Palanacke br 178-179 by Palanacke Novine

Број 178-179 Сваког 1. и 15. у месецу Година VIII • 29. 12. 2014. Цена 50 динара

Мајкл Девенпорт у Паланци

Србија има третман чланице ЕУ Страна 5

Проф. др Бошко Војновић председник Надзорног одбора Болнице

Расипају, а говоре о штедњи Стране 8 и 9

У име народа

Посланик зацрнео Паланку

Стране 6 и 7

Познати Паланчани: Александар Саша Јелић

Шала као основ живота

Стране 16 и 17

А од „Деда Мраза“…

рађани Србије од актуелне власти добиће специјални новогодишњи поклон - инфлацију, сиромаштво и бесперспективност. Чињеница је да ни претходни режими нису били дарежљиви према сопственом народу, па је живот у Србији, како је време пролазило, бивао све тежи, али ова власт је, дефинитивно, прекардашила у селективном стезању каиша. Елем, у „Деда Мразовом“, новогодишњем пакетићу наћи ће се никад слабији динар, насилно смањене плате и пензије, огроман јавни дуг, „мртва“ привреда, штрајкови и улични протести, видљиви политички заокрет ка Русији (и Кини) и слатка обећања о бољем животу - „кад на врби роди грожђе“. Наведене чињенице, као и са-

Хитво

сло

знање да је наша куповна моћ у последњих годину дана опала за, невероватних, 30 процената, намећу питање: Ко је аутор хорора који живе грађани Србије? Имајући у виду да „риба мирише од главе“, одговор није непознат. Најновија заблуда просечног српског гласача зове се Томислав Николић. Некадашњи дрчни шовиниста, данас притајени националиста и нескривени русофил, успео је, уз огроман допринос претходне владајуће гарнитуре, да победи на председничким изборима и за кратко време уништи све што је преостало у Србији.

У „Деда Мразовом“ новогодишњем пакетићу наћи ће се никад слабији динар, насилно смањене плате и пензије, огроман јавни дуг, мртва привреда, штрајкови и улични протести, видљиви политички заокрет ка Русији (и Кини) и слатка обећања о бољем животу - „кад на врби роди грожђе“. „Нада умире последња“, па су се економски исцрпљени грађани „упецали“ на, понуђену, сламку спаса, која је за кратко време постала тег који вуче на дно. На жалост, само у Николићевој умишљеној Србији отварају се нова радна места, све је стабилно, безбедност грађана никад боља, а односи са развијеним светом савршени.

Хитто фо

На жалост, само у Николићевој „српској бајци“ стиропор се, волшебно, претвара у удобну кожну фотељу. Стварно је крајње време да се председник ове државе - уозбиљи. Или повуче!!! Заправо, све у вези са њим је на стакленим ногама, од факултетске дипломе до цркве у Бајчетини, од викендица на Сави до протежирања имућног сина за градоначелника Крагујевца, од станчуге у елитном делу Београда до Фондације „Прве даме“… Чак и он сам, често, на тим стакленим ногама се клати, па мора да - седне. Али ни тада не престаје да говори свашта, па смо још увек згрожени шта је све, недавно, видно омамљен „Бајчетинком“, напричао премијеру Кине. Председник Републике Србије, Томислав Николић, буквално је схватио шалу „ракија connecting people“, па је користи као дипломатско средство. Неко озбиљан, ако таквих има у његовој близини, морао би да му објасни да државнички посао није кафанско трачарење. Очигледно је да Томислав Николић место председника државе доживљава као „последњих пар година до пензије“, користећи државне ресурсе за лично и породично уживање. Као такав поприлично штети грађанима Србије, али и рејтингу српског премијера. Не желим да прогнозирам када ће се „политички син“ јавно одрећи „блудног“ оца, али чини се да тај дан није далеко. „Порасло дете…, осамосталило се…“

Снешко у „Руднику“ То и не би вест за новине била, да Белић није сав од секундарних сировина. Солитер „Рудник“ његов је стан, па зове децу да није сам.

Срећна Нова 2015. Редакција „Паланачких“, „Паланачке хронике“ и „Паланачке телевизије“ свим читаоцима и гледаоцима жели здравље и личну срећу у Новој 2015. години. Лепо проведите божићне и новогодишње празнике!!!

АКТУЕЛНО

29. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Буџет за 2015. 999.550.881,00 динара Н

а 29. седници Скупштине општине одборници су се, углавном, изјашњавали о предлогу одлука утврђених на 66. седници Општинског већа. Тако је усвојена Одлука о буџету Општине Смедеревска Паланка за 2015. годину, који је пројектован на 999.550.881,00 динара. Значајна средства планирана су за основно и средње образовање, око 90 милиона динара, као и за рад Предшколске установе, 130 милиона динара, тако да ни убудуће неће бити листа чекања. Одборници су усвојили и Одлуку о изменама Статута Општине Смедеревска Паланка, и, са тим у вези, Одлуку о Општинском

правобранилаштву Општине Смедеревска Паланка, усаглашену са новим законом. Сходно новим законским решењима, уместо Општинског јавног правобраниоца, који је биран на четири године, убудуће ће, на мандат од пет година, бити биран Општински правобранилац. Посебно значајна одлука, коју су већином гласова усвојили одборници на 29. заседању Скупштине општине тиче се измена и допуна Одлуке о локалним комуналним таксама, која, између осталог, подразумева да се за сваки започети квадратни метар површине – репетитора за телекомуникацију, телефонских говорница, скела и друге

монтажне грађевинске опреме, телевизијских репетитора, али и трафо-станица, електричних нисконапонских, телефонских, КДС стубова, стубова за пренос каблова и опреме кабловске телевизије и телекомуникационих уређаја, стубова и далековода, наплаћује локална комунална такса. Овим је омогућен прилив од 10 милиона динара у општински буџет, а таксу ће морати да плати и Електродистрибуција, која до сада није плаћала заузеће јавних површина на подручју наше општине. Председник Општине, Радослав Милојичић Кена, замерио је одборницима опозиције због тога што нису гласали за усвајање ове одлуке, која доноси средства у општински буџет, и омогућује сервисирање дугова, од којих неки датирају из времена пре двехиљадите године, већ су ставили страначке интересе

ДЕЛЕГАЦИЈА БРАТСКЕ ОПШТИНЕ ШКОФЈА ЛОКА У ПОСЕТИ СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Договорено унапређивање сарадње У име Жупана маг. Михе Јешеа делегацију је предводио амбасадор за односе са нашом општином, Војко Гантар

елегација братске Општине Шкофја Лока, из Словеније, посетила је Смедеревску Паланку са циљем да се прошири и унапреди са4

радња између две братске општине. У име Жупана Шкофја Локе маг. Михе Јешеа делегацију је предводио амбасадор за односе са брат-

ском Општином Смедеревском Паланком, Војко Гантар. Господина Гантара, пензионисаног пилота - пуковника у бившој Ју-

изнад заједничких интереса свих житеља наше општине. Иначе, данас усвојена Одлука о буџету Општине Смедеревска Паланка за 2015. годину, Одлука о изменама Статута Општине Смедеревска Паланка, као и одлуке о општинским административним таксама и изменама и допунама Одлуке о локалним комуналним таксама, прошле су процедуру јавне расправе, у складу са одредбама Закона о локалној самоуправи. На овом заседању пред одборницима су се нашле и две додатне тачке, Предлог одлуке о приступању изради стратегије етно и сеоског туризма на подручју наше општине, и Предлог о измени одлуке о покретању процеса ликвидације у ЈКП „Паланка сервис“, а поменуте одлуке одборници су усвојили већином гласова.

гословенској народној армији, иначе великог пријатеља Србије и Смедеревске Паланке, примио је заменик председника Скупштине општине, Живко Петровић са сарадницима. У пријатељском разговору Војко Гантар је домаћинима предао специјално писмо и поклоне Жупана Шкофја Локе председнику Општине Смедеревска Паланка Радославу Милојичићу Кени, који је због прехладе био спречен да лично угости високу делегацију из Словеније. Договорено је да се унапреди сарадња најпре на пољу културе и образовања, као и динамика обостраних посета поводом значајних датума у обе средине.

АКТУЕЛНО

МАЈКЛ ДЕВЕНПОРТ У ПАЛАНЦИ

Србија има третман чланице ЕУ - Смедеревска Паланка је мали град, али житељи наше општине недвосмислено знају да је Европска унија прави пријатељ Србије - рекао је председник Општине Радослав Милојичић

астанком са председником Општине Смедеревска Паланка, Радославом Милојичићем Кеном, започела је посета Смедеревској Паланци амбасадора Европске уније у Србији, господина Мајкла Девенпорта. Амбасадор Девенпорт, председник Општине Милојичић и директор Канцеларије Владе Србије за помоћ и обнову поплављених подручја, Марко Благојевић, обишли су затим породице угрожене мајским поплавама, чији су домови обновљени средствима Европске уније. Ова домаћинства су, такође, добила намештај и основне кућне апарате. После посете породици Живковић, којој су данас предати кључеви од нове куће, као и породицама Кајтазовић, Палић и Добријевић, амбасадор Девенпорт, Марко Благојевић и њихов домаћин домаћин, Радослав Милојичић, дали су изјаве за медије у којима се између осталог каже: - Морам најпре да се захвалим свим људима који су помогли грађанима Смедеревске Паланке. Пре свега господину Девенпорту и Европској унији. Они су нам упутили највећа финансијска средства, 350.000 евра. 200 хиљада евра за обнову највише оштећених кућа, односно за 20 дома-

ћинстава, као и за изградњу три нове куће. Добили смо и 150.000 евра за помоћ породицама које су претрпеле штету на пољопривредним објектима или у производњи хране. Ово је други пут за 15 година да Смедеревска Паланка има овакав проблем, да буде погођена поплавом. Људи у овом делу града живе у сталном страху од падавина и невремена. Са господином Девенпортом разговарали смо и о решењу тог проблема. Још једном захваљујем у име свих грађана Смедеревске Паланке на овој помоћи, јер не бисмо успели без помоћи Европске уније да овај проблем решимо. Смедеревска Паланка је мали град, али житељи наше општине недвосмислено

знају да је Европска унија прави пријатељ Србије - изјавио је председник Општине Радослав Милојичић Кена. - Хвала вам господине председниче, а захваљујем и свим представницима медија који су данас овде – рекао је на почетку своје изјаве амбасадор Девенпорт, и наставио: - Драго ми је што смо данас били у прилици да се видимо са људима који се враћају у своје нове или обновљене куће. Наравно реконструкција и рехабилитација приватних кућа је веома компликована ствар. У ово су уложени заједнички напори представника општине, Канцеларије Владе Србије за помоћ поплављеним подручјима, бројних партнера и извођача, такође Данског савета за избеглице - који је одиграо велику улогу у реализацији овог пројекта. После мајских поплава, из фондова Европске уније на подручју Србије обновљено је више од 600 кућа, а више од 85 нових кућа је изграђено. Ми ћемо наставити са финансирањем оваквих пројеката, и када је реч о обнављању поплављених кућа, и када се ради о превентивним мерама, против нових поплава. За све то, издвојили смо више од 170 милиона евра, из предприступних фондова као и из других фондова, и фонда солидарности. У овом контексту мислим да је битно да истакнем да је Србија

третирана као чланица Европске уније. Европска унија је највећи партнер Србије, не само у овој борби против последица поплава, него и у свакој другој области у којој имамо сарадњу. Марко Благојевић је подсетио да је до сада у Србији исплаћена помоћ за преко 17.500 породица, чија су домаћинства претрпела штету у поплавама. Благојевић је истакао да до сада исплаћена помоћ износи преко четири милијарде и двеста милиона динара, од чега је оштећенима у Смедеревској Паланци исплаћена помоћ за преко 500 породица. Он је и нагласио да ће убудуће посебна пажња бити поклоњена изградњи система за заштиту од будућих поплава. Девенпорт и Благојевић су, у пратњи домаћина обишли и фабрику намештаја „Извор Стил Панел“, такође страдалу у поплави, којој су уручене машине - дар Европске уније. Боравак Мајкла Девенпорта у Општини Смедеревска Паланка завршен је посетом стоваришту „Рудник“, где су испоручени пакети сточне хране. Европска унија обезбедила је око 350.000 евра помоћи Смедеревској Паланци за обнову и изградњу оштећених кућа за укупно 23 породице, и подршку за три предузећа и око 700 пољопривредника. П. Н.

У ИМЕ НАРОДА

Посланик зацрнео Паланку Узрок мрака у већини паланачких улица, као и блокаде рачуна Предшколске установе „Чика Јова Змај“ и „Водовода“, што значајно отежава пословање ових предузећа, је политичка кратковидост једног човека - лидера паланачких Напредњака и народног посланика др Дејана Нектаријевића

Др Дејан Нектаријевић

рича о дугу за струју Општине Смедеревска Паланка, због кога, поред осталог, већ месецима не функционише улична расвета у већем делу града, у последње време је толико исполитизована, за скупштинском говорницом и на друштвеним мрежама, да је за многе готово непрозиран објективни сплет околности. Најпре, многи заборављају да је новчани износ који Општина треба да измири настајао годинама. - Тај дуг је стваран још од деведесетих година. Свака власт га је по мало стварала, у тешким временима. Сматрам да ЕПС то није смео да нам уради, односно да ово учини грађанима наше општине објаснио је недавно Петар Јелић, заменик председника Општине, подсетивши да су, непотписивањем репрограма од стране „Електродистрибуције“, више од пет месеци блокирани рачуни Предшколске установе „Чика Јова Змај“ и „Водовода“. Са друге стране, како се могло чути за скупштинском говорницом на последњем заседању локалног парламента у изјави председника Општине, Радослава Милојичића Кене, дуг за последње две године износи око 60 милиона динара, а актуелно руководство је уплатило чак 10 милиона више од тога, што, ако ништа друго, показује јасну намеру да се преостали дуг, из ранијег времена, поступно намири. Мало је познато и то да је руководство Општине Смедеревска 6

Паланка пристало на све верзије „Споразума о начину измиривања дуга“, које је ЕПС слао на њену адресу у августу и септембру текуће године. И то, као и претходни податак, показују да актуелно општинско руководство има намеру да и у овако тешким финансијским околностима сервисира заостале дугове. Ипак, иако је ЕПС, у допису упућеном Општини почетком септембра практично пристао на репрограм дуга, до потписивања овог споразума ипак није дошло. Другим речима, Општина је прихватила Споразум који је саставио ЕПС, а онда је ЕПС одбио да исти тај споразум потпише. Поставља се питање, шта је то променило решеност ЕПС-а, да приступи решењу које би му донело измаклу добит? Јер, без потписаног репрограма, ЕПС не може да буде сигуран да ће икада доћи до измакле добити (износ је исувише велик да би могао да буде одједном плаћен), па се поставља питање - да ли је у интересу „Електродистрибуције“ да репрограм не потпише. Многи који за искључивање уличне расвете оптужју општинско руководство такође заборављају да се и Општини итекако дугује. Грађани не плаћају порезе, фирмарине, утрошак воде... Имајући у виду имовно стање грађана, Општина са задршком, узимајући у обзир материјално стање дужника, опрезно приступа наплати.

У једном тренутку, почетком септембра, изгледало је да ће репрограм, који је општинско руководство прихватило, бити потписан и од стране ЕПС-а. На конференцији за штампу, после 59. седнице Општинског већа, председник Општине је то прокоментарисао на следећи начин. - Ми смо морали да пристанемо на потписивање репрограма - нагласио је Милојичић. - Не стоје приче да су дугови застарели, и друге приче, које се намерно пуштају од стране неких политичких организација. Ми последња два месеца просто не дижемо главу, ни дању ни ноћу, како бисмо изашли из овог проблема, који је проблем свих грађана Смедеревске Паланке. Није то проблем који је настао јуче, и није то проблем који ће бити решаван у наредне две или три године, то је вишедеценијски проблем, и гледано уназад, и гледано у будућност. Репрограм подразумева 120 месечних рата, односно десет година. То ће изискивати значајна финансијска средства локалне самоуправе. Са текућом потрошњом и са дуговима за репрограм то ће износити неких 13 милиона на месечном нивоу. То су огромна средства. Ребаланс буџета је дакле рађен због тога. Ми смо испунили све оно што смо обећали „Електродистрибуцији“, и чекамо само њихов потпис, како би нам рачуни били одблокирани. ЕПС до сада није потписао споразум о репрограму. Како се могло чути у изјавама председника, и заменика председника, Општине, у све се умешала политика, или боље речено - један политичар. Реч је о народном посланику Српске напредне странке др Дејану Нектаријевићу који представља Паланчане у парламенту Србије. Према речима Милојичића, народни посланик врши перманентан притисак на пословодство ЕПС-а, да не одобри репрограм дуга, како улична расвета и у буду-

ће не би функционисала. - Народни посланик др Дејан Нектаријевић врши сталан притисак на ЕПС да не прихвате наш репрограм. Он је директно одговоран за ово стање - коментарисао је Радослав Милојичић и на последњој седници Скупштине општине. Са друге стране Нектаријевић је у једној од недавних изјава демантовао овакве тврдње. - Адреса на коју треба да се обратите у вези са уличном расветом је Општина, а не ја – рекао је посланик. Какви би могли бити мотиви изабраног посланика Српске напредне странке, др Дејана Нектаријевића, за овакво понашање? Зашто би грађане Смедеревске Паланке месецима држао у мраку? Па, поменути представник народа једноставно сматра да ће на тај начин срушити легално изабрану општинску власт. Из редова неколицине њему блиских чланова руководства Српске напредне странке у Смедеревској Паланци, „цуре“ приче да би одмах по успостављању њихове власти „било упаљено улично светло“. Ако је то тачно, у граду на Јасеници злоупотребљава се политички утицај, и спроводи се терор над грађанима, који ће то умети да препознају (подсећамо: овде је Милошевић пао још 1996. године). Посланик СНС-а, са чијим се „методама“, како сазнајемо, не слаже ни већина чланова његове странке у Смедеревској Паланци, може да спроводи овај вид „политичке борбе“, из простог разлога што не станује на територији наше општине. Познато је да поменути посланик живи у Београду, да у Паланку само повремено долази, а да се његов стан налази у осветљеном делу града. Свој „политички интерес“ Нектаријевић је очигледно успео да наметне и одборницима Српске напредне странке у Скупштини општине Смедеревска Паланка, који нису гласали за одлуку којом

се паланачкој општини омогућује да од ЕПС-а и других корисника наплати заузеће јавне површине, за стубове, трафостанице и слично – што доноси око 10 милиона динара месечног прилива у буџет – и тако у многоме олакшава исплату поменутих дугова. Ова одлука је ипак изгласана, и без Напредњака. Све у свему, узрок мрака у већини паланачких улица, као и блокаде рачуна Предшколске установе „Чика Јова Змај“ и „Водовода“, што значајно отежава пословање ових предузећа, је политичка кратковидост једног човека - народног посланика др Дејана Нектаријевића. Питање које на крају морамо да поставимо, међутим, није усмерено на процену његове савести. Треба се запитати, каква је то политичка партија, која допушта овакву бахатост једног свог члана. Ово је и питање за председника те партије и актуелног премијера Србије, од кога велики број грађана очекује „светло на крају тунела“, а не овај наручени паланачки мрак. Све док у болницама саветници буду они који се у тој установи не лече, све док министри финансија буду људи који су у Србији тек на „привременом раду“, све док представници народа у Скупштини Србије буду они који не живе у средини која их је изабрала, појаве попут ове о којој смо говорили биће редовна пракса. Остаје да се запитамо - чиме смо све то заслужили? П. Н.

Пaлaнaчкa хрoникa -

нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти, кoмeнтaри нeдeљe… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт…, нa нaшeм сajту www.palanacke.com.

Пoсeтитe нaс!!!

Деда Мраз је негде тамо (уместо новогодишње честитке)

ако ствари стоје, деца, чији родитељи раде у „јавном сектору“ добиће новогодишњи пакетић само уколико им га испоручи Деда Мраз лично. Онај из Лапоније. Према препоруци, коју је Влада Србије упутила свим „субјектима“ који се финансирају из буџета, куповање новогодишњих пакетића означено је као неоправдан трошак, који, ни више ни мање, угрожава економску стабилност прецизно одмереног и непогрешивог програма привредног опоравка. Економско правдање ове одлуке не сме да остави у другом плану њен образовни карактер. Као да је лично домишљати и луцидни Вербић и овде умешао своје прсте: деца у Србији треба да се суоче са истином да Деда Мраз не постоји већ на нивоу јаслица! Што пре усвоје ону познату мантру да је свако ковач своје среће, односно да се не треба ослањати ни на државу, ни на Лапонију, ни на Недођију, утолико пре ће прихватити будућност без социјалних гаранција, свет беспоштедног рада и суровог тржишта. Каже се да капитализам распарчује свет. То не значи да су митови протерани из буржоаског друштва. Напротив, капитализам се веома добро служи митовима. Деда Мраз (некада Свети Никола) је поодавно постао икона либералног света – симулација једнакости и човекољубља, које, у ствари, не може да заживи ни током једног јединог дана у години. Сетите се оног филма у коме Шварценегер уз помоћ свих својих мишића бије битку са другим побеснелим родитељима, да би се докопао последњег непродатог примерка играчке, за свог сина! Поставши маркетиншка форма, Santa Clause у белом свету служи да би се, крајем године, поспешила потрошња. Према томе, позивање на новогодишњу штедњу, које долази,

ни мање ни више, него из уста првог од свих домаћих вебероваца, као да, парадоксално, спутава отварање домаћег тржишта. Како ћемо поспешити производњу, ако се манемо новогодишњег „расипништва“. Родитељи, који ће уместо синдикалног Деда Мраза убудуће сами куповати поклоне за своју децу, мораће да се помире са тешком јануарском оскудицом. А иду и други празници. У ствари, само наивнима, или онима који се, као Динкић, праве да су наивни, промиче да савремени, глобализовани капитализам не хаје за „равномерни развој“. На једном делу света се производи, а они који производе не морају да буду истовремено и потрошачи, јер је та јефтино произведена роба намењена другим деловима света и другачијим купцима, који то могу да плате. Самим тим, могуће је претворити комплетне државе,

ња народног незадовољства, то неће поремитити план поступног преузимања свих националних ресурса, којима ће на крају наредне године господарити велике комланије, капитал без лица и срца. Преузето је национално банкарство, следи „приватизација“ ЕПС-а, Телекома, а потом долазе на ред јавна предузећа и установе. Када све буде готово, имаћемо још само преосталу државну бирократију, са задатком да чува овај систем беспоштедне пљачке народних ресурса, и да поспешује веру у оправданост поменутих „приватизација“ – баш као што нам је пре неколико дана обећао српски Вебер лично. Уколико било ко избије на површину, ношен протестима гладних и обесправљених „губитника транзиције“ – сместа ће бити анулиран, добро оркестрираном медијском хајком, а нису искључене ни друге мере. То зна и наш Велики Реформатор,

Уколико 2015. и дође до значајнијег изражавања народног незадовољства, то неће пореметити план поступног преузимања свих националних ресурса, којима ће на крају наредне године господарити велике компаније, капитал без лица и срца. Преузето је национално банкарство, следи „приватизација“ ЕПС-а, Телекома, а потом долазе на ред јавна предузећа и установе. Када све буде готово, имаћемо још само преосталу државну бирократију, са задатком да чува овај систем беспоштедне пљачке народних ресурса, и да поспешује веру у оправданост поменутих „приватизација“ - баш као што нам је пре неколико дана обећао српски Вебер лично. па чак и веће регије у бесцаринске зоне, у којима су радницима забрањени одмори (дневни, недељни и месечни), право на боловање, где им се исплаћују минималне плате. Ускраћивање пакетића само је најочигледији корак овакве политике (коју, да се одмах разумемо, не спроводи само ова влада, него и многе владе од раније – иако се садашњим „веберовцима“ мора признати да су у том послу и више него ревносни). Без цинизма и сарказма, не желећи да будемо духовити, одустајући чак и од црнохуморне варијанте новогодишњих честитки, упутићемо овим поводом један поглед ка будућности: извесно, ни наредне године, ништа се битно неће променити. Свакако, биће протеста на улицама, а можда и озбиљнијег „нарушавања јавног реда и мира“. Па ипак, уколико 2015. и дође до значајнијег изражава-

и зато самоуверено изјављује да га никакви протести неће поколебати. Обхрвани проблемима године на измаку, вероватно нећемо имати времена да деци објашњавамо да је Деда Мраз негде тамо, да је то прича у којој ми више не станујемо. „Државни пакетић“ заменићемо чоколадом купљеном на пијаци, или неком кинеском пластичном направом (вероватно недоступној кинешчићима). А уколико су нам деца прерасла пакетиће, најбољи новогодишњи поклон је да их научимо да прозру праве намере гордељивих типова који привидно (а у име других) ведре и облаче, и којима се, ето, испунила жеља да буду господари новогодишњег славља. Подигнимо полупуне или полупразне чаше, и верујмо да ће неког првог јануара осванути дан када ће рачуни коначно бити паравнани. У то име ...

ИНТЕРВЈУ

ПРОФ. ДР БОШКО ВОЈНОВИЋ ПРЕДСЕДНИК НАДЗОРНОГ ОДБОРА ОБ „СТЕФАН ВИСОКИ“

Расипају, а говоре о штедњи Истакнути економиста говори о разлозима због којих је Надзорни одбор ОБ „Стефан Високи“ затражио смену в.д. директора др Горана Богдановића

Проф. др Бошко Војновић

ошко Војновић, председник Надзорног одбора Опште болнице „Стефан Високи“, угледни је економиста, професор универзитета и аутор великог броја научних и стручних радова. После завршених студија, најпре је радио у средњој школи, а затим, по стицању виших академских титула, прво магистра а онда и доктора наука (2005. године) – ради у високом школству. Сада је ванредни професор Високе пољопривредне школе у Шапцу, аутор осамнаест књига, уџбеника и монографија, из области економије, туризма и менаџмента, и преко стотину научних и стручних радова. Одборник је у Скупштини општине Смедеревска Паланка. Управни одбор ОБ „Стефан Високи“, затражио је од надлежног министарства, пре више од месец дана, разрешење вршиоца дужности директора, др Горана Богдановића. У јавности се чуло и мишљење Управног одбора, а у више наврата у разним медијима и одговор др Горана Богдановића. У разговору са проф. др Бошком Војновићем, желели смо да сазнамо из ког је разлога Надзорни одбор паланачке Болнице предложио Управом одбору да донесе одлуку о разрешењу Богдановића, и пошаље је Министарству на верификацију. Паланачке: На конференцији за штампу, Богдановић је оспорио ингеренције Надзорног одбора, на основу којих се овај одбор, којим ви председавате, одлучио да од Управног одбора Болнице затражи да разматра смену вршиоца дужности директора. Да ли сте заиста прекршили законске оквире? Проф. др Војновић: Надзор8

ни одбор ОБ „Стефан Високи“, којим ја председавам, свој посао обавља професионално. Ја не стављам ништа испред закона. Ја и чланови одбора поштујемо Закон о здравственој заштити, који регулише како треба да ради Надзорни одбор, како треба да врши надзор над установом, као и шта директор и Управни одбор Болнице треба да раде и која су њихова овлашћења. И директор и Управни одбор треба да надзорном одбору полажу рачуне, а ми имамо обавезу да реагујемо када проценимо да они не раде добро, уколико не раде у складу са законом, или супротно интересима корисника здравствених услуга. Дакле, радећи по закону, ми смо донели одлуке, написали их, потписали и послали их на руке министру, помоћнику министра, државном секретару. Шта више, да бисмо били сигурни у то што радимо, тражили смо да Министарство пошаље комисију за екстерни надзор. Паланачке: Да ли је стигао одговор из министарства? Проф. др Војновић: Они нису дужни да нас информишу. У сваком случају, ми смо обавили оно што нам закон налаже. Јер, ако сутрадан искрсне неки проблем у Болници, нешто озбиљно, Министарство које нас је поставило с правом може да пита: поставили смо надзорни одбор, шта је он радио? Дакле, све је урађено по закону. Имамо ми и два правника у Надзорном одбору, и трудимо се да све урадимо у складу са законом. Паланачке: Ипак, један члан Управног одбора, директор Богдановић и његов саветник, Бабић, на конференцији за медије тврдили су како сте ви прекршили ингерен-

ције. Проф. др Војновић: Нисам гледао ту конференцију за штампу у целини. Предуго је то трајало. На основу онога што сам чуо – они су све своје ставове заснивали на Статуту Болнице. Ми, чланови Надзорног одбора, свој рад заснивамо на Закону. Није тешко проценити шта је старије. У Закону о здравственој заштити, ако се не варам то је члан 138, став 1, стоји да надзорни одбор врши надзор над радом и пословањем здравствене установе. Тиме је све речено. И још је нешто интересантно: на тој конференцији за штампу, колико ми је познато, ни директор,

ству, треба инсистирати искључиво на уштедама, чак и ако то подразумева ускраћивања неких права пацијената? Проф. др Војновић: Када се штеди, неко мора да губи. У овом случају, губе пацијенти. Уколико им онемогућите одређене услуге које су им законом загарантоване, као обавезне, које болница мора да пружи – и за које добија надокнаду од Фонда, онда је то велики проблем. Људи су остали ускраћени за неке здравствене услуге. Са друге стране, наредне године нећете моћи да те услуге од којих сте одустали уврстите у финансијски план, и од Фонда тражите та сред-

ни друга двојица, нису поменули ни једну тачку из нашег дописа министру. Дакле, нису говорили о разлозима којима смо ми образложили захтев за разрешење вршиоца дужности директора Болнице. Они су причали о уштедама. Ја подржавам уштеде, ако оне имају смисла. Али у Болници су се дешавале неке противзаконске ствари, рецимо кршење Закона о јавним набавкама. Паланачке: Поменули смо уштеде. Да ли ви као економиста сматрате да, када је реч о здрав-

ства. Исто тако, ако се штеди, па се користе смештајни капацитети, то може да буде разлог да сутра дође до евентуалног затварања појединих одељења. А то сигурно није циљ ни наше општине, ни суседне Велике Плане. Дакле, Министарство даје новац, и ми треба да се боримо да што више здравствених услуга пружамо, како бисмо подигли квалитет здравства. Тако је ова уштеда – медвеђа услуга. Следећи пут ћемо да добијемо мање пара, а то значи да ћемо опет мање услуга моћи да пружимо. Тиме се жите-

љима наше две општине на дуже стазе онемогућује да буду здравствено збринути. Паланачке: У јавном мнењу присутна је бојазан да можемо да останемо без Болнице? Проф. др Војновић: Да, то се прича. Нама су, на пример, удружења пензионера Велике Плане и Смедеревске Паланке послала допис да имају информације да се нешто дешава на том пољу, и да они нису сагласни да до тога дође. Ми смо им одговорили да ми не располажемо сазнањима, да се ради на затварању Болнице. Обећали смо да ћемо се свим средствима супротставити таквим настојањима уколико их буде. Мислим да би била велика грешка да се то деси. Док смо на овим позицијама, борићемо се против тога, а мислим да то треба да чине и грађани. Болница постоји већ педесетак година, а ми као грађани треба да се боримо да она опстане, и да се у њој пружају још квалитетније услуге, да се набављају нова дијагностичка средства. А чуо сам да је в.д. директора нов апарат, бронхоскоп предао Клиничком центру у Београду, и то без одлуке Управног одбора и без знања и одобрења Надзорног одбора. Чак и да је Управни одбор донео такву одлуку, одговорни руководилац болнице би морао да забрани њено спровођење, чак и по цену да буде смењен. Уколико нема лекара који би радио на том апарату – па пошаљите га на специјализацију, омогућите народу у Паланци да може овде да обави преглед, а не да путује у Београд. Подсећам да је на нашој територији све више оболелих од рака плућа, а в.д. директора Болнице апарат за дијагностику ове болести поклања Београду. Паланачке: Прича се и да су укинуте и многе лабораторијске услуге? Проф. др Војновић: Ја нисам стручњак у тој области, али на основу онога што причају лекари Болнице, лабораторија ради смањеним капацитетом (мислим да се не раде тумор маркери). Ако неко лежи у Болници, тада још може да се нада да ће неке анализе бити обављене.... Паланачке: А грађани који нису лежећи пацијенти морају у приватне биохемијске лабораторије? Проф. др Војновић: Управо тако. Добио сам информацију из Фонда да има много притужби, што је још један од разлога због кога смо ми реаговали. Паланачке: Својеврсну буру у јавности изазвало је и питање колико Болницу кошта ангажовање саветника директора, који долази

из Београда. Проф. др Војновић: Мислим да је то био основни камен спотицања. Болници овај саветник не треба. Прво, у здравственом систему не постоји категорија саветника директора Болнице. Тако овај човек није ни могао да буде ангажован. Никако. То је незаконито. А чак и да је директор имао право да га ангажује, морао је да то уради поштујући одредбе Закона о јавним набавкама. Све што кошта преко 400.000 динара на годишњем нивоу (а што се процењује у случају сваке потребе за јавном набавком), подлеже Закону о јавним набавкама, и захтева одређени поступак. Међутим, то није урађено, а то је по мом мишљењу - кривично дело. Тај човек, саветник, добија, на основу уговора о делу, 73.000 динара накнаду у нето из-

саветника. И сад, када све саберете, плату, пут, доприносе - то би за годину дана било између два и по и три милиона динара, а поступак јавне набавке - услуга саветника није спроведен. Ако поступак јавне набавке није спроведен, уговор Болнице са саветником је ништав по самом закону. Како онда в.д. директора Болнице и даље исплаћује саветника, ако је његов уговор ништав. А што се тиче стручности господина саветника, ми ни дан данас немамо његов ЦВ, нити смо видели његову диплому. Не знамо шта је тај човек по струци. Он је саветник за правна и економска питања. Нико не може да буде истовремено добар стручњак за две потпуно различите области. Најгоре од свега је то што смо ми, као Надзорни одбор, од в.д. директора у више наврата тражили да нам

раду мр Драгану Илићу - Малаги. Одговорно тврдим да је он један од набољих правника у овом делу Србије, једини магистар правних наука у нашем граду! То је човек који је годинама радио у Болници и изузетан је стручњак и још бољи човек. Наравно, мр Илић ће на суду да добије спор са Болницом, и тако ће то Болница опет дебело да плати новцем који би било примереније трошити на побољшање здравствених услуга. И сада, можете мислити - имате човека таквог формата, таквог стручњака, који је као помоћник директора за правна питања, будући да је положио и правосудни испит, могао да заступа Болницу пред судовима, уз то имате и помоћника за финансијско-економска питања - а вама треба неки саветник. Значи 200300 хиљада динара месечно треба

носу, а њему се плаћа и пут и то сопственим приватним аутомобилом, што је такође противправно. За један месец, за који сам успео да сазнам о ком је износу реч (пошто нам в.д. директора не дозвољава увид у финансијску документацију) – то је било око 110.000 динара. Примера ради месечна карта „Ласте“ на релацији до Београда и натраг кошта око 14.700 динара. Узмите сад ону прву цифру, и то уназад, за пет месеци – то је око пола милиона динара, само за пут. Толико не вреди ни цео аутомобил

достави прецизне податке о томе какви су трошкови ангажовања поменутог лица, а директор нам је одговорио да је то у његовој надлежности и да ми немамо права да се мешамо. Чак нам је при том и претио кривичном пријавом, о чему постоји писани доказ. Ако Надзорни одбор нема право да контролише директора, да контролише исплате са рачуна и целокупно финансијско пословање Болнице онда не знам ко има. И то није све. Дошли смо у ситуацију да је в.д. директора отказао уговор о

да се извуче из Болнице, и да се баци на неког саветника, уместо да се потроши на пацијенте. Прича се о штедњи, а овамо се расипа, немилице. Ни ту није крај. Прича се да је господин саветник стално запослен у Београду. Ако је то тачно, како онда може да двадесет и више дана буде овде, а за толико му се плаћају путни трошкови? Да ли је саветник запослен и то је велика непознаница, све у вези овог човека је обавијено велом тајне. П. Н.

ИЗВАНРЕДНИ КОМЕНТАР Пише: Дејан Црномарковић

Пут или странпутица

мајући у виду континуитет анти европских политичких потеза Србија је на најбољем путу да ускоро постане руска провинција. Оне, који су заборавили како је то изгледало некада, требало би подсетити на живот у државама источног блока пре пада Берлинског зида. Млађи, који не памте „оно“ време, срећом имају кога да упитају о томе како су живели људи у државама иза, такозване, „гвоздене завесе“. Нешто налик на то проживели смо и на овим просторима у време санкција деведесетих година прошлог столећа. Волео бих да верујем да у такву будућност неће да нас одведе политика, (лажног) „седења на две столице“, коју покушава да спроведе актуелна власт у Србији. Но, чини ми се да, као у песми „мали човек жели преко црте…“, режим узалудно покушава да имитира Броза, који је био мајстор политичке манипулације и успео је да надигра супротстављене велике силе свог времена. Садашњи председник Николић се, додуше, и не бави превише државом, ужива у самоме себи и свом мандату, као all inclusive туриста на рачун грађана Србије. Уз то, веома „упада у очи“ да је своју породицу одлично ситуирао и позиционирао. Премијер Вучић ме од доласка на власт подсећа на једног нек адаш њ е г другара који је целог живота једно мислио, друго причао, а треће радио, али је све време веома водио рачуна о личним интересима не размишљајући о последицама по друге. Мој бивши другар, захваљујући таквим особинама, изгубио је све важније животне утакмице, па не бих волео да се исто догоди и премијеру у чијим су рукама, у овом тренутку, животи и будућност милиона грађана Србије. Зато и сматрам да није неукусно питати Николића и Вучића, у ком правцу, али стварно, воде државу? Да ли су им „пуна уста“ Европске уније само предјело, за ручак у Кремљу? После неколико веома упечатљивих догађаја, као што су војна парада у част посете руског председника или заједничка војна вежба са Русима, а потом и непромишљена изјава премијера у вези са резолуцијом Европског парламента о Шешељу, чини ми се да са (европског) пута прелазимо на (руску) странпутицу. Све гласније критике из Европе, на рачун српског режима, прете да прерасту и у конкретније политичке захтеве, као што су увођење санкција Русији или признавање независности Косова, питање слободе медија, људских права итд. Комшије Хрвати, као да су једва дочекали да им се понудимо „на тацни“, па су нам експресно најавили да ће додатно условљавати приближавање Србије Европској унији. Са овакве тачке гледишта, европска будућност грађана Србије ће бити, теже остварив циљ, него што је то изгледало пре неколико година. Елем, политика јесте „мутна вода“, а и „живот (често) није фер - и што се пре на то навикнемо - биће нам лакше“. Али, једноставно речено, планета функционише од памтивека на сличан начин. У том смислу много тога зависи и од нас самих.

ДОПРИНОС ПРИВРЕДНОМ РАЗВОЈУ ПАЛАНКЕ

Обука о развоју бренда У

малој сали СО Смедеревска Паланка одржан је семинар, са циљем да полазнике упозна са основним знањима о бренду, односно да представи улогу и значај бренда за развој Општине Смедеревска Паланка. Овај програм обуке, који реализују предавачи Високе школе модерног бизниса из Београда, намењен је пре свега запосленима у Општини Смедеревска Паланка који су одговорни за усмеравање и подстицај локалног развоја, а на обуку су позвани и представници Општинске туристичке организације, као и локални привредници. - Циљ је да се уоче неке препознатљиве карактеристике Смедеревске Паланке, и да на бази тога крене и изградња бренда. Сврха бренда је да привуче људе и скрене пажњу - објаснио је доцент др Александар Дејановић, један од предавача. После дводневне обуке уследило је и истраживање о томе шта грађани Смедеревске Паланке препознају као вредности своје оп-

штине, шта треба мењати, чиме јесу, а чиме нису задовољни, да би се на основу овог истраживања, потом, приступило идентификовању основних елемената бренда Смедеревске Паланке. - Руководство Општине Смедеревска Паланка је сагледало ситуацију, која показује да је раније наша општина имала више брендова, или свега онога по чему је општина била препознатљива. На жалост многи од тих брендова више не постоје - истакао је Славољуб Ђурић, председник СО Смедеревска Паланка. - Овим програмом желимо да, ослањајући се на сопствене снаге, едукујемо један број људи, у циљу да Паланка у блиској будућности изгради свој нови бренд, по чему ће бити препознатљива, и да то допринесе привредном развоју. Након реализације програма, сви учесници добили су посебан сертификат Високе школе модерног бизниса.

ЈП „ПИЈАЦЕ, ЗЕЛЕНИЛО И ЧИСТОЋА“ ПОЧЕЛО НАПЛАТУ ПАРКИРАЊА

Црвена зона 30, а жута 25 динара на сат - Цена дневне карте за све зоне је 200 динара

очела је наплата за паркирање аутомобила у градским зонама. Наплаћивање паркинга ће се обављати по систему који је и раније био примењиван само овог пута за наплату ће бити задужено ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“. Ово Јавно предузеће обавља комуналну делатност одржавања и управљања јавним паркиралиштима у Смедеревској Паланци. Уведен је законски систем наплате

паркинга са могућношћу плаћања паркинг картом или СМС поруком. У зони 1 (црвенa) - 1 сат

паркирања кошта 30 динара, а у зони 2 (жута) - 25 динара. Цена дневне карте за све зоне је 200 динара.

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ФАСАДИ СПОМЕН-КУЋЕ ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА У ВОДИЦАМА

Нова димензија новинарства Водице постају новинарско село

помен-кућа Пере Тодоровића у Водицама, после завршетка фасаде, добила је ново/старо лице. Тим поводом посетили су је генерални секретар Нино Брајовић и председник Извршног одбора Удружења новинара Србије Петар Јеремић. Њима су се придружили новинар „Политике“ Мирослав Лазански и телевизијски стваралац Миодраг Попов. Дочек им је приредило Завичајно-туристичко удружење „Видовача“ на челу с председником Мићом Загорчићем. За ову прилику био је припремљен традиционални „водички астал“ на коме се, уз остале ђаконије, нашла и савијача из црепуље. Гости су потом са својим домаћинима посетили Народни музеј у Смедеревској Паланци, где их је Петар Декић на допадљив и зналачки начин провео кроз сликарску уметничку збирку, приказавши при том и пригодни филм о боравку Француза у овом граду у периоду после завршетка Првог светског рата. По изласку из Музеја гости су прошетали главном градском улицом, попили кафу у „Риму“, а затим се обрели у великој сали Скупштине општине, где је одржана трибина на тему: „Србија између Истока и Запада“. У име локалне самоуправе поздравио их је председник Скупштине општине Славољуб Ђурић, истакавши да се у овој средини већ годинама ради на додатном осветљавању личности и догађаја из завичајне историје. То се ради - истакао је - с циљем да се на те-

мељима прошлости гради будућност. Нино Брајовић, напоменувши да се у Смедеревској Паланци осећа као код куће, подсетио је да се пре пет година прихватио обавезе да се у Водицама подигне спомен-кућа Пере Тодоровића. На чело оперативног тима ставио се Миодраг Мића Загорчић, који је изградњу поменутог објекта довео у завршницу. Ових дана заврше-

на књижевника и новинара не иде на штету његове личности. За нас је значајан као новинар, а његова спомен-кућа у Водицама биће добро место за прикупљање грађе о њему. Жеља нам је да, осим новинарске куће, имамо и новинарско

дина била ледина, односно школски воћњак. Миодраг Попов, захваливши се домаћинима на срдачном дочеку, оценио је да је био последњи тренутак да се Пери Тодоровићу да неко обележје у родном селу. Новинарство овде

пада - сматра он - је наметнута идеја. -Србија треба да је у Србији - додао је. - А оно што се дешава у Украјини представља завршну фазу нечега што је почело много раније. НАТО се шири према Русији коју Запад

на је фасада, постављена грађевинска столарија, а у следећој фази радиће се на ентеријеру. -Овим практично одужујемо дуг великој личности нашег новинарства Пери Тодоровићу, обновитељу и другом по реду председнику Српског новинарског друштва – додао је Брајовић.- Школовао се у земљи и иностранству, савладао неколико језика и сврстао се у део националне елите. Радио је по узору на европске новине и борио се за европски квалитет. Деоба

село, а то су Водице. То је наша даља развојна идеја, јер оно што је радио Пера Тодоровић итекако је вредно за историју српског новинарства. Захваљујући се председнику Скупштине општине Славољубу Ђурићу, затим Нину Брајовићу и Миодрагу Мићи Загорчићу, који су од првог дана у овој акцији, председник Извршног одбора Удружења новинара Србије Петар Јеремић, подвукао је да је на месту где се данас налази спомен-кућа, пре пет го-

- рекао је - може добити нову димензију. У наставку је истакао да паланачки Музеј и оно што он чува, делује импресивно, а да посебно цени то што се у овој средини гаји новинарска реч. Мирослав Лазански је казао да је на делу нови хладни рат Запад - Србија који води ка неком правом рату. Нагласио је да медији доста доприносе српској хистерији, а у то су укључене и неке западне амбасаде. Србија између Истока и За-

дискретно лаже и смеје јој се у лице. Јер, све што јој је Запад обећао, сад је изневерио. Ситуација са Кубе пресликава се на Украјину. Председник Путин је морао да реагује, јер је војна неутралност Украјине питање живота и смрти Русије. Хладни рат у суштини никад није престао, он је трајао. Запад има за циљ промену режима у Москви и довођење на чело Русије неког новог пијаног Јелцина. Д. Јанојлић

5. КОНГРЕС АСОЦИЈАЦИЈЕ СЛОБОДНИХ И НЕЗАВИСНИХ СИНДИКАТА

Паланчанин Александар Поповић - потпредседник За председника АСНС поново је изабрана Ранка Савић

социјација слободних и независних синдиката (АСНС) одржала је 6. децембра у Сава Центру 5. конгрес. Делегати су изабрали нови Главни и Надзорни одбор, као и Статутарну комисију, а усвојили су и нови Статут АСНС, Извештај о раду од 2010. до 2014. године, финансијски извештај од 2010. до 2014. године и Одлуку о преношењу појединих статутарних надлежности Конгреса на Главни одбор АСНС. За председника АСНС поново је изабрана Ранка Савић, док су за потпредседнике изабрани Саша Чолић, Александар Поповић, Радосав Видосављевић и Видоје Шћеповић, за главног менаџера Драган Миловановић, а за генералног секретара Небојша Рајковић. Нова карактеристика 5. конгреса јесте да су све функционере бирали делегати на самом Конгресу, док је досад на Конгресу биран само председник АСНС а остале функционере бирао је Главни одбор. Оваква промена довела је до демократскијег начина избора,

што је резултирало избором млађег кадра. Закључци са 5. конгреса АСНС су да највећи цех транзиције и буразерске приватизације плаћају радници, око 400.000 их има минималну плату, а 200.000 чак и мање, од 15.000 до 16.000 динара. Док, упоредни подаци за протекле четири године јасно указују да је дошло до погоршања стандарда. У 2010. години просечна плата била је 34.000 динара а потрошачка корпа 47.924 динара, а ове године плата је 44.027 динара, а корпа је “тежа” - 65.717 динара. Пад стандарда највише погађа оне на минималцу који је са 90 динара повећан на 115 динара, оцењује се у анализи АСНС и констатује да је у међувремену значајно порастао јавни дуг и дефицит буџета, држава хоће да социјализује губитке, а прети опасност даљег пада стандарда и потрошње, уколико не буде јачања привреде, запошљавања и инвестиција. Активности Асоцијације слободних и независних синдиката, у периоду између два конгреса, од октобра 2010. године до децембра 2014. године, одвијале су се у крајње неповољним условима екстремне економске, социјалне и друштвене кризе. И поред изузетно неповољних економских,

МЛАДИ ИЗ НОВЕ ВАРОШИ НА ОБУЦИ У ИНСТИТУТУ ГОША

Вар за нову шансу Пројекат невладине организације ПЛЕНУМ из Нове Вароши, којим се реализује обука заваривача, финансијски је подржало Министарство за омладину и спорт Владе Републике Србије. Пројекат ће трајати до 20. јануара наредне године

ишегодишње чекање на бироу за запошљавање, довело је четвори-

цу младих образованих људи, из Нове Вароши да срећу и решавање ег-

друштвених, па и политичких околности и услова за рад синдиката АСНС је у периоду између два конгреса била незаобилазан, респектабилан и препознатљив фактор не само на сидикалној сцени Србије, већ и у свеукупним економским, социјалним и друштвеним дешавањима. Поштујући и спроводећи принципе који чине АСНС препознатљивим и различитим од других синдиката, АСНС је, одговарајући на изазове новог времена и прекомпонованог друштва, унела нов приступ и методе у свој рад. АСНС се није задржала само на трдиционалном синдикалном критиковању и примедбама власти и послодавцима, већ је кроз активан приступ настојала да увек понуди и одговарајуће промишљено и одрживо решење, било да се ради о нивоу макро економске или социјалне политике или проблемима у предузећу и установи - изјавио је наш суграђанин, новоизабрани потпредседник АСНС Александар Поповић (најмлађи потпредседник у историји српског синдикализма), иначе председник АСНС-Синдиката Војске Србије. АСНС је на овом Конгресу показао да цени рад и знање и да не подлеже синдикалним стереотипима. Да има утемељење у својим речима, Поповић додаје и ситуа-

зистенцијалних питања, потраже у Центру за обуку заваривача „Института Гоша“ у Смедеревској Паланци. Наиме, како нам је рекао један од њих, координатор пројекта, дипл. правник Мирко Кнежевић, долазак у Смедеревску Паланку и „Институт“ је за њих било једино решење. Они ће овде проћи обуку за ТИГ поступак и заваривање такозваних црних материјала, а обука ће трајати 35 радних дана. Након тога посао ће потражити у земљи или ван ње. Све је почело 24. фе-

цију током мајских поплава у Смедеревској Паланци, када је Синдикат Војске Србије на захтев Горана Дугића из Либерално демократске партије ургирао код министра одбране Братислава Гашића и тражио помоћ коју је наша општина добила у виду потребне опреме за извлачење воде и касније за деконтаминацију земљишта. Показујући тиме да је интерес грађана, и пре свега запослених, АСНС-у испред свих других циљева. Такође, изузетно тешки економски и социјални проблеми у Србији довели су грађане у ситуацију да не могу да остваре елементарна права – право на здравствену и пензијску заштиту. Скоро милион незапослених одавно је изгубило наду у постојање било каквих људских права. О њима у Србији данас мало ко брине. Запослени у страху од губитка посла пристају на све – да раде а не примају плату, да им се не плаћа прековремени рад, да слепо извршавају све наредбе претпостављеног. Жене пристају да не рађају јер им од тога зависи запослење. Зато, Поповић подсећа, да свако без изузетка има право на живот, достојанство, право на рад и сва друга грађанска и политичка права и да је АСНС синдикат који се највише залаже за то да радничка права буду и људска права.

бруара ове године када је група младих предузимљивих људи основала НВО ПЛЕНУМ у Новој Вароши. На конкурсу за спровођење циљева „Националне стратегије за младе“ које је Министарство омладине и спорта Републике Србије расписало у циљу стварања услова за запошљавање, самозапошљавање и предузетништво младих, Удружење грађана „Пленум“ конкурисало је предлогом пројекта „Заваривач 2014.“ Стигао је позитиван одговор, а са њим и средства за финансирање обу-

ке. До стицања дипломе ови момци ће исписивати прве заваривачке варове злата вредне, уз свесрдну помоћ високообучених инструктора „Института Гоша“. „Заваривачка школа Института Гоша“ има вишедеценијску традицију и иза себе више хиљада обучених заваривача, међународних инжењера, технолога и инспектора за заваривање. Знање стечено у „Институту Гоша“ потврду је нашло у привреди Србије и иностраним фирмама. Зорица Матић

ПРЕДСТАВНИЦИ ПЕТ ЕВРОПСКИХ СИНДИКАТА РАЗГОВАРАЛИ У БЕОГРАДУ О ЈАЧАЊУ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ПАРТНЕРСТВА

Свет капитала интересује само профит Данас 250 најбогатијих људи света располаже капиталом који превазилази 2/3 бруто друштвеног производа човечанства

Предводио делегацију Србије. Божидар Тодоровић

Београду је, под покровитељством Европске комисије, а у присуству синдикалних делегација Италије, Шпаније, Пољске, Турске и Србије, одржана завршна презентација пројекта „Како изградити ефективно транснационално партнерство“. Делегацију Србије предводио је потпредседник Самосталног синдиката металаца Божидар Тодоровић, који је уједно и председник Самосталног синдиката Смедеревске Паланке и Велике Плане и челник тог синдиката у „Гоши“. Томе је претходио скуп, одржан у Турској, а у чијем раду су учествовале делегације из пет земаља. Циљ је био да се побољша транснационална комуникација, како међу заинтересованим странама у предузећима (послодавци, запослени и синдикати), тако и у структурама радничких организација које делују на европском нивоу, а залажу се за бољу комуникацију и информисање упосленика. Пројекат „IM.TRA.CO“ почео је дводневним семинаром у Мадриду априла 2014. године, уз учешће по три синдикална представника Пољске, Италије, Шпаније, Турске и Србије. Разматране су основне

информације о правима радника на информисање, посебно у предузећима електромашинске индустрије. Тада су евидентирана главна питања на ову тему. У јуну је одржана радионица у Милану када је акценат стављен на теоретска питања у вези права радника на информисање, али и на практичан део везан за побољшавање вештина у области комуникације и размене информација у предузећима. Радило се и на стратегији побољшања транснационалне комуникације у предузећима и организацији синдиката који делују на европском нивоу. Септембра је у Истанбулу одржан завршни састанак на коме је разматрана анализа спровођења пројекта у различитим земљама с нагласком на „добру праксу“, која се може применити у земљама, где се ради на реализацији тог документа. И на крају, у Београду, у склопу студијске посете, разговарало се, поред осталог, о могућностима наставка сарадње након завршетка поменутог пројекта. Пажња је усмерена на кључне проблеме у изради ефектног система информисања и консултовања радника у електромашинском сектору, које

је презентирала делегација Турске. Представници синдиката Италије бавили су се новим организационим изазовима, Пољске стратегијом транснационалног партнерства, а Шпаније могућностима даљег рада на ефикасној комуникацији међу структурама синдиката и радника. Према речима Божидара Тодоровића, закључено је да се формира заједнички информациони систем, који би се бавио решавањем најбитнијих пробле-

препуштени сами себи, покушавају да се супротставе утицају тог капитала – износи Божидар Тодоровић. - Последњих месеци били смо сведоци великих радничких и синдикалних протеста широм Европе у којима је учествовало на стотине хиљада незадовољних радника. И на сваком су били исти захтеви: смањење рада на одређено време, повећање надница и смањење стажа за одлазак у пензију, с обзиром да се у целој Европи иде

заштите интереси радника. Посебно је било речи о „Фијату“, који за исту врсту посла својим радницима у Италији исплаћује четири пута већу зараду него радницима у Србији. Указано је и на потребу већег синдикалног јединства италијанских и српских синдиката, јер су досадашњи интереси били различити. Италијански синдикати су се бунили што „Фијат“ иде у Србију, јер на тај начин њихови радници остају без посла. А „Фијат“

Европски синдикалисти у Београду разговарали о јачању партнерства

ма и садржао предлоге за њихово решавање, а преко заједничког сајта пласирао широм Европе и супротстављао огромном утицају и интересу капитала. Јер, данас 250 најбогатијих људи света има капитал који превазилази бруто друштвени производ 2/3 човечанства. - И док се страни капитал удружује ради остваривања свог јединог интереса, а то је профит, дотле запослени, посебно у транснационалним компанијама,

на то да се ради до 67 године живота. И синдикати Србије, на протестима које су организовали, указују на то као велики проблем, посебно у металском комплексу. Продужење рока за одлазак у пензију, негативно се одражава и на младе, који су принуђени да предуго чекају на посао. Учесници завршног семинара у Београду дали су подршку Савезу самосталног синдиката металаца у његовом настојању да се

је доласком у Србију, због јефтине радне снаге, у томе видео могућност да повећа свој профит. Један од закључака овог скупа је да ће се италијански синдикат металаца, преко своје Централе, код послодаваца из „Фијата“ борити и да радници у Србији имају бољу зараду и то ће и надаље бити једна од тема за разговоре у склопу јачања транснационалног синдикалног партнерства. Д. Јанојлић

ЗАДИВЉУЈУЋИ НАСТУП „ОТО“ НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА

Велика шанса за сеоски туризам - Пера Тодоровић је историја, али је водичка кисела вода бренд и будућност – истакао Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“ и добитник специјалног признања Београдског сајма

пштина Смедеревска Паланка представљена је на најбољи начин на недавном Међународном сајму етно хране и пића у Београду. Општинска туристичка организација објединила је том приликом производе завичајно-туристичких удружења из Азање, Водица, Глибовца и Влашког Дола. Њима су се придружили етно радионица „Антерија“ из Мраморца, „Вененум апис“ из Ратара, винарије „Маџић“ из Селевца и „Деспотика“ из Влашког Дола, „Воћар „С енд М“ и ресторан „Стари добри домаћин“ из Смедеревске Паланке. Свима њима уручене су захвалнице и друга признања Београдског сајма, а Биљана Поповић из Општинске туристичке организације, као конферансије свечаности уприличене тим поводом у предворју велике сале Скупштине општине, подсетила је да је Задружни савез Србије, у склопу пословно-техничке сарадње са туристичким посленицима Доње Јасенице, издејствовао ударно место за излагање, које је посетио велики број званичних делегација, представници амбасада у Београду и многе личности из јавног живота. Девети међународни сајам етно хране и пића отворила је мини14

старка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић – Бошковић, која је посетила и штанд Смедеревске Паланке. Овај сајам је, иначе, репрезентативна смотра произвођача традиционалних прехрамбених производа, како је изнела Биљана Поповић, намењених првенствено домаћем, а у перспективи и светском тржишту. Реч је о традиционалним, аутохтоним прехрамбеним производима, односно храни и пићу са ужих географских подручја, припремљеним по посебној рецептури. На овом специјализованом сајму било је близу 350 излагача из Србије, Бугарске, Румуније, Италије, БиХ, Републике Српске, Грчке и Русије, односно учесника, који су се представили с преко 1.500 различитих прехрамбених и етно производа. Учеснике и добитнике признања Београдског сајма поздравио је директор Општинске туристичке организације Младен Митровић, подсетивши да је ово било прво учешће на једној међународној смотри етно хране и пића, где се показало да Смедеревска Паланка, има изузетне потенцијале и изгледну шансу за светско тржиште. - Оно што представља посебно задовољство, свакако је изузетан

наступ на овом Сајму – истакао је помоћник председника Општине Родољуб Станимировић.- Наш штанд налазио се у централном делу сајамског простора па тако и „на оку“ бројних посетилаца, који су сви до једног били одушевљени оним чиме смо се тамо представили. На нама је да искористимо шансу која нам се пружа и да не станемо само на томе, већ да развијамо етно и сеоски туризам. Председник Скупштине општине Славољуб Ђурић је, у краћем обраћању присутнима на овој свечаности, подвукао да се права ствар десила на правом месту и у право време. Наступ Општинске туристичке организације, завичајних удружења и других, оценио је величанственим. - То је лепа слика о нама – додао је. - Све нас то, па и ова признања, обавезују да не станемо на томе, већ да идемо напред. Неке наше фирме су дошле до нових

тржишта и на најбољи начин комерцијализовале своје производе. Сада имамо обавезу да ширимо капацитете, да ојачавамо и ширимо производне капацитете. Уз то, и да све потенцијале изнесемо на површину и објединимо их кроз рад завичајних удружења или на неки други начин. Председник ЗТУ „Видовача“ Мића Загорчић, иначе добитник Специјалног признања Београдског сајма, рекао је да водичка кисела вода и водичко лековито блато постају бренд, што треба искористити на прави начин. Навео је да се веома издашан извор минералне воде налази на само 2,2 километра од центра Водица, да у његовој близини па ни широј околини нема чак ни потенцијалних загађивача, што је изузетна предност. -Пера Тодоровић – истакао је Загорчић - припада историји, а минерална вода је будућност Водица.

Бранислав Луковић, проф.

Стални судски тумач за немачки језик ул. Шулејићева бр. 206, Смедеревска Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com

Д. Јанојлић

ЕДУКАТИВНА РАДИОНИЦА НА ТЕМУ ЗДРАВЉА МЛАДИХ

„Јаки и здрави 2“ Канцеларија за младе У Смедеревској Паланци и овим активностима наставља добру сарадњу са Омладином Јазаса Пожаревац, у циљу унапређења свести младих о важности неговања здравих стилова живота и очувања здравља

а ученике све три паланачке средње школе одржана је едукативна радионица на тему здравља младих. То је део пројекта „Јаки и здрави 2“, који партнерски изводе Канцеларија за младе у Смедеревској Паланци и Омладина Јазаса Пожаревац. Радионица је одржана у Свечаној сали Паланачке гимназије уз присуство тридесетак младих, односно из сваке средње

школе по једна група. Радионица се састојала из три

тематска дела, који су се односили - на важност физичке активности по здравље, затим на правилну исхрану и, на крају, на најважније аспекте репродуктивног здравља, у оквиру чега су поновљена и нека основна правила заштите од ХИВ вируса. Радионица је добрим делом про-

текла и у форми дијалога. Канцеларија за младе У Смедеревској Паланци и овим активностима наставља добру сарадњу са Омладином Јазаса Пожаревац, у циљу унапређења свести младих о важности неговања здравих стилова живота и очувања здравља.

ОДРЖАНА 4. РЕДОВНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ПАЛАНАЧКОГ ПУПС-А

Живан Миловић нови председник Општинског одбора Гласало 102 од 110 делегата

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Великој сали Скупштине општине одржана је 4. редовна изборна Скупштина Општинског одбора Партије уједињених пензионера Србије у Смедеревској Паланци. Поред великог броја чланова пензионерске партије, седници су присуствовали и председник Извршног одбора ПУПС – а Милорад Стошић и делегације ПУПС-а из Смедерева и Велике Плане.

У гласању је учествовало 102 од 110 делегата, а за председника Општинског одбора ПУПС – а у Паланци једногласно је изабран Живан Миловић. Нови потпредседници су Стојан Крстић и Гордана Радовановић.

SP ТЕCH АUTО CЕNTАR D.О.О. - Нoвooтвoрeни тeхнички прeглeд зa свe типoвe вoзилa, у сaрaдњи сa ДДOР Нoви Сaд. - Oдлoжeнo плaћaњe зa кoмплeтну рeгистрaциjу. - Промoтивнe цeнe. - Пo пoзиву дoлaзимo пo вaшe вoзилo. - Рaднo врeмe oд 7-17 часова.

Глaвaшeвa бб (прeкo путa шкoлe „Жикица Дaмњановић“), Смeдeрeвскa Пaлaнкa тeл. 026 318 363, o64 429 42 88, 063 803 77 79

Није свака инвалидност видљива Проверавали висину шећера у крви, мерили крвни притисак и телесну тежину и делили пропагандни материјал за очување здравља

Смедеревској Паланци обележен је Светски дан особа са инвалидитетом. Тога су се на веома користан начин подухватили Удружење бубрежних инвалида и болесника Смедеревске Паланке и Велике Плане „Kidney“, Удружење дијабетичара „Плави круг“ и Друштво глувих и наглувих Смедеревске Паланке. Све се то одвијало у просторијама Општинске организације пензионера Смедеревске Паланка под слоганом: „Није свака инвалидност видљива“. „Дођите и проверите своје здравље“ – гласио је позив организатора особама са инвалидитетом, којима је бесплатно проверавана висина шећера у крви, мерен крвни притисак и телесна тежина, уз дељење пропагандног материјала за очување здравља. Д. Ј.

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

АЛЕКСАНДАР САША ЈЕЛИЋ ЈЕ ОМИЉЕНИ ПРОФЕСОР МЕЂУ ЂАЦИМА ПАЛАНАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Шала као основ живота Обављао је више друштвених функција, али ни једну за паре, радио је волонтерски, али не и аматерски, срцем је, ипак, везан за професуру, предаје историју и поносан је на своје родитеље, Надежду и Владислава, и ђаке који блистају на такмичењима: од општинског до републичког

Александар Саша Јелић

ин је просветних радника Надежде и Владислава. Основну школу и Гимназију завршио је у Смедеревској Паланци. Студије историје окончао је у Београду. Прво радно место добио је у Основној школи „Никола Тесла“ у Голобоку. Радио је и у Историјском архиву. Активно се бавио спортом. Предавао је више предмета у Гимназији и Машинско-електротехничкој школи „Гоша“. Професор је историје у Паланачкој гимназији. Омиљен је међу својим ученицима. Обављао је и важне друштвене функције и био на челу управних одбора угледних установа културе и локалног информисања. И то све као нестраначка личност. Срцем је, ипак, везан за професуру у којој постиже и значајне резултате. Поносан је на своје ђаке који су заблистали на општинским, регионалним и републичким такмичењима. Наш саговорник је дипломирани историчар Александар Саша Јелић. Разговарамо у Редакцији нашег листа. Дошао је строго у заказано време. И креће прича: - Кад би се знаменити људи Смедеревске Паланке стрељали, ја бих џабе изгубио главу. Необичан почетак за животну исповест. Али, прича је изгледа једино тако и могла да почне. Искрено и одмерено. Наставља: - Моји отац Владислав Јелић Џоја је учинио за свој град више него што ћу ја икада урадити. Има право. Владислав је био појам радиности, човекољубља, паланкољубља и завичајољубља. Наставља: - Моја мајка Надежда, рођена Здравковић, је трећа генерација Београђана. 16

Као из рукава сипа податке: - У Смедеревској Паланци живи од 1954. године. Значи, већ шест деценија. Предавала је руски, француски и српски језик, ликовно и музичко образовање. Пре четврт века ми се поверила: „Сине, данас се више осећам као Паланчанка него као Београђанка“.

предаје… А онда износи задивљујуће податке из њене животне биографије: - Радила је 52 године у просвети. Од тога 39 година у настави и 13 као испитивач из руског језика, све док није обневидела… Није му предавао ни отац Владислав. Пре него што је отишао

шњим директором Паланачке гимназије Виктором Србуом. Имам три медаље са школских такмичења: бронзану из кошарке, сребрну из атлетике и златну са стонотенисеркама Паланачке гимназије. Дотичемо се његових функција. За њих је карактеристично једно: све су биле неплаћене.

из просвете, предавао је физичко васпитање и образовање. Тако се тада, једноставно и јасно, звао тај предмет. Чиме се све бавио наш саговорник? - Од увек сам волео спорт – предочава.- Играо сам за Кошаркашки клуб „Младост“. У то време сви играчи су били из Смедеревске Паланке. Дакле, деца са нашег асфалта. Био сам и селектор млађих екипа. Пет пута сам ишао на републичка такмичења заједно са сада-

-Радио сам волонтерски, али не и аматерски - подвлачи. Ређа их по сећању: Председник Управног одбора РНО „Јасеница“ и Народног музеја, председник Уметничког савета Биоскопа (15 година), две године члан, а четири председник Уметничког савета Градског позоришта, четири пута, из редова запослених, биран у Школски одбор Паланачке гимназије, обављао дужност уредника филмског програма ТВ „Гоша“, био је повереник међу-

Некадашња екипа КК Младости

И заслужује тај статус. Толико о родитељима и пореклу. Прелазимо на Сашино школовање. - Био сам ђак „Олге Милошевић“, једне од три, тада најмање, Основне школе у граду. По њеном завршетку, уписао сам се у Гимназију „Света Ђорђевић“, данас је то Паланачка гимназија. Опет о мајци, професору руског језика: - Имао сам срећу, иако је била разредна мојој генерацији, да ми не

У гимназијском дворишту. Александар Саша Јелић

народног удружења „Клио“, потпредседник Кошаркашког савеза Подунавско-браничевског округа, три године председник Комисије за избор најбољег паланачког спортисте, екипе и кандидата за животно дело. - Имао сам задовољство и част да држим слово добитницима награде за животно дело Драги Псутки, који је по мени најбољи спортиста који је остао у Паланци, Божидару Коцејићу - Шјору, Сплићанину који је више него везан за Паланку и њен спорт и мом професору, а две године директору Милораду Бајовићу - додаје. Последњих 11 година члан је Драмског студија Гимназије. Као врле чланове помиње и тројицу својих колега: професора у пензији Мирослава Јозића и још увек активног професора Зорана Тодоровића- Тодора, и донедавног директора Гимназије Драгољуба Ђорђевића-Дракчета. У наставку истиче: - Они су синоним за Гимназију: Јозић јер члан Удружења књижевника Србије, а Тодоровић члан УЛУС-а. Професор Ђорђевић је редовно са нама, чак пет пута, ишао у Крагујевац на Републички фестивал гимназијских позоришних остварења, затим у позориште „Дадов“ у Београду, у Ваљево, Стару Пазову и позориште „Масука“ у Великој Плани. Јозићева цела породица је радила у Драмском студију. Његова супруга Вера бавила се костимом. И све троје њихове деце, којима сам предавао и сарађивао приликом припрема академија за дан Школе, светосавских свечаности и позоришних представа, била су радно ангажована у Драмском студију. Ја сам био или асистент редитеља, или инспици-

Рођенданска торта - поклон његових ђака

Играо је за КК Младост. Александар Саша Јелић

јент у представи „Бог“ по тексту Вуди Алена у режији Павла Јозића. То је једина представа која је објединила награде стручног жирија и публике. У разговору обелодањује и функцију помоћника команданта за васпитање и морал елитне јединице 24. инжењеријског пука чији је командант био Драгољуб Лала Миолски. За њега каже да је учинио много за паланачку општину. Руководио је изградњом путева у селима око Смедеревске Паланке. Извео је и позамашне земљане радове на траси којом је Смедеревска Паланка требало да добије прикључак на ауто-пут Београд - Ниш, код Лозовичке чесме. С поносом истиче да је резервни официр. Прву звездицу добио је у

Пехар за најбољег стрелца

Рођенданска торта за разредног

Александар Саша Јелић допричава своју спортску биографију. Из богатог мозаика издваја један детаљ. Заправо подсећа да је, уз остала признања, добио и пехар као најбољи стрелац Друге кошаркашке лиге. Десило се то 1981. године у Великој Плани, после утакмице са „Моравом“. Али, он не би био он, кад не би проговорио искреношћу. „Најбољи голгетер Лиге био је на одслужењу војног рока, а другом кандидату пехар је измакао због тога што је ударио судију“. Следећу у реду за лепо спортско признање био је он, Александар Саша Јелић.

Кад је ушао у учионицу, дочекала га песма: „Данас нам је диван дан, диван дан“… Певали су ученици којима је био разредни. „…Нашем профи рођендан, рођендан“… А онда ново, пријатно изненађење. На катедри је била рођенданска торта. Ученици, сви до једног, на ногама. Био је 22. април 1997. Дан планете и рођендан омиљеног професора.

Школи за резервне официре у Билећи. У јуну, после 31 године, био је у Билећи и Требињу, где је служио војни рок. Даљи ток разговора усмеравамо на ученике, школу и професуру. Саша прича: - Ја изузетно ценим и волим своје ђаке. Мислим да и они цене и воле мене. То је зато што им не стварам желудачну киселину. Оцењивање знања иде од 1 до 5, али ја дајем оцене од 2 до 5. Ђаци мене не воле зато што сам добар предавач, или зато што дајем добре оцене, већ због тога што се и шалим с њима. Шала је основа мог живота. Признајем да мало више волим децу са села, која су, у ствари, ђаци-путници, и женску децу која су рањива. То не значи да не волим и градску децу. Ученици са села редовно долазе у школу и

углавном не касне, за разлику од својих вршњака Паланчана. Често их питам: Где се налази Паланачка гимназија? А онда кажем како се налази лево, од Аутобуске станице идући према Кисељаку. Они се на то слатко смеју. Питамо: Које је све предмете до сада предавао? - Историју, нормално, затим Устав и права грађана, предвојничку обуку и три године ликовну културу у Машинско-електротехничкој школи „Гоша“ - износи професор Јелић. - Своје ученике редовно водим у Галерију модерне уметности, Народни музеј и Историјски архив. Једном годишње имам час када их упознајем са културно-историјским споменицима у центру Смедеревске Паланке. Што се тиче града, највише је, природно, везан за професуру, културу и спорт који сматра делом културе. - Сваки спорт ми је драг срцу. И тако ће бити за навек - зариче се. Десет његових бивших ђака данас су професори историје. Драгољуб Јанојлић

КУЛТУРА

ЗАНИМЉИВА ИНИЦИЈАТИВА ДА СЕ ПУТЕМ СИМПОЗИЈУМА ВАЛОРИЗУЈЕ КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО МИЛУТИНА СРЕЋКОВИЋА

Досегао зенит српске књижевне критике - Потребно је штампати и његов двотомни рукопис „Послови и снови“, што није само дуг, већ и обавеза према професору Срећку - залаже се његов блиски друг и сарадник, књижевник Драгутин Паунић

Богата књижевна заоставштина. Милутин Срећковић

наступајућој години навршава се две деценије од смрти Милутина Срећковића, професора и књижевног критичара. Поред пет одштампаних, у рукописној заоставштини оставио је још десет необјављених књига. Међу њима налази се и његово најпрестижније двотомно дело: „Послови и снови“. Писао је, тако рећи, о свим нашим значајним књижевним ствараоцима. За нас је од посебног значаја књига „Немирења“, која говори о завичајним ауторима, а која је своју промоцију имала 23. новембра 2005. године. Зато ћемо о њој проговорити коју реч више. Књига „Немирења“, која између својих корица, у шест тематских целина, садржи критичке осврте о 36 разнородних аутора, првенствено, из области књижевности, сликарства и позоришта је књига за сва времена. Иако писан у једном дужем, спорадичном, временском периоду, различитим поводима и побудама, или још боље казано: од потребе до потребе, од случаја до случаја – овај завичајни спис – плени једноставношћу и уједначеношћу стилског израза и открива сјајно језичко мајсторство писца, великог читача књига и још већег посматрача живота. Расни интелектуалац Милутин Срећковић, попут народних мудраца, мислио је како прича и шта прича: умео је да оцени и осети

сваку реч и није подлегао њеним заносима. О том његовом урођеном дару и чару казивања, могло би се нашироко и надугачко говорити и писати. Књига „Немирења“, његово последње објављено дело, својим многобројним конотацијама, вишеструко завређује нашу пажњу. Прво, она Смедеревску Паланку (делимично и Велику Плану) из прикрајка књижевне периферије и провинције, по први пут (и то дубоко оправдано) озбиљније утискује у културну мапу Србије. И друго: многе ствараоце о чијим делима пише, условно речено, из тзв. завичајних међа, на велике капије, изводи у шире националне духовне просторе. -Такав крупан и значајан захват, могао је, пре појаве ове књиге, а нарочито њеним штампањем, да учини само Милутин Срећковић, којег, ево, већ 20 година (на велику жалост) нема више међу нама - са тугом у гласу констатује Драгутин Паунић. - Човек који је из нашег завичаја после Другог светског рата, постао први члан Удружења књижевника Србије и његовог Председништва, и писац који је, у поменутом временском раздобљу, први у нас објавио сопствену збирку критичких текстова, изнео је на својим плећима целокупну драму почетка нашег изласка из анонимности, чиме нас је непроцењиво задужио. После Срећковића, на културном

Дневне On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“ на адреси - www.blog.palanacke.com 18

плану бивало нам је све лакше, и могло се ићи – све даље и даље. Јасно је, онда, зашто је паланачка Библиотека понела његово име. Срећковић је често наглашавао како њега не привлаче само књиге, слике и позоришне представе – већ, најпре, људи који стоје иза њих. Јер у животу се често не зна поред кога човек живи. Отуда у његовим књигама толико љубави за сликаре: Драгољуба Вуксановића, Србу Талијана, Мирјану Митровић, Милована Михајловића - Лована, Жилета Мијатовића; писце Велимира Михаиловића, Драгутина Паунића, Радојка Нико-

Д. Паунић: Поред литерарног знања, за Срећковића је живи живот био главни критички критеријум

лића, Љубишу Јовановића и глумце: Љубицу Митровић, Милана Ђурђевића, Радослава Милошевића - Месеца, Јову Илића и Владу Тасића. - Виктор Иго је говорио: Сваки човек има своју Земљу и Францу-

ску, а Милутин Срећковић, поред Србије и Глибовца, имао је своју Паланку - предочава Паунић. - Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, налазећи се у самом зениту српске и београдске књижевне критике, када ће писати о Бранку Миљковићу, Миодрагу Павловићу, Радету Војводићу, Драгиши Витошевићу, Данилу Кишу, Добрици Ћосићу, Матији Бећковићу, Данилу Николићу, Брани Петровићу, Милораду Р. Блечићу, он ће паралелно пратити и рад паланачких и великоплањанских списатеља: Милије Ђорђевића, Радојице Бецића, Милана Симића, Предрага Бајчића, Нене Радуловић, Милутина Алемпијевића, Боривоја Вукомановића, Владе Илића, Ђорђа Радовића, Љубе Миљковића и др. Бавиће се и оним што је написао Никола Владисављевић, поред Воје Новаковића, први домаћи хроничар. „Немирења“ су последња књига, коју је Срећковић приредио за штампу, и да парафразирамо Исидору Секулић, све то је учинио под доста драматичним околностима, када је, услед тешке болести, „држао смрт на длану као малу птичицу“, и када очима није могао да види ни једно једино словце. Разумљиво је, да је од Срећковићевих пет штампаних и десет рукописа у заоставштини, књига „Немирења“, његово „најшареније“ изаткано прозно дело. Јер, поред благонаклоних и ефемерних текстова о једном броју гимназијских професора, пишчевим, иначе драгим и поштованим васпитачима, ту су и огледи о књижевној сатири Миодрага Тодоровића и

Читајте „Паланачке новине“ гледајте „Паланачку телевизију“ на добро познатој адреси - www.palanacke.com

мали трактати о сликарству Светлане Павловић - Џиндо, Миомира Јелића и Драгана Томића, који данас могу да чине част националној књижевној, односно, ликовној антологији. - Милутин Срећковић је крајем прошлог века, у једном врло важном и значајном добу српске књижевности, представљао сам врх њене критике. Највећа особина му је била способност уроњавања у књижевна дела - истиче његов блиски друг и сарадник, књижевник Драгутин Паунић. - Сматрао је да критичар не може да ради свој посао наоружан само књижевним, историјским и филозофским знањем, већ и на основу живог живота. И то је био његов главни критички критеријум. Писао је о многим писцима различитих провенијенција, претежно престоничким. Међутим, сем једног текста Добрице Ћосића (не рачунајући овдашње културне посленике) њега све време од када је отишао у неки бољи свет, нико нигде није споменуо. Београдски књижевни мангупи, врло утицајни на часописе и осталу периодику, одједном су заборавили шта је за њих чинио. Зато предлажем да се у Смедеревској Паланци током 2015., одржи научни симпозијум о његовом животу и раду и, коначно, изврши валоризација књижевног стваралаштва овог ретког човека и писца. Наравно, и да се под „еклер“ одштампа и његов двотомни рукопис: „Послови и снови“. То није само дуг, већ и обавеза према нашем Срећку. Драгољуб Јанојлић

МЕЊАЧНИЦА КРУНА Првог српског устанка 12 Смедеревска Паланка 064/ 616-89-34 (Преда) 065/ 614-03-80 (Миша)

на Србију требало је пренети у Смедерево. Међутим, шлеп на којем је она била натоварена потонуо је - грађа за тај период тако је изгубљена заувек. ** Средином 1939. године „Абрашевић”, који је вршио просветну, културно-уметничку и васпитну мисију преко својих концерата, забава, матинеа и позоришних представа, покушава да појача своју активност организујући вечери посвећене подружницама металаца, кожараца и кројача, и тиме им помогао да реализују своје активности. Био је то тежак задатак јер је полиција вршила надзор над радом друштва. Зато се прибегавало лукавствима и подвалама. У програме су стављане песме и позоришни комади за које је било сигурно да ће бити одобрени, а припремани су сасвим други и у току приредбе извођени. **

ремијера комада „Ослобођење Косте Шљуке” била је по Ускрсу 1936. Овај радо играни комад Петра С. Петровића, члана београдског Народног позоришта, у којем је обрађена једна од оних мрачних историја безобзирних отимача имовине од стране оних којима је та имовина за време рата предата на чување и поверење режирао је Божидар Трудић. Глумачка подела је непозната, сем што се зна да је Трудић играо насловну улогу (Косту Шљуку). ** Све је мање података о играним представама. У архивима или сећањима савременика нема података о даљој судбини Просветног народног дилетантског позоришта. Немогуће је да се друштво напросто угасило. Постојећи подаци објашњавају ову ситуацију и кажу: да су окупацијске власти, 1941. године, поделиле грађу Дунавске бановине на четири дела. Део који се односио

Културни живот у граду не замире, али се доста мења. Некадашња позоришна публика приклања се другим врстама разоноде. У годинама пред рат свет се радо окупљао на забавама - у хотелима, кафанама и читаоницама - о којима се дуго после причало. Ма каква била забава без позоришта се ипак није могло: ** „...А сећам се, некако пред рат, и једне изузетне позоришне представе на студентској забави у „Централу”, која се звала „Земљорадник из Чикага” од Марка Твена. Режија је била Иве Бајазита, а главну улогу носио је Миле Бркић.

све Паланчане остао је мајстор Миле Шарло. ** Играњем позоришних представа у тешким условима, позоришни живот Паланке је, упркос многим недаћама, био и остао институција достојна поштовања, извор и утока културних, просветних и напредних идеја, које су зрачиле и преко граница ове вароши. Позориште је окупљало, бодрило и помагало сваки подухват који је стремио усавршавању и уздизању културе, духовног и бољег живота својих грађана. Међутим културних збивања у овим годинама је све мање. Град који је интензивно театарски живео полако посустаје. Остају само сенке и сећања на стари сјај. ** Општа политичка ситуација, страх пред неизвесношћу, и ишчекивање рата овладали су Паланком. Непосредно пред априлски рат, сви су осећали стравично неспокојство и забринутост пред ратном психозом и опасношћу од фашизма. А искуство овог народа је казивало да предстоје године мука, лутања, гладовања и ко зна чега још. Свуда се осећа страх. Дојучерашњи глумци и публика добијају војне позиве. Мобилизација је почела. Уместо позоришних реквизита глумци добијају оружје, а позоришну музику замењују војничка труба, грмљавина тенкова и звук авиона. ** Позоришна завеса је спуштена. Глумци су спремни сире, али не за публику већ за грудобран. Завеса је спуштена али закратко.

Ма, сала се проламала од смеха и аплауза. Дуго се причало у Паланци о тој представи...” забележено је сећање старог Паланчанина Саве Живанчевића. Тих година права атракција у граду су маскенбали. Миле Тодоровић запамћен тридесетих година по надахнутом рецитовању стихова мађарског песника српског порекла Шандора Петефија, „Луда”, постаје још познатији по наступу на једном маскенбалу, на којем се појавио у лику и костиму Чарли Чаплина.

Хиљаду деветсто четрдесет прве године, када је започео Други светски рат, отпочело је живот ново позориште, Позориште Црвеног крста, које ће мењати имена али више никада неће прекидати своју театарску чаролију.

Од тада па за цео живот за

(Крај) 19

Позориште је стална духовна, животна потреба човека у миру, у рату, у изгнанству, и у заробљеништву. У тим тренуцима живота људске душе се отварају, исповедају и исцељују пред чудесном магијом глуме, зато оно живи и траје.

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „СПОМЕНИЦИ И ЛИЧНОСТИ ЗАВИЧАЈНЕ ИСТОРИЈЕ“

Ванвременски живи сведоци - Ова историјска књига мора бити подстицај и другим општинама како се брише заборав и истина враћа на пиједестал - истакла Зорица ГрујићМилојевић

УБНОР, Општина и Установа Културни центар уприличили су промоцију књиге „Споменици и личности завичајне историје“ о којој су говорили писац Слободан Тодоровић - Токи, књижевник Драгутин Паунић, професор Зорица Грујић-Милојевић и аутори Драгољуб Јанојлић и Миодраг Лазић. У представљању је, читајући исечке из овог историографског дела, учествовао и глумац Градског позоришта Миша Бајкић. Ова књига је, како је поздрављајући публику казао председник Општинског одбора СУБНОР-а и њен коаутор Миодраг Мода Лазић, написана и објављена поводом два јубилеја српске историје: стогодишњице од избијања Првог светског рата и 70 година од ослобођења у Другом светском рату. - Суд смрти не прашта отварање камених душа које узимају ваздух гласовима што извиру из окамењеног сећа – казао је Слободан Тодоровић-Токи. - Зато су живи ту, да саучествују у одбрани споменика, како се прогоретине судбине не би откотрљале у заборавље. То је, дабоме, истргнута идеја водиља за настанак књиге Драгољуба Јанојлића и Миодрага Лазића „Споменици и личности завичајне историје“. Ја бих је, с поштовањем, назвао „Уџбеник за опстанак“, илити „Окамењена књига утисака“. Ова књига је написани величанственик у чији је 20

темељ узидано сећање на људе и догађаје које не смемо заборавити. Укратко, овде је сабрана сва захвалност за храбро држање на нашој разметини вихорској и очување достојанства човека са брдовитог Балкана. На тај начин изражавамо емотивне споне између прошлости и топлог загрљаја садашњости. Књига нам отвара простор за симболично памћење и то је њена највиша вредност. Драгутин Паунић је оценио да су Драгољуб Јанојлић и Миодраг Мода Лазић, са пуно лепоте и чистоте у језику, обавили свој посао крајње одговорно и тачно, са пуно укуса и мере, похваливши притом модерну и зрелу ликовно-графичку опрему књиге академског сликара Милоша Јанојлића, једног из тима наступајућих младих и даровитих уметника. - Данас, кад више нема ни краља ни маршала, кад су медијска препуцавања и обрачунавања достигла неслућену кулминацију, споменик је опет постао место за надгорњавање људи, загрижених, да не кажем заражених, ефемерном страначком политиком – подвукао је Паунић. - Време великих историјских збивања је и време подизања споменика, које је, често, било и једноставно и сложено, и лако и тешко. Симболично, без много приче споменици увек убедљиво и узбудљиво изражавају водећу народну идеју. Зато их и за садашњост и за будућност мо-

рамо чувати од пропадања, уништавања и кича, јер они нису пролазни материјални објекти, већ ванвременски живи сведоци. Поред климатских промена, хемијских разлагања и механичких дефраудација, на споменик најчешће насрће – човек. Овде присутни Кусачанин Жиле Савић најбоље зна шта се у династичкој борби Обреновића и Карађорђевића догодило са израдираним епитафом на спомен-плочи бунџије Милоја Поповића – Ђака, узиданој на спољњем апсидном зиду манастира Пиносаве у Кусатку. Зорица Грујић-Милојевић је истакла да књига књижевника Драгољуба Јанојлића и председника Општинског одбора СУБНОР-а Миодрага Моде Лазића, представља неизбрисивно сведочанство, а самим тим и велику историјску истину, предочавајући да је у овој историјској књизи најбитнија истина која је приказана о нашим заједничким прецима – јунацима и догађајима, не умањујући нити вредност, нити број жртава. -Овом књигом је постигнуто и оно чему, уосталом књига и бива једна непресушна ризница – рекла је Зорица Грујић – Милојевић. - С обзиром да је ово документ-књига, једно општељудско сведочанство о Србији, о броју жртава са подручја Општине Смедеревска Паланка од 1912. до 1918., од 1941. до 1945., као и од 1991. до 1999. го-

дине, мора се што више промовисати, да би ушла у све породице и да би била траг и корен нас који смо живи. Сећања су враћена уз материјалну сведоџбу сведока-споменика, на чијим плочама стоје помно бележене личности именом и презименом и годином њихове погибије за отаџбину Србију. Успостављена је култура сећања и незаборава. Ако се збивања не запишу, као да се никада нису ни збила. Оваква историјска књига мора бити подстицај и другим општинама, како се брише заборав и истина враћа на пиједестал.

Драгољуб Јанојлић је своје обраћање присутнима започео објашњењем због чега се на насловној страни књиге нашао селевачки споменик. - Зато што је то највећа споменичка композиција са људским фигурама у Шумадији, а вероватно и шире – предочио је Јанојлић. - Зато што га је са великим еланом и уметничком визијом градио вајар Славомир Милетић, наш комшија из Бошњана, који је цео стваралачки век провео у иностранству. Зато што је то споменик и једном недовољно истраженом и осветљеном ратном догађају у Селевцу када

је окупатор за само два сата стрељао 93 мештана. У књизи је дат максимум, с обзиром да није било сачуване документације, па смо се углавном ослањали на записе у штампи, ретке књиге и сећања малог броја још живих сведока изградње споменичких обележја. Током рада на књизи суочилили смо се с нечим што се, најблаже може назвати вандализмом – уклањањем и скрнављењем спомен-обележја. Оно чиме се ова средина некада поносила, после петооктобарских промена, почела је да се стиди. Притом се заборавила истина – једном споменик, увек споменик. Немогуће је избисати прошлост, јер увек остане траг. Са градског стадиона је украдено и никад није пронађено спомен обележје, које је сведочило да је ту за време Другог светског рата био Завод за принудно васпитавање омладине. Тај који га је украо вероватно није знао да су тим вандалским чином по други пут убијени мртви. Цитираћемо још једном књижевника Драгутина Паунића који на промоцији књиге „Споменци и личности завичајне историје“ рече да је она имала своје праве писце, додајући томе и ово: - За разлику од једног мањег броја сличних монографија, као што је, на пример, и она, коју је, у луксузном повез, 1976. издало београдско Удружење носилаца Албанске споменице 1915/1916. године, где је примат дат ратним фотографијама, књига наших аутора је своју фабулу засновала на својеврсним, краћим или дужим пропратним текстовима, који не само да истичу секуларну страну споменика, већ их, не скидајући вишедеценијску патину са њих, враћају у та далека мукотрпна времена у којима су и настајали. Ти текстови се , свакако, могу убројати у најлепше странице наше завичајне прозе. П. Н.

ОБЈАВЉЕН ПЕТИ „ИЗВОРНИК“ КЊИЖЕВНОГ КЛУБА „21“

Песме и кратка форма У зборник увршћени и награђени и похваљени радови са овогодишњег књижевног конкурса

њижевни клуб „21“ из Смедеревске Паланке објавио је пети „Изворник“. Реч је о зборнику песама пристиглих на овогодишњи књижевни конкурс. Ту су и остварења паланачких песника, али и проза овдашњих аутора. Славиша Крстић у краћем предговору каже да се у новом „Изворнику“ налазе поетска и друга остварења из којих се може видети чему аутори теже, шта их радује, шта мучи и, у сваком случају, шта их инспирише да записују своје мисли,

осећања, идеје… -То су углавном исте оне побуде које не дају мира ни колегама из других књижевних клубова како у земљи тако и ван ње - истиче Крстић.- Сваки аутор својим делом, претежно песмама, преноси своје искуство, обелодањује део своје тишине и труди се да најбоље изрази оно шта има да саопшти. Свака објављена песма пронаћи ће своју публику, па ће тако и сваки читалац, и у овом „Изворнику“, вероватно пронаћи мање или више текстова који задовољавају његове личне критеријуме. Подсећања ради, на овогодишњи књижевни конкурс Књижевног клуба „21“ стигло је преко 600 радова 214 аутора. Жири (Мирослав Јозић, Данијела Васиљевић и Славиша Крстић ) прву награду дао је Кости Курчубићу из Ужица за песму „Исток у

цигле зазидан“, другу Драгану Петковићу из Јабуке за песму „Путовање“, а трећу Војкану Миленковићу из Ниша за песму без наслова. Истовремено су похваљена три аутора: Љиљана Фијат из Новог Сада за песму „Молитва светом Григорију Синајиту“, Слободан М. Чуровић из Подгорице за песму „У гвожђари“ и Симонида Бењеглав из Београда за песму „Вербални деликт“. У зборнику Књижевног клуба „21“, осим награђених и похваљених песама, објављено је још педесетак песама пристиглих на овогодишњи књижевни конкурс. Овај избор, по оцени жирија, показује тежње аутора који за собом имају објављене песничке збирке, али и неких који су се тек појавили на песничкој сцени. Д. Ј.

Образовни излет ученика ОШ „Радомир Лазић“ У част обележавања великог јубилеја, стогодишњице од почетка Првог светског рата, ОШ „Радомир Лазић“ организовала је други образовни излет за ученике седмог и осмог разреда. Њих четрдесет је, у пратњи наставника, 13. децембра посетило Лазаревац и Београд. Излет је организовао предметни наставник историје Дамир С. Живковић, дипл. историчар. Ученици ове школе су у септембру посетили Текериш, Мачков камен и Ваљево, а овај излет је био посвећен Колубарској бици и, уопште, учешћу Краљевине Србије у рату током 1914. године. Посетивши Спомен костурницу страдалих у Колубарској бици, која се налази у цркви Светог Великомученика Димитрија, уче-

ници су, од стране наставника, били упознати са појединостима у вези са поменутом битком. Поред овога ученици су, захваљујући Туристичкој организацији Лазаревца, обишли и три уметничке изложбе исте тематике у Центру за културу. У другом делу дана ученици су обишли локалитете у Београду. Том приликом посећене су војничка црква Ружица и Војни музеј на Калемегдану. Тако су ученици упознати са историјатом развоја војне вештине од најранијих времена до данас на нашим просторима. На самом крају излета, као систематизација свега виђеног на оба образовна излета, уследила је посета Историјском музеју Србије и обилазак изложбе „Србија 1914“. 21

ДВЕ ПРОМОЦИЈЕ ЈЕДНЕ КЊИГЕ – ЗА ПРИЈАТЕЉЕ И ГРАЂАНСТВО

„Оловке изломљеног срца“ - Књига коју вечерас представљамо је, по мом мишљењу, једна од најбољих књига поезије аутора из наше средине, па се чак усуђујем да кажем да је и једна од најбољих која је објављена у последње време у Србији – истакао је Дејан Црномарковић

предивном амбијенту ресторана „Жута дуња“, одржана је „Промоција за пријатеље“ књиге „Оловке изломљеног срца“ аутора Милана Микија Радојевића. Широј публици Мики је познатији као певач, гитариста, текстописац и композитор музичких група „Six pack“ из Смедеревске Паланке и „ЧБС“ из Крагујевца. О књизи су те прве вечери, поред аутора, говорили Микица Здравковић и Дејан Црномарковић. Следећег дана, у Свечаној сали „Паланачке гимназије“, приређена је промоција ове књиге за све заинтересоване грађане. Говоривши о Микијевом

музичком и књижевном раду, Дејан Црномарковић је истакао да је он највећи амбасадор Смедеревске Паланке у ширем региону, односно у бившим југословенским републикама, где га доживљавају као истинску звезду. - Књига коју вечерас представљамо је, по мом

мишљењу, једна од најбољих књига поезије аутора из наше средине, па се чак усуђујем да кажем да је и једна од најбољих која је објављена у последње време у Србији. Уз ову књигу имали смо прилику да, поред Микија Pack-a музичара, композитора, текстописца и фронт-

мена, упознамо и одличног песника Милана Радојевића, који истражује, копа по себи, по својој самоћи, и од тога настају његове песме, права уметничка дела - рекао је Црномарковић. Према речима још једног од учесника у овој промоцији, Вука Ђорђевића, о вредности књиге „Оловке

изломљеног срца“ говоре и имена рецензената, а то су Бајага, Марчело и Сејо Сексон. И овога пута, као и прве вечери у ресторану „Жута дуња“, није изостало неколико предивних музичких нумера које је у акустичној форми Мики поклонио присутној публици.

ТРЕЋА ПЕСНИЧКА КЊИГА ЖИВОМИРА МИЋЕ СТЕВАНОВИЋА

Разливени поетски акварел - Његове песме обојене су музиком и озвучене доживљајима истиче рецензент Мирослав Јозић

ивомир Мића Стевановић из Глибовца објавио је нову песничку књигу. Насловио ју је „Збирка љубавних и других песама“. Појавила се у издању Књижевног клуба „21“. На преко 160 страна сабрани су поетски записи из претходне две збирке и више песама које сада први пут стижу у руке читалаца. Рецензент Мирослав Јозић каже да је скоро цела ова књига један разливени акварел, који лаганом и непретенциозном, али ипак јасном и истинитом речитошћу, као јутарњом омаглицом после летњег пљуска, заводи и плени, и, наравно, доминира читаочевом пажњом. - Скоро свака песма у овој књизи, мада и тематски и лексички 22

препознатљива и обична, као да зрачи извесним тестаментарним хтењем, и скоро свака наликује лајт мотиву у галаксији живота, али се ни једна не бави никаквим великим тајнама и енигмама - оцењује Јозић. - Ни једна од њих не претендује да буде велика, незаобилазна, нова… Аутору ових песама није намера да открива заједништво тема, да трага за истим мотивима, да налази и препознаје општа места у неким другим, туђим, већ исписаним књигама, да не кажем прочитаним, и да све то загонетно пропушта кроз своју лирску призму и своју песничку надахнутос, како би се изволео изразити какав високоумни и образовани критичар, не, него он - ако претпоста-

вимо да је све загонетка са чиме се човек-песник сусреће, сучељава и састаје - за све има свој лични одгонетни кључић који му служи за тамо неке његове фиоке и чекмежиће. Живомир Мића Стевановић је све песме сложио у поглавља, као што су љубавне,родољубиве, портретне и „разне песме“, које се могу препознати и доживети као мисаоне, са порукама и „шаљиве, али нису“, како се изразио. Занимљиве су песме посвете, а написане су у знак сећања и из поштовања према неким завичајним писцима као што су Бора Вукомановић и Живорад Јелић, затим Карађорђев војвода Станоје Главаш, српски патријарх Павле, двострука шампионка и рекордер Србије

у стрељашту 2005. године Јелена Јовановић, власник „Мегамаркета“ Раде Ивановић, „Јасенички бисери…“ Прва Стевановићева књига објављена је 2010., а друга две године доцније. Његове песме заступљене су у више зборника широм Србије, а објављиване су у Бугарској и Републици Српској. Д. Ј.

НОВА ФИЛОЗОФСКА КЊИГА

„Искуство мере“ У београдским књижарама појавила се нова филозофска књига. Реч је о зборнику радова филозофа из наше земље, али и предавача на филозофским факултетима у свету

едан од двојице приређивача, а истовремено и аутор стручног рада објављеног у овом Зборнику је наш суграђанин Владимир Ђурђевић, секретар филозофског друштва Филозофска комуна из Београда. - „Искуство мере“ је зборник, посвећен дугогодишњем професору немачке класичне филозофије на Београдском универзитету, др Здравку Кучинару. Књига садржи 20 оригиналних научних и стручних радова, од чега један на немачком, и један на енглеском језику – каже Ђурђевић. Према речима приређивача, ова књига је настала захваљујући учешћу ИГП „Ескић и Миљковић“ из Смедеревске Паланке, које се, поред „Филозофске комуне“ из Београда, потписује као саиздавач ове публикације. - Идеја да направимо овај зборник потекла је од мог пријатеља, Зорана Кинђића, професора филозофије на Факултету политичких наука у Београду. Нашем позиву одазвали су се готово сви којима

смо понудили сарадњу. За мене је посебна част што се унутар страница ове књиге нашао и мој текст, Ерос и политика, поред текстова једног Слободана Жуњића, Борислава Микулића, Младена Козо-

стручних радова ту су и прилози о делу Здравка Кучлинара, као и Кучинарове фотографије, са заседања Корчуланске летње школе, настале у време када су на Корчули били најпознатији светски филозофи – Маркузе, Хабермас, Блох, Голдман, Финк, Палмије, и други. Приређивање оваквог зборника је веома тежак посао. Значајну помоћ, када је реч о техничким решењима и графичком дизајну књиге, пружио је наш суграђанин Ненад Станојевић Некс, чија су графичка

ских текстова присутни и социолошки приступи. Сви прилози у овом зборнику су оригинални, што значи да се појављују први пут. Непосредно по изласку из штампе књига „Искуство мере“ већ је ушла на списак обавезне литературе за студенте треће године филозофије на Филозофском факултету у Београду, а препоручена је и за полазнике курса о Хајдегеру на Филозофском факултету у Загребу и Филозофском факултету у Тибингену (текст на немачком језику). Већ ушла на списак обавезне литературе Непосредно по изласку из штампе књига „Искуство мере“ већ је ушла на списак обавезне литературе за студенте треће године филозофије на Филозофском факултету у Београду, а препоручена је и за полазнике курса о Хајдегеру на Филозофском факултету у Загребу и Филозофском факултету у Тибингену (текст на немачком језику).

маре, Александра Павковића, Слободана Антонића, Зорана Кинђића – да поменем имена само неких аутора. Зборник садржи 450 страна текста, великог формата, а осим

решења похвалили и аутори књиге и издавачи, у Београду и Загребу – истиче Ђурђевић. Тематски, ово је веома хетерогена књига у којој су осим филозоф-

После промоције у Београду, књига „Искуство мере“ биће представљена и у нашем граду, а овој промоцији присуствоваће и неки од аутора прилога. Д. Ц.

УСПЕХ ЧЛАНОВА КЊИЖЕВНОГ КЛУБА „21“ У ЋУПРИЈИ

Квалификовали се за избор песме године Ч

ланови Књижевног клуба „21“ из Смедеревске Паланке постигли су леп успех на „Поетској позорници плус“ за месец децембар у Ћуприји, која је одржана у организацији тамошњег Књижевног клуб „Душан Матић“. Или-

ја Веселинов песмом „Озирис на трешњи“ освојио је прву, а Љиљану Милосављевић трећу награду жирија за песму „Теби, моја Долорес“. Њих двоје истовремен о су се квалификовали за избор песме године идућег маја.

Милован Мићо Петровић похваљен је од стране публике за песму „Од

Голготе до живота“, док је Саша Угриновић из Велике Плане, иначе члан КК „21“

у Смедеревској Паланци, добио свилену мараму за песму „Харфа“. 23

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Слике Зорана Тодора у Пожаревцу и Зрењанину

Наш суграђанин, академски сликар Зоран Тодор, изузетно успешно представља свој рад, али и свој град. Ових дана његове слике изложене су у галеријама у Пожаревцу и Зрењанину. Д. Ц.

Пaлaнaчкe гимнaзиje 13.

Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

Aдолесценција - фрагменти сећања У јесен 1963. године сам се уписао у први разред паланачке Гимназије. Основну школа сам завршио у Клоки и Наталинцима, у сеоској основној школи која је управо тих година прерасла у осмогодишњу, и када сам пошао у први разред Гимназије први пут сам био одвојен од родитеља дуже време, то дуже време се продужило до дана данашњег. Наиме, тада није било могућности да се путује на релацији Клока - Смедеревска Паланка, није било асфалтног пута а ни аутобуског саобраћаја, родитеље сам могао да посетим, а и они мене, најчешће једанпут месечно. Када сам први пут дошао у Паланку, а то је било приликом полагања пријемног испита за Гимназију, први пут сам видео зграду Гимназије која је тада изгледала, или се мени чини, грандиозније и лепше него сада, а сматрам да је и данас зграда паланачке Гимназије најлепша зграда у Паланци, а свакако спада у лепше грађевине српског градитељства. Чини ми се да се тада, са поласком у гимназију, десио тај одлучујући корак у мојој социјализацији, одрастању и формирању личности, у то време су професори, чини ми се више него сада били пожељни модели за идентификацију. Ја сам тада имао срећу 24

да мој разредни старешина буде госпођа Вера Бабић, искусан педагог и професор француског језика, она је на нас тада деловала родитељски, заштитнички, уливала је сигурност, поверење и самопоуздање. У другом разреду Гимназије опет срећа за мене, али и за остале из тадашњег II2, природно-математичког смера, нови разредни старешина Живорад Жика Ивановић, тада млад професор математике (ми смо му прва генерација ученика) пун елана, позитивне енергије, демократски оријентисана личност (то сада са сигурношћу могу да тврдим), спреман да подржи тада оно све најбоље у нама, помало бунтовне нарави, компетентан и ауторитативан. Сада, такође могу да кажем (после двадесет пет година наставничког искуства, нешто мало у паланачкој Гимназији, а већину година на нишком универзитету и другим универзитетима) да већина мојих гимназијских професора припада једној галерији ликова која је значајно утицала на формирање мојих вредности, а и сада утиче на неке моје одлуке и понашање нарочито у професионалној каријери. Професор математике, Радун Шошанић, својим ставом, појавом и понашањем је тада помало

одударао од осталих као човек из другог времена, што он у ствари и јесте био, био је предратни господин у најбољем смислу те речи, ја сам тада, посматрајући њега, покушавао да замислим како је то све изгледало пре рата. Ово ми се нарочито чинило важним с обзиром на чињеницу да је званична комунистичка идеологија тада инсистирала на томе да је предратно друштво Краљевине Југославије било труло, а у мојој породици и у селу се није баш тако говорило и мислило јер је у току рата велика већина била међу присталицама краљевске војске у отаџбини. Иза прилично строгог и енергичног става и чувене изреке магарац један професора фискултуре Милорада Бајовића - Баје крио се један доброћудан човек великог срца и широке душе. Професор Драгољуб Живковић - Психа, професор психологије и филозофије имао је најконтроверзнији однос према реалности, деловао је помало одсутно али нас је често изненађивао прецизним запажањима појединости које су промакле већини од нас. Такође, на мене је снажан утисак оставио професор хемије Велизар Михајловић - Виза који је иза срогог наступа крио благу нарав, алтруизам и склоност шеретлуку. Тома Богосављевић, професор географије у чувеној пози са

штапчетом којим је показивао места на географској карти, али и оне ученике које ће да прозове и испита. Овде желим да поменем и три госпође, праве даме, професорку руског језика Наду Јелић, професорку биологије Лепу Влатковић и професорку социологије Радмилу Александрић. Наравно да овде не могу да поменем све професоре који су тада предавали у паланачкој Гимназији, али сигурно не могу да се сетим никога ко је оставио сасвим лош утисак или ко је мени остао у лошем сећању. Што се тиче разреда тј. одељења IV4 и климе која је владала у разреду међу нама тада, могу да кажем да смо били једна добра и компактна заједница у којој нико није штрчао ни у позитивном ни у негативном смислу. Сви смо били оријентисани на учење, рад, сарадњу, на спорт умерено, тако да сада, 35 година касније, после мог 25-годишњег педагошког искуства могу скоро са сигурношћу да тврдим да је процес сазревања мог и мојих вршњака у том врло осетљивом адолесцентном периоду, у току гимназијских дана био добро подржаван и да се одвијао у добром друштву, окружењу. Проф. др Александар Милојевић, Филозофски факултет, Ниш

ИЗЛОЖБА АЛЕКСАНДРА ПРИБИЋЕВИЋА У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

Записи и сенке - На његовим сликама сваки покрет, положај фигура, па и празан простор, имају своје духовно значење - истакла на отварању Славенка Чишић Урошевић

Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је изложба слика Александра Прибићевића из циклуса „Записи и сенке“. Тема представља граничну линију на којој се унутрашње људско биће сусреће са природним процесом неумољиве пролазности са једне, и својим духовним тежњама ка вечном, с друге стране. -На том месту на којем се вапи за спасењем, трагам за скривеним одговорима о Богу, људском роду у целини, својим прецима и, најзад, о себи – каже аутор изложбе Александар Прибићевић.- Исликани простор где се сусрећу материја и дух, где људско тело

постепено нестаје, а душа на свом путу ка Оцу, остаје огољена; простор лишен времена у којем се форма испуњава шапатом молитви, бајалица, записа… О остварењима овог младог уметника из Београда говорила је Славенка Чишић Урошевић, историчар уметности. Рекла је да Прибићевић још трага за недокученим одговорима о постању света, Богу и скривеним тајнама људске душе. Идући из једног циклуса у други, дубоко залазећи у библијска предања, српску митологију и симболе,на себи својствен начин даје могуће одговоре на отворена питања. -За разлику од ранијих циклуса слика, веома ек-

аланачки песници, чланови Књижевног клуба „21“, Љиљана Милосављевић, Милован Мићо Петровић и Радмила Кованџић заступљени су са по једном песмом у зборнику „Вршачка поетска сусретања“, који је штампан поводом петнаестогодишњице рада Вршачке

Д. Јанојлић

„…or is there another possibility“

Уздарје јубилеју П

увек у присној међусобној комуникацији, наводе посматрача да се упусти у менталну размену порука и стечених утисака. Славенка Чишић Урошевић исправно запажа да ништа на сликама Александра Прибићевића није случајно. Сваки покрет, положај фигура, боја, па и празан простор, имају своје духовно значење. Слике

ИЗЛОЖБА СЛИКА ЛИДИЈЕ МАРИНКОВ ПАВЛОВИЋ

ПАЛАНАЧКИ ПЕСНИЦИ У ЗБОРНИКУ „ВРШАЧКА ПОЕТСКА СУСРЕТАЊА“

Зборник је на више од 200 страна сабрао песништво свих генерација

спресивних, на моменте чак и потресних мотива, овај који је насловљен „Записи и сенке“, доноси нам фине, прочишћене и готово графички приказане форме – додала је Славенка Чишић Урошевић.- Стилизоване људске фигуре, сведене на знак-симбол, у јаком су контрасту у односу на чист и празан простор у коме се налазе, постављене

одишу интелектуалном снагом, и како сам аутор каже, воде ка граничној линији на којој се унутрашње људско биће сусреће са природним процесом неумољиве пролазности. Прибићевић је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Милана Блануше. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Иза себе има 32 самосталне и преко 120 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више престижних награда, као што су „Међународно златно перо на београдском Бијеналу илустрације, прве награде на ВИ салону младих у Новом Пазару, награде за минијатуру у Шапцу, Велике награде Земунског салона итд.

- Ова академска сликарка истражује могућности промене сликарског језика и метода под утицајем нових технологија

литерарне радионице. Књижевник Анастас Настевски каже да је то уздарје јубилеју поменуте песничке манифестације, која окупља све оне који на просторима Србије, а и шире, дарују своје духовно богатство онима који их читају или слушају. Зборник је на више од 200 страна сабрао песништво свих генерација, међу којима су и песмотворци из Смедеревске Паланке. Д. Ј.

Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је изложба слика Лидије Маринков Павловић. Ова академска сликарка истражује могућности промене сликарског језика и метода под утицајем нових технологија. Изложба носи назив „…or is there another possibility“ и настала је на основу дигитално генерисаних предложака са намером да се истражи могућност промене сликарског језика и метода под утицајем нових технологија. 25

КОНЦЕРТ ПРЕДСТАВА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА „АБРАШЕВИЋ“

Круна годишњег рада Програм под насловом „Што ми је мерак“ режирао Слободан Тодоровић-Токи

ултурно – уметничко друштво „Абрашевић“ у Смедеревској Паланци, следећи традицију дужу од једног века, представило се својим суграђанима лепо осмишљеним програмом у трајању од 110 минута под називом „Што ми је мерак“, а у режији свог вишегодишњег члана Слободана Тодоровића-Токија. Ова концерт-представа, како ју је назвао редитељ, била је у ствари круна једногодишњих активности најстарије културно-уметничке дружине у овом делу Шумадије. Програм је започео ансамбл народних игара тачком „Кад у војску ја полазим“, показавши на сцени Градског позоришта вишегодишњи обичај у Доњој Јасеници - испраћај регрута на одслужење војног рока. Аутор приказа је Мирослав Барјактаревић, а у реализацији су учествовали Марко Тројановић, Бојан Антић, Иван Пантић и Горан Милићевић. Затим је уследила „Вилинска славеница“ са драмским солистом Софијом Радовановић. Из текста Слободана Тодоровића-То-

кија, који је истовремено и редитељ, доносимо овај исечак: „…Баба Видуша је живела у старинско време. Њене казиваче се и данас допричавају. Манџукала је, е, како су на чаршијанском ободу Асан –пашине Паланке, на имању, уз ђерам, живела три брата и отац. Осморо руку кад ради кућа мора да напредује. Али, ене, дође време за женидбу. Ожени се један, па други и на крају трећи брат. Сви им завидели. Цела варош. Кад удруже и женске руке где ће им бити крај? Прошло време, а жене ко жене, удариле у неке зачкољице, па држ тамо, држ овамо, не излазе једна другој на очи. И што је још горе посвађаше оца и рођену браћу. Од једаред онемели. Ни реч да зину. Ич! На крају су,зарад мира, морали да се поделе. Оно, док су били у заједници, један пар волова је радио све. Сад свакоме требају волови. Некад били газде, одједном постали сироти…“ Програм је наставио дечји и омладински ансамбл народних игара изводећи, по кореографији Бојана

Антића, дечје игре из Централне Србије. Потом је наступила женска група извођача песама из Доње Јасенице и околине Неготина под руководством Марка Тројановића и уз асистенцију Александре Станојевић. Овај сегмент носио је наслов „Вита јело де си ладовала, Тупан ми тупа“.

јове“, а затим“ Торлачкој шесторки“ у извођењу ансамбла народних игара. Кореографију за овај стилизовани приказ игара из Шопског краја урадио је Марко Тројановић. Исти ансамбл представио се и српским играма из околине Димитровграда под називом „Пошла ми Тројанка на воду“.

Извођачима драмског програма придружио се Бојан Тирнанић као деда Абраш. Текст Мирослава Павловића за сцену је адаптирао и режирао Слободан Тодоровић-Токи. Публика, која је салу испунила до последњег места, аплудирала је и вокалној солисткињи Ивани Михаиловић, која је извела стару народну песму „Чувам овце крај зелене

И тако ред игре, ред драмског наступа, ред песме, стигло се и до наступа вокалне солисткиње Дијане Милошевић и старе песме „Може цвеке без вода“. Припремни ансамбл народних игара, под кореографском управом Александра Мијатовића, извео је игре из Ужичке Црне горе. Мешовита група певача, крећући се у границама Југа, отпевала је блок

песама са граничних регија јужне Србије. Уследио је наступ дуета: Александра Станојевић и Иван Милићевић песмом „Куде си пошла мори Цвето“ за који је музички аранжман урадио Горан Милићевић. Ансамбл некадашњих чланова извођачких састава, по кореографији Мирјане Нешковић, извео је српске игре из околине Лесковца „Врбо врбичице“. Мушка група певача, под руководством Марка Тројановића, извела је песму „Казуј право“. На сцену је, као драмски солиста, ступила Радица Митровић, казујући текст Слободана Тодоровића-Токија „Прекотарабуша“. Потом је вокална солистикиња Марина Угриновић извела сплет ромским песама, а концерт-представа завршена је тачком „Што ми је мерак“, односно наступом ансамбла који је извео игре из Горње Пчиње. Годишњи концерт, који је као редитељ потписао Слободан Тодоровић-Токи, а као уредник Марко Тројановић, поновљен је и следеће вечери у дупке пуној сали Градског позоришта. Д. Јанојлић

ПРЕДСТАВА „ЗАЧАРАНА ПРИНЦЕЗА“ ПРВА НА ФЕСТИВАЛУ „ЗВОНО“ У ЗВОРНИКУ

Најбољи глумци Даница и Вељко Награду за најбољу сценографију добио Миомир Јелић

редстава „Зачарана принцеза” Дечије сцене Градског позоришта у Смедеревској Паланци је

победила на Другом међународном фестивалу дечијег позоришта “Звоно”, који је одржан у Зворнику.

Награде за најбољег глумца и глумицу добили су Вељко Ћосић и

Даница Бајчић, а Миомир Јелић за најбољу сценографију.

www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com 26

ОШ „ХРШ“ ПРВА НА „5. ДЕЧИЈЕМ ДРАМСКОМ ФЕСТИВАЛУ“ У НОВОМ САДУ

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

„A Busy Week at the Doctor’s“

Господине уредниче, на Крстовдан сам први пут био у Смедеревској Паланци и Редакцији Вашег листа. Примљен сам више него пријатељски од стране Вашег сарадника Драгољуба Јанојлића, који је о мени написао врло леп текст на чему се веома захваљујем и њему и Вама на уступљеном простору. Кад сам се недавно вратио у Бризбејн (Аустралија) понео сам и примерак ПАЛАНАЧКИХ. С радошћу и поносом га показујем рођацима и пријатељима. Ако постоји могућност радо бих се претплатио на Ваш лист. Мене је у Вашем граду сачекао Жарко Талијан из Азање, родног села мог покојног оца, учесника Балканских и Првог светског рата. Са уживањем сам пио кафу у „Пабу“, чије особље желим овим путем да поздравим, посебно г. Сању која ми је стрпљиво објашњавала како се спрема укусни продужени експресо. Ту сам срео и колегу по фудбалу Васка који ми је поклонио спортски лист из 1943. године, а потом сам упознао многе дивне људе. Био сам на штанду Удружења „Главаш“, ЗТУ „Азањска погача“ и Удружења „Мезул“. Моји Азањци су ми поклонили прекрасну погачу са свог штанда. И свуда где сам се кретао, срдачно сам био дочекиван, а у ресторану „Пролеће“ послужен ми је укусан ручак. На Свету Петку посетио сам Азању, такође први пут. Допуштам да ме је, можда, доводио отац кад сам био дете. Ту сам упознао председника села Родољуба Станимировића, председник СО Славка Ђурића, проф. др Радмилу Милентијевић, азањске свештенике и многе друге. Са сестром Мирославом присуствовао сам откривању споменика војводи Ђуши и промоцији Жаркове књиге. Пред повратак поново сам био у Азањи, тога пута у цркви св. Козме и Дамјана, где сам, поред старешине храма, упознао и моју презимењакињу проф. Живославку Мратинковић. Неколико месеци сам провео у Крагујевцу. За то време сам се интензивно сретао и дружио с нашим људима. Живео сам и радио у многим земљама, чак на четири континента, али нигде нисам доживео то што сам искусио у завичају мог покојног оца. Знам да је у Србији велика криза и беспарица, али се дивим нашим људима како они све то издржавају и успевају да задрже осмех на лицу и радост у срцу. Кад сам се вратио кући и средио утиске, увидео сам колико су ме као човека обогатили сусрети с нашим људима у Смедеревској Паланци и Азањи. Руковао сам се на улици с многима, па и са човеком кога су ми представили као књижевника а име му је Драга Паунић. Упознао сам и неке уметнике, иконописце, продавце цвећа… Доживео сам да ми хармоникаш крај штанда „Мезула“ отпева две моје омиљене песме. Ето, то је разлог што желим да вас све поздравим и свима да се јавим. Можда неког и нисам споменуо, али сви сте у мом срцу. Са захвалношћу на уступљеном простору, све Вас поздрављам, поштујем и волим

Смедеревску Паланку представљала је и Основна школа „Олга Милошевић“

а „5. дечијем драмском фестивалу“ у Новом Саду „Language Drama Lab“ прво место припало је Основној школи „Херој Радмила Шишковић“ из Смедеревске Паланке. По оцени стручног жирија фестивала њихова представа „A Busy Week at the Doctor’s“

проглашена је за најбољу у целини. На фестивалу су учествовали и ученици основних школа из Новог Сада, Инђије, Раче, Крушевца, Бачке Паланке, Ниша, Сомбора, Прокупља, Пирота и Зајечара, а Смедеревску Паланку представљала је и Основна школа „Олга Милошевић“.

НА ПАЛАНАЧКОМ КИСЕЉАКУ ОДРЖАН ПРВИ УЗГОЈНИ ПРЕГЛЕД ЗА ШАРПЛАНИНЦЕ

Потврда о расности пса Организатори, кинолошка друштва из Паланке и Плане, задовољни одзивом и најављују још оваквих активности

инолошко друштво Паланка, након успешног организовања двадесетак шарпланинских специјалки, одлучило је да у сарадњи са Кинолошким друштвом из Велике Плане, по први пут у Паланци, а и у Србији уопште, организује Први узгојни преглед за шарпланинце. За овај први преглед, који је организован на Паланачком кисељаку, било је присутно око петнаестак паса што је, како кажу организатори, сасвим довољно за

почетак. Иначе, узгојни преглед је потврда о расности пса и обавља се бар два пута. Први преглед је за мужјаке када наврше 16 месеци а за женке после 12 месеци живота, док би други узгојни преглед требао бити након друге године старости. Оценска узгојна листа је састављена по узору на неке светске стандарде и узгојни преглед је основа за све расе паса и добијене узгојне вредности су од изузетног

значаја за одгајиваче паса. Организатори су задовољни одзивом и најављују још оваквих активности, а и сами одгајивачи позитивно оцењују ову акцију.

Писмо захвалности

Јован Јове Мратинковић, Бризбејн (Аустралија)

ПАЛАНАЧКЕ ТЕЛЕВИЗИЈА - нови сервис ПАЛАНАЧКИХ НОВИНА. www.palanacke.com или www.blog.palanacke.com

ЗАБАВА

лада мора нешто да креше. Добро је што почиње од државне управе! Бар ствар остаје међу њима.

ад почну јавни радови, отвориће се и тајни рачуни!

ема више крви за инфузију. Народ штеди једино што још има!

онели смо прописе на основу којих ћемо донети прописе о прописима.

риза јесте велика, али ми смо мала земља.

Ненасити оца

Човек се роди као геније, а умре као идиот.

Пертле Вози се пајкан градским аутобусом и држи се за шипку. У једном тренутку примети да му је пертла одвезана па се обрати човеку до њега - ’Оћеш ли да ми придржиш шипку док завежем пертлу?! Хиљадарка Човек стаје на семафору, у ауто му улази згодна девојка и каже: - За хиљаду динара нудим

ти најбољи секс у животу. Човек је погледа, замисли се на тренутак и каже: - Бежи, мала, ја сам домаћин човек! Девојка ће на то: - ОК за хиљаду динара комплетан секс, најбољи у твом животу. Човек ће опет: - Бежи, бре, напоље... чујеш... ја сам, бре, домаћин човек! Девојка изађе из аута, семафор се упали на зелено, човек крене, погледа се у ретровизор и каже: - Е, ..бем те, домаћине... немаш хиљаду динара! Сијалице Продаје Пироћанац на пијаци прегореле сијалице. Пита га колега: - Јеси ли луд? Ко ће да ти купи прегореле сијалице? - Ће да купе, па ће да замене у - предузеће!!!

д ласних староварошана, кадикад, не остане ни фотографија, ни писаница о варошком збивљу, ни омиљени предмет, чак, ни кућерак, где се живело, како-тако, а сваки живот може да стане у један роман. На крхотинама непостојања задржи се убледела прича. До некле. И то је све. Сад, ако неко то не запамти словесима, оде маст у пропаст. Где смо живели? У нигдини! Као да се никада нисмо радовали, смејали, плакали, љубили, подавали... Тужна је то сага. За Нају се зна да је живела, са мужем, у нахереном кућерку покривеном ћерпичем, на ободу главне улице. Пород нису имали. Због тога су, ваљда, били упућени једно на друго, више од оних што гледаху дечју трканију у авлији. Живели цу у сопственом миру и тишини, све до мобилизације мушке главе. Војна их раздвојила. Судбина редова му, као многима, затурила траг. Ни абер да се довуче. Ништа! Када је потписан крај убијања и клања, Наја је сваког дана чежњиво гледала низ улицу. Само да ми се врати са главом на рамену, макар и без оба ока, мислила је у ишчекивању. Дани се отегли к’о гладна година. Заинат. Време се камарило. И зиме. Нико ништа да јој јавне. Слутећи рђавост, Наја се забулила црном марамом и самује у

кућерку. Кад би знала где су му кости остале, пренела би их свакако. Да може на гроб да му оде, свећу да запали за покој душе и сузу да пусти низ образ. Његова љубав је једино богатство које је имала. Остао јој само чемер и то патрљак. Живот је претворио у сен која се опире лахору, без мириса тамјана, за подушје. Када се ноћ делила од дана осећала је некакву чудну узнемиреност. На почетку. После је и то, у снености, оронуло. Није умела да прочита те поруке. Ко би то, па, знао? Удова, без усмрћеног војника, је отаљавала сопствени живот. У верној осами. ‘Бем ти судбу. Спомен несталима се шћућурио у лакоту заборава. Деценија дрмуса плодове природе. Тог јесењег јутра, после завежљаја година, док се слана блеси руменим зракама, појави се, на басамаку, оронула, од патње за завичајем, ненасита човеколика сен њеног живота. Закрилила га жудним рукама, као птица своје птиће. Читавог дана су плакали. И ћутали. Неверица им се подвукла под смежурану кожу. Објављотина није била за народ. Нису сви што носе оружје и униформу јуна-

Обрачунали смо се са примитивизмом. Усвојили смо га. чине. Посебно другопозивци. Људи су то. Од крви и меса. Његов ороз никога није пресамитио. Због тога је мирније спавао. На самом почетку ратничке халабуке, у ноћном збрљу, је заробљен и под хитно депортован у немачко заробљеништво. Кад га је здравље заклецало пожелео је да се врати. И то је то. Наставили су поодмакли заједнички живот. Наја је одмарамчила црнило. У само предвечерје Другог светског рата његово здравље је нагло попу-

стило. Ситно кашљуцање је цепало утробу. Окупацију је дочекао у кревету. Црнило се, опет, надвило иад Пајом. Ал џаба! Не може да се умре кад се хоће. Мора да се чека уречени дан. Кад анђели дођу. За одводак. Жив човек у чернозем никад није отишао. И би та коб кад те живот неће. Дани се накамарили. У окупацију. Онда, забрана за излазак из кућа. Полицијски час. Седи где си, закачамачи се и чекај да сване нови зрцај варошких зрака. У први мрак удара неко на Најина засунута врата. Успореним корачјем сени се довукла. Скинула је засун, звирнула и пала у несвест. На басамаку су стајала три немачка војника. Еј, са машинкама. Један додаде оружје другару, узе бокал са стола и стаде водом да умива Нају. Једва је, некако, отворила очи. Онда је војник, из шињела, извадио цедуљицу. Видела је име њеног мужа и њихову адресу. Збрчкане боре на убледелом лицу ћутале су немуштим гледом. Онда је, једва некако, објаснила да је човек са тим именом сахрањен у прошлу суботу. Сад је војник пао у несвест. Његови га повратише и одоше. У журби. Сутра је занесвешћени ратник, опет у сумрак, дошао код Наје, без оружја, са Фрањом Кемпфом, преводиоцем за немачки језик. Сели су за астал. Наја је скувала цигуру. После првог срка, војник је зазинуо причу, Фрањо преводио, а Наја све слушала из сопствене сенке. Елем, кад је младачак позван у рат, мајка га је одвела у собу. Да му се исповеди. „Ти сад идеш у рат, ко зна како ће све то да се заврши, мораш да знаш једну истину“. Војник је слушао аријевски. „Ако те вртлог ратни нанесе у Србију, јужно од Београда је Смедеревска Паланка. У улици тој и тој, број тај и тај живи човек овог имена и презимена. Понеси цедуљу. За сваки случај. И запамти добро. Он је твој отац. Бризнула је у јец и пала ничице. Есесовска изгланцаност се овлажила. Набубрела тишина је метрила уназадницу. Ганутљиво.

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ www.palanacke.com

СПОРТ

У ОШ „ХРШ“ ОДРЖАН ОЛИМПИЈСКИ ЧАС

Гост Николина Молдован Манифестацију отворила директор школе Слађана Масловарић

Николина Молдован

основној школи „Херој Радмила Шишковић“, истовремено, у фискултурној сали, једној учионици и ђачкој кухињи, одржан је Олимпијски час, манифестација коју је Олимпијски комитет Србије организовао у сарадњи са Општином Смедеревска Паланка, Центром за развој спорта и аматеризма у спорту, и школом у чијим је просторијама данашњи час одржан.

- Овај пројекат Олимпијски комитет организује већ четврту годину за редом, широм Србије. Сврха је, најпре, да деца нешто науче о олимпизму и олимпијским вредностима, као што су фер-плеј, поштовање, радост игре. Ми се трудимо да им то на забаван начин презентујемо, и тако их научимо олимпијским вредностима. Програм је прилагођен различитим узрастима, и одржава се

на три места истовремено: у фискултурној сали имаћемо један полигон, са различитим радионицама, на другом месту, за мало старије ђаке, организоваћемо трибину на којој ће гост бити олимпијац, наша успешна кајакашица Николина Молдован, и за најмлађе смо припремили Олимпијску бајку, интересантан начин да се упознају са олимпизмом - изјавила је Наташа Јанковић,

ЗАНИМЉИВ БИЦИКЛИСТИЧКИ ИЗЛЕТ ДВОЈИЦЕ ПАЛАНЧАНА

Од Јасенице до Дрине Прешли 400 километара за седам дана

војица младића из Смедеревске Паланке, Слободан Бобан Торбица и Иван Пауновић, одва-

жили су се да на бициклама пређу дуг пут од око 400 километара. На путовању које је трајало се-

директор фонда „Спорт и олимпизам“. Манифестацију је отворила директор школе Слађана Масловарић, а деци у фискултурној сали обра-

дам дана доживели су разне згоде и незгоде, а пут их је водио преко Тополе, Рудника, Горњег Милановца, Чачка, Овчарско - Кабларске клисуре, Ужица, Кадињаче, Мокре Горе, Дрвенграда, манастира Добруна и Вишеграда. - У Вишеграду смо обишли чувени мост на Дрини и Кустуричин Каменград, а потом смо пут наставили преко Белог брда, Штрпца, Прибоја, Кокиног Брода, Златибора, Чајетине, Гуче и преко Чачка и Рудника вратили се у Паланку - рекао је, за „Паланачке“ Иван Пауновић.

тила се и Николина Молдован, позивајући их да се баве спортом у коме је она, заједно са својом сестром, већ остварила значајне успехе.

Он истиче и феноменалан осећај „када пређеш толико километара бициклом, обиђеш тако лепе пределе и упознаш добре људе наше лепе земље“.

Дневне On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“ на адреси www.blog.palanacke.com 29

УМРО ЈЕ СВЕТА ТАНАСКОВИЋ

Једна фрула за више оркестара С

а животне сцене отишао је још један радијски техничар. Умро је Света Танасковић. Припадао је првој техничкој екипи Радио „Јасенице“. У Смедеревску Паланку је дошао из Михајловца. У нову средину и нову Радио станицу, једну међу неколико првих у Србији, донео је богато знање. Завршио је Техничку школу, и како је причао, на наставу је од родног села до Костолца одлазио на бициклу. За њега у послу којим се годинама бавио, све док се није посветио приватном бизнису, није било тајне. И као што је вешт био за миксетом, исто тако је добро познавао емисиону технику. Штавише, много тога је и сам умео да направи. У Радио „Јасеници“ запослио се у време кад је текао експериментални програм. Емитован је из Ватрогасног дома преко предајника мале снаге и антене у облику жице

затегнуте од те зграде до великог ораха испред ње. Радило се, у почетку, помоћу „штапа и канапа“, али је квалитет програма био на завидном нивоу. Тон му је, на неки начин давао и Света Плави, како смо га тада најчешће звали. Волео је музику и у етер су често одлазиле песме по његовом избору. У радио смо дошли готово у исто време. Тада нас је водио невиђени ентузијазам: од Радета Батинића, који је био „алфа и омега“, до мене као новинарског полетарца. Али, овде треба поменути још једног техничког посленика, Ацу Радовановића, који је у етер први послао сигнал Радио „Јасенице“. Ни он више, на жалост, није међу живима. Света Плави и он, или он и Света Плави, били су тандем који је трајао дуго, све док обојица нису кренули за својим животом и неким другим послом.

Света, међутим, оставио је трага и у културном аматеризму Смедеревске Паланке. Волео је и веома добро свирао фрулу, најпре у „Абрашевићу“, а потом и у Културно-уметничком друштву „Гоша“. Кад је у граду основан КУД „Света Петка“, придружио се његовој музичкој секцији. Био је, дакле, фрула за више оркестара. Не могу прецизно рећи кад је то било, али последњи пут смо се срели у граду. Приметио сам да тешко хода. Шта је, Плави? – упитао сам. „Ма не ваља ништа, мој друже, све ме стигло…“ Знао сам већ да је рано остао без супруге и брата. Знао сам и колико све то боли. Отпратио сам га до „Диса“. Свратио је да нешто купи. Успут смо се подсетили на рад у Радио „Јасеници“ и колеге с којима смо радили. Он је у живом сећању чувао дивне успомене …Подсетио ме на моју емисију „Ритам младих“, на Малагу, нашег Чичу, који је за њу бирао музику и обезбеђивао награде за слушаоце. Био је то наш последњи сусрет. Сад кад га више нема, остала су сећања. Знам да за њим тугују они који су га волели. Драгољуб Јанојлић

СЕЋАЊA Наш драги

Седам година је прошло од када са нама није наш драги

СЛОБОДАН БАНЕ ВАСИЋ

ПРЕДРАГ НИКОЛИЋ - ХАРЕ

преминуо је 30. октобра 2014. године.

Кажу да с годинама слике бледе. Не и наша љубав и сећање на тебе.

(1947-2014)

(1935-2008)

Тугују супруга Аница, синови Ђорђе и Вељко, родбина и пријатељи

Донка и Дејан

Незаборав за добре родитеље Пролазе године и године, туга не престаје, само сећање и успомена остаје. Цeнa oбjaвљивaњa сећања и читуљa у „Пaлaнaчким“: • 1/12 стрaнe 1.000 динaрa, • 1/9 стрaнe 1.500 динaрa, • 1/4 стрaнe 3.000 динaрa,

МИЛЕ ГАЈЕВИЋ (12.10.2000-2014)

СМИЉА ГАЈЕВИЋ (5.1.2014-2015)

Тужна Ваша Зорица

• 1/2 стрaнe 6.000 динaрa, • 1/1 стрaнe 11.000 динaрa.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Исто, исто! Када сви ћуте и не желе да пишу, а има и те како о чему, онда опет ја. Чуо сам и негде прочитао да ће СПС да промени назив-име у неко адекватније. Ред је и логично је да се назив ове партије што пре промени. Нереално је и смешно да у тој партији буду чланови власници разних предузећа, са великим капиталом (капиталисти), који запошљавају раднике и, свакако, их експлоатишу. Чланови ове партије могу да буду (тако смо учили): радници код тих послодаваца, директори и радници јавних предузећа, занатлије, које не запошљавају раднике, пољопривредници и др.

Па, људи моји, ти чланови социјал-капиталисти секу грану на којој седе. Значи, они треба да се одрекну својих предузећа или да им се та имовина конфискује (одузме), као што је то радила комунистичка влада после 1945. године. Пошто ми и друге државе (бивше социјалистичке) прелазимо из социјализма у капитализам, онда је свака конфискација искључена, а конкуренција међусобна ће да покаже ко је јачи и напреднији. Када сам пре неколико година питао једног функционера: „Како може да буде члан СПС власник предузећа који запошљава раднике (има их велики број), што је нелогично када се зна ко треба да буде тај члан, он ми је кратко одговорио, важно је да је постао наш члан”. Значи, могу и такви, важно је да буде што више чланова. А сада да кажем и нешто што пре није смело да се каже, па ипак се покаткад чуло. Гласно виче са неког брда социјалиста капиталисти: „КАПИТАЛИСТО!, а капиталиста одговара СОЦИЈАЛИСТО!, а ехо потврђује ИСТО, ИСТО!“. Сада су друга времена, па може и да се прича и пише о много чему. То је добро и демократски. Милутин Стевановић, Смедеревска Паланка