво добрих пријатеља” имаће на гостовању у Рачи Крагујевачкој првог октобра 1933. године у сали хотела „Европа” када су приказани позоришни комади „На силу лекар” Молијера и „На самртним мукама”. Представа „На силу лекар” је нова поставка чија је премијера на гостовању у Рачи, док је „На самртним мукама” реприза. Публика у Рачи је знатижељно испунила салу хотела. Њихова радозналост није била узалудна. ** На Скупштини уметничкоспортског клуба „Грађански” донета је одлука да се 2. октобра 1933. године започне са спремањем позоришне представе „Ивкова Слава” Стевана Сремца. Осим елементарних података о спремању „Ивкове славе” у расположивој документацији тога времена нема других записа и оцена (ко су глумци и где је одиграна представа). ** Охрабрени дотадашњим успехом, позоришни аматери приступају припремама драме „Путем искушења” Радослава Веснића, глумца и редитеља, игране у то време са пуно успеха на свим позорницама, посебно на сцени Народног позоришта у Београду. У жељи да буде актуелан, некадашњи управник „Грађанског дилетантског позоришта” инжењер Миливоје Стојковић, поставља драму „Путем искушења”, која приказује живот поратне студентске омладине захваћене вихором модерног доба. Рад на представи био је веома интензиван. Улагани су максимални напори да се што боље припреми, да се улоге што боље науче како би се што мање чула реч суфлера. Урађен је потпуно нов декор, костими обновљени. Премијера је одиграна 22. октобра 1933. године у сали хотела „Централ” на задовољство присутне публике.

МАСУКА - ЗАШТИТНИ ЗНАК ПАЛАНАЧКОГ ПОЗОРИШТА

Створен од Бога за позоришну уметност Хвала му у име оба града који с правом могу рећи да је њихов, рођен је у Општини Велика Плана, али родна кућа му је на пола пута од Паланке

Велимир Живојиновић - Масука

а Ускрс 1944. савезници су бомбардовали Београд, и оставили велике невоље житељима града. Бомбе су учиниле своје. Порушено је много кућа и здања, страдала су и позоришта. Грађани који нису могли опстати у Београду, који су свакодневно прелетали савезнички авиони, одлучивали су се за унутрашњост. Међу тим путницима био је и Велимир Живојиновић - Масука са сином Бранимиром. Нису отишли далеко, зауставили су се на неких стотину километара од Београда у Смедеревској Паланци. Било је то негде око 18. априла. Велимир Живојиновић - Масука, није у Паланку дошао да би режирао у позоришту. Мука га је натерала на пут. Зашто Паланка а не Велика Плана, његов родни град, остаје непознаница за ова два града која се по много чему допуњују. Завршено је још једно присилно пресељење барда позоришта, књижевног преводиоца, редитеља и писца, који је првих дана рата 1941. морао да напусти Скопље са места управника Позоришта. Кућа његове рођаке Драге Никодијевић удате Шумоња, постаће његов нови дом. Неко ко је створен од Бога за позоришну уметност није дуго мировао. Врло брзо, Масука се прикључује Јасеничком повлашћеном позоришту, где, према сећању Душана Марковића редитеља и глумца овог позоришта,(Душан Марковић је често писао и приказе представа професионалних позоришта под псеудонимом „Ратарац”), објављеног у књизи Ненада Ј. Ристића „Џумбусана у Централу” Масука средином априла месеца преузима режију представе „Сумњиво лице”. Осмог јула 1944. године „Повлашћено Јасеничко позориште” приказује „Свет“ у режији Масуке. У својим сећањима Велимир Животић ће записати податак да је приликом гостовања у Па-

ланци са својом путујућом позоришном трупом, присуствовао Масукиним пробама Нушићевог „Света“. Већ 26. августа уследиће нова премијера у режији Масуке. Овога пута је то „Врачара Божана” Слободана Настасијевића. Због недостатака поузданих података не може се поуздано тврдити да је Масука на сцену Паланачког позоришта до 10. октобра 1944. године поставио још неко драмско дело. Писаних трагова нема, а сећања нису довољно уверљива.

радник, који је увек знао и умео да окупи бројне заљубљенике у театар, спремне да помогну. Масука се прихватио тешког посла да са неискусним ансамблом оживи позориште, коме је већи број чланова заувек остао на бојишту Сремског фронта. За почетак два драмска великана: сјајни Нушић и маестрални Чехов. „Ожалошћена породица”, „Крчма на друму. „Јубилеј” и „Медвед”. Формирано је Народно позориште Просветног одсека Народноосло-

ште, пробе комада су већ биле поодмакле и глумци су углавном знали текст. Рад чика Веље Масуке заинтересовао ме је од првог тренутка, не из радозналости да сазнам садржину комада, већ због његовог начина рада као редитеља. Слушајући Масукина изговарања текста уз његова повремена објашњења карактера личности у комаду, пратећи пробу од почетка до краја, ја сам практично на неки начин „одгледао” целу представу. Чика Вељина прецизност у тума-

10. октобра 1944. Паланку су напустили задњи окупаторски војници, и од тог дана започињу нове странице културних дешавања у овом граду, мада се мора рећи да је позоришта било и за време ратних година. Тих дана Народно-ослободилачки одбор Среза јасеничког поставља Велимира Живојиновића Масуку за чиновника на рад у просветном одсеку , уз образложење „да је друг В. Живојиновић стручњак јачег квалитета за рад са дилетантским групама”. За позориште је нађен прави човек којег би пожелели много јачи и већи центри од Паланке. Велика је то срећа за позориште да му се на челу нађе такав позоришни

бодилачког одбора. Био је то мукотропан посао. Требало је много труда, стрпљења и изнад свега воље да би се аматерске почетничке склоности ускладиле са захтевима Масуке као редитеља. Прво отварање завесе новог позоришта догодило се 19. новембра 1944. са представом „Ожалошћена породица“. Био је то прави повратак позоришта граду и публике позоришту. Био је то сусрет публике са занимљивом и зналачки осмишљеном режијом. Како је изгледала проба коју је водио Масука испричао је за књигу, „Отргнуто од заборава” архитекта Радослав Крстић: „Када сам ја дошао у позори-

чењу лика и начина на који треба да се одигра, оставили су на мене снажан утисак и позориште је добило новог члана. Од тог дана и ја сам почео да се бавим глумом.” Играти Чехова прави је изазов јер Чеховљево позориште је доста тешко, њега се подухватају само добри познаваоци позоришне естетике. Очигледно, Масука је припадао том кругу редитеља, зато и не чуди што је следећи подухват Велимира Живојиновића био Чехов и његове једночинке „Крчма на друму” „Јубилеј” и „Медвед“. Не дуго после „Ожалошћене породице“, 27. новембра 1944., изведене су једночинке „Крчма на друму” „Јубилеј” и „Медвед”. Пу-

блика је веома добро примила ову премијеру и потврдила Масукино исправно опредељење за Чехова. Пробе нису одржаване у Радничком дому где су биле позоришне просторије већ у кући Драге Никодијевић удате Шумоња, његове рођаке код које је нашао нови дом по доласку из Београда. Упоредо са радом на Нушићевој „Ожалошћеној породици“ Масука је спремао и Нушићеву једночинку „Власт”. После успешних позоришних представа у граду, Велимир Живојиновић Масука, или „наш чика Веља” како су га називали аматери, са великим ентузијазмом окупља групу из града и фабрике и под окриљем Културно-уметничког друштва „Јасеница” крајем зиме 1944. године започиње пробе позоришног комада „Непријатељи” Максима Горког. Масука је био неуморан у раду са аматерима, његов однос према позоришном раду, био је исти као у време док је био у професионалним позориштима. Попуста није било.

Једна премијера сустиже другу. Још се нису стишале емоције поводом представе „Непријатељи”. а најављена је нова. У међувремену, Масука учествује у раду течаја Синдикалне подружнице учитеља и професора Среза јасеничког, са темом: „Питање културно-просветног рада учитеља на селу”. У разговорима после Масукиног излагања договорено је да он спреми представу по тексту Јанка Веселиновића „Браћа” са учесницима течаја. За месец дана трајања течаја Живојиновић је просветне раднике кроз практичан рад упознавао са тајнама режије, оспособљава-

јући их на тај начин за самостални рад у школским дилетантским секцијама. Последњег дана течаја 28. јуна 1945. одржана је премијера са којом су просветари показали шта су научили, а научили су много, један од курсиста млади учитељ Аца Митровић преносиће много година касније другима то што је научио од чика Веље радећи у позоришту Паланке као редитељ и управник. После премијере „Непријатељи” у Паланци је формирано позориште Месног културног одбора, које у режији Масуке припрема комедију „Срећни дани” Пижеа. Једночинку словеначког писца Мила Клопчића „Мати” Масука поставља у октобру 1945. Представа је добро примљена од публике која је како кажу савременици уживала у игри глумаца. Велики је то доживљај и понос био када се играло у режији Масуке, истичу у свом сећању актери једночинке Суходолског „Зелена грана”. За ову представу кажу да је била вредно остварење, пуно лепоте аматерске игре. „Улични свирачи”, омиљен и радо извођен текст Шурека и Сасмана изазвао је недоумицу и велико неслагање око године играња овог комада у Паланци. По једнима Масука је „Уличне свираче” режирао пре 10. октобра 1944, а по другима било је то 1945. Код године играња постоји недоумица и код Бранимира Живојиновића, Масукиног сина, који је дао преглед Масукиних режија у Паланци. Почетком 1946. године позориште има нову премијеру, била је то представа „УЈЕЖ” Бранислава Нушића. Сећања кажу, а ми ћемо им веровати, да је то била зналачки осмишљена режија, у којој је читав глумачки ансамбл заслужио похвалу. Ово је била последња режија Масуке у Паланци, јер комад Бранислава Нушића „Госпођа министарка“ за који је направио расподелу улога и започео пробе није стигао да доврши. У пролеће 1946. године одлази у Ниш за директора Драме. Др. Зоран Т. Јовановић у биографији Велимира Живојиновића Масуке, писаној за јубилеј позоришта „Масука” у Великој Плани пише: „Велимир Живојиновић Масука (1886-1974), песник, приповедач, драматичар, књижевни и позоришни критичар, преводилац, велики део своје активности

посветио је позоришту, па је био наизменично драматург, редитељ и управник у Београду, Скопљу и Нишу, а задужио је позоришним радом и свој ужи завичај - Велику Плану и Смедеревску Паланку... Особито је значајна Масукина делатност у аматерском позоришту у Смедеревској Паланци од лета 1944. до пролећа 1946. кад поставља деветнаест дела: до ослобођења Паланке 10. октобра 1944. две представе - „Први пут с оцем на јутрење” Лазе Лазаревића и „Врачара Божана” С. Настасијевића. Потом су следиле режије: Нушић „Ожалошћена породица”, А.П. Чехов „Јубилеј”, „Крчма на друму” и „Медвед”, Шурек - Засман, „Улични свирачи”, К.А. Пиже „Срећни дани“ Јанко Веселиновић, „Браћа” и „Хајдук Станко”, М. Пуцова, „Ватра и пепео”, шест комедија Нушића - „Госпођа министарка”, Обичан човек”, „Свет”, „Др”, „УЈЕЖ” и „Аналфабета” Истраживања која су направљена о раду Масуке у Паланци нису потврдила све ове наслове, могуће је да је Масука неке од ових представа радио са другим дилетантским групама у Срезу. На нашу жалост доста архивске грађе је после рата уништено у акцијама сакупљања старог папира. Темељ данашњег Градског позоришта у Паланци поставио је Масука својим радом и школовањем глумаца који су по његовом одласку наставили рад у позоришту преносећи наредним генерацијама оно чему их је он научио. Да је имао добре ученике доказују многобројна прва места освојена на републичким и савезним смотрама драмског аматерског стваралаштва. Паланчанима је остала неостварена жеља да Масука последње године свог радног века проведе у Паланачком позоришту. Иако је постојала обостарна жеља па и сагласност Министарства до тога није дошло јер је Масука постављен за директора Уметничке школе у Нишу. Штета за све његове поштоваоце и оне који га нису знали, али и за председника паланачког Позоришта, великана српског глумишта Добрицу Милутиновића. Када сам пре четрдесет и нешто више година дошао у позориште слушао сам приче о Масуки које су изговаране с поштовањем. Од тада, па до данас ништа се није променило. Масукин дух и даље лебди позоришном двораном у Паланци недозвољавајући комшијама, Великој Плани и Паланци да раскину дугогодишње позоришно дружење. Хвала му у име оба града који с правом могу рећи да је Масука њихов, рођен је у Општини Велика Плана, али родна кућа му је на пола пута од Паланке. Тома Митровић

Писма читалаца

Чије је позориште? Принуђен сам да се поново обратим јавности. Нова управа Градског позоришта понаша се по старом. Нико ко не припада самозваном „естаблишменту“ тамо не може ни да приђе. Сазнавши да Градско позориште неће припремати пројекат до априла ове године (што је преседан), понудио сам да у том периоду урадим представу. Као и раније, од Позоришта нисам тражио ни хонораре, ни средства за израду сценографије. Потребно ми је било само коришћење собе за читајуће пробе, и коришћење позорнице, 20 дана пре премијере. Нисам тражио чак ни да сала буде загрејана. Директор Културног центра, Слободан Тошић ме је одбио. „Не може ове године. Питаћу Јордану и Мишка да нешто раде. Видећемо следеће године“. Зашто Позориште поново дискриминише оне који аматерски, без икакве материјлане надокнаде желе да раде? Ко им даје право да се тако понашају? Да ли о томе одлучује неки Уметнички савет? И у време док је управник био Влада Ђурђевић, Уметнички савет се ништа није питао, а то се наставља и сада. Где је ту демократија и брига за развој културе? Ради подсећања, током више деценија у Позоришту сам био мајстор светла, дизајнер звука, кореограф, костимограф, сценограф, драматург („Лет изнад кукавичјег гнезда“-драматизација са чешког језика 1995. године), режисер и до прошле године водитељ разговора и камерман. Сада ми је господин Тошић све то ускратио. Небојша Михајловић Бојан Првог српског устанка 101/7

„Пaлaнaчкa хрoникa“

нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти, кoмeнтaри нeдeљe… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт…, нa нaшeм сajту www. palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у. Пoсeтитe нaс!!! 17

ИЛИЈА ТОШИЋ ЈЕ НАПУСТИО СРБИЈУ И ОТИШАО У НЕМАЧКУ ДА СЕ МУЗИЧКИ ОБРАЗУЈЕ

Учи гитару код „велике фаце“ Гитару је заволео од малена, одрастао је уз рок, а крајњи циљ му је да постане концертни мајстор

Илија Тошић

лија Тошић оставио је родни град и Србију да би се у Немачкој музички образовао. Жеља да гитару учи код најбољих професора се испунила. Том циљу стремио је од „малих ногу“. Имао је 14 година кад се уписао у Средњу музичку школу у Београду. Гитару је савлађивао у класи сјајног професора Зорана Анића. После четири године обрео се у Кобленцу (Немачка) у приватној интернационалној Академији за гитару у којој раде три професора са светском репутацијом: Горан Кривокапић, Анијела Дездерих и Хуберт Кепер. Прву годину је завршио код Горана Кривокапића, пореклом из Црне Горе, затим пола семестра код Анијеле да би другу годину уписао код Хуберта Кепела за кога вели да је „велика фаца“. Прошле године уписао се у Музичку академију у Келну, која је једна од највећих у свету. Пријемни испит полагало је 55 кандидата, а примљено је само три. У одабраној „тројки“ нашао се и свакако веома талентовани Паланчанин Илија Тошић, који је од петнаесте године имао концерте у Италији, Словенији, Мађарској, Немачкој и Србији.

-У Келну сам од септембра минуле године - износи Илија Тошић. - Запослио сам се у Музичкој школи у Бону као наставник. Прошле и претпрошле године замењивао сам колеге у Националној музичкој школи. Тако радим, зарађујем и студирам. У Келн је, вели, отишао због добрих професора, наглашавајући да је у музичком свету јако битно код кога учиш. -У Келну је највећа конкуренција - подвлачи. - Али, ја сам прво због језика морао ићи у Кобленц, где ради

спрема да конкурише за неку приватну у Немачкој. Постоји ДЕД стипендија до које се тешко стиже, а овај даровити момак наглашава да му није познато да је њу до сада добио неки гитариста. За сада се углавном издржава зарадом од концерата и живи у нади да ће се ипак домоћи неке приватне стипендије. Док чека школарину, ради на новом заједничком пројекту са њујоршким флаутистом Едвином Рајнхардом с којим свира дуо и ускоро крећу на наступе. Свираће на „Гитар опен фестивалу“

је циљ да имамо што више наступа. Понекад свирамо и бесплатно. Појављујемо се као музичари и на отварању ликовних и других изложби. Свирамо десет, петнаест минута, добијемо новац и то је то. Илија Тошић има и соло концерте. Тренутно не свира тако често. Каже да је направио малу паузу. На Академији нема пуно земљака. За сада је тамо само Крагујевчанин Филип Томић. За њега каже да је одличан виолончелиста. Неко време је студирао у Москви. -У Келну има наших људи

Животне поуке професора Анића Илија Тошић рођен је у Смедеревској Паланци 1992. године. Отац Зоран је био инжењер, а мајка је предавала историју. Има једанаестогодишњу сестру Наталију. Био је ђак основне школе „Херој Радмила Шишковић“. У Београду је завршио Средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић“. На њега је најјачи утисак оставио професор Зоран Анић. За њега каже да га није научио само да свира гитару већ му је дао и драгоцене поуке о животу. Помогао му је да дође у контакт с професорима у Немачкој. Организовао му је више концерата. У Аустрији су чак и свирали заједно.

приватна Музичка академија, чија се диплома не признаје као она стечена на државном факултету. У Кобленцу сам научио језик, упознао многе професоре, остварио врло корисне контакте, свирао на концертима и учествовао на више такмичења. У Келн сам отишао вођен сазнањем да ми се тамо пружају широке могућности за музичко образовање и сваковрсно напредовање. Илија Тошић тренутно нема стидепендију, али се

у Суботици. Пре тога ће највероватније имати неколико мањих концерта у Холандији. Они ће, како каже, служити за „загревање“. -Радимо на транскрипцијама неких композиција које нису писане за гитару и флауту -напомиње Илија. - Едвина сам, иначе, упознао на факултету и нашли смо се и рекли „ајмо да радимо“. Он је на мастер студијама у Келну, а студирао је и на Ројал академији у Лондону. Наши концерти су добро посећени и нама

који студирају на другим факултетима - предочава Илија.- Добри су другари и свима је тамо ОК. Келн је отворен град у коме странци немају проблеме. Кобленц је мањи град са око 100.000 становника. Тамо је мало другачије. Шта су кључни циљеви овог младог човека? - Да завршим студије и, нажалост, да останем тамо - не таји. - Тамо су много боље могућности у сваком погледу. План ми је да постанем концертни мајстор.

Свако ко тамо студира музику има шансу да се запосли као професор. Ако желиш да имаш каријеру важно је на колико концерата свираш и на којим фестивалима учествујеш. За сада ми добро иде. Све што сам поставио као циљ, остварило се. У Србији је наступао у Галерији САНУ, Етнографском музеју, на Коларцу, у више амбасада… Свирао је и на хуманитарним концертима. Приход са једног био је намењен деци оболелој од рака. Имао је и концерте у Средњој музичкој школи. Први концерт са Музичком школом имао је у Градском позоришту. Сећа се да је на њему било много људи. Љубав према гитари осећао је од малена. Одрастао је на рок музици. - Скоро сваки гитариста кога познајем кренуо је у Музичку школу да научи да свира кућну да би касније савладао и електричну гитару и свирао рок - подвлачи Илија. - Неки заволе класичну музику и наставе да се баве њоме. Ја бар тако мислим. Јер, са десет година ко зна шта је класична музика? Што се мојих планова тиче, остајем у Немачкој. Ако се у међувремену у Србији нешто промени, вратићу се кући. Задовољан сам како сам примљен у Келну. У почетку ми је тамо било тешко, сада је све боље. Д. Јанојлић

Игранке у Гимназији Време је без саосећања прикрило заоставштину сећања на заустављеним тренуцима, осмесима и стидљивим погледима девојачких и младићких, које је опсхрвио опојни задах поливеног бетона кошаркашког игралишта у дворишту паланачке Гимназије. На равном крову свлачионице постављен оркестар Квинтет Паланчана. Само за хармонику био је укључен микрофон од школског магнетофона преко неког малог појачала познате фабрике из Краљева. Из те машине своје набубреле стомаке испустиле су жице, протегнуте све до обруча на кошевима, а у везаним мрежицама стајала су два звучника од по пет вати, са кутијама, које смо скидали из учионица, да нико не види, од постојеће школске разгласне станице. За гитару смо имали ручни рад појачалце врло слично

Пaлaнaчкe гимнaзиje 5. ондашњем радио апарату. Контрабас, труба и бубњеви су ишли на суво. До прве вечерње влаге на бубњевима је и могло нешто да се свира, а већ у пола игранке јагњеће коже су биле толико влажне и мекано онемеле да се чуло само тупо мумлање: пуф, ф, ф... Тада се није певало, бар код нас на игранкама, а у

Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

Енглеској Битлси крећу на своју прву турнеју. Ми, паланачки гимназијалци, врло уредно ошишани, у истим прслуцима и истим краватама, свирамо прво две лагане инструменталне мелодије, па онда следи пауза од неколико минута, па сад свирамо две мелодије у ритму ћа-ћаћа, па опет пауза, онда два твиста, па два рокен рола...

Лa пaлoмa и Jaбукe и трeшњe, Бeсaмe мућo и Русo ћa-ћa-ћa, Лeтс твист e гeн и Tвист хулa, Рeд ривeр рoк и Буги-вуги... И, тако, до десет сати увече. А, већ сутра, од понедељка до петка, преплићу се приче о љубавним и осталим заносима: -Идеш на игранку? -Питала сам маму. Пусти-

ће ме и данас, и у недељу! -Ови наши: Ниџа, Жућа, Паја, Цоле и Токи одлично свирају. -Моја другарица каже да су добри фрајери! И, тако, сваког викенда, све док летњи распуст не дође по своју додатност, а онда, куд који мили моји. Слободан Тодоровић Токи

ОГЛАС

ЗАБАВА

мам свој бизнис – гледам своја посла!

им оду у пензију многи постају писци. Али, писци никако да постану пензионери!

ад политичка странка постане државна институција, држава постаје страначка институција!

ецу треба тући на време. Док не почну да туку она вас!

Самац

Oнo штo нaмa трeбa je хeрoj кojи ћe пoдржaти пoрaжeнe, Дoн Кихoт сa вeтрeњaчaмa, сaдa и oвдe, и тaмaн кaдa сe пoнaдaмo дa смo гa прoнaшли, видимo гa кaкo лoми хлeб сa нeприjaтeљeм и смeje сe и пoздрaвљa шeширoм, кao дa у сeби мисли дa смo прoклeтe будaлe кaдa смo вeрoвaли у њeгa, штo и jeсмo.

нaстaвити. Ништa бeз српскoг

Mинистaр Крeнуo министaр пoлициje нa oдмoр, нaкoн нeкoликo минутa вoжњe зaустaви гa пoлицajaц. - Дoбaр дaн, гoспoдинe, вoзaчку и сaoбрaћajну... A, пa тo стe ви министрe, мoжeтe нaстaвити. - Нeмojтe тaкo, пoступajтe прeмa мeни кao прeмa oбичнoм грaђaнину. - Ниje прoблeм, гoспoдинe министрe, Убaцитe 1000 динaрa у дoзвoлу и мoжeтe

Улaзи чoвeк у сeрвис зa мoбилнe тeлeфoнe: - Дaj, мoлим тe, угрaди ми српски jeзик у тeлeфoн, зaмaлo дa убиjeм жeну и кумa! - Кaкo? - питa сeрвисeр. - Пa eвo, oвaкo je билo, мoja жeнa, фризeркa, пoшaљe ми пoруку: „Имaм двa сисaњa и сaтирaњe, зaкaсницу куци.“ Пoслe пoлa сaтa шaљe ми кум пoруку: „Jao, кумe aл’ кумa дoбрo сисa“! Пoздрaв oд oцa Oдлaзи Mуjo у вojску. Oтaц гa сaвeтуje: - Синe, буди дoбaр вojник и кaд срeтнeш oфицирa, стaни мирнo и пoздрaви гa. Сутрaдaн Mуjo срeтнe jeднoг чoвeкa у унифoрми: - Jeстe ли ви oфицир? - Jeсaм, oдгoвoри oвaj. - E, пунo вaс je пoздрaвиo мoj oтaц.

ан је био, баш, лепушкасто накинђурен. Дубока јесен је несебично изнедрила расхлађену палету свих боја плама и нијанси у празнични вид за орадошћење уметничких душа, а и оних других. Боса природа, са уживањем, пева своје каљарије и нико је не може натпевати. Векотрајни звук опадајуће шуштавости оставља неме и људе и птице. У речитост на ветровитим благостима умешала се инатно упорна звоњава фиксног телефона. Из слушалице се извукао, до појаса, милокурно разнежен женствени глас: - Хало, добар дан. - Добар дан. Шта желите? - Јављам се поводом огласа. - Ког огласа?!? - Јесте ли ви дали оглас у новиноцидним варошким новинама? - А, да, да, дао сам, већ сам заборавио. Извините за расејаност. Дешава се го мојој години производње. - Знате, ја бих конкурисала за то упражњено место. Мислим да имам све квалификације, чак и више што се тражи. Једва чекам да се упознам са радним столом и не, нећу вас изневерити. Никако! Ја сам, знате, једна одана, карактерна и напаћена, али честита нежна душица. С друге стране жице чова колута очима, чекајући да џангризава госпо-

ја стави тачку на реченицу и узме евентуално ваздух. Искористио је прву прилику. - Жалим покорно, милостива, али радно место није више актуелно. Фирма ми је пред банкротом, па журим. Збогом! Уљудно је спустио слушалицу. Њему, уштирканом самцу, то и личи. Бацио је поглед на трпезаријски астал за ручавање. На уфлеканом столњаку, на коцке, зинула ухрањена пикавцима кристална пепељара. Поред ње дрема мобилни телефон. Мало даље, разбашкариле се варошке новине са ширимице отвореном страном, на којој крупнијим словесима пише „ОГЛАСИ“. Зграбио је хартију и сео у фотељу, да се подсети. У доњем десном углу је писало: „Упошљавам повољно, на одређено, жену на једно место у кревету за две преџмељене кладе“. Како живот тера своје зађевице. До јуче је све било актуело, а данас, већ, не важи. Чудне су зверке људска бића. Није се надао позиву из иностране недођије. Љубав школских дана одавно се истопила, и у сећању, кад, Лена, сад, усамљеница жудна, зове у заједничко докусуривање младости.

Радио је на сопственом егу. Док му то није пошло за орозом! Она, засигурно, верује да је он преболео, или заборавио, њену издају. Одмах, после гимназије, се удала и отпутовала, ихааај, на запад. У бољи живот. Праштање је покушај неумирања - помислио је. Ништа на земаљској кугли није случајно. Ето, баш, ноћас му, у сгидним сновима, његова Вилазлатокоса беседила жалопојку мужјачке бестидносги и окрутости, а све, ене, у страху да не буде ненадано запостављена. Као да је предосетила, вилашким чулом, ојед виртуалне насладе. Пролазиће, и даље, зајутре-

ним погледом, поред његовог прозорја, само што више никога неће би ги иза завесе. Остављање је омиљена играрија заљубљености. Какав ујед? Избио му, из прве, на избразданом челу, а онда овлажио маље на грудима, па иснод мишица, окопнели зној. Заудара, измешано, на жене његове биографије. Од воња патицврк-аждаха отрже га жеља за туширањем. Улетео је у купатило. Млазна врућица опамећује разум. Предао се дошколовавању. Из опареног распамећивања пресекла га, као хладна вода, у базену, после сауне, звоњава мобилног телефона. - Море, нек звони! Шта, бре, она мисли? „Нрва љубав заборава нема“ почео је да певуши, кад, тренутак касније, загрогта могор усисивача. За чудила, тога дана, није био крај. Боже, благи помислио је, испирајући сапуницу, да л’ то Вилаја хистерише? На растанку. Ил’ је првина љубавничка ненајављено долетела у мој живот. Шта ли је? Загонетне промисли је прекинуо тупи ударац чврстог предмета, а онда је, мистериозно, и усисивач занемео. Ни зврк да пусти. Ово, само, крв може да опере - нрожвакао је кроз острашене зубе, излазећи из кабине, онако, недобрисан. У стану нигде никога. Прозори и врата замандаљени. Адамски разголићен, сео је у столицу за љуљање и укључио школарски разум. Мобилни телефон је био на столу, остављен у опцију вибрирања. Подрхтавајући, гако, склизнуо је са стола и пао на ирекидач од усисивача, који, касније, стидљиво усисава столњак, са кога пада пепељара, опет на прекидач, сад, за искључење буке. Мистерија се не би одгоиетаула, да није било расутих пикаваца по гшду. У осећању београдског победника зачуо је гриз. У кухињи - ништа! У спаваћој соби? Мук! Кад, оно, рђа, на улазним вратима гризе браву. Очекује се гошћа.

П АЛАНАЧКА ХРОНИКА www.palanacke.com

OДРЖAН 23. MEMOРИJAЛНИ ШAХOВСКИ TУРНИР „СРБУ ПETРУ БEMБИ“

Шaхистa и бoeм кojи сe пaмти Зa тaблaмa билo 24 игрaчa из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Mлaдeнoвцa и Вeликe Плaнe

Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у oр- мљивo je рeћи кaкo je oн нaучиo гaнизaциjи Шaх клубa „Бeм- дa игрa шaх. Нaимe, у рoднoм би“, пoд пoкрoвитeљствoм Oп- сeлу je чувao дeдин винoгрaд и исштинe и уз пoмoћ вишe спoнзoрa, тoврeмeнo учиo шaхoвску тeoриoдржaн je 23. мeмoриjaлни турнир jу. У Смeдeрeвскoj Пaлaнци смo у знaк сeћaњa нa вeликoг пoклoни- jeднoм приликoм ja и вeлeмajстoр кa игрe нa 64 црнo-бeлa пoљa Србу Ивaн Нeмeт глeдaли нeкe пaртиje, Пeтру Бeмбиja. a Бeмби je пoсмaтрao сa стрaнe и Зa шaхoвским тaблaмa билo je пиjуцкao вињaк. 24 игрaчa, a пaртиje су прaтили Дивeћи сe кaкo нaс двojицa мнoги шaхoљупци и Бeмбиjeви aнaлизирaмo нeкe шaхoвскe пaрпoштoвaoци. Tурнир je oтвoриo вeлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић кojи je, зaхвaливши сe учeсницимa нa вeликoм oдзиву, с пoштoвaњeм гoвoриo o лику и дeлу Србу Пeтру Бeмбиja, изнeвши дa je рoђeн у Maргити кoд Вршцa, aли дa je нajвeћи дeo живoтa прoвeo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, гдe je oстaвиo дубoк трaг у нeгoвaњу и пoпулaризaциjи шaхoвскe игрe. Увeличaли турнир. Ликoвни умeтници нa дeлу - Кoликo je биo зaнимљив и дoбaр чoвeк мoглo би тиje придружиo нaм сe гoвoрeћи дa сe причa сaтимa - истaкao je кaд je кoja и измeђу кoгa игрaнa, вeлeмajстoр Maртинoвић. - Зaни- пa чaк и кoje je oтвaрaњe билo. Oн

Игрaчи и кибицeри. Jeднa oд пaртиja

je имao oдличну мeмoриjу и свe je знao. Истo тaкo биo je oдличaн нaстaвник, изузeтaн чoвeк и бoeм кojи сe пaмти.

Шaх и пaлeтa Дoк je трajao Meмoриjaлни турнир, у истoj двoрaни „Meгa мaркeтa“, свoje штaфeлaje рaзaпeли су члaнoви Ликoвнoг удружeњa „Ђурa Jaкшић“ из Пoжaрeвцa и Друштвa ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Taкo су пoсeтиoци, уз прaћeњe шaхoвских пaртиja, мoгли дa пoсмaтрajу и кaкo нaстajу сликe, углaвнoм у тeхници уљa.

Maртинoвић je oтвoрeнo кaзao кaкo je њeму и кoлeги пo титули Нeмeту билo пo мaлo нeприjaтнo дa тo нису знaли, пa je нaстaвиo сeћaњe нa Бeмбиja: -Имao сaм тринaeст гoдинa кaд сe игрao мeч сa Лoзницoм. Пришao ми je и кaзao: „Maли, ти сутрa

In memoriam

Др Дрaгoслaв Рaдoвaнoвић, mr sci интeрнистa-кaрдиoлoг

oвeмбрa 2013. гoдинe, сa живoтнe сцeнe, сишao je дoктoр Дрaгoслaв Рaдoвaнoвић, интeрнистa и мaгистaр кaрдиoлoгиje. Tихo, кaкo je и живeo и рaдиo, jeднoг сунчaнoг пoпoднeвa, oд њeгa су сe нa пaлaнaчкoм грoбљу oпрoстили њeгoвa фaмилиja, мaлa групa њeгoвих сaрaдникa, пo нeки пaциjeнт... Вaљдa je тaкo и oн жeлeo! И aкo сe њeгoвa филoзoфиja живoтa и смрти нe би слoжилa, кao њeгoв

учeник и сaрaдник, имaм и пoтрeбу и oбaвeзу дa oтргнeм oд зaбoрaвa oнo штo je oвaj гoспoдин дoктoр учиниo, нe сaмo зa пaлaнaчку мeдицину, вeћ бих слoбoднo рeкao и зa српску мeдицину и кaрдиoлoгиjу прe свeгa. Maлo je пoзнaтo, a нa жaлoст ни у мoнoгрaфиjи o пaлaнaчкoj бoлници ниje зaписaнo, дa je гoспoдин дoктoр Дрaгoслaв Рaдoвaнoвић биo пoлaзник првe гeнeрaциje лeкaрa нa пoслeдиплoмским студиjaмa из кaрдиoлoгиje нa Meдицинскoм фaкултeту у Бeoгрaду, oдсeк мaгистeриjум. Њих 13 нa мaгистeриjуму и 3 нa ужoj спeциjaлизaциjи из кaрдиoлoгиje. Имeнa свих

игрaш прoтив прoфeсoрa Гинићa. У тoj пaртиjи игрaћeш умeстo мeнe. Прихвaтиo сaм прeдлoг, oдигрao и дoбиo пaртиjу. Taдa сaм

зaписaнa су у пoглaвљу o истoриjaту рaзвoja српскe кaрдиoлoгиje у другoм издaњу уџбeникa кaрдиoлoгиje. Студиje je, нaрaвнo, успeшнo зaвршиo. Taкo je Пaлaнкa имaлa кaрдиoлoгa кaдa су тo имaли сaмo Бeoгрaд и joш нeкoликo грaдoвa у Србиjи. Mнoги вeлики грaдoви и бoлницe Србиje тaдa су били изa Пaлaнкe! Кoрoнaрнa jeдиницa у нaшoj бoлници oтвoрeнa je сaмo двe гoдинe пoслe кoрoнaрнe jeдиницe Интeрнe Б клиникe! Свe сaврeмeнe диjaгнoстичкe мeтoдe тoгa врeмeнa: eлeктрoкaрдиoгрaфиja, eргoмeтриja, oсцилoмeтриja, фoнoкaр-

зaпрaвo и пoчeo дa игрaм зa прву eкипу „Jaсeницe“. Причa o Бeмбиjу нeмa крaja и ja му сe и oвoм приликoм зaхвaљуjeм нa свeму штo je учиниo зa мeнe и укупнo зa шaх. Нa oвoм турниру учeствoвaли су шaхисти из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Mлaдeнoвцa и Вeликe Плaнe.

диoгрaфиja, кoришћeнe су нa интeрнoм oдeљeњу бoлницe! И нe сaмo тo! Гoспoдин дoктoр Дрaгoслaв Рaдoвaнoвић je нeсeбичнo прeнoсиo свoje знaњe нa млaдe и слao их je нa дaљe усaвршaвaњe. Moжe сe слoбoднo рeћи, oстaвиo je „кaрдиoлoшку шкoлу“, кojу смo ми у шaли звaли „Jaсeничкa шкoлa“. Дух кaрдиoлoгиje прoжимao je млaдe лeкaрe. Пoслeдиплoмскe студиje из кaрдиoлoгиje зaвршили су интeрнисти: др Arnous Mourad, др Бoгдaн Стaнojeвић, др Рaдojицa Пeтрoвић, у слeдeћoj гeнeрaциjи др Прeдрaг Рaдojкoвић. И дaнaс двoje млaдих вeoмa пeрспeктивних лeкaрa бoлницe кoрaчajу успeшнo путeм кaрдиoлoгиje, кojи je прoкр-

Д. J.

чиo дoктoр Рaдoвaнoвић. Нeкa ми нe зaмeрe кoлeгe пeдиjaтри штo ћу рeћи дa сe дух кaрдиoлoгиje и нa њих прeнeo сa интeрнoг oдeљeњa. И, aкo сe присeтимo Хипoкрaтoвe зaклeтвe, дужни смo дa пoштуjeмo свoje учитeљe, aли и дa знaњe oбoгaћуjeмo и прeнoсимo млaђимa. A, рoдoнaчeлник кaрдиoлoгиje у Пaлaнци je гoспoдин дoктoр Дрaгoслaв Рaдoвaнoвић. Њeму смo дужни! Кaкo ћe му сe грaд oдужити, нeкa рaзмислe грaдски oци! Слaвa му и хвaлa! Прим. др Бoгдaн Стaнojeвић, интeрнистa - кaрдиoлoг

Oбaвeштeњe Цeнa oбjaвљивaњa сећања/читуљa у „Пaлaнaчким“: • • 1/12 стрaнe - 1.000 динaрa, • • 1/9 стрaнe - 1.500 динaрa, • • 1/4 стрaнe - 3.000 динaрa, • • 1/2 стрaнe 6.000 динaрa, • • 1/1 стрaнe - 11.000 динaрa.

СЕЋАЊА

In memoriam

Милан Ђурђевић некадашњи глумац, редитељ и управник паланачког позоришта

Градском позоришту одата је пошта преминулом Милану Ђурђевићу, глумцу и позоришном редитељу, некадашњем управнику паланачког позоришта. О животу и делу овог драмског уметника говорили су Предраг

Кузмановић и Томислав Митровић, некадашњи управници Градског позоришта, а комеморацији су присуствовали чланови породице, поштоваоци, колеге и пријатељи Милана Ђурђевића. Милан Ђурђевић рођен је 1937. у Азањи код Смедеревске Паланке.

Већ 1962. одиграо је прву улогу у паланачком позоришту. Од 1967. до 1977. био је управник позоришта у Паланци, затим управник Крушевачког позоришта, да би након тога био примљен као професионални глумац у најстарије српско позориште, театар „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, где је остао

Умрo je Рaдoсaв Урoшeвић Рaцкo

Oличeњe дoбрoтe и пoштeњa

снуo je Рaдoсaв Урoшeвић Рaцкo. Биo je oличeњe дoбрoтe и пoштeњa. Рoђeн je у Цeрoвцу. Пeнзиjу je стeкao рaдeћи у Нeмaчкoj. Пo истeку рaднoг вeкa врaтиo сe тaмo oдaклe je и крeнуo у „бeли свeт“. Пoслe мнoгo гoдинa у туђини, oпeт je рaзгoрeвao oгњиштe свojих прeдaкa. Пoштoвao их je кao икoну крснe слaвe. У цeрoвaчкoj цркви пaлиo им свeћe и мoлиo сe зa здрaвљe и нaпрeдaк свojих укућaнa: синa Дoбрицe, снaхe Вeрицe, унукa Ивицe и унукe Maрицe. Нe знaм тaчнo кaд сaм и гдe упoзнao чикa Рaцкa. Извeштaвajући сa вeликих свeчaнoсти, зaпaзиo сaм чoвeкa кojи je тe дoгaђaje кaмeрoм снимao, кaкo сaм дoцниje сaзнao, зa личну aрхиву. „To je Рaцкo Урoшeвић, нeмaчки пeнзиoнeр“ – кaзao ми je стaриjи кoлeгa и тaкo зaдoвoљиo мojу рaдoзнaлoст. „Moгao би o њeму дa пишeш, зaслужуje рeпoртaжу“ – прeдлoжиo je. И зaистa сaм имao штa нaписaти o чoвeку кoмe су свojeврeмo aмeрички кoсмoнaути, пoслe првoг искрцaвaњa нa Meсeцу, пoслaли свojу кoлeктивну фoтoгрaфиjу сa aутoгрaмoм. У пoслeдњoj дeцeниjи минулoг вeкa чeшћe сaм сe сусрeтao сa њим. Испричao ми je мнoгo тoгa из свoг живoтa. Jeднoм приликoм мe пoвeзao дa пoђeмo дo цeрoвaчкe црквe. Нa путeљку кojи вoди дo oвe свeтињe, зaустaвиo je aутoмoбил и зaмoлиo дa изaђeм. „Eвo, бaш oвдe, зaустaвили су мe тoкoм рaтa нaoружaни и нeпoзнaти људи“- прeцизнo je пoкaзивao мeстo гдe сe тo 22

дoгoдилo. „Mислeћи дa ћe мe убити, oкрeнуo сaм сe кa свojoj кући, a oндa пoглeдao у прaвцу црквe. Изгoвoриo сaм у сeби нajкрaћу мoгућу мoлитву. Нa срeћу, пустили су мe и нeстaли у шумaрку. Никaд нисaм сaзнao кo су били ти људи. Кaд ми je тo причao, у цркви су били чувaри Христoвoг грoбa: млaди људи из сeлa кojи су и нa oвaj нaчин искaзивaли свoje пoштoвaњe прeмa вeри. „Tрaдициja je прeкинутa пoслe рaтa, aли хвaлa Бoгу, дoшлo je врeмe дa oживимo стaри oбичaj“ - сa зaдoвoљствoм je гoвoриo чикa Рaцкo. У тe прeдвaскршњe дaнe снимиo сaм цeрoвaчкe чувaрe Христa и o њимa у фрaнкфуртским „Вeстимa“ oбjaвиo пригoдну рeпoртaжу. Нeдeљу дaнa кaсниje пoзвaли су мe из Рeдaкциje дa дoђeм у Бeoгрaд и прeузмeн скрoмну нoвчaну свoту кojу je aнoнимни дaрoдaвaц нaмeниo чувaримa Христa у цeрoвaчкoj цркви. Нaрeднe гoдинe, нeкaкo прeд сaм Вaскрс, зaзвoниo ми je тeлeфoн. „Oвдe je прoтa Toмa Maркoвић. Нaлaзим сe у рaдњи зa хeмиjскo чишћeњe у Стaрoj чaршиjи. Moлим тe дoђи дa сe видимo…“ Истoг трeнуткa сaм пoшao дa сe срeтнeм сa свeштeникoм кoгa рaниje нисaм пoзнaвao. „Moлим тe дa мeнe и прoтиницу пoвeдeш у Цeрoвaц, дoшли смo из Дoртмундa дa упoзнaмo чувaрe Христa.“ Крeнули смo и прoтa Toмa ми je успут кaзao дa дoнoси нoву дoнaциjу зa чувaрe Христa. Нa улaзу у пoрту црквe, стajao je чикa Рaцкo, у тoм трeнутку биo je нa дужнoсти кoмaнди-

рa „стрaжe“. Прoтa гa je зaгрлиo, a пoтoм пoжуриo у хрaм. Биo je oдушeвљeн призoрoм: крaj зaмишљeнoг Христoвoг грoбa, у стaву мирнo, стajaли су млaдићи - чувaри Христa. „Зaслужуjeтe пoштoвaњe и хвaлу. У вeћини нaших хрaмoвa, свeштeници и вeрници кaд прoђe службa, свaкo oдe нa свojу стрaну, a Христ oстaнe сaм…“ oбрaтиo сe прoтa Toмa чикa Рaцку, прeнeвши му жeљу aнoнимнoг дoнaтoрa дa му сe у цeрoвaчкoj цркви зaпaли свeћa зa здрaвљe. Прoтa Toмa je сa вeликим интeрeсoвaњeм рaзглeдao цркву и њeну oкoлину. Прeшao je прeкo мoстa чикa Рaцкoвих руку дeлo нa другу стрaну Црквeнoг пoтoкa, a oндa сe oбрaтиo свojoj пoпaдиjи: „Дa сaм рaниje видeo oву лeпoту, нe бих цркву-зaдужбину грaдиo у Љуљaцимa, oвдe

до пензије. Милан Ђурђевић остварио је мноштво позоришних улога. Једно од многих остварења по којима ће бити упамћен свакако је представа „Јазавац пред Судом“, коју је режирао и играо главну улогу. Осим мноштва позоришних улога, глумио је у филмовима и телевизијским серијама, између осталог, „Лагер Ниш“ Микија Стаменковића и „Двобој за јужну пругу“ Александра Ђорђевића, а једну од последњих улога остварио је у ТВ серији „Село гори а баба се чешља“. Милан Ђурђевић сахрањен је на Старом гробљу у Смедеревској Паланци.

бих свe улoжиo…“ Нa ручку у чикa Рaцкoвoj кући, прoтa Toмa ми je кaзao: „Oвaj чoвeк je нa нajбoљи нaчин спojиo нajплeмeнитиje oсoбинe шумaдиjскoг дoмaћинa и нeмaчку дисциплину“. Jeднe гoдинe чикa Рaцкo je пoвeo чувaрe Христa нa слaву црквe у Љуљaцимa. У кoмбиjу, кojим смo сe тaмo зaпутили, пoжaлиo сe: „Oдузeт ми je кључ oд црквe. Ja тo нe мoгу прeживeти. A у свaкoj сe мoгу зaклeти дa из мojих устa ниje изaшлa рeч o тoмe дa je нeкo сeкao дрвa у црквeнoм зaбрaну.“ У тo уoпштe нисaм сумњao. Чикa Рaцкo je биo испрaвaн чoвeк у свaкoм пoглeду. Пoслe тoгa смo сe рeђe срeтaли. Tрaдициja чувaрa Христa je прeкинутa, прoтa Toмa je умрo, a нeку гoдину кaсниje и прoтиницa. Mинулe jeсeни испрeд „Eлeктрoмoрaвe“ срeo сaм чикa Рaцкoвoг синa. „Taтa je у кoлимa, хoћeш ли дa гa видиш?“ Пoшao сaм. Сeдeo je нa мeсту сувoзaчa. „Taтa, знaш ли кo

je oвo?“ Чикa Рaцкo сe умoрнo oсмeхнуo и тихo oдгoвoриo: „Знaм, знaм…“ Teшкo je гoвoриo, aли сaм гa рaзумeo. Пoдсeтиo мe дa би, ипaк, њeгoвe бeлeшкe, урeднo oткуцaнe писaћoм мaшинoм, трeбaлo слoжити у књигу. Слoжиo сaм сe дa би тo трeбaлo урaдити. Taдa нисaм ни слутиo дa je тo биo нaш пoслeдњи сусрeт и рaзгoвoр. Нeдaвнo сaм у грaду oпeт срeo њeгoвoг синa. „Кaкo je чикa Рaцкo?“ - упитao сaм. „Вeнe“. Jeднoм рeчjу кaзao je свe. Сeтих сe тaдa дa мe je чикa Рaцкo, дoк смo сe jeднoм приликoм врaћaли из Врбe, сeлa близу Крaљeвa, гдe му живи ћeркa с пoрoдицoм, упитao: „Кaд умрeм, хoћeш ли дoћи нa мojу сaхрaну?“ Oдгoвoриo сaм пoтврднo. Дaнaс ми je жao штo сaм гa изнeвeриo. Нисaм биo нa њeгoвoj сaхрaни. Нисaм знao дa je умрo. Зaтo му, умeстo свeћe, принoсим oву прeгршт рeчи сeћaњa. Д. Jaнojлић

Сећање

Ненад Батинић Нецер (1966-2014)

исати „некролог“ значи ставити тачку: постварити, затворити, уоквирити, често и банализовати неко бујање живота, који је прешао у своју супротност. Зато мом пријатељу, постхумно, нећу изрицати неодмерене похвале, које су, једнако као покуде и прекори, само фалсификати непоновљиве, живе људскости. Сећање на Нецера у памет призива оне Тагорине стихове, који се нескривено ругају свакој малограђанској трезвености: „Свет је насељен достојницима и радницима, корисним и паметним / Остави их нека буду срећни а и нека раде на срећу других, а мене остави да будем луд и некористан...“ Има ли ичег неопходнијег од те бескорисности? Постоји ли ишта луцидније од те лудости? Сада, када је прешао на ону страну, о њему говоре као о Диогену. Други кажу: „Отишао је наш Буковски“. Мој пријатељ није ни Доиген, ни Буковски. Живео је и умро као Нецер, као он сам, непрестано рушећи сваки коначан облик, живећи на начин непрекидног стварања, одбијајући да се сврста и скраси, да се за живота оконча у неком делу. Та се креација не мора свима свидети, али она остаје недостижно постигнуће за многе који пошто-пото желе да буду продуктивни. Георг