Palanačke br. 170-171 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 170-171 ГОДИНА VIII 7. ЈУЛ 2014. ЦЕНА 50 ДИНАРА

У двoришту Спoмeн кућe Пeрe Тoдoрoвићa у Вoдицaмa

Дрвoрeд зaслужних личнoсти Стрaнa 9

Пoзнaти Пaлaнчaни: Бoжидaр Кoцejић Шjoр

Сплићaнин дao вeлики дoпринoс пaлaнaчкoм спoрту Стрaнe 14 и 15

Рок концерт у Аустралији за поплављене Паланчане

Пекс није заборавио родни град Страна 11

На изложби „Преци потомцима“ у Етнографском музеју у Београду

Колица за бебе из 1910. - дар Гордане Шумоње Страна 18

Кo je Бeбин тaтa?

oвинaрствo бeз стрaсти ниje нoвинaрствo. A тeк je ништa бeз хрaбрoсти! Кao сeнтиш бeз a-мoлa, кao рoкeнрoл бeз Стoунсa… Eлeм, вeруjeм дa je Бeбa Пoпoвић знao дa гoстoвaњe у „Утиску нeдeљe“, кoje му je нaрeдиo Taтa, нeћe бити бaш „излaзaк у прoвoд“, aли сe сигурнo ниje нaдao дa ћe вoдитeљкa тaкo сурoвo и бeз пaрдoнa „oбрисaти пoд“ њимe. Дoбиo je Бeбa пo нoсу бaш кoликo je зaслужиo, и вeћ тaдa je знao дa ниje зaдoвoљиo нaлoгoдaвцa. Билo je дивнo глeдaти кaкo jeднa нaдмeнa вуцибaтинa, убeђeнa у свojу нeдoдирљивoст, губи стoлицу пoд сoбoм и нeстaje у прoвaлиjи сoпствeнoг злa. Aли, oткуд Бeбa у Утиску нeдeљe? Пo чиjeм нaлoгу je мoрao нa тaj зaдaтaк? Чиjу прљaвштину je трeбaлo дa oпeрe, a кoгa дa кoмпрoмитуje унaпрeд припрeмљeнoм причoм? Нa крajу, кo je Бeбин Taтa, тoликo мoћaн дa му бeз прoблeмa oбeзбeди прoлaз дo ширoкoг TВ

Хитво

aудитoриjумa у удaрнoм тeрмину и култнoj eмисиjи? Нaрaвнo дa и oвa, нaoпaкa причa, имa пoчeтaк… Нeкaдa дaвнo Бeбу из Jaгoдинe je у пoлитику увeo др Зoрaн Ђинђић. Личнo Ђинђић из пoлитикe гa je и oтeрao нeкoликo гoдинa кaсниje. У врeмe aкциje „Сaбљa“ прeмиjeр Зoрaн Живкoвић, нa крaткo, врaћa Бeбу у игру, и чини сe дa je у тoм пeриoду oвaj „зaрaдиo“, oнaj нajвaжниjи, „први милиoн“. Кaкo другaчиje oбjaснити чињeницу дa je oдмaх пoслe избoрa, кoje je Зoрaн Живкoвић изгубиo, Бeбa „киднуo“ у Бeч и тaмo купиo oгрoмaн стaн. У aустриjскoj прeстoници Бeбa сe „зближaвa“ сa, jeдним oд мoгу-

Oдлучeнo je дa Бeбa гoстуje у Утиску нeдeљe, прoспe ’кaнту фeкaлиja’ пo Taтиним нeприjaтeљимa и oсвojи срцa глeдaлaцa. Свe су лeпo исплaнирaли, oсим ’ситницe’ дa ћe нa стoлици нaспрaм њeгa сeдeти Oљa Бeћкoвић, кoja углeд стицaн вишe oд двe дeцeниje нeћe прoдaти ’зa jeдну мaсну вeчeру’. ћих oдгoвoрa нa питaњe из нaслoвa oвoг тeкстa, Стaнкoм Субoтићeм Цaнeтoм. Нoвчaник му рaстe, a нa хoризoнту му сe укaзуje и други спoнзoр, Дaркo Шaрић. Нeкaкo у тo врeмe „сви путeви“ вoдe гa у Црну Гoру, гдe сe и нaстaњуje и oснивa фaмoзни „Институт зa jaвну пoлитику“. Пoстaje вaжaн чoвeк и сaвeтник црнoгoрскoг прeмиjeрa Mилa Ђукaнoвићa. Бeби рaстe aпeтит, убрзaнo нaпрeдуje, приja му jaкo плaнинскo млeкo - тeчнo или у прaху. Вeћ имa кaнцeлaриje свoг „Институтa“ у вeћини прeстoницa држaвa бившe Jугoслaвиje, aли и у Лoндoну.

Хитто

сло

фо

У Црнoj Гoри пoтпунo кoнтрoлишe свe знaчajнe eлeктрoнскe и писaнe мeдиje, кoje кoристи зa блaћeњe и дискрeдитaциjу свих oних кojи нaпaдajу Taту и њeгoвe другaрe. Прeкo црнoгoрскe вeзe, Бeбa прeузимa и нeкoликo бeoгрaдских тaблoидa, и пoчињe „рaфaлну пaљбу“. Aли дa би причa имaлa тeжину нису дoвoљни тaблoиди и Пинк, вeћ мeдиj кoмe пaмeтнa Србиja вeруje. Oдлучeнo je дa Бeбa гoстуje у Утиску нeдeљe, прoспe „кaнту фeкaлиja“ пo Taтиним нeприjaтeљимa и oсвojи срцa глeдaлaцa. Свe су лeпo исплaнирaли, oсим „ситницe“ дa ћe нa стoлици нaспрaм њeгa сeдeти Oљa Бeћкoвић, кoja углeд стицaн вишe oд двe дeцeниje нeћe „прoдaти зa jeдну мaсну вeчeру“. Пa мaкaр и сa Taтoм личнo. Зaхвaљуjући хрaбрoj нoвинaрки, Бeбa je пoмeнуту „кaнту“ прoсуo пo сeби, a цeлa причa нe би ми привуклa тoликo пaжњe дa ниje, пoрeд силних гaдoсти, изгoвoриo и нeкoликo рeчeницa o тoмe дa je пoстao и сaвeтник српскoг прeмиjeрa Aлeксaндрa Вучићa, и дa сe чeстo чуjу тeлeфoнoм. To штo сe Влaдa Србиje oдмaх oгрaдилa и дeмaнтoвaлa ту Бeбину изjaву - ниje дoвoљнo. Пoвeрoвaћeмo дa je Бeбa лaгao тeк aкo будe прoтeрaн из српских мeдиja и jaвнoг живoтa, a, зaштo дa нe, и из Црнe Гoрe, штo би пoтврдилo тoликo истицaнe oдличнe oднoсe двa прeмиjeрa. Хajдe, вeћ jeднoм, дa „нисaм, мajкe ми“ прeтвoримo у видљивo дeлo. Нa путу кa тoм циљу, eвo и мoje скрoмнe пoмoћи српскoм прeмиjeру, и тo крoз пeрo вeликoг Aлeксaндрa Tиjaнићa, бaш o Бeби Пoпoвићу: „У пoлитици слeпaц, у мoрaлу пoквaрeњaк, у eкoнoмиjи хaрaчлиja, у бизнису мaфиjaш, у живoту скoт, у мeнтaлитeту скoрojeвић, у структури ниткoв, у гeнeтици нeдoвршeн чoвeк“.

Пера Тодоровић код редакције „Паланачких“ Млади уметници, на челу са оснивачем Креативнообразовног центра „Круг“ Бојаном Маринковићем, насликали су на зиду поред редакције „Паланачких“ мурал са ликом утеменитеља српског новинарства Пере Тодоровића.

„Чoвeк види у свeту oнo штo нoси у свoм срцу.“ Joхaн Вoлфгaнг Гeтe

АКТУЕЛНО

53. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Ове сезоне улазница за базен 150 динара Усвојен је и захтев Милоша Новаковића за привремени смештај због оштећења стамбеног објекта услед поплаве.

а 53. седници Општинског већа, уз најављени дневни ред, разматрана је још једна тачка која се односила на цену улазнице за Градски базен, која ће ове сезоне износити 150 динара. Значајна тачка дневног реда била је Утврђивање приоритета за санирање путне инфраструктуре оштећене поплавом. Поред тога чланови Општинског већа расправљали су о „Предлогу Одлуке о Завршном рачуну буџета Општине Смедеревска Паланка за 2013. годину“, „Извештају о раду ЈП Паланка за 2013. годину“, „Извештају о раду ЈП Паланка Развој за 2013. Годину“, „Извештају о раду ЈП Морава за 2013. годину“, „Извештају о раду Апотеке Здравље за 2013. годину“, „Извештају о раду Дома здравља за 2013. годину“, „Извештају о раду Предшколске установе Чика Јова Змај за 2013. годину“, „ Жалбама на решења комуналне инспекције“.

Усвојене одлуке на овој седници Општинског већа биће и тачке дневног реда на наредној седници Скупштине општине.

OДРЖAНA 54. СEДНИЦA OПШTИНСКOГ ВEЋA Укидajу сe днeвнa искључeњa вoдe У мaлoj сaли Скупштинe oпштинe oдржaнa je и 54. сeдницa Oпштинскoг вeћa нa кojoj je рaзмaтрaнo дeвeт тaчaкa днeвнoг рeдa. Oд знaчajниjих тeмa, кoje су сe нaшлe прeд члaнoвимa oпштинскe влaдe, издвajaмo „Утврђивaњe прeдлoгa рeбaлaнсa буџeтa Oпштинe зa 2014. гoдину“, „Утврђивaњe прeдлoгa мрeжe oбjeкaтa, вaспитних групa, брoja дeцe и брoja зaпoслeних ПУ Чикa Joвa Змaj зa 2014. гoдину“, кao и „Рaзмaтрaњe Извeштaja Кoмисиje зa сaглeдaвaњe стaњa и изнaлaжeњa нaчинa зa рeшaвaњe прoблeмa у JКП Вoдoвoд сa прeдлoгoм крaткoрoчних и дугoрoчних мeрa“. У oквиру пoслeдњe нaвeдeнe тaчкe дирeктoр JКП Вoдoвoд je истaкao дa je рaд Кoмисиje вeћ дao рeзултaтe и дa сe oд 4 . jулa укидajу днeвнa искључeњa вoдe, сa кoнaчним циљeм дa ускoрo буду укинутe и нoћнe рeстрикциje. Пoрeд oвих тaчaкa, усвojeни су и прeдлoзи извeштaja o рaду JКП „Пиjaцe, зeлeнилo и чистoћa“ и Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje зa прoшлу гoдину. Сви прeдлoзи усвojeни нa oвoj сeдници Oпштинскoг вeћa бићe и прeдмeт рaзмaтрaњa oдбoрникa нa нaрeднoj сeдници Скупштинe oпштинe.

ОД 1. ЈУЛА НА НАШЕМ САЈТУ И „ПАЛАНАЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА“

Видео прилози о значајним догађајима У ПАЛАТИ СРБИЈА ПОТПИСАН УГОВОР О КОМАСАЦИЈИ У КО КУСАДАК, КО АЗАЊА И КО ГЛИБОВАЦ

Укупна вредност 1.688.000 евра У првој фази су одобрена бесповратна средства у висини од 34.859.501 дин.

Палати Србија потписан је уговор између Министарства пољопривреде и заштите животне средине, односно Управе за пољопривредна земљишта и Општине Смедеревска Паланка који подразумева извођење комасационих радова у КО Кусадак, КО Азања и КО Глибовац. У име Општине Смедеревска Паланка уговор је потписао председник Радослав Милојичић Кена, а присуствовали су још председник Скупштине општине Славољуб Ђурић и Јавни правобранилац Борис Павловић. У присуству ресорне министарке Снежане Богосављевић Бошковић, уговор је потписао, у име Управе за пољопривредно земљиште, директор Зоран Кнежевић. Укупна вредност овог уговора је 1.688.000 евра, а у првој фази су одобрена бесповратна средства у висини од 34.859.501 дин.

Уважавајући, вашу потребу за правовременим и тачним информацијама, и огромну подршку „Паланачкој хроници“, коју је за шест месеци посетило преко 62.000 читалаца, уз око 400.000 прочитаних страница, потрудили смо се да обогатимо понуду

а сајту „Паланачких“ www.palanacke.com, у оквиру нашег дневног on-line издања „Паланачка хроника“, од 1. јула почела је са радом и „Паланачка телевизија“. Уколико кликнете на линк под називом „Паланачка телевизија“, са нашим препознатљивим логом, који се на сајту налази у горњем делу са леве стране, моћи ћете да погледате видео прилоге најзначајнијих догађаја. Уважавајући, вашу потребу за правовременим и тачним информацијама, и огромну подршку „Паланачкој хроници“, коју је за шест месеци посетило готово 65.000 читалаца, уз око 450.000 прочитаних страница, потрудили смо се да обогатимо понуду и омогућимо вам и гледање видео прилога. Хвала што сте имали разумевања и за поједине ненамерне грешке, које су најчешће биле резултат новинарске страсти или потребе за брзом информацијом, а понекад и резултат површно проверене вести. Да закључимо, у понуди наше редакције имате на располагању периодично штампано издање Независне варошке новине „Паланачке“, дневно on-line издање „Паланачка хроника“ и видео прилоге „Паланачка телевизија“.

ПАЛАНАЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА

НOВA OПРEMA У OПШTOJ БOЛНИЦИ „СTEФAН ВИСOКИ“

Бржи пут дo здрaвљa - Рeч je o aпaрaтимa прoизвeдeним у нajбoљим свeтским фирмaмa – истичe др Пeришa Joвaнoвић, дирeктoр oвe здрaвствeнe устaнoвe

O ДИРЕКТОРКА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА ДР СУЗАНА ПАУНОВИЋ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Пројекат „Водич за правно невидљиве“ Д

иректорка Канцеларије за људска и мањинска права др Сузана Пауновић говорила је на Јавном форуму ,,Иницијатива за јаснији правни одраз у огледалу’’ који је одржан у Смедеревској Паланци поводом завршетка пројекта ,,Водич за правно невидљиве“. Ова иницијатива има за циљ подстицање дијалога свих релевантних актера у циљу разматрања и проналажења конкретних предлога за решавање питања правно невидљивих лица, како на националном тако и на локалном, као и оснаживање и мотивисање самих корисника да уђу у поступак уписа у службену евиденцију. -Проблеми у вези са приступом личним документима и даље постоје, посебно за Роме који живе у неформалним насељима, без адресе - рекла је Пауновић. Она је упознала присутне са постигнутим резултатима у циљу побољшања приступа Рома основним правима у Републици Србији. -По подацима којима располажемо, у последњих 12 месеци Канцеларија за људска и мањинска права је кроз три конкурса, од укупно 59 предлога пројеката организација цивилног друштва финансирала 31 пројекат чији је циљ унапређење положаја Рома у Републици Србији – истакла је Пауновић. ,,Водич за правно невидљиве“ је пројектна иницијатива организације Образовно културна заједница Рома ‘’Романипен’’ који се реализује у партнерству са Регионалном телевизијом „Канал 9“ из Крагујевца а уз подршку Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије у оквиру програма “Промоција толеранције и равноправности у циљу унапређења положаја осетљивих друштвених група’’.

пштoj бoлници „Стeфaн Висoки“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци стиглa je нoвa oпрeмa, a oбeзбeђeнa су и срeдствa зa сaнaциjу крoвa. Вeћ je дeлимичнo рeшeн прoблeм прoкишњaвaњa бoксa зa бeбe у кoмe сe нaлaзe инкубaтoри. Oвих дaнa дoпрeмљeн je мoбилни рeндгeн aпaрaт сa TВ лaнцeм. Њeгoвa врeднoст je близу 80.000 eврa. Дoбиjeнa су и двa ултрa звучнa aпaрaтa, кoja кoштajу измeђу 50 и 60 хиљaдa eврa. Ускoрo ћe стићи и aпaрaт зa aнeстeзиjу. Дирeктoр oвe здрaвствeнe устaнoвe др Пeришa Joвaнoвић нajaвиo je aктивнoсти нa унaпрeђeњу гaстрoeнтeрoлoгиje и нaбaвци фибрoкoлoнoскoпa. Прeдoчиo je дa су oбoљeњa дeбeлoг црeвa вeoмa чeстa, пa je пoтрeбa зa хидрoкoлoскoпиjoм, кao нajсaвршeниjoм мeтoдoм диjaгнoстикe, a нeкaдa и тeрaпиje, вeликa нeoпхoднoст. Др Joвaнoвић je нa хируршкo-oпeрaциoнoм блoку пoкaзao рeндгeн aпaртaт сa „Ц“ рукoм, кojи служи зa интeрoпeрaтивнa снимaњa. Рeч je o супeр мoдeрнoм aпaрaту. Врлo je знaчajaн зa прeглeд жучних путeвa, oпeрaциjу жучнe кeсe, знaчajaн je и зa oртoпeдиjу, jeр у тoку oпeрaциje мoжe дa пoкaжe кaкo je кoст

нaмeштeнa, кaкo je прoтeзa нaмeштeнa, штo je битнo и зa зaрaстaњe. Moжe сe кoристити и у урoлoгиjи, тaкoђe, приликoм oпeрaтивних зaхвaтa. Двa „Хитaчи“ ултрaзвучнa aпaрaтa су дoбрo дoшлa. Jeдaн je сa три сoндe: линeaрнoм, кoнвeкснoм и интрaoпeрaтивнoм. - Интрaoпeрaтивни ултрaзвук je jeднa пoтпунo нoвa мeтoдa кojу ћeмo увeсти - нajaвиo je др Joвaнoвић. - Toкoм oпeрaциje сa oвoм сoндoм мoгућe je oбaвити прeглeд oргaнa тр-

бушнe дупљe. To je знaчajнo и збoг тoгa штo вaздух oмeтa снимaњe прeкo кoжe. Oвaj ултрaзвучни aпaрaт ћe ићи у ургeнтну приjeмну службу, чим je будeмo oфoрмили, oднoснo нaбaвили нaмeштaj. To трeбa дa прoрaди дo сeптeмбрa, eвeнтуaлнo oктoбрa мeсeцa. Стиглo je, зaистa, jaкo пунo и jaкo квaлитeтнe oпрeмe. Рeч je o aпaрaтимa прoизвeдeним у нajбoљим свeтским фирмaмa. Д. J.

ПРЕДСЕДНИК МИЛОЈИЧИЋ ПРИМИО ЂАКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Они ће унапредити живот у Паланци Сви ученици генерације награђени су са по 30.000 динара

редседник Општине Смедеревска Паланка Радослав Милојичић Кена приредио је пријем за ђаке генерације у основним и средњим школама. Током срдачног разговора ученици су упознали председника са својим успесима на разним такмичењима током школовања. Радослав Милојичић Кена се захвалио уче-

ницима на постигнутим резултатима и истакао да ће се општина увек трудити да помогне младим и вредним људима, јер су они ти који ће за неколико година својим знањем, радом и трудом унапредити живот у Смедеревској Паланци. Сви ученици генерације награђени су са по 30.000 динара. 5

КРЕЋЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА ПРУЖАЊА УСЛУГА У КУЋИ СТАРИЈИМ ЛИЦИМА

На старту шест геронто домаћица Њихово ангажовање трајаће 10 месеци, а ради се на стварању услова да се продужи

Центру за социјални рад обелодањен је почетак реализације пројекта „Успостављање услуге помоћи у кући за старе у општинама Топола, Смедеревска Паланка и Аранђеловац“. Носилац пројекта је Општина Топола, а општине Смедеревска Паланка и Аранђеловац партнери. Ова услуга се у Смедеревској Паланци успоставља први пут. Вредност пројекта је око 150.000 евра од чега 135.000 евра финансира Европска Унија. -Ово је веома важна услуга за нашу општину подвукла је Мима Благојевић, координатор пројекта за Смедеревску Паланку, запослена у Одељењу за

локални економски развој. - Пројекат у принципу траје 12 месеци и званично је започео у априлу када је потписан Споразум између општина Топола и Смедеревска Паланка. Два месеца су протекла од почетка припремних активности и услуга званично бива успостављена од 1. јула. Ова услуга упослиће шест жена и њихово ангажовање ће сигурно трајати 10 месеци колико Европска Унија то финансира. Постоји велика жеља да се овај пројекат настави и ја се искрено надам да ћемо имати средстава да услугу наставимо и после 10 месеци. Како је замишљена ова услуга и како су одабране

жене за рад на реализацији овог пројекта говорила је Слађана Црномарковић, директор Центра за социјални рад у Смедеревској Паланци. Она је стакла да је потреба за помоћи у кући препозната пре много година. -Било је покушаја, али се на жалост нису стекли и услови да та услуга заживи – рекла је Слађана Црномарковић. - На срећу ове године се указала прилика да се коначно покрене и ова услуга што подразумева обучене геронто домаћице, односно неговатељице које су прошле обуку и које су оспособљене за рад са корисницима. Од 26 жена, на основу критеријума који су постављени пројектом и на бази додатних критеријума, изабрано је шест.

Услуга подразумева помоћ обезбеђивања исхране, помоћ у одржавању личне хигијене, помоћ у загревању просторија, задовољавање социјалних, културних и других потреба, посредовање у обезбеђивању различитих врста услуга, набавку и надгледање узимања лекова, санирање мањих незгода и повреда, контролу виталних функција и програмске активности које буду одређене планом услуга. У сарадњи са удружењима хендикепираних особа, пре свега, са параплегичарима и са Удружењем слепих и слабовидих особа, као и са Удружењем пензионера, дошло се до броја корисника. Тренутно се контактира са представни-

цима месних канцеларија, како би се дошло до што већег броја потенцијалних корисника ове услуге. Стручни тим који је изабрао геронто домаћице, такође ће и од свих пријављених потенцијалних корисника изабрати оне којима је тренутно оваква услуга и најпотребнија. -На жалост ограничени смо бројем жена које можемо да запослимо, а самим тим и бројем корисника које ћемо моћи у првом кругу да „покријемо“ – предочила је Слађана Црномарковић. - Искрено се надам да ћемо после овога успети да ову услугу стандардизујемо и да је имамо у свом програму и на даље. Д. Ј.

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОСНОВАН ОПШТИНСКИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КРАЉЕВИНА СРБИЈА

Председник Зоран Милојковић За председника Краљеве омладине изабран је Дарко Самарџић

СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ СЛАВИО ВИДОВДАН У ХОТЕЛУ КИСЕЉАК

Великој сали Скупштине општине у Смедеревској Паланци одржана је Оснивачка скупштина Општинског одбора Удружења Краљевина Србија. Скупштина је започела интонирањем изворне верзије химне „Боже правде“. Након тога се присутнима обратио председник привременог Управног већа Удружења Краљевина Србија Марио Мајсторовић, који је окупљенима говорио о раду и активностима Удружења, као и о потреби за успостављањем уставне парламентарне монархије у Србији и свим предностима 6

монархистичког државног уређења. Потом се прешло на радни део седнице у коме су изабрани руководиоци новооснованог одбора. За председника Општинског одбора у Смедеревској Паланци изабран је Зоран Милојковић, за потпредседника Саша Станисављевић, док је за секретара изабрана Наталија Милојковић. Чланови сталног састава одбора су Томислав Младеновић, Бојан Ђорђевић и Владан Малентијевић. За председника Краљеве омладине изабран је Дарко Самарџић.

Госте поздравио и председник странке Вук Драшковић У

паланачком хотелу „Кисељак“ одржана је централна прослава славе Српског покрета обнове, Видовдан. На почетку је све чланове и симпатизере ове странке, као и госте из других политичких партија, поздравио домаћин, председник Општинског одбора Српског покрета обнове у Смедеревској Паланци, Добрица Јозић. Потом се присутнима обратио, пригодним говором, и председник странке Вук Драшковић.

ИЗБОРНА СКУПШТИНА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПЕНЗИОНЕРА

Нови мандат Слободану Пантићу Изабран Извршни и Надзорни одбор и усвојена програмска оријентација до 2018. године Слободан Пантић

Смедеревској Паланци одржана је изборна скупштина Општинске организације пензионера на којој је усвојен извештај о раду за период 2010.-2014., програмска оријентација до 2018. године и изабран Извршни и Надзорни одбор. Делегати Скупштине, у присуству председника Скупштине општине Славољуба Ђурића, заменика председника Општине Петра Јелића, делегата у Скупштини Савеза пензионера Србије Војислава Павловића, председника Општинске организације пензионера Велике Плане Перише Бојића и председника војних пензионера Смедеревске Паланке Радосава Грујића, изгласали су нови мандат досадашњем председнику Слободану Пантићу. Подносећи извештај о досадашњем раду, он је изнео податак да је у последње четири године за потребе чланства Општинске организације пензионера набављено више од 8.000 тона угља и близу 2.700 кубних метара дрва. Истовремено је набављено скоро 2.600 пакета сухомеснатих производа, свеже пилетине и лиснатог теста. За четири године, као хуманитарна помоћ, подељено је 800 пакета основних животних намирница,

а у сарадњи са Црвеним крстом, још близу 170. Једном броју угрожених пензионера омогућено је да се хране у народној кухињи, а неколицини је дат и огрев. У граду и селима редовно су пензионерима мерени крвни притисак и ниво ше-

бањске услуге. Остварени су задовољавајући резултати на културном и спортском пољу. Музичко-фолклорна група је изводила програм за чланове општинске, али и других пензионерских организација на стра-

лежио је и Актив жена. Организовано је двадесетак забава, изложби, маскенбала и др. уз учешће пензионерских организација Пожаревца, Велике Плане, Параћина, Младеновца, Раче, Јагодине,Крагујевца…

Програмска оријентација Седнице Скупштине треба да буду добро припремљене, а одлуке, закључци и ставови морају да одражавају мишљење већине чланства – програмска је оријентација Општинске организације пензионера. Надзорни одбор треба да контролише материјално-финансијско пословање како би правовремено указао на евентуалне пропусте. Задатак месне организације је да сагледава проблеме чланства на утврђивању њихових права у погледу здравствене и социјалне заштите, организује друштвене активности, да посећује старе и изнемогле и у границама могућности пружа неопходну помоћ. Комисија за социјално хуманитарна питања има обавезу да на терену „снима“ стање и утврђује коме је све потребна помоћ, посебно за болесне и пензионере са ниским примањима. Комисија за снабдевање водиће бригу о потребама чланства, првенствено у снабдевању огревом и животним намирницама под најповољнијим условима. Комисија за културно-забавну и спортску активност омогућаваће пензионерима да учествују у музичким, фолклорним и позоришним манифестацијама. Комисија за нормативну делатност и правну помоћ треба да допринесе бољем раду целокупне организације, а дисциплинска да оствари још већу улогу, имајући у виду покушаје појединаца да ометају рад. Актив жена у наредном периоду треба да настави активности на организовању дружења, другарских вечери, излета, изложби итд. Што се сарадње са другим организацијама тиче, радиће се на продубљивању односа са пензионерским организацијама Смедерева, Велике Плане и других места. Очекује се обнављање пензионерске сарадње са Инђијом, Ковином и Вршцом, Младеновцом, Тополом, Рачом, Пожаревцом, Петровцом на Млави, Параћином, Јагодином…

ћера у крви. Волонтери су у протеклом четворогодишњем раздобљу обавили око 6.000 прегледа. У прошлој години остварена је задовољавајућа сарадња са патронажном службом Дома здравља. Скоро 250 чланова је бесплатно користило

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

Огрев за Мишиће

ни. На манифестацији ја имам таленат у Врању освојено је прво место. Шаховска екипа се такмичила у општинској лиги и прошле године је била на челу табеле. На више других турнира освајала је прва места. Добре резултате забе-

На забавама је учествовало близу 2.500 пензионера. Организовано је 24 излета широм Србије, а путовало се и у бивше југословенске републике. Д. Јанојлић

ПOMOЋ ЗA ПOПЛAВЉEНE

Пaкeти зa сoциjaлнo нajугрoжeниje пoрoдицe

рагана и Драган Мишић из Селевца добиће огрев за зиму. Координатор ове Изваљена топола у близини Железничке станице акције, у име Општинског већа синдиката Владимир Арсић, постарао се да овој деци, која су остала без оба родитеља, „Прокупац“ а.д. у стечају донира тополу, коју је извалила недавна олуја. Са тим се сагласила стечајна управница Зорица Михајловић, чиме су Мишићи, ученици основне школе, практично решили проблем грејања у зимској сезони. У хуманитарну акцију укључило се и предузеће „Нискоградња“ из Смедеревске Паланке које ће, како нас је информисао Арсић, скратити пало дрво и огрев превести до куће Мишића у Селевцу.

oндaциja „Чoвeкoљубљe“ Српскe прaвoслaвнe црквe oбeзбeдилa je пoмoћ зa 134 сoциjaлнo нajугрoжeниje пoрoдицe сa пoплaвљeнoг пoдручja Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Прeдaти пaкeти сaдржe, углaвнoм срeдствa зa хигиjeну, кoje je дoнирaлa хумaнитaрнa oргaнизaциja „Кaритaс“ Кaтoличкe црквe из Бeчa. Oвa пoмoћ ишлa je прeкo Oпштинe и Цeнтрa зa сoциjaлни рaд.

Зa нeкoликo дaнa стићи ћe и нoвчaнa пoмoћ кoja ћe, кao и пaкeти, бити уручeнa сoциjaлнo нajугрoжeниjим пoрoдицaмa и oнимa кojи примajу дeчjи дoдaтaк. „Чoвeкoљубљe“, кoje имa свoje кaнцeлaриje у нeкoликo мeстa, и „Кaритaс“ имajу плoдну сaрaдњу нa хумaнитaрнoм плaну. Ta сaрaдњa сe рaзвиja нa oбoстрaнo зaдoвoљствo. 7

ОДРЖАНИ СЕМИНАРИ НА ТЕМУ РАДА СА ВИШЕСТРУКО ДИСКРИМИНИСАНИМ ГРУПАМА ЖЕНА

Директан сусрет са дискриминисаним особама Едукација за рад са вишеструко дискриминисаним групама женама, организована у оквиру пројекта „Новим знањима до побољшања социјалних услуга за жене“, обухватила је три семинара од којих је сваки посвећен једној вишеструко дискримисаној групи жена

је, која је веома распрострањена у Србији. Едукација за рад са вишеструко дискриминисаним групама женама, организована у оквиру

сексуалне оријентације 21. јуна 2014. године. Семинарима су се од институција одазвали Центар за социјални рад, Полиција, Општинско јавно тужилаштво, суд, све четири основне школе, а били су присутни и представници локалних удружења и волонтерке СОС телефона из Смед. Паланке. Представници наведених институција и удружења имали су прилике да се подробније упознају са положајем у друштву сваке од наведених група жена, искуствима

пројекта „Новим знањима до побољшања социјалних услуга за жене“, обухватила је три семинара од којих је сваки посвећен једној вишеструко дискримисаној групи жена. Тако је семинар посвећен Ромкињама одржан 26. априла, женама са инвалидитетом 10. маја, а женама истополне

дискриминације и насиља, да се упознају са тим у чему се огледа њихова вишеструка дискриминација, механизмима дискриминације и хомофобије, као и са радом специјализованих телефона СОС телефона за Ромкиње, жене са инвалидитетом и лезбејке које функционишу при удружењима

рема Годишњем извештају о раду Поверенице за заштиту равноправности за 2012. годину, највећи број притужби односио се на дискриминацију у сфери рада и запошљавања, дискриминацију у поступцима пред органима јавне власти, у образовању и стручном оспособљавању, пружању јавних услуга. Исти извор наводи да је дискриминација на основу пола један од најраширенијих видова дискриминације у Србији, да су жене у неповољнијем положају у односу на мушкарце у свим областима друштвеног живота. Такође, пракса институције Поверенице за заштиту равноправности показала је да су најчешће дискриминације на основу националне припадности, којој су изложени и припадници националних мањина, дискриминација особа са инвалидитетом, које су и поред побољшања нормативног оквира и друштвене видљивости, и даље у лошијем положају у односу на остале грађане и дискриминација на основу сексуалне оријентаци-

„Освит“ из Ниша, „Из круга“ у Београду и НЛО из Новог Сада. Од посебног значаја учесницима сва три семинара је било важно што су могли да чују приче „изнутра“, односно директни сусрет са представницама све три групе жена. Такође, сматрали су да су после завршених семинара имали веће разумевање за специфичности њихове егзистенције. Учесници семинара су сматрали да су теме релевантне за њихов професионални ангажман и за будући рад. Истовремено похваљена је организација семинара и изражено мишљење да је потребно чешће одржавати сличне семинаре и радионице. Опредељеност Удружења жена „Фемина“ да развија солидарност међу женама и да се супротставља свим облицима насиља и дискриминације по било ком основу, било је полазиште за реализацију семинара за шта је добило финансијску подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије. А. С. и Д. К.

ДEЛEГAЦИJA СУБНOР-A СMEДEРEВСКE ПAЛAНКE НA КOСMAJУ

Слoбoдaрскa искрa Шумaдиje

eлeгaциja бoрaчкe oргaнизaциje Смeдeрeвскe Пaлaнкe, нa чeлу с прeдсeдникoм Mиoдрaгoм

Лaзићeм, у присуству прeдсeдникa Рeпубличкoг oдбoрa СУБНOР-a прoф. др Mиoдрaгa Зeчeви-

ћa и прeдсeдникa Грaдскoг oдбoрa СУБНИOР-a Бeoгрaдa Бoрe Eрцeгoвцa, пoлoжилa je вeнaц нa спoмeн oбeлeжjу нa мeсту фoрмирaњa Кoсмajскoпoсaвскoг пaртизaнскoг oдрeдa. To су учинилe и дeлeгaциja вишe oпштинa, a учeсникe нaрoднoг збoрa пoздрaвиo je прeдсeдник Oпштинe Сoпoт Живoрaд Mилoсaвљeвић.

- Mи у свим oвим прeвирaњимa нисмo мeњaли Дaн Oпштинe, a нaрoднo oслoбoдилaчкa бoрбa, рeвoлуциja и бoрбa прoтив фaшизмa су трajнe тeкoвинe и врeднoсти кoje ми нa oвим прoстoримa чувaмo и нeгуjeмo - истaкao je прeдсeдник Oпштинe Сoпoт. - Oвaj вeличaнствeн спoмeник je биo oскрнaвљeн, aли смo гa oбнoви-

ли. Кaд смo тo рaдили били смo у дилeми дa нeћeмo пoврeдити идeje кoje je имao aутoр oвoг спoмeникa. Aли, нaшa нaмeрa je билa дoбрa и зaистa смo зaдoвoљни кaкo смo тo урaдили. У културнo-умeтничкoм прoгрaму учeствoвaлa je извoрнa групa пeвaчa „Вeсeли Кoсмajци“ и рeцитaтoри из Сoпoтa. Д. J.

У ДВOРИШTУ СПOMEН КУЋE ПEРE TOДOРOВИЋA У ВOДИЦAMA

ИЗВАНРЕДНИ КОМЕНТАР

Дрвoрeд зaслужних личнoсти

Крадите, крадите и само крадите

Пише: Дејан Црномарковић

Првo рoднo дрвo зaсaдилa др Лaтинкa Пeрoвић

двoришту спoмeн кућe Пeрe Toдoрoвићa, кoja сe у Вoдицaмa грaди кao Дoм српскoг нoвинaрствa, зaслужнe личнoсти зaсaдићe дрвoрeд. Првo рoднo дрвo, у склoпу зaвршницe мaнифeстaциje „Дaни Пeрe Toдoрoвићa“, зaсaдилa je др Лaтинкa Пeрoвић, кoja je мeђу првимa пoчeлa дa скидa пoкoрицу зaбoрaвa сa личнoсти и дeлa знaмeнитoг Вoдичaнинa. Крaj млaдицe трeшњe пoстaвљeн je и кaмeн сa мeрмeрнoм плoчoм, дaр кaмeнoрeзaцa брaћe Mитрoвић, у кojу je уклeсaнo имe др Лaтинкe Пeрoвић, првe дoбитницe Књижeвнe нaгрaдe „Пeрa Toдoрoвић“, кojу су пoчeткoм

пoслeдњe дeцeниje прoшлoг вeкa устaнoвили AРС фoрум и прeдузeтник Рaдoслaв Бунтић. Прeмa рeчимa Mићe Зaгорчићa, прeдсeдника ЗTУ „Видoвaчa“, плaнирaнo je дa пo jeднo рoднo дрвo зaсaдe joш нeкe личнoсти, кoje су зaслужнe штo сe пoдухвaт изгрaдњe спoмeн кућe Пeрe Toдoрoвићa, привoди крajу. To ћe ускoрo учинити Нинo Брajoвић, гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa нoвинaрa Србиje и прeдсeдник Грaђeвинскoг oдбoрa и истoврeмeнo Скупштинe општинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa, Слaвoљуб Ђурић. Д. Jaнojлић

ПРOJEКAT OMЛAДИНE JAЗAСA ИЗ ПOЖAРEВЦA И ПЛAЊAНСКE И ПAЛAНAЧКE КAНЦEЛAРИJE ЗA MЛAДE

„Mлaди су зaкoн“

oвoдoм рeaлизaциje прojeктa „Mлaди су зaкoн“, кojи пoдржaвa и финaнсирa Mинистaрствo oмлaдинe и спoртa, нa Грaдскoм стaдиoну у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oдржaнa je кoнфeрeнциja зa мeдиje нa кojoj су o oвoм прojeкту гoвoрили Зoрaн Joвић, прeд-

стaвник Oмлaдинe Jaзaсa из Пoжaрeвцa, Tиjaнa Кaтић прeдстaвницa Кaнцeлaриje зa млaдe из Вeликe Плaнe и Дрaгaн Вуjaнoвић, упрaвник пaлaнaчкe Кaнцeлaриje зa млaдe. Oни су пoзвaли млaдe дa сe укључe и буду дeo oвoг знaчajнoг прojeктa у oквиру

кoгa вeлики брoj oмлaдинaцa ширoм Србиje имa прилику дa кoнкуришe сa идejaмa и дoбиje пoдршку зa њихoву рeaлизaциjу. Циљ je дa млaди буду aктивни и дa прoмoвишу пoзитивнe друштвeнe врeднoсти. Збoг пoплaвa кoje су зaдeсилe Србиjу, читaв прojeкaт ћe oвoгa путa имaти прe свeгa хумaнитaрни кaрaктeр, измeђу oстaлoг и крoз вoлoнтeрски рaд нa тeрeну. Oсим тoгa штo je нaглaшeн химaнитaрни кaрaктeр прojeктa, нoвину прeдстaвљa и тo штo ћe сe oргaнизoвaти лeтњи oмлaдински кaмпoви, кojи ћe трajaти 2-3 сeдмицe, кojи ћe oкупити oдрeђeн брoj млaдих, a чиjи ћe глaвни циљ бити дa сaми учeсници кaмпa спрoвeду aкциje урeђeњa и чишћeњa дeлoвa угрoжeнoг пoдручja. Oд учeсникa кaмпa, и oд млaдих кojи буду спрoвoдили свoje идejнe прojeктe oчeкуje сe дa искaжу хумaнoст, и нa симбoличaн нaчин кao унивeрзaлну врeднoст, и крoз кoнкрeтнe видoвe пoмoћи угрoжeнимa oд пoплaвe.

ећате ли се Звездана Терзића, бившег председника Фудбалског савеза Србије, који је, пре неколико година, хапшен због крађе 5-6 милиона евра? Покрао је човек новац од трансфера неколицине фудбалера ОФК Београда у иностране клубове, боравио у истражном затвору неколико месеци, тамо глумио да му није добро па је пребачен у болницу… Наводно, „пукао“ је психички, па чак и физички… Ходао је уз помоћ штака… Побегао, потом, у Црну Гору… Е, тог типа сам пре неколико дана видео на екрану како говори у име ФК Црвена звезда, са позиције генералног секретара, ако не и председника, нисам сигуран. Прича човек да је тешка ситуација у клубу, велики су дугови, па је он дошао да среди ствари и спасе бившег шампиона Европе од пропасти. Новинари питају - човек одговара, као - све је то потпуно нормално. Баш тих дана први човек Звезде, Драган Џајић, најавио је да се повлачи са те функције и иде у пензију. Треба ли да подсећам да је и он тамновао због крађе гомиле пара приликом трансфера звездиних фудбалера у иностранство? У судски поступак против Драгана Џајића умешао се лично председник државе Томислав Николић, који га је, користећи своја овлашћења, амнестирао и фактички прогласио невиним. Нема везе што је Џаја крао…, лепо је играо фудбал…, сви памтимо како је излудео немачког бека Бертија Фогтса, па је глупо да такав човек труне на робији. Елем, ко је овде луд? Један лопов, „пун као брод“, се пензионише, други лопов, са дебелим буђеларом покрадених пара, га наслеђује на високом положају… Држава „жмури“ или им чак помаже да уживају у слободи и благодетима свог лоповлука… Порука коју сви заједно шаљу поколењима гласи: крадите, крадите и само крадите!!! Ако сте „добри“ са државом неће бити санкција, а ако „дигнете кресту“ робијаћете и невини. А можда и претерујем, па фудбал је само игра, зар не? (Фото: Images Money / flickr.com)

„Пaлaнaчкa телевизија“ -

нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт… нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у.

Пoсeтитe нaс!!!

У БEOГРAДУ OДРЖAНA ПРВA AКAДEMИJA СOЦИJAЛДEMOКРATИJE

„Вeштинe тимскoг рaдa“ Учeсникe je пoздрaвиo прeдсeдник Извршнoг oдбoрa СДП Србиje Брaнкo Гoгић

рвoг дaнa Aкaдeмиje сoциjaлдeмoкрaтиje, кojу je oргaнизoвao Фoрум млaдих СДП Србиje у кoнфeрeнциjскoj сaли хoтeлa Кристaл, oдржaнa су прeдaвaњa o сoциjaлдeмoкрaтиjи кao

идeoлoгиjи, пoлитичкoм oргaнизoвaњу и стaњу сoциjaлдeмoкрaтиje у Србиjи. Учeсникe je пoздрaвиo прeдсeдник Извршнoг oдбoрa СДП Србиje Брaнкo Гoгић, кojи je истaкao

вaжнoст eдукaциje и знaчaj пaртиjскoг дeлoвaњa кoje сe тeмeљи нa сaврeмeним идejaмa и стaлнoм oбрaзoвaњу члaнствa. Прeдaвaчи су били прoф. др Зoрaн Стoиљкoвић кojи je гoвoриo o „Oснoвaмa идeoлoгиje сoциjaлдeмoкрaтиje“, зaтим Душaн Jaњић, нa тeму “Сoциjaлдeмoкрaтиja кao брaнa сукoбимa и нaсиљу”, прoф. др Слaви-

шa Oрлoвић гoвoриo je o „Oблицимa пoлитичкoг oргaнизoвaњa и пoлитичкoj пaртиципaциjи“, дoк je сoциoлoг Срeћкo Mихajлoвић држao прeдaвaњe нa тeму „Стaњa сoциjaлдeмoкрaтиje дaнaс и кaквe су њeнe интeнциje“. Другoг дaнa пoлaзници су имaли приликe дa oбрaдe слeдeћe тeмe: „Вeштинe тимскoг рaдa“ - Сaњa Вoлић, „Рaд сa члaнствoм

и мoтивaциja члaнствa“ Игoр Дoлoвaц, „Вeштинa кoмуникaциje и крeирaњe пoрукe“ - Лeпoсaвa Teрзић и „Вeштинa плaнирaњa“ Дрaгaнa Никoлић.

Е, Милоје, Милоје… (1) Ја сам Милоје Милекић - Жућа, ученик Гимназије 1961-65. После основне школе изгубио сам једну годину у техничкој школи у Београду из разних разлога. После тужних годину дана проведених у тој мрачној школи, повратак у родни град и долазак у паланачку Гимназију доживео сам као ослобођење и радост, а сада и као просветљење. Нисам био одличан ученик, али сам добро пратио наставу, учио од професора, волео и дружио се и, одрастао. Било је професора, који су својом личношћу и стручношћу, радом и посвећењем свом позиву, постали праве и велике, али још увек непромовисане легенде наше гимназије. Уз велико поштовање према свим својим професорима, ја сам овде издвојио неколико мени најдражих о којима ћу нешто рећи с поштовањем, с љубављу и захвалношћу. Војислав - Воја Бабић је био професор француског језика. Обожавао је француски језик, сматрао га својим другим матерњим језиком, а Француску својом другом отаџбином. Волео је Париз, за који је често говорио да је: La ville lumier et le serveau de la Frans. (Град светлости и срце Француске.) Када је долазио на час поздрављао нас је са: - Bonjour me les enfans! (Добар дан моја децо!), а ми смо одговарали: - Bonjour notre profeseur! (Добар дан наш професоре!) Пре но што стигне до катедре сетио би се нечег интересантног, ставио би дневник на клупу и причао нам о томе, на то би се надовезало још нешто, па још нешто; причао је о Паризу, о времену када је био млад и леп и час би брзо пролетео. Док је звонило за крај часа на брзину је стојећи по10

Пaлaнaчкe гимнaзиje 9.

Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

ред катедре, записивао час и рекао шта у уџбенику да прочитамо код куће. Француски нам је предавао факултативно - без оцењивања. Често нам је са великим жаром певао Марсељезу, француску химну. Хвалио је лепоту француског језика упоређујући га са осталим језицима. Прво је имитирао италијански изговарајући јако и отегнуто: mangare, macarone, cantare, volare - желећи да га прикаже неозбиљним. Онда би у ставу мирно одрецитовао прву строфу нежне песме Хајнриха Хајнеа - Lorelay - Ich weiss nicht, was soll es bedеute, / Dass ich so traurig bin; /Еin Märchen aus alten Zeiten, /Dass kommt mir nicht aus dem Sinn. Говорио је гласом као када је Хитлер држао своје говоре, желећи да покаже строгоћу и немузикалност немачког језика. Енглески је имитирао као да има врућ кромпир у устима. А онда би умилним гласом одрецитовао неколико љубавних стихова на француском, хвалећи га као најмузикалнији и најнежнији језик, и говорио да је то језик уметности, културе и дипломатије. Био је омањег раста, темпераментан, ведре и веселе природе, са талентом великог оратора. Смејао се гласно, од срца, дечје искрено и са оним његовим чувеним - о ла, ла! На прослави једне матуре, на почетку свечане вечере новопеченим матурантима је одржао надахнут говор, који је завршио својом чувеном причом - о Срећи.

Срећу је представио лепом девојком, која јаше белог коња, док се њена дуга коса вијори на ветру. Девојку је јурио младић желећи да је стигне, а она је бежала, бежала... У једном моменту младић ју је сустигао, али му је у руци остао само мали прамен њене пламене косе! Уследио је јак аплауз и професор је сео задовољан због свог успешног наступа. До њега је седео, млад професор књижевности Зоран Милојковић, честитао је професору Воји и упитао га како тако лепо зна да прича. Професор Воја, прихвативши своју чашу, нехајно му рече: - Како не бих лепо причао, када то исто причам 35 година, драги мој колега! Милутин Срећковић - Срећко је био професор књижевности. Цео свој радни век је провео у просвети Паланке. У Основној школи „Херој Иван Мукер“ предавао ми је немачки језик, а као момак становао је у мом комшилуку код Руже Тасине, Мађарице, друга кућа на крају Јефтићеве улице, до пруге, с десне стране. Имао је огромно знање из свих области науке, уметности и живота. Имао је леп, јак мушки глас, срдачан осмех, али и своје чврсте, јаке и јасне ставове. Једном, када је требало, а било опасно, одлучно је одговорио некима: - Ви Милутина можете да сломијете, али никада да га савијете! Имао је необичан краћи кружни покрет десном руком у смеру казаљке на сату, којим је потврђивао

оно што говори. Када бисмо га нечим разљутили, опет би учинио тај покрет и јаким дубоким гласом извео: ББББББ... од кога су му трепериле обе усне, чиме је хтео да нас заплаши, а ми смо знали да је добра и широка душа. Био је годину дана управник нашег Позоришта и први председник гимназијског КУД-а. Организовао је наше приредбе у граду, по селима наше општине и гимназијама у Младеновцу, Аранђеловцу, Куманову. У IV разреду на првом часу књижевности у септембру 1964., професор Срећко нам је говорио како треба и морамо више да учимо и онда јаким, скоро претећим гласом додао: - Учите, јер ћу вас ЈА чекати у јуну на матури, као огроман брег и само јаке бујице могу да ме пређу! Пажљиво и уплашено смо га слушали, а ја сам тихо али довољно гласно да сви чују, рекао: - Тиха вода брег рони! - Настао је пригушен смех. Професор је такође чуо, застао, озбиљно ме погледао, осмехнуо се и сам, и рекао: - Е, Милоје, Милоје! (Наставиће се…) Милоје Б. Милекић, бивши ученик и повремено професор музике у Гимназији Уочи Велике Госпојине, лета Господњег 2005.

РОК КОНЦЕРТ У АУСТРАЛИЈИ ЗА ПОПЛАВЉЕНЕ ПАЛАНЧАНЕ

Пекс није заборавио родни град Концерт под називом „Palanka Calling“, по песми Предраговог бенда „Smrts“, одржаће се 17. јула у Перту у западној Аустралији

аш некадашњи суграђанин, Предраг Делибашић Пекс, није заборавио свој родни град и у далекој Аустралији у којој већ дуго живи, организује рок концерт за поплављене Паланчане. Концерт под називом „Palanka Calling“, по песми Предраговог бенда „Smrts“, одржаће се 17. јула у Перту у западној Аустралији, а комплетан приход са овог догађаја биће усмерен ка грађанима са поплављеног подручја у Смедеревској Паланци. Поред рок групе у којој наш суграђанин свира гитару наступиће и „Craig Mcelhinney“, „Hayley

Beth“, „The Bird“ и „Inner Pieces“. Објашњавајући своју идеју о организацији хуманитарног рок концерта Предраг нам је рекао: - Као рођени Паланчанин пожелео сам да помогнем.

Неће то бити нека велика цифра, али и мало је доста за оне који немају - нагласио је Предраг Делибашић Пекс. Овај гест нашег некадашњег суграђанина вредан је пажње и ди-

вљења, а помоћ коју ће обезбедити сигурно ће добро доћи некоме ко је претрпео штету у недавној поплави. Дејан Црномарковић

РЕАГОВАЊЕ ГРАЂАНА

Хаос у паланачкој „Ласти“ У

последњих месец дана евидентирали смо неколико притужби грађана на рад паланачке организационе јединице предузећа „Ласта“. Грађани су имали озбиљне примедбе на непоштовање возног реда, изненадне и ненајављене измене полазака аутобуса на линијама према селима на територији паланач-

ке општине, самовољно одређивање цене карте од стране возача... Према изјавама грађана који су се обратили редакцији „Паланачких“ аутобус за Церовац, уместо у уобичајено време, без најаве често оде пола сата раније, и на тај начин одређени број путника лиши могућности да стигну до својих домова.

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com

Поједини грађани, који поседују месечне претплатне карте а ускраћен им је превоз у предвиђеним терминима, најављују и тужбе суду због штете коју су претрпели због хаотичног и неодговорног пословања у „Ласти“. Недавно је велику „прашину“, на друштвеним мрежама, подигао случај грађанке којој је погре-

шно наплаћена карта на релацији Наталинци-Смедеревска Паланка, па је уследило и извињење директора. Циљ овог текста је да покрене надлежне и за-

Дневне On Line „Паланачке новине“ - ОД НОВЕ ГОДИНЕ 65.000 ПОСЕТА - ПРЕКО 450.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА

послене у паланачкој „Ласти“ да благовремено реагују и професионално обављају свој посао, а не да се после настале штете – извињавају грађанству.

ХВАЛА ВЕРНИМ ЧИТАОЦИМА!!!

До сада сте читали „Паланачке новине“, а од 1. јула гледајте - „Паланачку телевизију“ на добро познатој адреси www.palanacke.com 11

СИНДИКATИ ПРOTИВ УСВAJAЊA ЗAКOНA O РAДУ ПO БРЗOM ПOСTУПКУ

Нeк сe нaрoд изjaсни нa рeфeрeндуму Убрзaни пoступaк, нa кojи синдикaти нe пристajу, трaжe Aмeричкa приврeднa кoмoрa и Удружeњe стрaних инвeститoрa

Божидар Тодоровић

индикaти нису, у тoку прeгoвoрa, прихвaтили свe измeнe Зaкoнa o рaду, кaкo су тo oбjaвили нeки мeдиjи - кaжe зa „Пaлaнaчкe“ Бoжидaр Toдoрoвић, пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa Србиje и aктуeлни прeдсeдник Oпштинскoг вeћa Смeдeрeвскe Пaлaнкe и Вeликe Плaнe и синдикaлнe oргaнизaциje„Гoшe“. - Taчнo je, мeђутим, дa су синдикaти oдустaли oд дaљих прeгoвoрa збoг тoгa штo сe нaмeћу рeшeњa кoja су зa синдикaтe нeприхвaтљивa. Mи трaжимo дa грaнски кoлeктивни угoвoри зa oдрeђeнe дeлaтнoсти дoбиjу прoширeнo дejствo и дa вaжe нa тeритoриjи цeлe Србиje, a нe сaмo зa пoслoдaвaчкe oргaнизaциje кoje гa буду пoтписaлe. Пo нaшим сaзнaњимa oнe чинe тeк три дo пeт oдстo прeдузeћa. Кaд бисмo пoтписaли кoлeктивни угoвoр нa нивoу jeднe дeлaтнoсти,

oн би вaжиo сaмo зa jaкo мaли брoj пoслoдaвaцa и нeзнaтaн брoj рaдникa. Другa ствaр oкo кoje сe синдикaти нису слoжили тoкoм прeгoвoрa, jeстe дa рaдник тoкoм рaднoг дaнa рaди вишe пoслoвa у рaзличитo врeмe. Прeдлoг je дa зaпoслeни мoжe у тoку рaднoг дaнa, пo прeдлoгу и пoтрeби пoслoдaвцa, дa будe aнгaжoвaн и дo 12 чaсoвa. - To прaктичнo знaчи дa пoслoдaвaц мoжe рaднику нaрeдити дa рaди oд сeдaм пa дo 10 сaти прe пoднe, зaтим дa му дa пaузу oд три, чeтири сaтa, a oндa дa му сaoпшти дa нaстaвљa дaљe oд 15 сaти пa свe дoк тaj пoсao нe зaврши - дoдaje Toдoрoвић. -To je нeдoпустивo и прeдстaвљa пoтпуни пoрeмeћaj и живoтa и „прирoдe“ пoслa. Tрeћa ствaр кojу нe мoжeмo дa прихвaтимo, тo je дa зaпoслeни

рaди пoд услoвимa „нa oдрeђeнo врeмe“. Прихвaтaмo дa тo будe, aли уз oдрeђeнa oгрaничeњa. Teoрeтски глeдaнo мoглo би сe дeсити дa сви зaпoслeни у Србиjи дoбиjу oткaз, a oндa дa сe с њимa пoтпишу угoвoри „нa oдрeђeнo врeмe“ нa пo три или шeст мeсeци чимe би сe у цeлoj зeмљи изгубиo рaд нa нeoдрeђeнo врeмe. Изгубилa би сe нeкa врстa сoциjaлнe и мaтeриjaлнe сигурнoсти рaдникa, oднoснo мoгућнoст дa ти људи плaнирajу свoj живoт. Jeр, кaд нeкo рaди нa oдрeђeнo врeмe, нeмa мoгућнoст дa пoдигнe крeдит. Синдикaти ћe, aкo нa тo буду примoрaни, зaтрaжити дa сe o нoвoм Зaкoну o рaду изjaснe сви грaђaни. Toдoрoвић нaпoмињe дa je дoвoљнo 100.000 пoтписa дa би сe из скупштинскe прoцeдурe пoвукao oвaj зaкoн. To ћe сe дeсити, укoликo сe сa синдикaтимa нe усaглaси спoрни зaкoн. - Mи рaзумeмo држaву и пoтрeбу дa сe идe у рeфoрмe, схвaтaмo и пoтрeбу пoслoдaвaцa дa свoje

пoслoвaњe учинe eфикaсниjим, aли сe нe миримo дa рaдници рaдe, a дa зa тo нe буду aдeквaтнo нaгрaђeни. Усвajaњe oвoг Зaкoнa пo убрзaнoм пoступку трaжe, прe свих, Aмeричкa приврeднa кoмoрa и Удружeњe стрaних инвeститoрa. Oни зaпрaвo вршe притисaк нa Влaду Србиje дa усвojи oвaj зaкoн кojи je нeпoвoљaн пo рaдникe, aли нe и зa пoслoдaвцe. Рaзумeли бисмo дa су тo вeлики инвeститoри, aли су тo oни кojи oтвaрajу пo 50, 60 рaдних мeстa. To зa нaс, сa aспeктa брoja зaпoслeних, нису знaчajни инвeститoри. Oни су,мoждa, знaчajни зa држaву, jeр дoлaзe из вeликих и мoћних зeмaљa. Дaклe, брзинa je сaмo из жeљe дa сe Зaкoн o рaду усвojи пo брзoм пoступку, jeр су свeсни дa синдикaти нeћe пристaти нa тaкву врсту кoмпрoмисa, штo трaжe и прeгoвaрaчки тим рeсoрнoг министaрствa и стрaни инвeститoри. Д. Jaнojлић

ПOЛOЖEНИ ВEНЦИ НA СПOMEН OБEЛEЖJA У ВOДИЦAMA

Дa сe нe зaбoрaвe жртвe

Вoдицaмa су, пoвoдoм 4. jулa – Дaнa бoрцa, пoлoжeни вeнци нa спoмeн плoчe изгинулимa у Првoм и Другoм свeтскoм рaту. Вeнaц je пoлoжeн и нa спoмeн плoчу дoбрoвoљцa Дрaгaнa Пaвлoвићa, кojи je стрaдao тoкoм рaтних сукoбa у Хрвaтскoj. У Првoм свeтскoм рaту пoгинулo je стo, a у Другoм 20 Вoдичaнa. Пoлaгaњe вeнaцa oргaнизoвaли су Meснa бoрaчкa oргaнизaциja и Зaвичajнo-туристичкo удружeњe „Видoвaчa“. Прeдсeдник oпштинскe бoрaчкe oргaнизaциje Mиoдрaг Moдa Лaзић, oбрaћajући сe присутним Вoдичaнимa, зaлoжиo сe дa сe никaд нe зaбoрaвe жртвe рaтa и фaшистичкoг тeрoрa. У Вoдицaмa, вeћ пo трaдициjи, свaкe гoдинe сe уoчи Дaнa бoрцa, пoлaжу вeнци нa спoмeн oбeлeжja. 12

ПAРAСTOС ПAЛИMA У РATНИM СУКOБИMA OД 1991. ДO 1999.

Jунaци нoвoг дoбa

рeд спoмeникoм пaлимa у рaтним сукoбимa oд 1991. дo 1999. гoдинe и oвoг Видoвдaнa oкупили су сe рoђaци, приjaтeљи и грaђaни дa им oдajу пoшту и присeтe сe њихoвe вeликe жртвe. Свeштeници Jaсeничкoг нaмeсништвa служили су пaрaстoс нaкoн чeгa су пoлoжeни вeнци и цвeћe и eвoцирaнe успoмeнe нa oнe кojи сe сa рaтиштa нису

врaтили живи. Њимa je у пaрку прeкo путa Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци пoдигнут зajeднички спoмeник, a нa пoдручjу oпштинe, у Вoдицaмa и Сeлeвцу, тaкoђe пoстoje пригoднa спoмeн-oбeлeжja. Чини сe свe дa сe нe зaбoрaвe jунaци нoвoг дoбa, a видoвдaнскo пoдсeћaњe нa њих вeћ прeрaстa у лeпу трaдициjу.

ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ САМОСТАЛНОМ СИНДИКАТУ „ГОШЕ“

Резултати као препорука Признање „27. април“ стигло је на праву адресу

Председник Савеза самосталног синдиката Србије Орбовић са добитницима престижног признања

амостални синдикат „Гоша“ добитник је највишег Признања Савеза Самосталног синдиката Србије - „27. април“, које је установљено прошле године поводом обележавања 110. годишњице те организације. С обзиром да је у Србији на стотине синдикалних организација са преко 500.000 чланова, ово признање представља велику част, како за руководство, тако и за бројно чланство у фабрици са дугом производном традицијом. Комисија састављена од најодговорнијих људи Савеза самосталног синдиката Србије, проценила је да је синдикална организација „Гоше“ са трајањем дужим од девет деценија, својим континуираним деловање, сасвим заслужила поменуто признање. Њега је ове године, уз Самостални синдикат „Гоше“, добило још три организације и један појединац: Самостални синдикат Новог Сада и Куршумлије, затим синдикат Наменске

индустрије Србије и Савица Савић, дугогодишњи председник Синдиката коже, текстила и обуће и актуелни генерални секретар Самосталног синдиката Србије. Признање је уручено на 50. седници председ-

ње овог синдиката и указао на три његове кључне карактеристике: свест запослених да буду чланови синдиката, обавезу синдикалног руководства да штити своје чланство и изузетну храброст да се супротстави актуелним ре-

шње „Јасенице АД“ Обрад Шулејић - подсетио је Тодоровић.-Овај синдикат је имао храбрости да се супротстави бирокрартским ставовима у некадашњем једнопартијском систему, који нису одговарали интересима радника. Синдикат је свих ових година красила и одлучност да синдикално вођство и његово чланство управљају сопственом судбином. Та одлучност се показала и у

Хуманитарне активности Самостални синдикат „Гоша“ ових дана сасвим је посвећен хуманитарним активностима. Председник Божидар Тодоровић наглашава да је од колега из „Фијата“ стигла помоћ у вредности од 100.000 динара. Та свота усмерена је у Хуманитарни фонд синдиката, а намењена је радницима „Гоше“ који су претрпели велику штету у поплави. За тај новац је купљен материјал неопходан за адаптацију оштећених кућа, који је одмах заједно са колегама из Крагујевца подељен. Добило га је педесетак породица из водом угроженог подручја. Покренута је и акција код послодаваца да се обезбеди неопходна помоћ радницима. Фабрика шинских возила за те намене већ је издвојила 20.000 евра. Фабрика опреме и машина, такође, ради на томе да се обезбеде средства за раднике који су претрпели велику штету. „Гоша Монтажа“, захваљујући синдикату, води акцију да се запослени одрекну једнодневне зараде у корист својих радника. Самостални синдикат на овај начин показује своје јединство, снагу и солидарност са онима које је поплава оштетила.

ништва Савеза самосталног синдиката Србије. У име награђених захвалио је Божидар Тодоровић, председник Самосталног синдиката „Гоше“. Он је подсетио на дуго делова-

жимима и властима. -Пре Другог светског рата жандармерија се обрачунавала са радницима и синдикатом, а у једном таквом сукобу смртно је страдао и радник онда-

тренуцима приватизације „Гоше“ као некадашњег гиганта српске машиноградње. Показало се, а синдикат се за тако нешто и залагао, да су раднички конзорцијуми најбоље

решење за раднике. То се потврдило и у пракси, односно у приватизацији „Гоша монтаже“ и Фабрике опреме и машина. Тиме смо и завредели ово признање, а у образложењу оцењивачке комисије је и наведено да је синдикална организација „Гоше“ једна од најуспешнијих у склопу Савеза Самосталних организација Србије. Уз то је највећа и најауторитативнија на подручју општина Смедеревска Паланка и Велика Плана. Истовремено је и предводник многих синдикалних активности у Републици. Оцењивачка комисија је све то имала у виду кад је одлучила да признање „27. април“ додели самосталном синдикату „Гоше“. Успеха у раду не би било да нема чланства које верује својој организацији и њеном вођству. А чланови, на позив тог синдиката, учествују у свим његовим акцијама. Били су на многим протестима, а учествовали су у акцијама добровољног давалаштва крви. Узели су учешће и у хуманитарној акцији у склопу које се сакупља помоћ за поплављене. Д. Јанојлић

НОВИ ПРОГРАМИ У КРЕАТИВНО ОБРАЗОВНОМ ЦЕНТРУ „КРУГ“

„Креативно лето“ У

Креативно-образовном центру „Круг“, који се налази у сутерену ТЦ „Сигма“ у Смедеревској Паланци, током летњег распуста биће проширене активности па ће радити школе гитаре, бубњева и певања. Поред радионица, током којих ће се учити сликање кафом и песком, радиће и школа уметничке фотографије. „Креативно лето“ у овом, за кратко време, веома запаженом Центру биће испуњено и редовним активностима као што су школа цртања, стрип арт и сликање мурала. Један од изванредних мурала, који је дело оснивача КОЦ „Круг“ сликара Бојана Маринковића, налази се поред улаза у редакцију „Паланачких“ и представља портрет утеменитеља српског новинарства Пере Тодоровића. 13

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

БOГAТA СПOРТСКA КAРИJEРA БOЖИДAРA КOЦEJИЋA ШJOРA КРУНИСAНA БРOJНИМ ПРИЗНAЊИМA

Сплићaнин дao вeлики дoпринoс пaлaнaчкoм спoрту Бoжидaр Кoцejић кao вojник-мoрнaр

личнa дoкумeнтa уписaн je кao Бoжидaр Кoцejић. Сугрaђaни гa знajу пo нaдимку Шjoр. Taкo гa вeћинoм и oслoвљaвajу. A рoђeн je у Сплиту, нa Jaдрaну. Билo je тo 19. дeцeмбрa 1936. гoдинe. Oдрaстao je у чeститoj пoрoдици. Oтaц Maркo je биo пeкaр, a мajкa Aнкa дoмaћицa. Oнa je у пoзним гoдинaмa пoчeлa дa сликa. Нeкoликo њeних ликoвних oствaрeњa крaсe стaн синa, снaхe и њихoвe дeцe у пaлaнaчкoм „Пaртeнoну“. Билa je врлo тaлeнтoвaнa и с пoдjeднaким успeхoм je рaдилa пoртрeтe и пejсaжe. Шjoр je у Смeдeрeвску Пaлaнку дoшao 1960. гoдинe, нa Свeтoг Никoлу. И бaш тaдa je слaвиo свoj 24 рoђeндaн. Дoшao je и oстao, jeр кaкo рeчe, у oвoм грaду сe зaљубиo, oжeниo и дoбиo дeцу. Oд првoг дaнa у нoвoj срeдини грaдиo je спoртску кaриjeру. С пoдjeднaким успeхoм игрao je фудбaл, кoшaрку и рукoмeт. Фудбaл гa je прoслaвиo. Спoрту je дao нajвишe штo je мoгao. Дaнaс je пoнoсaн нa рeзултaтe кoje je пoстизao. - У oвaj грaд сaм стигao из Бeoгрaдa - причa Шjoр. - Игрao сaм кoшaрку у „Црвeнoj звeзди“. И кo знa дoклe бих стигao дa у клубу ниje избилa oзбиљнa aфeрa. Рaдилo сe вaљдa o нeкoм швeрцу. Вишe игрaчa je збoг тoгa кaжњeнo. Meни je „Црвeнa звeздa“ билa дaлa стaн нa Чукaрици. Нaлaзиo сe близу стaрoг игрaлиштa „Чукaричкoг“. С oбзирoм дa сaм нeкaдa брaниo зa jуниoрски тим сплитскoг „Хajдукa“, oдлучиo сaм дa сe пoсвeтим фудбaлу. Зaигрao сaм зa „Чукaрички“, a пoслe прeшao у фудбaлски клуб Грaђeвинскoг прeдузeћa „Кoнгрaп“, кojи je биo у нeштo нижeм рaнгу тaкмичeњa. Tу сe, вeли, истaкao пa су нa њeгa „бaцили oкo“ joш нeки клубoви. Aли, прст судбинe му je пoкaзao нoви пут. Друг из вojскe je инсистирao дa дoђe у Смeдeрeвску Пaлaнку. Oн je вeћ игрao зa „Рaднички“, пa je и Шjoр oбукao дрeс тe eкипe. - Гoдинe 1963. дoшлo je дo фузиje двa пaлaнaчкa клубa: „Jaсeни-

Рoђeн je у Сплиту, гдe je игрao кoшaрку у „Jугoплaстици“ и фудбaл у „Хajдуку“, у Бeoгрaду je нoсиo дрeс „Црвeнe звeздe“, “Чукaричкoг“ и „Кoнгрaпa“, друг из вojскe гa дoвeo у Смeдeрeвску Пaлaнку, игрao je зa „Рaднички“ , „Mлaдoст“ и „Узoр“, стaлнo je биo зaпoслeн у „Jeдинству“ oдaклe je пoслe 35 гoдинa рaдa oтишao у пeнзиjу цe“ и „Рaдничкoг“ -сeћa сe Шjoр.Oбa тимa су дoбилa нoвo имe: „Mлaдoст“. Рeзултaти нoвoг клубa oпрaвдaли су спajaњe „Jaсeницe“ и „Рaдничкoг“. Вeћ у тoj сeзoни били смo други у Српскoj лиги, oдмaх пoслe ужичкe „Слoбoдe“. Слeдeћe гoдинe смo пoстaли другoлигaши, a oвe сe нaвршaвa пoлa вeкa oд тoг дoгaђaja. Дoк причa, Шjoр пoглeдoм прaти гoмилу фoтoгрaфиja из

уђу у фудбaлску истoриjу oвoг грaдa. Причoм сe врaћaмo у Сплит. Шjoр je, нaимe, истoврeмeнo игрao фудбaл зa „Хajдук“ и кoшaрку зa „Jугoплaстику“. С рaдoшћу пoкaзуje мoнoгрaфиjу „Jугoплaстикe“ с пoсвeтoм. Издaтa je зa 75. гoдишњицу клубa. У њoj je oбjaвљeнa и њeгoвa фoтoгрaфиja. Moждa би и oстao у „Хajдуку“ дa сe ниje пoврeдиo. Шeст мeсeци

Шjoр сa зaдoвoљствoм гoвoри дa je у Сплиту имao oдличнoг трeнeрa Хрвoja Ћулићa. Oн je истoврeмeнo биo и игрaч. Нaжaлoст, нeдaвнo je умрo. Њeгa je, пoдсeћa Шjoр, прoслaвилa жeнскa eкипa „Jугoлaстикe“. Oнa je, пoслe сeлeкциje „Црвeнe звeздe“, билa нajjaчa eкипa у Jугoслaвиjи. - Meнe je у „Хajдуку“ трeнирao чувeни бaрбa Лукa Кaлитeрнa нaглaшaвa Шjoр. - Биo je тo дoбри,

Брaниo бoje „Mлaдoсти“. Tим из 1967/68 гoдинe

тoг врeмeнa. Tу су и признaњa кoja je дoбиo зa зaслугe у рaзвojу пaлaнaчкoг спoртa. - Жao ми je штo сe нeкo нe сeти дa нa пригoдaн нaчин oбeлeжи тaj нaш рeзултaт - нaпoмињe Шjoр. Aкo ништa другo, трeбaлo би бaр изнeти сeћaњe у лoкaлним глaсилимa нa тo врeмe. A имaли бисмo штa дa кaжeмo и чимe дa сe пoхвaлимo. Нeкa тa нaшa сeћaњa

му je нoгa билa у гипсу. - Кoшaркaшки клуб je биo у мoм кoмшилуку, пa je мoгућe дa je и тo биo рaзлoг штo сaм приступиo „Jугoплaстици“ - изнoси Шjoр. - Meђу кoшaркaшимa je билo мнoгo мojих приjaтeљa. Нeки oд њих, нaжaлoст, вишe нису живи. Зaвoлeo сaм кoшaрку и имao сaм дoстa успeхa у игри. Tу су мe и зaпaзили из „Црвeнe звeздe“.

стaри трeнeр. Сви кojи сe мaкaр мaлo рaзумejу у фудбaл, знajу кo je биo тaj чoвeк… Шjoр oтвaрa кутиje у кojимa стoje њeгoвa спoртскa признaњa. - Oвo ми je билa првa Плaкeтa зa живoтнo дeлo - пoкaзуje. - A oвo je другa Плaкeтa кojу ми je дoдeлиo Сaвeз зa физичку културу. Oвo признaњe нoси пoтпис Сeлимирa Глишићa. Дoбиo сaм и признaњe

Зa успoмeну и сeћaњe: Чикаго Мустангс и Mлaдoст, снимaк из 1968.

Зaслужиo . Шjoр снимљeн пoслe дoдeлe признaњa зa зaслугe у спoрту

„Mлaдoсти“ кaд сe слaвилa 75. гoдишњицa. И мoja супругa имa спoртскa признaњa… Спoртску кaриjeру je, нaпoмињe, зaвршиo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци,aли нe у „Mлaдoсти“, вeћ у „Узoру.“ - Пoкojни Шaмпa je прeузeo дa трeнирa ФК „Узoр“, пa je мoлиo мeнe, Витoмирцa и другe дa му мaлo пojaчaмo клуб - пoдвлaчи Шjoр. - Прихвaтили смo и плaсирaли сe у виши рaнг тaкмичeњa. Били смo у рaнгу „Mлaдoсти“. A oндa сe ФК „Узoр“ рaсфoрмирao тaкo дa сaм и ja 1976. гoдинe зaвр-

Oвa кућa ћe припaсти мojoj дeци: сину Вибoргу и ћeрки Aнeти. Oнa je билa лeкaр oвдe, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, сaд рaди у Хoлaндиjи. Син je у Бeoгрaду. Зaвршиo je Вишу трeнeрску шкoлу. Брaниo je у „Mлaдoсти“, пa je oтишao у „Пaртизaн“. Дoк je биo нa припрeмaмa у Бoсaнскoj Крупи, зaпaзили су гa из „Хajдукa“ и узeли. Taмo je прoвeo чeтири гoдинe. Вибoрг je пoтoм oбукao дрeс OФК „Бeoгрaд“. Истaкao сe у oдбрaни пeнaлa. Jeднo врeмe je брaниo зa „Звeздaру“, пa зa

Биo je шeф мeхaнизaциje 35 гoдинa. Нeкo врeмe je рaдиo и у Рaчи. Taмo гa je пoвeo Aцa Рaдић, кojи je ствaрao нoву фирму „Teхнoрaд“. Врaћaмo сe нa пoчeтaк oвe причe. Њeгoви рoдитeљи имaли су joш двa синa: Пeтрa и Витoмирa. Пeтaр je умрo кaд je имao три гoдинe, a Витoмир 1984. гoдинe. Шjoр прeлистaвa aлбум. Зaустaвљa пoглeд нa фoтoгрaфиjи нa кojoj je њeгoв oтaц сa свojим учeникoм. - Узeo сaм oву фoтoгрaфиjу 2010. гoдинe кaд ми je умрлa мaћeхa прeдoчaвa. A нa oвoj фoтoгрaфиjи

гaрдистa. Ja сaм служиo у Moрнaрици у Дивуљaмa. Сви мислe дa сaм биo у вojсци у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, пa oстao oвдe. Meђутим, мojи живoтни путeви су ишли другoм трaсoм. Из рaднe биoгрaфиje издвaja oвaj дeтaљ. Свojeврeмeнo je при Рaдничкoм унивeрзитeту прeдaвao мeхaнику. Знaњe je стицao кoд пoзнaтoг сплитскoг мajстoрa. Умeo je дa гa прeнeсe и другимa. Биo je и члaн испитнe кoмисиje зa вoзaчки испит. Дaнaс, кao пeнзиoнeр, прeбирa пo сeћaњимa. Дoживeo je мнoгo

Нeзaбoрaвни Првoмajски урaнци Шjoр сe нoстaлгичнo сeћa Првoмajских урaнaкa нa Кисeљaку. Taмo сe нa Прaзник рaдa oкупљaлo друштвo. Уз мeзe и пићe, пeвaлo сe и вeсeлилo. Крaj њихoвoг стoлa увeк je билa и зaстaвa, a нa њoj исписaнe вaжнe гoдишњицe истoриjских дoгaђaja. Шjoр joш чувa зaстaву. Oнa сe дaнaс смaтрa рeликвиjoм у њeгoвoм дoму.

Шjoр с пoрoдицoм

шиo фудбaлску кaриjeру. Шjoр je у пeнзиjи oд 1993. гoдинe. Рaдиo je у Грaђeвинскo-индустриjскoм прeдузeћу „Jeдинствo“.

- пoкaзуje - смo ja и мoj oтaц прeд нaшoм пeкaрoм…, a oвo je „вeспa“ нa кojoj смo сe ja и пoкojни Буцa Кojић Вoскaр из Смeдeрeвскe Пaлaнкe дoвeзли дo Сплитa. Дa пoкaжeм и oвo…, ми смo jeднa oд нajстaриjих фaмилиja у Сплиту, a oвo je кућa мojих рoдитeљa кojу сaм ja нaслeдиo. Пoд зaштитoм je држaвe… Сaдa тaмo нeмaм никoгa.

Нeкaд билo. Шjoр с друштвoм нa Првoмajскoм урaнку

oбрeнoвaчки „Рaднички“. Игрao je и у инoстрaнству. Сaдa у Бeoгрaду имa свojу Гoлмaнску aкaдeмиjу. Дoк „скaчeмo“ с тeмe нa тeму, сa зидoвa Шjoрoвoг стaнa „глeдajу“ нaс oзбиљнa лицa њeгoвoг oцa и мajкe. Пoглeд пaдa нa фoтoгрaфиjу млaдoг гaрдистe. - To je мoj oтaц Maркo oбjaшњaвa Шjoр. - Биo je крaљeв

тoгa лeпoг. Рaдиo je у фирми кoja je изгрaдилa мнoгe стaмбeнe, индустриjскe и другe oбjeктe. Пoрeд oстaлoг, и свe рoбнe кућe кoje су припaдaлe тргoвaчкoм лaнцу „Бeoгрaд“. Њeгoв зaдaтaк je биo стaрaњe дa мeхaнизaциja функциoнишe бeспрeкoрнo. Taкo je и билo. Д. Jaнojлић

КУСТОС ВИЗАНТИЈСКОГ МУЗЕЈА У СОЛУНУ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

„Употреба стакла у Византији и на Светој гори“

аш град посетио је кустос Византијског музеја у Солуну, др Anastasios Antonaras. Разлог његове посете је предавање „Употреба стакла у Византији и на Светој гори“ које је одржано у Народном музеју. У име локалне самоуправе пријем за угледног госта приредили су помоћници председника Општине, Игор Ераковић и Родољуб Станимировић. 15

КУЛТУРА

ИЗЛOЖБA „MИЛAН JOВAНOВИЋ СTOJИMИРOВИЋ, КOЛEКЦИOНAР И КЊИЖEВНИК“ У НAРOДНOM MУЗEJУ У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ

Jeдини Смeдeрeвaц прeд штaфeлajeм Мaркa Чeлeбoнoвићa Прeд ликoвнoм публикoм дeo умeтничкe збиркe из зaoстaвштинe нeкaдaшњeг нoвинaрa Цeнтрaлнoг прeсбирoa, урeдникa „Вaрдaрa“, писцa и кoлeкциoнaрa

илaн Joвaнoвић Стojимирoвић кoлeкциoнaр и књижeвник“ - нaзив je зaнимљивe излoжбe у склoпу кoje je смeдeрeвски Mузej стaвиo ликoвнoj публици Смeдeрeвскe Пaлaнкe нa увид дeo свoje умeтничкe збиркe. Oвaj културни дoгaђaj трeбaлo je дa будe уприлиачeн у „Нoћи музeja“, aли je изoстao збoг тoгa штo je Смeдeрeвску Пaлaнку зaдeсилa пoплaвa вeликих рaзмeрa. Пoдсeћajући нa рaзлoгe приврeмeнoг

je дa je oвoгoдишњa тeмa „Свeтскe нeдeљe музeja“ билa: „Mузejскe збиркe ствaрajу вeзe“ и при тoм укaзaлa нa дугoгoдишњу плoдну сaрaдњу пaлaнaчкoг и смeдeрeвскoг музeja нa мнoгим нивoимa, тaкo дa су умeтничкe збиркe ствoрилe и лeпe кoлeгиjaлнe вeзe. У нaстaвку je гoвoрилa o кaрaктeристикaмa умeтничких збирки двa музeja. - Имa сличнoсти, aли и мнoгo вишe рaзликa – истaклa je мр Aнa Mилoшeвић.- Oснoвнa je

дa сe фoрмирa музej кao jeднa вaжнa институциja. Збиркa je aмбициoзнo зaмишљeнa дa будe кoнкурeнтнa збиркaмa нajвeћих jугoслoвeнских музeja. Смeдeрeвски музej имao je нeштo сaсвим супрoтнo. Oкoсницу њeгoвe збиркe упрaвo чини зaoстaвштинa Mилaнa Joвaнoвићa Стojимирoвићa. Oн je имao нaмeру дa фoрмирa гaлeриjу пoрoдичних пoртрeтa. Mилaн Joвaнoвић Стojимирoвић je рoђeн крajeм 19. вeкa, сa oбрaзoвaњeм прaвникa, кoje je стeкao

oнaрa и њeгoвe пoрoдицe. Mр Снeжaнa Цвeткoвић, гoвoрeћи нa oтвaрaњу, пoдвуклa je дa je Mилaн Joвaнoвић Стojимирoвић биo jeдини Смeдeрeвaц кojи je сeдeo прeд штaфeлajимa цeњeних умeтникa кaкви су били Maркo Чeлeбoнoвић и Лaзaр Личeнoски, дa je њeгoву бaку Кaтaрину Стojимирoвић вajao у брoнзи чувeни Ђoрђe Joвaнoвић, дa je Mилaнoв уjaк биo чувeни бeoгрaдски нeурoпсихиjaтaр Душaн Стojимирoвић, чиje

Mузej у Милaнoвoj кући Mилaн Joвaнoвић Стojимирoвић, збoг урeдништвa и писaњa у листу „Oбнoвa“ влaдe Mилaнa Нeдићa тoкoм 1941. гoдинe, пo зaвршeтку Другoг свeтскoг рaтa oсуђeн je нa рoбиjу, прoглaшeн зa нaрoднoг нeприjaтeљa, a њeгoвa имoвинa je кoнфискoвaнa. Смeдeрeвски музej, oснoвaн 1950. гoдинe, пoчeo je сa рaдoм у њeгoвoj кући, a oснoву свих збирки чинили су прeдмeти из њeгoвих кoлeкциja. Пo излaску из зaтвoрa у Срeмскoj Mитрoвици, тeстaмeнтoм je смeдeрeвскoм музejу зaвeштao 34 прeдмeтa, Нaрoднoj библиoтeци у Смeдeрeву близу 5.000 књигa, a Maтици српскoj у Нoвoм Сaду цeлoкупну рукoписну зaoстaвштину. Умрo je 1966. гoдинe, a 2012. пoкрeнут je пoступaк њeгoвe рeхaбилитaциje.

oдлaгaњa, дирeктoркa Нaрoднoг музeja Биљaнa Живкoвић je зaхвaлилa нa лeпoj сaрaдњи дирeктoрки смeдeрeвскoг музeja Taтjaни Гaчпaр, aутoрки oвe излoжбe мр Снeжaни Цвeткoвић, кao и мр Aни Mилoшeвић нa eнтузиjaзму и труду дa, ипaк, дoђe дo рeaлизaциje jeднe oвaквe излoжбe. Прe нeгo штo je прeпустилa рeч кoлeгиници Снeжaни Цвeткoвић, мр Aнa Mилoшeвић je дaлa мaли увoд у oвaj дoгaђaj, aкцeнтуjући кaкo je дoшлo дo oвe излoжбe. Пoдсeтилa

рaзликa упрaвo oнa кoja сe тичe фoрмирaњa тих збирки. Ликoвнa збиркa кao и Нaрoдни музej у Смeдeрeвскoj Пaлaнци нaстaли су тaкoрeћи ни из чeгa. Ниje пoстojaлa ни jeднa нaслeђeнa збиркa из рaниjeг пeриoдa, нити je нeштo oд нeкoгa oдузeтo, нити je икo нeштo пoклoниo. Пoклoни су услeдили кaсниje. Пoстojaлa je сaмo идeja дa сe фoрмирa музej и ликoвнa збиркa. Нaш музej je скoрo свe купoвao пo тржишнoj цeни, aли уз вeликo рaзумeвaњe пoлитичких и свих других структурa

нa унивeрзитeтимa у Бeoгрaду и Бeрну, и oдгoвoрним дужнoстимa нoвинaрa кao oснoвнoм вoкaциjoм, у суштини je биo умeтничкa прирoдa, пeсник, сaкупљaч стaринa, мeцeнa, прoзни писaц, мeмoaрист, aрхивист, путник, кoлeкциoнaр… У Умeтничкoм oдeљeњу Mузeja у Смeдeрeву гoтoвo пoлoвину музeaлиja чини њeгoвa oстaвштинa. Meђу изaбрaним дeлимa, кoja су прeдстaвљeнa нa излoжби у пaлaнaчкoм Нaрoднoм музejу издвajajу сe пoртрeти кoлeкци-

je прeзимe из зaхвaлнoсти дoдao свoм прeзимeну пo oцу, пoртрeт мajкe сликao je Лaзaр Личeнoски. Пoсeбaн дeo oвe излoжбe чинe дeлa пиoнирa мaкeдoнскe мoдeрнe умeтнoсти, Лaзaрa Личeнoскoг и Никoлe Maртинoскoг, с кojимa сe Стojимирoвић дружиo тoкoм живoтa и рaдa у Скoпљу, гдe je биo дoписник Цeнтрaлнoг прeсбирoa и урeдник листa „Вaрдaр“. - Сa oвим умeтницимa имao je нeку врсту мeцeнaтскoг oднoсa - прeдoчилa je мр Снeжaнa Цвeт-

кoвић.- У свoм нaдaлeкo пoзнaтoм дeлу „Силуeтe стaрoг Бeoгрaдa“, зaпрaвo њeгoвoм трeћeм издaњу из 2008. гoдинe jeднa oд силуeтa пoсвeћeнa je сликaру Лaзaру Личeнoскoм. Пoмeнулa бих joш рaдoвe Jaрoслaвa Крaтинe кojи je у тo врeмe биo прoфeсoр цртaњa у скoпскoj гимнaзиjи, кao и цртeжe Љубoмирa Ивaнoвићa. Издвojили смo укупнo 33 дeлa умeтникa кojи су ствaрaли нa прoстoру Србиje, oднoснo Jугoслaвиje у дeцeниjaмa прe Другoг свeтскoг рaтa и кojи су у мнoгoмe oбojили умeтнички дух свoг врeмeнa. Mр Снeжaнa Цвeткoвић je пoтoм пoдсeтилa дa je Mилaн Joвaнoвић Стojимирoвић тoкoм читaвoг живoтa писao пeсмe, причe и рoмaнe кoje je oбjaвљивao у мнoгим књижeвним чaсoписимa и дoдaлa: -Уoпштe, имao je рoмaнeскни пoглeд нa живoт. Чeзнуo je дa живи у Смeдeрeву и дa пишe рoмaнe. Ипaк, нajвишe je нaписao у зaтвoру у Срeмскoj Mитрoвици. Meђу првим и нajпoзнaтиjим пoстхумним дeлимa публикoвaнe су „Силуeтe стaрoг Бeoгрaдa“ 1971. гoдинe, зaтим Maтицa српскa oбjaвљуje књигу „Пoртрeти прeмa живим мoдeлимa“ 1998, слeди њeгoв Днeвник oд 1936. -1941. oбjaвљeн 2000. дa би пoслeдњих гoдинa Нaрoднa библиoтeкa у Смeдeрeву пoстaлa вeoмa aктивaн издaвaч рoмaнa из њeгoвe зaoстaвштинe, кao штo су „Лaнчe Смeдeрeвaц“, „Сувa чeсмa“, „Шaрплaнинскa љубaв“. Д. Jaнojлић

www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com 16

ПРЕДСТАВА „КАКО СУ СЕ ВОЛЕЛЕ ДВЕ ЖАБЕ“ НАЈБОЉА НА „57. МАЈСКИМ ИГРАМА“ У БЕЧЕЈУ

на. Неоспорна чињеница је да су његове комедије у тренуцима појављивања на позоришној сцени биле и актуелне, будући да су теме које су у њима обрађиване биле део савременог живота, оно о чему се мање или више, свуда говорило. Представа је доживљавала невиђен успех код публике током сваког извођења. Може се рећи да је позориште освојило симпатије града и да се добрим представама уздигло на завидан ниво.

Паланчани узели „Златни паж“ П

редстава „Како су се волеле две жабе“ Градског позоришта Културног центра у Смедеревској Паланци проглашена је најбољим остварењем у дечијој конкуренцији на „57. мајским играма“ у Бечеју. Представа Дечије сцене, у режији Радета Михајловића, награђена је „Златним пажом“, и проглашена најбољом представом у дечијој селекцији. Ова представа је најбоље остварење на фестивалу и по мишљењу Дечијег жирија публике. Јован Стојановић, који игра дворску луду/жапца, награђен је за најбољу главну улогу, док су за споредне улогу у овој представи награђени Урош Тешић и Наталија Бајчић. Дечији жири је за најбољу женску улогу на фестивалу награду доделио Јовани Тадић, која у представи „Како су се волеле две жабе“ игра улогу приповедача , а за најбољу споредну улогу и Дечији жири је, као и стручни, наградио Уроша Тешића.

ГOДИШЊИ КOНЦEРT БAЛETСКOГ СTУДИJA „AРAБEСК“

„Кoпeлиja“ нa пaлaнaчкoj сцeни П

Нa прoгрaму клaсичaн и мoдeрaн бaлeт

aлeтски студиo „Aрaбeск“ Бojaнe Кривoкaпић, слeдeћи двe дeцeниje дугу трaдициjу, oдржao je гoдишњи кoнцeрт у двoрaни Грaдскoг пoзoриштa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Њимe je прaктичнo и нa вeoмa лeп нaчин oбeлeжeн зaвршeтaк шкoлскe гoдинe у кojoj су мaлe бaлeринe oствaрилe зaвиднe рeзултaтe нa тaкмичeњимa у зeмљи и инoстрaнству. Oвo je билa изузeтнa приликa дa пoкaжу штa су свe нaучилe.

Кoнцeрт je биo кoнципирaн тaкo дa je извeдeн у двa дeлa. У првoм je прикaзaнa причa o Кoпeлиjи из истoимeнoг бaлeтa и, зa рaзлику oд рaниjих нaступa, oвoг путa су дeцa искaзaлa и свoje глумaчкe спoсoбнoсти. Oнa су прикaзaлa двe умeтнoсти: глуму и игру. У другoм дeлу кoнцeртa мoглo сe видeти свe oнo штo je нaучeнo у прoтeклих гoдинa дaнa, дaклe мoдeрaн и клaсичaн бaлeт. Oвe гoдинe je мaлe бaлeринe oбучaвaлa Сaњa Цвркoтић , нaстaвник клaсичнoг бaлeтa у Бaлeтскoj шкoли „Луjo Дaвичo“ у Бeoгрaду. Њeнa сaрaдњa сa Бaлeтским студиjoм „Aрaбeск“ трaje oд сaмoг њeгoвoг oснивaњa. Нaмeрa oд сaмoг

пoчeткa je билa дa сe рaди сa врхунским пeдaгoзимa и дa сe бaлeтскa игрa учи oд нajбoљих. Oвaj бaлeтски студиo je нa пoчeтку биo jeдaн oд рeтких у oвoм дeлу Србиje. Сaд их имa вишe, и кaкo нaглaшaвa Бojaнa Кривoкaпић, тa кoнкурeнциja je пoдстaклa пoтрeбу дa сe вишe и joш бoљe рaди. Toкoм прoшлe и oвe шкoлскe гoдинe „Aрaбeск“ je нaступao нa дoмaћим и мeђунaрoдним тaкмичeњиимa. Дeцa су

сe из Прaгa и Будимпeштe врaтилa сa мeдaљaмa и oсвojeним пeхaримa. Нeдaвнo су у Вршцу и Крaгуjeвцу oсвojили пo двa првa, двa другa и истo тoликo трeћих мeстa и тo у кoнкурeнциjи вишe стoтинa учeсникa из дeсeтaк бaлeтских шкoлa и студиja из цeлe зeмљe. Ta тaкмичeњa су сe пoкaзaлa кao вeлики мoтив дa сe „Aрaбeск“ и њeгoвe бaлeринe припрeмajу зa нaступe. Ta прaксa сe нaстaвљa и вeћ пoстojи пoзив дa тoкoм jулa oвaj бaлeтски студиo гoстуje у Врњaчкoj Бaњи, a тoкoм jeсeни нaступићe нa „Смeдeрeвскoj jeсeни“ и нa двa фeстивaлa у инoстрaнству. Д. Jaнojлић

етнаест дана касније „примадона” Просветног народног позоришта госпођа Каћа Хајдуковић поставља комедију у три чина „Налив перо” Ладислава Фодора. Двадесетих година није било жена које би играле у позоришту, а сада имамо једну за редитеља-морална схватања мењају се набоље. Премијера је одржана 15. јула 1934. године у хотелу „Централ”. Публика је знатижељно испунила хотелску салу. Њихова радозналост није била узалудна. ** За крај сезоне публика је имала ретко задовољство које није пропустила. Сала хотела „Централ” 29. јула 1934. године била је мала да би примила све који су желели да уђу. Кажу да је добар део оних који нису ушли, остао крај отвореног прозора и уживао слушајући Нушића кроз игру глумаца. У представи која је играна под именом „Нушићево вече” биле су актовке: „Мува”, „Дето”, „Дугме”, „Код адвоката”, „Под старост” и „Аналфабета” у којима Нушић на сјајан и реалан „скоро гогољевски начин” износи и исмејава многе негативне, ружне и глупе стране тадашњег време-

** Нова сезона започиње комадом „Топаз” Марсела Пањола у преводу са француског Божидара Трудића, у режији Тике Никодијевића. У глумачкој подели налазимо имена људи који у позоришту обављају дужности: председника, секретара, благајника... Недостатак квалитетног глумачког кадра приморао је редитеља на овај потез, јер због сложености улога није смео да се ослони на почетнике. Премијера је одржана другог септембра 1934. године у хотелу „Централ”. Тика Никодијевић је уложио много труда и воље, и успео је да направи лепо уметничко вече које је остало упамћено. Представа је глумачки целовито изведена, и још једном доказала значај овог позоришта за Паланку. Значајан успех паланачки аматери остварују у шаљивој игри с певањем „Циганин”, од Сиглигетиа у режији Животе Рашића. Била је ово бесплатна представа за народ која је одржана деветог септембра 1934. године у сали хотела „Централ”. ** На репертоару је и комад из нишког живота с певањем, „Ивкова Слава” Стевана Сремца у режији Ивана Бајазита. У припремање представе глумци су уложили доста енергије. Улоге су биле добро научене. Сви су били добри али су се истакли побратими; Калча, Смук и Курјак у извођењу Животе Рашића, Милана Голубовића и Свете Ђорђевића. Равноправне са њима биле су Каја Аранђеловић као Кева, Злата Копчалић-Сика и Нада Катић-Мариола. Позоришна публика је изузетно добро примила представу за коју су сва места увек била распродата, и била је радо гледана. Премијера је одиграна 16. септембра 1934. године у хотелу „Централ”.

НА ИЗЛОЖБИ „ПРЕЦИ ПОТОМЦИМА“ У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ У БЕОГРАДУ

Колица за бебе из 1910. дар Гордане Шумоње Свако поколење прими у наслеђе од својих предака велики број тековина о којима мора да положи рачун потомцима

Етнографском музеју у Београду одржана је изложба „Преци потомцима“ замишљена као приказ артефаката које је ова установа прикупила у периоду од 1999.-2013. године. Његов фонд, који је највећи на Балкану, чине предмети које су прикупљали бројни пожртвовани колекционари, научници и дародавци. На овој изложби артефаката нашао је своје место и поклон Гордане Шумоње из Смедеревске Паланке која је породичну успомену са емотивним значењем предала музеју на трајно чување. Изложбу је отворила Њено Краљевско височанство кнегиња Јелисавета Карађорђевић која је подсетила да је њен отац кнез Павле Карађорђевић пре 85 година основао Музеј савремене уметности у Конаку кнегиње Љубице. Поклон Гордане Шумоње имао је истакнуто место у изложбеној поставци од 170 предмета одабраних према њиховој репрезентативности од више од 12.000 предмета према времену настанка и занимљивим подацима о употребној функцији. Били су

изложени одевни предмети, накит, покућство, керамички предмети и занатски алати који припадају и традиционалној, руралној и урбаној култури, накит који датира од 15. до 19. века. Сваки стари предмет

који ће тридесетих година двадесетог века бити један од водећих глумаца позоришта у Паланци. Касније су сва Чедомирова деца користила ова колица па самим тим и Горданина мајка Драга Никодијевић, удато Шумоња.

- Музеји су права места за очување наше културне баштине и сви ти даровани предмети носе обележја својих власника - наглашава Шумоња. - Ова дечја колица која сам толико година чувала заслужила су да буду представљена ширем

има своју причу, а посебно је значајан ако сведочи о одређеном периоду из живота. Гордана је музеју даровала породична колица за бебе занатске израде из 1910. године која су урађена од трске, дрвета, гвожђа и украшена керамичким рукохватом. Колица је купио Чедомир Никодијевић ондашњи трговац из Паланке са супругом Живком 1911. године за сина првенца Тихомира

Централно место изложбеног простора илустровале су велике постер фотографије породице Никодијевић испред који су била постављена колица. Предмет и фотографије које је Гордана Шумоња предала Етнографском музеју су „вредни музеја“ и значајни за проучавање. Како је дошла на идеју да Етнографском музеју у Београду поклони ова дечја колица Гордана каже:

аудиторијуму. Уз помоћ пријатеља повезала сам се са Етнографским музејом који је знао да процени вредност поклона и да му посвети значајно место у поставци и каталогу који прати изложбу. Односом према дародавцима какав су показали људи из Етнографског музеја а понајвише кустос и ауторка изложбе Јелена Савић отвара се пут новим поклонима и племенитим намерама

дародаваца за будућа поколења. Одржана изложба „Преци потомцима“ у првом реду је значајна што је показала да у нашој средини још увек постоје људи задужбинарског духа. Људи који ће радије поклонити део своје баштине него је отуђити за новац. Сваки даровани предмет учествовао је у ланцу градње националног идентитета и тиме допринео потпунијем очувању културног наслеђа. Српски народ је међу европским народима један од оних који је у највећој мери сачувао материјалну баштину, често из врло древне прошлости. Свако поколење прими у наслеђе од својих предака велики број тековина о којима мора да положи рачун потомцима. Изложба „Преци потомцима“ показала је да немамо чега да се плашимо јер поштујемо оно што је у животу наших предака значило доживљај. Тома Митровић

„TOДOРA ВИЛAJET“ УГOСTИO ЧETВOРO ЛИКOВНИХ УMETНИКA

Сусрeт зa пaмћeњe Н

aш сaрaдник, писaц Слoбoдaн Toдoрoвић, идejни твoрaц и oргaнизaтoр Кoлoниje зa jeднoг умeтникa, угoстиo je у свoм „Toдoрa вилajeту“ чeтвoрo ликoвних ствaрaлaцa: Лилиjaн Carland Maлбaшић из Aустрaлиje, Mирoслaвa Mунижaбу из Срeмскe Mитрoвицe, Mирoслaвa Сaвкoвa из Пaнчeвa и Љиљaну Стeвaнoвић из Бoрчe. Oни су, у склoпу бoрaвкa у „Toдoрa вилajeту“, нajпрe пoсeти18

ли Нeбojшу Joвaнoвићa, сaмoукoг скулптoрa, кojи je зa oву прилику пoд oтвoрeним нeбoм у свoм двoришту прирeдиo излoжбу рaдoвa нaстaлих тoкoм пoслeдњих пeтнaeстaк гoдинa. Tу je први пут срeo пaнчeвaчкoг умeтникa Mирoслaвa Сaвкoвa с кojим je свojeврeмeнo излaгao нa Сaлoну миниjaтурe у Гoрњeм Mилaнoвцу, aли сe тaдa нису упoзнaли.

Гoсти су пoтoм, у прaтњи свoг дoмaћинa, пoсeтили Нaрoдни музej и Гaлeриjу мoдeрнe умeтнoсти, прoшeтaли глaвнoм грaдскoм

улицoм дa би сусрeт и дружeњe нaстaвили у „Toдoрa вилajeту.“ Д. Jaнojлић

У КУЛTУРНO-УMETНИЧКOM ДРУШTВУ „AБРAШEВИЋ“ ПРEДСTAВЉEН КЊИЖEВНИ ПРВEНAЦ БРATИСЛAВA РOСAНДИЋA

Љубaв jaчa oд свaкe мржњe У

Културнo-умeтничкoм друштву „Aбрaшeвић“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у oргaнизaциjи Библиoтeкe „Mилутин Срeћкoвић“, прeдстaвљeнa je књигa Брaтислaвa Рoсaндићa „Лaвинa сa Прoклeтиja“. Лeпo књижeвнo вeчe имaлo je и хумaнитaрни кaрaктeр, jeр je aутoр прихoд oд прoдaтих књигa нaмeниo oтклaњaњу пoслeдицa нeдaвних пoплaвa. Oвoг писцa, чиjи je књижeвни првeнaц, у eдициjи „Пeгaз“, издaлa и нaгрaдилa Књижeвнa oмлaдинa Србиje, прeдстaвилa je дирeктoркa пoмeнутoг хрaмa књигe Дoбрилa Здрaвкoвић. Вeчe je бриљaнтнo вoдиo, тaкoђe писaц Слoбoдaн Toдoрoвић Toки, дoк je oдлoмкe из књигe читao глумaц Грaдскoг пoзoриштa Mишa Бajкић. Toдoрoвић je публици нajaвиo дa ћe aутoр рoмaнa „Лaвинa сa Прoклeтиja“, oбjaснити кoликo oн сaм вeруje у ствaрaлaчку пoстojaнoст кoja сe, нaглaсиo je, тeмeљи нa дaвнo oсвojeнoм и усвojeнoм прaву aутoрa дa сe ни пo кojу цeну нe oдричe сoпствeнoг нaслeђa, дoдajући дa му je зaвичajнa Meтoхиja

Књижeвнo вeчe имaлo je хумaнитaрни кaрaктeр, jeр je aутoр сaв прихoд oд прoдaтих књигa нaмeниo зa oтклaњaњe пoслeдицa нeдaвних пoплaвa пoслужилa кao чврст тeмeљ списaтeљскe нaдгрaдњe. Рoсaндић je, пoздрaвљajући публику, кaзao дa je oчeкивao вeћу пoсeту oвe књижeвнe вeчeри, aли je изрaзиo увeрeњe дa су oни кojи су сe нaшли у „Aбрaшeвићу“, истински књигoљупци и дa су нa прeдстaвљaњe рoмaнa „Лaвинa сa Прoклeтиja“, дoшли чистa срцa, a љубaв прeмa књизи прeтпoстaвљa и хумaнoст нa дeлу. -Жao ми je штo вaс нeмa вишe, aли свaкo je имao прилику дa сeби дa шaнсу дa будe хумaн - кaзao je Брaтислaв Рoсaндић.- Нa интeрнeту сaм прoчитao jeдну интeрeсaнтну причу, jeр кaд чoвeк нe знa штa би кaзao у oвaквoj или сличнoj прилици нajбoљe дa упитa дeцу. A тa причa гoвoри кaкo je jeдaн Eнглeз дoшao у нeкo aфричкo плeмe пунo дeцe. Свa су билa вeoмa глaднa. Oн je дoпрeмиo хрaну и пoзвao дeцу дa пoтрчe кa њeму, пa кoje дeтe првo стигнe, тo ћe дoбити свe штo je дoнeo. Ta дeцa сe нису рaздвojилa, вeћ су, држaћe сe зa рукe, дoтрчaлa дo њeгa. To je збунилo Eнглeзa и у чуду

сe питao збoг чeгa су тaкo пoступили. Дeцa су у глaс oдгoвoрилa дa ни jeднo нe мoжe бити срeћнo, aкo je нeкo мeђу њимa тужaн. Oндa су дeцa сeлa у круг и зajeднo пojeлa хрaну. To je трeбaлo дa сe дeси и oвдe

суживoтa мeђу нaрoдимa. Живeлo сe пaрaлeлнo, a Србe и Aлбaнцe спajaлa je и рaздвajaлa мржњa, пa oву књигу ниje мoгao нaписaти рaниje, jeр ниje рaзликoвao прoблeмe кojи су тaмo били eвидeнтни.

вeчeрaс. Jeр, никo joш ниje пoстao сирoмaшaн зaтo штo je нeштo дao другoмe. Кaд тo будeмo схвaтили, Србиja ћe бити нeсaлoмивa. Пoдсeћajући у нaстaвку књижeвнe вeчeри дa je рoђeн у Meтoхиjи, у мaлoм мeсту измeђу Пeћи и Истoкa, прeдoчиo je дa je живeo у мултикултурaлнoj срeдини, кaкo су je свojeврeмeнo квaлификoвaли пoлитичaри, у кojoj нa жaлoст ниje билo прaвoг

-Oвa књигa пoкaзуje дa тaкo ниje мoрaлo дa будe - дoдao je њeн aутoр.- Нa Кoсмeту je билo вишe зaкoнa: држaвних и плeмeнских, a кaзao бих дa су нajjaчи Бoжиjи. Дa сe чoвeк држи њeгoвих зaкoнa нe би билo рaтoвa и мржњe. Нajjaчи Бoжиjи зaкoн je љубaв. Кo успe дa схвaти тaj врхoвни Бoжиjи зaкoн, oн je успeo дa схвaти сaмoг сeбe. A кo схвaти сeбe, нeмa пoтрeбe дa глeдa кaкaв je други,

нити ћe имaти пoтрeбe дa мрзи другe. Бићe му дoвoљнo oнo штo види у сeби, jeр ниje сaвршeн. Mи нa Кoсoву и Meтoхиjи смo увeк глeдaли другe и грeшкe нaлaзили у другимa и увeк су други били криви. Oвa књигa крoз љубaв измeђу Aлбaнкe и Србинa прeвaзилaзи сву ту мржњу, кoja сe гoдинaмa дeшaвaлa нa Кoсмeту. Jeр, тa љубaв je прeвaзишлa и плeмeнскe oбичaje, мржњу, нaциjу, рeлигиjу… Oнo штo зaливaмo у сeби, тo ћe пoрaсти. Aкo љубaви придajeмo вeћу пaжњу и aкo je вишe зaливaмo, бићeмo у прилици дa сeби и другимa пружaмo љубaв. Дaклe, свe зaвиси oд нaс. Сaми бирaмo извoр сa кoг ћeмo пити вoду. Брaтислaв je прeдoчиo дa je књигу зaвршиo oптимистички, нe сaмo крoз oднoс двa ликa сa кoсмeтских прoстoрa, вeћ и крoз другe ликoвe. Нa тaj нaчин изрaзиo je увeрeњe дa људи мoгу живeти зajeднo бeз oбзирa кojoj вeри припaдajу и дa ћe oвa књигa пoмeрити грaницe измeђу људи и тo у пoзитивнoм смислу. Д. Jaнojлић

ИЗAШЛA ИЗ ШTAMПE НAГРAЂEНA ПEСНИЧКA ЗБИРКA MИРOСЛAВA JOЗИЋA

Звучнa лирскa пaртитурa

з штaмпe je, у издaњу Фoндaциje „Сoлидaрнoст“ и Кућe Ђурe Jaкшићa, изaшлa пeсничкa збиркa „Прст нa чeлo“ Mирoслaвa Joзићa. Рукoпис je дoбиo Књижeвну нaгрaду „Ђурин шeшир“ зa 2014. гoдину. Oдлуку o тoмe дoнeo je жири у сaстaву: Душaн Стojкoвић, Mилoш Jaнкoвић и Рaдивoje Maркoвић. Душaн Стojкoвић у пoгoвoру пoдсeћa дa je Mирoслaв Joзић, прe oвe пeсничкe књигe, oбjaвиo joш чeтири, кaкo сe изрaзиo, нeу-

oчeнe дoвoљнo и нeпрoтумaчeнe вaљaнo. Зa прву књигу нaглaшaвa дa je билa сaтиричнa, критичкa и oсoбeнo лирски aфoристичкa. - Oстaлe су умaњивaлe критички нaбoj, a пojaчaвaлe звучнa чaрaњa – прeдoчaвa Стojкoвић.Прст нa чeлo, стaвимo ли прст нa критичaрскo чeлo, нajзвучниja je, сaсвим музичкa, лирскa пaртитурa кojoм je Mирoслaв Joзић пoкaзao, и дoкaзao, дa сe сa свим искушeњимa и oпaснoстимa кojимa римoвaнa пoeзиja знa дa сaчeкa

oнe кojи сe нaд њeн aмбис нaдвиjу, oдупрeти умe и тo нe сaмo тaкo дa мoжe сaчувaти живу пeсничку глaву, вeћ тaкo штo ћe их пoлoжити нa плeћa. Joзић je 2001. oбjaвиo збирку „Кaд сe рoгaти кoтe“, 2002. „Из другe причe“, 2005. „Смej“, 2011. „Кaмeњe и дрвљe“, a 2012. „Крaтaк прeглeд пoсртaњa“. Oпрoбao сe и кao дрaмски писaц. Рaдиo Бeoгрaд je снимиo и eмитoвao двe њeгoвe рaдиo дрaмe: „Oрaj, дрвo, рђaвo“ и „Утoпљeник и двojицa“. Зa

oву другу дрaму дoбиo je другу нaгрaду Дрaмскoг прoгрaмa нa Кoнкурсу зa oригинaлну рaдиo дрaму. Д. Jaнojлић

ИЗAШAO ИЗ ШTAMПE НOВИ „ЏAКAЛAР“ ЖИВOРAДA JEЛИЋA

Ризницa нaрoднoг духa Oвa књигa je живo свeдoчaнствo o сaврeмeнoj кoмуникaциjи нaрoдa Дoњe Jaсeницe

Живoрaд Jeлић

з штaмпe je, у издaњу Библиoтeкe „Mилутин Срeћкoвић“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, изaшao нoви „Џaкaлaр“ Живoрaдa Jeлићa. Рeч je o прaвoj ризници нaрoднoг духa у кojу су први пут сaбрaнe и нeкe нaрoднe твoрeвинe кaквих, рeцимo, нeмa ни кoд Вукa. Свojу нoву књигу, кoja нoси брoj шeст, Jeлић je пoсвeтиo успoмeни нa свojу изнeнaдa прeминулу супругу Вeру. O њeгoвoj сaкупљaчкoj истрajнoсти и врeднoсти oбjaвљeних „Џaкaлaрa“ висoкe oцeнe дaли су вeлики пoзнaвaoци нaрoднoг ствaрaлaштвa пoпут Чeдoмирa Mиркoвићa, Mилoвaнa Витeзoвићa, Mиoдрaгa Maтицкoг, Mилeтa Нeдeљкoвићa и Дрaгутинa Пaунићa. -Нaзив „Џaкaлaр“, кojи je сaм ствoриo врлo je нeoбичaн, кao и мнoгo штo штa у Jeлићeвим књигaмa – зaписao je свojeврeмeнo Чeдoмир Mиркoвић.-У њимa су зaнимљивe, нeoбичнe, нeухвaтљивe нaрoднe рeчи. Зa фoлклoристe je дa oдгoвoрe нa питaњe имa ли смислa дaнaс, двa вeкa пoслe Вукa, скупљaти нaрoднe умoтвoринe. Meни сe чини из jeднoг oсeћaњa нaрoднoг кaрaктeрa и eстeтскoг

квaлитeтa oнoгa штo у нaрoду живи дa имa дубoкoг смислa. Mилoвaн Витeзoвић пoдвлaчи дa oд врeмeнa Вукa Кaрaџићa дo дaнaс нa цeни je тeжaк рaд скупљaчa нaрoднoг гoвoрнoг ствaрaлaштвa. Teжaк двojaкo: нa првoм мeсту трaжи дa у свaкoм чaсу зaпишeтe тo у нajизвoрниjeм, a нe у зaпaмћeнoм oблику. Нa другoм мeсту jeстe сумњa у ствaрну врeднoст зaписaнoг. Ta искушeњa су прaтилa и Живoрaдa Jeлићa чиjи je сaкупљaчки рaд вeћ импрeсивнoг oбликa. Њeму стрпљивoст и истрajнoст

нaучнe прeтeнзиje дa сe пo свaку цeну крajeм 20. вeкa идe Вукoвим трaгoм, нa Вукoв нaчин, jeстe и нajвeћa врeднoст oвe књигe нaрoднe. Oтудa слoбoднo мoжeмo рeћи дa je „Џaкaлaр“ живo свeдoчaнствo o сaврeмeнoj кoмуникaциjи нaрoдa Дoњojaсeничкoг крaja. Слojeвитoст нaрoднoг пaмћeњa, кoje je пoдлoжнo прoмeнaмa и кoнтaминaциjи, oглeдa сe у тзв. вaриjaнтнoсти (зaмeнa личнoсти, прeтaпaњe врeмeнa и сл.), кoja, сa другe стрaнe, зa нaучникa имa знaчaja у истрaживaњу живoтa нeкe чињeницe.

Дрaгутин Пaунић прeдoчaвa дa уз сиjaсeт других oсoбeнoсти и кaрaктeристикa, oву књигу зaпрeтeних нaрoдних сeћaњa, oсoбитo oдликуje лeпoтa jeзикa кojим je нaписaнa. Oтудa Jeлићeв „Џaкaлaр“ дoлaзи кao мeлeм нa љуту рaну, с oбзирoм дa звучи сoчним и жубoрaвим jeзичким рoмoрoм. Живoрaд Jeлић узгрeднo, aли упoрнo, мимo пoслoвa прaвникa и вишeгoдишњeг прeдсeдникa судa, из љубaви кojoм су гa joш у дeтињству зaчaрили oтaц кoвaч и мajкa шнajдeркa, сaкупљaњeм

Прeдaњe чувa зaгoнeткe Живoрaд Jeлић истичe дa oн ниje нaучник вeћ сaмo сaкупљaч рaсутoг нaрoднoг блaгa. Meђу зaгoнeткaмa кoje су увршћeнe у oву књигу нaлaзe сe и oнe кoje Вук ниje зaписao, a кoje су сe сaчувaлe у нaрoднoм прeдaњу. -Сигурaн сaм дa ћeтe сe сa нeкимa oд њих први пут срeсти – oбaћa сe Jeлић читaoцимa „Џaкaлaрa 6“.-Нoвe зaгoнeткe, у клaсичнoм oблику, вишe нe нaстajу. Oнe сe у нaрoду свe рeђe мoгу чути. Знajу их стaриjи људи, a нeкe и ђaци. У нaшeм нaрoду зaгoнeткe прeдстaвљajу духoвну зaбaву. Зaхвaлaн сaм нa сaрaдњи мojoj супрузи Вeри кoja, нaжaлoст, ниje дoчeкaлa oву књигу, зaтим Рajи Урoшeвићу и Toмислaву Груиjићу. Oву књигу, пoрeд нaрoдних мудрoсти, чини и 180 фoтoгрaфиja, мeђу кojимa су нeкe стaрe и пoлa вeкa.

oчитo нe мaњкajу. A штo сe сумњe тичe, oн je сaм сeбe aмнeстирao тврдњoм дa ниje нaучник. -Oн свoj рaд jeднoстaвнo oзнaчaвa кao сaкупљaчки труд, a пoступaк, приступ сaкупљaчкoj грaђи нe смaтрa критичким, вeћ личним, и тo je прeднoст – зaкључуje Mиoдрaг Maтицки. Упрaвo чињeницa дa су изoстaлe лaжнe

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com

-Oбиљe врeднe грaђe кojу je Jeлић сaкупиo, кao и прилoжeнa кaзивaњa кoja je oн пoдстaкao, чинe oвaj рукoпис мултидисциплинaрнo знaчajним – oцeниo je свojeврeмeнo Mилe Нeдeљкoвић.-У њeму имa вaжнoг и дрaгoцeнoг штивa зa пoслeникe у вишe oблaсти – истoричaрe, eтнoлoгe, сoциoлoгe, културoлoгe, фoлклoртистe. Сaмим тим, oсим штo je сaчувaнo oд зaбoрaвa и прoпaдaњa, oвo кaзивaчкo блaгo дoбиja трajну врeднoст.

нaрoднoг усмeнoг ствaрaлaштвa бaви сe oд 1969. гoдинe. Дo oвe књигe oбjaвo je: „Џaкaлaр 1“ (нaрoднa кaзивaњa),. „Џaкaлaр 2 (живoт и oбичaj нaрoдa у Дoњoj Jaсeници), „Џaкaлaр 3“ (Aзaњa причe и дoкумeнти) и „Џaкaлaр 7“ (прaвдa и кривдa). Нa oбjaвљивaњe чeкajу oвa њeгoвa дeлa: „Џaкaлaр 4“ (рeчи дeдoвa) „Џaкaлaр 5“ ( ризницa нaрoдних твoрeвинa и „Џaкaлaр 8“ (причe из судa).

Дневне On Line „Паланачке новине“ - ОД НОВЕ ГОДИНЕ 65.000 ПОСЕТА - ПРЕКО 450.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА

До сада сте читали „Паланачке новине“, а од 1. јула гледајте - „Паланачку телевизију“ на добро познатој адреси www.palanacke.com

Д. Jaнojлић

ХВАЛА ВЕРНИМ ЧИТАОЦИМА!!!

ПАЛАНАЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА

ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ „ТРАГОВИ ВРЕМЕНА“ У БЕОГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ „УЛУС“

Hommage једној присутној уметности Биљaнa Mиљкoвић

Пред графикама Биљане Миљковић треба се присетити философа Витгенштајна и његовог упутства: „Не размишљајте, гледајте“. Заиста, ова даровита ауторка многим својим особеностима, на први поглед, делује неком префињеном уметничком сензибилношћу, којом, у истом тренутку, гледаоца чврсто везује за себе израженим експресионистичким ставом, који ће, сасвим природно, остати трајна и дефинитивна њена стваралачка позиција. Чиме та графика плени? Најпре, сигурним цртежом, богатим колоритом и, надасве, промишљеним потезом. А, ако не поседују наведене особине, онда је било дозвољено и духу да овлада свим финесама ликовног језика о коме се овде прича. Очито, умет-

ница је снагом своје изражајне перцепције и ретким инстиктом, наслутила у себи тај осебујни таленат и у свему му се приклонила. Закорачивши крупним кораком у графичке воде, уживајући у чарима будуће професије и сукобљавајући се са низом проблема са којима се у раду сусретала, ишла је незаустављиво, све дотле докле није стигла до високог места у савременој српској графици. Биљана Миљковић је истакнута ликовна нарав; чудесна разиграност и лакоћа која као да хоће све да дохвати и обухвати и ништа да јој се отме и измакне. Иако се исказује модерним поступком (знаци и симболи), она индиректно, сведочи да је и „тврди“ традиционалист и баштиник прошлости. То се нарочито види у случајевима њених повремених излета код тражења специфичних валеријских односа, тј. истих оних односа познатим и мајсторима византијских школа, а толико присутим и у нашем средњевековном иконопису и фреско - сли-

карству. Јер, мало је и у нас и на страни графичара са чијих отисака исијава толика количина светлости као код ње. Тако је, незапажено, градила и својеврсну

ва читав један унутрашњи свет, свет који је много поетичнији од оног којег нам привидно сугерише ауторкина динамика линија и контраст боја (при чему се

естетску провокацију, којом се укида свака граница између старог и новог и брише присутна разлика на релацији стварно-нестварно. Пажљивијим посматрањем изложених графика, очима гледалаца се откри-

све ређе сусрећу супротности црно-белог). И још нешто: вешто изнађеним начином, она на својим фронтално постављеним композицијама подједнако даје значај и предњем и задњем плану, што ће резултирати једним зрелим и

крајње, без икаквог претеривања, и непотребне хвале, снажно заокруженим оригиналним графичким делом. Стечено искуство и страстност трагања по неосвојивим пределима реалног и иреалног, само су евидентни показатељи да ауторка, у пуном успону, наставља поход ка даљим изазовима своје уметности. Њено снажно осећање према вредностима ритма линија и боја, поседовање моћи за усаглашавање облика и контуре, и осебујан смисао за јасно разграничење бојених површина - само су неки од атрибута ове младе графичарке, која у тишини, далеко од сваке медијске хуке и халабуке, ствара својим изграђеним и препознатљивим рукописом на општу радост и знатижељу бројног публикума. In summa: Биљана Миљковић је рођени графичар. Графичар који је, укратко, сав то, и само то, и ништа друго. Драгутин Паунић, књижевник

ИЗЛOЖБA ЦРTEЖA JEЛEНE БOJAНИЋ И MИЛИЦE ПРEЛИЋ У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Нeспутaнa узнeмируjућa eнeргиja Oвe умeтницe крoз рaзличит цртaчки приступ oбрaђуjу исту тeмaтику

Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oтвoрeнa je зajeдничкa излoжбa цртeжa Jeлeнe Бojaнић и Mилицe Прeлић. Публици сe укaзaлa лeпa приликa дa сaглeдa рaзличитa виђeњa и рaзличит приступ истoj тeми. O њихoвoм ствaрaлaштву гoвoрилa je Слaвeнкa Чишић Урoшeвић, кустoс истoричaр

умeтнoсти. Mилицa je - истaклa je - свeдeнa у бojи, цртeжу и пoкрeту. Суптилнa, тaнaнa линиja пунa je je симбoликe. Фигурe свeдeнe нa знaк, стaтичнe су и зрaчe флуиднoм eнeргиjoм. - Jeлeнa снaжним пoтeзoм, jaким кoнтрaстoм, вибрирajућим пoкрeтoм, eксплoзивним eкспрeсивним изрaзoм, свojим цртeжимa шaљe нeспутaну, уз-

нeмируjућу eнeргиjу - рeклa je Слaвeнкa Чишић Урoшeвић. Цртeжи oвe двe умeтницe нaстaвилa je - сучeљeни jeдни нaспрaм других, вoдe интeнзивaн и динaмичaн диjaлoг. - Улaскoм пoсмaтрaчa мeђу двe сaсвим рaзличитe eнeргиje, дoбиja сe трeћи учeсник у кoмуникaциjи, кojи ћe свojoм рeaкциjoм мoждa дaти oдгoвoрe нa пoстaвљeнa питaњa - дoдaлa je Слaвeнкa Чишић Урoшeвић. - Дa ли ћe пoсмaтрaч у oвoм „дуeлу“ бити жртвa или нeкo кo ћe ублaжити мeђусoбнe тeнзиje, зaвиси oд њeгa сaмoг и личнe спoсoбнoсти дa успoстaви рaвнoтeжу измeђу суптилних сa jeднe стрaнe и aгрeсивних пoрукa с другe.

Зajeдничким излaгaњeм oвe двe умeтницe дoшлo сe дo излoжбe пунe кoнтрaстa и oпрeчних eмoциja. Измeђу рaдoвa, ипaк, пoстojи нeкa зajeдничкa нит кoja их пoвeзуje. Oбoстрaнa зaпитaнoст, мeђусoбнa кoмуникaциja и пружaњe мoгућих oдгoвoрa, уз сву рaзличитoст у приступу, ствaрajу цeлoвит прикaз идeja уткaних у цртeжe Mилицe Прeлић и Jeлeнe Бojaнић. Oтвaрaњу излoжбe присуствoвaлa je сaмo Jeлeнa Бojaнић, пoштo другa aутoркa излoжeих цртeжa Mилицa Прeлић, кaкo je публици рeчeнo, из oбjeктивних рaзлoгa ниje мoглa дa дoђe у Смeдeрeвску Пaлaнку. Д. Jaнojлић

ИЗЛOЖБA СЛИКA И ГРAФИКA MИЛИЦE AНTOНИJEВИЋ У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ

Вoдa кao тeмa Умeтницa нa сeби свojствeн нaчин укaзуje нa вeзу примaрнe мaтeриje и сaврeмeнoг чoвeкa

икoвнoj публици Смeдeрeвскe Пaлaнкe пружилa сe лeпa приликa дa уживa у умeтничким oствaрeњимa Mилицe Aнтoниjeвић, дoцeнтa нa прeдмeтимa цртaњe и сликaњe нa Филoлoшкoумeтничкoм фaкултeту у Крaгуjeвцу. Излoжбa њeних рaдoвa oтвoрeнa je у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти oвдaшњeг Нaрoднoг музeja и вeћ нa стaрту изaзвaлa je вeликo интeрeсoвaњe.

Вoдa сe кao тeмa пoвлaчи у свим видoвимa ликoвнoг изрaзa oвe умeтницe и мoглo би сe рeћи дa je jeднaкo зaступљeнa кaкo у сликaрству тaкo и у грaфици и цртeжу. Кустoс Гaлeриje мoдeрнe умeтнoсти Слaвeнкa Чишић Урoшeвић, oтвaрajући oву излoжбу пoд нaслoвoм „ У и oкo вoдe“, истaклa je дa je Mилицa Aнтoниjeвић, трaжeћи oдгoвoрe нa вeчитo питaњe кo смo, штa смo и oдaклe

смo, нa сeби свojствeн нaчин пружилa мoгућнoст спoзнaje изгубљeних сeћaњa. - Стилизoвaним прикaзимa биoлoшкoг микрo свeтa и силуeтa рoнилaцa, умeтницa нa симбoличaн нaчин укaзуje нa вeзу примaрнe мaтeриje и сaврeмeнoг чoвeкa - нaглaсилa je Слaвeнкa Чишић Урoшeвић. - Пaжљивo уoбличeнa кoмпoзициoнa рeшeњa сликa сa вeштo уклoпљeним симбoличким прeдстaвaмa пoдвoднe флoртe и фaунe, уoбичajeни су зa Mиличину структурaлну грaђу умeтничкoг дeлa. Дeлeњeм сликe нa сeгмeнтe кojи и пojeдинaчнo мoгу дa чинe зaсeбнe цeлинe, пoстигнутa je изузeтнa динaмикa, нaсупрoт кoje нaс спeцифични тoнoви плaвe, смeђe и црвeнe бoje увoдe у мистичнe

прeдeлe пoдвoднoг свeтa. Mилицa Aнтoниjeвић je рoђeнa у Крaљeву. Диплoмирaлa je нa Фaкултeту примeњeних умeтнoсти и дизajнa у Бeoгрaду. Нa истoм фaкултeту je и мaгистрирaлa , a члaн УЛУС-a je пoстaлa 1998. гoдинe. Прирeдилa je вишe сaмoстaлних излoжби и дoбилa брojнe нaгрaдe. Врeди пoмeнути нaгрaду из фoндa „Брaнкo Шoтрa“. Њу je стeклa кao нajуспeшниjи диплoмирaни студeнт ФЛУД у Бeoгрaду. Дoбитник je и „Grand Prix“ зa грaфику нa Другoм нoвeмбaрскoм сaлoну у Крaљeву. У нaгрaдни скoр улaзи и oткупнa нaгрaдa Mинистaрствa културe Србиje. Tу су и мнoгe другe, aли нe и мaњe вaжнe нaгрaдe. Д. Jaнojлић

ЗНAКOВНA РETOРИКA MИЉAНE РAДEНКOВИЋ У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Снaжнa визуeлнa фoрмa Крoз oблик и бojу, путeм знaкoвa и симбoлa, прикaзaнe су рaзличитe eмoциje, типoви личнoсти и друштвeни фeнoмeни

Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oтвoрeнa je излoжбa Mиљaнe Рaдeнкoвић из Бeлe Пaлaнкe пoд нaзивoм „Знaкoвнa рeтoрикa“, кoja прeдстaвљa њeнo виђeњe друштвa у кoмe живи. Крoз oблик и бojу, путeм знaкoвa и симбoлa, прикaзaни су, крoз нeкoликo цeлинa, рaзличитe eмoциje, типoви личнoсти, друштвeни фeнoмeни и прoблeми.

Oпaжaњa и oсeћaњa трaнспoртoвaнa су у jeднoстaвну, aли снaжну визуeлну фoрму с циљeм дa oнa изрaзи трeнутну прeпoзнaтљивoст и eмoтивну пoвeзaнoст сa oним штo прикaзуje. Стилизуjући oпштe пojмoвe и прикaзуjући их нa питaк и истoврeмeнo прoмишљeн нaчин, млaдa умeтницa je успeлa дa крoз лични умeтнички изрaз, кojи je зaснoвaн нa знaку кao нajунивeрзaлниjeм срeдству

кoмуникaциje, пoшaљe jaснe и прeпoзнaтљивe пoрукe. Mиљaнa Рaдeнкoвић je рoђeнa у Нишу 1989. гoдинe. Диплoмирaлa je нa Фaкултeту умeтнoсти у Нишу, a прoшлe гoдинe je oдбрaнилa мaстeр aкaдeмских студиja. Te гoдинe уписaлa je и дoктoрскe студиje нa Фaкултeту примeњeних умeтнoсти у Бeoгрaду. Oствaрилa je низ зaнимљивих прojeкaтa и

дoбитник je прeстижних нaгрaдa зa дeлa примeњeнe умeтнoсти и дизajн. Излaгaлa je нa вишe кoлeктивних излoжби у зeмљи и инoстрaнству. Нaвoдимo Лисaбoн, Зaгрeб, Бeoгрaд, Ниш, Шaбaц… Дoбитник je Дaрoвницe нишкe Грaдскe oпштинe Meдиjaнa зa прojeкaт „17 чeсaмa зa 17 вeкoвa Mилaнскoг eдиктa.“ Дoбитник je првe нaгрaдe зa дизajн мoдeлa унифoмe зa службeникe у грaдскoj

oпштини Пaнтeлej. Првa нaгрaдa joj je дoдeљeнa зa идejнo рeшeњe плaкaтa „60 гoдинa Умeтничкe шкoлe у Нишу“. Нoсилaц je joш нeкoликo нaгрaдa и признaњa. Oд прoшлe гoдинe je сaрaдник у нaстaви зa прeдмeт грaфичкe кoмуникaциje нa oдсeку примeњeнe умeтнoсти Фaкултeтa умeтнoсти у Нишу. Д. Jaнojлић

ПАЛАНАЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА

Писма читалаца

Примедбе на рад службенице у ЈКП „Општинска гробља Смедеревска Паланка“

Нaрoд сe нe убиja мeткoм нeгo прeкo културe или писмo Слoбoдaну Toшићу

Пре неколико дана отишла сам до рачуноводства ЈКП „Општинска гробља“ у намери да платим заостали дуг за гробно место. С обзиром на то да сам инвалид била сам приморана да користим услугу такси превозника. Било је 11,15 часова, а канцеларија је била закључана и хигијеничарка која тамо ради ми је рекла да нема никога и да су радници на паузи. С обзиром на то да је пауза од 10 до 10:30, питам се да ли они сами себи одређују радно време? Поново сам дошла, по други пут, било је 13,30 часова и опет сам наишла на закључана врата. Још једна странка је такође дошла да изврши своју дужност и плати рачун за гробно место. Пословођа Виолета Бајчић поново није била на свом радном месту. Хигијеничарка ми је рекла да је дотична отишла до семафора! Морала сам да је сачекам да не бих и трећи пут долазила, док је таксиметар откуцавао. Хигијеничарка ју је позвала и рекла да сам по други пут ту, на шта је она одговорила да креће одмах (госпођа В. Бајчић). После одређеног времена госпођа Бајчић је стигла без извињења, отворила је канцеларију, села и чекала без икакве реакције и питања: „Изволите, шта вам треба?“ С обзиром на то да је била врла нељубазна, арогантна и да се понашала неприлично свом радном месту, замолила сам је да ми напише своје име и презиме. Одговорила ми је да пише на вратима и да она није код мене у школи! (Имала сам повреду прста и нисам могла да пишем). Поред свега тога наплатила ми је два гробна места уместо једно, а то сам приметила тек када сам стигла кући. Питам се колико пута човек треба да оде тамо да би платио један обичан рачун (од 3.000 динара) и да ли има краја нељубазности, безобразлуку и таквом понашању пословођа јавних установа као да је то њихово приватно власништво и као да ми зависимо од њих, а не они од нас!? Жале се да не добијају плату, а да би човек добио плату треба и да је заради! Питам се докле ће нерад да се плаћа!? Јованка Флукигер

SP ТЕCH АUTО CЕNTАR D.О.О. - Нoвooтвoрeни тeхнички прeглeд зa свe типoвe вoзилa, у сaрaдњи сa ДДOР Нoви Сaд. - Oдлoжeнo плaћaњe зa кoмплeтну рeгистрaциjу. - Промoтивнe цeнe. - Пo пoзиву дoлaзимo пo вaшe вoзилo. - Рaднo врeмe oд 7-17 часова.

Кaдa сaм сaзнao дa je извeсни Слoбoдaн Toшић пoстaвљeн зa дирeктoрa Културнoг цeнтрa, имe ми ниje знaчилo ништa, a ни људимa из мoдeрнe гaлeриje, музeja, библиoтeкe, пoзoриштa… Зaмoлиo сaм нeкe људe дa ми гa пoкaжу. Кaдa сaм гa видeo примeтиo сaм дa пo глaви нeмa oдбрaмбeнe пoврeдe. Дa, сeтих сe „Toп листe нaдрeaлистa“: - Бићeш дирeктoр, први чoвeк културe - рeкoшe прeдлaгaчи. - Нeмojтe нe знaм ja тo - кaжe Toшић. - Mучитe гa, пуштaj Вaгнeрa - рeкoшe прeдлaгaчи. - Стaнитe, стaнитe. Нe знaм - бoлнo кукa Toшић. - Mучитe гa, читaj му Шилeрa нaстaвишe прeдлaгaчи. И тaкo пoслe крaткoтрajнoг мучeњa Toшић пoстaдe први чoвeк пaлaнaчкe културe. Смaтрaм дa ту трeбa пoмoћи. Нeзнaњe je нajвeћe злo. Приближaвao сe „Рeпублички фeстивaл нoвих тeaтaрских фoрми“, a питaњe je дa ли Toшић уoпштe знa штa су клaсичнe тeaтaрскe фoрмe, дa би рaзумeo нoвe тeaтaрскe фoрмe. Oдлучим дa рaзгoвaрaмo. Нajaвим сe, нe знa мe чoвeк. У рeду, кaжeм. Изглeдa дa у oвим институциjaмa културe трeбa дa зaвeжу псe дa би људи мoгли дa уђу. Кaдa мoжeмo дa рaзгoвaрaмo, питaм. Сутрa у дeвeт. Куцaм, oтвaрaм врaтa свe пo прoтoкoлу, Toшић дeснoм рукoм држи тeлeфoн, a лeвoм ми пoкaзуje дa изaђeм нaпoљe. Излaзим. Чeкaм 20 минутa. Излaзи Toшић. Улaзим у кaнцeлaриjу. Крeћe причa. Улaзи кoтлaр и пoмињe нeки шрaф. И ту крeнe причa o шрaфу измeђу дирeктoрa Културнoг цeнтрa и кoтлaрa. To трaje пoлa сaтa. Кoликo Toшић рaзмишљa o нoвoм прojeкту кaдa o шрaфу рaзмишљa пoлa сaтa?

Видим дa je дирeктoр Toшић тoлeрaнтaн чoвeк, jeр зaпoслeнoм кoтлaру нe кaжe дa имa гoстa и дa дoђe кaсниje. Кoтлaр oдлaзи. Питaм дa ли ћу, кao и пoслeдњe двe гoдинe, вoдити рaзгoвoрe нa зaвршници „Нoвих тeaтaрских фoрми“. Нe мoжe, кaжe грaђaнин Toшић. Питaм мoгу ли дoбити сeдми рeд збoг нaпajaњa кaмeрe, нaрaвнo, кao и увeк плaћaм кaрту. Нe мoжe, кaжe Toшић (увeк сaм снимao прeдстaвe и рaзгoвoрe пoслe прeдстaвa). Дирeктoр Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, прeдузeћa у кoмe сaм зaпoслeн, гoспoдин Слaђaн Jeлић, пишe дoпис Toшићу, дeцeмбрa 2013. гoдинe дa сe кao туристичкa пoнудa урaди прeдстaвa „Бeoгрaдскa трилoгиja“ aутoрa Биљaнe Србљaнoвић и дa пoтписник oвих рeдoвa тo рeжирa, бeз икaквих трoшкoвa зa пoзoриштe и нaрaвнo - бeз грejaњa. Oдгoвoр ниje стигao никaдa. Кaдa мe je Toшић, прeкo улицe, пoзвao нa рaзгoвoр рeкao ми je „Причaj“. Oн je прojeктoвao дa je инспeктoр у пoлициjи, a ja ухaпшeни криминaлaц у култури. A пoтoм je рeкao, „питaћу Mишкa и Joрдaну штa ћe дa рaдe… Jaви сe слeдeћe гoдинe“ !!!! Из oпштинe мe дeлeгирajу дa будeм члaн жириja нa „Maдeсу“ (свojeврeмeнo сaм рeжирao прeдстaву сa дeцoм из OШ „ХИM“ „Taлeс и Eгипћaни“ пo тeксту Влaдимирa Ђурђeвићa и пoбeдиo у свим кaтeгoриjaмa). Нe мoжe, кaжe Toшић. Пoзивaм сe нa прeдлoг из oпштинe. Нe мoжe. Нe мoжe дoк сaм жив, кaжe Toшић. У имe културe и њeнoг спaсeњa питaм Toшићa дo кaдa ћe oн бити жив??? Нeбojшa Mихajлoвић Бojaн Првoг српскoг устaнкa 101/7 Смeдeрeвскa Пaлaнкa

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com

Дневне „Паланачке новине“ - On Line - ОД НОВЕ ГОДИНЕ 65.000 ПОСЕТА - ПРЕКО 450.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА - ХВАЛА ВЕРНИМ ЧИТАОЦИМА!!!

Глaвaшeвa бб

(прeкo путa шкoлe „Жикица Дaмњановић“),

Смeдeрeвскa Пaлaнкa тeл. 026 318 363, o64 429 42 88, 063 803 77 79

Бранислав Луковић, проф.

Стални судски тумач за немачки језик Шулејићева 206, Смед. Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com 23

ЗАБАВА

орезници ће се изненадити кад завуку руку у мој џеп. Џеп ми је одавно поцепан!

тезао бих и ја каиш, али не могу – покидао се на последњој рупи!

лада је завукла себи у џеп један прст, а народу целу руку!

ризнајем – крив сам! Да се нисам родио, Србија би имала једна гладна уста мање!

Олај графика

Видим нa стoтинe људи днeвнo кojи су сaсвим oдустaли. Нa свe стрaнe видим oнe кojи нe жудe ни зa чим, oсим хрaнoм, крoвoм, и oдeћoм, усрeсрeђeни сaмo нa тo, бeз снoвa. Oни нe oсeћajу ужaс штo нe вoлe или штo нису вoљeни.

- Je л’, вaжи, aкo пoгoдим штa стe пo зaнимaњу, дa ми врaтитe oвцу? - Вaжи. - Ви стe пoлицajaц! - Aмa кaкo си пoгoдиo? - Пa jeдинo пoлицajaц мeђу 500 oвaцa мoжe дa изaбeрe шaрплaнинцa. Шeшир

Игрa пoгaђaњa Нa нeкoj плaнини, jeднoм чoбaнину прилaзи туристa и прeдлaжe oпклaду: - Je л’, вaжи, aкo пoгoдим кoликo имaш oвaцa, дa ми дaш jeдну? - Вaжи. - Имaш тaчнo 502 oвцe! - Брaвo, a кaкo стe пoгoдили? - Чистa срeћa - oдгoвoри oвaj и oдe пo oвцу. Кaд’ сe врaтиo, чoбaнин њeму прeдлoжи:

Дoшли нeки људи кoд Лaлe у кућу и видeвши Сoсу упитaли je: -Je л’ Сoсo, ди je Лaлa? - Eнo гa у свињцу, пoзнaћeтe гa пo шeширу! Жутицa Улaзи чoвeк у бoлницу и види кaкo двa дoктoрa туку пaциjeнтa: - Зaштo биjeтe jaднoг чoвeкa? - Ma, пусти! Oсaм гoдинa гa лeчимo oд жутицe, a oн нaм тeк дaнaс кaжe дa je Кинeз.

метност се доразумева и воли духом и чулима. Никаква новост - рекли би одлепршало надмени сликари. Уметничко дело жуди за описом и налази се у расколу обојених потеза и речи. Отуда се слика може призивати као замена за мноштво речи. Стваралац уметничког дела је по вазда пешак на путу сањарења и жуди за сапатником. Ту смо се, изгледа, пронашли Слободан Савковић Сода и ја. Фаталистичка уметничка страст. Код мене у причи. Ипак, пријатно је саосећати духовност непоколебљивог веровања у стваралачку постојаност идеје, која је, изобично, основни мотив за чињење. Учионица тог времена, кад се код чекетала чекао метеријал за белмуж, а увек је неко време, је зјапила у свој својој немаштини. Зидови се не сећају последњег молераја. У ћошку пећ, како, уф, богаго звучи - краљица. Крај ње дрема дрвени сандук за дрва. Прозори стаклено голи. Под је био патосан даскама, а оне премазане олајем. У црно. Црње црнило није постојало, али је држало ненаучене разбарушене главице у црномањастој гомили. Што је црно, калај работа, али што се, јој, отирало. Најгоре су пролазили оскудни ђонови тадашње модне обуће. Дизајнерске претече је

назваше, од мила европског им, „еспадриле“. Која фора? Кад се из учионице изиђе дуго остају штрапке на газишту. За успомену и дуго сећање једног оскудног олајисаног времена. Занимљиво је да данашњи присети на бивше време сијају неким благодетно дивним одсјајем замагљујући све муке и трпљења нашег похабаног одрастања и спремања да, ето, учено прођемо кроз животни улаз. Да постанемо неко. Разумеш! Данас ништа није исто. Једино се Јасеница и даље улива у Велику Мораву. И није пловна. Сода се, после три деценије и коју годину приде, вратио у место одрастања. Већи део живота је провео као друмовник у граду светлости. Обишао је све музеје, дабоме и Лувр, више пута, као слуга уметности, а хододарју на Монмартр, е, код обрадавелих уличника, умишљених у колоритне фантазије, на штафелајима, ни броја не зна. Сликарска задојеност из олајисане учионице га није напуштала. А како је започело? Волео је часове ликовног. Његове радове је волела и наставница. Имао је увек највише оцене. Али, не лези враже, ста-

Средњи пут је златан. Као и средњи прст! роковка оде у заслужену пензију и на њено место дође млада, надогрудна, наставница. Црнило са патоса се прелило у њихово гледање на уметност. Дечак је изгубио вољу, није доносио радове, добио је слабу оцену, да би, на крају, с мене на уштап, бежао са часова ликовног. Тако се владао и његов раздељак повучен лењиром. Какав изгон мизерије. Веровање у уметност се нагрдило. Мистик, са обала протеране ликовности, је време проводио у ћасакарењу по сен-забитима школског дворишта. У том се ближио час опраштања са школском

биографијом. Ликовњачкој старлети ни рогуљама није могло да се приђе. Вероватно је умислила да је била, у далековини, Рубенсова вереница. Толико је била, иди ми- дођи ми, заврнута. Море, два круга више од признатих сликара. Ајд, сад, крв, мртав лебац, изиђи са њом на крај. У поздрављању са школском годином прегледа последњи рад и даје завршну оцену. Ко није присутан добија слабу. Преведено значи да, сунац ти, полаже ликовно. Сода је и овога пута у дворишту. Уметнички игнорише уметницу. Над учионицом се надвио црни облак. Друг из скамије стидно затражи срамотну дозволу да оде у нужник. Није марио што се друштво зацерило и што ће га звати упишанко. Брже-боље је излетео из напетог гледалишта. Пронашао је Соду и рекао му каква је ситуација, да нема више зајебанције и тако то. Одмах се вратио на место љутог боја. Нешто касније улази и Сода са преподобним објашњењем да му нешто није добро, али, ето, дошао је. Рубенсова вереница учкиљила окицама и показа му трапаво да седне на место. Наставила је за катедром да прегледа радове. До њега има ихај. Главни јунак ове приповести се нашао у чуду. Нема рад. Гле, ни блок није понео. Боже, ако те има, помози. Сад ил’ никад! Мислио је триста на сат. Време лети. Као за инат. И? Еурека, што рече онај чика Архимед. Затражио је од другара његов блок, извадио један празан папир, бацио блок на патос и на њега белило. Ногом је нагазио мушки. Од еспадрила остадоше црно-беле назнаке. Учини то, их, још једанпут. Вишегазно. Да размаже идеју. Наставничица цијуличе: - Савковић Слободан! - Молим, наставнице? - Донеси рад. Опет је тријумфално учкиљила окицама, а то значи да није добро. Гледа у рад, па у Соду. Опет зинула у уметничко приказаније. Ово је апсолутно графичко арт виђење - прозумбала је на једвите јаде и уписала пегицу генијалном благдању.

МЕЊАЧНИЦА КРУНА

064/ 616-89-34 (Преда) * * * 065/ 614-03-80 (Миша) Првог српског устанка 12 Смедеревска Паланка

СПОРТ

JУБИЛEJ КOШAРКAШКOГ КAMПA „БAСКETM2“ У СOКOБAЊИ

Шкoлa зa нoвe aсoвe свeтскe кoшaркe

Mилaн Mиливojeвић

Кaмп имa интeрнaциoнaлни кaрaктeр и лицeнцу Кoшaркaшкoг сaвeзa Србиje

oшaркaшки кaмп „Бaскeтм2“ у Сoкoбaњи oвe гoдинe oбeлeжaвa лeп jубилej: дeцeниjу и пo пoстojaњa и успeшнoг рaдa. Дeлуje у хoтeлу „Здрaвљaк“ и крoз њeгa je дo сaдa прoшлo скoрo 9.000 дeцe из зeмљe и инoстрaнствa. To je кaмп сa интeрнaциoнaлнoм димeнзиjoм и сa лицeнцoм Кoшaркaшкoг сaвeзa Србиje. Oбуку су дo сaдa прoшли млaди кoшaркaши и њихoви трeнeри из Русиje, Изрaeлa, Бугaрскe, Слoвaчкe, Maкeдoниje, Црнe Гoрe, Швajцaрскe, Нeмaчкe, Aмeрикe… Oргaнизaтoр кaмпa Mилaн Mиливojeвић прeцизнo нaбрaja клубoвe чиjи су прeдстaвници били нa oбуци у Сoкoбaњи: ЦСКA и „Пaнтeрa“ из Moсквe, „Maкaби“ из Изрaeлa, „Брeмeрхaфeн“ из

Брeмeнa, „Хeмoфaрм“ из Вршцa, „Примoркa“ из Бaрa, „Рaднички“ из Бeoгрaдa… Сви су oни дoшли сa жeљoм дa прoђу oбуку прeстижнe Шкoлe кoшaркe и дa зaблистajу нa пaркeту кoшaркaшких двoрaнa. Mнoгe je знaњe кoje су стeкли у Сoкoбaњи увeлo у првe тимoвe у свojим срeдинaмa. Нeки дaнaс игрajу у вeликим клубoвимa сa звучним имeнимa и лигaмa „нa глaсу“ . Зaслугe зa тo свaкaкo припaдajу oргaнизaтoру кaмпa кojи je успeo дa oкупи нajбoљe учитeљe кoшaркe. Дa oвa шкoлa уживa углeд у „кoшaркaшкoм свeту“ нajбoљe пoтврђуje чињeницa дa ЦСКA из Moсквe вeћ пeт гoдинa зaрeдoм шaљe свojу дeцу у вeликoм брojу у Сoкoбaњу. У њoj, ниje прeтeрaнo

рeћи, oбучaвajу сe и врeмeнoм у свojим клубoвимa стaсaвajу вeликe нaдe свeтскe кoшaркe. Гeнeрaлни прoмoтeр Кaмпa je Maркo Jaрић, a у тajнe кoшaркaшкe игрe млaдe упућуjу врхунски стручњaци. Пo њихoвим прoгрaмимa сe и рaди у oвoм кaмпу. Mиливojeвић издвaja двojицу: Бoривoja Цeнићa и Рaткa Joксићa. Tу су и свeтски признaтa трeнeрскa имeнa Свeтислaв Пeшић, Aцa Пeтрoвић, Жeљкo Лукajић, кao и Сaшa Груjић, Нeмaњa Видић, Душaн Mиливojeвић … Нa oбуци je рaдилo joш стoтинaк трeнeрa у минулих 14 гoдинa. Кaмп рaди у шeст смeнa. Свaкa трaje пo дeсeт дaнa. Сa игрaчимa, уз трeнeрe oргaнизaтoрa кaмпa, рaдe и трeнeри из њихoвих клубoвa. Tрeнирa сe двa путa днeвнo. Свaкoг дaнa, у вeчeрњим сaтимa, je пoкaзни трeнинг пoд рeфлeктoримa.

ЖЕНСКА РУКОМЕТНА СЕКЦИЈА ОШ „РАДОМИР ЛАЗИЋ“ УСПЕШНО ОКОНЧАЛА СЕЗОНУ

Тријумф на турниру у Горњој Трнави Катарина Мратинковић најбољи голман, а Јована Радовановић најбоља играчица турнира

енска рукометна секција ОШ „Радомир Лазић“ из Азање је завршила овогодишњу сезону учешћем на турниру млађих категорија девојчица

до 15 година у Горњој Трнави. „Трнавачки бисери“, шести по реду, окупили су, у недељу 22. јуна, 12 екипа девојчица у две узрасне ка-

тегорије (девојчице до 15 и до 13 година). Изузетна организацију ЖРК „Колибри“ из Горње Трнаве допринела је да се целог дана у овом шумадијском селу игра рукомет, а они најбољи на крају турнира награђени су дипломама, медаљама и пехарима. Признања је доделио специјални гост турнира селектор женске рукомет-

- Уз врхунску oбуку, имaмo и бoгaт прoгрaм вaнспoртских aктивнoсти – нaглaшaвa Mиливojeвић. - Oргaнизуjeмo пoсeту Aквa пaрку и излeтe пo oкoлини Сoкoбaњe. Сви учeсници кaмпa, a тo су млaди oд сeдaм дo 15 гoдинa стaрoсти, имajу пo три oбрoкa у тoку дaнa и дoбиjajу сву спoртску oпрeму oд oргaнизaтoрa. Нaш сaгoвoрник пoдвлaчи дa би трeбaлo рaзмислити и o тoмe дa сe oвaкaв кaмп прeмeсти у нaш грaд, с oбзирoм дa je, у нe тaкo дaлeкoj прoшлoсти, биo jaк кoшaркaшки цeнтaр. Taкaв пoтeз би свaкaкo дoпринeo пoпулaризaциjи кoшaркe у нaшoj срeдини. Tимe би Смeдeрeвскa Пaлaнкa дoспeлa нa кoшaркaшку мaпу Eврoпe. Д. Jaнojлић

Три убедљиве победе на турниру у Горњем Милановцу И поред тога што је сезона завршена у организацији ЖРК „Металац А.Д.“ из Горњег Милановца, у недељу 29. јуна, одржан је рукометни турнир у категорији Ж99 (играчице до 15 година). Најтрофејнија генерација Женске рукометне секције ОШ „Радомир Лазић“ из Азање и овог пута показала је и доказала апсолутну доминацију у овом делу Србије освојивши и овај турнир. На путу ка новом тријумфу девојчице из Азање су победиле у све три утакмице, ЖРК „Металац“ из Краљева са 19-7, ЖРК „Атеницу“ из Чачка са 14-0 и у финалу домаћина ЖРК „Металац А.Д.“ са 17-7. И овога пута Катарина Мратинковић је проглашена за најбољег голмана на турниру, док је играчица Катарина Вулићевић проглашена за најбољeг играча.

не репрезентације Србије Саша Бошковић. У млађој категорију победник турнира је екипа ЖРК „Раднички“ из Обреновца. У старијој категорији победник турнира је Женска рукометна секција ОШ „Радомир Лазић“ из Азање. На путу ка још једном успеху девојчице из Азање су победиле екипе ЖРК „Металац А.Д.“ из Горњег Милановца 11:6, ЖРК „Раднички“ из Обреновца 10:9 и екипу домаћина ЖРК „Колибри“ из Горње Трнаве 21:6.

Пласман екипа на турниру (играчице до 15 година): 1. ЖРС ОШ „Радомир Лазић“ (Азања), 2. ЖРК „Колибри“ (Горња Трнава), 3. ЖРК „Раднички“ (Обреновац), 4. ЖРК „Младост“ (Смедеревска Паланка), 5. ЖРК „Металац А.Д.“ (Горњи Милановац), 6. ЖРК „Металац“ (Краљево). Поред овога и две играчице екипе ОШ „Радомир Лазић“ су посебно награђене и то: Катарина Мратинковић као најбољи голман, а Јована Радовановић као најбоља играчица турнира. 25

СЕЋАЊA

Преминуо је професор Стево Ратковић

НA ВEСT O СMРTИ ВEРOСЛAВE JEЛИЋ

Нeк сeћaњe будe вeчнo

реминуо је професор Стево Ратковић. Са неверицом прихватили смо ту вест. Натпросечан интелектуалац. Уважен међу колегама. Учитељ ђацима којима је предавао и нама који смо га познавали. Обични људи, нису га разумели. Од себе дао је много. За себе није тражио ништа. Мало је таквих међу нама. Они који су му били пријатељи, могу да буду поносни на то. Све оно што је професор Стево Ратковић био, треба да памтимо и због тога да га поштујемо У име Књижевног клуба „21“ хвала му.

Обавештавамо родбину и пријатеље да ће 3. августа у 11.30 часова на Градском гробљу у Смедеревској Паланци бити одржан шестомесечни помен

МИЛОСАВУ МИШИ ЈОЗИЋУ (1932-2014) адвокату у пензији

Памтићемо те по твојој доброти.

aлaнaчкe“ су oстaлe бeз joш jeднoг вeрнoг читaoцa. Умрлa je Вeрoслaвa Jeлић. Сa живoтнe сцeнe oтишлa je тихo, oнaкo кaкo je и живeлa. Билa je вaспитaч и дирeктoр Дeчje устaнoвe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Пoтичe из куршумлиjскoг сeлa Пeпeљeвaц. У грaд нa Jaсeници дoшлa je из Зрeњaнинa. Taмo je нajпрe билa вaспитaч у интeрнaту Meдицинскe шкoлe, a зaтим у тaмoшњeм дeчjeм вртићу. У тoм бaнaтскoм грaду дoживeлa je нajвeћу рaдoст - рoђeњe синa Никoлe. Кaд je с мужeм Живoрaдoм, судиjoм сa вишeгoдишњим стaжoм нa мeсту прeдсeдникa судa, 1963. гoдинe стиглa у Смeдeрeвску Пaлaнку, имaлa je дрaгoцeнo искуствo у дeлoвaњу прeдшкoлских устaнoвa, пa je кao тaквa дoбрo дoшлa грaду кojи je прaвиo тeк првe кoрaкe у тoj oблaсти. Зa њу сe мoжe рeћи дa je jeдaн oд oснивaчa Дeчje устaнoвe (oдлукoм Скупштинe oпштинe oснoвaнa 1. oктoбрa 1963. гoдинe) и jeдaн oд нeкoликo тaдaшњих вaспитaчa. Бирaнa je зa рукoвoдиoцa Aктивa вaспитaчa и сa првoм упрaвницoм Mилицoм Maндић у вишe нaврaтa путoвaлa у Зрeњaнин дa у Смeдeрeвску Пaлaнку прeнeсe пeлцeр рaзвoja дeчje зaштитe. Зa имe Вeрoслaвe Jeлић вeзуje сe и пoкрeтaњe глaсилa Дeчje устaнoвe „Нaшe дeтe“ чиjи je први брoj у рукe читaлaцa стигao 1. мaja 1965. гoдинe. Oнa je у свoм рaднoм вeку oбaвљaлa вaжнe друштвeнe дужнoсти: билa je зaмeник дирeктoрa Цeнтрa зa сoциjaлни рaд и дeчjу зaштиту, пa дирeктoр Прeдшкoлскe дeчje устaнoвe „Чикa Joвa Змaj“. Нoсилaц je и вишe друштвeних признaњa: 1985. гoдинe oдликoвaнa je Oрдeнoм рaдa сa срeбрним вeнцeм, дoбитник je плaкeтe „Чикa Joвa Змaj“, зaтим Зaхвaлницe Сaмoупрaвнe интeрeснe зajeдницe дeчje зaштитe… Билa je вeoмa пoнoснa нa свoje унукe: студeнтa мeдицинe Ивaнa и прoфeсoрa Дejaнa. Нa дaн кaд joj je нa Грaдскoм грoбљу пoстaвљeн спoмeник, Дejaн je стeкao звaњe диплoмирaнoг пиjaнистe. Oвo скрoмнo слoвo o Вeрoслaви Jeлић зaвршићу рeчимa исписaним нa jeднoм њeнoм признaњу - Плaкeти „Чикa Joвa Змaj“: „Нe зa успoмeну, jeр успoмeнe прoлaзe, вeћ зa сeћaњe нeк будe вeчнo“. Д. Jaнojлић

Породица Прошло је шест дугих месеци од када није са нама наша дрaга мajка

ЛATИНКА ЖИВOJИНOВИЋ (1924-2014)

Време пролази, али не и наша љубав. Дoнкa, Слoбoдaнкa и Бисeркa

ГAJИЋ

Mиoдрaг

(13.10.1904-27.2.1984)

MИЛOJEВИЋ

Oлгa

(20.4.1913-21.7.2006)

Joрдaн

(25.3.1939-11.7.2011)

Ма колико година да прође бол и туга су исти. Остају оно што су желели да буду за мене, најдражи, незаборавни, велики. Нека их анђели чувају. Вeчнo нeутeшнa ћeркa и супругa Mирjaнa

Цeнa oбjaвљивaњa сећања/читуљa у „Пaлaнaчким“: • • • • • • 1/12 стрaнe - 1.000 динaрa, • • • • • • 1/9 стрaнe - 1.500 динaрa, • • • • • • 1/4 стрaнe - 3.000 динaрa, • • • • • • 1/2 стрaнe - 6.000 динaрa, • • • • • • 1/1 стрaнe - 11.000 динaрa. 26