Palanačke br 182-183 by Palanacke Novine

Број 182-183 Сваког 1. и 15. у месецу Година IX • 5. април 2015. Цена 50 динара

Др Богољуб Зечевић директор „Института за повртарство“

Имамо право да будемо оптимисти Стране 12 и 13

Познати Паланчани: Зоран Стојковац

Стални успон у каријери Стране 18 и 19

Водички основци у Дечијем селу у Сремској Каменици

Штрајк у Паланачкој гимназији

Страна 14

Стране 6, 7 и 8

Срдачан сусрет пријатеља

Немар или казна

освајање и вршење власти. „Једно мислиш, друго причаш, а треће радиш“, и глатко победиш на изборима. У међувремену изабереш богаташа кога сиротиња презире, прогласиш га за народног непријатеља или финансијера опозиције, оптужиш за лоповлук, ухапсиш-узмеш му новац за кауцију-пустиш, а онда све то небројено пута пласираш јавности преко своје „ружичасте лаже“. Тај политички „патент“ ауторско је дело, тренутно, водеће политичке партије. И када год нешто у држави упропастиш, ти узвикнеш: „држ’те лопова“. Да ли је то Србија у којој „Те је срамота колико нам је добро“? Уз то, људски потенцијал водеће политичке групације је - катастрофалан.

Излазе 1. и 15. у месецу Година IX Цена 50 динара Први број Паланачких изашао је 8. децембра 2006. године Издавач: Паланка инфо Контакт: Смедеревска Паланка 11420 ул. Првог српског устанка бр. 2 телефон/факс: 026 319 269 e-mail: info@palanacke.com web: www.palanacke.com www.blog.palanacke.com Жиро рачун: 205-166888-41 (Комерцијална банка) Директор: Дејан Црномарковић

моб.тел: 065 200 2612 e-mail: palanacke@yahoo.com

Гл. и одг. уредник: Дејан Николић

e-mail: redakcija@palanacke.com

Маркетинг: Саша Матески

моб.тел: 064 920 5928

Сарадници: Драгољуб Јанојлић, Данијела Васиљевић, Бојан Живковић, Слободан Тодоровић, Слободан Жикић, Слађана Црномарковић, Владимир Ђурђевић, Зорица Матић, Мирослав Миловановић, Зоран Тодоровић, Никола Владисављевић, Тома Митровић, Душан Кривокућа, Ненад Војчевски, Горан Станојевић, Лазар Петковић, Катарина Стевановић, Стојче Талијан, Никола Лазић.

„Бал најгорих“

амо у данашњој Србији може да се догоди да градоначелник осуђен на казну затвора у трајању од 15 месеци и даље буде на тој функцији. Градоначелница Смедерева, Јасна Аврамовић, осуђена због узимања пара грађанима, примања мита, у афери „инвалидске пензије“, и даље је - градоначелница. И још се бестидно смешка, поред премијера, неки дан на „свечаности“ у Железари. Срам нас било због поруке коју, оваквим примерима, шаљемо поколењима! То, што је још у истражном затвору, у време када је била ухапшена, признала да је узела 15.000 немачких марака, па касније „заборавила“, а потом са „закашњењем“ од око десет година и осуђена на затворску казну, изгледа да не утиче на њен политички положај у Граду Смедереву и Српској напредној странци. Да ли је то Србија у којој „Те је срамота колико нам је добро“? На политичкој сцени утемељена је демагогија као сигурно средство за

Хитво

У свакој нормалној држави многи експонирани чланови СНС-а били би на маргини, или ‹у бекству?›. На локалном нивоу, на пример овде, поједини кадрови те партије најблаже речено су залутали у политички живот. У свакој нормалној држави многи експонирани чланови СНС-а били би на маргини, или „у бекству“. На локалном нивоу, на пример овде, поједини кадрови те партије најблаже речено су залутали у политички живот. Неки од њих и не знају о чему се ту заправо ради, али „јавља им се“ негде на хоризонту „златна кочија“ и сумануто газе ка њој. Други су љути, осветољубиви, агресивни на друштвеним мрежама, по правилу без респектабилних радних и животних биографија.

Хитто

сло

фо

Фотографије: Редакција и сарадници

Пословично су ПРОТИВ - свега, ретко ЗА – било шта! Има, наравно, у том друштву, и људи за које би вредело потрошити глас на изборима - лично познајем неке од њих - који су, на жалост, скоро сасвим (партијски) невидљиви. Живимо у време када политичке странке, и иначе, не окупљају елиту друштвене заједнице, јер људи све више гледају своја посла разочарани комплетном српском политичком сценом, али квалитет кадрова ове партије је испод сваког прихватљивог нивоа. Ламентирам над самим собом када у Скупштини Србије проговори Бабић. Срамота ме је да слушам шта прича Ристичевић. Тужно је видети очи младог Јовичића док режи на непознато. Шта још додати о Мировићу, Мартиновићу или Бечићу… На жалост, дочекали смо да нас такви предводе. То је стварност Србије. Постали смо нација под окупацијом лоших и неспособних. Живимо у духовном, културном и материјалном понору, испод дна достојанства, а у току је „Бал најгорих“. Чак су, уз све ратове и санкције, и мрачне деведесете биле подношљивије. Милошевић је бар веровао у зло које је изазвао својом политиком. Видела се, јасно, његова опседнутост сопственом женом и национал-социјализмом. Па, „куд који - мили моји“. Требало је имати храбрости за борбу против све његове силе. У то време најпрогресивнији део нације није се предавао. Фронт је био стално отворен. Прштала је Србија од енергије. Победа је била зарађена и заслужена. На жалост, као и многе пре ње - и злоупотребљена! Данас, толико година касније, чини се као да нема излаза из ове летаргије. ДА ЛИ ЈЕ ТО СРБИЈА У КОЈОЈ „ТЕ ЈЕ СРАМОТА КОЛИКО НАМ ЈЕ ДОБРО“?

Спортски споменар: ФК „Јасеница“ Придворице, пријатељска утакмица у Церовцу 1984. године. (стоје: Марковић, Јовановић, Нешић, Стевановић, Милошевић; Петковић, Пецић, Ђерић, Миловановић, Радовановић, Дамјановић, чуче: Стојановић, Гајић, Јовановић, Нешић, Трајковић, Цветковић) Снимио: Раја Маричић

DTP: Palanačke

e-mail: info@palanacke.com web: www.palanacke.com

Штампа: Starprint Смедеревска Паланка CIP Каталогизација у публикацији: Народна библиотека Србије ISSN 1820-5321 COBISS.SR-ID 143162380

Не прилази јарцу спреда, коњу отпозади а будали с било које стране. Twitter

Паланачке су члан ПУ „Local Press”

АКТУЕЛНО

ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР ЖЕЉКО РАДОШЕВИЋ У ГОЛОБОКУ

32. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

У посети код угледног сточара

Усвојен извештај председника Општине

У оквиру ове посете организована је и трибина на којој се разговарало о могућностима субвенција, помоћи и конкурисања приступним фондовима ЕУ

елегација локалне самоуправе коју је предводио помоћник председника Општине Смедеревска Паланка Добрица Јозић, и државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Жељко Радошевић, посетили су у Голобоку домаћинство угледног сточара Момчила Поповића који успешно одгаја краве. Државни секретар је похвалио напоре да се производња одржи и побољша и нагласио да је позитивна ствар што и на територији паланачке општине има тако угледних произвођача. У оквиру ове посете Голобоку организована је и трибина на којој се разговарало о могућностима субвенција, помоћи и конкурисања приступним фондовима, како би пољопривредници могли да добију средства Министарства пољопривреде за унапређење производње. Радошевић је нагласио да Момчило Поповић има све предуслове да конкурише и добије средства из приступних фондова Европске уније.

КОНКУРС МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ МЕДИЈА

Признање за редакцију „Паланачких“ Наш новинар, Дејан Црномарковић, изабран је за члана Конкурсне комисије за избор пројеката из области информисања за Град Крушевац

начајно признање стигло је у редакцију „Паланачких“. Наш новинар, Дејан Црномарковић, изабран је за члана Конкурсне комисије за избор пројеката из области информисања за Град Крушевац. Конкурс за суфинансирање пројеката из области јавног информисања расписало 4

је Министарство за информисање Владе Републике Србије. Објављујемо део оригиналног решења о избору нашег колеге. На основу члана 24. Закона о јавном информисању и медијима («Сл. гласник РС» број 83/2014), члана 19. Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања («Сл. гласник РС» број 126/14) и члана 45. Статута града Крушевца («Сл. лист града Крушевца» број 8/08 и 5/11), Градоначелник града Крушевца дана 23.03.2015. године, доноси РЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА КОНКУРСНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ЈАВНЕ ИНТЕРЕСЕ У ОБЛАСТИ ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА I - ИМЕНУЈУ СЕ за чланове стручне комисије за оцену пројеката од значаја за јавне интересе у области јавног информисања и то: 1. Дејан Црномарковић, новинар, на предлог Локал Прес и АНЕМ 2. Милорад Додеровић, новинар, на предлог УНС-а 3. Драгослав Гогић, дописник РТС-а II - Задатак стручне комисије је да изврши оцену пројеката поднетих на конкурс, као и предлог о додели средстава са образложењем. III - Комисија на првој седници бира председника комисије, који координира радом комисије и води седнице. IV – Датум почетка рада Комисије је дан отварања понуда, о коме ће чланови комисије бити обавештени e-поштом најраније 7 (седам) дана пре отварања понуда. V - Решење објавити на веб-сајту града Крушевца.

Милојичић је посебно коментарисао замерку да општинско руководство путем жиро-рачуна синдиката запослених у ЈКП „Водовод“ исплаћује зараде запосленима, због тога што је рачун овог предузећа у вишемесечној блокади

лавна тачка дневног реда 32. седнице Скупштине општине Смедеревска Паланка била је посвећена разматрању извештаја, који је припремио председник Општине Радослав Милојичић Кена, по захтеву Државне ревизорске институције. Председник Општине образложио је, по тачкама, замерке Државне ревизорке институције, указујући, како је рекао, на политичку позадину дописа ДРИ, образложивши како су неке замерке формалне природе, док су друге политички интониране или бесмислене. - Прва тачка каже да је на дан 7. 10. прошле године општина ушла у блокаду, и да је током протекле године платила 127 милиона динара. Дакле, прекршај је што смо ушли у блокаду, а прекршај и што смо ту блокаду платили. Следећа тачка тиче се обавеза које је општина – срам нас било, а и све грађане Насеља што су у поплави изгубили своје куће, намештај и све остало - преузела и плаћала по ставкама које нису у буџету. Па наравно да смо плаћали, као што смо и прошле недеље морали да узмемо 1.000 литара горива да би пумпе за избацивање воде из Насеља радиле. То нисмо имали у буџету. Као што смо морали да плаћамо пољопривредним произвођачима,

за коришћење трактора и остале механизације, ради спасавања људи у Насељу. То нисмо имали у буџету – рекао је председник, додавши да нико не може да предвиди и планира поплаву, па самим тим ни средства у буџету за санирање последица. Према речима председника Милојичића општина је, поступајући по захтевима ревизора, урадила попис имовине, као и тачан списак играча у Фудбалском клубу „Јасеница 1911“. Милојичић је посебно коментарисао замерку да општинско руководство путем жиро-рачуна синдиката запослених у ЈКП „Водовод“ исплаћује зараде запосленима, због тога што је рачун овог предузећа у вишемесечној блокади. Да је ово једини начин да запослени добију део накнада за свој рад, и једини начин да „Водовод“ у нашој општини уопште функционише, потврдио је и одборник Слободан Гајић, иначе радник овог предузећа. Говорећи о овој замерки ревизора, председник Општине је између осталог рекао: - Надаље, ми треба да одговарамо због тога што радницима „Водовода“ исплаћујемо плате, протеклих шест месеци, зато што на једини могући начин радницима водовода

АКТУЕЛНО

исплаћујемо, и то не потпуне платe. Дакле, руководство општине треба да одговара због тога што „Водовод“ функционише рекао је Милојичић. Председник је прокоментарисао и замерку ДРИ, да је општина одговорна због тога што Центар за развој спорта није обавио јавну набавку за све спортске клубове. Центар је, наиме, одговорио, а и надлежно министарство је то уважило, да не може да обави јавну набавку, зато, што су, на пример, боксерском клубу, потребне рукавице, фудбалском клубу копачке, и слично. Имајући у виду мноштво различитих артикала који треба да буду набављени, у малим количинама, немогуће је направити јавну набавку. Слично је и са замерком да је општина обезбедила превоз за ученике изван процедуре јавне набавке, која није могла да буде спроведена из разлога што су рачуни школа у том тренутку били у блокади (а тада не може да се спроведе јавна набавка). - Ми смо направили страшну грешку, обезбедили смо превоз ученицима, основних и средњих школа, преко рачуна општине. Зато што, на пример, школа „Олга Милошевић“ није могла да распише тендер за превоз ученика. Ми смо учинили страшан криминал зато што „Ласти“ плаћамо превоз ученика уместо њих – објаснио је председник Општине. - Следећа замерка је да нисмо били компатибилни, односно да нисмо усагласили финансирање

политичких партија са републичким прописима. Моја странка није добила ни динар из овог буџета, а верујем ни остале, тако да ту никакав прекршај нисмо направили. Напомињући да су све формалне неусаглашености исправљене, Милојичић је прокоментарисао и последњу замерку ревизора: - Ми смо према ревизорима погрешили, зато што наплате паркирања, одржавања, пијаце, зеленила или чистоће нису регулисана уговором са општином. Требало је да та средства они пребаце нама, а онда ми на основу уговора њима вратимо та средства – навео је Милојичић и објаснио да је ту све урађено према примедбама ревизора, иако је реч само о формалности, јер су до сада та средства остајала директно на рачунима јавних предузећа. Председник Општине је навео да је све што је могло да буде исправљено, урађено према примедбама ревизора. - На жалост, нисмо могли да Општину Смедеревска Паланка изведемо из блокаде. Наравно да смо прекршили закон зато што смо преузели обавезе плаћања Електропривреди Србије. Имали смо и другу могућност, да не преузмемо те обавезе и да будемо и даље у мраку. Што је некима, а углавном онима који нису у овој сали, био главни циљ. Онима који не живе у Смедеревској Паланци, него у Београду, и који долазе само да би очерупали наше грађане –

рекао је Милојичић. Он се на крају свог обраћања одборницима захвалио свима који су помогли грађанима током мајске поплаве, као и протекле недеље, када је претила опасност од нових изливања река. - Грађани знају ко је и овога пута спасао Смедеревску Паланку, а то је ово руководство. Као што знају да постоји посланик у Скупштини Србије који није ни дошао у насеље, није позвао телефоном, а није се ни одазивао на телефонске позиве – нагласио је Милојичић. Председник Општине је додао да су, захваљујући контактима са Мајклом Девенпортом, обезбеђена средства за ревитализацију бунара и водоводне

мреже, као и новац за доградњу система за одбрану од поплава, који ће анулирати опасности од великих вода, и допринети да становници поплављених насеља убудуће живе без страха од нових изливања – и да је то учињено упркос настојањима оних који не мисле на добробит Смедеревске Паланке, и који су се потрудили да поменуте инвестиције не заживе. - Ја немам проблем са законом. Овде не постоји ни једна једина тачка, да је неко нешто платио више, узео паре и однео кући рекао је на крају Радослав Милојичић Кена, образложивши да је све што је чињено урађено ради функционисања општине, да би град имао воду, да би ђацима био плаћен превоз.

Милојичић је своје обраћање одборницима завршио рекавши да се политиком бави из срца, не калкулишући шта је боље за његову политичку каријеру. Одборници Скупштине општине су усвојили председников извештај, који је достављен као одговор Државној ревизорској институцији у законом прописаном року. На овој седници није дата сагласност на захтев УО ЈКП „Водовод“ да се повећа цена воде, одвођења отпадних вода и других услуга из делатности овог предузећа, који је образложен најавом поскупљења струје, односно, одборници су одлучили да до корекције цене може да дође када струја и званично поскупи.

ДОНАЦИЈА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „ДИЛС“

Нова опрема за Дом здравља - Ова донација ће много значити нашим пацијентима јер нова опрема пружа заиста велике могућности - нагласила је директорка Дома здравља др Јасмина Стојковић

з Министарства здравља стигла је вредна опрема у паланачки Дом здравља. Ради се о санитетском возилу Фиат Дуцато, који је опремљен најса-

временијим апаратима за пружање хитне медицинске помоћи, ултразвучном апарату, стоматолошкој столици и неколико портабл ЕКГ апарата. Помоћ је добијена у оквиру пројекта „ДИЛС“ Министарства здравља, који има за циљ да унапреди здравствене услуге на локалном нивоу, а један од донатора пројекта је и Светска банка. - Ова донација ће много значити нашим пацијентима јер нова опрема пружа заиста велике могућности - нагласила је директорка Дома здравља др Јасмина Стојковић. 5

АКТУЕЛНО

ШТРАЈК У ПАЛАНАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Немар или казна Због чега се професорима Паланачке гимназије иплаћују мање зараде него другим наставницима у окружењу који штрајкују на истоветан начин?

Зграда Паланачке гимназије

пркос томе што професори Паланачке гимназије током штрајка уредно обављају ваннаставне радне обавезе, држе допунску и додатну наставу, припремају ученике и одлазе на такмичења, разговарају са родитељима (и слично), њихова плата је, од 19. фебруара, умањена за једну трећину, еквивалентно проценту скраћења часова, као да ваннаставне обавезе нису део ефективног рада. На тај начин, према мишљењу председника Уније просветних радника Паланачке гимназије, професора Драгана Јоковића, занемарена је чињеница да осим наставних, запослени у просвети имају и ваннаставне активности, које уредно обављају - па делимична обустава рада обухвата много мање од трећине радног времена и радних обавеза. У просеку, професори Паланачке гимназије „кажњени“ су умањењем плате између 6 и 7 хиљада динара, што зараду неких наставника спушта на ниво испод 30 хиљада динара.

Недоумице у вези са обрачуном зарада Директор Паланачке гимназије, у разговору за наше новине, изјавио је да он ради према упутству Министартсва просвете, односно „тумачењу“ Школске управе у Пожаревцу, иако тим поводом није 6

примио никакав допис који недвосмилено прецизира начин обрачуна зарада: - Ја немам са тим много додира. Ми свакога дана шаљемо Министарству извештај о штрајку. На крају месеца они нама пошаљу број сати, и налог рачуноводству да обрачуна сате ефективног рада. Ту је сад забуна у колективу. Јер они тврде да им ја обрачунавам плате, што не стоји, јер ми добијамо број радних сати у том месецу, и колико да обрачунамо. То стигне из Министартва, а постоји и координатор за финансије у Округу који „пушта“ плате - каже директор Паланачке гимназије. На наше питање - шта школа шаље Министарству, односно шта стоји у извештају на основу кога Министарство просвете обрачунава ефективан рад професора Паланачке гимназије?, Виктор Србу је објаснио: - Синдикати тврде да ја треба да обрачунам. Како ћу ја да обрачунам сваком професору радни учинак у току дана? Њих седамдесеторо има овде. Шездесет професора. На који начин бих ја свима њима могао да обрачунам радни учинак? А и када бих то урадио, питање је да ли би то прихватили у Министарству. Међутим, представник Уније просветних радника у Паланачкој гимназији, професор Драган Јо-

ковић, сматра да управо директор школе треба да у извештају Министарству просвете јасно прикаже радни учинак сваког радника, дакле да ефективно радно време мора да се односи не само на наставу, него и на ваннаставне активности. Јоковић је, као пример, навео да је, помоћнику директора, као и колегиницама које осим држања часова обављају и послове школског психолога и педагога, директор уредно обрачунао ваннаставне активности, и да је њихова плата умањена само за процентуално смањење наставних обавеза, односно „скраћивање“ часова на 30 минута, а да тако није поступио приликом обрачуна зарада других колега. - Другачије је у школи у Милошевцу, где је наставницима одузето само 1.700 динара - каже Јоковић. - Директор је тамо тражио написмено како да све обрачуна, јер не жели да сноси правне последице. У Школској управи у Пожаревцу нису то могли да му дају написмено, и човек је поступио како је сматрао да треба. Штрајкачима је „одузео“ око 1.700 динара од плате, за разлику од директора Паланачке гимназије, који је нама умањио плату за више од шест хиљада динара. Чим је школи у Милошевцу пуштена плата, значи да може тако. Овај податак смо проверили, и од директора школе „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу, Славише Исаиловића, добили потврду да су плате наставницима у овој школи умањене за само 1.700 динара. Према речима професора Исаиловића, исто је учињено и у школама у Крњеву и Лозовику, где је на снази исти облик штрајка као и у Паланачкој гимназији. Иначе, школе у Милошевцу, Лозовику и Крњеву, баш као и Паланачка гимназија, у надележности су исте Школске управе, чије је седиште у Пожаревцу. - Они тврде тако, министарство тврди дугачије. А ја морам да се понашам онако како ми тамо нареде. Или да потпишем, па да плате буду исплаћене, или, као што се дешавало на неким местима, да у

школама у којима директори нису потписали те платне спискове, школе нису ни добиле плате - каже Виктор Србу, а насупрот њему професор Јоковић наглашава: - Министарство тражи од директора да за сваког радника израчуна радни учинак, јер како је могуће да је он утврдио да ми не обављамо 30 процената радних обавеза, док је његов колега у Чачку установио да је то пет одсто, а директор школе у Милошевцу седам или осам процената?

Шта каже закон? Законска регулатива каже како се приликом обрачуна зарада професорима који су у штрајку, плата у ствари не умањује, него се исплаћује само за ефективне часове рада, у шта, по логици ствари, спадају не само наставне, него и ваннаставне активности. Са друге стране, у допису министра просвете, Срђана Вербића, које је 25. фебруара упућено начелнику Школске управе и директору школе, стоји да се исплата зарада обавља „према евиденцији“ њиховог рада, из чега произлази да директор, ипак, треба да има у виду ефективан рад сваког наставника понаособ: „За запослене у школи који су у законитом штрајку, почев од 19. фебруара 2015. године, број часова рада за обрачун зараде одређује се према евиденцији која се води у школи, а за чију исправност и тачност је законски одговоран директор. Збирни извештај о укупном умањену броја часова у току месеца школа доставља надлежној школској управи којој је благовремено пријавила штрајк.“ Истини за вољу, у цитираном делу поменутог Вербићевог дописа није јасно како треба да изгледа збирни извештај, и да ли он допушта да се разложи учинак сваког од запослених. У „Закону о основама система образовања и васпитања“, у одељку „Норме непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадика са децом и ученицима, у члану 136, стоји:

Виктор Србу

„У оквиру пуног радног времена у току радне недеље: наставник изводи наставу 20 часова и четири часа других облика непосредног образовно-васпитног рада са ученицима (допунски, додатни, индивидуализовани, припремни рад и други облици рада, у складу са посебним законом) - 60 одсто радног времена, а наставник практичне наставе 26 часова;…” Према томе, умањење зарада за 30 процената, није у духу Закона. И директор Гимназије и чланови Уније слажу се да није стигло никакво прецизно упутство Министартсва о томе као треба поступити - које би отклонило сваку недоумицу. Према информацијама до којих смо дошли, на састанку

Драган Јоковић

Школског одбора директору је замерено што поступа само на основу „усменог“ налога надлежне Школске управе. - Нигде нико неће да да написмено како се обрачунава. Они су нама рекли да се признаје 5, 6 сати, у односу на осам сати којико траје радни дан. То је отприлике неких 30 процената, јер нико неће да вам да тачну шему како - каже директор Србу. Ако је тако, онда остаје нејасно из ког је разлога директор Гимназије прихватио за раднике најгору могућност, за разлику од својих колега у окружењу. Будући да директор није желео да се обрати Школској управи, дописом у коме се тражи разјашњење

Притисак Министарства и послушност директора До сада најдужи штрајк просветних радника одликује не само упорност наставника, чланова Уније просветних радника, него и неспремност надлежног Министарства и Владе Републике Србије да се суоче са проблемом материјалног положаја људи који раде у основним и средњим школама. Након што су два синдиката пристала на споразум, Вербићево министарство је заоштрило однос према Унији просветних радника Србије, синдикату који је и даље у штрајку. Од директора школа тражи се да радницима буде плаћено само време које су провели на раду, а да им се за време које проводе у штрајку, према законском поштовању минимума процеса рада, зарада не обрачунава. Упркос томе што Вербић инсистира на томе да споменуто умањење зараде не треба тумачити као дисциплинску меру, овакав став Министарства, међутим садржи бројне нејасноће и непрецизности. Нису само чланови Уније просветних радника прихватили да наставе штрајк, већ, солидарно, обуставу рада подржавају и професори који нису чланови синдиката, а облик протеста који изаберу не мора да буде сагласан форми штрајка коју спроводи Унија просветних радника. Исто тако, када је реч о поштовању минимума процеса рада - практично сваки наставник има право да не обавља трећину свих својих активности, али и да држи часове који трају 30 минута и истовремено уредно испуњава све ваннаставне обавезе. Већина наставника протест изражава управо на овакав начин: упркос скраћењу часова, наставници и даље уредно држе допунску и додатну наставу,одлазе са ученицима на такмичења, држе родитељске састанке, учествују у раду одељенских већа - имајући, пре свега, у виду интерес ученика и родитеља. Смањење зарада, иначе, није било на снази од почетка штрајка, у октобру прошле године, све до тренутка када су два синдиката потписала познати споразум са Владом.

и званично упутство о обрачуну зарада професора који штрајкују, то је учинио Школски одбор, а до закључења овог броја Паланачких још није стигао никакав одговор из Пожаревца. Професори Паланачке гимназује не замерају директору само то што је, за разлику од других руководилаца школа, обрачунао искључиво ефективно време у настави, него и да им није уручио никакво решење о начину на који је обрачунато колико ће им новца бити исплаћено. - За то се не дају решења. Једини званичан документ који се даје је платни листић - каже Виктор Србу. Директор Паланачке гимназије, у разговору вођеном за наш лист, нагласио је да он ни на који начин не омета штрајк у овој школи, и да се стриктно држи закона. - Ја се не мешам њима у штрајк,

нити покушавам да штрајк разбијем. А ни по закону немам право да се мешам у то. Ко је ту у праву - не знам. Ја нисам правник. Свако ту тумачи на свој начин. Правници из синдиката тврде једно, а ови из Министарства друго. Неким нашим читаоцима изгледаће да смо исувише простора посветили овом проблему, јер ради се о тек неколико хиљада динара разлике у висини плата професора-штрајкача, зависно од школе у којој раде. Ако се има у виду да је просечна зарада у просвети нижа од 40 хиљада динара, најновији удар по џепу професора, дакле додатно умањење зарада за 6 или 7 црвених новчаница, представља својеврстан атак не само на достојанство, већ и на живот и здравље наставника основних и средњих школа. У том смислу, ма шта тврди-

Рашомонијада - Министарство тражи од директора да за сваког радника израчуна радни учинак - тврди професор Јоковић. - Како је могуће да је он утврио да ми не обављамо 30 процената радних обавеза, док је његов колега у Чачку установио да је то пет посто, а директор школе у Милошевцу - 7 или 8 процената? - Они тврде тако, Министарство тврди другачије. А ја морам да се понашам онако како ми тамо нареде. Или да потпишем, па да плате буду исплаћене, или, као што се дешавало на неким местима, да у школама у којима директори нису потписали те платне спискове, нису ни добиле плате - наглашава Виктор Србу, директор Паланачке гимназије.

Шта је „минимум процеса рада“? У закону о основном образовању и васпитању, члан 78 и 79, у коме се прецизира начин на који се може обуставити рад у просвети, нигде не стоји одредба о смањењу плате радницима у штрајку, односно узимању у обзир само ефективтивног рада приликом обрачуна зараде. Уосталом, запослени је дужан да за време обуставе рада буде на радном месту. Ни у Закону о штрајку нигде не стоји прецизно упутство како ће се обрачунавати зараде за време проведено у штрајку. Поменута законска регулатива, такође, подразумева договор послодавца, односно његовог представника и штрајкача о минимуму процеса рада, за разлику од већ устаљене праксе да то одређује искључиво Министарство и школске управе.

Да ли је то педагошки? У домаћој штампи и режимским медијима већ недељама се ламентира над штетним педагошким ефектима штрајка просветних радника. Тако се између осталог тврди да је образовање толико значајно да се не сме занемарити, чак ни у случају када су наставници слабо плаћени, па да, сходно томе, запослени у школама морају да буду одговорни, имајући у виду овај превасходни национални интерес. Међутим, уколико школе осим образовне имају и васпитну улогу, онда протести незадовољних професора могу да ђацима послуже као истински пример - да ништа не треба прихватати здраво за готово, и да је довођење у сумњу несумњивих ауторитета и преиспитивање друштвених императива, истинска одлика хуманитета. У мору текстова који оркестрирано осуђују професоре због тога што су се дрзнули да буду незадовољни, право освежење представља текст у „Политици“ двоје младих аутора, чланова удружења Герусија, који упорни и храбри протест просветних радника уздижу на ниво праве педагошке парадигме. У том тексту Андреја Јовановић и Стефан Танасијевић (некадашњи ђак плањанске Гимназије) поред осталог кажу: - Питања попут „да ли је то прави пример понашања (мисли се на поливање министра водом) који просветари треба да дају нашој деци” и „приличи ли једном члану академске заједнице да се служи таквим средствима”, примери су овога. Премда су ова питања по својој природи реторичка и служе томе да сваку даљу расправу окончају (јер ко би се усудио да не буде забринут за „будућност наше деце”), потребно је избећи ћорсокак у који нас доводе и на њих озбиљно одговорити. У том погледу, можда је баш ово тренутак да се каже: „Да, то је тај пример!”, јер нашој јавности је превише оних примера у којима се на постојеће девастирање животних услова до сада углавном одговарало ћутањем, трпљењем и скретањем погледа. Стога би наши душебрижници требало да одахну: деца ће, ако ништа друго, из ових примера моћи да науче да не остају по страни, већ да се за своја права боре.

ли у Министарству, реч је о облику притиска, као и када се говори о „технолошком вишку“ у просвети. Поштујући правила истраживачког новинарства, у ситуацији када нам нису доступне све чињенице, овом приликом нећемо донети закључак који би недвосмисле-

но подржао било коју од сучељених страна, мада нам је, руку на срце, много прихватљивије да је рукводилац школе у оваквим ситуацијама првенствено у моралној обавези да пронађе начин исплате зарада који ће бити најповољнији за запослене, па тек онда да се

ДРЖАВА СУФИНАНСИРА МЕДИЈЕ СА 2,46 МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА

У Паланци два одсто буџета Укупно 21 општина од укупно 162 јединице локалне самоуправе издваја више од два одсто буџета, како је УНС апеловао, док исто толико општина не издваја ни динара за финансирање медија

купна издвајања за финансирање медија у овој години предвиђена буџетима градова и општина, укључујући и средства предвиђена конкурсима Министарства

културе и информисања и покрајинског Секретаријата за културу и информисање, износе 2,46 милијарде динара или 20,5 милиона евра. У ову суму није урачунато издвајање

обазире на, иначе нејасна, упуства виших инстанци. То наравно не значи да треба окривити директора, нарочито ако се има у виду да Школска управа, па и само Министарство, избегавају да доставе јасна упутства, настављајући да примењују ону по-

из буџета за јавне сервисе РТС и РТВ, Танјуг, Међународни Радио Србија, Филмске новости, ЈП „Панорама“ и ЈП ТВ „Мост“ из Звечана. Министарство културе и информисања кроз четири конкурса издваја укупно 164 милиона динара за медијске пројекте, а покрајина Војводина издваја 441 милион динара за шест конкурса. У тај износ урачунато је и 72 милиона динара финансијске подршке покрајине РТ Војводине. Локалне самоуправе издвајају укупно 1,85 милијарди динара за суфинансирање медија, и то за пројектно суфинансирање 931 милиона динара и за субвенционисање јавних информативних предузећа, која треба да буду приватизована до половине

пуларну тактику АПП („ако прође - прође“). Све у свему, лако је љутити се на директоре, односно како то рече један просветни радник, који је желео да остане анониман - „Риба смрди од главе“.

ове године, 923 милиона динара. У просеку, градови и општине издвајају 1,1 одсто буџета за локалне и регионалне медије. Највише новца у односу на буџет издваја Општина Бујановац, 3,9 одсто, за субвенционисање медија у свом власништву, док за пројектно суфинансирање највише издваја Општина Нови Бечеј 2,75 одсто.

В. Ђурђевић

Укупно 21 општина од укупно 162 јединице локалне самоуправе издваја више од два одсто буџета, како је УНС апеловао, док исто толико општина не издваја ни динара за финансирање медија. У Општини Смедеревска Паланка за суфинансирање медија у 2015. години издвојено је два одсто буџетских средстава.

www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com 8

Зашто су утилитаристи за „изручење“ Војислава Шешеља?

литаристичка етика утемељена је на уверењу да је морално исправно оно што доноси „веће добро“. Другим речима, приликом моралног избора потребно је настојати да буде што мање негативних последица неке одлуке, а да она истовремено гарантује добробит што је могуће већег броја људи. На први поглед, здраворазумски посматрано, овакав „принцип“ делује сасвим прихватљиво. Све док они који га прихватају не постану та „мањина“ која треба да

временима када једва састављамо крај са крајем, суочени са дивљањем разобрученог (нео)либерализма - питања о моралности појединих ставова, јавно изречених намера или светоназора, по природи ствари остају у другом плану. Овакав друштвени поредак, самим тим, захтева да се у политици одрекнемо морала, да у виду имамо само јасне, „рационално оправдане“ интересе. А када се ствари сагледавају на овај начин, обично остаје у другом плану да у друштву постоји јасна подела на оне који просуђују шта је у друштвеном интересу, и оне друге, који треба да поднесу не само морални, него и физички терет поменутих „рационално испосредованих одлука“. Интереси су у класном друштву увек парцијални, класни. Да морал не треба оставити у другом плану, да у јавном животу још има простора за принципијелно сагледавање ствари, сликовито показује проблем Шешељевог изручивања Хашком трибуналу.

Никада нисам био присталица Војводе Шешеља. У политичком смислу, Шешељ, штавише, персонификује многе ствари којима се оштро противим. Упркос томе, сматрам да држава Србија нипошто не сме да подлегне притисцима и Шешеља испоручи хашким медиокритетима. Да одмах појасним: чак и у случају да је суд у Хагу сасвим објективан (као што није), да је Шешељева кривица очигледна (што је у најгорем случају - сумњиво), да су услови у Шевенингену знатно повољнији (него што јесу) – у овој ситуацији одлука на захтев да се Шешељ изручи морала би да буде: непоколебљиво не. услови у Шевенингену знатно повољнији (него што јесу) – у овој ситуацији одлука на захтев да се Шешељ изручи морала би да буде: непоколебљиво не. Захтев да Шешељ, добровољно или не, треба да се поново нађе у Хагу, ако ни због чега другог а оно зато што је то у „интересу Србије“ - представља огољени, највулгарнији утилитаризам. Наједноставније речено, ути-

НОВИ АПАРАТИ У ПАЛАНАЧКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

За бољи и ефикаснији рад Од Министарства здравља добијени ултразвучни апарат, два ЕКГ апарата и стоматолошка столица

ом здравља у Смедеревској Паланци је добио

нови ултразвучни апарат од Министарства здравља.

буде жртвована у општем интересу. Данас је у питању Шешељ, а већ сутра, са највишег места може да се установи како није могуће штитити од поплава све делове Србије, и да поједина подручја треба да буду жртвована, ради благостања већег броја људи. У ствари, у Србији је поодавно на делу највулгарнији утилитаризам. Економски просперитет Србије (дакле великог броја

људи) оправдава оптуштања и отказе (мањег броја људи), без обзира на чињеницу да се на тај начин најнепосредније угрожава голи опстанак оних који ће остати без икаквих прихода. А управо то нам ових дана, лепо упаковано, поручује сам премијер. Другим речима, власт не преза ни од жртвовања много већег броја људи, па је, тако посматрано, Шешељева судбина сасвим извесна. Уколико Војвода ипак не буде испоручен, то значи да су утилитаристи из Немањине проценили да су народно незадовољство и револт, који могу да уследе, веће зло - не за Србију, него за оне којима је дато право да утилитаристички одлучују о томе шта је, наводно, најбоље за већину становника Србије. Утилитаристички аргументи делују убедљиво, и зато нисмо сигурни да ли ће уопште бити створена „критична маса“ која би се супротставила процењивању „већег добра“, Јер, та већина, на коју се утилитаризам позива, не може јасно да сагледа како сваки њен припадник, у сваком тренутку, може да буде означен као жртвени јарац, који мора да поднесе патњу у име неке другачије формулисане већине. Ма колико да се позивају на опште добро, утилитаристи у ствари увек штите само мањину која одлучује, која просуђује, одређује ко треба да буде спасен, а ко жртвован. Испоручивање Шешеља у том смислу може да буде отрежњујуће, јер ту су ствари много јасније него када је реч о „рационализацији јавног сектора“ или одбрани „непопуларних мера“ (које треба да поднесемо, како би профитирали малобројни „предузетници“). Одбрана Шешеља, и „не“ Хагу, у том је смислу одлука против утилитаризма, одлука за принципијелност, осуда судија, не у име интереса неке нове мањине, већ у контексту универзално схваћене правде.

Овај уређај је био неопходан за бољи и ефикаснији рад јер је стари апарат у функцији више од десет година. Коришћењем овог апарата биће омогућено смањење листа чекања и на савременији начин ће се радити ултразвучна дијагностика, колор доплер и гинеколошки прегледи. Добијена су и два ЕКГ апарата за кућно лечење и општу праксу, као и комплетно опремљена стоматолошка столица. 9

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ОО ПУПС

Заштитити стечена права пензионера О ГРАДОНАЧЕЛНИЦА СМЕДЕРЕВА ОСУЂЕНА НА 15 МЕСЕЦИ ЗАТВОРА

Сведоци потврдили да су дали мито У казну ће бити урачунато време које је провела у притвору, од 5. октобра до 4. новембра 2005. године

иши суд у Смедереву осудио је градоначелницу Смедерева, и функционерку Српске напредне странке, Јасну Аврамовић на 15 месеци затвора зато што је примала мито. Она има право жалбе Апелационом суду. По оцени Суда, Јасна Аврамовић примала је мито у време када је била начелник Инфектолошког одељења у смедеревском Здравственом центру „Свети Лука”. Образлажући пресуду, председник судског већа Драгослав Милановић набројао је сведоке који су потврдили да су, преко посредника, давали Јасни Аврамовић мито да би им издејствовала инвалидску пензију. Првостепеном пресудом доказано је да је Јасна Аврамовић, док је радила као лекар, примила мито од четворо пацијената.

Београдски Апелациони суд укинуо је прошле године пресуду Вишег суда у Смедереву којом је Јасна Аврамовић осуђена такође на 15 месеци затвора због мита и фалсификовања документације и тај предмет вратио на поновно суђење. У поновљеном поступку примењен је блажи кривични закон који је био на снази у време извршења кривичног дела, а који предвиђа казну од једне до десет година затвора. У казну од 15 месеци биће урачунато време које је провела у притвору, од 5. октобра до 4. новембра 2005. године. Од оптужене је одузета имовинска корист од 144.000 динара и обавезана је да Суду на име трошкова исплати 30.000 динара и паушал од 12.000 динара.

САОПШТЕЊЕ ПОВЕРЕНИШТВА СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ

Одборници искључени из странке

вези са недавним дописом Извршног одбора Српске напредне странке Повереништву странке у Паланци, Информативна служба Повереништва ОО СНС Смедеревска Паланка издаје следеће САОПШТЕЊЕ: У складу са чланом 22, 63. стр. 10. Статута Српске напредне странке, Извршни одбор, на седници одржаној 10

20.02.2015. године, донео је Одлуку о искључењу из Странке, која се односи на: Бошка Војновића, Ђорђа Мајсторовића, Слободана Ивковића, Зорана Радомировића и Славољуба Милића, уз образложење да су поменути чланови, супротно Статутом Странке утврђеног начина деловања и политичког активизма, актив-

но радили на спровођењу политике у личном интересу. ОО-у СНС Смедеревска Паланка, који тренутно функционише према одредбама из Статута странке – образован као Повереништво ОО СНС – предстоје у медијима најављене реорганизација и реформа, а с тим у вези ускоро би требало да буду одржани унутарстраначки избори.

пштински одбор ПУПС је одржао 2. редовну седницу у овој години. Седници је присуствовао потпредседник Партије, господин Стојан Босић, који је упознао чланове са активностима руководства у очувању пензије као економске категорије, Фонда ПИО, приватизацији бања, ангажовањем и иницијативама посланика ПУПС у Републичкој Скупштини, тежишним задацима Председништва и Извршног одбора и том приликом најавио неколико нивоа едукације чланова и председништава Општинских одбора. О раду ОО ПУПС Смедеревска Паланка се врло похвално изразио. У његовом присуству, а под руководством председника Општинског одбора, извршена је анализа реализације задатака са претходне седнице, при чему су председници Месних одбора и повереници изнели степен реализације на својој територији и проблеме са којима су се сусретали. Констатовано је да је већина планираних задатака успешно реализована.

Као најчешћи проблем су навели извесну дозу комформизма због тога што пензионери тешко прихватају чињеницу да се данас стечена права не поштују и да је неопходно борити се за њихову одбрану. Изнето је и мишљење да су све чешћи случајеви да други политички субјекти присвајају резултате које је ПУПС постигао у заштити права пензионера и из домена социјалне заштите грађана. У циљу успешнијег превазилажења ових проблема дата су одговарајућа упутства, сугестије и информације. Чланови Општинског одбора су упознати да је, поводом дана почетка бомбардовања СРЈ од НАТО снага, делегација ОО положила венац на споменик борцима погинулим у ратовима 1991-99. године. Наша Партије се са посебним пиететом односи према недужним жртвама и сматра да их никада не смемо заборавити, као ни страдањa, патње, бол и рушења која су изазвана бомбардовањем. Потпредседник ОО ПУПС Смедеревска Паланка Стојан Крстић

ПAЛAНAЧКA ХРOНИКA

„ПАЛАНАЧКЕ“ И OSCE COMMUNICATION AND MEDIA RELATIONS

Вода - разлог за сарадњу Вода је стратешки ресурс и један од кључних елемената за националну и регионалну безбедност

ве године Србија председава Организацијом за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС), највећом регионалном организацијом која се бави питањима сигурности, са седиштем у Бечу. 57 земаља чланица приступа питању сигурности кроз три димензије: војну, економско еколошку и хуману. За Србију, која је преузела председавање од Швајцарске, представља јединствену прилику да истакне своје приоритете, као што су мирно разрешење кризе у Украјини, сарадња у региону западног Балкана, борба против тероризма, владавина права, слобода изражавања и слобода медија, националне мањине.

ша односе између држава и друштвених заједница, као и да утиче позитивно на безбедност, просперитет и заштиту животне средине. Разорне поплаве у нашем региону маја прошле године управо показују да је прекогранична сарадња, на националном и регионалном нивоу, од кључног значаја.

Београд домаћин Економском и еколошком форуму ОЕБС-а

воде и док ми, лаици, не сагледавамо то као проблем глобалне размере, истраживачи, представници из света бизниса и интернационалне политике све су свеснији ризика да криза проузрокована недостатком или загађењем воде може угрозити безбедност, али и већ постојеће изворе воде и климатске промене.

Годину дана након разорних поплава које су задесиле западни Балкан, Београд ће бити домаћин 23. Економском и еколошком форуму ОЕБС-а, који се одржава од 11. до 13. маја 2015. године. Форум се одржава једном годишње и на њему учествује преко 400 представника влада, цивилног друштва и медија из сфере бизни-

Али вода, такође, може да буде разлог за сарадњу: заједничко управљање воде може да побољ-

са и међународних организација. Он омогућава земљама чланицама дискусију о приоритетној теми и

Зашто је вода важна за нашу сигурност? Вода је стратешки ресурс и један од кључних елемената за националну и регионалну безбедност. То потврђује и чињеница да две или више земаља чланица ОЕБС деле преко 150 река и језера. Велики проблем данас је прекомерно и неправилно коришћење воде, а што се више суочавамо са пресушивањем извора пијаће воде, свеснији смо колико важну улогу управљање водама игра у области сигурности. Недостатак воде, недоступност или загађење воде може да угрози социо-економски развој и политичку стабилност и тиме буде окидач за тензије или пак конфликт. 21. март је Међународни дан

мобилизацију политичке воље о бољој примени одлука и обавеза донесених на годишњој Министарској конференцији ОЕБС-а. Након састанка делегације ће посетити Обреновац и Бијељину, места која су претрпела велике штете од поплава. Пријаве за овај форум могу се обавити преко сајта www.osce.org.

Управљање водама Тема овогодишњег 23. ОЕБС-овог економског и еколошког форума је управљање водама у земљама ОЕБС, подизање безбедности и стабилности кроз сарадњу. На првом Припремном састанку, који се одржао од 27. до 28. јануара у Бечу, више од 200 представника релевантних тела су разменили мишљења о даљем развоју овој области и улози ОЕБС-а. Председавање Србије ОЕБС-у пружиће ове године могућност Србији да се више бави питањем управљања водама. „Вода је фундамент, вода уједињује и вода повезује.“ Том изјавом је председавајући Комитетом, Амбасадор Србије при ОСЦЕ-у, Вук Жугић, отпочео први састанак и нагласио да су поплаве 2014. године у западном Балкану показале колико је прекогранична сарадња битна у случају природних непогода. Овом приликом генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер позвао је на свеобухватан и инклузиван приступ управљана водама и изјавио: „Ако желимо да се озбиљно бавимо превенцијом конфликата, морамо да се позабавимо утицајем вода на безбедност.“ Да ова тема није нова на међународном нивоу доказ је излагање професора Антони Алана са Кингс Колеџа у Лондону, чији је пионирски концепт „виртуелна вода“ привукао светску пажњу. Он је такође нагласио улогу политичких и социјалних фактора у управљању водама. (Текст је резултат договорене сарадње „Паланачких“ и OSCE COMMUNICATION AND MEDIA RELATIONS, са седиштем у Бечу) 11

ИНТЕРВЈУ

ДР БОГОЉУБ ЗЕЧЕВИЋ ДИРЕКТОР „ИНСТИТУТА ЗА ПОВРТАРСТВО“

Имамо право да будемо оптимисти - За разлику од многих других института, који су сада у веома лошој ситуацији, ми нисмо дозволили да наука побегне од струке. Наука не треба да буде нешто што постоји само по себи, што није примењиво - наглашава др Зечевић Др Богољуб Зечевић

ећ деценијама, Смедеревска Паланка је, без претеривања - широм света, позната по Институту за повратство, научној установи у којој се, осим истраживачког рада, производе хибриди и семенска роба за домаће и међународно тржиште. Од како је на челу ове установе др Богољуб Зечевић, Институту полази за руком да продајом својих производа обезбеди око 90 процената укупних прихода, док само једна десетина новца долази од Министарства науке. Са др Зечевићем разговарали смо пре више од годину дана, а у међувремену Институт је претрпео велику штету у прошлогодишњој мајској поплави, и после свега успео да се одржи, и као научна установа, и као произвођач семенске робе. Све ово било је повод за нови разговор: Паланачке: Институт је претрпео велику штету у прошлогодишњој поплави. Ипак, штета би била још већа да нисте на време изместили узорке хибрида и семена... Др Зечевић: Штета је била велика. Свих 150 хектара којима располажем било је под водом. Како отоворено поље, тако и заштићени простор. Лабораторија и банка семенског материјала налазе се на најнижој тачки у згради Института, али смо овај вредни материјал на време изместили, на основу искуства из претходне велике поплаве, 1999. године. Тако је семенски материјал био измештен и заштићен, и ту нисмо имали никакве штете. Нисмо могли да сву опрему изместимо из нижих делова објеката, али смо ту штету успели да наплатимо од осигурања. Али, када је реч о усевима, штета је била заиста велика. Према реалним проценама штета је већа од 300.000 евра. Нажалост, осим сопствених средстава, готово 12

да нисмо добили никакву значајну помоћ за санирање последица. Једноставно, ситуација је била тешка у целој земљи, а штета је огромна. Тако, и поред наших настојања да неке ствари покушамо да санирамо средствима донација, ту резултати нису били нарочито успешни. Сви су били у проблему, и било је мало дегутантно инсистирати. После свега, надам се да ће бити успешно реализована донација Народне Републике Кине,

је доста кише. На сву срећу, до поплаве није дошло, иако су поља била угрожена подземним водама. Др Зечевић: Било је врло алармантно. Нико није могао да заборави оно што се догодило у мају прошле године. Сви смо били у страху да ће се то поновити. Хвала Богу није се поновило, или се барем није десило оно најгоре. Међутим, потпуно сте у праву – подземне воде су направиле штете, и ево – колико дана је прошло од тих великих киша – још увек имамо на

Наука и струка -Институт је увек, и то на квалитетан начин, успевао да повеже науку и струку. Под струком подразумевам и тај комерацијални део, приходе који долазе из стручно засноване производње. За разлику од многих других института, који су сада у веома лошој ситуацији, ми нисмо дозволили да наука побегне од струке. Наука не треба да буде нешто што постоји само по себи, што није примењиво.

„Паланачко чудо“ -Тржишту смо понудили довољне количине веома квалитетног семена. На пример, што се тиче сорти паприка, по којима је Институт највише познат, не само у нашој земљи него и у ширем окружењу – остварили смо изузетан квалитет. Наша најпознатија и најпродаванија сорта паприке, „Паланачко чудо“, ишла је после дораде у магацин са квалитетом од 90 процената. Узимајући у обзир да је то специфична производња, поменути квалитет је нешто што се тешко добија. Такав квалитет сигурно нам даје за право да се надамо да ћемо моћи да побољшамо нашу ситуацију на тржишту, и да ће људи још више куповати наше сорте, па да, самим тим, можемо да се надамо бољој будућности.

која нам је поклонила један трактор, који ће сигурно олакшати и унапредити наше активности на огледним и производним парцелама. И у вези са тим било је много преписке, да ли мора да се плати царина, и ПДВ. На крају смо успели да се ослободимо царине, али ПДВ ћемо, највероватније, морати да платимо. Све у свему, с обзиром на стање у Институту које сам затекао, и дугогодишње неулагање у набавку овакве опреме, нама ће тај трактор сигурно бити од помоћи. Паланачке: И ове године било

појединим деловима наших парцела заосталу воду. И то нам отежама многе активности које су неопходне, што се тиче агротехничких мера које треба применити у овом периоду, у циљу припреме земљишта за сетву, или саме сетве. Све то нам је већ направило штету, или ће тек направити штету, јер када у пољопривреди одређене ствари не урадитие на времне, сигурно је да ће бити последица. Надамо се да неће бити велике штете. И, будући да није дошло до најгорег, морамо да будемо оптимисти, да ћемо

успети да појачаним напорима све то надокнадимо. Наши људи остају до касно, да би што пре одрадили посао. Једноставно, због метеоролошких услова, то се пре није могло завршити. Сада се стање мало побољшало, и ми користимо прилику да пре нових најављених киша урадимо све што можемо. Конкретно, у питању је сетва грашка, и ето пошло нам је за руком да све што је потребно урадимо веома брзо, чим су то временски услови дозволили. Дакле, прилике о којима говоримо изискују додатни напор. Наравно, то је пољопривреда, и све то није нама страно. Морамо да се потрудимо око свега на шта можемо да утичемо. Морам да нагласим да ми више немамо потенцијал какав смо некада имали, а који нам је омугућавао да додатно ангажовање много лакше поднесемо. Сада тога више нема. Знамо да је и економска ситуација у земљи таква каква јесте, да је тешко на сваком кораку, да је тржиште немилосрдно. Тако се све свело на нас, овде, на наше сопствене ресурсе, да бисмо опстали. Паланачке: А шта Институт ове сезоне може да понуди тржишту? Др Зечевић: Морам да се похвалим, без обзира на лошу ситуацију коју смо имали током прошле године, а то се не односи само на овај наш крај, него и на друга угрожена подручја на којима ми пласирамо нашу семенску робу – успели смо да ту незавидну ситуацију превазиђемо. Пре свега, да поновим, захваљујући ангажовању људи који су у Институту запослени. Наравно, треба похвалити и изузетно ангажовање наших коопераната. Захваљујући свему томе, пошло нам је за руком да добијемо потребне количине семена и да дочекамо веома спремни ову продајну сезону. Тржишту смо понудили довољне количине веома квалитетног семена. На пример, што се

тиче сорти паприка, по којима је Институт највише познат, не само у нашој земљи него и у ширем окружењу - остварили смо изузетан квалитет. Наша најпознатија и најпродаванија сорта паприке, „Паланачко чудо“, ишла је после дораде у магацин са квалитетом од 90 процената. Узимајући у обзир да је то специфична производња, поменути квалитет је нешто што се тешко добија. Такав квалитет сигурно нам даје за право да се надамо да ћемо моћи да побољшамо нашу ситуацију на тржишту, и да ће људи још више куповати наше сорте, па да, самим тим, можемо да се надамо бољој будућности. Паланачке: Ваше колеге о Вама говоре као о веома успешном руководиоцу. Осим научног реномеа, по томе сте познати и у широј стручној заједници. Како Вам полази за руком да обједините научну строгост и тржишну флексибилност? Др Зечевић: У данашње време, свако ко хоће да се на савестан начин бави послом, мора да буде спреман на велико одрицање и на велики напор. Многе ствари су, узимајући у обзир економску ситуацију целој држави, веома тешке и сложене. Привређивање, не само у овој области у којој ми делујемо, захтева да себе уложите 100 посто. Ми се, осим производње за тржиште, бавимо и научно-истра-

живачким радом, а још увек је недефинисан и положај Института, на начин који захтева време у коме живимо. Мало се касни са неким решењима, а много шта се заснива на решењима, правилницима, па чак и законима који су донети давно, а у међувремену су се ствари драстично измениле. То вам у многоме ограничава деловање, у бројним сегментима пословања, и ви онда једноставно морате и то да превазилазите, морате и са тим да се борите. Уз то, као установа која се бави научним истраживањем, ми морамо да увек идемо и корак напред. Дакле, не смете бити само на линији пуког опстанка, односно одржавања затеченог стања. Морамо да макар делимични идемо испред свог времена, да уложимо и направимо нешто што неко други нема. Важно је да наши запослени, али и други са којима сарађујемо, верују у могућност сталног развоја. А веровање је код нас проблематична категорија. Зато се са

људима мора разговарати. Тешко је да уђете у било шта ново, ако у то не верујете. Дакле, стално треба да разговарате, убеђујете, охрабрујете људе, и очекујете да они дају свој максимум. Са друге стране, има и проблема који су спољашњи, а тичу се Института. Морате да људима објашњавате суштину ових проблема, да покажете да није баш све онако како се прича са стране. Људи треба да схвате да овај посао није лак, и да се ефекти у појединим случајевима могу очекивати после више година. И ја се сада суочавам за резултатима и последицама онога што је урађено пре четири-пет година. Паланачке: Да се вратимо на питање – како Вам полази за руком да истовремено будете и научник и менаџер? Др Зечевић: То и није ствар избора. Институт је увек, и то на квалитетан начин, успевао да повеже науку и струку. Под струком подразумевам и тај комерцијални део,

приходе који долазе из стручно засноване производње. За разлику од многих других института, који су сада у веома лошој ситуацији, ми нисмо дозволили да наука побегне од струке. Наука не треба да буде нешто што постоји само по себи, што није примењиво. То не значи да је дисбаланс науке и струке у другим институтима намерно изазван, јер неке ствари се отму контроли и крену у нежељеном правцу. А то се десило у не малом броју случајева, у неким другим институтима. Код нас је, упркос поплави и другим тешкоћама, ако не започет тренд раста, а оно сигурно заустављен тренд пада. А то и мени и тиму мојих најближих сарадника даје за право да будемо оптимисти. Ово што се ради има некакав резултат, видимо да се померамо у добром правцу, иако, наравно, има још доста ствари које треба да се измене, дораде или поправе. В.Ђ.

ГОДИШЊИЦА НАТО АГРЕСИЈЕ

Венци крај споменика жртвама из овог краја У

Смедеревској Паланци су, поводом Дана сећања на жртве бомбардовања, и 16 година од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, положени венци крај споменика жртвама из овог краја. Венце су положиле делегације Општинског одбора Демократске странке Србије и Удружења уједињених пензионера. 13

ВОДИЧКИ ОСНОВЦИ У ПОСЕТИ ДЕЧИЈЕМ СЕЛУ У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

Срдачан сусрет пријатеља Сарадњу започео и до ових дана је одржао учитељ Милан Тодоровић

сновци из Водица са својим учитељима Данијелом Васић и Миланом Тодоровићем и директором матичне школе „Олга Милошевић“ у Смедеревској Паланци Миланом Томићем били су у једнодневној, узвратној посети Дечијем селу „Др Милорад Павловић“ у Сремској Каменици. Дружење је прерасло у традицију, коју је давно започео агилни водички уча, радо виђен и веома поштовани гост деце лишене родитељског старања, њихових васпитача и другог радног особља Дечијег села. Кад је први пут боравио међу њима, Село није било ни налик овоме што је данас. Никада није отишао тамо празних руку па ни сада када, може се рећи, имају све што им треба осим родитељске љубави, коју им изузетним трудом у доброј мери надокнађују они који о њима брину непрестано 24 сата, свих 365 дана у години. На дочеку су били стари знанци: некадашњи директор професор др Тадија Ераковић, актуелни директор Срђан Ергић, секретар Дана Радуловић, васпитач Здравко Крунић и други. С њима и деца, раздрагана и радознала. Присуствују размени поклона које својим домаћинима, у име водичких ђака и њихових родитеља, уручују директор Томић и учитељ Милан. Секретар Дечијег села Дана Радуловић чита песму, коју је поводом ове посете написао иницијатор овог дружења водички учитељ, а потом и једну своју, такође пригодну за ову прилику. Следи уручење 14

Јубилеј Дечијег села Настанак Дечјег села у Сремској Каменици везује се за др Милорада Павловића, који је 1970. године са сарадницима почео припреме за његову изградњу. Данас је то једно од више таквих Села у свету чији је оснивач Херман Гмајнер (1919-1986), генерални секретар Међународне организације СОС дечијих села, чије је дело после његове смрти наставио Хелмут Кутин, председник Међународне организације СОС дечјих села. Др Милорад Павловић није доживео почетак изградње Дечјег села у Сремској Каменици. Умро је 1972. године, а остваривање његове идеје наставили су сарадници др Богољуб Чонкић, Ђорђе Брковић, Мирослав Вукајлов и други чланови Друштва СОС Дечије село. Изградња је почела 15. маја 1973. године, а предаја на употребу била је 5. новембра 1975. Први мали становници, њих 14, почели су се усељавати у новосаграђене куће месец дана раније.

књига: „Огледало душе“, коју је приредио проф. др Тадија Ераковић и „ Зов из даљине“, прва збирка песама Дане Радуловић. Учитељ Милан подсећа како дружење траје више година, нагла-

шавајући да је професор Тадија, човек широког срца и племените душе, био први кога је у Дечијем селу упознао. Изразио је наду да ће се сусрети наставити и у долазећим годинама а водички ђаци и

житељи Дечијег села пружати једни другима руку пријатељства и дружељубља. Подршку томе даје и директор Милан Томић, који је у пригодној речи истакао да за све ово највеће заслуге има учитељ Милан Тодоровић, а да га у свему следи и млада учитељица Данијела Васић. Директор СОС Дечије село Срђан Ергић, бирајући поздравне речи, казао је да му је посебно драго што водички ђаци са својим учитељима и директором долазе из општине на чијем је челу његов, како је подвукао, енергични пријатељ Радослав Милојичић Кена. После освежења уследила је посета Змајевом музеју, који је у Сремској Каменици основан 1933. а обновила га је Матица српска 1954. године. Оно што се тамо с великом љубављу и поштовањем чува, негује успомену на великог дечјег песника, хуманисту и лекара. У дворишту овог музеја расте и још рађа крушка коју је својом руком засадио познати песник. Овом приликом треба похвалити начин на који је кустос музеја представила Јову Јовановића – Змаја, трудећи се да кроз дијалог с водичким основцима осветли племениту личност чика Јове Змаја и његово свевремено песничко дело. Ђаци из Водица, и њихови домаћини, житељи Дечијег села, одиграли су фудбалску утакмицу да би потом отишли до Петроварадинске тврђаве, односно Музеја где су у разговору с младим водичем – кустосом, веома тачно и врло прецизно одговарали на његова питања у вези са експонатима из актуелне поставке у којој се, поред осталог, налази и чамац стар преко хиљаду година издубљен у деблу дрвета импозантних димензија. На испраћају…, поздрави и загрљаји старих знанаца, по нека суза и позив: „Дођите нам опет“. У сваком случају, сусрет за памћење.

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У МЕШ „ГОША“

DIGITAL

NEWS

„Доживи науку кроз физику, хемију и механику“

Приредио: Лука Никола

Научите страни језик бесплатно преко андроида Учење страног језика може бити веома захтевно - одузима нам много времена и новца, андроид вам нуди решења.

НАО робот је поздрављао присутне, играо, певао и показао страх од мрака

Машинско-електротехничкој школа „Гоша“ и ове године одржан је Фестивал науке и то под слоганом „Доживи науку кроз физику, хемију и механику“. Четврти Фестивал науке започео је поздравним говором директора ове школе, Владана Старчевића, који је гостима пожелео добродошлицу и изразио задовољство што овај догађај постаје традиција у овој образовној установи. У оквиру програмских активности највише пажње привукао је Планетаријум који је, у организацији Друштва астронома Србије, за ову прилику допремљен и отворен за посетиоце. У њему се могу видети пројекције звезданог неба и Сунчевог система. Ученици су у групама улазили у планетаријум, а из њега излазили пуни утисака. На Фестивалу су се могли видети најразличитији огледи из математике, хемије,

Duolingo

биологије, роботике и механике који су на занимљив начин представљали принципе функционисања тих наука. Ученици „Политехничке школе“ из Велике Плане приказали су присутнима како у пракси функционише оно што се на настави изучава у оквиру компјутерског програмирања, а то су успели помоћу робота који обавља унапред задате команде. Ипак, најпосећенији је био наступ НАО робота, који се изводи у режији Института „Михајло Пупин“ из Београда. У препуном школском амфитеатру професор Александар Родић одржао је кратко предавање о роботици, а онда су уследили наступи робота. НАО робот је поздрављао присутне, играо, певао и показао страх од мрака. Приличну пажњу, нарочито код најмлађих, привукла је и презентација беспилотне летелице, дрона.

Корисници се прво упознају са језиком кроз забавне игрице и формирају своје прве реченице уз помоћ лекција за слушање, читање и писање, а уз све то су укључена правила из граматике. Апликација је веома интерактивна и на забаван начин Вас уводи у језик који желите да научите, а затим Вас наводи да тај језик усавршавате и користите свакодневно. Babbel Ова апликација је одлична допуна Babbel online сервису, на који можете да се повежете са било којег уређаја и да се озбиљно и бесплатно посветите учењу језика. Користећи се учинковитим и едукативним методама, програм ће врло брзо побољшати вашу граматику, речник и изговор. Busuu Пружа могућност да се повежете са осталим корисницима који уче језике, а којима је матерњи језик онај који желите да научите, па тако добијате прилику за практичну проверу знања и вежбу градива.

ПAЛAНAЧКA ТЕЛЕВИЗИЈА

ДЕЦА ПОЗДРАВИЛА ДОЛАЗАК ПРОЛЕЋА

Маскенбал у „Лептирићу“

радиционални пролећни маскенбал, којим су малишани са својим васпитачима и родитељима обележили почетак најлепшег годишњег доба, уприличен је у вртићу „Лептирић” у Смедеревској Паланци. У маскенбалу су учествовале све групе овог вртића, од млађе до припремне, а програм је обухватио рецитал, песме, ревију костима и игре којима су деца поздравила долазак пролећа.

Нови сервис Паланачких новина

palanacke.com 15

ПРЕДУЗЕТНИК ИЗ ПАЛАНКЕ ПРВИ НА ЛИСТИ ПОРЕСКИХ ДУЖНИКА У СРБИЈИ

НОВИ ЦИКЛУС КУРСЕВА У ИНСТИТУТУ „ГОША“

„Зелена јабука“ - 116 милиона динара Порески дужници у фази приватизације и реструктурирања су углавном целине бивше „Гоше“

ореска управа Србије објавила је на свом сајту, листу дужника за порез закључно са 31.12.2014. године. На првом месту по дуговању, на листи предузетника, налази се „Зелена јабука“ Милана Васиљковића из Смедеревске Паланке са дугом од 116 милиона динара.

На листи правних лица на 182 месту је „Фабрика шинских возила Гоша“ са пореским дугом од 59,267,528 динара. Од 745 предузећа која се налазе у стечају или поступку ликвидације, „Гоша-Узор“ ДОО у стечају је на 305 месту са дугом од 93,057,402 динара, док је на 426 месту ЈКП „Микуља“ у ликвидацији, са дугом од 59,302,180 динара. Порески дужници у фази приватизације и реструктурирања су углавном целине бивше „Гоше“. На 63. месту „Гоша-ФАМ“ у реструктурирању са 290,269,806 динара дуга, на 120 месту је „Гоша солко доо“ са 115,941,865 динара дуга, на 125. месту је „Фабрика друмских возила Гоша доо“ са 109,572,460 динара дуга, на 181. месту је „Гоша дибут“ са 48,827,187 динара, на 219. месту је „Гоша електроопрема“ у реструктуирању са 21,020,261 динара дуга. Међу правним лицима која су брисана из евиденције од паланачких фирми налазе се и „Инос подунавље“ у стечају са 106,928,094 динара дуга, „Госсад АД“ у стечају који дугује за порез 55,499,451 динара и на крају „Паланка ДВХП“ са 20,123,725 динара пореског дуга.

Испитивање заварених спојева без разарања У

Институту „Гоша“ у Београду, у току су интензивне припреме за отпочињање курсева за визуелну и пенетрантску контролу заварених спојева, а њихова реализација очекује се у другој половини априла месеца. Курсеви се изводе у сарадњи са партнерима из Словачке - CECH ZVÁRAČSKÝCH ODBORNÍKOV из Трнаве, који ће вршити сертификацију. Курс за визуелну контролу заварених спојева (Левел I и II) у складу је са стандардом ЕН ИСО 9712:2012. Курс ће се одржавати у просторијама Института „Гоша“ у Београду, Милана Ракића 35, и траје пет дана у периоду од 14. – 18. априла 2015. Полагање ће се извршити у првој половини маја месеца. Курс за пенетрантску контролу заварених спојева (Левел I и II) у складу је са стандардом ЕН ИСО 9712:2012. Курс се такође одржава у просторијама Института „Гоша“ у Београду и траје три дана у периоду од 20. - 22. априла 2015. Полагање ће се извршити у првој половини маја 2015. У Институту „Гоша“ очекују повећан број кандидата, имајући у виду интересовање за предходне курсеве из ове области, те је на већи број адреса упућен позив пословним партнерима и појединцима. Зорица Матић

TК ДОО „ПРОСВЕТА“ 32000 Чачак, ул. Мутапова бр.21 телефон 032/225-426 е-маил: prosveta032@open.telekom.rs OГЛАШАВА Продају непокретности методом јавног прикупљања писаних понуда локација Смедеревска Паланка

адреса ул. Олге Милошевић бб

намена локал у приземљу

површ. 32.85 м2

почетна цена 2.249.779,35

Право на учешће у поступку продаје имају сва правна и физичка лица, чија понуда стигне до 06. априла 2015. год. Непокретност се продаје у виђеном стању. Информације о непокретностима, као и увид у документацију којом располаже Друштво, могу се добити и обавити сваког радног дана, уз претходно заказивање термина. Понуде за куповину непокретности предају се у писаном облику и потребно је да садрже следеће податке:

За правна лица

- фирму и седиште - број рачуна, матични број и ПИБ - фотокоп. извода из АПР - писмо са понудом потписано од лица за заступање

За физичка лица

- име и презиме - адресу, ЈМБГ и фотокоп. личне карте - писмо са понудом

Порез на пренос апсолутних права, трошкове овере уговора, укњижбе непокретности на своје име, као и све остале трошкове који настану поводом куповине непокретности сноси купац. Друштво задржава право да приликом разматрања понуда, ради доношења одлуке, поништи или обнови оглас или не изабере ни једног понуђача због неадекватне понуде или из других, по процени Друштва, оправданих разлога, о чему није у обавези да информише понуђача. Затворене понуде достављати на адресу: ТК ДОО „ПРОСВЕТА“ Чачак, Мутапова бр. 21 са назнаком – „ПОНУДЕ ЗА КУПОВИНУ НЕПОКРЕТНОСТИ – НЕ ОТВАРАТИ“ Крајњи рок за достављање понуда је 06. април 2015. год. Друштво неће разматрати понуде које не садрже јасно одређен износ на који понуда гласи, понуде које се позивају на неку другу понуду, понуде дате под условом, понуде које се позивају на услове који нису предвиђени у огласу, као и понуде које нису у предвиђеном року. Неблаговремене и неуредне понуде неће бити разматране. Контакт особа за додатна објашњења: Раденко Вучићевић, бр. тел. 032/225-429

БОЖИДАР ТОДОРОВИЋ ПРЕДСЕДАВАО КОНГРЕСОМ САВЕЗА САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА МЕТАЛАЦА СРБИЈЕ

Синдикат субјект друштвеног деловања Постоји много оправдања за непосредно деловање синдиката у институцијама политичког система земље Божидар Тодоровић

Београду је одржан Конгрес Самосталног синдиката металаца Србије којим је председавао Божидар Тодоровић. Овај скуп био је посвећен реформи синдиката, а поред делегата из целе Србије, присуствовале су и делегације из више европских земаља. Задатак конгреса је био да се утврди шта се радило и какви су резултати постигнути у претходном петогодишњем мандату. Истовремено договарало се како ова организација треба да изгледа у времену у коме ће деловати и који су њени приоритетни задаци. Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић изнео је да је претходни петогодишњи мандат протекао у свакодневним борбама за заштиту и остваривање радничких права, било да су у питању приватизована или предузећа у реструктурирању, или институције система. -Оно што је истина и потпуно јасно је да сви имају своје интересе: и послодавци и институције система – констатује Вујовић. - Такође је истина да се њима можемо супротставити само јачањем наше организације. Чека нас тежак период. Чека нас борба за опстанак наше организације. Збијмо редове, фокусирајмо се на борбу за заштиту основних права радника, учлањујмо нове чланове, јачајмо нашу организацију, поштујмо статут и за те циљеве не

штедимо наше снаге. У протеклој години, уз обиље дневних активности, одржане су четири седнице Председништва Самосталног синдиката металаца Србије. На седници 13. фебруара разматран је материјал под радним насловом: „Платформа за наставак борбе за остваривање и заштиту права радника“. Анализирајући предлог тог документа, председник Вујовић је подвукао да је платформа последица протеста и да треба да буде доступна јавности. Она мора бити основ за преговоре и са министарствима и са Владом. Седница Председништва, која је одржана 27. маја, била је посвећена договору о евентуалним синдикалним акцијама у вези са изменама и допунама Закона о раду. У уводном излагању председник Зоран Вујовић сугерисао је да се преговори о спорном закону наставе у предложених пет института, предложивши при том да се организује протест пред Министарством привреде. На наредној седници Председништва, одржаној 10. септембра, информисао је да су, упркос свему, ступили на снагу Закон о приватизацији и Закон о раду, те да је Агенција за приватизацију објавила јавни позив за достављање писма заинтересованима за куповину 502 предузећа од чега 60 припадају металском сектору.

Читајте "Паланачке новине" гледајте "Паланачку телевизију" на добро познатој адреси www.palanacke.com

Потсетио је да поменута Агенција води разговоре са пословодствима и синдикатима из предузећа о тренутној позицији фирми како би се касније лакше одредио модел приватизације. У документа Конгреса уграђени су и ставови Самосталног синдиката металаца „Гоше“, посебно они који се тичу начина и метода организовања и деловања. Синдикат, према тим сугестијама, мора бити субјект друштвеног деловања. Отворено се поставило питање какву улогу има синдикат у привредним реформама земље, поготово што се о томе више питају политичке партије, стране послодавачке организације, невладине организације и покрети, него синдикат који је заштитник интереса радника на које се те реформе у највећој мери и односе. Указујући на противуречности „политичког“ деловања синдиката, констатовано је да постоји много оправдања за непосредно деловање синдиката у институцијама политичког система земље, па и његовог деловања на те саме институције. И то, пре свега, као „заштитне“ организације радника. То практично подразумева потребу да се унутар синдиката развија свест о јединству и хегемонији синдиката у погледу његове „политичке“ улоге. У самом синдикату, међутим, још није сазрела свест о његовој

„политичкој“ улози у друштву. Самостални синдикат металаца, пошто је уочена потреба за дефинисањем новог карактера самог синдиката, мора бити институционални заштитник интереса металских радника, који ће кроз своја општа начела створити могућност да постане покрет за дефинисање и остваривање интереса и других индустријских радника. Ако синдикат не постави себи нове циљеве и утопи се у постојеће механизме, тапкаће за другима и остати друштвени „привезак“, односно социјални партнер без икаквог утицаја на било коју друштвену промену. Што се облика организовања тиче, постоје само два сегмента организовања чланства Савеза синдиката металаца Србије. Синдикална организација, као основни организациони део ССМС, има статутом предвиђено овлашћење да делује код једног или више послодаваца, без обзира на њихово пословно име , различиту власничку структуру или различиту делатност. ССМС јесте и мора остати „независтан од политичких партија“, али његов рад, ангажовање и утицај зависе од политичких интереса. Једно је „независност“ од политичког организовања, а друго је „самосталност“ у „политичком“ деловању. Д. Ј.

Дневнo On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“на адреси www.blog.palanacke.com 17

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

БОГАТО ПРАВНИЧКО ИСКУСТВО НАШЕГ СУГРАЂАНИНА ЗОРАНА СТОЈКОВЦА

Стални успон у каријери Рођен је у Смедеревској Паланци, где је завршио Основну школу и Гимназију, студије права окончао је на државном факултету у Београду, био је судија и јавни правобранилац, данас је адвокат са респектном праксом Зоран Стојковац

ачно у договорено време дошао је у нашу Редакцију да каже коју реч о себи и богатој правничкој каријери. Био је судија Општинског суда, Јавни правобранилац, професор у Правно-биротехничкој школи… И хроничар једног времена, рекли бисмо с разлогом. Веома прецизно и доследно, баш као што се бори за истину, говори о људима и догађајима. Присећа се дана кад се другачије радило и друштвено сазревало. Дабоме, и о резултата којима се поноси. Саговорник нам је адвокат Зоран Стојковац. - Моји родитељи су из Топличког краја – започиње своју животну исповест. - После рата, 1945. године, мој отац је по службеној дужности размештен као полицајац у Полицијску станицу у Земуну. Ту се 1948. године родила моја сестра Светлана. Три године касније, 1951., отац је премештен са службом у Смедеревску Паланку, где је у полицији радио све до пензионисања 1976. У том граду сам рођен 1953. године, где и сада живим. Враћајући се сећањем у своје детињство, прича: - Као дете одрастао сам у кући и дворишту угледне паланачке породице Јакшић у Шулејићевој, сада Улици Св. Саве. Ту, у непосредној близини гимназијског дворишта, тада су живели моји родитељи. Године 1965. отац је саградио породичну кућу у тадашњој Улици Вује Поповића, чији је назив у међувремену промењен и сада носи име Свете Каменоресца, незаборавног доајена паланачког глумишта. После овога издваја још неке податке из своје биографије. Основну школу („Херој Радмила Шишковић“) и Гимназију („Света Ђорђевић“) завршио је у Смедеревској Паланци. Матурирао је 1972. године и уписао Правни факултет у Београду. Одмах након дипломирања, прецизније 1. авгу18

ста 1978., запослио се у правосуђу. Годину дана је обављао послове судијског приправника, а кад је положио правосудни испит, одмах је изабран за судију Општинског суда. Као судија радио је у парничној материји. - За општинског Јавног правобраниоца изабран сам 1983. године – износи наш саговорник. - На

срећем са разним животним искуствима и проблемима. У наставку Стојковац се присећа времена у коме је обављао функцију јавног правобраница. Са задовољством истиче како је привреда Смедеревске Паланке тада била у експанзији. И све то илуструје примерима: - Тада је подигнуто много квали-

експроприсано 26 хектара земљишта, што је плаћала локална самоуправа, док је Републички СИЗ за путеве финансирао комплетне радове на петљи. Стојковац потом објашњава: - Да наша Општина није решила имовинско-правне односе, питање је да ли бисмо данас имали прикључак на ауто-пут код „по-

Зоран Стојковац на Спортским играма радника правосуђа

том радном месту остао сам све до 1991. када сам регистровао Адвокатску канцеларију. У време кад сам био судија и јавни правобранилац, пет година сам радио као ванредни професор у Правно-биротехничкој школи, држећи наставу у поподневним сатима. Веома сам задовољан послом којим сам се бавио и у коме сам и данас. Правни послови и правна наука уопште су врло занимљиво занимање, које зна да буде и тешко, али и привлачно. У пракси се често су-

тетних стамбених зграда. Саграђене су две робне куће: „Београд“ и „Узор“. Никло је више привредних и инфраструктурних објеката. Направљена је аутобуска станица, започета индустријска зона, рађен је прикључак Смедеревске Паланке на ауто-пут Београд – Ниш. Општина је била носилац инвестиционог пројекта „пожаревачка петља“. Рашчишћавани су имовинско-правни односи око њене изградње. Тада је, од стане Општине Смедеревска Паланка,

жаревачке петље“. Исто је било и приликом припрема за изградњу аутобуске станице у нашем граду. Све имовинско-правне односе решила је Општина, док је изградњу простране и лепе аутобуске станице финансирало Саобраћајно предузеће „Ласта“. Све је то било потребно и корисно. У „Гоши“ је било запослено 8.000 радника, а развој фабрике у непоновљивој експанзији. Успут су решавана стамбена питања великог броја радника путем додељивања стано-

ИЗВАНРЕДНИ КОМЕНТАР Пише: Дејан Црномарковић

Влада Дивљан - један који је остао доследан

ладу Дивљана упознао сам давне осамдесетдевете, а могла је то бити и деведесета година, прошлог века. Срели смо се у СКЦ-у да би договорили концерт бенда „Влада и Гиле“ на Градском базену у Смедеревској Паланци.

Зоран Стојковац - снимак из гимназијских дана

Зоран Стојковац на прослави Дана адвокатуре у Београду

ва, плацева и кредита за индивидуалну стамбену изградњу. У наставку прича: - Иако сам најкраће радио у Суду, то је био период у коме сам стицао врло квалитетно правничко знање и искуство, што ми је остало у лепом сећању. Наш Суд је деловао као Општински у саставу Окружног суда у Смедереву, коме су припадали и општински судови Велике Плане и самог Смедерева. Наш Општински суд је дуги низ година, на нивоу Окружног суда у Смедереву, био најбољи по квалитету и броју решених предмета, као и по најмањем броју укинутих пресуда. Дуго година је наш Суд имао у раду 13 судија и председника који је, такође, поступао у одређеним предметима. Стојковац се дотиче и богате историје паланачког судства. О томе каже: - Још 1927. године, Указом краља Александра Карађорђевића, издатом 13. маја, за председника Првостепеног суда у Смедеревској Паланци постављен је судија Никола Крстић, раније са судском праксом у Београду, тако да је 1. јуна те године почео рад Прво-

Слика из студентских дана. Стојковац са цимерима у СД „Лола Рибар“

Породица

Искуство

Зоран Стојковац се 1982. године оженио Милицом Радовановић. У браку имају двоје деце: ћерку Јовану рођену 1983. и сина Јована рођеног 1987. Јована је запослена у „Беолабу“ у Београду, док је Јован апсолвент Правног факултета. Супруга Милица ради у Полицијској станици у Смедеревској Паланци као референт матичних бројева и личних исправа.

Зоран Стојковац је за време служења војног рока завршио курс за војног правника у команди РВ и ПВО у Земуну. Десет месеци је радио као војник у команди Аеродрома Батајница и то на свим правним пословима. Иначе, радећи као адвокат, трудио се и волео да стечено знање и искуство подели с млађим колегама. Више приправника из његове адвокатске канцеларије је положило правосудни испит.

степени суд, као први Првостепени суд на овом подручју. Те 1927. године, поред поменутог председника суда, судије у Смедеревској Паланци били су Божидар Петровић, Јован Смиљанић, Душан Јовичић и Милан Радосављевић. Овај суд је у неким периодима радио и као срески. Иначе, квалитетно је функционисао све до 1. јануара 2010. године, када је реорганизацијом правосуђа, која ни мало није за похвалу, изгубио статус Општинског, односно Основног суда и постао судска јединица Основног суда у Смедереву. Томе додаје и ово своје запажање: - Још катастрофалнијом реформом, реформе правосуђа, када је по мом мишљењу правосуђе најблаже речено унакажено, девет изузетно квалитетних судија из Смедеревске Паланке премештено је са сталним радним односом у Основни суд у Смедереву. Тада је Суд у Смедеревској Паланци поново изгубио статус Основног суда и постао судска јединица Основног суда у Великој Плани. Сада судијски посао у Смедеревској Паланци обавља само троје сталних судија, које два дана у недељи путују да суде у Великој Плани, док из Велике Плане у Смедеревску Паланку долази пет судија да обаве

судијску функцију. Основно јавно тужилаштво је премештено у Велику Плану. И Кривично одељење паланачког Суда је такође у Великој Плани, тако да је Смедеревска Паланка остала без Кривичног суда и Тужилаштва, иако је 90 година у континуитету у Смедеревској Паланци функционисао Суд са најмање 13 до 14 судија. Овакав статус Општинског суда, слободно могу рећи, Смедеревска Паланка и њени грађани нису заслужили. Настављајући ову тему, адвокат Стојковац каже и ово: - Општина Смедеревска Паланка има четири градске и 17 сеоских месних заједница са преко 50.000 становника, а то што нема Основни суд је правни нонсенс. Слободан сам рећи да је то брука и за руководство Смедеревске Паланке и за квази реформаторе правосуђа. Сматрам да би, како правничка струка, тако и сви грађани ове средине, требало да покрену иницијативу за измену Закона о мрежи судова. То је начин да се поврати статус и седиште Основног суда у Смедеревској Паланци залаже се адвокат Зоран Стојковац. Д. Јанојлић

Концерт је био догађај за памћење, сигурно још увек забележен у сећањима тада присутних веселих људи, задовољних одличним проводом. Док смо ћаскали и пијуцкали, иза бине која се налазила баш крај базена, Влада рече да би радо запливао али нема купаћи. И већ у следећем моменту он и Гиле су скинули све са себе и ускочили у базен, не обазирући се на присуство неколико стотина људи. Пронашао сам неке пешкире и додао им док су излазили из воде. Овај концерт никада нећу заборавити, рекао ми је, тада, Влада Дивљан. Ни ја, рекох. И поново сам се, по ко зна који пут, сетио свега тога када је стигла вест о његовој смрти. Имао сам привилегију да га упознам и зато поуздано знам - Влада Дивљан био је само један од нас. Још један момак из урбане приче који је упорно тражио себе у Београду, Сиднеју, Бечу... Али један - који је остао доследан. Један – који није пристајао на компромисе. Био је најбољи. И не, нисам био на сахрани. Није то догађај по коме желим да памтим Дивљана. Тамо, крај паланачког базена су моје успомене, и у песмама које никада не пролазе.

КУЛТУРА

НОВА ПОСТАВКА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

Између костима и орнамента

бележавање годишњице Народног музеја у Смедеревској Паланци (основаног 1. априла 1966. године) протиче у знаку нове археолошке поставке. Под називом „Између костима и орнамента“ изложене су антропоморфне фигурине винчанске културе, пронађене на локалитетима Медведњак у Грчцу и Старо Село у Селевцу. И једно и друго налазиште откривено је 1968. године. Захваљујући пионирском раду Радована Милошевића, оснивача Народног музеја у Смедеревској Паланци и Воје Новаковића, започело је планско археолошко истраживање, у коме су учествовали познати српски археолози – Радослав Галовић, Марин Брмболић, Драгослав Срејовић и Мирослав Лазић. О значају археолошких налаза на подручју Смедеревске Паланке речито сведочи податак да је целовито сачувани жртвеник пронађен на локалитету Старо Село излаган не само у нашој земљи, него и у Немачкој, Енглеској и Данској – као и чињеница да је део великог међународног семинара „Винча и њен свет“ одржан у нашем граду. Аутор изложбе, археолог

Ненад Шошић, зналачки је уприличио поставку, чија је тема својеврсна реконструкција одеће, украса и фризура људи који су живели на поменутом простору у позном неолиту - на основу њиховог приказивања на изложеним антропоморфним фигуринама. Осим изложених предмета, овај поглед ка свакодневици неолитског човека допуњују илустрације Мине Николић – које начин облачења жена из винчанског периода суочавају са нашим временом. Изложбу је, пред дословно препуним изложбеним простором отворио нови директор Народног музеја, Стеван Мартиновић, указујући на спрегу далеке прошлости и њеног сагледавања значајних догађаја и њихове потоње рефлексије – о духовном јединству које повезује знамените артефакте и нас данашње који се у њима огледамо, о чему сведочи и сама зграда у којој се изложба отвара: - Неретко ћемо чути да је Паланка сиромашна духом, да је мртав град, и да сходно свом имену у духу оне познате Константиновићеве синтагме - живи филозофију паланке. Ипак, ми окупљени овде, вечерас, налазећи се са друге

стране идеолошке реке, сведочимо и снажно грлимо ону јеванђеоску поруку која каже да „дух дише тамо где хоће“. Дух Смедеревске Паланке је дух свих нас овде. Нема те генерализације која би могла да нас унизи и да нам одузме оно што су нам наши

тима које Музеј чува, него и да културу нашег града подигнемо на виши ниво. Ненад Шошић, аутор поставке, говорио је о периоду из кога датирају изложени предмети, а затим и о самим фигуринама, и представама одеће – у виду „паралелних уреза на тор-

Из каталога Примећује се образац на фигуринама, то јест да је одећа сачињена из два дела, горњег, који је представљен V изрезом испод врата и вертикалним урезима (кошуља или хаљетак) и доњи део, богато орнаментисане представе сукњи, кецеља и прегача, изузев фигурине под каталошким бројем 3, која је минимално орнаментисана, то јест само вертикалним урезима дуж целе фигурине. На фигуринама је представљена како свакодневна, тако и свечана одећа, која вероватно није кројена, већ састављана од међусобно зашивених комада коже или тканине. Поред тога, одећа није морала да се шије, јер је сама тканина могла да се обмота око бедара, да се драпира, или да се набора ако су у питању лаганије тканине.

Ненад Шошић

преци оставили – рекао је директор Музеја, подсетивши да је Смедеревска Паланка изнедрила многа значајна имена - науке, спорта и културе, што све нас додатно обавезује не само да се старамо о вредним уметничким предме-

зоу или доњем делу фигурина“. Шошић је указао и на значај винчанске антропоморфне пластике, која „привлачи нашу пажњу зато што представља почетак скулптуралног концепта“ – односно постојања фромалног „правила“ на

основу кога су фигурине стваране, током дугог периода. Такође, Шошић се захвалио и бројним сарадницима, а посебно колегиници археологу Весни Скачков, волонтеру Драгани Ђурђевић, дипломцу археологије и академском сликару Вукашину Јелићу – за помоћ у реализацији овог пројекта. Изложбу прати за наше прилике несвакидашње богато опремљен каталог, који осим изузетних колор-фотографија доноси неколико прегледних текстова о неолиту, винчанској култури и самој поставци, као и прецизан попис изложених предмета. Отварање изложбе „Између костима и орнамената“ подсетило нас је на славну прошлост Музеја, који осим археолошке поседује и веома богату уметничку збирку, као и респектабилан етнолошки фундус. Лепа атмосфера и мноштво посетилаца, осим што потврђују речи директора музеја да Паланка која обилује духом у ствари није – паланка, најављују поставке других одељења Народног музеја, који управо отвореном изложбом слави 49. рођендан. В. Ђурђевић

НОВЕ ПРЕДСТАВЕ НА СЦЕНИ ГРАДСКОГ ПОЗОРИШТА

„Тетовиране душе“ и „Ратко и Јулијана“

осле успеха представе „Вечера будала“, Фуад Табучић, професионални глумац, режира нову представу у Градском позоришту: - Мало смо репертоарски поме20

рили читаву причу, мало смо отишли на дугу страну. После савремене комедије стигли смо до једне драме. Реч је о драми Горана Стефановског, „Тетовиране душе“. Они који прате позориште вероватно знају овај текст, који је настао крајем осамдесетих година, и који није ништа изгубио од актуел-

ности – рекао је редитељ Табучић за наш лист, додавши да је радом на овом пројекту ангажован шири ансамбл у односу на онај са којим је реализована представа „Вечера будала“. У току су пробе за столом, а у ускорo ће почети и прве мизансценске пробе.

На сцени већ увелико ради Јордана Аврамовић, која са ансамблом Омладинске сцене Градског позоришта реализује нову представу. Реч је о тексту савременог драмског писца Жељка Хубача, „Ратко и Јулијана“: - То је заправо једна комична, али сасвим истинита прича, о су-

ДВЕ НАГРАДЕ ЗА ГЛУМЦА СЛАЂАНА СТАНИЋА

ци дочаравали позоришне чаролије својим суграђанима. У Паланку су навраћале путујуће позоришне трупе, као што је гостовање Уметничког позоришта Удружења глумаца Србије, који су одиграли „Хасанагиницу“, „Лако је мушкима“, „Зоне“, „Мала“, „Др“, „Зулејка“, „Ивкова слава“, „Хоће жене да виде Папу“, „Девојачка клетва“, „Моје жене“, „Породица Бло“. Задњег дана гостовања одиграли су представу „Зулумћар“ за сиромашне у општини, а приход предали Општини.

Заблистао као Пињон у „Вечери будала“ Представу паланачког Градског позоришта режирао је Фуад Табучић

а „Трећој смотри аматерских позоришта Браничевског округа“, одржаној у Костолцу, награду за најбоље глумачко остварење, „Плакету Жељко Каран“ добио је глумац паланачког позоришта Слађан Станић.

Слађан Станић

Ово престижно признање Станић је добио за улогу Пињона у представи Градског позоришта „Вечера будала“, Френсиса Вебера, у режији Фуада Табучића. Само неколико дана касније на Смотри глумачких остварења „Гулини дани“, у Петровцу на Млави, Станић је, за исту улогу, добио награду као најбољи глумац вечери. кобу живота и позоришта, реалног и илузорног - каже редитељка Аврамовић. Рад на овој представи се приводи крају, тако да ћемо врло брзо бити у прилици да говоримо о премијерном извођењу „Ратка и Јулијане“ на сцени Градског позоришта. Осим рада на новим представама, позориште сваког викенда организује извођење дечијих представа, а честа су и гостовања ансамбала и позоришта из разних крајева Србије.

аставак позоришних догађања која све више придобијају публику али и нове чланове – глумце је са једночинкама „Мува“ , „Кијавица“ и „Срећа“ на сцени у „Централу“ осмог јануара 1942. године. Инжињер Светозар Поповић Куфер у Паланку је дошао 1940. године у фабрику А.Д. „Јасеница“. Будући да је био привржен позоришту, а знајући могућности ансамбла Позоришта црвеног крста, из његових ранијих наступа, поставља на сцену комад „Ђидо“ Веселиновића-Брзака. Премијера се догодила осмог фебруара 1942. Делимична реконструкција поделе урађена је на основу групне фотографије ансамбла „Ђида“. Са „Ђидом“ Светозар Поповић Куфер најављује блиставу каријеру редитеља. ** Нису само паланачки глум-

„Два цванцика“ Милована Глишића одиграна су петнаестог марта 1942. године у „Централу“. На основу фотографије и овде је реконструисана подела улога као у случају „Ђида“ Честа играња представа донела су пунију касу Црвеног крста тако да је он лакше испуњавао постављени задатак - помоћи сиромашним логорашима. Безброј пакета биће послатo ратним заробљеницима у Немачку од прихода који је оствариван продајом улазница. У избору комада водило се рачуна да се публици прикаже оно што јој је познато па су тако комади Радослава Веснића „Путем искушења“ и „Обичан човек“ Бранислава Нушића били поново на репертоару. Током 1942. године играју се једночинке „Параграф“ и „Жућа хаубичар“ у склопу шарених програма, популарно названим „Џумбусана“. „Џумбусана“ је био полукабаретски програм који је глумачком ансамблу служио да остане у континуитету игре, али и да се одмори од напорних представа и припрема. Следеће представе су „Београд некад и сад“, „Џумбусана“ и крајем године „Девојачка клетва“ Љубинка Петровића. ** Почетком рада „Националне службе за обнову Србије“ на регулацији корита реке Ја-

сеница у лето 1942. године у Паланци долази до формирања дилетантске позоришне секције. Нову драмску секцију чинили су обвезници Националне службе из Београда уз помоћ једног дела глумаца постојећег позоришта. По налогу мајора Јовичића, старешине Четврте групе обвезника „Националне службе за обнову Србије “, Александар Огњановић режира дело Славомира Настасијевића „Несуђени зетови“. Не желећи да ризикује са глумцима почетницима, Огњановић за премијеру ангажује професиналне глумце из Београда за поједине улоге. Током рада на представи помагао му је писац Славомир Настасијевић. Премијера је одржана 23. августа 1942. године врло успешно, како бележи лист „Ново време“: „Културно-просветна делатност Националне службе за обнову Србије све се јаче манифестује. Свуда где раде обвезници ове службе основане су позоришне, музичке, књижевне и спортске секције. Нарочиту активност показали су обвезници у Смедеревској Паланци. Особито је агилна позоришна група обвезника, коју сачињавају млади и талентовани глумци. Они спремају „Несуђене зетове“ од Славомира Настасијевића, у чијим је припремама учествовао и сам писац који је ових дана боравио у Смедеревској Паланци. Представа се даје 23 о.м. и публика из Паланке са нестрпљењем чека да види резултате напора ових вредних младића. Приход са представе намењен је заробљеницима и избеглицама. ** „Ново време“ бележи 22. августа 1943. гостовање Повлашћеног позоришта Удружења глумаца „Шумадија“ Владе Страгарца са следећим репертоаром: „Коштана“, „Зона Замфирова“, „Ваљевска подвала“, „Несуђени зетови“, „Две сиротице“, „Мадам Сен-Жен“, „Два наредника“ и „Сеоски лола“.

МЕЊАЧНИЦА КРУНА

Првог српског устанка 12, Смедеревска Паланка * 064/ 616-89-34 (Преда) * 065/ 614-03-80 (Миша) 21

ИЗЛОЖБА ДРВОРЕЗА И СЛИКА ДРАГАНА СОВИЉА

Снажан експресивни израз - У наизглед конфузним композиционим решењима наћи ћемо енергичну, контрастну борбу светла и таме – истакла је Славенка Чишић Урошевић

аланачкој ликовној публици представио се дипломирани графичар Драган Совиљ. Изложио је своје дрворезе и слике. Дрворез као медиј уметничког изражавања, како на отварању изложбе рече историчар уметности кустос Сла-

венка Чишић Урошевић, од давнина је заокупљао пажњу уметника. Овај вид графичке технике су Кинези, како се претпоставља, практиковали и пре деветог века да би у седамнаестом достигао висок ниво.

У Јапану се развио посебан вид дрвореза (УКИОY), који је имао велики утицај на примену и развој ове технике у Европи. - Није случајно што је овај медиј заинтересовао Драгана Совиља, који му се сасвим посветио - ис-

такла је Славенка Чишић Урошевић. - У наизглед конфузним композиционим решењима наћи ћемо енергичну, контрастну борбу светла и таме. Уз трепераво смењивање црних и белих површина, снажног експресивног израза, јаких контраста, динамичних композиција прекривених по некад мрежом финих линија, открићемо мноштво асоцијативних облика. Има се утисак да су у његовим делима сакривени светови, које само путем сопствене имагинације можемо открити. Драган Совиљ рођен је у Нишу 1951. године. Дипломирао је на одсеку графике Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Бошка Карановића. Постдипломске студије је завршио на истом факултету 1983. Школовао се и у Диселдорфу у класи професора Гунтер Уецкера. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Бави се позоришном, филмском и сценографијом опреме. Своја остварења излагао је у Београду, Смедереву, Лазаревцу, Зрењанину и Новом Саду. Д. Ј.

ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ИЗЛАГАЧКОГ ПРОГРАМА У МЕМОРИЈАЛНОЈ ГАЛЕРИЈИ „ДУШАН СТАРЧЕВИЋ“

Отисци у води Богдана Ђорића Ово је прва од десет планираних изложби у овој години од којих ће једна бити групна

меморијалној галерији „Душан Старчевић“ у Смедеревској Паланци отворена је изложба цртежа и акварела Богдана Ђорића, прва из програма за ову годину. Млади уметник из Зрењанина представио се са 30 радова из циклуса „Отисци у води“, који су настали током прошле године. За ову изложбу каже да је део личног истраживања акварела који га, како рече на отварању, никада није претерано интересовао премда су показани радови настали под прејаким утицајем стварности, која му се наметнула као ин22

спирација коју је морао да прихвати. Изложбу је отворила Слађана Старчевић, власник ове галерије, истакавши да је ово прва од десет планираних. До краја године сваког четрнаестог у месецу у овом простору представљаће се по један уметник, а у програму излагања је и једна групна изложба. До померања датума излагања доћи ће у априлу када ће се изложба због васкршњег празника од 14. померити на двадесет пети. Овај стваралац каже да је акварел директно повезан са основом живота, одно-

сно са мајком природом. У раду на акварелу тежи равнотежи и симбиози, уз нагласак да није соло стваралац. -Имам тог предивног воденог вилењака као саучесника у крађи водених отисака - додаје Богдан.-Радимо у тандему: ја њему нудим облик у виду боје кога он спонтано разлива по влажном папиру. Стални облици који се формирају у плитким, влажним оазама на пространој белој подлози, степенасто се померају и плешу, а када вода испари, остаје резултат двеју сила: воде и човека. Богдан Ђорић је дипломирао 2009. године на сликарског одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у клади професо-

ра Гордана Николића. Добитник је пет престижних награда за ликовно стваралаштво. Од 2010. је члан УЛУС-а. До сада је излагао

на 111 колективних и 18 самосталних изложби, а учествовао је и на 31 ликовној колонији.

Д. Јанојлић

ВЕЛИКИ УСПЕХ УЧЕНИЦЕ ОШ „ОЛГА МИЛОШЕВИЋ“ НЕВЕНЕ ГАЈИЋ

ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА НОВОБЕОГРАЂАНКЕ ТАМАРЕ ЖДЕРИЋ

Врцавa игрa линијама Приказани радови су настали као одраз неутољиве глади за новим сазнањима и трагања за невидљивим световима

Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је изложба цртежа Тамаре Ждерић. Ову новобеоградску уметницу ликовној публици Смедеревске Паланке представио је и о њеном стваралаштву говорио Стеван Мартиновић, директор поменуте установе културе. Изнео је да је она сада студент друге године

мастер студија на Факултету ликовних уметности у Београду. Добитник је награде 17. Бијенала студентског цртежа Србије и награде „Стеван Кнежевић“ за цртеж од треће године основних студија до друге године мастер студија. Учествовала је на више изложби и три престижне радионице у Паризу и Београду. Тамара Ждерић о свом стваралаштву каже: -Свет који се налази око мене је опипљив, ухватљив, а одједном и изненада, тако велики и необујмљив, непрегледан и препун различитих могућности. У мени се јавила снажна потреба да тај свет доживим и преведем га у цртеж. Тако сам, цртајући, разјашњавала сама себи видљиве појмове и налазила им место у простору. Био је то почетак једне врцаве, радосне игре линијама. Инстиктивно сам изабрала туш и перо као средство изражавања мојих осећања, расположења и воље, речју мог унутрашњег бића. Ови цртежи су настали као одраз неутољиве глади за новим сазнањима и трагања за новим, невидљивим световима. Галерија модерне уметности Народног музеја наставља праксу указивања гостопримства младим уметницима који су, како на отварању изложбе Тамаре Ждерић рече Стеван Мартиновић, будућност ликовног израза Србије.

Прва на Међународном ликовном конкурсу Изложби радова са конкурса приређена је у Дечијем културном центру у Београду

од покровитељством Републике Србије, а у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, организован је Међународни ликовни конкурс са темом „Сви смо једнаки и можемо заједно” на коме је прву награду, од укупно 3.000 радова, освојила Невена Гајић, ученица ОШ „Олга Милошевић“. Победнички рад приказује различитости људи у свету, првенствено у боји коже и инспирисан је расном дискриминацијом. Изложби радова са конкурса приређена је у Дечијем културном центру у Београду.

Пaлaнaчкe гимнaзиje 15.

Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

Униформе у кутију! Као ученик сам провео у Гимназији од 1980-1984. године, као професор од 1995. а једно време од 1999. до 2000. био сам директор. Када сам био ученик, професорски кадар је био задовољавајући. На мене, највећи утисак оставила је професор историје, госпођа Александрић. Оцењивање је било слично данашњем; и дружење је било слично данашњем. Учио сам из класичних књига, а додатна литература се сводила на разне збирке и новине на које смо били претплаћени, као нпр. (Земља и људи, Глобус, Политикин забавник). Екскурзије су се одвијале на територији тадашње СФРЈ.

У то време су се носиле униформе. Ујутро, на улазу у школу увек је стајао покојни професор Паја и проверавао ко има, а ко нема униформу. Био сам у првом разреду када су се ученици договорили да скину униформе и ставе их у једну велику кутију. На вратима, професор Паја чека да уђу ученици, а један доноси кутију и предаје Паји. Паја је отвара и има шта да види. Узима кутију, односи је директору Баји, који узвикује своју чувену реченицу Божју вам куварицу. Од тога дана укидају се униформе. Чини ми се да смо срећније расли и да нам је детињство било лепше него овим ученицима сада, више смо поштовали професоре. Као ученик Гимназије учествовао сам на многим такмичењима

и на тај начин подизао углед школе коју сам представљао. Као шахиста сам четири године био у постави ШК „Гоша“, члана Прве савезне лиге. Године 1981. и 1982. освојио сам прво место на турнирима за јуниоре Подунавско-Браничевског региона. 1984. године са фудбалском екипом Гимназије освојио сам четврто место на Олимпијади школа Србије. Шаховска секција школе у време мог директоровања, учествовала је на Републичком фестивалу шаха и остварила запажене резултате. Екипа у саставу: Игор Вулићевић, Властимир Стојановић, Ненад Илић, Ненад Бубањ и Драгана Рајковић освојила је 1999. године треће место у Србији а 2000. године делили су прво и друго место. 1999. године Игор

Вулићевић је у појединачној конкуренцији освојио треће место, а 2000. Драгана Рајковић била је прва у Србији. Као професор, трудим се да не размишљам о прошлим временима и да имитирам своје професоре, јер то време не може да се врати. Прилагођавам се новим временима. Процењујем за себе да обављам посао за оцену врло добар (4-). Као директор покушавао сам да прилагодим школу оваквом времену. Да школа буде што ближа ђацима и да они покушају да је прихвате као своју кућу. То је сада тешко, али кроз коју годину, мислим да се може остварити. Драган Јоковић, професор географије

АНАТОМИЈА НЕИЗДАВАЊА КЊИГЕ ПОЗНАТОГ АУТОРА ИЛИ…

…Пара врти где бургија неће! А

прила 2014. године обављени су разговори представника тек основане Земљорадничке задруге „Агро-вага“ и паланачког публицисте Николе Владисављевића да се штампа књига „Јасенички биографски речник“, по угледу на Српски биографски речник Матице српске у Новом Саду. После постизања сагласности, Никола Владисављевић је тражио да један од издавача буде Културно-просветна заједница Србије, а „Агро-вага“ је тражила да назив књиге буде „Обележили су време-Јасенички биографски речник“. Тако је и одлучено. „Агро-Вага“ и КПЗ Србије потписали су споразум 15. јула 2014. године, по коме је Културно-просветна заједница Србије сагласна да са Земљорадничком задругом „Агро-вага“ заједнички изда књигу Николе Владисављевића под називом „Обележили су време“ поводом 995. година постојања Смедеревске Паланке у тиражу од 1.000 примерака. Према члану 2, тог споразума, Културно-просветна заједница Србије је сагласна да покровитељ књиге буде Општина Смедеревска Паланка.

По члану 3, „Агро-вага“ прихвата све трошкове уређења, штампе и пласмана књиге са обавезом да 10 примерака уступи Културно-просветној заједници без накнаде. Коначно, Културно-просветна заједница Србије и „Агро-вага“ су сагласни да сви остварени приходи по основу пласмана остају као редовни приход „Агро-Вага“. Надаље је све текло по договору и на предлог аутора је сачињен списак од око 1.200 личности из богате историје Доње Јасенице и биографије су сређене према правилима за писање овакве врсте књига. У међувремену „Агро-вага“ је ступила у пословни контакт са паланачком Штампаријом „Дигитал дизајн“ и договорено је да „преломљени“ текст буде однет на рецензију у КПЗ Србије, што је и урађено. „Агро-вага“ и Штампарија „Дигитал дизајн“ су се сагласили да се послови убрзају и књига буде штампана новембра 2014. године, због обавеза Штампарије за неке друге новогодишње пласмане својих производа. У међувремену, Општина Смедеревска Паланка је као покровитељ издвојила на рачун „Агро-ваге“ позамашну суму новца за

Паланка 1943. год.

штампање књиге. Рукопис „преломљене“ књиге је рецензиран од проф. др Милића Матовића, КПЗ Србије је уврстила књигу у свој Издавачки план за 2014. годину под редним бројем 97 и остала је још у обавези да књигу представи, заједно са осталим књигама из Србије на заједничкој промоцији у Београду. Све је ишло „као по лоју“, али су из „Агро-ваге“, после „прелома“ књиге и после рецензије захтевали од аутора да са списка урађених биографија највиђенијих Доњојасеничана буде изостављен већи број личности, а да на њихово место „упадну“ неки њихови предлози, који никако нису улазили у критеријуме договорене за штампање књиге. Аутор се с тим није сложио, а „Агро-вага» је реаговала тако што се одрекла услуга аутора Николе Владисављевића и она преузела штампање књиге коју би ауторски потписала група аутора! Ево и објашњења зашто овај текст има наслов „Пара врти где бургија неће“.

Зато што је „Агро-вага“ захтевала да се из предвиђеног списка избаце неке веома заслужне личности из историје Доње Јасенице, а да се празнина попуни личностима које су они предложили, а ван су већине критеријума, осим што су „дали паре“ да се о њима пише. Није јасно зашто су појединци давали паре када је Општина Смедеревска Паланка издвојила средства за књигу Николе Владисављевића, а не за књигу групе аутора која је сачињена тек почетком ове године, а књига је требало да изађе из штампе још у новембру прошле године. Очигледно да за „Агро-Вагу“ није важно ко је колико допринео уздизању Доње Јасенице, већ је битно да у књигу о најзначајнијим личностима буду увршћени они који су „дали паре“. Но и поред свега наведеног, књига Николе Владисављевића је у штампи, биће готова до 28. априла 2015. године, а промоција ће се одржати у Народном позоришту у Београду. П. Н.

„АБРАШЕВИЋЕВА“ РАДИОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ВЕЗА

Уче старе занате - Ово је и лепа и корисна активност коју ће наша публика моћи да уочи већ на наредном наступу – рекао је Марко Тројановић, уредник сценског програма и кореограф, у Културно уметничком друштву „Абрашевић“

осле успешног концерта посвећеног Мирославу Барјактаревићу, чланови Културно уметничког друштва „Абрашевић“ из Смедеревске Паланке организовали су и прву радионицу традиционалног веза, „Везионицу“. „Везионица“ је још једна творевина „Абрашевићеве“ радионице за израду народних ношњи и очување животног простора која је у госте позвала Наташу Милојевић, 24

дугогодишњу сарадницу у области традиционалног веза, која ће овом приликом младима у „Абрашевићу“ представити и пренети своја знања и вештине у вези са за старим, помало заборављеним занатима. - Ово није само још једна прилика да се млади у „Абрашевићу“ друже и уче нешто ново, ово је и један од подстицаја младима да науче старе занате, дају свој печат

и на крају помогну фундусу ношње „Абрашевића“, који је постао скроман протеклих година због нестабилне финансијске ситуације. Ово је и лепа и корисна активност коју ће наша публика моћи да уочи већ на наредном наступу – рекао је Марко Тројановић, уредник сценског програма и кореограф, у Културно уметничком друштву „Абрашевић“.

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Заблистао Бели анђео Н

ебојша Јовановић завршио је Белог анђела. На овој скулптури радио је дуже време. Наменио ју је унуки Снежани. То ће јој, у ствари, бити рођендански поклон.Белог анђела направио је од секундарних сировина. Посебно му је драго што је ово своје скулпторско дело привео крају пре Васкрса. Зато скулптуру доживљава и као честитку својим суграђанима за наступајући велики празник.

ПЛЕМЕНИТА ЗАМИСАО НАШЕГ СУГРАЂАНИНА ПРЕДРАГА ТОРБИЦЕ

Кување без

шминке!

Споменик француско-српској ескадрили

Тања Цветковић, ауторка food блога Ekspreslonac.com

Ускршња јаја

Откривање спомен-обележја, чија је израда поверена Небојши Јовановићу, планирано за 10. септембар

Смедеревској Паланци припрема се подизање споменика мешовитој француско-српској ескадрили МФ 99 С. Иницијатор, идејни творац и организатор овог подухвата је Предраг Торбица. Откривање поменутог спомен-обележја, које ће бити постављено у градском парку код Основне школе „Херој Иван Мукер“, планирано је за 10. септембар ове године. Израда је поверена талентованом и вредном скулптору Небојши Јовановићу.

Ова племенита замисао реализује се у склопу обележавања стогодишњице од почетка Првог Светског рата, а главни повод је навршавање једног века од првих борбених летова, које је француско-српска ескадрила имала у Смедеревској Паланци. О томе је Предраг Торбица написао и књигу у којој је детаљно описао долазак, боравак и одлазак на фронт ека-

дриле МФ 99 С. Наш саговорник подсећа да је у Смедеревској Паланци за потребе ове ескадриле направљен депо, односно први озидани хангар на Балкану и, разуме се, аеродром. Авиони у деловима стигли су у град на Јасеници железницом из Ниша 1915. године. Тада је склопљено укупно осам потпуно нових авиона „Маурис фарман 11“. Реч је о двоседима за извиђање, бомбардовање и борбу у ваздуху. Торбица са поштовањем изговара имена двојице пилота, пионира ваздухопловства, Луја Полана, власника летачке дозволе 10 и Марсела Тируана, носиоца две медаље. Ескадрила је бројала 99 припадника из редова Француза, а рачунајући и српски део људства, укупно 163. Њени резултати били су на светском нивоу. -Ескадрила је имала први ноћни бомбардерски лет на свету и прво бомбардовање у ниском лету аустроугарских и немачких монитора, односно бродова-топовњача на Дунаву код Земуна - износи Торбица. Погођена су два непријатељска монитора чиме је ескадрила остварила прву ваздушну победу у Првом светском рату на Бал-

рошле године бојила сам ускршња јаја на овај начин. Поступак је веома лак, а обојена јаја су изузетно лепа. Не заборавите да укључите своју децу у бојење јаја. Уживаће сигурно.

Јаја можете бојити у једној или у више боја. Ако бојите само у једној, после бојења скините све трачице селотејпа. Уколико одличите да јаја обојите у више боја, увек то радите од тамније ка

Ставити јаја у шерпу, налити водом и сипати мало соли. Од тренутка кад вода проври, кувати јаја 10 минута. Потом извадити јаја из воде и осушити их. Сецкати селотејп на траке, троуглиће, разне облике и лепити на јаја. Потрудите се да селотејп што боље пријања уз јаја (да нема ваздушних мехурића испод селотејпа). Боје за јаја користити по упутству са кесице.

светлијој боји. После најтамније боје скинуте део селотејпа и поступак поновите до најсветлије боје (на пример: љубичаста боја – скинете трачицу селотејпа – плава боја – скинете поново селотејп – црвена боја – опет одлепите трачицу селотејпа – жута боја). Након што завршите бојење, јаја премажите уљем. Ја сипам уље на парче памучне крпе и премажем јаја. Уживајте у празнику!

кану, а прва је на свету обавила и пренос рањеника и болесних бораца. На ивичњаку који ће окруживати споменик мешовитој француско-српској ескадрили биће исписани њени највећи борбени успеси, док ће се на посебној плочи наћи текст српске захвалности. Д. Јанојлић

ЗАБАВА

ветски дан слободе медија сам прославио слободно – нисам укључивао ни радио, ни телевизор, нити сам читао новине!

етнички покрет је постао веома масован. Нико више не разговара, сви четују.

и се не носимо са кризом. Криза се носи са нама.

ад год српска полиција стави неког на црвену Интерполову листу – народ позелени од муке!

Баба Видуша

Тек кад си бескућник приметиш да је све нечије власништво и да постоје браве на свему.

гипс. Доктор га пита да ли је задовољан опоравком, а Лала ће: - Је л’ докторе, да л’ ћу ја сад моћи, мислим после овога, да радим оне ствари са Сосом, знаш, оно у кревету? - Та мoћи ћеш Лало, како не би мог’о - одговори му доктор. - Уф, добро је, досад нисам мог’о.

Бандера Пролази пандур тротоаром и види човека како куца у бандеру. Пандур га сав зачуђен упита: - Шта радиш, бре, то? - Видиш да је неко ставио оглас да продаје стан одговори човек. - Куцај, отвориће ти неко, видиш да је упаљено светло - рече му пандур. Опоравак Сломио Лала руку. Дошао код доктора да му скине

Катастрофа Питала учитељица Перицу шта је то катастрофа. - То је кад лисица закоље кокошке - рече Перица. - То није катастрофа, то је штета. Сутрадан учитељица поставља исто питање, а Перица се јавља: - То је када авио у којем се возе наши министри експлодира и падне у океан. - Браво, Перице, то јесте катастрофа - рече учитељица. А Перица ће на то: - Али није штета.

ок ледени ветар зија опустелом кам-чаршијом паланачком сећање нам, у промрзлотинама, урезује затегнуте ожиљке квргавих успомена. Леледувни ветропир слућено навалио, ни за шта, да суши кристалне усне, а са њих и водицу чаробних одоцнелих сећања на прве пољупце. И још које шта, а свашта смо претурили кроз ливаду памћења. Припрема нас на нови сажетак згаснућа. Ил’ освитак. Можда? Да ли се сећање може одбацити као сувишно? Тешко је то објаснити живом бићу. Ипак, свако, од варошана, мора да испије и своје горко пиће покоре. Ил кајања. Нема фајронта без плаћеног рачуна. Свако дело на видело. Софра је увек испред пламосјајног огњишта над којим виси бакрач, са мирисом јаније, около, на земљаном поду, троноге седаљке за чељад. Са унутрашње стране прозора осећа се оставштина јесењег мирја градине. Насред софре место за бакрач. Деда изломио погачу, снаја поделила земљане ћасе и дрвене кашике, баба Видуша припоставила бакарно грне, мушки сукнули запаљиву водицу у ожедњало грло и вечера може да започне. Уз ‘рану иду и скрушене тмуле причине, које су надживеле своје дотрајало време. Из укрћене ко-

шчате прошлости. Лампа, са поцепаног дувара, цупка гасне титраје. Накратко севне, па утихне. Сенке се дунђерски заиграле уз отперјали присет. Трче, ене, и по плафону, а ћуте, рођо, најважнију причу, која је привезана за дирек. Елем, баба Видуша је живела у такво старовинско време. Њене казиваче се и данас допричавају. Манџукала је, ене, како су на чаршијском ободу ‘Асан-пашине Паланке, на имању, уз ђерам живела три брата и отац. Осморо руку кад ради кућа мора да напредује. Али, боже мој, дође време за женидбу. Ожени се један, па други и на крају трећи брат. Сви им завидели. Цела варош. Кад удруже и женске руке где ће им бити крај? Прошло време, а жене, ко жене, удариле у неке зачкољице и врцаљке, па држ’ тамо, држ’ овамо, не излазе једна другој на очи. И што је још горе посвађаше оца и рођену браћу. Одједаред онемели. Ни реч да зуну. Ич! На крају су, зарад мира, морали да се поделе. Оно, док су били у заједници, један пар волова је радио све. Сад свакоме требају волови. Некад били газде, одједном постали сироти.

Писани медији се разуздали. Следује им цензура. Одмах укинути хороскоп! Кад оголели, заметну се свађа. На смрт! Најмлађи брат, у хватању за гушу, потегне кратеж и убије најстаријег. Причало се, после, како ће његову душу да поједу вампири. Једне године, после жетве, дао он жени брашно са покојникове првине да умеси ‘леба. Касније, жена му казује чудо невиђено. Месила је, каже, тесто, месила и опет месила, али тесто неће никако да се умеси. Ни да чује. Све је пробала, ал’ џаба. Први род са братске њиве није хтео да се умеси. Тако нам је то заденуто.

На овоме белосветском свету има места за све. И добри, и милни, и злице и злајавци, сви могу да се џилитају у памети, до пупка, и у смраду одназатке, али наш Бог је милостив. Ех, колико се напраштао. То само он зна. Да се сви на овом свету воле и поштују љубав не би била потребна. Па, јел није? Оно и злице су људи, само што они, за разлику од оних других, говоре са пеном на устима, али, без реметке, о свим душама свевишњи води рачуна и то, бре, није могла ни Вождова Мала скупштина, у Паланци, да промени, а камоли ови данас, али, рођо, све има свој крај, па и баба Видушине приче И њој долетела бела пчела. На крај вароши, даље су њиве, у нахереној блатари седела је на постељи од суве сламе, заваљена на високо узглавље, кукуљава старица. Мучи је сипња. Поред ње су пословали снајка и син. -Како ти је сад мамо? упита снајка. Видуша ћути. Укочила вид. Не одговара. Нит збори, нит ромори. Сам’ кашљуца. У ратама. -Иди у першун! - добацује син. Подај јој, нек сркне малко те наше вруће ракије. Мож’ да се поврати. Младица пружи ћасицу, старица гуну гутаљ, два и, гле чуда, живну. Са збрчканог лица одлете жутило. Вид доби нови глед, а душа јој се запекла у џгољавост, па никако да се одвоје. Као кроз сневак причала је загрцнуто како су Турци, ту поред Јасенице, закопали живог ‘ајдука у земљу. Само му глава гледа из травуљака. Кад су је намазали медом одлетеше, у трку, на бедевијама. Онда се пчеле залетеле ко у вршку. Човек цвили, шкргуће зубима, режи, ал’ слаба вајда. После је, случајно, наишао други ‘ајдук и о’секо полумртву главу од затрпаног тела. Скратио му муку. Ко баштован главици купуса. Гледала је, каже, и набијање на колац. Вратиће се, рекла је, њено време, само, без Турака и закопчала душу. Кад, оно, гле, вратили нам се и Турци. У серијама. И то са Сулејманом.

ПAЛAНAЧКA ТЕЛЕВИЗИЈА www.blog.palanacke.com

МИОДРАГ РАДИСАВЉЕВИЋ ДОБИО ПРИЗНАЊЕ ОРИЈЕНТИРИНГ САВЕЗА СРБИЈЕ

„Златни компас“ за животно дело Ова награда дошла је у праве руке имајући у виду шта је све Радисављевић постигао у овом спорту

ријентиринг савез Србије, на својој Скупштини, доделио је Миодрагу Радисављевићу из Смедеревске Паланке признање „Златни компас“, награду за животно дело која се додељује за рад на омасовљењу и популаризацији оријентиринг спорта, као и за постигнуте резултате. Ова награда дошла је у праве руке имајући у виду шта је све Радисављевић постигао у овом спорту. -Моја девиза у раду са младима била је: здравље, школа и спорт каже Радисављевић. - Тога сам се држао од почетка рада са младима, па смо због тога и имали много успеха. Оријентиринг је екстремни спорт, то је спорт храбрих. Оријентиринг је такмичарски спорт. Такмичари се надмећу по свим временским условима – киша, ветар, сунце…, на веома тешким теренима са много препрека и изненађења на стази. Поред физичке спремности, потребно је знање и умешност, да се у моменту донесе права одлука, коју варијанту такмичар да одабере како би пронашао све контролне тачке, најкраћим путем и у најкраћем времену. Пре 15 година Радисављевић се прихватио задатка да почне да ради са младима и основао је

„Школу оријентиринга“. Почео је са едукацијом и презентацијом оријентиринг спорта по основним школама. Сваке године у „Школу оријентиринга“ пријављивало се више десетина девојчица и дечака. Опстали су најбољи и најупорнији, који су регистровани за Оријентиринг клуб „Јасеница“. Такмичећи се за клуб, постизали су изванредне резултате, како у земљи тако и у иностранству, постајали државни прваци или државни репрезентативци. ОК „Јасеница“ је била препознатљива по великом броју такмичара у пионирским, кадетским и јуниорским категоријама. Велике заслуге за њихов успех имао је њихов тренер Радисављевић. Такмичари „Јасенице“ у млађим категоријама као репрезентативци Југославије, Србије и Црне Горе и Србије учествовали су на првенствима Европе и света. Постизали су завидне резултате у веома јакој конкуренцији имајући у виду да су се такмичили са оријентирцима који су имали неупоредиво боље услове. Много више успеха имали су на првенствима Балкана, Медитерана и Југоисточне Европе, где су за репрезентацију Србије освојили више од 30 медаља, а само Маја

Карић, Маја Ћосић, Филип Стевановић и Сава Лазић више од 20 медаља. Сви репрезентативци из Паланке заслужују да им се помену имена, јер су на најбољи начин репрезентовали клуб и свој град, а то су Маја Карић, Маја Златковић, Сандра Јелић, Тадија Трифуновић, Влада Марковић, Лука Марковић, Маја Ћосић, Лука Терзић, Сенка Громовић, Катарина Вулићевић, Јелена Прокић, Марко Ракић, Филип Стевановић и Сава Лазић. У сениорско-елитној категорији наступају Маја Ћосић и Сава Лазић, који су освајачи медаља на Медитеранском и првенству Југоисточне Европе. До сада Паланка није имала ни у једном спорту толико државних првака, државних репрезентативаца и освајача медаља на првенствима у иностранству. Заслужено признање није мимоишло ни њиховог тренера Миодрага Радисављевића, који и сам, иако је убедљиво најстарији активни такмичар (76 година), постиже одличне резултате у такмичењима ветерана у земљи и иностранству. Радисављевић је 11 пута био првак државе, два пута други и два пута трећи у комбинацији (спринт, средња и дуга дистанца), на појединачним првенствима државе у спринту, средњим и дугим дистанцама, у штафетама и ноћном оријентирингу био је првак државе 14 пута, пет пута други и осам пута трећи. У својој колекцији има

укупно 237 медаља, 135 златних, 57 сребрних и 45 бронзаних. Једна од најзначајнијих је сребрна медаља на првенству Југоисточне Европе 2014. године. Учествовао је на међународним такмичењима у Словенији, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Словачкој, Чешкој и Турској. -Могу да кажем, да ми је период бављењем оријентирингом, најлепши део живота, нарочито рад са младима - нагласио је Радисављевић. - Волим децу, пратим их од првих корака, првих победа и пораза, освојених медаља, уливам им веру у успех, како у спорту, тако и у школи и животу. Гледам како расту, како се развијају. Често ми се поверавају, јер у мени не гледају само тренера, већ и другара, који чува њихове тајне. Читав мој рад са децом био је на аматерској бази. Мој највећи успех, поред изванредних резултата које су постигли, јесте одвајања деце од улице, кафића, алкохола, пушења, дроге… Створио сам им радне навике, улио им победнички менталитет, да цене противника али да се никога не боје, да увек иду до победе. А, најсрећнији сам, када ми кажу „Микеле, положио сам разред са одличним успехом“, или „Положила сам испит или завршила сам факултет“, или једноставно, када ме сретну у граду поздравимо се, попричамо… П. Н.

СПОРТ

МЕЂУНАРОДНИ РУКОМЕТНИ ТУРНИР ЗА ПИОНИРКЕ У ЛАЗАРЕВЦУ

Осмо место за ЖРС ОШ „Радомир Лазић“ Рукометашице из Азање такмичиле су се са јаким клубовима из Србије, Црне Горе, Словеније и Хрватске

енска рукометна секција ОШ „Радомир Лазић“ учествовала је на Трећем међународном „Жарка купу“ у Лазаревцу у категорији „Пионирке Ж-2000“ што је била добра прилика да се опробају са неким од најбољих екипа у Србији и окружењу. Освојено осмо место, од девет екипа, није разочарење будући да су се рукометашице из Азање нашле у друштву јаких клубова из

Србије, Црне Горе, Словеније и Хрватске. Неискуство, у односу на друге екипе, бољи и спремнији ривали, кратка клупа

или нешто треће кумовали су поразима у прелиминарној фази од ДРШ „Врхника“ (Словенија), прошлогодишњег вицепрвака турнира

такмичењу Лига млађих категорија, група „Запад“, за 2002. годиште, које је одржано у

ФОТО ВЕСТ

Награђени најбољи голубари

пштински савез голубара „Јасеница“, који у свом саставу има девет удружења, организовао је прославу за своје чланове. Том приликом најуспешним члановима су подељене награде и признања. 28

Другог дана турнира, наш тим поражен је од РК „Раднички“ из Обреновца, али је тријумфовао против ЖРК „Пожаревац“.

Пласирале се на Првенство Србије У Крагујевцу је одржан завршни рукометни турнир Лиге млађих категорија за девојчице за све три узрасне категорије („Кадеткиње Ж98″, „Пионирке 2000/01″ и „Млађе пионирке 2002/03″) на коме је екипа ЖРС ОШ „Радомир Лазић“, у својој категорији, освојила одлично друго место. На тај начин девојчице из Азање пласирале су се на Првенство Србије.

УСПЕШАН НАСТУП РУКОМЕТНОГ КЛУБА „ПАЛАНКА“ У АРАНЂЕЛОВЦУ

Тријумф у Лиги млађих категорија

и другопласиране екипе у словеначком првенству, и РК „Таурунум“ из Земуна, прошлогодишњег првака Србије у овој категорији.

КАДЕТКИЊЕ ЖРК „МЛАДОСТ“ ПРВЕ У КРАГУЈЕВЦУ

Освојиле Супер лигу „Запад“ К Аранђеловцу, екипа Рукометног клуба „Паланка“ освојила је убедљиво прво место и пласирала се директно на Првенство Србије за тај узраст. У јакој конкуренцији Паланчани су остварили свих десет победа и надмоћно тријумфовали на овом такмичењу.

адетска екипа ЖРК „Младост“ постигла је велики успех у Крагујевцу у финалу Супер лиге „Запад“. Девојке рођене 1998. и млађе у финалној утакмици победиле су екипу ЖРК „Металац“ из Краљева и освојиле пехар и златну медаљу.

ПAЛAНAЧКA ХРОНИКА -

нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт… нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у. Пoсeтитe нaс!!!

НАЈВЕЋИ УСПЕХ ЏУДО КЛУБА „КАРАЂОРЂЕ“

УСПЕХ БОКСЕРА „ГОШЕ“ НА ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ

Бронза на турниру „Младост Европе“

Освојили две златне медаље

Медаљу је, у категорији до 40 килограма, освојила Милица Манојловић

ва боксера „Гоше“ постигла су велики успех и са појединачног Првенства Србије у Лозници, за школарце, јуниоре и сениоре, враћају се са две златне медаље. У конкуренцији најмлађих такмичара, у категорији до 54 килограма, Урош Сахити је освојио титулу првака Србије, победивши у финалу Луку Непергаћу из Кикинде. У конкуренцији сениора супетешкаш Милиутин Станковић је освојио златну медаљу, победивши у финалној борби највећег ривала Владана Бабића из београдске „Фонтане“.

акмичарка Џудо клуба „Карађорђе“ Милица Манојловић на Међународном турниру „Младост Европе“, који је одржан у Нишу, освојила је треће место и бронзану медаљу у конкуренцији млађих пионирки, у категорији до 40 килограма. Ово је њен највећи успех и највећи успех њеног клуба у коме се посебна пажња посвећује раду са млађим категоријама такмичара.

МЕМОРИЈАЛНИ КАРАТЕ ТУРНИР „ЂУРА ПРОКИЋ“ У СОПОТУ

Два злата за Ану Нијемчевић - Најсјајније одличје освојила је и Милица Радошевић у борбама појединачно

аратисти „Гоше“ учествовали су на Меморијалном турниру „Ђура Прокић”, који је одржан у Сопоту, и освојили пет медаља, три златне и две бронзане. Фантастичан успех, освојивши две златне медаље, постигла је Ана Нијемчевић у катама појединачно, а најсјајније одличје освојила је и Милица Радошевић у борбама појединачно. Бронзане медаље освојили су Стефан Глишић у катама појединачно и полетарци Стефан Селенић, Стефан Глишић и Урош Дончић у катама екипно.

КОШАРКАШИЦЕ „ПАЛАНКЕ“ ПРВЕ У СВОМ РАНГУ ТАКМИЧЕЊА

ПРИЗНАЊЕ ЗА КОШАРКАШИЦУ АЛЕКСАНДРУ КАТАНИЋ

Кључна победа у Параћину

Најбоља кадеткиња у СД „Црвена звезда“

ошаркашице „Паланке“ постигле су велики успех освојивши прво место у кадетској Лиги млађих категорија КС Централне Србије. У одлучујућој утакмици на гостујућем терену Паланчанке су

победиле екипу „Параћина“, резултатом 55:52, иако су на полувремену губиле 36:20. Најбоље у екипи „Паланке“ биле су Нина Самарџић са 29, Нина Ковачевић са 14 и Срна Радишић са седам поена.

а прослави 70. годишњице Спортског друштва „Црвена звезда“ наша суграђанка, иначе капитен Женског ко ш а р к а ш ко г клуба‚ „Црвена звезда“, Александра Катанић, изабрана је за најбољу кадеткињу у оквиру овог Спортског друштва. Ово је велико признање за Александру, али и за женску кошарку у Смедеревској Паланци, где је стасавала ова изузетна спортисткиња. 29

ВРЕДНА ДОНАЦИЈА ПАЛАНАЧКОМ СПОРТУ

Почиње реконструкција атлетске стазе

ВЕЛИКИ УСПЕХ БАЦАЧА АК „ЈАСЕНИЦА“

Три медаље на Првенству државе А

тлетичари „Јасенице“ постигли су велики успех на Зимском бацачком првенству Србије за пионире и јуниоре, које је одржано у Сремској Митровици, освојивши три медаље, две сребрне и једну бронзану. Сребрну медаљу и титулу вицешампионке Србије освојила је пионирка Ивана Ђурић у бацању копља, тежине 400 грама. Она је остварила резултат 39,53 метара. Сребрну медаљу освојио је и Димитрије Милосављевић бацивши копље 30,29 метара, док је бронзану медаљу у истој дисциплини освојио Милан Мићић, који је копље бацио 26,10 метара. У екипном пласману Атлетски клуб „Јасеница“ је заузео седмо место.

а Градски стадион у Смедеревској Паланци стигла је прва количина шљаке за реконструкцију атлетске стазе, помоћ од стране Атлетског савеза Србије, који је средства за ову намену добио од Европске атлетске федерације. Стаза која је прилично оштећена у време прошлогодишње поплаве, ускоро ће, у новом руху, бити на располагању спортистима и рекреативцима.

У реализацији овог значајног пројекта учествује и Општина Смедеревска Паланка.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ДЕЧИЈЕ АТЛЕТИКЕ У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

У плану је Општинско такмичење

основним школама „Радомир Лазић“ у Азањи, „Брана Јевтић“ у Кусатку и „Ђорђе Јовановић“ у Селевцу одржана је презентација Дечије Атлетике. У наредном периоду акција коју спроводи АК „Јасеница“, у сарадњи са наставним особљем, реализоваће се и у осталим основним школама у Смедеревској Паланци. Крајем маја или почетком јуна у плану је организација Општинског такмичења у Дечијој атлетици.

МЕЊАЧНИЦА КРУНА

Првог српског устанка 12, Смедеревска Паланка * 064/ 616-89-34 (Преда) * 065/ 614-03-80 (Миша) 30

Наградни литерарни конкурс о Пери Тодоровићу Под покровитељством Скупштине општине Смедеревска Паланка, Завичајно-туристичко удружење „Видовача“ и Књижевни клуб „Пера Тодоровић“ из Водица расписују НАГРАДНИ ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС о Пери Тодоровићу. Тема за ученике основних школа: ШТА БИХ ДАНАС ПИТАО(ЛА) ПЕРУ ТОДОРОВИЋА? Тема за ученике средњих школа: ШТА НАШЕ НОВИНАРСТВО ДУГУЈЕ ПЕРИ ТОДОРОВИЋУ? Конкурс је отворен до 28. априла 2015. године, а радове под шифром у два примерка предати директору школе. Саопштење резултата и уручивање награда одржаће се 14. маја 2015. у 11 сати у Великој сали СО Смедеревска Паланка. Председник ЗТУ „Видовача“ Миодраг Мића Загорчић

Председник СО См. Паланка Славољуб Ђурић

ЉУДИ И ЊИХОВИ ДАНИ

Виноградар из Синодолице Деведесетодишњи Миодраг Поповић припада реду узорних голобочких произвођача грожђа

Узоран виноградар. Миодраг Поповић

едеља је. Пада ситна, прохладна киша. Идемо у походе Миодрагу Поповићу. Кућа му је у Синодолици. На самој периферији Голобока. „Стави ракију да се греје, ево нас код тебе за седам-осам минута,“ најављује посету Мирко Миловановић. Аутомобил промиче поред ретких кућа поред пута. Само из по неке се вије дим, као знак живота. Неке запустеле, или остављене да самују. Слика каква се све више виђа у нашим селима. Од Паланке до куће Миодрага Поповића сустигосмо само једну старицу. Запослила је обе руке. Терет цегера јој повио тело. Чини се као да ће сваког трена пољубити влажни коловоз. „Куд ли је кренула ова јадница ?“ – пита се глумац Драган Лазић. Његово питање остаје без одговора. Као да га нисмо чули. Киша залива рано пролеће. Ни трага од лепоте коју доноси развигор. Сивило испунило видокруг. Као да је небо пало на земљу. Тек по негде на кратко се забели бехар. Трн и по неки мигавац као да пркосе кишном дану. Цветају и боје сеоски предео. Заустављамо се пред капијом Миодрага Поповића. Сачекује нас испред своје куће. Онако како се то радило вековима у српском селу. Са осмехом на лицу и речима добродошлице. „Уђите унутра, да не киснете“ – позива нас. У одаји са славском иконом на зиду, букти ватра у шпорету. На плотни провире ракија. Соба се пуни опојним мирисом. Седамо за сто. Придружује нам се и домаћин. На лицу му „читамо“ радост. И сам вели да је најсрећнији кад му неко дође. „Каква је то кућа у коју нико не улази?“ - поставља питање на које и сам зна одговор. Деведесета година му

је живота који га није баш мазио. Много је рана на његовом срцу. И превише за један људски век. Мира, Миркова супруга, приноси чаше. Мирише соба. Напољу и даље киши. Мирко и глумац Драган устају. Припаљују роштиљ. Да се не дангуби. Мира им припомаже. Стари Миодраг даје свој први интервју новинама. Рођен је, каже, 1925. године. Отац Милија и Мајка Милица, родом од влашкодолских Мијатовића, били су земљорадници. Имали су још двоје деце: Михајла и Душанку. Миодрага је кад му је било седам године узео стриц Милосав,

на том задатку у Источној Србији. И приде пет месеци у Забели као припадник народне милиције. - Таман сам почео да примам плату, али ме назад вукла кућа сећа се. - Нудили су ми да останем. Били су спремили и уговор на три године. Одбио сам и вратио се на своје имање. Грдно сам погрешио. Морао сам да идем на дослужење, годину дана. У Новом Саду сам провео шест месеци на санитетском и оперативном курсу. Служио сам потом у Мурској Соботи, у пограничној јединици. По доласку из војске, чекала

Пркоси самоћи. Миодраг с пријатељима

очев брат, који није имао деце. Оставио му је солидан иметак. - Ја сам завршио Основну школу у Голобоку - прича Миодраг. - Учитељ ми је био Ђока Рус. Исправан и праведан човек… Родитељи су ме оставили на селу. Да преврћем земљу и гајим виноград. Речју, да се мучим. И ја сам на земљи оставио сина Петра. Живомира сам школовао. Завршио је Правни факултет. Отишао је у пензију, али се није женио. Петар има своју породицу, али не живимо под истим кровом. Живот није мазио овог старину. Униформу је обукао убрзо по завршетку Другог светског рата. У јануару 1945. Запало му је чишћење терена. Скоро два месеца је био

га њива и мотика. Гајио је све по мало, углавном пшеницу и кукуруз. Кад су прорадили „Годомин“ и НАВИП, окренуо се виноградарству. У почетку је добро ишло. Све до 2007. године. Сву количину грожђа испоручио је „НАВИП-у“. Остали су му дужни 80.000 динара. - Ни данас нисам наплатио моју муку - прича. - А ја сам био заљубљен у виноградарство. Подигао сам 80 ари засада. Лепо сам однеговао виноград. Имам га и сад само што му више не служим. Наталожиле се године, отањила снага. Дао сам виноград у закуп. Од тога данас живим. Срећан је што је упознао брачни пар из Паланке: Мирка Миловано-

вића и његову супругу Миру. Знају се већ 19 година. И овога пута нису дошли празних руку. Донели су и лекове. Више од тога, цени њихову пажњу. И то што понекад има с ким да седне за сто. Од самоће нема ништа теже. - Сад, кад вратим године уназад, могу рећи да сам имао добар брак - констатује Миодраг. - Моја домаћица Зорка је умрла 1995. Она је била од глибовачких Станојевића. Вредна, али болешљива жена. Стално на лековима. Остао сам рано без верног животног сапутника, као усамљено дрво на синору које шибају ветрови и пеку врућине. Ту застаје. Размишља кратко, а онда: „Ја бих опет да кажем коју реч о винограду…“ Само изволите. - Подигао сам виноград на шпалир. Лакше се ради. Имао сам и човека који ме слушао као руке. Реч је о Боривоју Милошевићу. Био сам пример у овом делу Голобока како се гаји виноград. Дешавало се да устанем, не попијем јутарњу кафу, већ одмах кренем међу чокоте. У винограду се ради по хладовини. Кад припече сунце, вратим се кући и у виноград се не враћам до четири-пет сати после подне… Продавао сам некад и по два вагона грожђа. Никад у винограду нисам убрао испод вагона рода. Смедеревка и хамбург биле су најзаступљеније сорте у винограду Миодрага Поповића. Сећа се да је 2008. „на лицу места“ продао вагон грожђа а наредне године 16.000 килограма крушевачком „Рубину“. Није било ближег и сигурнијег откупљивача. Био би ово само исечак из живота паора и виноградара Миодрага Поповића који је међу Синодолцима и пријатељима познатији по имену Раја. Имао би још што шта да приложи као грађу за роман свог живота, да зацели ране које носи на срцу и души. И опет, по старом, добром обичају, испраћа нас до капије. - Волео бих да вас видим на прослави мог рођендана. Не заборавите, то ће бити 12 априла, највероватније у неком паланачком ресторану - каже на растанку. Д. Јанојлић

УМРО ЈЕ ПРОФЕСОР ИВАН ВАСИЉЕВИЋ

Био је спреман и за тај чин

мро је Иван Васиљевић. Од прошлог лета спремао се за тај чин. Како је тешка бољка напредовала, тако је појачавао темпо. Одлазио је у родну Малу Плану, најчешће на сеоско гробље, где му почивају родитељи: отац Александар и мајка Јела. Из дана у дан сводио је животне рачуне. А радио је као да се оно што је њега снашло дешавало неком другом. Последњих месец-два живота, све до одласка у болницу, ужурбавао је радове на књизи о Живку

Павловићу. Из „Српског књижевног гласника“ преузео је текстове који су се тицали тог генерала и академика. У томе је имао подршку људи из „Матице српске“, али и неколицине пријатеља. Текстови су сложени онако како су својевремено објављивани. Недостајао је само уводни текст па да рукопис уђе у штампу. Очекивао је да ће га написати пријатељ, некадашњи ђак Паланачке гимназије. Али како је време одмицало, а нарученог текста није било, замолио је да помогнем. Пристао сам и због тога што ми је, док сам радио на књизи „Споменици и личности завичајне историје“, уступио обимну документацију, која се односила на подизање споменика славном Башинцу - генералу Павловићу. Текст за који би се могло рећи да је уводно слово за књигу коју је дуго и стрпљиво приређивао, није довршен. Хтео је да дода још нешто што је у међувремену „открио“ и што је сматрао да би било

добро да се нађе у том историјском мозаику. Дан-два пред одлазак у болницу у којој се и угасио његов живот, свратио је у „Паб“. Из кесе у којој је увек носио важне белешке и по неку фотографију, извадио је управо тај уводни текст. „Ево ти ово, нек буде код тебе, чувај то што си радио, нек имаш“ – казао ми је и отишао. И он је чувао многе ствари. Док је још могао да оде до родитељске куће у Малој Плани, не ретко и пешице, претраживао је породичну „архиву“. Јесенас ми је у башти „Трезора“ показао очев рукопис. „Да ли би ово могао да приредиш за штампу?“ – упитао је. „Узми прочитај па ми врати… видећу шта ћу с тим.“ Пажљиво сам прочитао лепим рукописом исписану целу свеску. Враћајући рукопис, рекао сам да би га било корисно објавити као ретко сведочанство о добровољном раду. Неколико дана после тога предомислио се. „Нека остане ово тамо

где је било, а мој брат и моји синови, ако то желе да публикују, нека раде како им воља.“ У току јесени срео се двапут, трипут са Видом Ибрахимпашић -Павловић, унуком генерала Живка Павловића и њеним мужем. Радовао се што је урађено репринт издање једне од више генералових историјских књига. Био је пун нових идеја за додатно осветљавање личности и дела генерала Живка, чије га је родно село прогласило за почасног грађанина. У сусрет судњем часу показивао је своју дарежљивост. Истраживачкој станци Петница поклонио је много тога што је било везано за предмет који је предавао - физику. „Нека носе, тамо ће то неко користити“ - говорио је. Док је то радио, опраштајући се тихо од овоземаљског живота, никад није изговорио реч „смрт“. Она једноставно није била у његовом речнику. Д. Јанојлић

СЕЋАЊЕ НА НАШУ КАРИ

Велики пријатељ локалних медија у Србији Никада није престала да мисли на локалне медије у Србији, пратила их је и живела са њима

ари Хелен Даехли, медијски стручњак и дугогодишњи тренер графичких уредника локалних медија преминула је 18. марта после краће болести. На графички изглед локалних новина у Србији и у срцима људи који су имали срећу да је познају оставила је дубок траг. Локални медији у Србији, захваљујући помоћи Норвешке Народне помоћи

пре десетак година имали су прилику да се први пут сусретну са Кари Хелен Даехли. Од тог првог сусрета у Крагујевцу, па до јесени 2010. године када је последњи пут држала тренинг, опет у Крагујевцу, сусретали смо се најмање два пута годишње. За то време, Кари је као мало ко од тренера из иностранства постала наш друг, саборац, партнер..

Умела је да на прави начин доживи локалне медије у Србији, баш као да је из њих потекла, да их упути и пренесе искуство већих, да их подстакне да буду бољи... Преко 20 локалних медија, чланица ПУ „Локал прес“ доживело је трансформацију графичког дизајна у том периоду, при чему је Кари инсистирала да очувају свој идентитет,

боју и мисију.... Кари Хелен Даехли је започела рад у медијима Норвешке половином осамдесетих година прошлог века. Семинаре графичког дизајна започела је у Србији почетком двехиљадите да би последње године у Србији провела уз чланство ПУ „Локал преса“. Последњи пут Кари је била у посети Крагујевцу

августа 2014. године. Никада није престала да мисли на локалне медије у Србији, пратила их је и живела са њима. Управо стога чланице „Локал преса“ су изгубиле великог пријатеља, ванредног учитеља и дивног сарадника. Нашу Кари....

SP ТЕCH АUTО CЕNTАR D.О.О. * Тeхнички прeглeд зa свe типoвe вoзилa, у сaрaдњи сa ДДOР Нoви Сaд. * Oдлoжeнo плaћaњe зa кoмплeтну рeгистрaциjу. * Промoтивнe цeнe. * Пo пoзиву дoлaзимo пo вaшe вoзилo. * Рaднo врeмe oд 7-17 часова.

Глaвaшeвa бб (прeкo путa шкoлe „Жикица Дaмњановић“), Смeд. Пaлaнкa * тeл. 026 318 363, o64 429 42 88, 063 803 77 79 32

НА ВЕСТ О СМРТИ ЉУБИВОЈА МИЉКОВИЋА

Био је ретко даровит човек

ест о његовој смрти, иако је дуго лежао у болници, код свих који су га познавали, изазвала је шок. Знао је од чега болује, али се до последњег даха није одрекао свог порока – цигарете. И кад су га пријатељи добронамерно упозоравали колико је то за његово нарушено здравље штетно, само је одмахивао десном руком, хватајући се левом за табакеру. Ни од лекара се, који су такође саветовали да се мане дувана, није претерано скривао. Уверио сам се у то и лично кад сам га са заједничким пријатељем Лазаром Петковићем Крчединцом посетио у болници. Нашли смо га на тераси са цигаретом у руци. Љубивоја Миљковића, Љубу Белог, како смо га звали, знам још из дана детињства, које сам често проводио код бабе и деде по мајци у крају, где је он

живео са родитељима и братом. Он је у себи носио вишеструки дар, посебно према уметничком изражавању, а његову склоност ка музици открио је наставник Вељко Бачујков кад је у нашој школи („Ђорђе Јовановић“ у Селевцу) кратко предавао музичко васпитање те га је први узео у ђачки оркестар. И баш на почетку десило се нешто што се спепелило у кори памћења. Једном сам пролазио поред отвореног прозора просторије у којој је наставник, који је сваког дана из Паланке бициклом долазио у Селевац, имао пробу оркестра. У том тренутку на школском игралишту „пао“ је гол на међуразредној фудбалској утакмици, па се његов стрелац пуним гласом продерао: „Гол,гол!“ Наставник Вељко је као попарен излетео из директорове канцеларије, где се одржа-

вала проба, и тако се веома љут нашао очи у очи са мном. Таман се спремио да ме повуче за ухо, а веровано и ошамари (што је тада било дозвољено наставницима) кад се на прозору речене просторије појавио мој спаситељ: контрабасиста Љуба Миљковић. „Немојте њега, наставниче, није он викао, бранио ме и тако поштедео батина. Овог догађаја нисам се случајно сетио. Љубивоје је, после много година од тада, остао без посла. Срели смо се у граду. Пожалио се да више не може да ради на градском базену где је, како је касније причао, био једини управник који није умео да плива. „Нађи ми неки посао“ – био је очајнички директан. Покушаћу, наћи ће се ваљда неко радно место. По изразу његовог лица видео сам да није задовољан мојим обећањем. „Шта има да гледаш, прими

Бранислав Луковић, проф.

Стални судски тумач за немачки језик ул. Шулејићева бр. 206, Смедеревска Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com

ме код тебе.“ Био сам тада главни и одговорни уредник у Центру за информације „Гоша“. И пре него што сам хтео да му кажем да ујутру дође да разговарамо о томе, предухитрио ме: „Време је да ми вратиш за оно што сам те поштедео батина кад смо били основци.“. Пријем је текао много лакше него што смо се обојица надали. Предложио сам му да почне да пише и обећао да ћемо касније разговарати о евентуалним новим задужењима у Центру за информације. Брзо је ушао у посао, сам је учио, а није се устручавао и да потражи савет кад му устреба. Радио је углавном теме из културе, јер му је та област као глумцу-аматеру, сликару-аматеру и редитељу-аматеру, била у генима. Напредовао је и у Центру за информације „Гоша“ укњижио најдужи стаж до тада. Често је умео да каже: „До сада сам напуштао посао због других, сада нек то раде други због мене“. С „Гошином“ стипендијом завршио је Новинарску школу – смер техничко уређивање. Одлично је радио тај посао, дао је лични печат техничком изгледу листа „Гоша“. А када смо припремали свечани, стоти број листа, износећи своје утиске о раду у новинама, искрено је написао: „Кад сам први пут дошао на посао у Редакцију листа „Гоша“, осећао сам се као ђак кад не научи лекцију, а дође на час“. Љубивоје је припадао оној новинарској екипи на коју сам као главни и одговорни уредник, веома рачунао. За „Гошу“, као ондашњу водећу фабрику српске и југословенске машиноградње, био је вишеструко користан и употребљив на многим другим пословима. Био је активни „кудовац“ и вредан истра-

живач културног живота фабрике. У комплетима листа „Гоша“ остало је толико његових текстова и белешки на основу којих би се могле направити две-три подебље књиге. Једном док смо пили кафу у граду потсетио сам га на то и напоменуо да размишља да све те записе преточи у књигу. Сложио се да би то било корисно и на томе се све завршило. Отишао је рано са животне позорнице. У укориченим комлетима листа „Гоша“ остало је много тога што је написао и нацртао. Остале су рубрике које је сам покретао и осмишљавао. Печат тог његовог рада не може да избледи. Нама који смо са њим радили остале су успомене и сећања на нашег колегу, на Бабејића, како га је једном кад се „одметнуо“ из Редакције и узео собу на Кисељаку, назвао Неша Ристић. Није се љутио. И увек кад се, после краћег одсуствовања с посла, враћао у редакцију, пришао би уредничком столу и тихо упитао: „Шта треба да радим?“ Оно што ниси за ово време кад те није било – одговорио бих му. Знао је да у новинарству нема класичног радног, али и што сам често понављао на редакцијским састанцима, нема ни слободног времена. Знам да нисам све рекао о њему као што сам сигуран да он сада у небеском пространству, тражи свог професора из Новинарске школе Стеву Вујкова, да му захвали на знању које му је несебично даривао. Путеве вечите тајне, надам се, осветлиће му колеге из некадашње Редакције: Милутин Бајић и Ђурађ Гавриловић. За утеху тешим се ипак да се трајно настанио у неком бољем свету. Д. Јанојлић

„П AЛAНAЧКA ХРОНИКА“ -

нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт… нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у.

Пoсeтитe нaс!!!

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Народни посланик неће да помогне Паланци док не преузме власт Поштовани читаоци, моје име је Владимир Арсић, алијас Влада Омладинац, и као што знате, био сам кандидат за одборника у Скупштини општине Смедеревска Паланка на изборима одржаним 2012. год., на којима сам освојио више гласова чак и од појединих политичких партија и група грађана. Са мојим именом и надимком упознат је сваки грађанин Смедеревске Паланке, макар по чаршијским причама о мом доприносу и помоћи суграђанима. Моје хуманитарне и радне активности познате су великом броју наших грађана, али не би било с горег сетити их се и сада, у овој нашој трци за боље сутра. Велики број акција тиче се наше Опште болнице „Стефан Високи“ за коју сам обезбедио средства за болничку телефонску централу, донацију за постављење новог пода на дечијем одељењу, два нова инкубатора у сарадњи са фондом Б92 за породилиште, водио акцију „Битка за бебе“ и учествовао у већем броју хуманитарних акција. Многим суграђанима сам помогао у решавању личних проблема. Уз моје ангажовање Културно уметничко друштво „Гоша“ добило је новосаграђене просторије. Поред тога, више година обављам функцију генералног се-

кретара Рукометног клуба „Младост“ који је управо у то време ушао у Другу савезну лигу. Прошло је две године од локаних избора. Мој слоган је био: „ХАЈДЕ ДА ЖИВИМО БОЉЕ“. Да ли сада и живимо боље? Не, на моју, и жалост свих нас. Стиче се утисак да је Влада Републике Србије заборавила на општину од 60.000 становника, јер јој није доделила ни једну инвестицију, а у граду није отворено ни једно ново радно место. Локална власт са малим буџетским средствима није у стању да финансира програме самозапошљавања, тако да имамо генерације стручних и младих кадрова са завршеним стручним образовањем који седе код куће јер немају где да раде. Уз све то догодила нам се природна катастрофа, па су средства из буџета непланирано отишла као помоћ грађанима који су били поплављени. Не могу да кажем да се локална самоуправа не труди се да доведе стране инвеституре који би уложили средства и запослили младе. Колико сам упознат председник Скупштине општине господин Ђурић ишао је на више састанака са одређеним инвеститорима. Долазила су четири амбасадора из арапског света, али је све то засад још у фази договора. Председник Милојичић је такође више пута водио разговоре са одређеним људима који имају своје успешне компаније, али на нашу жалост још није дошло ни до једне реали-

зације. Не могу да схватим нашег народног посланика господина Дејана Нектаријевића који је лекар, а уз то још из владајуће странке, који није покушао да искористи свој ауторитет код чланова Владе Србије и доведе неког инвеститора у наш град. Неоспорно је да имамо ресурсе за које би страни инвеститори могли бити заинтересовани, јер би уз одређено улагање остварили економску добит. Њиховим доласком запослило би се колико толико младих, а њиховим запошљавањем дошло би до повећања куповне моћи становништва. Ја сам лично питао господина Нектаријевића да помогне у довођењу инвеститора и добијао сам одговор, да ће када они победе на изборима довести много инвеститора у град. Како ја као грађанин да му верујем да ће бити боље када је странка на власти чији је он члан смањила плате јавном сектору и пензије пензионерима и сама забранила запошљавање у јавном сектору. Да ли мислите да је довољно пет лабораната да врше анализу крви за пацијенте на територији општине која броји 60.000 становника? Стицајем

околности упознат сам са радом лабораторије Дома здравља где дневно долази између двеста и двеста педесет пацијената за разноразне анализе крви. У лабораторији остају и прековремено да раде, а тај рад им није плаћен. Поред свих анализа раде и анализе за систематске прегледе деце. Када сам питао директорку Дома здравља госпођу Јасмину Бајчић Стојковић зашто не запосли још лабораната, добио сам одговор да јој је жао запослених у лабораторији и да је немоћна да било шта учини јер је Влада донела прописе о забрани запошљавања и да се она лично више пута обраћала министру, али одговор није добила. На жалост, наш народни посланик је из Српске напредне странке и лекар, а ништа није учинио да интервенише код ресорног министра да одобри запослење лабораната који су преко потребни. У пропису пише да уз одлуку министра Влада може да одобри запошљавање ако за то постоји потреба у јавном сектору. Ја нисам у власти па видите шта сам све урадио. Значи не мора се бити неко, ако желиш да помогнеш суграђанима

и учиниш нешто за младе. Мишљења сам да увек може боље. Наравно, као што рекох, уз све недаће које су нам се дешавале ових година и са средствима којима општина располаже није могло више да се уради. Нажалост, једина опозициона партија која чини састав Скупштине општине Смедеревска Паланка, је Српска напредна странка, чији је општински одбор распуштен. Пратим рад скупштине и од њихових одборника нисам чуо ни један конкретан предлог у смислу побољшања стања у нашој општини које би допринело запошљавању младих. Њихове се дискусије своде на критике, упућене владајућим структурама које чине власт у нашој општини. Не могу рећи да не треба критиковати власт, али што се они не потруде да преко својих људи из власти доведу неког инвеститора, било домаћег или страног који би запослио младе, а не да млади ишчекују да им родитељи, или баке и деке од својих ионако мањих пензија, дају који динар. Владимир Арсић Првог српског устанка, Смедеревска Паланка

Дневнo On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“ на адреси www.blog.palanacke.com

СЕЋАЊA Последњи поздрав

24. марта навршило се две године од смрти моје мајке

Цeнa oбjaвљивaњa сећања и читуљa у

„Пaлaнaчким“: • 1/12 стрaнe - 1.000 динaрa, • 1/9 стрaнe - 1.500 динaрa, ЉУБИВОЈУ МИЉКОВИЋУ (1950-2015) Од колега из некадашњег Центра за информације „Гоша“: Драгана, Рилета, Боже, Сука, Шилета, Раде и Снеже

БРАНКЕ ЈАНОЈЛИЋ (1932-2013) Успомену на њу гаје син Драгољуб и унучићи Љиљана и Милош

• 1/4 стрaнe - 3.000 динaрa, • 1/2 стрaнe - 6.000 динaрa, • 1/1 стрaнe - 11.000 динaрa.