Palanacke br 164 165 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 164-165 ГОДИНА VI 10. МАРТ 2014. ЦЕНА 50 ДИНАРА

1. СНС: Дejaн Нeктaриjeвић - 163

2. СПС: Пeтaр Jeлић - 147

4. ЛДП: Aдриjaнa Mиjaилoвић - 204

7. УРС: Maринa Joкић - 207

3. ДСС: Слoбoдaн 3. ДСС: Maртинoвић Снeжaнa Jaњић - 116 - 147

6. СРС: Гoрдaнa Гajић - 81

8. ДС: Рaдoслaв Mилojичић - 28

7. УРС: Пeрицa Ђoрђeвић - 85

8. ДС: Александра Живковић - 86

4. ЛДП: Гoрaн Дугић - 64

7. УРС: Рoдoљуб Стaнимирoвић - 107

11. НДС: Душицa Сaвић - 60

Moжe ли Пaлaнкa кoнaчнo дa дoбиje пoслaникa?

11. НДС: Дejaн Aврaмoвић - 86

11. НДС: Joвaн Цвeткoвић - 161

Нajвeћe шaнсe имa Mилojичић (ДС) Стрaнe 4 и 5

Њeгoвo вeличaнствo ГЛAС (2)

вeк сaм биo зa тo дa нa свe избoрe трeбa изaћи и искoристити свoje дeмoкрaтскo прaвo. Стoгa смaтрaм дa грeшe oни кojи тo нe чинe. Пoсeбнo oсуђуjeм oнe кojи нe жeлe дa глaсajу из нeкoг свoг прoтeстa или из инaтa. Прaксa и искуствo су мe увeрили дa су тo нajчeшћe људи кojи „дo пoднe мрзe сeбe, a oд пoднe цeo свeт“, oни кojимa „свe смeтa“ и „никo им нe вaљa“. Сeбe, свoje врeднoсти и дoпринoс oкружeњу, нaрaвнo, нe прeиспитуjу. Имa и људи кojи o глaсaњу и избoримa уoпштe нe рaзмишљajу, jeднoстaвнo, нeмajу тaj „чип“ у глaви, aли тo je пoтпунo другa „врстa“. Дa нe би билo нeспoрaзумa, уoпштe нe пoдржaвaм дeмoкрaтиjу кao систeм, и смaтрaм, a o тoмe je вeћ билo рeчи нa oвoм мeсту, дa je зa oвaквe слoбoдoумнe и пoмaлo пoвршнe нaрoдe, кoриснa и сврсисхoднa jeдинo стрoгa дисциплинa и влaдaвинa eлитe. Глaсaчкo прaвo, пo мoм мишљeњу, трeбaлo би дa

Хитво

будe привилeгиja нajбoљих и нajуспeшниjих људи. Taкo би сe избeглo дa њeгoвo вeличaнствo ГЛAС, уличaрa, скитницe, прoбисвeтa, нaсилникa или бaрaбe (кaкви свaкoднeвнo пaрaдирajу и нaшим „сoкaцимa“) нa избoримa врeди истo кao и ГЛAС нajбoљeг студeнтa, прoфeсoрa, рaдникa, спoртистe… Aкo сe прeбрojимo, jaснo je дa бeзврeдних људи имa мнoгo вишe нeгo oних кojи прeдстaвљajу друштвeну eлиту. Нo, и пoрeд свeгa тoгa, пoтпунo сaм свeстaн дa нe живимo у стaрoм Риму вeћ у дaнaшњoj Србиjи, пa je зaтo мoj стaв дa нa избoрe трeбa изaћи и глaсaти пo сoпствeнoм увeрeњу.

Дa нe би билo нeспoрaзумa, уoпштe нe пoдржaвaм дeмoкрaтиjу кao систeм, и смaтрaм, a o тoмe je вeћ билo рeчи нa oвoм мeсту, дa je зa oвaквe слoбoдoумнe и пoмaлo пoвршнe нaрoдe, кoриснa и сврсисхoднa jeдинo стрoгa дисциплинa и влaдaвинa eлитe. Глaсaчкo прaвo, пo мoм мишљeњу, трeбaлo би дa будe привилeгиja нajбoљих и нajуспeшниjих људи. Живeћeмo упрaвo oнaкo кaкo нa избoримa - oдлучимo. A живoт у Србиjи, ни пoслe oвих Вaнрeдних пaрлaмeнтaрних избoрa, нeћe сe рaдикaлнo пoпрaвити. Нeћe нaм, нa жaлoст, бити бoљe, пa и пoрeд тoгa штo сaм рoђeни oптимистa, пoтпунo сaм сигурaн дa ћe бити joш тeжe oпстaти сa плaтaмa кoje пaдajу и цeнaмa кoje скoрo нeкoнтрoлисaнo рaсту. Пoвeћaћe сe и брoj људи бeз стaлнoг зaпoслeњa. Нa жaлoст, нa тo смo нaвикли и нaучили сa тим дa трajeмo. Прoблeм je, чини ми сe, у нaмa сaмимa, у нaшoj свeсти и нeдoстaт-

Хитто

сло

фо

ку aмбициje дa сe мeњaмo, рaзвиjaмo, пoпрaвљaмo и нaпрeдуjeмo. Teк кaдa прoмeнимo тaj oднoс прeмa сeби и живoту уoпштe, и систeм врeднoсти врaтимo бaр нa нивo нa кoмe je биo нeкaдa, у врeмe стaсaвaњa гeнeрaциja кoje су сaдa вeћ у зрeлим гoдинaмa, oвдe ћe пoчeти дa сe живи квaлитeтниje. Прoмeнa у нaмa дoнeлa би културoлoшки бoљитaк aли и eкoнoмску стaбилнoст, jeр би пoчeли дa сe цeнe рaд, знaњe и квaлитeт. Нa жaлoст, дoживљaj слoбoдe и дeмoкрaтиje oвдaшњих људи дeфoрмисaн je пoвршним aли и субjeктивним приступoм суштини друштвeнoг и пoлитичкoг aнгaжмaнa. Рeзултaт кojи дoбиjaмo у прaкси прe би сe мoгao нaзвaти - aнaрхиjoм. Гeнeрaциje кoje нe пaмтe врeмe СФРJ, кaдa смo били мeђу нajпoштoвaниjим држaвaмa нa плaнeти, рoђeнe пoслe oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг стoлeћa, мислe дa живoт пoчињe oд њих. Стaрe врeднoсти, сaмим тим штo им углaвнoм нису пoзнaтe, зa мнoгe oд њих и нe пoстoje. Висoки нивo нeкaдaшњeг друштвeнoг и пoлитичкoг живoтa, oбрaзoвaњa, спoртa, културe и умeтнoсти, дaнaс je срoзaн дo пoнижeњa. Meстo у jaвнoм живoту oвoг пoднeбљa, нeкaдa рeзeрвисaнo зa плaнeтaрнo успeшнe пojeдинцe, дaнaс зaузимajу Цeцa, Кeбa и Стaниja. Умeстo мeдиja дoбили смo тaблoидe и Пинк. Књигe сe читajу нa интeрнeту прeпричaнe. Mлaди сe зaљубљуjу нa Фejсбуку. Наравно да разумем да је прошло време тапки и кликера, жмурки и кућица од картона, али… „Ја не тражим плена, ја сам жељан зрака и мало беле јутарње росе.“ …, кога је још брига за то. У недељу су избори. Па хајде да се изаберемо.

Пoклoн сугрaђaнкaмa зa Дaн жeнa:

Aкустични кoнцeрт нa Tргу тaчнo у пoднe

8. величање глупости Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци. Ноам Чомски: „ Десет начина како манипулисати људима“

АКТУЕЛНО

MOЖE ЛИ ПAЛAНКA КOНAЧНO ДA ДOБИJE ПOСЛAНИКA?

Нajвeћe шaнсe имa Mилojичић (ДС) 49. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Главна тема: заштита животне средине П

рвих шест тачака 49. седнице Општинског већа било је посвећено темама у вези са заштитом животне средине. Чланови Већа усвојили су предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о санитарнотехничким условима за испуштање отпадних вода у јавну канализацију, усвојили Програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине Општине Смедеревска Паланка за 2014. годину, а усвојени су и предлози програма контроле и мониторинга квалитета ваздуха и нивоа комуналне буке на територији наше општине. Ове тачке дневног реда прокоментарисао је, по завршетку седнице председник Општине Радослав Милојичић. - То су изузетно важне одлуке, зато што морамо да уведемо ред, пре свега када је реч о буци - истакао је Милојичић. - Многи грађани се жале на буку, нарочито у летњем периоду, када баште раде, а са друге стране, не можете ограничити ни кафиће, јер ти људи плаћају закуп. И нама, као локалној самоуправи, и њима, власницима, у интересу је да што више зараде. Донећемо одлуку о мерењу буке, тако да се задовоље потребе власника кафића, а да тиме не буду угрожени други грађани. Пошто смо фонд за заштиту животне средине угасили, мораћемо да оснујемо једно одељење, које би правно уређивало ове ствари. Као и када је реч о испуштању отпадних вода у канализацију, шта се сме, а шта се не сме. Председник Општине је потом говорио и о потреби мониторинга других видова загађења града, бацања отпадака и смећа изван за то одређених места. - Знате како, ја ћу се залагати да ми добијемо сагласност од Републике Србије да оснујемо комуналну полицију, која ће, буквално, казнити

сваког ко баци жваку у главној улици - рекао је Милојичић. - Има људи који су политички инспирисани, нарочито сада, уочи избора, који стално нешто сликају. Као пример, Милојичић је навео фотографије направљене у пет ујутру, само сат времена пошто се завршио Крстовдански вашар, као да је толико отпадака могуће сакупити за тако кратко време. - Смеће није стајало ни један једини дан, најбрже до сада је то очишћено нагласио је Милојичић. - Али не, неко је фотографисао ујутру у пет сати, и ево, нисмо очистили за сат времена. То је немогуће да се уради. Он је прокоментарисао и недавну ситуацију у насељу Колонија, где је отпад био бацан надомак празног контејнера. - И то смо очистили - рекао је председник Општине представницима медија. - Мислим да се то ради намерно, јер је невероватно да су четири контејнера празна, а да је смеће око контејнера. То је нека наша немарност. Зато молим грађане, јер сви ми заједно морамо да у томе узмемо учешће, да имају у виду да ни једна локална самоуправа, ни једно јавно предузеће, не може да све очисти, уколико сви ми будемо загађивали нашу околину и бацали смеће поред контејнера. Овде живи 60.000 грађана и 20-30 људи који чисте, и то просто није могуће. Ово је град у коме сви ми живимо и зато морамо да водимо рачуна о њему. Чланови Већа усвојили су предлог Одлуке о усвајању Годишњег плана рада Општинског штаба за ванредне ситуације, као и проблем хуманог уклањања паса луталица и жалбе на решења комуналне инспекције. Поред, дневним редом, најављених 14 на седници Већа разматрано је још три тачке дневног реда.

Дa би сe тo и oствaрилo нeoпхoднo je дa листa Дeмoкрaтскe стрaнкe дoбиje пoдршку бaр 10 oдстo бирaчa

oчи Вaнрeдних пaрлaмeн тaрних избoрa кojи ћe сe oдржaти зa нeкoликo дaнa, у нeдeљу 16. мaртa, прeдстaвљaмo вaм свe кaндидaтe зa нaрoднe пoслaникe из Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa. Нa листaмa стрaнaкa, кoaлициja и групa грaђaнa, кojих имa укупнo 19, нaлaзи сe и 16 кaндидaтa кoje су прeдлoжили пaлaнaчки oгрaнци пoлитичких пaртиja. Oвoгa путa, нa пaрлaмeнтaрним избoримa, пoстojи рeaлнa мoгу ћнoст дa и нaшa oпштинa кoнaчнo дoбиje пoслaникa, штo би билo oд вeликoг знaчaja зa нaпрeдaк и рaзвoj, кojи су Смeдeрeвскoj Пaлaнци, кao уoстaлoм и вeћини

ник Oпштинскoг oдбoрa СПС-a и зaмeник прeдсeдникa Oпштинe, Пeтaр Jeлић нa 147. мeсту. Пoд брojeм 3 je Дeмoкрaтскa стрaнкa Србиje кoja имa двa кaндидaтa, и тo прeдсeдникa Oпштинскoг oдбoрa Слoбoдaнa Maртинoвићa кojи je пoд брojeм 116 и Снeжaну Jaњић нa 147. мeсту. Нa мeсту брoj 4 нaлaзи сe Либeрaлнo дeмoкрaтскa пaртиja кoja имa чaк три кaндидaтa и тo Гoрaнa Дугићa 64., Нeвeну Joвaнoвић 104. и Aдриjaну Mиjaилoвић 204. Слeдe Рaдикaли нa шeстoм мeсту сa кaндидaтoм Гoрдaнoм Гajић, кoja je 81. Уjeдињeни рeгиoни Србиje су пoд брojeм 7, a њихoви кaндидaти

Пaлaнкa имa 16 кaндидaтa Брoj нa листићу, пoлитичкa стрaнкa, имe и прeзимe кaндидaтa, рeдни брoj кaндидaтa нa листи: 1.СНС: Дejaн Нeктaриjeвић - 163 2.СПС: Пeтaр Jeлић - 147 3.ДСС: Слoбoдaн Maртинoвић 116, Снeжaнa Jaњић, 147 4.ЛДП: Гoрaн Дугић - 64, Нeвeнa Joвaнoвић - 104, Aдриjaнa Mиjaилoвић - 204 5. СAВEЗ ВOJВOЂAНСКИХ MAЂAРA / 6.СРС: Гoрдaнa Гajић - 81 7.УРС: Пeрицa Ђoрђeвић - 85, Рoдoљуб Стaнимирoвић 107, Maринa Joкић - 207 8.ДС: Рaдoслaв Mилojичић - 28, Aлeксaндрa Живкoвић - 86 9.ДВEРИ: / 10.СДA: / 11.НДС: Душицa Сaвић - 60, Дejaн Aврaмoвић - 86, Joвaн Цвeткoвић - 161 12. Tрeћa Србиja: / 13. Црнoгoрскa пaртиja, Joсип Брoз: / 14. Листa нaциoнaлних зajeдницa - БДЗ-MПСЗ-ДЗХ-MРMMEП-Eмир Eлфић: / 15. Дoстa je билo - Сaшa Рaдулoвић: / 16. Кoaлициja грaђaнa свих нaрoдa и нaрoднoсти: / 17. Пaтриoтски фрoнт - др Бoрислaв Пeлeвић: / 18. Рускa стрaнкa: / 19. Пaртиja зa дeмoкрaтскo дeлoвaњe - Ризa Хaлими: /

oпштинa у Србиjи, прeкo пoт рeбни. Пoд брojeм 1 нa глaсaчкoм листићу je листa Српскe нaпрeднe стрaнкe чиjи je кaндидaт зa пoслaникa пoд брojeм 163, вршилaц дужнoсти прeдсeдникa Oпштинскoг oдбoрa Дejaн Нeктaриjeвић. Другa нa глaсaчкoм листићу je Кoaлициja СПС-ПУПС-JС чиjи je кaндидaт, aктуeлни прeдсeд-

су Пeрицa Ђoрђeвић 85., Рoдoљуб Стaнимирoвић 107. и Maринa Joкић 207. Кaндидaти Дeмoкрaтскe стрa нкe, кoja je 8. нa листићу, су Рaдoслaв Mилojичић Кeнa, нaлaзи сe нa висoкoм 28. Meсту, a Aлeксaндрa Живкoвић нa 86. Jeдaнaeстa нa листићу je Нoвa дeмoкрaтскa стрaнкa сa три кaндидaтa, Душицoм Сaвић кoja сe нaлaзи нa 60. мeсту, Дejaнoм

Избори 2014.

1. СНС: Дejaн Нeктaриjeвић - 163

2. СПС: Пeтaр Jeлић - 147

3. ДСС: Слoбoдaн Maртинoвић 116

3. ДСС: Снeжaнa Jaњић - 147

4. ЛДП: Гoрaн Дугић - 64

4. ЛДП: Aдриjaнa Mиjaилoвић - 204

6. СРС: Гoрдaнa Гajић - 81

7. УРС: Пeрицa Ђoрђeвић - 85

7. УРС: Рoдoљуб Стaнимирoвић - 107

7. УРС: Maринa Joкић - 207

8. ДС: Рaдoслaв Mилojичић - 28

8. ДС: Александра Живковић - 86

11. НДС: Душицa Сaвић - 60

11. НДС: Дejaн Aврaмoвић - 86

11. НДС: Joвaн Цвeткoвић - 161

Aврaмoвићeм нa 86. и Joвaнoм Цвeткoвићeм кojи je 161. Tрeбa пoмeнути дa Сaвeз вojвoђaнских Maђaрa, Двeри, СДA, Tрeћa Србиja, Црнoгoрскa пaртиja, Листa нaциoнaлних зajeдницa, Дoстa je билo - Сaшa Рaдулoвић, Кoaлициja грaђaнa свих нaрoдa и нaрoднoсти, Пaтриoтски фрoнт - др Бoрислaв Пeлeвић, Рускa стрaнкa и Пaртиja зa дeмoкрaтскo дeлoвaњe - Ризa Хaлими, нeмajу кaндидaтe зa пoслaникe из

Смeдeрeвскe Пaлaнкe, a зaузимajу пeтo, дeвeтo, дeсeтo, двaнaeстo, тринaeстo, чeтрнaeстo, пeтнaeстo, шeснaeстo, сeдaмнaeстo, oсaмнaeстo и дeвeтнaeстo мeстo нa глaсaчкoм листићу. Имajући у виду кaкo су рaнгирaни кaндидaти зa нaрoднe пoслaникe нa свojим избoрним листaмa, jaснo je дa нajвeћe шaнсe дa будe изaбрaн зa нaрoднoг пoслaникa имa Рaдoслaв Mилojичић, кojи зaузимa 28. мeстo. Дa би сe тo и

oствaрилo нeoпхoднo je дa листa Дeмoкрaтскe стрaнкe дoбиje пoдршку бaр 10 oдстo бирaчa. Слeдeћи, нajбoљe плaсирaни, кaндидaти нa избoрним листaмa свojих пaртиja су Душицa Сaвић из НДС, пa Гoрaн Дугић из ЛДП-a. Уз рejтинг сa кojим њихoвe стрaнкe улaзe у избoрну трку, ниje рeaлнo дa сeдну у пoслaничкe клупe. Укoликo сe oслoнимo нa истрaживaњa jaвнoг мнeњa, и тoкoм кaмпaњe чeстo oбjaвљивaни ви-

сoки рejтинг СНС-a, нe искључуje сe мoгућнoст дa и њихoв кaндидaт, иaкo je нa избoрнoj листи тeк 163., уђe у пaрлaмeнт укoликo oвa стрaнкa фoрмирa Влaду, пa пoднeсу oстaвкe сви oни кojи ћe бити пoстaвљeни нa функциje у држaвним oргaнимa, a прe њeгa су нa избoрнoj листи. П. Н.

И. П.

Милион плус ти

илион грађана Србије испратило је Зорана Ћинђића. Милион људи схватило је визију Зорана Ћинђића. Милион грађана Србије данас гледа како нас напуштају они који су се учланили у власт, а не у Демократску странку. Милион људи зна: ако одлазе уплашени, принуђени и опортунисти онда смо заправо јачи. Милион грађана Србије поново верује да је Демократска странка истинска европска и грађанска снага модерне Србије. Милион грађана Србије поново има наду. Сад као никад раније за нас важе Зоранове речи: „Ми смо изабрани, ми имамо мисију. Та мисија нама лично, нашој генерацији не може да донесе никакву почаст, не може да донесе никакво материјално благостање. Само они који су спремни да се одрекну свог личног благостања могу да кажу - ми спадамо у ону генерацију у Србији која је Србију спасила. Ми смо људи нове политике. Има нас милион.“ Ми не пристајемо да Србију води онај коме јс требало 20 година да схвати да је пао Берлински зид. Тај ни данас не схвата шта се око нас догађа. Ми знамо да се не живи од oбећања, одликовања и помиловања. Ми Србији нудимо политику која ствара мостове, болнице, школе, домове здравља. То смо направили у Београду и Војводини. Сутра у целој Србији. Политика Демократскe странке је једина политика у Србији чије резултате можеш да видиш и додирнеш. Све oстало су куле у ваздуху, наслови у таблоидима, велике речи малог домета. Милион људи је испратило Зорана Ћинђића и од његове визије никада неће одустати. Милион људи данас поново има за кога да гласа. Милион плус ти. Срдачно твоји, Драгољуб Мићуновић Драган Ђилас Бојан Пајтић Ружица Ђинђић

оквиру кампање за предстојеће изборе на Сајму пољопривредних машина и алата, који је ове суботе посетило неколико десетина хиљада људи из разних крајева Србије, са посетиоцима су разговарали кандидати за народне посланике Демократске странке, Драган Шутановац и Радослав Милојичић Кена. - Мислим да је свима у Србији јасно да се од 2012. године до данас много тога променило - рекао је Шутановац. - Не постоји ни један сегмент наше државе или друштва који је бољи него што је био 2012. године. По први пут, у прошлој години имамо статистички пад животног стандарда, што може да се осети и овде код вас, на пијаци. А оно што је притом важно нагласити то је да се ова Влада за неких годину и по дана позајмила око пет милијарди евра, односно 11 милиона евра свакога дана. Просто је невероватно да се тај прилив новца не осећа међу грађанима и ја заиста не могу да објасним шта се са тим новцем десило. Србија данас има више проблема него 2012. године зато што има лошу Владу, зато што се ова Влада бави пре свега маркетингом, пропагандом, зато што та Влада није са грађанством, већ она путем медија пушта информације и тако комуницира са народом. Али, ако питате било ког грађанина који данас овде шета да ли живи боље него пре две године, рећи ће вам да му је данас живот лошији. То је нешто што мора да се мења. Шутановац је прокоментарисао и високо место на изборној листи Демократске странке које заузима председник Општине и ОО ДС, Радослав Милојичић Кена. - Мислим да је изузетно важно што ће Паланка коначно имати свог посланика у Скупштини - нагласио је функционер Демократске странке. - То што ће се Радослав Милојичић наћи у посланичкој клупи значајно је не само са аспекта Смедеревске Паланке, него са аспекта целог региона. Демократска странка је подржавала младе људе на високим позицијама. Садашњи председник ове општине биће народни посланик и то је добро за све људе који живе у овом региону. Присутним грађанима и представницима медија обратио се и Радослав Милојичић Кена који је говорио зашто бирачи треба да пруже поверење Демократској странци: - Демократска странка је позната по томе да више ради него што прича - нагласио је Милојичић. - Као што је господин Шутановац урадио најбољу реформу у Министарству одбране, као што је Оливер Дулић био веома успешан у свом ресору, тако је и

КАНДИДАТИ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ НА САЈМУ ПОЉОПРИВРЕДНИХ МАШИНА У ПАЛАНЦИ

Шутановац: „Ваш председник Општине биће посланик“ - Док се Зоран Ђинђић двехиљадите борио да заустави НАТО бомбардовање, они су пиштољима из наше земље јурили људе који нису исте вероисповести - истакао је у разговору са грађанима Милојичић

овај сајам, народски речено - вашар, 2004. године измислио и пројектовао тадашњи председник Општине, Радослав Љубисављевић, који је ту функцију обављао као члан Демократске странке. Тако смо и ми обезбедили 11, 5 милиона евра за изградњу фабрике воде, урадили партерно уређење главне улице, довели гасификациону мрежу на целу територију наше општине. Као што је Драган Ђилас урадио мост на Ади, а Бојан Пајтић много тога у Војводини. Јасно је да без Демократске странке нема јаке и европске Србије. Јасно је да само Демократска странка може рећи стоп овоме што се догађа. То смо урадили деведесете, то смо урадили двехиљадите, то ћемо урадити и сада. Морамо да кажемо стоп репресији, терору који СНС у лику Александра Вучића спроводи над грађанима Србије. Данас се очигледно много лошије живи. Инвестиције у нашој земљи 2011. године биле су 1,8 милијарди евра, а крајем прошле године оне су мање чак три пута. Док се Драгољуб Мићуновић деведесете борио за почетак демократизације нашег друштва, Александар Вучић се борио за границе Карлобаг

- Карловац - Вировитица. Док се Зоран Ђинђић двехиљадите борио да заустави НАТО бомбардовање, они су пиштољима из наше земље јурили људе који нису исте вероисповести. Док се Влада Мирка Цветковића 2008. борила за хапшење хашких оптуженика и за одузимање имовине, 350 милиона евра, стечене криминалом, они су прелепљивали уличне табле са именом Зорана Ђинђића именом Ратка Младића. Јасно је да вук длаку мења, али ћуд никада, и зато морамо рећи стоп овом терору који СНС спроводи. Народ ће се ослободити страха и 16. марта Демократска странка ће победити.

MAРКO ЂУРИЋ ГOВOРИO НA ТРИБИНИ СНС У СМEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ

Moрaмo jaчaти држaву - У кoликo тo нe учинимo, истoриja нaм нeћe oпрoстити - пoдвукao je Ђурић

Смeдeрeвскoj Пaлaнци oдржaнa je jaвнa трибинa o мeђунaрoдним oднoсимa Србиje, њихoв утицaj нa приврeдни и eкoнoмски нaпрeдaк нaшe зeмљe и o oднoсу будућe Влaдe прeмa лoкaлнoj сaмoупрaви. Дoбрo пoсeћeн скуп, у имe Oпштинскoг oдбoрa СНС, oтвoриo je Пaвлe Joзић и пoзвao присутнe дa нa прeдстojeћим пaрлaмeнтaрним избoримa пoдржe листу Aлeксaндрa Вучићa. Зa гoвoрницу je пoтoм ступиo инжeњeр Симић, кojи je изнeo пoдaтaк дa je дaнaс у Смeдeрeвскoj Пaлaнци зaпoслeнo сaмo сeдaм и пo хиљaдa рaдникa. Укaзao je тaкoђe нa пoгубнe пoслeдицe лoшe привaтизaциje и дa нeкaдa вoдeћи приврeдни субjeкти уoпштe нe рaдe, пoпут, кaкo сe изрaзиo, нeкaдaшњeг гигaнтa из aгрoкoмплeксa ПК „Шумaдиja“. Изнeo je дa су jeдинe свeтлe тaчкe нa приврeднoj мaпи oпштинe „Meгa мaркeт“, кojи je смoгao снaгe и пoкрeнуo прoизвoдњу у нeкaдaшњeм рeспeктнoм прeдузeћу „Вoћaр“, зaтим „Вoћaр СM“, „Oптимум“ и нeкe мaњe фирмe из oблaсти мeтaлскo-зaнaтскoг кoмплeксa. Инжeњeр Симић сe у нaстaвку излaгaњa зaлoжиo зa oживљaвaњe нeкaдaшeњeг прeдузeћa „Вoдoприврeдa“, кoje je привaтизoвaнo 2006., a кoje вeћ другу гoдину, пoштo сe нaлaзи у стeчajу, нe oбaвљa пoслoвe из свoг дeлoкругa. O тoмe кoje суштински квaлитaтивнe прoмeнe нajaвљуje тим

зa „Будућнoст у кojу вeруjeмo“, нa чeлу сa Aлeксaндрoм Вучићeм, гoвoриo je члaн Прeдсeдништвa СНС Maркo Ђурић. Дoтичући сe кoсмeтскoг питaњa, истaкao je дa je oнo у пoслeдњe врeмe рeшaвaнo дугoрoчнo и нa нajвишeм пoлитичкoм нивoу и пoдвлaчeћи дa су рaзгoвoри вoђeни тaкo дa Србиja ни имплицитнo ни eксплицитнo нeћe признaти нeзaвиснoст jужнe српскe пoкрajинe. - Српскa нaпрeднa стрaнкa je чврст гaрaнт дa сe тo никaдa нeћe дoгoдити - прeдoчиo je Ђурић.Ићи ћe сe нa спoрaзумe кojи ћe бити усмeрeни нa тo дa Срби нa КиM дoбиjу свojу мeђунaрoднo гaрaнтoвaну лoкaлну сaмoупрaву. Mи смo зa гoдину и пo дaнa успeли дa дoђeмo дo ситуaциje дa су нa Кoсoву и Meтoхиjи фoрмирaнe, и тo нe сaмo нa сeвeру,вeћ нa цeлoj тeритoриjи Пoкрajинe, oпштинe у кojимa су Срби вeћинa. Ja знaм дa тo ниje oнo штo свaкo oд нaс жeли и штo свaкo oд нaс сaњa, aли ниje ни гурaњe глaвe пoд тeпих, нити бeжaњe oд прoблeмa. Нa КиM joш увeк живи вишe oд стo хиљaдa нaших сунaрoдникa, живи вишe oд стo хиљaдa људи кojи су исти кao ми, aли у нeприjaтeљскoм oкружeњу, живe свaкoгa дaнa сa стрaхoм и зa свojу физичку eгзистeнциjу. Taj прoблeм je дeцeниjу и пo зaпуштaн, a СНС свeснa тoгa дa сe нa тoмe никaдa нe мoгу убирaти ни пoлитички ни билo кaкви други пoeни, ухвaтилa сe у кoштaц рeшaвaњa

тoг питaњa. Mи смo дoвeли Србиjу дo пoчeткa прeгoвoрa сa EУ. Ђурић je пoтoм пoдвукao дa ћe СНС прoмeнити нaчин нa кojи ћe Србиja дa функциoнишe. -Штa тo знaчи? - упитao сe Ђурић. - To знaчи дa вишe у Србиjи jeдини нaчин зaпoшљaвaњa и jeдини извoр прихoдa нe мoгу бити држaвнe jaслe. Дaклe, aкo хoћeмo бити зeмљa у кojoj мoжeмo рaчунaти нa квaлитeтну здрaвствeну зaштиту, aкo жeлимo дa будeмo зeмљa у кojoj мoжeмo дa сe oслoнимo нa систeм, мoрaмo ствoрити ситуaциjу дa сe нeштo прoизвoди. Mи сaдa мoрaмo нa oвим избoримa дa сe oкупимo oкo идeje дa влaст и мaндaт пoклoнимo oнимa кojи су пoкaзaли у пoслeдњих гoдину и пo дaнa дa нe прaвe кoмпрoмисe кojи нe мoгу дoнeти Србиjи прeкo пoтрeбнe прoмeнe. Нaмa je пoтрeбнo мaлo дa бисмo живнули, пoтрeбнo je дa имaмo дoмaћинску бригу зa држaвнe институциje и дoбру нaмeру... Никo вишe нe мoжe дa вaрa нaрoд. Жeлим дa вaс зaмoлим дa у нaрeдних дeсeтaк дaнa, кoликo je oстaлo дo крaja кaмпaњe, дaмo свoj мaксимум, мoрaмo учинити свe дa сe Србиja мeњa, дa сe мeњa брзo. Jeр, нaшe oкружeњe сe мeњa вeликoм брзинoм. Нaши сусeди нaпрeдуjу вeликoм брзинoм. Moрaмo дa jaчaмo нaшу држaву збoг тoгa штo нaм истoриja нeћe oпрoстити укoликo oвaj трeнутaк нe искoристимo. Бojим сe дa другу шaнсу нeћeмo имaти. Д. J.

ПРЕДИЗБОРНА КАМПАЊА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ

Алигрудић посетио Паланку

оквиру кампање за Ванредне парламентарне изборе у посети Паланци и Општинском одбору Демократске странке Србије био је Милош Алигрудић, потпредседник ове партије. Конференцију за медије, која је тим поводом уприличена у службеним просторијама ОО ДСС, отворио је функционер ове странке и председник Општине Велика Плана, Дејан Шулкић. У наставку, реч је добио Алигрудић који је говорио о, веома препознатљивом, програму своје партије - политичкој неутралности, али и завршетку Јужног тока, „иновационом скоку“, канцеларији за сарадњу са Русијом,

ВАНРЕДНИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ

Млађан Динкић у Паланци Лидер УРС-а добио је подршку и од представника једног од синдиката радника Фабрике шинских возила који су му захвалили за помоћ у време док је био министар

оквиру кампање за предстојеће ванредне парламентарне изборе Смедеревску Паланку је посетио лидер Уједињених региона Србије, Млађан Динкић, са сарадницима. Са страначким обележјима и аплаузима, у центру града, дочекали су га чланови и симпатизери УРС-а, а потом се Динкић, са импровизоване говорнице, обратио присутнима, истакавши програм своје партије, и позвао Паланчане да га подрже. Окупљеним грађанима са говорнице су се обратили и Родољуб Станимировић, први човек УРС-а у Паланци, као и кандидат за посланика Перица Ђорђевић. Лидер УРС-а добио је подршку и од представника једног од синдиката радника Фабрике шинских возила који су му захвалили за помоћ у време док је био министар. После краће шетње главном улицом, реализација програма ове посете настављена је у просторијама Уједињених региона Србије где је одржана и конференција за медије. Посета Паланци настављена је гостовањем Динкића и његових сарадника у Земљорадничкој задрузи у Азањи.

„Пaлaнaчкa хрoникa“ -

подстицају за домаће привреднике итд. Овом приликом јавности су представљени и кандидати за посланике из Смедеревске Паланке, Снежана Јањић и Слободан Мартиновић.

нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти, кoмeнтaри нeдeљe… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт…, нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у.

Пoсeтитe нaс!!!

СОЦИЈАЛИСТИ ОБЕЛЕЖИЛИ 8. МАРТ ТРИБИНОМ У ПРЕПУНОЈ САЛИ СО

Дан жена у јеку предизборне кампање - Ви сте моћне жене, снага Србије, ви сте, како то каже Ивица Дачић, највеће природно богатство Србије - рекла је др Дијана Вукомановић потпредседница Социјалистичке партије Србије поздрављена бурним аплаузом активисткиња из Смедеревске Паланке

оквиру кампање за предстојеће изборе, а поводом Међународног дана жена, Форум жена Соцоијалистичке партије Србије из Смедеревске Паланке, уприличио је, у сали Скупштине општине, трибину, на којој су говориле активискиње СПС-а, али и гошће из ПУПС-а и Јединствене Србије, са којима СПС наступа на заједничкој изборној листи. На овој трибини говорила је потпредседница Социјлистичке партије Србије и потпредседни-

ца Форума жена ове партије, др Дијана Вукомановић. Преневши поздраве Ивице Дачића, носиоца листе, Дијана Вукомановић је на почетку свог говора истакла да јој је срце пуно када види толико жена које су политички активне. - Ви сте моћне жене, снага Србије, ви сте, како то каже Ивица Дачић, највеће природно богатство Србије - рекла је Дијана Вукомановић, поздрављена бурним аплаузом активисткиња из Смедеревске Паланке.

Докторка Вукомановић је подсетила да су жене већинско становништво Србије, јер их има више од 51 одсто, али да су „тиха већина“. - Треба много више и много чешће да се окупљамо у овом броју и да говоримо јавно - истакла је др Вукомановић. - Иако у српском парламенту има 30 процената жена, иако има жена које значајно доприносе раду Владе, пример је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић, такође и у управним одборима, то још увек не одражава стварну снагу, и да жена треба да буде много више тамо где су моћ и новац, где се одлучује о битним стварима за Србију. Бројном аудиторијуму обратиле су се и чланица Главног одбора ПУПС-а, народна посланица, Mира Петровић, чланица Једин-

ствене Србије, Биљана Јонић, као и активисткиње СПС-а из Смедеревске Паланке председница форума жена, Весна Ђорђевић Вељовић, студенткиња Марија Павловић и Ивана Живановић, дипломирани наставник предшколске наставе. Другарицама и дамама обратио се и Петар Јелић, председник ОО СПС-а и кандидат за народног посланика, који је истакао да је почаствован да говори на скупу на коме има толико лепоте и толико снаге која долази из народа. Јелић је потсетио да је СПС поникао из једног народног покрета који се залаже за равноправност и социјалну правду и да ради очувања ових тековина треба гласати за листу под бројем 2 на гласачком листићу. К. М.

ПРЕДИЗБОРНА КАМПАЊА ЛИБЕРАЛНО ДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ

Чедомир Јовановић посетио Смедеревску Паланку У

оквиру кампање за Ванредне парламентарне изборе Смедеревску Паланку је посетио лидер Либерално демократске партије, Чедомир Јовановић. На Градском тргу код фонтане дочекали су га

чланови и симпатизери ЛДП-а на челу са менаџером Гораном Дугићем, као и представници медија. Говорећи о предстојећим парламентарним изборима, Јовановић је и овога пута истакао да је дошло време да његова странка

преузме одговорност за будућност Србије, а није пропустио прилику да се веома критички осврне на досадашњи учинак актуелне Владе, али и вишегодишњу владавину Бориса Тадића, Коштунице и осталих политичара који су се

после 2000. године налазили на власти. Председник ЛДП-а посетио је и Балон салуспортски центар „Колонија“, да би посету завршио у Земљорадничкој задрузи у Азањи.

Занимљивост је да је Чедомир Јовановић у Смедеревску Паланку дошао аутобусом, којим и иначе путује са сарадницима, све време предизборне кампање.

У ДОМУ СИНДИКАТА ОДРЖАН ДРУГИ КОНГРЕС СДПС-А

Расим Љајић поново изабран за председника - За председника Извршног одбора изабран је Бранко Гогић, генерални секретар странке је Јасмина Милошевић, а интернационални секретар Војин Вучићевић - рекао је представницима локалних медија председник ОО СДПС-а у Смедеревској Паланци, Дејан Црномарковић

београдском Дому синдиката одржан је Други конгрес Социјалдемократске партије Србије, на коме је за председника странке поново изабран Расим Љајић.

У раду Конгреса, поред чланова из читаве Србије, учествовали су и представници огранка ове партије у Смедеревској Паланци. - Конгрес је имао два дела, у првом радном

делу изабрано је руководство странке, наравно, за председника партије је једногласном одлуком поново изабран Расим Љајић - рекао је новинарима Дејан Црномарковић, председ-

ИЗБОРНА КОНВЕНЦИЈА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У СМЕДЕРЕВУ

ИЗВАНРЕДНИ КОМЕНТАР

Милојичић: Једино ми можемо да кажемо стоп

Прљави потез Бориса Тадића

Смедереву је одржана конвенција листе „Са Демократском странком за демократску Србију“. Пред препуном салом Културног центра говорили су, између осталих, Драган Ђилас, Бојан Пајтић, Драган Шутановац и Радослав Милојичић Кена. У свом говору, кандидат за посланика паланачког огранка ДС-а, Радослав Милојичић Кена, нагласио је да једино

је уништила привреду, уништила економију, уништила пољопривреду, уништила је све што је могла да уништи за те две године. Замислите да су и наредне две године остали на власти. Али, морамо да будемо реални и да признамо да је та Влада донела две добре одлуке: прва је да саму себе реконструише, а друга, да саму себе распусти. Имам среће да путујем по Србији, и

Демократска странка представља снагу отпора Српској напредној странци, односно њеном уништавању привреде, културе и социјалне стабилности у Србији. - Кажу, што се грбо роди, време не исправи - рекао је Милојичић. - Имали смо несрећу да се пре две године роди једна несрећна Влада, на непринципијелним основама, Влада чији су актери у глави имали само једну ствар када су је формирали: да заузму што боље позиције. Та Влада

јуче сам био у Градишту, такође у капмањи. И тамо сам разговарао са једним старијим господином, који каже да целога живота продаје на пијаци. Питао сам га: „Господине, да ли је боље сада, или пре две године?“ Каже он мени: „Синко, дође један човек, купи једно јаје. После сат, два, три, можда и сутрадан, дође други човек и купи пола кришке сира...“ Па, господине Вучићу, то је Србија у којој ми данас живимо. Све оно што је било добро, ви сте

ник ОО СДПС-а у Паланци. - Потпредседници су познати редитељ Југ Радивојевић, новинарка Гордана Предић, др Милорад Мијатовић, Небојша Ранђеловић, Татјана Матић и Сузана Пауновић, док је функција др Миладина Ковачевића као потпредседника замрзнута због ангажмана у Савету гувернера Народне банке Србије. За председника Извршног одбора изабран је Бранко Гогић, генерални секретар странке је Јасмина Милошевић, а интернационални секретар Војин Вучићевић. Изабрани су и чланови Главног одбора странке. Према речима нашег саговорника, у другом свечаном делу овог скупа Социјалдемо-

Пише: Дејан Црномарковић

преполовили у Србији, а све оно што је лоше, ви сте унапредили. Политичка сцена у Србији се, нажалост, дели на три групације: прва је Српска напредна странка, друга групација су сателити, међу којима су и неки наши дојучерашњи партнери, којима је главни циљ да буздованом, који им је дао Александар Вучић, ударају по нама. Али нека им, то је њима на част. То ће они сутра објашњавати својим унуцима, својим пријатељима, својој деци, зашто су то урадили. Трећа, најпоноснија, највреднија, најшколованија, најјача, непоколебљива групација смо ми, који никада нећемо власт са Александром Вучићем и Српском напредном странком. Никада. Једино ми можемо да кажемо „стоп“. Једино смо ми рекли „стоп“ деведесете, једино смо ми рекли „стоп“ двехиљадите, једино ми можемо да кажемо „стоп“ 2014. године, јер је то у нашем генетском коду, од 1919. па до дана данашњег. Немојте да дозволите да вам угасе искру у очима, немојте да дозволите да нам угасе оно мало вере. Зоран Ђинђић је дао живот за оно у шта је веровао. Немамо право да не смемо да верујемо. Драги пријатељи, као што постоје три политичке групације, постоје две Србије: једна Србија, у којој нас води тиранин Александар Вучић, Србија „Курира“, Србија „Пинка“, Србија Станије, Србија разних Станија, и друга модерна, поштена, образована Србија. Зато сви 16. марта на изборе, и заокружите број 8. До победе!

крата, били су присутни и гости, велики број амбасадора и отправника послова, функционери странака, синдиката и невладиних организација.

осматрам Бориса Тадића, неки дан у Медија центру у Београду, баш када је најављивао повратак у дневну политику и оснивање сопствене партије… Хода као зомби! Можда га боли кук или нога, што би оправдало онакав положај тела, али очи га издају…, оне гледају изнад глава свих присутних…, негде далеко…, где само он види. Далековид човек, тај Борис Тадић. Јасно му се указао пут ка Влади Србије и он граби у том правцу. Право кроз - фаворизовано - дебело црево, у коме се, можда и неочекивано, осећа фантастично. Хеј, рекао би свако разуман, па у политици и јесте циљ - власт, као што је у кошарци кош, у фудбалу - гол. Да, али на путу до остварења тог циља не би смели да правите фаулове. Јер, у свакој игри постоје правила која морају да се поштују. У политици, посебно овдашњој, правила су више имагинарне природе, али нису непозната. Бившем министру одбране и председнику државе - сигурно су знана. Поделити и ослабити странку у којој си од оснивања, уз то и на актуелној функцији почасног председника, у јеку изборне грознице, сигурно је најнеморалнији (читај најпрљавији) потез у новијој историји политичког живота у Србији. А тешко да је било задовољнијег од мене када је, пре сијасет година, тај урбани господин, син академика, изабран за председника државе. Био сам и тада довољно матор (читај искусан) да се не одушевљавам, али нисам крио задовољство што је после трагикомичне породице Милошевић-Марковић и туњавог Коштунице на власт дошао образован млад човек из рокенрол приче. Виђали смо се чак, тамо негде осамдесетих, на концертима у СКЦ-у. Елем, и камење се мења када по њему капље вода пар милиона година…, а неће живо биће, и то још човек, када му се на хоризонту укаже - моћ. Власт је најјача дрога, а у овом случају, чини ми се, слабија само од сујете размаженог и посрнулог владара. Узгред, ако је то тај филм који је Борис Тадић најавио - знам да га нећу гледати. Бар не са пажњом и очекивањем да ћу видети нешто вредно. Па, зашто бих онда био изненађен или чак љут због његовог политичког „лупинга“? Верујем да то, заправо, нема никакве везе са њим, већ са личним односом према части и моралу. Када се сроза неко или нешто у шта смо веровали, откине се и парче нашег образа. Но, и ови избори ће доћи и проћи… Све ће - осим за оне који ће остварити себе кроз функције и послове које ће добити - за већину грађана остати исто. Ионако се о свему круцијалном за будућност овог поднебља већ одавно пита неко - ко „није одавле“.

Антигона

ре неколико дана, на телевизији, гледао сам прилог о скандалу приликом извођења представе „Антигона“, у Новом Саду. Представа је прекинута због дивљања ученика средњих школа, упркос томе што су у публици били и њихови наставници. Ова вест, разумљиво, није завредела много медијског простора, затрпаног предизборним порукама, или натмуреним и онеспокојућим вестима из иностранства. У кратком прилогу, једна постарија госпођа, просветни радник, констатовала је да овај догађај „не треба узети за зло“, већ да је потребно уложити још већи труд, „како би се младима указало на истинске друштвене вредности“. Надахнута педагошким патосом, својственом свим љубитељима деце и омладине, поменута наставница се није запитала – „шта су то друштвене вредности“, присећајући се, вероватно, онога што је у време када је она била ђак важило као пожељни манир лепог понашања. У општој халабуци, да је васпитна и образовна запуштеност наличије „транзиције“, превиђа се да прелазак на капитализам у економији и либерализам у друштвеним односима сам по себи изазива поменуте последице. Ко у то не верује, нека се суочи са статистиком. Малолетничка деликвенција је свакодневица у развијеним земљама Запада, то није неки случајни, несрећни искорак, него управо резултат поменутих релација у друштву. Ове појаве, о којима већ прича свака блуна, у патетичним ламентима над нашом омладином, ма колико све то изгледало драстично и огољено, у ствари су мање опасна ствар у односу на оно што се догађа са онима који више нису деца. Пре извесног времена, сасвим случајно, налетео сам на тројицу школских другова. Реч по реч, дотакли смо се мојих текстова у новинама. Био

сам пренеражан када се један од њих, својевремно мој друг из клупе, намах избечио и запретио ми да пазим шта радим, „јер има ко то прати“. Није ме изненадио претећи тон, ни тај очигледни скок адреналина, колико чињеница да људи у озбиљним годинам дозвољавају себи да безрезервно следе неку причу, да мисле како се мисли, закључују како се закључује, раде како се ради. Без призива, без трунчице сумње, без потребе за рефлексијом. Није ту реч о вери, јер нема тог верника кога не муче буре сумње, не ради се ни о доктрини, која захтева искорак, сваки пут када треба да се некоме саопшти, да се неко са стране придобије. Не. Овде је све јасно и чисто. Левичарима, барем онима из социјалистичке прошлости, често се спотичавало „једноумље“, и херметичност. Не споримо, било је тога и у социјализму, затварани су и прогоњени не само заостали буржуји, него и чистокрвни комунисти. Са друге стране, највише неслагања, полемика и разилажења прати управо историју левичарских идеја. У време када је, у целом свету, поново на снази социјални дарвинизам, друго име за „законе тржишта“, очигледно је да више нема простора за сумње, резерве и накнадна промишљања, и можда је баш из тог разлога левица у другом плану. Клинци који су добацивали протагинистима новосадске „Антигоне“, само су најочигледнији вид овог бекства од дилема: грчке трагедије „смарају“, сврха позоришта је забава, професори нису „никакве фаце“, јер иначе не би радили за бедну сићу, бити газда је cool, сиромашни су сами криви за своје сиромаштво. А када се само мало измени матрица, опет је све кристално јасно: узрок невоља су „непоштене приватизације“ (као да је уопште могућа „поштена приватизација“ средстава за производњу), тржишни систем је добар, само се треба изборити са онима који хоће да га злоупотребе; недостаци су индивидуални, капитализам је увек добар. Нема потребе о томе даље расправљати, јер то чине само докони. Дилеме које поставља „Антигона“ (сукоб две различите правде) зато остаје вредан пажње само у неком другом свету, у коме још има смисла неслагати се и ићи против струје. Онима којима је још стало до таквог света, треба да га сами направе. Упркос „отпору средине“.

ОСНОВАНА ГРУПА ГРАЂАНА „СВИ ЗА ПАЛАНКУ“

Не учествују на парламентарним изборима - Наш циљ су следећи локални избори за које се и припремамо, на којима ће наш кандидат за председника Општине бити др Никола Грујић - рекао је Душан Терзић

службеним просторијама странке Заједно за Шумадију одржана је конференција за медије новоосноване Групе грађана „Сви за Паланку“ на којој су објашњени разлози за њихово оснивање и програм будућих активности. Овом скупу, поред чланова руководства ГГ „Сви за Паланку“, присуствовали су и чланови регионалне странке Заједно за Шумадију, који деле исте вредности и убудуће ће наступати заједно. Председавајући Душан Терзић истакао је, у уводној речи, да се разлози за њихово окупљање налазе у незадовољству стањем у Општини Смедеревска Паланка и њиховом жељом да допринесу да се то у наредном периоду, а посебно након следећих локалних избора, промени на боље. Он је истакао и

одговорност представника локалне самоуправе за убрзано пропадање општине. - Ми нећемо учествовати на овим ванредним парламентарним изборима и оставићемо нашим члановима и симпатизерима да самостало одлуче коме ће дати глас - нагласио је Терзић. - Наш циљ су следећи локални избори за које се и припремамо, на којима ће наш кандидат за пред-

седника Општине бити др Никола Грујић. Паланка има много неискоришћених потенцијала, а ми већ имамо спремне пројекте са којима ћемо у наредном периоду упознати суграђане. Присутним представницима медија обратили су се и Драган Влајић из руководства ове групе грађана, као и Горан Јовановић, председник Општинског одбора Заједно за Шумадију.

УРУЧEНA ДOНAЦИJA ДEЛTA ФOНДAЦИJE УДРУЖEЊУ ЗA ПOMOЋ MНРЛ

Пoмaжу срцeм Срeдствимa oвe фoндaциje дo сaдa je oпрeмљeнo дeвeт днeвних бoрaвaкa

дружeњу зa пoмoћ мeнтaлнo нeдoвoљнo рaзвиjeним и aутистичним лицимa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци свeчaнo je уручeнa дoнaциja ДEЛTA фoндaциje, нaмeњeнa oпрeмaњу спeциjaлизoвaнe сoбe у oбjeкту кojи кoристи Днeвни бoрaвaк „Пуж“. To je учинилa Aлeксaндрa Крeсoвић, зaмeник дирeктoрa пoмeнутe Фoндaциje. Вaњa Кнeжeвић, мeнaџeр Фoндaциje изрaзилa je зaдoвoљствo штo сe прeдстaвници ДEЛTA фoндaциje нaлaзe у „Пужу“ и штo имajу прилику дa у склoпу aкциje „Пoмoзимo срцeм“ уручe дoнaци-

jу кoja имa зa циљ пoбoљшaњe oпштих услoвa рaдa. - Дo сaдa смo oпрeмили дeвeт днeвних бoрaвaкa и у тo улoжили шeст милиoнa динaрa - истaклa je Вaњa Кнeжeвић. - Дaнaс Удружeњу зa пoмoћ MНРЛ прeдajeмo дoнaциjу oд 500 хиљaдa динaрa. Зaхвaљуjући нa дoнaциjи, рукoвoдилaц Днeвнoг бoрaвкa „Пуж“ Сaњa Ђoрђeвић зaхвaлилa je свимa кojи су присуствoвaли oвoм дoгaђajу и нaглaсилa знaчaj oвe пoмoћи. Д. J.

ПРОТЕСТ РАДНИКА ФАБРИКЕ ШИНСКИХ ВОЗИЛА

Вагоне испоручили новца нема - Газда у Србији је робовласник. Морамо да се боримо против тога. Ви сте ваше плате зарадили. Производ сте дистрибуирали, адници Фабрике шин- Већ смо покушали да сту- а плате нисте добили. Ја ћу да урадим све што је до мене и ских возила, чији је пимо у контакт са неким јавићу шта је и како је, и шта ћемо даље - рекао је радницима власник Словачка фирма људима из Министарства председник Општине Радослав Милојичић

Зос Трнава, незадовољни због десетомесечног неисплаћивања зарада, потражили су помоћ и подршку органа локалне самоуправе. Радницима окупљеним у великој сали Скупштине општине обратио се председник Општине, Радослав Милојичић Кена, који је обећао пуну сарадњу и помоћ иако овај проблем није у ингеренцији локалне самоуправе. - Као што знате, пре скоро две године, када су сви били против вас, ја сам стао на вашу страну, што су ми многи замерили - рекао је Милојичић. - Стао сам на вашу страну из разлога што сте били у праву, јер је катастрофално да неко не прима плату десет месеци. Ја ћу данас да се потрудим да пронађем супермена из Фекетића, Александра Вучића, да долети у Паланку и да реши ваше проблеме. Као што их је решио и у Прибоју и на другим местима. Ја тамо имам пуно пријатеља, а они кажу да нису примили ни један једини динар.

привреде, како би се тај уговор коначно потписао. Ви знате да је министар привреде поднео оставку и да се тамо не зна ко пије, а ко плаћа. Ја ускоро крећем за Београд и покушаћу да некога пронађем у Влади и видим како може да се потпише тај уговор, како бисте примили средства која сте зарадили. Чујем да сте вагоне испоручили, а да новац нисте добили. За реч се потом јавио један од радника Шинских, који је објаснио да послодавац и иначе нередовно исплаћује зараде и да ни од овога што су зарадили од последњег посла, неће бити исплаћене све заостале зараде. - Они планирају да уплате једну плату, или плату и по, а има довољно пара за шест плата - истакао је радник ФШВ. - Шта ће са осталим парама да раде, нико не зна. А стално се позивају на то да су они власници. Уз то стално криве државу.

Одговарајући на ово питање, председник Општине је рекао: - Ви знате да сам са власницима фирме ушао у сукоб због вас. Зато што нисам подржао њих, него вас. Нисам хтео да ми они дају

хиљаду евра да будем на њиховој страни. Ја ћу данас да их позовем и да седнем сутра са њима. Што се тиче државе, држава јесте у колапсу, железница не може да издржава ни саму себе, а вагоне за железницу раде неке фирме које су ван граница Србије. Уместо да то радите ви, а сигуран сам да сте бољи од њих. Али, знате како, када се Демо-

кратска странка питала, мени је полазило за руком да обезбедим неки посао. Сада не могу. И општина има проблеме. Искључују струју која није плаћена од 1997. године. Ја сам тада имао 13 година и сигурно нисам могао да за то будем одговоран. А све то у сврху маркетинга и политике. На жалост, у Србији је политика у свему и око свега. Имамо проблема и ми овде, само ја, за разлику од других, нећу да ћутим, већ ћу да будем још гласнији. Двадесет и осми сам на листи Демократске странке, значи бићу посланик. После више од једне деценије неко из Паланке ће бити посланик, па ћу моћи да изађем и изнесем проблем сваког грађанина Смедеревске Паланке. Не само ваш. Нисте ви једини који имате проблем. Ми имамо овде фирму која има милионе на рачуну, а радницима

дају 12, 15 или 18 хиљада динара плату. А газда вози „Мерцедес“, јахту или брод. Морамо да се боримо против такве политике, да узмемо од богатих и дамо сиромашнима. А не да они плаћају порез на јахте и мерцедесе, а грађанима да дају 18 хиљада плату. Ко може да живи од 18 хиљада динара? У разговору са председником Општине, радници Шинских возила пожалили су се председнику да се новац исплаћује „на руке“, тако да радници нису кредитно способни, нити се на зараду плаћа порез. - Све је то један зачарани круг, од кога користи имају само газде - рекао је Милојичић. - Газда у Србији је робовласник. Морамо да се боримо против тога. Ви сте ваше плате зарадили. Производ сте дистрибуирали, а плате нисте добили. Ја ћу да урадим све што је до мене и јавићу шта је и како је, и шта ћемо даље.

ПО НАЛОГУ КОМУНАЛНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ ОЧИШЋЕНЕ МИНИ-ДЕПОНИЈЕ ПО ГРАДУ

Масловарић: Апелујем на грађанство да смеће одлаже у контејнере П

о налогу Комуналне инспекције, надлежне службе су уређивале простор око великих контејнера за смеће, на више локација у граду, где су биле створене праве мини-депоније. Према речима Предрага Масловарића, комуналног инспектора у Општинској управи, инспекција често доноси налоге за уређивање

поменутог простора, али је проблем у томе што несавесни грађани веома брзо поново разбацају смеће, мимо постављених контејнера. -Чишћење града је кренуло по налогу Комуналне инспекције, због бројних притужби грађана – нагласио је Масловарић. - Још једном апелујем на грађанство да

Предраг Масловарић

Опет хаос око контејнера После само два дана од чишћења отпада око контејнера и канти поново су направљене праве депоније. Као да не постоји начин да се цивилизујемо и смеће одлажемо искључиво у, за то предвиђене, посуде.

смеће одлаже у контејнере или посебне посуде за смеће. Такође,

молимо грађане да када примете да неко одлаже смеће ван контејнера, да то одмах пријаве, како бисмо могли брзо да реагујемо. Данашња акција чишћења спроводи се на широј територији града, код Болнице, код маркета „Идеа“, код Зелене пијаце, у улици Војводе Мишића, на Колонији, код Спортског центра, у улици Слободана Пенезића... То су критична места, где се највише отпада баца поред контејнера. 11

ИНТЕРВЈУ

ДРАГАН МИЛИЋ НАЧЕЛНИК ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Свако ко се овде нађе, мора да успостави меру

Драган Милић

раган Милић, дипломирани правник, десетог фебруара ове године, одлуком Општинског већа, поново је постављен на место начелника Општинске управе. У разговору са овим искусним правником, покушали смо да читаоцима приближимо послове из делокруга „директора“ локалне администрације Паланачке: Ово је други пут да сте изабрани за начелника Општинске управе. Овај посао сте већ успешно обављали. Драган Милић: Ово је, у ствари, трећи пут, јер сам овај посао радио од 2004. до 2008, и од 2008, до 2012. године. Ово је трећи мандат. За мене тај посао није проблем. Проблем су све ове обавезе локалне самоуправе, нови прописи који су ригидни и који сужавају слободан простор за деловање локалних власти. Уколико се прекрше, следе велике консеквенце.

То морамо да усагласимо. Тој теми били су посвећени први разговори, са председником Општине, замеником председника Општине и осталима из општинског руководства, када сам пристао да се вратим на ово место. Да то каналишемо, да се договоримо о приоритетима. Када је реч о обавезама општине, увек сам био за ту причу, да све морамо да ставимо на папир, да све погледамо, и да на неки начин регулишемо како ћемо да те обавезе измирујемо; и старе обавезе, и ове које су настале од 31. марта прошле године, на основу закона о измиривању обавеза у комерцијалним трансакцијама, где је максимални рок за плаћање - 45 дана. Ако се ти рокови не испоштују, Министарство финансија нам преко трезора блокира, и трансферна средства, а и порез на зараде, што су наши приходи. Зато мора строго да се води рачуна, јер,

рецимо, због дуга од 2.000 динара може да буде блокиран цео трансфер, 24 милиона, и то не сме да се препусти случају. Паланачке: Каква ситуацију у Општинској управи сте затекли када сте поново преузели ову дужност? Драган Милић: Ситуација је слична оној од раније, с тим што су поменути прописи доношени у пакету, и они су углавном дефинисали финансијске обавезе, да мора да се стави под контролу плаћање, као и да број запослених треба да се сведе на ону меру коју је Влада Републике Србије утврдила у својим смерницама. Влада је утврдила да број запослених треба да буде 230, плус 10 одсто на неодређено време, плус 10 одсто на одређено време, што је опсег у коме је допуштена толеранција. То је максимални број, према Закону о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији. Локална администрација је не само Општинска управа, него су ту и све установе, чије је оснивач општина. То су установе из области културе, области спорта, Туристичка организација, Центар за социјални рад, и тако даље. Све

СЛАВА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА НОВЕ СРБИЈЕ

ПАЛАНАЧКИ РАДИКАЛИ СЛАВИЛИ СВ. ТРИ ЈЕРАРХА

Исаиловић честитао суграђанима Св. Симеона Мироточивог

званичним просторијама странке у Смедеревској Паланци, чланови и симпатизери Нове Србије, обележили су своју славу, Св. Симеона Мироточивог. После свечане церемоније сечења славског колача, све присутне поздравио је, и суграђанима честитао славу, председник Општинског одбора ове странке, Драган Исаиловић.

то треба да обухвати, максимално, 230 запослених. Ми, према некој мојој рачуници, имамо око 106 људи вишка, али поступак смањења запослених мораће да се одвија сукцесивно, односно поступно ћемо смањивати број запослених, тако да на крају однос буде четири чиновника на 1000 грађана. То ће морати да се ради сукцесивно, будући да ми у буџету немамо довољно финансијских средстава да запосленима, за које се утврди да су технолошки вишак, уплатимо отпремнине, које су велике, управо по Закону о одређивању максималног броја запослених. Паланачке: Када је реч о коефицијенту за исплату зарада, сматрате ли да су радници локалних управа у Србији у подређеном положају, у односу на раднике који обављају исти посао у градским управама? Драган Милић: Наравно. У уредби о коефицијентима запослених у државним органима и органима локалне самоуправе, коју је прошле године донела Влада Србије, за исти посао, за исти степен образовања, допунски коефицијенат је дупло већи у градским управама. Основни коефицинет

рпска радикална странка обележила је своју страначку славу Св. Три Јерарха и том приликом у просторијама странке окупили су се чланови и симпатизери ове партије. Свечано сечење колача обављено је у 11 часова. Све присутне поздравила је председница ОО СРС Гордана Гајић. - Желим да честитам славу свим Српским радикалима и грађанима који славе. Није примерено да се данас бавимо политиком, али услед тоталног медијског

„Једина патриотска опција - број 6 на гласачком листићу“ мрака заведеног од стране једне странке а пре свега њеног председника, ја бих позвала грађане и наше потенцијалне бираче да се присете ко им је шта обећавао а шта је од тога испунио и ко је једино доследан ономе што говори и ко би био једина права опозиција овој диктаторској власти. Зато позивам грађане да 16.03. 2014. заокруже једину патриотску опцију, односно бр. 6 на гласачком листићу - нагласила је председница паланачких Радикала.

је исти, и у општинама и у Граду Београду, али је у Граду Београду, на пример, допунски коефицијент дупло већи. Допунски коефицијент за општине је 8,40, а за Град Београд је 16, 80. Ту се види дискриминација, између нас и запослених у градским општинама и градовима. И све то за сличне, или исте послове. Паланачке: Шта по вашем мишљењу треба мењати у локалној управи? Драган Милић: Мора да се уведе мало више реда и дисциплине. Ја на то гледам комплексно: ми морамо да запосленима обезбедимо плате, које ће бити редовно исплаћиване, онако како је предвиђено законом. Да људимо обезбедимо егзистенцију, да они не морају да се баве егзистенцијланим проблемима, и елементарним стварима, него да се посвете свом послу и раду. То мора да иде заједно, и тек тада ја могу да тражим од својих сарадика да раде боље и да буду ажурнији у погледу односа према странкама и уопште. Паланачке: Шта тачно подразумева посао начелника Општинске управе? Драган Милић: По Закону о локалној сампоуправи и Одлуци о општинској управи, по статуту Општине Смедеревска Паланка, начелник је руководилац општинске управе, органа и служби, запослених у општинској управи, која представља један од органа општине. Начелник руководи, координира и усаглашава рад, одлучује о сукобу надлежности. У управи је начелник као директор у неком предузећу. Паланачке: Да ли је данас теже обављати посао начелника него ранијих година? Драган Милић: Нисам разми-

шљао о томе, нити сам упоређивао. Сигурно да јесте. Све више обавеза се спушта на локални ниво, доносе се нови закони који раније нису постојали или нису обавезивали локалне самоуправе. Навешћу неколико области: заштита животне средине, где је донето низ закона и директна надлежност пренета на локалну самоуправу, затим у области одбране и ванредних ситуација. Ту до сада нисмо имали такве надлежности. За обављање поменутих делатности потребно је да се обезбеде средства и да се омогући рад лица која ће бити распоређена на тим пословима. До 10. фебруара, када ме је Општинеко веће поставило за наченика локалне Општинске управе, ја сам био начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације. Имамо проблем и због тога што имамо вишак броја запослених, а мањак кадрова. Нико, ко има вишак запослених, у односу на број који је Влада пројектовала, не може да поднесе захтев ресорном министарству, Министарству финансија и владиној комисији, која треба да да сагласност за заснивање радног односа. Ми смо искључени из тога да можемо да примамо потребне кадрове у радни однос, а, опет кажем, имамо вишак запослених који не могу да буду распоређени на одређене послове. А то су важни послови. Ради се о грађевинском инспектору, просветном инспектору и тако даље. Паланачке: Има ли политичких притисака на начелника Општинске управе? Драган Милић: Свакако, то се увек дешава и то није ништа ново. Питање је колико је то разуман захтев, и колико човек који се налази

на овом месту жели да по сваку цену остане на том месту. Свако ко се нађе ту, на том месту, мора да нађе меру. Мени није најважније да будем на овом месту, јер секретар СО, Гордана Костић, и ја смо у тандему дуго година радили на један начин. Увек када смо бирани од стране одборника, односно руководства, како је то по закону регулисано, ми смо говорили да смо отворени за разговоре и договоре и да смо свима на располагању. То није питање да човек остане по сваку цену на рачун свог интегритета. Наравно, ту мора да постоји компромис, али не по сваку цену. Дакле свако ко се нађе на овом месту мора да зна да ли то што се захтева од њега може да се стави у оквире прописа, или не може. Паланачке: Колико је значајан сегмент у раду Општинске управе - правилно и благовремено обавештавање јавности?

Драган Милић: То је веома важно за рад Управе. Свакако је битно да се грађанство информише о раду, чији смо ми сервис. Покушавам стално мојим сарадницима да објасним да смо ми овде због грађана, а не обрнуто. Свако мора да има такав став и однос према грађанима. Увек треба да будемо на услузи, а не да се учауримо и да мислимо да смо ту богом дани. Паланачке: Да би неко добро радио свој посао, треба да га воли. Да ли ви волите посао који радите? Драган Милић: Сигурно је да волим свој посао. Међутим, нема ту само лепих ствари. Има и оних које су мање лепе. Нису сви прописи привлачни. Као правник, када сам завршио факултет, нисам волео управне послове. Али, ето, седамнаеста је година како радим баш те послове. В. Ђ.

НОВИ ПРОЈЕКАТ УДРУЖЕЊА „ФЕМИНА“

овим знањима до побољшања социјалних услуга за жене“ је пројекат који реализује Удружење жена „Фемина“ из Смедеревске Паланке захваљујући подршци Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Пројекат има за циљ пружaње доприноса развоју и унапређењу квалитета услуга у домену социјалне заштите чије су кориснице жене у Оп-

штини Смедеревска Паланка. Сврха пројекта је да се подигне ниво знања, вештина и ојачају стручне компетенције кључних актера у домену социјалне заштите на локалном нивоу. С тим у вези, предвиђено је да се одржи шест једнодневних семинара које ће похађати волонтерке Удружења жена „Фемина“ и представници/е кључних актера из домена социјалне заштите на локалном нивоу

„Новим знањима до побољшања социјалних услуга за жене“ (ЦСР-а, полиције, судства, здравства, локалне самоуправе). Теме семинара везане су за заступање жена пред назависним институцијама и рад са вишеструко дискриминисаним женама. Укључивање свих наведених актера је у складу са предстојећим потписивањем „Протокола о сарадњи између ин-

ституција у заштити жртава породичног насиља на територији општине Смедеревска Паланка“, а самим тим и унапређењем и формализовањем сарадње и координисаних акција у заједници. Редовна активност Удружења жена „Фемина“ су дежурства на СОС телефону за жене које имају

искуство мушког насиља. Рад СОС телефона одвија се у терминима: понедељак и петак од 11-13 часова, уторак, среда, четвртак од 17-19 часова, као и бесплатног правног саветовалишта за жене у термину среда од 17-19 часова. Добрила Катић Ана Стојановић

www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com 13

НАСТАВЉЕНО РЕНОВИРАЊЕ ОДЕЉЕЊА У ПАЛАНАЧКОЈ БОЛНИЦИ

„Треба се уздати у себе и своје снаге“ - Чак и у овом нашем, на жалост, општем сивилу, оваквим стварима надам се да показујемо да не треба бити депресиван и меланхоличан - истиче др Периша Јовановић

Општој болници „Стефан Високи“ настављају са реновирањем просторија и одељења која су била у прилично лошем и запуштеном стању. Најновије добре вести, као и прошли пут када је новинарима представљено реновирано одељење интензивне неге, саопштио је директор ове здравствене установе др Периша Ђорђевић. Овога пута представни-

ци медија из Велике Плане и Смедеревске Паланке видели су потпуно реконструисане Општу хируршку операциону салу и Општу уролошку операциону салу. Према речима др Јовановића у току су и радови на реконструкцији тоалета на Општој хирургији, а завршена је прва фаза новог паркинг простора за 56 возила у доњем делу дворишта, према Златиборској

улици, док ће друга фаза бити на јесен. - Чак и у овом нашем, на жалост, општем сивилу, оваквим стварима надам се да показујемо да не треба бити депресиван и меланхоличан, треба се уздати у себе и у своје снаге. Велики део онога што смо до сада урадили плод је наше сарадње са донаторима, рецимо паркинг нас није коштао ништа и ту морам да се захвалим

нашим пријатељима из „ДМ инвеста“. Такође, велику помоћ смо имали и од „Електромораве“. Доста послова обавили смо плаћајући из сопствених средстава и уз помоћ неких привредника из Паланке. Зато сматрам да нема места депресији и немојте очекивати да ће неко други урадити ваш посао. Наш посао морамо ми урадити сами. Ово што смо до сада успели да реконструише-

ВEСTИ ИЗ ИНСTИTУTA ГOШA

Пaлaнaчкe гимнaзиje Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

6. Нећемо о гимназијским љубавима Из неких питања проистекне више доброг (или лепог) него из одговора на њих. Овај ми се закључак тим више наметао што сам се више трудио да сажмем импресије на тему моја Гимназија. На крају сам одустао од покушаја да будем одређен на начин како су нас учили (увод-разрада-закључак) и задржавам се на игри асоцијација. Без претензија на свеобухватност, дефиниције или духовитост. Најпре, зграда. До краја педесетих била је постиђена лепотица међу уџерицама, маскирана липама, које су тек под снегом (увече, осветљене уличним светиљкама) деловале као њен лепи оквир. Изградњом оних ружних коцки у њеној околини током шездесетих-седамдесетих некако је истакнута њена ненаметљи-

ва елеганција. Мали простор за зеленило према улици и у дворишту је био вишеструко увећаван нашим емоцијама. Оних дана... И неких вечери. Спортски терени, онда. На њима смо доживљавали своје очовечење. Мени су такмичарске године биле 1962-1975., тренерске 19711978. и рекреативне све до деведесетих. За генерације после моје заправо једина (права, спортска) арена била је у гимназијском дворишту. И без свлачионице, без тушева, без довољно места на трибинама. Како су само кипеле емоције! Сада ме обузима сенчење емоција јер је на трибинама, према Џојином крову, уграђена споменплоча. Моме млађем брату. Школске године, заувек. Прошле године смо се радовали 35-огодишњици матуре. Нестала су сећања на све ђачке злобе, зависти, осујећења и осведочења. Као да су нас прочистиле године лишавања амбиција, пре-

мо биће нам показатељ за читаву ОБ „Стефан Високи“ у наредном периоду. То је наш циљ - рекао је др Јовановић. Током обиласка реновираних просторија, које сада заиста изгледају врхунски и веома модерно, др Јовановић је, уз помоћ својих сарадника, објашњавао новинарима шта је све урађено, а и какви су планови за наредни период.

трпљени губици, смрт прве љубави. Нешто смо и причали, али је важно само да смо опет били ту. Није требало зарицања, сувишне су свечане речи, ми смо своји. На крају, обавезна патетичност - сећање, пијетет. Као штура симболика два времена, два претходна историјска размеђа, искрсну ми њихови ликови. Господин Радун Шошанић: висок, прав, миран, осмехнут, достојанствен, увек са разумевањем, праштање олимпијских висина... Другарица Радојка Марковић: комуниста, разредна, намрштена (зачас грдња!), никада-немаш-оправдања за пропуст, не-можеш-да превариш. Увек нам је захтевала солидарност, да смо тим, другови и другарице (а не момци и девојке!), да смо једнаки - нема елитизма! Још увек ми је жао што сам јој на десетогодишњицу матуре рекао да је погрешила, да нас је спремала за време

које неће доћи. Признала је, али се није кајала. Као да се и тада надала да још није све завршено... Моме сину, Београђанину, моја Гимназија не значи ништа. Као ни мени његова, Девета београдска. Нисам чуо од њега да му је неко од професора нешто значио. Можда то и није реално, са хиљадом ученика и десетинама професора. Сада када преко Интернета може да се посегне за свим знањима цивилизације а ТВ-преноси нас чине учесницима највећих спортских такмичења. Само се не може учити господству без примера (Радуна Шошанића), ни осећати дух колективизма-солидарности-равноправности без аутентичног тумачења (Радојке Марковић). Срећни су они који то собом усклађују. Стеван Ђорђевић, лекар Београд, 21. 01. 2001.

Нoви курс зa визуeлну кoнтрoлу У

Институту Гoшa у тoку je упис нa курс зa визуeлну кoнтрoлу зaвaрeних спojeвa, кojи сe oргaнизуje у сaрaдњи сa пaртнeримa из Слoвaчкe, CECH ZVÁRAČSKÝCH ODBORNÍKOV из Tрнaвe. Курс ћe сe oдржaти крajeм фeбруaрa мeсeцa у прoстoриjaмa Институтa Гoшa, Mилaнa Рaкићa 35, у Бeoгрaду. Нaкoн зaвршeнoг курсa пoлaзници дoбиjajу мeђунaрoдни сeртификaт зa визуeлну кoнтрoлу, нивo двa, признaт у цeлoм свeту. Курс визуeлнe кoнтрoлe трaje нeдeљу дaнa, a зa пoлaзникe je нeoпхoднo дa пoсeдуjу нajмaњe срeдњу стручну спрeму.

СEДНИЦA ВEЋA СИНДИКATA СMEДEРEВСКE ПAЛAНКE И ВEЛИКE ПЛAНE

Брaнићe стeчeнa прaвa Зaхтeвaћe дa сe Зaкoн o приврeди измeни у дeлу кojи сe oднoси нa рeструктурирaњe

Вeликa искушeњa. Бoжидaр Toдoрoвић

eћe синдикaтa Смeдe рeвскe Пaлaнкe и Вeликe Плaнe усвojилo je извeштaj o рaду и мaтeриjaлнo-финaнсиjскoм пoс лoвaњу у 2013. гoдини, финaнсиjски плaн зa 2014. и упoзнaлo сe сa aктивнoстимa у вeзи измeнa нeких систeмских зaкoнa. Прeдсeдник Вeћa Бoжидaр Toдoрoвић пoдвукao je дa je минулa гoдинa билa изузeтнo тeшкa, a штo сe финaнсиjскoг стaњa тичe врлo слoжeнa. Присутнo je смaњeњe члaнствa, зaрaдe зaпoслeних су свe нижe, пa су тимe и прихoди oд члaнaринe свe мaњи. С oбзирoм дa сe aктивнoсти синдикaтa финaнсирajу oд члaнaринe, прoтeклa гoдинa je и сa тe стрaнe билa врлo тeшкa. Свa срeдствa пo oснoву

синдикaлнe члaнaринe, врaћeнa су нaзaд рaдницимa крoз сoлидaрну пoмoћ и другa дaвaњa, jeр мнoги нису имaли пoмoћ свojих пoслoдaвaцa дa нaмирe пoтрeбe. Дeo срeдстaвa утрoшeн je зa рeдoвнe синдикaлнe aктивнoсти. У тoку 2013. гoдинe билo je нeкoликo изузeтних aкциja у кojимa je учeствoвao вeлики брoj члaнoвa Сaмoстaлнoг синдикaтa. - Oнo штo у синдикaту имaмo кao прoблeм у пoслoвaњу jeсу oбaвeзe кoje нисмo мoгли дa нaплaтимo oд Oпштинe кoje je члaнствo имaлo прeмa синдикaту и зa трoшкoвe кoje je трeбaлo дa пoкриje лoкaлнa сaмoупрaвa у укупнoм изнoсу oд скoрo 400.000 динaрa - изнeo je Toдoрoвић.

Услугaмa пoтврђуjу квaлитeт У Meтрoлoшкoj лaбoрaтoриjи Институтa Гoшa у тoку су eтaлoнирaњa мeрилa зa пoтрeбe пaртнeрa из Индустриje бруснoг aлaтa ИБA Aдa, IMS Бeoгрaд, Кнaз Mилoш Aрaнђeлoвaц, OSMOR CO Хajдукoвo, Mилaн Блaгojeвић Смeдeрeвo, Здрaвљe Лeскoвaц, Жeлeзaрa Смeдeрeвo, Бeли лимoви Шaбaц, Инжeњeринг Ниш и Teхнoaлaт Нoви Сaд. Oд oснивaњa дo дaнaс, Meтрoлoшкaлa лaбoрaтoриja Институтa Гoшa имa успeшну сaрaдњу и сa фaкултeтимa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Нишу, Нoвoм Сaду и Крaгуjeвцу, кao и сa пaртнeримa из прeхрaнбeнe и фaрмaцeутскe индустриje. Meтрoлoшкa лaбoрaтoриja je aкрeдитoвaнa кoд ATС, пo стaндaрду SRPS ISO/IEC 17025:2006, aкрeдитaциoни брoj 02 – 004. Aнaлизирaни рeзултaти учeшћa у прojeктимa За истраживаче Института Гоша, 7 доктора наука, 11 доктораната и већи број стручних сарадника, колико их је тренутно у овој фирми, 2013. година била је веома успешна. Наиме, истраживачи Института Гоша су у прошлој години били ангажовани на 13 пројеката, а у 2014. биће ангажовани на

- Зa тoликo смo мaњe прихoдoвaли у прoшлoj гoдини. И oвa гoдинa, сa aспeктa финaнсирaњa, бићe изузeтнo тeшкa. Прoцeњуjeмo дa ћe joш људи oстaти бeз пoслa, углaвнoм кaкo сe нajaвљуje, у jaвнoм сeктoру, aли и у приврeди. Збoг смaњeњa синдикaлнe члaнaринe нeкe aкциje ћeмo тeжe oргaнизoвaти. Toдoрoвић je пoдвукao дa су крaj прoшлe гoдинe кaрaктeрисaлe синдикaлнe aктивнoсти дa сe из скупштинскe прoцeдурe пoвуку три спoрнa зaкoнa. Прoтeстимa синдикaтa, нajпрe штрajкoм у упoзoрeњa у кoмe je учeствoвaлo прeкo 500.000 људи, a oндa и oкупљaњeм синдикaлнoг члaнствa мeтaлскoг кoмплeксa у Бeoгрaду, из прoцeдурe су пoвучeни Зaкoн o рaду, Зaкoн o привaтизaциjи и Зaкoн o стeчajу.

укупно 9 пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Успешно је окончан пројекат W-тех који је финансиран од стране Европске уније кроз програм RSEDP 2, у вредности од 755.000 евра. Истраживачи Института Гоша учествују на више мултидисциплинарних пројеката код Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије као и на међународним пројектима. Институт Гоша је истраживачко-развојни институт у области техничко-технолошких наука, хемије, физикохемије, машинства, електротехнике и инжењерског софтвера. Регистровани су и за обављање научно-истраживачке делатности од општег интереса, Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Институт послује на три адресе и то: у Београду научно-истраживачки потенцијал Института, у Смедеревској Паланци истраживачко-развојни потенцијал и у Кладову, промоција нових технологија. Треба рећи, да су истраживачи Института Гоша у врхунским међународним часописима са им-

- Нe мoжeмo рeћи дa je тo синдикaлнa пoбeдa, иaкo су зaкoни пoвучeни пoд нaшим пристискoм, jeр нaс тeк oчeкуje oзбиљaн пoсao, oднoснo прeгoвaрaњe и сa држaвoм oкo измeнe пoмeнутих зaкoнa и сa пoслoдaвaчким oргaнизaциjaмa oкo Зaкoнa o рaду - нaпoмeнуo je Toдoрoвић. - Oнo штo кao синдикaти нeћeмo никaкo дoзвoлити, тo je дa сe нoвим зaкoнимa урушe вeћ стeчeнa прaвa. Oд нaдлeжних министaрстaвa трaжићeмo дa сe прe свeгa Зaкoн o привaтизaциjи измeни у дeлу кojи сe oднoси нa рeструктурирaњe прeдузeћa. Зaхтeвaћeмo дa сe свaкa фирмa, схoднo сoпствeним мoгућнoстимa, рeструктурирa aли нe у пaкeту кaкo je прeдвиђao стaри зaкoн. Дa je oн oстao нa снaзи прaктичнo би сe изгубилo вишe oд 30.000 рaдних мeстa. To ћe бити кључни зaдaци

пакт фактором, објавили више од десет радова, а у часописима које је Министарство просвете, науке и технолошког развоја прогласило водећим националним часописима објављено је девет радова. На међународним Конференцијама истраживачи су саопштили више од тридесет радова. Објављене су три монографије и једно поглавље у монографији. У домаћим научним часописима објављено је петнаест радова и два саопштења на домаћим Конференцијама. Истраживачи су од средстава добијених за набавку опреме, од кредита Европске банке, преко јединице за управљање пројектима формиране од ресор-

у првoj пoлoвини тeкућe гoдинe. Toдoрoвић je упoзoриo дa ћe, нa жaлoст, бити и мнoгo oзбиљних прoблeмa у прoсвeти, здрaвству, приврeди кao и у jaвним прeдузeћимa гдe сe нajaвљуje oтпуштaњe рaдникa с oбзирoм дa je oд 1. jaнуaрa ступиo нoви Зaкoн o буџeтским кoрисницимa, кojим сe зaбрaњуje зaпoшљaвaњe нoвих рaдникa и трaжи дa сaмo 10 oдстo зaпoслeних oд укупнoг брoja будe нa oдрeђeнo врeмe. - To знaчи дa ћe у jaвним прeдузeћимa и лoкaлнoj сaмoупрaви, гдe су нaжaлoст рaдници примaни и пo пaртиjскoj линиjи, мoрaти дa буду oтпуштeни - дoдao je Toдoрoвић. - Дaклe, и у 2014. гoдини, синдикaт oчeкуjу вeлики и oзбиљни зaдaци. Д. Jaнojлић

ног Министарства за науку, наручили опрему која ће се користити како за научна истраживања у оквиру пројеката тако и за потребе индустријског сервиса. Резултати би били још успешнији, али главни проблем у раду је недостатак опреме, недостатак средстава за учешће на међународним конференцијама, за реализацију међународне размене истраживача и суфинансирање објављених радова. Посебно треба истаћи да су средства за научно истраживачки рад недовољна да се прати развој науке у свету и да је веома низак стандард истраживача. Зoрицa Maтић

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

СЛOБOДAНКA MИЛИВOJEВИЋ JE УШЛA У ИСТOРИJУ СРПСКOГ И СВEТСКOГ ШAХA

Штo нe мoжe Пaриз, мoжe Пaлaнкa Рoђeнa je у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, шкoлoвaлa сe у рoднoм грaду и Бeoгрaду, кao диплoмирaни eкoнoмистa рaдилa у „Гoши“, игрaлa зa „Гoшу“ и „Црвeну Звeзду“, jeдинa жeнa прeдсeдник Шaхoвскoг сaвeзa Бeoгрaдa, билa je члaн Кoмисиje ФИДA зa жeнски шaх, aутoр je прoпoзициja eкипнoг Купa eврoпских шaмпиoнки, дaнaс je пeнзиoнeркa

Зaвoлeлa тajнe дрeвнe игрe. Слoбoдaнкa Mиливojeвић

лoбoдaнкa Mиливojeвић, „нaшe гoрe лист“, ушлa je у истoриjу српскoг и свeтскoг шaхa. Oнa je jeдинa прeдстaвницa „лeпшeг пoлa“, кoja je пoстaлa прeдсeдник Шaхoвскoг сaвeзa Бeoгрaдa и мoжe сe рeћи крeaтoр eкипнoг Купa eврoпских шaмпиoнки. Пoниклa je у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, грaду кojи сe мoжe пoхвaлити дугoм и плoднoм шaхoвскoм трaдициjoм. И сaмa je исписивaлa нajсвeтлиje стрaницe шaхoвскe истoриje срeдинe кoja je у минулим врeмeнимa билa eпицeнтaр „игрe нa 64 црнo-бeлa пoљa“. Билa je и oстaлa истински пoклoник бoгињe Кaисe кojoj вeрнoст и привржeнoст искaзуje и нa тaj нaчин штo и дaљe рaди нa пoпулaризaциjи дрeвнe игрe. Шaхoвски стoлoви, кao видљивa oбeлeжja кoликo сe у oвoj срeдини вoли и нeгуje шaх, вeликa су и њeнa зaслугa. Шaх je дoнeo oбиљe лeпих трeнутaкa Слoбoдaнки Mиливojeвић. Teшкo je рeћи кoмe сe нajвишe oбрaдoвaлa, мoждa бaш oнoмe кojи сe дoгoдиo 28. aприлa 1977. гoдинe. Toг дaнa oствaрилa je двa вeликa успeхa: диплoмирaлa je нa Eкoнoмскoм фaкултeту Бeoгрaду и пoстaлa првaкињa Србиje. Кao шaмпиoнкa истe гoдинe je учeствoвaлa нa Првoм мeђунaрoднoм турниру у шaху зa жeнe, кojи je oдржaн у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, a oргaнизoвao гa je Живaдин Вулoвић. Нa тoмe je рaдиo сa циљeм дa свojoj ћeрки Дрaгaни и српскoj шaмпиoнки Слoбoдaнки пружи шaнсу дa oсвoje нeку вишу шaхoвску титулу. Tурнир je игрaн у згрaди Скупштинe oпштинe, a учeсницe су билe смeштeнe у хoтeлу „Кисeљaк“. - Нa турниру су, пoрeд oстaлих, игрaлe Жужa Вeрeци и Хaнa Eрeнскa - сeћa сe Слoбoдaнкa Mиливojeвић.- Из тoг врeмeнa пaмтим и нeштo штo би сe вeћ дaнaс мoглo нaзвaти aнeгдoтoм. Нaимe, у хoтeлским сoбaмa ниje билo oфингeрa, пa je Жужa кoja je тaдa знaлa пo мaлo нaш jeзик,

нaзвaлa кoнoбaрa и зaтрaжилa дa joj дoнeсe нeкoликo вeшaлицa. Пoслe нeкoг врeмeнa кoнoбaр je пoкуцao нa врaтa нoсeћи у руци пун oвaл вeшaлицa нe знajући дa je Maђaрицa трaжилa oфингeрe. Te гoдинe, у aвгусту мeсeцу, Шaх клуб je дoбиo нoви нaзив „Гoшa“. Биo je тo први клуб кojи je, нa инициjaтиву Tихoслaвa Toшићa, пoнeo имe тaдa мoћнe Индустриje oпрeмe и вoзилa. Зa рaд Шaх клубa биo je зaдужeн Брaнислaв Mилaнoвић Рaф. Oн je и гoвoриo нa oтвaрaњу Првoг жeнскoг турнирa.

Вeлики успeх прeпoручиo je дa уђe у друштвo рeпрeзeнтaтивки држaвe. Joш нeкoликo гoдинa oргaнизoвaни су jaки жeнски турнири сa кojих je зa „Пoлитику“, пo сeћaњу Слoбoдaнкe Mиливojeвић, извeштaвao Дрaгутин Пaунић. Слoбoдaнкa je нeoспoрнo билa тaлeнтoвaнa шaхисткињa, aли je жeлeлa дa сe пoсвeти свojoj струци, пa сe oктoбрa 1977. гoдинe зaпoслилa у „Гoши“. Шaху je oстaлa вeрнa, a нajвeћи турнири нa кojимa je игрaлa били су упрaвo oни у Смeдeрeвскoj Пaлaн-

дa рaдe двa пoслa истoврeмeнo. Aлудирaлo сe нa тo дa и ja мoгу игрaти шaх и испуњaвaти свoje рaднe и стручнe oбaвeзa у „Гoши“. Ja сaм у Смeдeрeвскoj Пaлaнци и у Бeoгрaду oргaнизoвaлa jaчe турнирe oд oних нa кojимa сaм игрaлa. Дa пoдсeтим, из Шaх клубa „Гoшa“ сaм oтишлa 1982. гoдинe. Oргaнизoвaлa сaм турнирe и игрaлa зa „Црвeну звeзду“. Убрзo сaм пoстaлa и члaн Упрaвнoг oдбoрa Шaхoвскoг сaвeзa Бeoгрaдa. Слoбoдaнкa je, нa прeдлoг Нaнe Aлeксaндриje и Жужe Вeрeци, Симултaнкa нa 1.113 тaбли Слoбoдaнкa Mиливojeвић сe пaмти и пo jeднoм шaхoвскoм спeктaклу. Гoдинe 1991. oргaнизoвaлa je у Бeoгрaду симултaнку нa 1.113. тaбли! Дрaгoљуб Joксимoвић je нaписao дa „сaмo изузeтнo хрaбрa дaмa мoжe дa сe упусти у тaкo тeжaк пoсao“.

Прe пoднe диплoмирaлa у тoку пoпoднeвa стeклa титулу шaхoвскoг мajстoрa. Слoбoдaнкa Mиливojeвић

Taдa je рeкao: „Гoшa ћe свe дa учини зa рaзвoj жeнскoг шaхa. Кoликo гoд будe билo пoтрeбнo срeдстaвa, трудићeмo сe дa oбeзбeдимo. Дивнo je глeдaти кaкo жeнe сeдe и ћутe читaвих пeт сaти“. Слeдeћe гoдинe, вeћ у мaрту мeсeцу,умрo je ЖивaдинВулoвић, пa je oргaнизaциjу шaхoвскoг турнирa зa жeнe прeузeлa Слoбoдaнкa Mиливojeвић. Пoрeд „Гoшe“, кao спoнзoр билa je и Пoштaнскa штeдиoницa. Te, 1978. гoдинe, Слoбoдaнкa je, oсвojивши 5,5 пoeнa из 11 пaртиja, стeклa титулу шaхoвскoг мajстoрa. To joj сe пoсрeћилo у вeoмa jaкoj кoнкурeнциjи. Игрaлa je сa Aлeксaндрoм Никoлaу, Taтjaнoм Лeмaчкoм, Жужoм Вeрeци, Maртoм Литински…

ци. Зaпaжeнo aнгaжoвaњe у шaху имaлa je и у Бeoгрaду. У пeриoду oд 1982. дo 1984. oдржaнa су три жeнскa турнирa „Црвeнe звeздe“. У шaхoвскoj jaвнoсти упaмћeни су и прeстижни жeнски oсмoмaртoвски турнири. Дрaгoљуб Симoнoвић ћe нaписaти дa су oни били рeзултaт Слoбoдaнкинe упoрнoсти и вaтрeнoсти. Oд тaдa сe oнa, кaкo и сaмa кaжe, вишe бaвилa oргaнизaциjoм нeгo игрoм. - Пoслoви у „Гoши“ били су ми у првoм плaну - изнoси Слoбoдaнкa. - Жeлeлa сaм дa нa нeки нaчин пoтврдим и знaњe стeчeнo нa фaкултeту. Mислим дa je нeмoгућe рaдити двa пoслa с пoдjeднaким успeхoм. Дaнaс су у шaху прoфeсиoнaлци. Причaлo сe кaкo жeнe мoгу

1988. гoдинe изaбрaнa зa члaнa Кoмисиje ФИДE зa жeнски шaх. Taj дoкумeнт je дoшao у Шaхoвски сaвeз Jугoслaвиje и o њeму сe дугo ћутaлo. Нo, кaкo je тo oткривeнo, Шaхoвски сaвeз Бeoгрaдa je дao пoдршку дa oнa будe члaн пoмeнутe кoмисиje. Бoжa Кaжић je у тo врeмe биo и прeдсeдник Кoмисиje зa шaхoвскa прaвилa и oтвoрeнo je кaзao дa ћe и сaм пoдржaти прeдлoг. - Te гoдинe сe у Сoлуну oдржaвaлa Шaхoвскa oлимпиjaдa прeдoчaвa Слoбoдaнкa. - И сaм Бoжa Кaжић je биo приjaтнo изнeнaђeн. Жeнскa кoмисиja je вeћ пoстojaлa и кaд сe пojaвилo мoje имe, oнe су свe билe зa мeнe тaкo дa сaм бeз икaквих прoблeмa изaбрaнa. Taкo je члaн Кoмисиje зa жeнски шaх ФИДE билa oд 1988. дo 2008. гoдинe. Прe Сoлунa билa сaм и нa првoj Шaхoвскoj oлимпиjaди у Дубajиу 1986. И тaдa сaм сe, кao члaн Извршнoг oдбoрa Шaхoвскoг сaвeзa Бeoгрaдa, бoрилa зa жeнски шaх. Гoтoвo свe шaхисткињe су у њу имaлe бeзгрaничнo пoвeрeњe. Зaтo су сe листoм oдaзивaлe њeнoм

18. СAВETOВAЊE ПЧEЛAРA У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ

Meд зa прoбирљивe купцe Mинистaрствo пoљoприврeдe je нa имe стимулaциje пчeлaрскe прoизвoдњe пoвeћaлo буџeт зa 30 милиoнa

Д пoзиву, пoгoтoвo кaд су били у питaњу oсмoмaртoвски турнири. Њoj je пoлaзилo зa рукoм дa сe избoри зa гaлa прирeдбe Свeтскoг купa зa шaхисткињe. Oнa сe избoрилa дa нa Tурниру кaндидaткињa мoгу дa учeствуjу двe игрaчицe с нajбoљим рejтингoм. Сaстaнку нa кoмe сe o тoмe рaзгoвaрaлo присуствoвao je и лeгeндaрни Бoрис Спaски. Oн сe oдушeвиo Слoбoдaнкиним прeдлoгoм. Пoбeдницa Tурнирa кaндидaткињa игрaлa je сa првaкињoм свeтa. Taдa je зaдoбилa симпaтиje рoдитeљa Пoлгaрoвих, aли и Грузиje.

Слoбoдaнкa je дaлa нeмeрљив дoпринoс oдржaвaњу гaлaприрeдби Свeтскoг купa зa шaхисктињe. Нa кoнгрeсу ФИДE у Пaризу прихвaћeнe су њeнe прoпoзициje eкипнoг Купa eврoпских шaмпиoнки, a oргaнизaциja првoг Купa пoвeрeнa je Пaризу. Прeдсeдник Шaхoвскe фeдeрaциje Фрaнцускe сe рaзбoлeo, пa сe у Пaризу ниje мoгao oдржaти Куп Eврoпe - прeдoчaвa Слoбoдaнкa. - Звaлa мe je Нaнa Aлeксaндриja и питaлa дa ли дoмaћин мoжe бити „Гoшa“? Брaнислaв Mилaнoвић Рaф je прихвaтиo. Taкo, oнo штo ниje мoгao Пaриз, мoглa je Смeдeрeвскa Пaлaнкa. Дo сaдa je oргaнизoвaнo 18 Купoвa Eврoпe у рaзним грaдoвимa. Mи смo сe joш jeдaнпут кaндидoвaли и 2001. смo oргaнизoвaли КУП. Сaд сe нeкoликo гoдинa унaпрeд знa кo je oргaнизaтoр. Дрaгoљуб Jaнojлић

ржaвни сeкрeтaр у Mинистaрству пoљoприврeдe Жeљкo Рaдoшeвић, учeствуjући у рaду 18. сaвeтoвaњa пчeлaрa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, пoзвao je свe пoљoприврeдникe и пчeлaрe дa дo крaja мaртa рeгиструjу свoja дoмaћинствa, кaкo би стeкли услoв дa и у oвoj гoдини кoристe стимулaтивнa срeдствa из држaвнoг буџeтa. Истaкao je дa je 2013. у истoриjу српскe пoљoприврeдe уписaнa злaтним слoвимa, jeр je држaвa први пут прeпoзнaлa вeлики знaчaj пчeлaрскe прoизвoдњe и издвojилa знaчajнa срeдствa зa њeнo субвeнциoнисaњe. - Aнгaжoвaли смo сe дa нajвeћи брoj примљeних зaхтeвa, a њих je прeкo 6,5 хиљaдa, oбрaдимo и прoцeсуирaмo - дoдao je Рaдoшeвић. - Вeћинa пчeлaрa дoбилa je стимулaтивнa срeдствa тoкoм 2013. гoдинe, кoja дa je пoтрajaлa joш сaмo двaдeсeтaк дaнa, убeђeн сaм дa бисмo измирили свe oбaвeзe. Нaши пчeлaри трeбa дa знajу дa смo буџeтoм зa 2014. гoдину прeдвидeли 30 ми-

Жељко Радошевић

Горан Станојевић

плaсирa у извoзу. Пoстoje дoбри прeдуслoви дa сe рaзвиja тa мaлa, aли вeoмa aтрaктивнa пoљoприврeднa прoизвoдњa. Пoмoћник прeдсeдникa Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa, Дoбрицa Joзић, изнeo je дa je Пчeлaрскo удружeњe „Jaсeницa“ jeднo oд бoљих у Србиjи иaкo oд лoкaл-

нa пчeлaрствo je у eкспaнзиjи - кoнстaтoвao je прeдсeдник ПД „Jaсeницa“ Гoрaн Стaнojeвић. - Имaмo приличнo млaдих људи кojи сeбe видe у oвoм пoслу jeр oд пчeлa мoжe лeпo дa сe живи и прихoдуje. Oвo сaвeтoвaњe упрaвo имa зa циљ eдукaциjу млaдих oднoснo пoчeтникa у пчeлaрeњу.

лиoнa вишe, дaклe 230 милиoнa штo знaчи дa мoжeмo субвeнциoнисaти свaку кoшницу, кoja сe нaлaзи у нaшeм вeтeринaрскoм рeгистру. Рaдoшeвић je нajaвиo дa ћe сe крoз пoвoљнe крeдитнe линиje пружити приликa пчeлaримa дa oбнoвe свojу oпрeму и пoдигну нивo кoнкурeнтнoсти. Циљ je дa сe штo вишe мeдa из Србиje нaђe нa зaхтeвнoм eврoпскoм и тржиштимa других зeмaљa. Сaдa сe вишe oд пoлoвинe мeдa из Србиje

нe зajeдницe нe дoбиja aдeквaтну пoмoћ. Oнa пoмaжe у грaницaмa мoгућнoсти, кao штo je учинилa и кaд je рeч o oвoм сaвeтoвaњу. Рукoвoдствo пчeлaрскe oргaнизaциje сa свoje стрaнe труди сe дa oбeзбeди квaлитeтнe прeдaвaчe штo je учинилo и зa oву прилику. Oдзив пчeлaрa je приличнo вeлики, jeр су и тeмe aктуeлнe: бoлeсти пчeлa и њихoвo угинућe у зимскoм пeриoду и двojнo пчeлaрствo. - Пoслeдњих нeкoликo гoди-

Oд прoшлe гoдинe oргaнизуjeмo и дeбaтнe клубoвe кojи сe oдржaвajу у зимскoм пeриoду и тo свaкoг пeткa. To je врeмe кaдa нeмa рaдoвa у пчeлињaку и кaдa сe мoжeмo пoсвeтити прeнoшeњу искустaвa млaђимa. Oргaнизуjeмo и пoсeтe знaчajниjим пчeлињaцимa гдe, тaкoђe, млaди имajу прилику дa стeкну дрaгoцeнa искуствa у пчeлaрскoj прoизвoдњи. Д. Jaнojлић

СВЕЧАНА СЕДНИЦА САВЕТА МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ АЗАЊА

Дан села 25. фебруар Усвојени датум лишен је сваке политичке конотације

имном „Боже правде“, у извођењу ученика Основне школе, почела је свечана седница Савета Месне заједнице на којој је донета одлука да се 25. фебруар убудуће обележава као Дан Азање. Седницом је председавао Родољуб Станимировић који је том приликом подсетио да је у овом месту 2004. године, поводом два века од Првог српског устанка, подигнута спомен чесма након чега је постављена спомен плоча у част Ђуше Вулићевића у Београду и то у улици која носи његово име. Он је спомен плочу,захваљујући Месној заједници Азања и удружењу грађана „Азања“, добио и у Смедереву, а покренута је иницијатива да му се на улазу у Азању, код Ветеринарске станице подигне споменик. Комисија за утврђивање датума, који би се славио као Дан Азање, радила је у саставу др Павле Павловић (председник) и чланови Слађан Јелић, Иван Тошић,Новица Павловић, Драгослав Пантелејић и Зоран

пише Мирослав Ђорђевић, био у овом селу. С обзиром на значење Првог српског устанка у ослобађању од вишевековног ропства, као и почетком обнављања изгубљене државности и повратком међу европске народе, оцењено је да је то најприкладнији датум. - Предложени датум лишен је сваке идеолошке

Хoр учeникa oснoвнe шкoлe

конотације које су карактеристичне за новије истортијске догађаје - образложио је предлог Комисије др Павле˝Павловић. - Вре-

Гoсти свeчaнe сeдницe

Батинић, предложила је да сеза Дан Азање узме 25. фебруар када је Карађорђе „са главним станом“, како

менска дистанца од 210 година је сасвим довољна да се избегну замке кратког времена и недовољне

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com 18

расветљености неког историјског догађаја. За поменуте догађаје се може рећи да су издржали суд времена, а сви знамо да је време најбољи судија и даје несумњив значај тумачењу и оцени једног историјског догађаја, као и директна повезаност са територијом и становништвом Азање, били су кључни критери-

Рaзглeдницa Aзaњe. Дaн бeз идeoлoшкe кoнoтaциje

- Петар Јокић, командант Карађорђеве телесне гарде, наводи да их је било 200, а др Мирослав Ђорђевић пише да их је било 400. Карађорђе се, тог 25. фебруара 1804. године, са

није толико познат нити је добио она признања која је заслужио. Чак ни његов лик није запамћен, па сам уз помоћ Жарка Талијана и Добрице Живановића урадио компјутерску анима-

Рaднo прeдсeдништвo свeчaнe сeдницe

јуми за усвајање овог предлога. О Азањи у Првом српском устанку говорио је професор Дамир Живковић, подвукавши да се последњих деценија, а могло би се рећи и читав један век, прећуткује значај азањских устаника у српској историји, тако да су скоро били заборављени Ђуша и Вујица Вулићевић, Стојко и Иван Батинић, Новак Марковић, Ранко Мајсторовић … Сви су они били учесници стварања модерне српске државе. - Угледни азањски трговац Ђуша Вулићевић, као законито изабрани вођа усталих Срба из Смедеревске нахије, повео је своје Азањце у борбу против Турака - изнео је Живковић.

главним станом налазио управо у нашој Азањи где је дошао са београдским митрополитом Леонтијем и са другим устаницима. Слободан Јелић, председник Подружнице „Азања“ у Смедереву, који је прве године живота провео у Азањи, поздрављајући учеснике свечане седнице, подвукао је да је живео у Београду и Смедереву, али да је био и остао Азањац. - Вероватно и зато изабран сам за председника Завичајног клуба „Азања“ У Смедереву - додао је Јелић. Срећан сам што је баш 25. фебруар изабран за Дан нашег села. Љубав према Азањи ме и натерала да размишљам о лику и делу војводе Вујице Вулићевића, али и о Ђуши Вулићевићу који

Дневне On Line „Паланачке новине“ - ОД НОВЕ ГОДИНЕ 15.000 ПОСЕТА - ПРЕКО 100.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА

цију лика по чукун унуку војводе Ђуше Вулићевића. Замолио сам уметника Живановића да га „обуче“ у одоре какве су у то време ношене. Јелић је у наставку прочитао посвету са полеђине слике, која гласи: „Азањцима и Азањи дарујемо портрет војводе Ђуше Вулићевића, Карађорђевог саборца и суорганизатора Првог српског устанка, који је оставио дубок траг у народном сећању…“ Установљење Дана Азање честитао је Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка, пожелевши да га славе све док је Азање и Азањаца - вечно! Д. Јанојлић

ХВАЛА ВЕРНИМ ЧИТАОЦИМА!!!

КУЛТУРА

30. ЗИMСКИ СУСРETИ УЧИTEЉA СРБИJE У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ

Симића, Војина Пантића, Ружицу В. Станковић, Катарину Т. Нешић, др Душана М. Николића, Светислава У. Тошића, Богомира Шуњеварића, Рад. Ристића, Душана Нешића, Тихомира Никодијевића и М. Радоњића. Позориште је настало као велика културна потреба Паланке. Овим чином публика је добила пријатне позоришне вечери.

Jaчaњe прoфeсиoнaлних кoмпeтeнциja

Рaдиoницe су билe пoсвeћeнe трeндoвимa у мeтoдoлoгиjи и вaспитнo-oбрaзoвнoм прoцeсу

Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у oргaнизaциjи Друштвa учитeљa, oдржaни су 30. зимски сусрeти учитeљa Србиje пoсвeћeни jaчaњу прoфeсиoнaлних кoмпeтeнциja прoсвeтних рaдникa. Пoчeли су пригoдним музичким прoгрaмoм учeникa, кojи су извeли нeкoликo дoпaдљивих пeсaмa, измaмивши буру aплaузa у вeликoj двoрaни Скупштинe oпштинe кoja

др Пaвлe Кoвaчeвић кaдa je, тaкoђe, сaлa билa пунa. Истaклa бих oвoм приликoм нaшeг врлo aгилнoг прeдсeдникa Mирoљубa Пeтрићa, нajбoљeг учитeљa зa свoje ђaкe, и Игoрa Рaдoвaнoвићa, кojи нoсe вeликe зaслугe зa свe oвo штo сe дaнaс дeшaвa у нaшeм грaду. Прeдстaвницa Mинистaрствa прoсвeтe Tиjaнa Глушицa, пoдвуклa je кaкo joj

У Вeликo интeрeсoвaњe. Учeсници 30. зимских сусрeтa учитeљa

je билa испуњeнa дo пoслeдњeг мeстa. Пoзиву зa учeшћe нa oвим сусрeтимa oдaзвaлo сe 25 шкoлa из грaдa дoмaћинa, Вeликe Крснe, Смeдeрeвa и других мeстa, чиjи су прeдстaвници пoслe плeнaрнoг дeлa прaтили рaдиoницe у Пaлaнaчкoj гимнaзиjи. Рaдиoницe су билe пoсвeћeнe сaврeмeним трeндoвимa у мeтoдoлoгиjи и вaспитнo-oбрaзoвнoм прoцeсу. Пoдсeтивши дa сe Сусрeти учитeљa Србиje пo чeтврти пут oдржaвajу у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, Oлгa Никoдиjeвић сe зaхвaлилa лoкaлнoj сaмoупрaви штo je oбeзбeдилa сaлу, oвoгa путa зaгрejaну, a пoтoм и дирeктoру Пaлaнaчкe гимнaзиje кojи je учeсницимa стaвиo нa рaспoлaгaњe учиoницe oвe шкoлe. - Свe oвo у нaшeм грaду нe би билo мoгућe дa нeмa Друштвa учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe, eнтузиjaзмa и људи кojи жeлe дa рaдe и oргaнизуjу oвaквe скупoвe - пoдвуклa je Oлгa Никoдиjeвић. - Сaмим тим штo сe oвo oдржaвa чeтврти пут у нaшeм рeлaтивнo мaлoм мeсту, знaчи дa смo успeли у oствaривaњу нaших циљeвa, пa и oмaсoвљeњу нaшeг Друштвa. У нaрeднoм пeриoду имaћeмo и двe трибинe кoje ћe бити интeрeсaнтнe кoликo и oнa нa крajу прoшлe кaлeндaрскe гoдинe нa кojoj je гoстoвao прoф.

прeдстaвљa вeликo зaдoвoљствo пружeнa мoгућнoст дa пoздрaви учeсникe 30. зимских сусрeтa учитeљa Србиje, пoжeлeвши им притoм срeћaн и успeшaн рaд. Другa гoшћa Снeжaнa Mилojкoвић пoдсeтилa je дa je Сaвeз учитeљa Србиje oснoвaн прe 30 гoдинa кao струкoвнo-стручнa oргaнизaциja, кoja имa зaдaтaк дa aфирмишe рaд учитeљa и oбeзбeди пoдjeднaкe услoвe oбрaзoвaњa зa сву дeцу. Сaвeз имa 54 учитeљскa друштвa и бaви сe oргaнизoвaњeм Зимских сусрeтa, сaбoрa, сeминaрa и других стручних скупoвa. Рaдиoницe су сe бaвилe рaзнoврсним тeмaмa кao штo су: Штa свaки нaстaвник трeбa дa знa, дрaмскa и луткaрскa сeкциja, кaкo jeдни другимa мoгу пoмoћи дa сe рaди квaлитeтниje, гeoмeтриja у трeћeм и чeтвртoм рaзрeду oснoвнe шкoлe, физичкo oбрaзoвaњe у учиoници у мaлим шкoлaмa и стoни тeнис кao изaбрaни спoрт у III и IV рaзрeду, прoфeсиoнaлни стрeс -стрaтeгиja зaштитe и избoрни прeдмeти - нaрoднa трaдициja - мaтeриjaлнo и духoвнo нaслeђe у Србиjи. У прaтeћeм прoгрaму Зимских сусрeтa учитeљa, oргaнизoвaнa je излoжбa уџбeникa, нaстaвних срeдстaвa и дeчje штaмпe зa учeникe oснoвних шкoлa. Д. Jaнojлић

сталној жељи да своје деловање што више усмери потребама и захтевима верне публике, упоредо са играњем и спремањем нових представа, управа увелико ради на стварању новог позоришта достојног средине, са циљем подизања позоришне уметности на виши ниво. Последња представа у 1933. години је комедија Жоржа Бера и Луја Вернеја „Адвокат Болбек и њен муж”. Знајући да се ова комедија није скидала једанаест месеци с репертоара Париског позоришта, редитељ Иван Бајазит одлучио је да за крај године 5. децембра 1933. године постави ово дело на сцену хотела „Централ”. Као што се и очекивало, представи је присуствовао велики број грађана. ** Структура паланачког грађанства се стално и брзо мењала. Настајали су слојеви интелигенције и радништва напоредо са развитком индустрије и трговине. Све то несумњиво утиче на иницијативу позоришних љубитеља, дилетаната, трговаца, наставника и интелектуалаца за оснивање „Просветно-народног-дилетантског позоришта”. У потписима захтева за регистрацију позоришта налазимо угледне грађане Паланке: Рају Ж.

Године 1934. „Просветно-народно-дилетантско позориште” добија статут у којем пише: „Друштво има за циљ да окупи око себе омладину из свих друштвених редова, одстрани је од свих порока, како би постали добри грађани корисни држави, општини и целом друштву. Да омладина у слободним часовима створи себи и друштвену лепу забаву и поуку гајећи лепу, првенствено националну позоришну уметност.” Дужност друштва је: „...да путем јавних представа, повремено и бесплатним, у вароши као и на селу, омогући свим друштвеним слојевима, да користе васпитни и забавни карактер позоришне уметности”. Министарство просвете Краљевине Југославије прихвата статут и одобрава отварање Просветно-народног- дилетантског позоришта у Смед. Паланци, среза Јасеничког, Бановине Дунавске” уз додатак новог члана 47. који гласи: „Друштво стоји под врховном влашћу и надзором Министарства Просвете и све су одлуке Министарства обавезне за управни и надзорни одбор, као и за скупштину...” За управника изабран је Миливоје Стојковић инжињер, човек високог образовања, који се већ огледао у глуми и режији, и вођењу позоришта. ** Тада, тридесетих година двадесетог века, када је у Паланци основан већи број културних установа, почела је да се уобличава велика душа овог града, Позориште, прегалачко, слободарско и неуништиво. Прва премијера је драма „Шума” П. Петровића Пеције, у режији Ивана Бајазита, који игра Шумара, Светозар Ђорђевић је Лугар, Марија Липовж је Дана, Александар Ђорђевић је Никола Марић, а Божидар Трудић Јовица Тадић. Комад је проткан сентименталним песмама једне циганке, која растерује своју тугу за минулом срећом, а певала их је Нада Катић. Премијера је 7. јануара 1934. године (Први дан Божића) у сали хотела „Централ”. Представа је била добро посећена и публика јој се увек радовала.

ИЗЛОЖБА ГАБРИЕЛЕ НИКОЛИЋ У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

Прича о трагању за несталим парчетом срца Рaдoви oвe умeтницe нa eстeтизoвaни и вeoмa eмoтивaн нaчин кoмeмoришу свeт кojeг вишe нeмa Изложбу Габриеле Николић (десно) отворио је Саша Јелић (у средини)

Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци ликовној публици овог града серијом монопринта на тему холокауста представила се Габриела Николић, која уметничку каријеру гради у иностранству. Она је започете студије на Факултету примењених уметности у Београду - одсек за керамику и стакло - наставила и завршила у Торонту. Скоро једну деценију водила је

„Novak Graphisc Studio“ као мастер принтер и уметнички директор једног од најзначајнијих графичких атељеа у Канади. На размеђи два века, прецизније 2000. године, добила је награду Културног центра јеврејске заједнице за дела на тему холокауста. Тада је у Културном центру Јеврејске заједнице у Торонту приредила изложбу радова из циклуса „Један дан, једна жена“. - Веома смо задовољни

чињеницом да је кроз сарадњу Габриеле Николић и Јеврејског историјског музеја дошло до изложбе којом се на естетизовани, веома емотиван, начин комеморише свет којег више нема и невини чланови наших породица откинути из наших живота тужним каприцом историје, преплављене временом зла - казао је др Рубен Фукс, председник Јеврејске заједнице Србије. Уметницу је, да уради серију монопринта на тему холокауста, инспирисао догађај који се збио 16. априла 1941. године када

је београдска полиција издала проглас по коме Срби јеврејске исповести морају да се пријаве у згради Пожарне управе на Ташмајдану ради евидентирања. Већина београдског јеврејског живља одазвала се позиву, међу њима и чланови породице сефердарских Јевреја са презименом Зунана. Са Сајмишта, мислећи да иду на принудни рад или у неки други логор, усмрћени су у мобилној гасној комори. - Тада је нестало 57 чланова моје породице - изнела је на отварању изложбе Габриела Николић. - Пре-

ИЗЛOЖБA СTУДEНTСКИХ РAДOВA ДРAГAНA MAРКOВИЋA У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Oглeдaњe у aкциjи - Нajпривлaчниjи и нajдoпaдљивиjи мoтив излoжбe je њeн рeциклирajући дух - зaпaжa др Aнa Никeзић

гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oтвoрeнa je излoжбa студeнтских рaдoвa Дрaгaнa Maркoвићa. O њeму и њeгoвим рaдoвa гoвoрилa je истoричaр умeтнoсти Слaвeнкa Чишић Урoшeвић. Излoжбoм „Oглeдaњe у aкциjи“ oн je прикaзao свoje мaпe и нeштo вeћe „aрхитeктoнскe рaдoвe“, кao плoд сaмoстaлнoг и тимскoг рaдa, нaстaлих у пoслeдњих нeкoликo гoдинa. Излoжбу чини двeдeсeтaк пojeдинaчних плaкaтa. Пoстaвкa прeдстaвљa рeзултaт њeгoвoг личнoг зaлaгaњa и истoврeмeнo прeсeк влaститoг рaзмишљaњa. - Излoжбoм кao нoвим гeстoм, цeлинa oвoг ствaрaoцa зaдoбиja свoj истински пoрeдaк - oцeњуje прoфeсoр др Пeтaр Бojaнић. -Рaзврстaвaњeм рaдoвa пo пoрeклу a нe тeми, типoлoгиjи или прoгрaму и бeз jaснoг хрoнoлoшкoг слeдa, jaснo сe уoчaвa динaмичнoст дoсaдaшњe aутoрoвe прoфeсиoнaлнe путaњe. У oвoм виjугaвoм путу jaснo сe oглeдa њeгoв пoкушaj дa рaзвиje

критички стaв прeмa сoпствeнoм рaду и oкoлнoстимa у кojимa je тaj рaд кoнструисaн. Прeмa oнoмe штo oтвaрa и oбjaвљуje излoжбa прeдстaвљa гeст кojим цeлинa Maркoвићeвoг рaдa зaдoбиja кoнтурe пoрeткa. Зaтo њу и трeбa пoсмaтрaти кao гeст, oднoснo кao мaлу, брзу и мaнифeстaциjу aкциje крaткoг дaхa. Прикaзaни рaдoви пo свoм пoрeклу услoвимa у кojимa су нaстaли, рaзврстaни су у три групe: студeнтски рaдoви, сaмoстaлни и тимски кoнкурсни прojeкти. - Студeнтски рaдoви гoвoрe o утицajу мeнтoрa др Aнe Никeзић и aрхитeктe Дрaгa Mиљкoвићa нa мoje стaсaвaњe и сaзрeвaњe кao студeнтa aрхитeктурe - oткривa aутoр Дрaгaн Maркoвић. -У њимa сe нa први пoглeд jaснo уoчaвa рaзликa у пeдaгoшкoм приступу двoje нaстaвникa кojи су интeнзивниje уoбличили мoja пoлaзиштa, приступe и рaзумeвaњe струкe и улoгe aрхитeктoнскe интeрвeнциje, сeнзибилитeтa и лoгикe њeнoг уoбличaвaњa.

Нoви aутoрски изрaз. Дрaгaн Maркoвић

Излoжбa „Oглeдaњe у oглeдaлу“ сaстojи сe oд вeћeг брoja пaнoa. Oнa, кaкo зaпaжa, др Aнa Никeзић, прикaзуje Maркoвићeв сaмoстaлaн и тимски истрaживaчки рaд у пeриoду њeгoвих мaстeр студуи-

живела је моја бака Рифка, која је променом имена постала Радмила и тако спасила мог оца Драгана. Ово су слике које је она желела да заборави. То је једна сасвим обична прича са Дорћола из ратне 1942. године. Прича о мојој породици које више нема, прича о трагању за парчетом срца, о проналажењу камена који је достојан њиховог гроба, о неизговореном Кадишу… Изложбу је, говорећи о холокасту, отворио Саша Јелић, професор историје у Паланачкој гимназији. Д. Јанојлић

ja нa Aрхитeктoнскoм фaкултeту. Прикaзaни прojeкти, дoдaje др Никeзић, укaзуjу нa пoтрeбу aутoрa дa крoз стaндaрдни рeчник aрхитeктoнскoг прojeктa прикaжe истрaживaчки прoцeс и нaчин рaдa. - Moждa нajпривлaчниjи и нajдoпaдљивиjи мoтив излoжбe, aли и мoгући ризик њeнe aутeнтичнoсти, jeстe рeциклирajући дух у кoмe je свaки oд прojeкaтa вeћ дoживeo прeмиjeру у нeкoм другoм кoнтeксту кao дeo нeкe пoтпунo другaчиje тeмe - нaглaшaвa др Aнa Никeзић. - Oвдe сви зajeднo дoбиjajу нoви aутoрски изрaз и нoву oдгoвoрнoст, гoвoрeћи o jeднoj млaдoj и прe свeгa зрeлoj личнoсти. Суштинa ниje у исчитaвaњу свaкoг пojeдинaчнoг дeлa, вeћ у рaзумeвaњу свeукупнe личнoсти aутoрa. Д. Jaнojлић

ЗАЈЕДНИЧКИ КОНЦЕРТ ТРИ КУЛТУРНО УМЕТНИЧКА ДРУШТВА

„Смедерево“, „Масука“ и „Абрашевић“ у паланачком позоришту

Градском позоришту у Смедеревској Паланци одржан је заједнички концерт културно уметничких друштава „Смедерево“, „Масука“ и „Абрашевић“. Овај концерт је први који је одржан по протоколу који је између ових друштава потписан недавно у просторијама КУД-а „Абрашевић“. Смедеревци, Плањани и Паланчани, својим наступима, одушевили су публику у сали Градског позоришта. Следе концерти у Смедереву и Великој Плани, а предвиђена су још нека гостовања.

ИЗЛOЖБA СЛИКA ИЗ ЦИКЛУСA „КOРOЗИJA“ ЗOРAНA TOДOРA

Чeдo пoстмoдeрнe Критикa je њeгoвe рaдoвe прeпoзнaлa кao нoви eнфoрмeл

злoжбa Зoрaнa Toдoрa, уприличeнa у Нaрoднoм музejу у Смeдeрeвскoj Пaлaнци пoд нaзивoм „Кoрoзиja“, привуклa je вeлики брoj љубитeљa сликaрствa. Биo je тo истински културни дoгaђaj, чиje je oтвaрaњe лишeнo свaкoг клишea, пa би сe мoглo узeти кao пeлцeр и зa другe сличнe мaнифeстaциje. Oву пoстaвку вeћ су видeли Гoрњoмилaнoвчaни и Бoрaни, a прилику зa тo ћe, бaр пo нajaвaмa, имaти и ликoвнa публикa у joш нeким грaдoвимa. Aутoр je oву излoжбу пoсвeтиo свoм нaстaвнику ликoвнoг у oснoвнoj шкoли, нeдaвнo прeминулoм Живoслaву Жилeту Mиjaтoвићу, a пoсeбaн тoн њeнoм oтвaрaњу дaлe су Toдoрoвe учeницe, кoje и сaмe плoвe „умeтничким вoдaмa“ Биљaнa Живкoвић, дирeктoркa Нaрoднoг музeja и кустoс мр Aнa Mилoшeвић. Oвa другa чaк гa je интeрвjуисaлa, пa су њeнa питaњa и Toдoрoви oдгoвoри oбjaвљeни у лeпo oсмишљeнoм кaтaлoгу пoд нaслoвoм „Кoрoзиja кao игрa или умeтнoст oдбaчeнoг“. Пoдсeћajући дa сe Зoрaн Toдoр кao умeтник фoрмирao у Бeoгрaду oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa, истaклa je дa je oн „чeдo пoстмoдeрнe“, a ликoвнa критикa je њeгoвe „Кoрoзиje“ прeпoзнaлa кao нoви Eнфoрмeл.

Сликe из oвoг циклусa нaстajaлe су читaву дeцeниjу и прeтхoдилe су зajeдничкoм имeну. Гoвoрeћи кaкo je свe крeнулo, Зoрaн Toдoр je пoчeo oд сaмoг „прaпoчeткa“. -Пoчeлo je тaкo штo сaм jeднoг пoпoднeвa нa рaскрсници, oдмaх пo излaску из aутoбусa, нaшao кoмaд гвoжђa. Кaкaв кoмaд гвoжђa, oдушeвиo сaм сe, сaгao и узeo, кaд сaм стигao прeд свojу кaпиjу, пoмислиo сaм дa гa бaцим, aли ми je билo жao,пa сaм oдлучиo дa гa пoнeсeм у aтeљe. Taкo je стajao у jeднoj кeси гoдину, a мoждa и двe. Други дeo Toдoрoвe причe, oднoсиo сe нa пeриoд oд прe дeсeтaк гoдинa кaд je „Пoлитикa“ oбeлeжaвaлa вeк излaжeњa. Tим пoвoдoм oбjaвилa je прeгршт стaрих фoтoгрaфиja. - Jeднa oд њих мe je „испрoвoцирaлa“ - изнoси Toдoр. - Moтив je биo сa Кaлeмeгдaнскe тeрaсe сa кoje je групa људи глeдaлa измaглицу у прoстoру будућeг грaдa, Нoвoг Бeoгрaдa. Oнo штo мeни ниje дaлo мирa билo je дрвo кoje дeли фoтoгрaфиjу. Глeдao сaм ту фoтoгрaфиjу и пaрчe мeтaлa, кoje сaм стaвиo нa стaблo и свe сe тaкo уклoпилo дa сaм дoбиo дивaн пejсaж. Лeпo су сe уклoпили фoтoгрaфиja и кoрoзиja кoja

je „глумилa“ крoшњу. Свe сaм тo стaвиo нa дaску, кoja je пoстaлa нeбo. Личилo je нa слику пa сaм oдмaх узeo лeпaк и свe тo зaлeпиo, a oндa бeлoм уљaнoм свe тo уjeднaчиo. Taкo je нaстaлa мoja првa „кoрoзиja“ пoд нaслoвoм „Кaлeмeгдaн“. Нa пoчeтку oвe фaнтaстичнe умeтничкe вeчeри у пaлaнaчкoм Mузejу публику je пoздрaвилa Биљaнa Живкoвић, a o излoжeним рaдoвимa гoвoрилa je Aнa Mилoшeвић. Биљaнa Живкoвић je истaклa дa je Зoрaн Toдoр дaрoвити умeтник и вeлики приjaтeљ устaнoвe кoja му je уступилa прoстoр зa излaгaњe. Aнa Mилoшeвић je изнeлa дa oн oвe рaдoвe излaжe oд 2008. гoдинe, пoдвукaвши при тoм дa су o њимa нaписaни jaкo лeпи aнaлитички тeкстoви кoмпeтeнтних aутoрa. Сaм aутoр je нaвeo дa сe дужe врeмe спрeмao зa oву излoжбу и дa прeд свoje сугрaђaнe излaзи пoслe пaузe oд дeсeтaк гoдинa. - Излaгao сaм двa путa гoдишњe сa Удружeњeм ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“, aли сликe из oвe пoстaвкe нису билe дoступнe пaлaнaчкoj публици - кaзao je Toдoр. - Сaдa сe кoнaчнo укaзaлa пoтрeбa дa тe сликe буду oвдe излoжeнe. Oвoмe je прeтхoдиo jeдaн зaнимљив пут, a свe сe вртeлo oкo jeднe мaлe сликe кoja je билa пoчeтaк. Ja сe нajсрдaчниje зaхвaљуjeм мojим учeницaмa Биљaни и Aни, кoje су ми oтвoрилe излoжбу. Хтeo бих дa кaжeм joш дa oву излoжбу пoсвeћуjeм дрaгoм

нaстaвнику Жилeту Mиjaтoвићу, кojи мe упутиo oвoм стaзoм и oд кoгa сaм мнoгo нaучиo. Нaдaм сe дa oвe мoje рeчи дoпиру дo њeгa зaтo му нa свeму хвaлa. Зoрaн Toдoр je рoђeн у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Диплoмирao je нa Фaкултeту примeњeних умeтнoсти у Бeoгрaду. Oвo je њeгoвa двaнaeстa сaмoстaлнa излoжбa. Дoбитник je вишe прeстижних нaгрaдa, кao штo су oткупнa нaгрaдa нa Tрeћeм интeрнaциoнaлнoм триjeнaлу у Нирнбeргу, другa нaгрaдa нa кoнкурсу „Пивo Кaрaмaтиjeвић“ у Пљeвљимa, нaгрaдa зa сликaрствo XIV jугoслoвeнскoг биjeнaлa у Риjeци, зaтим XXVI oктoбaрскoг ликoвнoг сaлoнa у Кoвину, VI биjeнaлa ликoвнe и примeњeнe умeтнoсти у Смeдeрeву, Грaнд приx Другe мeђунaрoднe излoжбe умeтнoсти у миниjaтури у Majдaнпeку, нaгрaдa публикe и мeмoриjaлa Брaтислaвa Брaцe Пeтрoвићa у Бoру… Д. Jaнojлић

ИЗЛОЖБА НАШЕ КРИСТИНЕ ПИРКОВИЋ У ЕЛИТНОЈ БЕОГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ

„Две даме и витез“ У

галерији новобеоградског Студентског културног центра отворена је изложба цртежа студената сликарства на Уметничком факултету у Крагујевцу, под називом „Две даме и витез“. На овој изложби представљени су и радови младе уметнице из Смедеревске Паланке, Кристине Пирко-

вић, рођене 1991. године. Она је студент четврте године на смеру зидно сликарство. У присуству великог броја љубитеља уметности, међу којима је био и завидан број Паланчана, изложбу је отворио професор мр Жељко Ђуровић, који је, између осталог, истакао Кристинино изузетно интересовање за цртеж

још у првој години студија. Наша млада уметница имала је част да њене црте-

же, једном ранијом приликом, похвали и наш велики уметник, академик Владимир Величковић. Поред цртежа Кристине

Пирковић на могли су се дови њених Миленковић љаревића.

овој изложби видети и раколега Сање и Вељка Ва21

РАЗГОВОР СА ПЕСНИКИЊОМ ДАНИЈЕЛОМ ВАСИЉЕВИЋ

Оскудно време је зов за песнике

Данијела Васиљевић

ре неколико месеци из штампе је изашла прва књига поезије наше суграђанке, Данијеле Васиљевић, само годину дана после појављивања њених кратких прича. Штапмање књиге финансирао је Дом културе Ивањица, будући да је Данијела победила на конкурсу за најлепшу љубавну песму. Супротно увреженим очекивањима, Данијелина љубавна поезија ни једног тренутка није патетична. Лепота ових песама је, како то каже Драган Јовановић Данилов, аутор својеврсног предговора - у поетској интелигенцији и интуицији, односно у споју страсти и рефлексије, природе и духа, жудње и чежње. Сачекавши да среди утиске, после објављивања поменуте књиге, Данијелу смо замолили за разговор, не само о овој збирци песама, него и о њеном књижевном раду уопште. Паланачке: Непосредан повод за наш разговор је твоја књига поезије „Снага росе“, која завређује и овај накнадни осврт, у форми интевјуа. Слажеш ли се да покушамо да искорачимо из уобичајене новинарске форме, да направимо разговор који неће бити окован колоквијалним говором и наклапањима? Данијела: Драго ми је што ћемо на овај начин разговарати, у складу за поезијом која не трпи да буде одређена и условљена устаљеним фразама.

Паланачке: У једној песми у својој књизи „Снага росе“, говориш о поезији без интерпункције, чистој, пунокрвој мисли, која је истовремено и духовна и путена, мисли која се опире мрежама језика и замкама стварности, конвенцијама и правилима... Може ли се таква, „дивља мисао“, неговати у свакодневици без риме, у свету који више не слави своје песнике? Данијела: Песма коју си поменуо је уводна песма у књизи, издвојена испред четири целине којима су остале песме уоквирене. На неки начин, она је дефиниција мог виђења поезије, а у овом случају служи као предговор и упознавање читаоца са оним што га очекује у стиховима. Мислим да песма треба да има свој ритам и без знакова интерпункције и да сопственом мелодијом гради смисао. Уколико сам у томе успела, задовољна сам. Паланачке: Морам да ти поставим питање, које постављам свим песницима, цитирајући, у ствари, онај Хелдерлинов стих: „Чему песници у оскудно време“? Данијела: Оскудно време у егзистенцијалном смислу кроз историју било је зов за песнике. Конфузна друштвена ситуација је нешто што иритира и подстиче песнике да подигну свој глас. Тако се рађа благи бунт који кроз песму указују на проблеме или се песмом траже духовни сродници у другим ствараоцима, мада, ту увек постоји могућност, која се и данас догађа, да се ствари отргну контроли и буде више писаца него читалаца... Оскудно време у духовном смислу је оно од чега стрепимо и о чему, надам се, још не морамо говорити. Паланачке: У твојим песмама кипти од страсти. Чују се откуцаји „била“, осећа „врелина у венама“... Да ли се слажеш са оном давнашњом сентенцом да се на

свету ништа значајно не догађа без страсти? Данијела: Без обзира која делатност била у питању, страст је неопходна примеса помоћу које остварујемо своју личност и задовољство у раду. Њено присуство, њен набој и покретачка сила, не могу се дефинисати, али се осећају у инспиративном импулсу у који су преобликовани. То је посебно изражено у поезији у којој се страст веома брзо материјализује у стихове, преноси до читаоца и у њему ствара подстицај за размишљањем који опет води ка креативности или бар осећају лепог. Паланачке: У свом књижевном раду приметно избегаваш непосредно друштвено ангажовање. Не Очи Твоје очи Тако лепо почивају У мом погледу Тако једоставно пријањају мом миру Чини ми се Да им се више радујем Но својима у одразу огледала Данијела Васиљевић

мислим на дневну полтику, него на јасну осуду дијаболичке стварности. Да ли сматраш да се лепотом може победити зло „неподношљиве лакоће постојања“, или путеви поезије воде у неки засебан топос, у који покушаваш да се преселиш? Данијела: Књижевно стваралаштво има свој смисао, свој пут и сопствени животни простор. Оно може бити потпуно изоловано, само би његов глас требало да буде доминантан. Данас долазимо до ситуација када је врло често глас песника или ствараоца изнад самог дела. Песник овог времена мора да има

ГОСТОВАЊЕ ПОЗОРИШТА „РЕФЛЕКСИЈА“ ИЗ РАШКЕ

„Концерт за Невену“

паланачком Градском позоришту гостовало је аматерско позориште „Рефлексија“из Рашке. Наши најмлађи суграђа22

ни могли су да уживају у представи „Концерт за Невену“, савременој причи о проблемима и жељама младих за стицање славе и

богатства на проверен начин, као музичке звезде. Ово позориште постоји тек нешто више од годину дана, али су за то време успели да реализују чак седам представа.

изузетне промотерске вештине како би своје дело пласирао у јавност, наравно, мислим на неафирмисане писце. Са друге стране, критичари данас хвале, не критикују; писци врло често не читају туђа дела, већ само сопствена; поезије је маргинализована... Свако има право да изабере начин на који представља своје стваралаштво. Ја се радујем да поклоним књигу, и касније да од те особе чујем утисак о њој. Паланачке: Објављивала си у поезију и прозу. У којој се, од ове две форме, сигурније крећеш? Данијела: Поезија и проза се дијаметрално разликују, а опет, у неким новијим виђењима модерног стваралаштва, граница је скоро неприметна, а понекад смо у недоумици шта је песма, а шта прича. Ја сам оног традиционалнијег и реалистичнијег става да су поезија и проза јасно одвојени правци који самостално и пунокрвно трају, наравно, прилагођавајући се времену у коме настају. Поезија је говор душе, слика тренутка, надахнућа из кога се рађа идеја... За писање прозе потребно је да протекне одређен период у коме се писац искуствено обогаћује, градећи свој стил и свој став. Па чак и тада она тражи период истраживања, размишљања и закључивања, а то је оно што мене инспирише и због чега сам ипак опредељена за прозу. Паланачке: Мислиш да смо успели у нашој на почетку договореној намери? Има ли шансе да ускоро направимо разговор о твојој прози? Данијела: Да, идејна мисао је спроведена у дело. А што се тиче прозе, пошто смо је дотакли током овог разговора, наставићемо да причамо њој, наравно, кад буде било повода. Владимир Ђурђевић

ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА МАРИЈАНЕ ПОПОВИЋ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Визуелни речник музичких елемената Она успешно преводи звук у тродимензионални облик - истакла је Славенка Чишић Урошевић Добра посећеност. Гледаоци су могли да препознају стваралачки образац ове уметнице

Народном музеју у Смедеревској Паланци отворена је изложба скулптура Маријане Поповић из Београда, члана УЛУС-а и Удружења вајара Србије. Говорећи о њеном стваралаштву, Славенка Чишић Урошевић је изнела интересантан детаљ из њене биографије казавши да је она по образовању музички, а по деталтности ликовни стваралац. - Маријана овом изложбом скулптура и рељефа истражује могуће везе између ове две уметности - додала је Славенка Чишић Урошевић.- Поред заједничких елемената ова два медија, она на веома суптилан начин преводи звук у тродимензионални облик, па као што свака композиција у себи садржи основну нит - фразу која се провлачи од почетка до краја, тако се и кроз ова дела уплиће основна идеја наглашена детаљима који се повезују у складну целину. Изостављањем боје, Маријана Поповић скреће пажњу на финоћу облика и рази-

граност површина, које својом мелодичношћу преносе чисте, лепе и суптилне емоције. - Мој рад се фокусира на укрштању музике и визуелне уметности, али и на визуелну артикулацију музичког дела - истакла је Маријана Поповић. - Коришћењем методологија и процеса из обе дисциплине преводим „податке“ који се односе на музику, методологију стварања и „превођења“ музичких дела у скулптуре и рељефе. Поставка у Народном музеју у Смедеревској Паланци, под називом „Trois Coulerus Blanc“, обухвата групе радова: скулптуре изведене у дрвету и рељефе, што чини збирни превод основних елемената музике - мелодију, ритам и хармонију. - Белу боју одабрала сам, јер ми омогућава једноставан, али веома ефикасан начин измештања фокуса са колорита и материјала на финоћу облика кроз које се, наглашавањем одређених површина и додавањем детаља, интерпретира одређена композиција у тродимен-

Истражује улогу визуелне естетике. Маријана Поповић (десно) на отварању изложбе

зионалном простору. У центру рада ове уметнице је њена жеља да истражи улогу визуелне естетике и разумевање информација које се добијају слушањем одређеног звука. Поигравајањем преводом одређене мелодије, Маријана Поповић покушава да дочара како би изгледао неконвенционални визуелни речник музичких елемената. - Мој циљ је двострук: да пренесем нијансу или степен емоционалности, која окружује моја истраживања и, да у интеракцији истраживања са скулптурама и рељефима, гле-

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ НАЈНАГРАЂИВАНИЈИ ПЕСНИК КК „21“ У 2013.

ирослав Павловић за себе каже да је виноградар и песник. Паланчани га познају прво као песника па виноградара, а у Крњеву, његовом родном селу кажу да је успео да пронађе нит којом спаја освоје две страсти пишући песме понајчешће о вину и љубави. Прошле године Павловић је био песнички надахнут што потврђују и бројне награде које су дошле као потврда овој причи. Одазивао се како на конкурсе поезије, тако и на оне за афоризме, а ни сатира, за коју је такође награђиван ранијих година, му није страна. Прву награду у прошлој години Павловић је добио 25. марта и то је била спе-

Д. Јанојлић

ОДРЖАНИ 16. СУСРЕТИ ВЕТЕРАНА КУД-А ГОША

Награде ниже као стихове цијална награда за најлепшу винску песму на манифестацији „Дани вина“ у Трешњевици. Након тога, уследила је Повеља „Велимир Рајић“ за најлепши сонет на тему „О срећи својој човек вазда сања“, под називом „О теби сањам Косово моје“ у организацији КК „Велимир Рајић“ из Алексинца. Нешто касније, награђен је и за афоризме освојивши трећу награду на такмичењу „Моравске тајне“ у Ћуприји. У Тополи поново је лауреат, а победничка песма била је „Ноћ у винограду“ написана за конкурс Културног центра у Тополи, у оквиру 50. опленачке бербе. На конкурсу Удружења

далац открије образац, заправо музичку фразу која представља основну идеју која се провлачи кроз програмско дело, а у случају скулптурског рада на све скулптуре. Маријана Поповић је укњижила више од 50 групних изложби и уметничких пројеката у Србији и другим земљама. Самостално је излагала у Крушевцу, Алексинцу, Параћину, Апатину, Београду, Мајданпеку, Тополи… Добитник је више вредних награда у земљи и иностранству.

писаца „Поета“ из Београда, Павловић је добио похвалу за родољубиву песму коју је представио на сајму књига. Ужичани су му крајем године доделили специјалну награду „Мишо Ћосовић“ за љубавну песму „Светозарје“ на конкурсу Књижевног клуба „Рујно“ из Ужица. Мирослав Павловић, члан Књижевног клуба „21“, са местом пребивалишта у Крњеву и песмом расутом по целој земљи припрема своју прву књигу преко које ће широј публици дати могућност да се упозна са његовим делом како награђеним, тако и неким новим стихотворевинама. Д. Васиљевић

Негују другарство и дружење

егујући традицију другарства и дружења чланови Културно уметничког друштва „Гоша“ већ шеснаести пут организовали су „Сусрете ветерана“. То је увек лепа прилика да се виде, испричају,запевају и заиграју као некада, најстарији чланови овог друштва. Иначе, Културно уметничко друштво „Гоша“ је основано давне 1977. године. Од тада, па до данас кроз ово друштво прошло је хиљаде чланова. 23

ЗАБАВА

ни који су се до јуче борили за демократију, данас се боре за голи живот!

и један геније није имао капитал. То не значи да је свако ко нема капитал - геније!

Србији се млади запошљавају тек кад остаре!

а смо дували у пиштаљке - јесмо! Сад можемо да дувамо само у прсте!

Упец елевачка, по чувењу, безобразна реч, на С слово, на слово „,ј“, од

Нeки изгубe ум и пoстaну душa - лудoст. Нeки изгубe душу и пoстaну ум - интeлeктуaлнo. Нeки изгубe oбoje и пoстaну прихвaћeни.

Слeпo црeвo - Дoктoрe, ja дoшao нa oпeрaциjу крajникa, a ви стe ми извaдили и слeпo црeвo?! - Дa. Кoлeгe су ми тoликo aплaудирaлe пoслe првe oпeрaциje, пa сaм мoрao нeштo извeсти нa БИС. Чудaн пoглeд

Рaтлук Пoшли пoлицajци нa мaскeнбaл и нa улaзу jeдaн oд њих пojaви сe гo. Срeтнe гa кoмaндир и пoчe дa вичe: - Дa ли си ти нoрмaлaн, зaштo си дoшao гo? - Гoспoдинe кoмaндиру, дa ли видитe oву чaчкaлицу у мojoj зaдњици? - Дa! - Пa, мaскирao сaм сe у рaтлук!

Дoшao Mуjo нa пиjaцу дa прoдa пeтлa. Питa гa нeки прoлaзник: - Jaрaнe, видим имaш дoбрoг пeтлa, пeњe ли сe нa кoкoшкe? - Jaштa! И нa гускe, и нa пaткe, и кoзe a прe нeки дaн je скoчиo и нa Пaту. - Пa дoбрo, бoлaн, кaд je тaкaв штo гa прoдajeш? Mуjo слeгнe рaмeнимa: - A слушaj, имa вeћ двa дaнa дa и мeнe нeкaкo чуднo глeдa...

Милоша-Кнеза, после вековничког бремена изнедрила другу епизоду. Може бити да ће их бити још, барем за трилогијицу, али о томе ће писати неке друге замлађене генерације. У дигиталном књижју. Кажу, то нам је будућност, тај словаријум. Сад, ставите прст на чело, па изумујте. Од Књаза, до компа! Mo’ш мислити? Вероватно ће насилници у трећој верзији бити блудни хакери, без коња, јал твитераши. Чуј, од добошара, који објављује брукање женскадије, сред жетве, до пи-ар службе. У токсично наслеђе нашег, је ли, збиљног догодила. Знаш како? Људи смо. Поварошеност налаже да се натенане, у сркачку сласт, подсетимо прве љубац сторијеле. Сунце, ене, из висја пржи мучки. Уџабе! Јаје да разбијеш, о’ма ће диде у брзоберно жутило од кајгане. Селевачка женска рушадија, уз певанију, срповима српи класје у житишту. Мушки им натоциљали оштрину. Сам’ бријаду надзем. Из даља не мож, бре, да се обуздаш од кујолика видела. Осим ако ниси ушкопљен. Погонило је сила, море, шта сила, силесија! Узјахана коњадија ударила животињски галопски топот. Осушени чернозем се стреса од газа потковица. На рзавом

челу Књаз. Их, велики Милош! Опричавало се, тајновито, да је вазда спопадао сукњадије. Његова земља, може му се, још, ако се и хоћкалица исплезира, ето слатке положарске кукњаве. Селевачки жетелачки призор није могао да му окрајичи вид. Еј, сам’ женскиње! Стрчаше с леђа бедевија, повезаше их за амове, па се ухватише укоштац, сред житишта, мушко у женско, јал женско на мушко. Непожњевено злато оборило клас. Стидна му беја врпољ белогузија. Сред гумна се, на збрз, преобрази певанија. У слаткиш врцаву гргољивост. Слатки вршај, ене, одбаци једну вишак жудницу. Беснилом разјарена одјури у село, да кмету дарује испричајницу. Кмет опали једно пуњење из танџаре. Одмах се скупише сељани, па касом на место збивља. Да укрте слутњу. Кад се допадоше жена, сукњари, напасници срамоте, бејаху, ихај, одмакли. Сутрадан, кмет се, притиснуг резилом, упути Књазу. У Крагујевац! Пред ноге. Изложио је грдило разложно и натенане, не слутећи да велики Милош све зна, од првојеба, до сврша. Мудри владар обећа кмету да ће посебице, једног по једног, через нечасти, испитати

Ко има плајваз нек одмах оплајвази. Да пише историју! и кривце по туру батином даривати. У кметов испратак ставио је реченицу с алалом: - Свако чудо и у Селевцу три дана истрајава. Злаћана пчелиња крилца машу сладуњави зуј. Стотинак лећа унапредак син и снајка довели бебу код бабе и деде. Да причувају, их, наследника, а они да скоче до престоног града, у пазар, за нова рекла. Иде се на прошевину, код шурњаје, па да заличе. Није шурњаја неважан одрод. Сви ће да их скрозирају дубински. Јаком ће да доносе суђаје. Да л’ се добро удала, ил’ јок. То му дође веома важно

ценило, то шта ће народ да каже. Деда и баба се малко уштукнули, шта ако дете заплаче, па тражи мајку? Оно, не могаше децу да одбију. Не личи! Млади брачни пар се упење у аутобус за Београд. Маторци се, ех, с почетка дали у сигру са дететом. Да не верујеш? И они подетињили. Скроз на скроз! Не знам да л’ отоич рекох да је деда био страсни риболовац. Толико је био заражен, даје штапове и прибор држао у соби. Да му буде на глед и под руку. Толико се, око тога, свађао са женом, али џаба. Његова се важила. Кад замаче подне, маторци се, ене, заиграли под ћебетом, уз паролу: ‘Ајде, жено, небом да штрикамо. Детенце оставили да се батрга, у бауљању, по патосу. И оно се, канда, заиграло, па све манџука неразговетно, док се гомила заогрнута чупавим покровом коматаисала. Ђа там’, ђа овам’. Па, опет! У вр’, па у равницу. Одједном дете ударило у хистеричну вриску. Рида! У сунце ти, да ти, калаисано. Задуванаши се искомбељаше из грцаве састављености, кад, имају, наопако било, шта да виде. Тога дана у варошкој болници, на дечјем одељењу, све се утишанило. Бебе намирене спавају, породиље се ушушкале у своје мисли. Чека се крај радног времена, да се лекарска госпа и сестре поздраве са професијом. До изјутра. Сућутни мир прекинуо је угурсузни зврј звона са улазних врата. Најближа сестра је поскочила и откључала браву, на трен тишина, па, онда, она удари да се смеје. Да свисне. Све секе упрндечише глед на главна врата. Улази избезумљена баба, са унуком у наручју, а оно, сирото, заглабало удицу у усну. Ћути. Од стра. За њима улази деда, држећи усправно штап за пецање, пазећи, посебице, да се струна не затегне. Прва је зинула баба: - Докторка, помагај, десио се упец! - Одакле долазите и како сте, побогу, дошли? - Из Селевац. Са аутобус!

МЕЊАЧНИЦА КРУНА

064/ 616-89-34 (Преда) * * * 065/ 614-03-80 (Миша) Првог српског устанка 12 Смедеревска Паланка

СПОРТ

ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ И СПОРТСКИ РАДНИЦИ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ

Без премца Маријана и Александар Признање за животно дело, додељено је постхумно Слави Митровићу, за дугогодишњи допринос развоју кошарке у нашем крају

а овогодишњој свечаности уприличеној поводом проглашења Спортисте године, Центар за развој спорта и аматеризма у спорту, који под покровитељством Општине Смедеревска Паланка организује ову манифестацију, доделио је награде у девет категорија. За најбољу школску екипу у 2013. години проглашена је женска рукометна екипа Основне школе „Радомир Лазић“ из Азање, освајач сребрне медаље на Државном првенству за школску 2013/2014. годину. Млада спортска нада у категорији спортисткиња је кошаркашица Ивана Катанић, а у категорији спортиста, атлетичар Павле Јанковић. За најбољег тренера у 2013. проглашен је Предраг Станошевић, који је само током прошле године освојио седам пехара, три прва, три друга и једно треће место, у различитим конкуренцијама и категоријама. Признање за животно дело, додељено је

постхумно Слави Митровићу, за дугогодишњи допринос развоју кошарке у нашем крају. Признање за афирмацију спорта припало је Предрагу Кузмановићу, аутору монографије „Кошарка - игра за сва времена“. За спортисткињу године проглашена је Маријана Карић, освајач сребрне медаље на Ме-

У ХАЛИ ОШ „ВУК“ ОДРЖАН ЗАВРШНИ ТУРНИР У МИНИ РУКОМЕТУ

SP ТЕCH АUTО CЕNTАR D.О.О. - Нoвooтвoрeни тeхнички прeглeд зa свe типoвe вoзилa, у сaрaдњи сa ДДOР Нoви Сaд. - Oдлoжeнo плaћaњe зa кoмплeтну рeгистрaциjу. - Промoтивнe цeнe. - Пo пoзиву дoлaзимo пo вaшe вoзилo. - Рaднo врeмe oд 7-17 часова.

Прво место освојила екипа Металопластике 2 У спортској хали ОШ „Вук Караџић“ одржан је завршни турнир у Мини рукомету за категорије М 99 и М 01. Постигнути су следећи резултати: Шамот 65 - Локоси 99 11:5 (3:2), Раднички - Паланка 99 19:17 (8:9), ШАМОТ 65 – 2 Слога 01 5:16 (4:10), Пожаревац - Младост 99 19:12 (9:6), Металопластика - Шамот 65 99 9:15 (5:7), ШАМОТ 65 - Металопластика 01 14:23 (5:9), Раднички-Металопластика 2 99 10:20 (7:12), Локоси - ШАМОТ 65 01 9:19 (3:10), Паланка - Мла-

дост 99 20:10 (13:4), Слога - ШАМОТ 65 01 20:17 (13:9), Младост - Металопластика 2 99 7:19 (3:10), Металопластика 2 - Смедерево 99 14:12 (7:6), Металопластика - Пожаревац 99 12:19 (7:10).

Глaвaшeвa бб

(прeкo путa шкoлe „Жикица Дaмњановић“),

Смeдeрeвскa Пaлaнкa тeл. 026 318 363, o64 429 42 88, 063 803 77 79

Табела М 99 1 2 3 4 5 6 7 8 9

МЕТАЛОПЛАСТИКА 2 СМЕДЕРЕВО РАДНИЧКИ ШАМОТ 65 ПОЖАРЕВАЦ ПАЛАНКА МЕТАЛОПЛАСТИКА ЛОКОСИ МЛАДОСТ

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com Дневне „Паланачке новине“ - On Line - ОД НОВЕ ГОДИНЕ 15.000 ПОСЕТА - ПРЕКО 100.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА - ХВАЛА ВЕРНИМ ЧИТАОЦИМА!!!

дитеранским играма у Будви, рукометашице за коју влада велико интересовање клубова у Србији. Уместо Маријане, која је на припремама, награду је примио Душко Ђорђевић, председник Рукометног клуба „Младост“. Спортиста године је, према одлуци Комисије, Александар Инђић, најмлађи велемајстор у Србији, прва табла Шах-клуба „Јасеница“ и репрезентативац Србије, један од најперспективнијих шахиста у Европи. По завршетку уручивања признања, присутне спортисте, спортске раднике и публику поздравио је Србољуб Симоновић, директор Центра за развој спорта и аматеризма у спорту, нагласивши да су резултати постигнути у протеклој години, посебно значајни, ако се има у виду економска криза која је захватила нашу земљу. Симоновић се захвалио Општини, а посебно њеном председнику, Радославу Милојичићу Кени, на свесрдној помоћи и подршци.

16 16 16 16 16 16 16 16 16

16 11 11 08 08 08 04 02 01

00 23 14 26 17 08 12 14 15

294 160 238 182 235 194 177 170 217 206 232 216 151 219 99 199 133 225

134 56 41 7 11 16 -68 -100 -92

32 24 23 18 17 16 8 4 2

Бранислав Луковић, проф.

Стални судски тумач за немачки језик Шулејићева 206, Смед. Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com 25

РЕПОРТАЖА

ПЛАНИНАРСКА ПРИЧА СА СРЕЋНИМ КРАЈЕМ

Писма читалаца

Свадба у планини

Maнимo сe рaзних „тричaриja“ и причajмo и пишимo o aктуeлнoстимa кoд нaс. Нa примeр, рaсписaни су пaрлaмeнтaрни избoри зa 16 мaрт. Смaтрaм дa je тo билo нeпoтрeбнo, jeр сe знa кo ћe убeдљивo пoбeдити. Aкo тo нeкe „ситнe рибe“, рaзнe стрaнкe нe вeруjу, нeкe aнкeтe тo jaснo дoкaзуjу. Глaсaњe ћe бити вeлики трoшaк зa држaву. Aкo би сe прeкo рaзних мeдиja пoстaвилo питaњe грaђaнимa: „Дa ли стe зa прeврeмeнe избoрe или дa сe тaj вeлики нoвaц дa зa нajмaњe пeнзиje и изгрaдњу стaнoвa и кућицa бeскућницимa?“, скoрo 70 oдстo би oдгoвoрилo дa je зa oвaj други дeo питaњa. Штa je ту je. Ништa грaђaни нe мoгу дa прoмeнe. Aли, мoгу oвo: дa нe дoзвoлe дa им сe прe глaсaњa oсвeтлe, или мoждa oзрaчe прсти, a пoслe пoпрскajу нeким спрejoм. To je, кao, нeкa прoвeрa дa ли су нeгдe вeћ глaсaли или ћe нeгдe дa пoнoвo глaсajу. Зa мeнe je тo сумњa и уврeдa, a сигурнo и зa другe грaђaнe. Кaквa jе тo тaчнoст и aжурнoст тих глaсaчких спискoвa? Кaкo je мoгућe дa нeки грaђaни буду уписaни нa, joш нeкмм мeстимa? Нeмa лoгикe. Нe знaм кaкo је у другим држaвaмa aкo je и у нeким истo, oндa и кoд њих нeштo ниje у рeду. Прe вишe гoдинa мeни сe нa Кoлoниjи дoгoдилo oвo: трeбaлo je дa сe глaсa o нeпoвeрeњу нeкoм прeдсeднику нaшe Oпштинe. У истoj сaли су билa двa бирaчкa мeстa, бр. 42 и бр. 43. Дoшao сaм дa глaсaм. Jeдaн дeчкo je oдмaх хтeo, oнo, лaмпицa, пa спрej. Ja тo нисaм дoзвoлиo, из нaвeдeних рaзлoгa. Нису ми дoзвoлили дa глaсaм. Нисaм ни глaсao. И тe лaмпицe и вeликe кoличинe спрeja су трoшaк, a бeз тoгa сe мoжe, сaмo трeбa прoмeнити тaj нeлoгични зaкoн. Aкo сe ништa нe прoмeни у вeзи тих глупoсти и фoрмaлнoсти, нeћу ни дa глaсaм. To прeдлaжeм и другим грaђaнимa, jeр je тaквa прoвeрa глaсaчa УВРEДA. Рaзмишљaм дa сличaн тeкст пoшaљeм и Рeпубличкoj избoрнoj кoмисиjи. Смaтрaм дa je oвo aктуeлнo и дa трeбa дa сe oбjaви

Прe глaсaњa лaмпицa и спрej?

Ненад је Татјану у наручју изнео на врх, ту су се први пут и пољубили и одлучили да се венчају

ања није могла ни да слути да драма коју је преживела може да се претвори у бајку... Ово је прича са срећним крајем: Татјана Рашевић и Ненад Подовац венчали су се на планини недалеко од места где су се упознали... Били деца или одрасли имамо потребу да верујемо у бајке, или бар у приче са срећним крајем. Традиционална акција нишких планинара „Зимски успон на Трем“ увек привуче велики број учесника. Био сам сведок, са Тањом и екипом из Београда и Паланке сам истим минибусом ишли пут Трема тог фебруара 2010. године. Дружење, прича, жагор, песма нису ни наслућивали шта ће нам ново јутро донети. Лепо, ведро, сунчано јутро сем доброг успона није ништа наговештавало. Полазак је био у раним јутарњим сатима, све је текло својим нормалним током, све до места званог „Девојачки гроб“ када се на све учеснике обрушила снажна снежна олуја која није престајала током целог дана. Ретке је то поколебало да се врате, није ни мене, а ни Тању. Са снажном жељом за успехом и сопственом победом над природом кренули

смо пут врха, а онда... онда се догодило оно најстрашније. Једна скинута рукавица, олујни ветар и обрушавање тла под ногама одвели су Татјану у 70 метара дубоки амбис. Ненад је био члан спасилачког тима који је Татјану спустио са планине, они се тада нису познавали, упознали су се тек две године касније када је Татјана

кренула у потрагу за њим. Две године након пада са литице Девојачког гроба њихова прича почиње, снажно и недвосмислено. Ненад је Татјану у наручју изнео на врх, ту су се први пут и пољубили и одлучили да се венчају. Венчања садрже елементе разних кореографија и увежбавају

се недељама, како би се догађај памтио целог живота. Татјана и Ненад ништа нису увежбавали, а да би били сведоци овог догађаја, који ће памтити док су живи, пријатељи и родбина су морали да се пењу на највиши врх Суве Планине. Већ неколико година свима вама драгим читаоцима Паланачких описујемо путовања нашег Планинарског клуба „Јасеница“, овом приликом смо хтели да вам опишемо један, или два догађаја који дочаравају планинарење као спорт у којем се дешавају и ружне али и лепе ствари. Ако сте одлучили да кренете с нама на неку од наших авантура немојте да вас овакви трагични и ружни догађаји поколебају јер са нама сте увек сигурни и безбедни! Ако одлучите да кренете с нама ево неких предлога за почетак: 16. март - Кошљански висови - кањон Трешњице 30. март - Рајац-Сувобор - пролећна шетња Ваљевским планинама 12. април - Пролећни дан планинара на Гледићким планинама 26. април - Поход „Карађорђевим стопама“ Ненад Радојковић

Mилутин Стeвaнoвић, Смeдeрeвскa Пaлaнкa

СЕЋАЊA Дрaгoj мaми, бaки и сeстри

На гробљу у Сепцима 16. мaртa у 11 чaсoвa биће oдржaн чeтрдeсeтoднeвни пoмeн нaшoj дрaгoj мajци

(12.04.1935.–05.01-2014.)

Смиљи Гajeвић

ЛATИНКИ ЖИВOJИНOВИЋ

(1967-2014)

60 дaнa кaкo ниси сa нaмa

Хвaлa ти штo кao успoмeнa пoстojиш.

Хвaлa ти штo си нaс училa врeднoстимa кoje нe мoгу дa изблeдe, бaш кao и нaшa љубaв прeмa тeби.

Свeтoмир Илић

Tвojи нajмилиjи

Tугуjу oни кoje си нajвишe вoлeлa

(1924-2014)

Tвoje Дoнкa, Слoбoдaнкa и Бисeркa сa пoрoдицaмa

Цeнa oбjaвљивaњa сећања/читуљa у „Пaлaнaчким“: • • • • • • 1/12 стрaнe - 1.000 динaрa, • • • • • • 1/9 стрaнe - 1.500 динaрa, • • • • • • 1/4 стрaнe - 3.000 динaрa, • • • • • • 1/2 стрaнe - 6.000 динaрa, • • • • • • 1/1 стрaнe - 11.000 динaрa. 26