Излазе 1. и 15. у месецу Година IX Цена 50 динара Први број Паланачких изашао је 8. децембра 2006. године Издавач: Паланка инфо Контакт: Смедеревска Паланка 11420 ул. Првог српског устанка бр. 2 телефон/факс: 026 319 269 e-mail: info@palanacke.com web: www.palanacke.com www.blog.palanacke.com Жиро рачун: 205-166888-41 (Комерцијална банка) Директор: Дејан Црномарковић
моб.тел: 065 200 2612 e-mail: palanacke@yahoo.com
Гл. и одг. уредник: Дејан Николић
e-mail: redakcija@palanacke.com
Маркетинг: Саша Матески
моб.тел: 064 920 5928
Сарадници: Драгољуб Јанојлић, Данијела Васиљевић, Бојан Живковић, Слободан Тодоровић, Слободан Жикић, Слађана Црномарковић, Владимир Ђурђевић, Зорица Матић, Мирослав Миловановић, Зоран Тодоровић, Никола Владисављевић, Тома Митровић, Душан Кривокућа, Ненад Војчевски, Горан Станојевић, Лазар Петковић, Катарина Стевановић, Стојче Талијан, Никола Лазић, Тања Цветковић, Стеван Мартиновић.
Како нам се догодио Вучић?
М
огућност повлачења са функције коју је премијер поменуо недавно у емисији ТВ „Пинк“, била би једина плодоносна реконструкција Владе Републике Србије, после скоро три године његове владавине. Свака друга опција, у којој би један „Вулин“ заменио другог „Вулина“, или дискретан улазак у Владу неке од комби-странака које „цупкају“ у чекаоници, била би само представа за наивне. Чињенице говоре да, у свим сегментима живота, грађани Србије данас живе лошије него пре неколико година. Бољег живота у Србији, једноставно, нема. Све остало, што нам се пласира путем пропагандне машинерије је шарена лажа и „жвака“ без покрића. Уз то, чини се да никада нисмо
Хитво
имали овако параноичну власт. Свако аргументовано указивање на реално стање ствари или кршење закона од стране високих функционера, власт доживљава и представља јавности као напад на државу. Поједини министри као да се такмиче у небулозним изјавама. Такав јуриш глупости до сада није виђен на српској политичкој сцени. Да није тужно, јер се ради о водећим људима државе, покидали бисмо се од смеха. У таквој ситуацији, изјава премијера о евентуалном повлачењу је политички мудра, и има за циљ да мобилише његово бирачко тело, прилично разочарано све тежим и
Многи лоши владари, током последњих 15 година, утабавали су стазу повратка и успона актуелног премијера Србије. безнадежнијим животом у Србији. Смањене плате и пензије, жесток пад стандарда, енормно задуживање државе, афере, штрајкови и јасно видљив јадан кадровски потенцијал његове партије, почели су да делују као „кафа без шећера“ на велики број грађана. И у овој причи, истина сече најоштрије, а она је у данашњој Србији, све - само не пријатна. И није таква „од јуче“. Многи лоши владари, током последњих 15 година, утабавали су стазу повратка и успона актуелног премијера Србије. На путу његове политичке реинкарнације највећи цех платила је Тадићева администрација, која је руку
Хитто
сло
фо
Фотографије: Редакција и сарадници
на срце, у тешким временима, одрадила крупне послове на европском путу Србије. Али не и на плану економског опоравка, што је грађанима (гласачима) „питање свих питања“. Свом политичком паду жестоко је допринео и сам Борис Тадић, када је лакомислено иницирао формирање СНС-а из жеље да ослаби тада јаке Радикале, а и заказао председничке изборе – пре рока. „Кап која је прелила чашу“, у серији Тадићевих политичких грешака, била је његов излазак из Демократске странке баш уочи последњих парламентарних избора, што је збунило гласаче и створило огроман празан простор на политичком терену. У том тренутку „на клупи за резерве“ седео је само један „свеж“ играч – Александар Вучић. Његова политичка „хипотека“ из деведесетих, за велики број исцрпљених грађана, била је - давно прошло време. Исувише дуго су сиромаштво и неизвесност хранили општенародни заборав. Тако је наступила ова „ера демагогије“ која бенсендира широке народне масе. У прошлости, народно отрежњење је било веома болно. Да ли ће тако бити и овог пута показаће се већ у години која је пред нама. Уколико власт настави са „продајом магле“ без опипљивих резултата…, уколико живот, и даље, сваког наредног дана буде тежи него претходног…, уколико се настави са прогоном свих оних који мисле другачије… Догодиће нам се, поново, улице пуне несрећних и незадовољних људи. Догодиће нам се време које је боље проживети на неком другом месту.
Зар опет…?
Поломљена клупа у центру града.
DTP: Palanačke
e-mail: info@palanacke.com web: www.palanacke.com
Штампа: Starprint Смедеревска Паланка CIP Каталогизација у публикацији: Народна библиотека Србије ISSN 1820-5321 COBISS.SR-ID 143162380
Свакога дана, на порталу „Паланачких“, разни чланови и ботови нас оптужују за пристрасност. Изгледа да имамо право само на - њихово мишљење. Twitter (@DejanCrn61)
Паланачке су члан ПУ „Local Press”
3
АКТУЕЛНО
74. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Милојичић: Желимо спортскотуристички центар на Кисељаку Предлог правних аката, које су утврдили чланови Већа, образложио је Борис Павловић, Општински правобранилац, а о значају решавања односа са „Соко Штарком“, ради будућег уређења бањског комплекса (давања у закуп под јасно одређеним условима), чланове Већа упознао је Живко Петровић, заменик председника СО
Н
а 74. седници Општинског већа утврђен је Предлог меморандума о сарадњи, Предуговор о размени и деоби непокретности и Нацрт уговора о сарадњи између Општине Смедеревска Паланка и предузећа „Соко Штарк“ д.о.о. Београд. Поменутим актима уређују се међусобни односи у вези са коришћењем изворишта термоминералне воде на Паланачком кисељаку, и стварају услови да Општина Смедеревска Паланка, под строгим критеријумима и сходно сопственим интересима, да у закуп олимпијски базен и земљиште, за изградњу бањског комплекса и хотела, заинтересованим инвеститорима. Предлог правних аката, које су утврдили чланови Већа, образложио је Борис Павловић, Општински правобранилац, а о значају решавања односа са „Соко Штарком“ ради будућег уређења бањског комплекса (давања у закуп под јасно одређеним условима), чланове Већа упознао је Живко Петровић,
заменик председника СО. Чланови Већа једногласно су усвојили предлоге поменутих правних аката, а по завршетку седнице исте је прокоментарисао председник Општине Радослав Милојичић Кена. - Предузеће „Соко Штарк“ и наша општина су власници 50 процената парцеле на којој се налази бушотина из које се црпи термоминерална вода – рекао је Милојичић. -Договорили смо се са предузећем „Соко Штарк“ да поделимо и ту бушотину. Они су нам изашли у сусрет. Заиста им захваљујем на томе. Он је објаснио да су сви људи који су учествовали у послу у вези са нацртом уговора са „Соко Штарком“, и стварању услова за сарадњу са будућим инвеститором бањског подручја, трпели притисак, како тако велика инвестиција (изградња великог туристичко-рекреативног центра) никада не би дошла у Смедеревску Паланку. Милојичић је нагласио да једино на њега није вршен притисак, јер је познато да он таквим притисци-
ма не подлеже. - Чекамо да судски вештак одреди почетну цену за земљу и за Олимпијски базен, како бисмо на основу тога расписали тендер, јер има више понуђача који су заинтересовани да граде на подручју Бање Кисељак и Олимпијског базена – истакао је председник Општине. -Онај ко буде испунио услове, које буде утврдила Општина Смедеревска Паланка, односно критеријуме комисије на чијем је челу дипломирани правник Драган Милић, добиће и земљу и базен на коришћење. Инвеститор ће бити у обавези да одржава, ревитализује и да се стара о том добру грађана Смедеревске Паланке. Овим уговором ми ћемо добити половину парцеле на којој се налази бушотина и педесет процената капацитета, али нећемо свих педесет процената пренети на будућег закупца, него 40 одсто, како бисмо оставили део воде за нас. Ту су нерешени имовинско-правни односи од седамдесет и неке године. Ми смо се разумно и демократски договорили да поделимо и земљу и бушотину, тако да ће Општина Смедеревска Паланка добити тај део без икакве надокнаде. Бићемо у обавези само да ревитализујемо и плаћамо накнаду Министарству
здравља. Наравно, сва ова права и обавезе пренећемо на будућег инвеститора, то јест на најповољнијег понуђача, који буде испунио све услове које ће Општина Смедеревска Паланка прописати. Услови ће бити ригорозни, како нико не би могао да узме у закуп извориште са термоминералном водом и користи га у неке друге сврхе. Из тог разлога, комисија већ скоро месец дана утврђује ове услове, како би Општина Смедеревска Паланка била обезбеђена, и како не бисмо имали никакве губитке, ни материјалне, ни финансијске. Очекујем да ћемо до краја ове недеље од судског вештака добити почетну цену и за земљиште и за базен, а услов ће бити и то да потенцијални инвеститор мора да закупи све три целине (јер се може догодити да дође неко ко хоће да закупи само базен, а није му потребно коришћење бушотине и земља), а то нама није у интересу. Ми желимо да направимо велелепан спортско-туристички центар, као што је у Соко Бањи или Петровцу. Предност Смедеревске Паланке је географски положај, јер је наша општина на седамдесетак километара од Београда. В.Ђ.
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА ОПШТИНЕ ВЕЛИКА ПЛАНА
Награђени заслужни појединци и колективи
С
4
вечана академија поводом обележавања Дана Општине Велика Плана, уз присуство бројних гостију, одржана је у Свечаној сали Центра за културу „Масука“. У оквиру програма одржана је и Свечана седница Скупштине општине Велика Плана, заслужним појединцима и колективима су уручена признања и награде, а приређен је пригодан културно-уметнички програм. Све присутне поздравио је председник Општине Велика Плана, Дејан Шулкић, који је говорио о досадашњем раду и плановима и обавезама у будућем периоду. Дан Општине Велика Плана ове године обележен је низом манифестација у периоду од 24. до 30. априла.
АКТУЕЛНО
75. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Изградња комплекса на Кисељаку по закону и најкраћим роковима - За време лета, када се на парцелама поред базена буду одвијали радови, олимпијски базен ће неометано радити, а по завршетку сезоне следи реконструкција и овог спортског објекта – рекао је председник Општине Милојичић
К
ао што је и најављено на претходној седници Општинског већа, донета је Одлука о расписивању огласа ради отуђења неизграђеног земљишта у јавној својини Општине Смедеревска Паланка. Доношењу ове одлуке претходила је процена вештака, на основу које је утврђена почетна цена поменутог земљишта. Ради се о површни од два хектара, седамдесет један ар и педесет девет квадрата, а укупна процена вредности целокупног земљишта је 81.477 евра, односно 9.787.646
динара. Овај износ биће почетна цена, а даљи поступак биће обављен прикупљањем писмених понуда, у законом одређеној процедури. - Општина је на овој 75. седници Већа донела одлуку о расписивању огласа ради отуђења неизграђеног земљишта у јавној својини Општине - објаснио је, по завршетку седнице, председник Општине, Радослав Милојичић Кена. - Ради се о парцелама испред Олимпијског базена, на којима би требало да се изгради Спортско-рекреа-
тивно-туристички центар, који ће бити у склопу хотела и базена. За разлику од Владе Александра Вучића, ми нећемо поставити рок од 30 или више година, када многи од нас неће ни бити живи, већ ће у наредних месец, до месец и по дана почети радови. Данас смо расписали оглас, прикупљаће се писмене понуде. Драган Милић је, као начелник Општинске управе, председник комисије. Почетна цена је виша од девет милиона динара. Морам да истакнем да је Општина Смедеревска Паланка - такође за разлику од Владе Србије која је купила хотел на једној нашој планини, па га продала, и изгубила 200.000 евра – да смо ми парцеле купили од приватних лица, за цену од седам милона динара, а почетна цена продаје је већа од девет мили-
она динара. Зарадићемо минимум два милиона динара. Има више понуђача, тако да ће та цена бити већа од почетне - рекао је председник Општине. Чланови Већа су, такође донели одлуку да се мини-пич терен, који је изграђен поред базена, премести на другу локацију. За време лета, када се на парцелама поред базена буду одвијали радови, олимпијски базен ће неометано радити, а по завршетку сезоне следи реконструкција и овог спортског објекта, који ће бити у саставу Спортско-рекреативно-туристичког центра на Кисељаку. Председник Општине је нагласио да ће грађани имати увид у целокупан пројектни материјал, онда када буде одабран најбољи понуђач.
У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАНАЦИ ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ
Положени венци на споменик херојима - Нека овај дан послужи као повод да размислимо где смо, и којим путем даље треба да идемо - рекао је председник СО Славољуб Ђурић
П
оводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом, 9. маја су на Тргу хероја, положени венци и одата почаст на-
родним херојима из Смедеревске Паланке и околине палим током Другог светског рата. Венце су положили
представници Скупштине општине Смедеревска Паланка, Општинског одбора СПС-а, Општинског одбора ПУПС-а, Општинске
организације СУБНОР-а, Општинске организације пензонера, Општинске организације војних пензионера и Удружења пензионера Смедеревске Паланке. После мунута ћутања, присутнима се, у име СУБНОР-а обратио Миодраг Мода Лазић, председник паланачког огранка ове организације, а потом, у име СО, Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка. Лазић је подсетио на чињенице, у вези са Другим светским ратом, док је Ђурић указао не само на слободарску традицију нашег народа, него и на нове опасности, у глобал-
ним размерама, уверен да ће српски народ знати да се снађе и поново одабере праву страну. - Ми живимо у време када су на делу не само војна него и економска поробљавања многих народа у свету – нагласио је Ђурић. - Жеља светских моћника, оних код којих је зло надвладало над добрим, је да економски, морално и на сваки други начин потчине људе, да их дехуманизују и сведу на ниво пуког преживљавања. А таквим људима се онда лако управља. Нека овај дан послужи као повод да размислимо где смо, и којим путем даље треба да идемо. 5
АКТУЕЛНО Саопштење Информативне службе ОО СНС у Смедеревској Паланци
ПОЛИТИЧКИ „ЗЕМЉОТРЕС“ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
Локални функционер СНС прешао у ДС - После моје одлуке да пређем у Демократску странку, вероватно ће много њих прећи - рекао је Маринковић
У
просторијама Општинског одбора Демократске странке у Смедеревској Паланци је одржана конференција за медије поводом
неуобичајног политичког догађаја, преласка локалног функционера Српске напредне странке, сада већ бившег председника Ме-
Због оправданог страха да ће поменути прелазак Б. М. из Српске напредне странке у ДС постати још једна бајата вест, све наше суграђане радо подсећамо на тај догађај. Кадровско појачање ДС-а је велики спортски стручњак. Још много стручности чучи у том неоткривеном генију, па је пун погодак паланачких демократа да у своје окриље приме једног таквог. Сигурно ће и страначки активизам показати у пуном сјају. Зато верујемо у светлу будућност ове политичке опције (ДС) у Смедеревској Паланци. Ако буде остао напредан као што је био до скоро, вероватно ће руку под руку са новим страначким колегама постати саветник или заменик некоме од кадрова СПС-а на локалу. Неки снови се, ипак, остваре! Човек који је мерна јединица за поштење и искреност, образован је и вредан. Као такав, Бојан Маринковић проналази сличност са руководством ДС-а. Своју политичку каријеру даље ће градити са онима
сног одбора ове партије у Церовцу, Бојана Маринковића, у Демократску странку. Како су овакви случајеви веома ретки на политичкој сцени Србије, да функционер напусти најјачу партију (бар имајући у виду објављивана истраживања о рејтингу Напредњака) и пређе у опозициону (која је додуше у владајућој коалицији на локалу у Смедеревској Паланци), овај
који су Паланку претворили у рај. Ми му у томе желимо пуно успеха! Честитамо и ДС-у на појачању! Посебну захвалност што је овај догађај обнародован као сензација, дугујемо господину Дејану Црномарковићу, директору и уреднику „Паланачких“. Он га је назвао „политичким земљотресом“. Будући да се овоме новинарском трудбенику поодавно све љуља, и да нема никакве везе са политичким режимом у Паланци, пре ће бити да се ради о „политичком бродолому“. Чамце и појасеве за спасавање ће сви сигурно потражити или од Петра Јелића и Славољуба Ђурића, или од Пајтића.
„трансфер“ би могли назвати политичким „земљотресом“ који неће остати непримећен и на вишем нивоу. На конференцији за медије, новинарима се најпре, у име паланачких Демократа, обратила Јована Радовановић: – Ово је још један од показатеља да Српској напредној странци нису важни одговорни и вредни људи, који имају сопстве-
РЕАГОВАЊЕ „ПАЛАНАЧКИХ“ НА САОПШТЕЊЕ ОО СНС Аутентичан случај политичке глупости У Смедеревској Паланци догодио се аутентичан случај политичке глупости, у виду саопштења Информативне службе Општинског одбора Српске напредне странке, у коме им је за прелазак њиховог дојучерашњег функционера у редове Демократске странке, изгледа, крив новинар „Паланачких“. У делу тог саопштења, неуки записивач „мудрих мисли“ свог надређеног, неспособан да прочита чак и импресум новина и информише се коме би желео да се обрати, напада новинара и директора „Паланачких“ (који није аутор текста о коме је реч, а ни уредник новина), и тиме врши очигледан притисак на слободу медија и уређивачку политику - потпуно супротно јавним залагањима и апелима домаћих и страних званичника, па и председника сопствене странке, да се медијима и новинарима омогући да раде свој посао без притисака. Аутору саопштења, односно Информативној служби, односно Општинском одбору Српске напредне странке у Смедеревској Паланци засметао је део наслова текста „Политички ‹земљотрес› у Смедеревској Паланци…“, што такав догађај, у актуелном политичком тренутку на локалном нивоу, и јесте - за један локални медиј. Право питање гласи: да ли је текст лаж или истина? Ако је истина, а јесте: да ли баш толико боли да „ствар“измиче контроли?
6
Поред отвореног напада на новинара и медијски садржај, аутор саопштења вређа и омаловажава, и тако себе „кандидује“ за истражни рад одређених државних органа. У оркестрирани напад на слободу рада новинара укључили су се и „познати“ локални ботови паланачких Напредњака који су са својих лажних фејсбук профила пласирали неколико коментара којима вређају чланове редакције „Паланачких“ па чак и чланове њихових породица. Питамо се има ли краја параноји, у политику залуталих и заслепљених чланова ове дружине, који, када већ немају резултате у надметању са својим политичким противницима, измишљају „непријатеље“ и „проналазе“ их и тамо где их нема. На крају, и овај догађај само уоквирује слику коју су о себи створили у Смедеревској Паланци и говори о њиховој политичкој нарави и људским квалитетима!
ни став и мишљење, него само они који слепо слушају наредбе вође. Колико сам ја упућена, Бојан и његови сарадници били су међу најактивнијим члановима, који су искрено веровали у добре намере људи са којима су радили, или за које су радили. Ипак, за њих никада није било довољно поштовања и простора у напредњачким редовима, тако да је неминовно дошло до тренутка када су откривена права, лицемерна лица и лоше, интересне намере. Нема сумње да свако ко има другачије виђење, ко мисли о добробити народа, супротно интересима надређених – аутоматски није подобан члан СНС-а. Насупрот томе, Демократска странка итекако поштује различитост мишљења, јер се једино тако долази до правих решења и неких нових идеја, – изјавила је Јована Радовановић, функционер Општинског одбора ДС у Смедеревској Паланци. Након потписивања приступнице, новинарима се обратио Бојан Маринковић, који је најпре обзнанио разочарање бившим партијским колегама, и потом указао на разлоге због којих је прешао у Демократску странку. – После моје одлуке да пређем у ДС, вероватно ће много њих прећи. Ја сам, још од оснивања СНС-а,
много дао за ту странку. Онда су се појавили неки људи којима смо ми, оснивачи, сметали, који су ту само из користи. Мислим да сам много радио у СНС-у и да су многи људи гласали због мене. Прешао сам у ДС из разлога да се борим против руководства СНС-а, јер би највеће зло задесило нашу општину, када би на чело Смедеревске Паланке дошло садашње руководство СНС-а – рекао је између осталог Бојан Маринковић, а на питање новинара због чега је одлучио да се учлани у Демократску странку одговорио je: - Зато што је то организована странка. Желим да пружим подршку, како на власт у Паланци не би дошли ови који сада воде СНС у нашем граду. Они би уништили Паланку. Јуче сам се ишчланио из Српске напредне странке, зато што у тој странци више нема вредновања рада, него се сада вреднује ко је добар са Нектаријевићем, који је постао председник Oпштинског одбора. Бојан Маринковић је надаље говорио о стању у паланачком СНС, истакавши да је Дејан Нектаријевић на превару дошао до челне позиције у Oпштинском одбору Напредњака. Маринковић је такође констатовао да је Нектаријевић постао посланик захваљујући превари СНС-а, због које су бирачи масовно гласали за ову партију на парламентарним изборима.
ПАЛАНАЧКИ НАПРЕДЊАЦИ ИЗАБРАЛИ РУКОВОДСТВО
Др Нектаријевић председник Општинског одбора - Присутнима се обратио и г. Александар Јокић, члан Извршног одбора, честитао је на јединству приликом избора председника ОО, позвавши све чланове странке на безрезервну подршку г. Нектаријевићу, и истрајност у спровођењу програмских циљева странке – наводи се у саопштењу које је објављено поводом избора
Н
а Изборној скупштини паланачког огранка Српске напредне странке, после дужег периода које су провели у статусу повереништва, изабрано је руководство и председник Општинског одбора, др Дејан Нектаријевић. Како се наводи у саопштењу које је објављено тим поводом унутар страначки избори су спроведени према прописаној процедури и инструкцијама Извршног одбора Српске напредне странке: „У просторијама МЗ Доњи град, господин Дејан Нектаријевић, Народни посланик у Скупштини Ср-
бије, уз стопроцентну подршку присутних делегата (њих тридесет седам), изабран је за председника ОО СНС Смедеревска Паланка. Такође, изабран је и Секретар ОО. Досадашње функционисање паланачког одбора напредњака, било је у повереништву, а сада се очекује формирање ОО, са одабиром председника Савета и изгласавањем потпредседника. После поздравне речи председавајућег Изборном Скупштином, и након интонирања химне СНС, прешло се на радни део и, коначно, на гласање према процедури коју про-
Др Дејан Нектаријевић
писује Статут странке. Након обављеног гласања, г. Нектријевић је захвалио на указаном му поверењу, и позвао све чланове Српске напредне странке са територије Општине Смедеревска Паланка да му се придруже у борби за бољитак. Присутнима се обратио и г. Александар Јокић, члан Извршног одбора, честитао је на јединству приликом избора председника ОО, позвавши све чланове странке на безрезервну подршку г. Нектаријевићу, и истрајност у спровођењу програмских циљева странке“.
ПАЛАНЧАНИ ПОШТУЈУ ТРАДИЦИЈУ ДУГУ 150 ГОДИНА
Први мај на Кисељаку Посетиоце су поздравили председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, и помоћник председника Општине, Родољуб Станимировић
ПAЛAНAЧКA ТЕЛЕВИЗИЈА -
нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт… нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у.
Пoсeтитe нaс!!!
П
оштујући традицију дугу више од 150 година, Паланчани су и ове године обележили празник рада на Паланачком кисељаку, некада омиљеном излетишту у близини града. Осим уранка, окупљања радника и представника синдиката, Општина, Туристичка организација из Смедеревске Паланке и Културни центар припремили су богат културно-уметнички програм, на коме су наступила локална културно-уметничка друштва, као и учесници такмичења Звезде гранда из Паланке и околине. Посетиоце су поздравили председник Скупштине оп-
штине, Славољуб Ђурић, и помоћник председника Општине, Родољуб Станимировић. Ђурић је нагласио значај празновања 1. маја, и изразио наду да ће радници, синдикалном борбом, поново остварити сва она права каква су имали пре двадесетак година, а Станимировић је најавио обогаћивање туристичких садржаја на овом излетишту. Поред изворишта минералне воде отворен је пункт Општинске туристичке организације, а данашњу свечаност на Кисељаку улепшале су изложбе народних јела завичајних друштава сеоских месних заједница, и такмичење за најбољи котлић. 7
масе незадовољника. Равнодушна тупавост не само младих, него и зрелих, и времешних људи долази из сиромаштва, у коме најбоље успева лумпенпролетерски дух, жеља да се, без обзира и зазора, постане Калиф уместо калифа. Није лоше то што постоје окрутне газде, за осуду је чињеница да ја нисам на њиховом месту! Добро је да постоје сиромашне слуге, уколико ја нисам међу њима! Сећате ли се оног вица, с по-
вену иза нових парола дана. Ово „пражњење“ значења, како би то рекли „постмодернисти“ протеклих дана обогаћено је знаменитим примером. Честитајући празник рада, актуелни министар је победоносно констатовао да је нови закон о раду произвео жељене последице. Када вам неко на празник рада велича закон који је поништио, дословце, векове класне борбе, онда вам не остаје ништа друго него да поменуту особу назовете правим именом:
Празници без значења
З
а разлику од земаља које етапе властите прошлости посматрају као свете тренутке, Србија је сасвим на линији савременог брисања значења неких важних историјских догађаја. Све је почело још пре много година, празновањем Првог маја на излетиштима и у летњиковцима, уместо на улици. Јесте ли чули шта су изјавили они клинци, када их је репортер неке телевизије питао да ли знају чему је посвећен првомајски празник? Боље је ако нисте. Један од њих је изјавио да га се то не тиче – и да му је важно само да једе кобасице и пије пиво са друштвом. Ни Дан победе над фашизмом, барем у Паланци, није измамио много младих на Трг хероја, где су положени венци палим борцима. Слично је, кажу, и у другим местима. Уз то, један мој млађани пријатељ каже ми ових дана да сукоб између поштовалаца партизана и присталица четника више никога не занима: па ово је 21. век! Нећемо да за ову интертност оптужимо искључиво адолесценте. Одрастање у свету који растаче идеје, празни веровања, заборавља на све оно што нема непосредну, тржишну вредост, јасно се очитава у овој тупости према свему што захтева набор чела: зашто се замарати правима радника, због чега размишљати о победницима и пораженима, када је важно само једно – снаћи се и прилагодити правилима овог света, бити на врху ланца исхране, изнад сиве
Честитајући празник рада, актуелни министар је победоносно констатовао да је нови закон о раду произвео жељене последице. Када вам неко на празник рада велича закон који је поништио, дословце, векове класне борбе, онда вам не остаје ништа друго него да поменуту особу назовете правим именом: бесрамним циником. Његова порука је сасвим јасна: ОК је комунизам, ако се уклапа у тржишну привреду и приватизацију, ОК су радничка права, ако не угрожавају интересе капиталиста, добар је и 1. мај, ако се тада глорификује подршка класном друштву и класним разликама. Слична ствар догађа се и када је реч о односу према победи над фашизмом. У реду, били смо на страни победника, али не треба баш пренаглашавати да су земљу ослободили партизани, левичари. Уосталом, ту су и Равногорци. Ускоро ћемо да рехабилитујемо Дражу, а није далеко дан када ће у уџбеницима историје стајати да је Тито био сарадник окупатора. четка деведесетих: Расправљају се двојица идеолошких неистомишљеника, стојећи, један насупрот другом, на две литице. Један довикује „комунисто“, други „фашисто“, а долином одјекује - „исто“, „исто“. Уколико изједначимо комунизам и фашизам, онда нам остаје само да прихватимо постојећи друштвени поредак, који, бришући значења идеја, привидно неутрално, утемељује своју идеологију, сакри-
бесрамним циником. Његова порука је сасвим јасна: ОК је комунизам, ако се укпала у тржишну привреду и приватизацију, ОК су радничка права, ако не угрожавају интересе капиталиста, добар је и 1. мај, ако се тада глорификује подршка класном друштву и класним разликама. Слична ствар догађа се и када је реч о односу према победи над фашизмом. У реду, били смо на страни победника, али
не треба баш пренаглашавати да су земљу ослободили партизани, левичари. Уосталом, ту су и Равногорци. Ускоро ћемо да рехабилитујемо Дражу, а није далеко дан када ће у уџбеницима историје стајати да је Тито био сарадник окупатора. Аутор овог текста није велики присталице садашње Русије. То више није социјалистичка земља, па војна парада коју смо гледали представља шепурење империјализма, једнако као и оружане интервенције Америке и савезника, широм света. Па ипак, импонује нам што Руси и даље носе заставу са српом и чекићем, што им није пало на памет да са Кремља скидају петокраке, што ђаци и студенти, радници и пензионери, негују поштовање према „Светом рату“ – како гласи рефрен песме којом Парада почиње, „Ставај страна агромнаја“. Разуме се, и ту има претумачивања и ревизије: уместо социјализма, ти тенкови и авиони са петокракама, сада бране другачије вредности. Упркос томе, социјалистичка прошлост није ни одбачена, ни заборављена. Зато се на Црвеном тргу и даље могу видети радници, како протестују на Празник рада, а испред Лењиновог маузолеја – црвене заставе, које не носе ни ратни ветерани, ни хероји социјалистичког рада из Стаљиновог времена, већ неки нови клинци. Пуцњи из артиљериjских оруђа на Клемегдану, и свечане академије у Сава центру, насупрот томе – рутином и испразношћу треба да заметну сваки траг бробе за социјалну правду. Да нас увере да је једино значење слободе оно које јој придају цинични министри или нарцисоидни премијери (при чему не мислимо само на овог патетичног Веберовца). Оно што је потиснуто, са чим се нисмо суочили, постаје извориште немира. Имајући у виду овај психоаналитички наук, остаје нам да закључимо да брисањем значења, и фалсификовањем историје проблеми неће нестати, хранећи, из несвесног, друштвене сабласти наших дана. Друго име за њих је – Баук. Онај који, изнова, кружи Европом.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА ЕЛЕКТРОНСКОГ ДНЕВНОГ ИЗДАЊА „ПАЛАНАЧКИХ“
Конкурс за „Коментар месеца“ Аутор најинтересантнијег коментара добиће специјалну награду
О
д 1. маја редакција „Паланачких“ и портала „Паланачка хроника“ 8
отвара конкурс за „Коментар месеца“. Најбољи и најинтересантнији коментар
читалаца нашег електронског, дневног издања, биће објављен на порталу и у
штампаном издању „Паланачких“, а аутор ће добити и специјалну награду. Као и до сада биће брисани
искључиво непристојни и увредљиви коментари, као и коментари послати са лажних фејсбук профила.
ИНТЕРВЈУ
ЂОРЂЕ МАЈСТОРОВИЋ - БИВШИ НАПРЕДЊАК САДА САМОСТАЛНИ ОДБОРНИК
Против Нектаријевића ћу и капом и шаком - Када је реч о Вучићу и Николићу, ја ћу гласати за њих и даље, као што сам то чинио протеклих 15 година, али на локалу ћу се борити против, јер то ˝wније Вучићева политика - истиче наш саговорник
Ђорђе Мајсторовић
У
актуелном сазиву Скупштине општине Смедеревска Паланка, Ђорђе Мајсторовић је најактивнији одборник. Без премца. Готово на сваком заседању локалног парламента Ђорђе је бранио ставове своје странке, критиковао, предлагао, одговарао на реплике. Па ипак, одлуком страначких органа, Мајсторовић је, заједно са Бошком Војновићем, редовним универзитетским професором - искључен из СНС-а. О разлозима искључења били смо у прилици да понешто чујемо на последњој седници СО. Ђорђев тадашњи наступ, као и реакција његових некадашњих страначких колега, оставили су, међутим, мноштво недоумица. О свему томе разговарали смо у башти Мајсторовића, за коју њен домаћин тврди да је била место на коме су вођени многи значајни политички разговори. Из обимног разговора, овом приликом, преносимо само неке, по нашем мишљењу посебно занимљиве моменте, остављајући могућност да други делови разговора буду објављени у неком од наредних бројева нашег листа. Паланачке: Иако сте познати као бритки полемичар, и ватрени бранилац ставова СНС-а, Ви сте ипак искључени из ове партије. Шта је суштински разлог за такву одлуку? Како је тако нешто могло да се догоди? Ђорђе Мајсторовић: Знате како је то могло да се догоди!? Ја сада не желим да говорим лоше о Срп-
ској напредној странци, о којој и данас мислим све најбоље. Али то не могу да кажем за људе из овог Општинског одбора, са којима сам се мимоишао. Пре свега са повереником, др Дејаном Нектаријевићем. Нећу да се користим лажима, говорићу само чињенице. Он се користи лажима, и гледао је само како мене да склони. Ја сам му био трн у оку. Пре неких годину дана, Бошко је искључен због рада у Комисији о „Водоводу“ Сећате ли се када сам после поплаве изашао за говорницу и рекао да ме не интересује ко је која странка, дај да видимо ко и шта може да помогне, за овај „Водовод“, јер нама, Паланчанима треба вода. И тада је Бошко изабран у ону комисију, да се процени стање у „Водоводу“. Због тога је њега Нектаријевић предложио за искључење.
пре избора, ја сам схватио шта он смера, и зато смо се разишли. Изборе сам радио као црнац. Обишао сам више сигурних гласова неко цео Општински одбор. Чекао сам само да се заврше избори да бих могао да испољим тај свој револт против Дејана. Да то саопштим, када неко дође из Београда. То сам и урадио. А мој револт је изазван на следећи начин: били смо на једној слави у Влашком Долу. Било је тамо 10 до 15 наших чланова. И негде око пола један ноћу Дејан је, а није био пијан, рекао да ми треба да се странци финансијски
одужимо. Ја сам помислио, пошто имамо две-три хиљаде чланова, да треба да скупимо чланарину, 7080 одсто, и да те паре пошаљемо у странку. Међутим, он је на то рекао: „Не чланарина, него када дођемо на власт, треба да склонимо већу количину новца да пошаљемо у странку“. Паланачке: Пара из општинског буџета? Ђорђе Мајсторовић: Да, из буџета. На то смо се ја, и два моја другара, Радослав Симић и Преда, звани Дон Жуан, запрепастили. Нисмо могли да се опасуљимо, шта он то каже. На тој слави је био присутан и господин Бабић, који је сада саветник директора Болнице. То је десна рука Некта-
се тога што они кажу. Тако да ме је ово изененадило. Јер Вучић је причао увек да нећемо као они, да ћемо другачије да радимо. А шта ово значи?. Да извините, „да сјаши Курта и да узјаши Мурта“. Јер, Нектаријевић планира не само једног другара из Београда да доведе, не само Бабића, него тројицу. Он од како је дошао у Паланку стално говори - ми немамо кадар у СНС-у у Паланци. А ми имамо супер кадар. Имамо 300 факултетски образованих људи, али они не могу да дођу до изражаја. Ја сам био председник Месног одбора Центар, најбољег одбора, који има 70 факултетски образованих људи. Ми смо лепо сарађивали, и у свему смо били први. Ја нисам од људи
Нисмо могли да се опасуљимо шта wприча Нектаријевић Били смо на једној слави у Влашком Долу. Било је тамо 10 до 15 наших чланова. И негде око пола један ноћу Дејан је, а није био пијан, рекао да ми треба да се странци финансијски одужимо. Ја сам помислио, пошто имамо две-три хиљаде чланова, да треба да скупимо чланарину, 70-80 одсто, и да те паре пошаљемо у странку. Међутим, он је на то рекао: „Не чланарина, него када дођемо на власт, треба да склонимо већу количину новца да пошаљемо у странку“. На то смо се ја, и два моја другара, Радослав Симић и Преда, звани Дон Жуан, запрепастили. Нисмо могли да се опасуљимо, шта он то каже. На тој слави је био присутан и господин Бабић, који је сада саветник директора Болнице. То је десна рука Нектаријевића. Тај Бабић нам је рекао - немој да се секирате, ја сам махер за финансије, ја три пута кад преместим паре, нико не може да им уђе у траг. Е па ја у Српску напредну странку нисам ушао због тога, због таквих радњи, него сам ушао надајући се да ће та странка да промени живот у овој држави, да учини нешто боље за грађане.
ријевића. Тај Бабић нам је рекао - немој да се секирате, ја сам махер за финансије, ја три пута кад преместим паре, нико не може да им уђе у траг. Е па ја у Српску напредну странку нисам ушао због тога, због таквих радњи, него сам ушао надајући се да ће та странка да промени живот у овој држави, да учини нешто боље за грађане. Био сам присутан на свим митинзима, на којима сам слушао Вучића и Тому, и подржавао, и држао
тражио само да дижу руку, него да учествују у дискусијама, да дају савете, сугестије, све то. Има ту стручних и паметних људи, који су некада руководили фирмама. Само је наш Месни одбор могао да да руководство општине, и да се не стиди. А то је Дејану сметало. Јер он је желео да доведе његове другаре. Није њега повукло то што он воли Паланку, него он тамо у Београду ништа није радио. Држи, као, неку ординацију, али нека 9
ИНТЕРВЈУ Марко и дошао да буде у „Микуљи“ помоћник директора за интерну контролу. Зато је Марко добио плату 39 хиљада, па тражио да се она повећа на 49 хиљада. А Марко има диплому трговца коју је купио у Бања Луци. То знају људи преко чијег је факса ишло све то. Он има само основну школу, али био је заштићен преко координатора, у то време када смо били у власти, господина Алексића. Марко је припао делу „Микуље“ који иде у стечај, да би био премештен у „Пијаце, зеленило и чистоћу“. Да би Марко наплатио старе плате, узео две приколице. Што није као руководилац пустио прво раднике, да они наплате своје плате, јер он је примао 50 хиљада, а они 20 хиљада? Он се први изјаснио за искључење из странке Бошка Војновића и мене, јер је он, како каже, прави Напредњак, а ми нисмо Напредњаци! Паланачке: А шта формално стоји, какво је образложење за документује да ли је та ординација пријављена и легална. Не може он да пет дана недељно буде овде и да држи ординацију. Њега је интересовало само то да се негде ухлеби, да се ухлеби са дебелим парама. И зато је желео да уђе у локалну самоуправу. И да не ради поштено, како то Српска напредна странка тражи, како то тражи господин Александар Вучић, него на своју руку. Паланачке: А шта је са претходним координатором? Зар није и он био оптуживан за сличне ствари? Ђорђе Мајсторовић: Ми знамо шта се прича о претходном координатору Алексићу из Панчева, који је био овде 2012. године, да је он себе солидно уновчио. А господин Нектаријевић сада има покриће и од овог координатора. Имао је он покриће и од претходних координатора, од господе Туцаковића и Топаловића. А сада има још боље покриће, јер садашњи координатор, Александар Јокић, је његов другар из Општинског одбора на Чукарици. Паланачке: На последњем заседању Скупштине било је размене реплика између Вас и неких ваших дојучерашњих страначких колега.
Опет ћу са др Николом Грујићем Опет ћу са др Николом Грујићем, и сада ћемо, надам се да прођемо још боље него 2008. године. Има много квалитених људи из СНС-а који ће да пођу са мном и са Бошком. То се већ види. Отишао је мали Бојан, из Церовца. Он је једини био против мог искључења. А излазе још многи. Види се и по Месном одобору „Центар“. Сада је на изборима било њих четрдесет троје, а код мене је на обичан састанка долазило по педесет, и више.
И ту се помињао новац? Ђорђе Мајсторовић: То је било између мене и Марка Вемића. То је дечко, одборник, представник Месног одбора Селевац који је сам изјавио, када је овде био господин Радомир Николић, да је дао 500 евра за штампање оних флајера, на којима је Кена на слици са парама. Он јесте дао координатору 500 евра, а тај координатор је као на основу тих 500 евра штампао те флајере. Зато је Марко био на осмом месту као кандидат за одборника. Зато је
Ја други град немам Ја сам у политику ушао за добро овог града. Ја други град немам. Да допринесем бољитку овог града. Рецимо, ја сам предложио на заседању СО да се узме кредит за завршетак пројекта увођења грејања у школу „Гоша“. Због тога су ме поједини осуђивали, али шта је добро за град, ја ћу то увек да предложим или подржим.
ваше искључење из СНС-а? Ђорђе Мајсторовић: Пише да се нисам залагао за Српску напредну странку, него за личне интересе, и да сам радио против својих страначких колега. Када сам прочитао ово образложење на седници СО, ја сам се, у шали, извинио Ђури, Пери, Живку и Кени - јер нисам знао да су они моја странка. А ја сам у ствари поштовао све ставове СНС-а. Све. Паланачке: Другим речима, Ви сте искључени због тога што сте били принципијелни? Ђорђе Мајсторовић: Да. Паланачке: Рекли сте малопре да сте разочарани у руководство
АКЦИЈА ОО СДС У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
„12 месеци Владе, 12 неиспуњених обећања“
Н
а годишњицу рада Владе Републике Србије активисти Оп-
10
штинског одбора Социјалдемократске странке у Смедеревској Паланци, и
у још више од 60 градова, организовали су акцију „12 месеци Владе, 12 неиспу-
локалног СНС-а, и да то што они раде није Вучићева политика. Да ли искрено верујете да је ситуација другачија у врху СНС-а? Ђорђе Мајсторовић: Када је реч о Вучићу и Николићу, ја ћу гласати за њих и даље, као што сам то чинио протеклих 15 година, али на локалу ћу се борити против, јер то није Вучићева политика. Вучић је и пре неки дан у новинама рекао да се јави у којој се то локалној самоуправи траже паре за странку. Многи моји другари из СНС-а су ме звали, и молили да пошаљем у Београд све што знам, али ја тиме не желим да се бавим. Додуше, Бошко и ја смо били у странци, горе. То је и убрзало наше искључење. Били смо код човека, који је изнад садашњег координатора, и он је рекао да ће да нас заштити. Изнели смо све чињенице, и он је рекао да ће да дође. Због чега није дошао и чиме је био спречен, ја то не знам. Љут сам на господина Радомира Николића, јер је све ово, од речи до речи, чуо на Општинском одбору. То је било још 8. августа, и он је требало да још тога дана, или те вечери, то рашчисти са мном, или са Дејаном, јер то су биле крупне речи, то што сам ја изнео. Паланачке: А шта је на све то рекао Нектаријевић? Ђорђе Мајсторовић: Он је само ћутао. Паланачке: На који начин ћете наставити своје деловање у Скупштини општине? Ђорђе Мајсторовић: Наставићу као самостални одборник. И даље ћу бити опозиција. А за следеће изборе планирамо да правимо групу грађана. Да нађемо праве људе, који нису везани, који нису продани. Али, против Нектаријевића, радићу и шаком и капом. На локалним изборима у децембру нећу бити за Српску напредну странку, него ћу бити у групи грађана. Ни у једну странку не идем. Опет ћу са др Николом Грујићем, и сада ћемо, надам се да прођемо још боље него 2008. године. Има много квалитених људи из СНС-а који ће да пођу са мном и са Бошком. То се већ види. Отишао је мали Бојан, из Церовца. Он је једини био против мог искључења.
њених обећања“. Челници локалног огранка ове странке су разговарали са грађанима о стварним резултатима рада Владе и „неиспуњеним обећањима, пропуштеним шансама и последицама лоше политике Владе“, а делили су и материјал са 12 неиспуњених обећања.
А излазе још многи. Види се и по Месном одбору „Центар“. Сада је на изборима било њих четрдесет троје, а код мене је на обичан састанак долазило по педесет, и више. Паланачке: И шта ће бити ваш политички програм. На који начин, по вашем мишљењу овде може да буде боље? Ђорђе Мајсторовић: Знате шта. Нема везе колики су дугови, ако су на власти стручни и поштени људи. Више поштени, него стручни. И у немаштини, уз поштен рад, мора да се иде, макар мало на боље. Ја сам тридесет година приватник, и то добро знам. Ако поштено радиш, мораш да напредујеш. А ако буде Нектаријевић склањао из буџета за странку, или за себе, онда ће они да се једног дана покупе и врате за Београд, а шта нама остаје? Паланачке: Вас, као одборника, уважавају и ваши политички противници, представници владајуће коалиције. Мислите ли да они препознају принципијелност Вашег деловања? Ђорђе Мајстпровић: Знате шта, ја не могу да кажем да је све лоше што је ова власт урадила. Ја сам у политку ушао за добро овог града. Ја други град немам. Мој циљ је да допринесем бољитку овог града. Рецимо, ја сам предложио на заседању СО да се узме кредит за завршетак пројекта увођења грејања у школу „Гоша“. Због тога су ме поједини осуђивали, али шта је добро за град, ја ћу то увек да предложим или подржим. Паланачке: Како се припремате за седнице Скупштине општине? Ђорђе Мајсторовић: Узмем материјал, па га читам и проучавам, целу ноћ. Ми смо на пример том Марку Вемићу и другим одборницима, писали шта да говоре и питају на седницама. Али он није смео да се јави. Е сада ће морати, јер ћу да га прозивам. К. Миланов
ИЗВАНРЕДНИ КОМЕНТАР
Пише: Дејан Црномарковић
Април под Акропољем
К
ао што написах у једном од претходних текстова, непрестано понављање лажи је најуспешнији политички патент у актуелном политичком тренутку Србије. Уз то, круцијално важно је да лаж буде баш онаква какву воле да чују уши просечног грађанина-гласача. Односно, да буде добра вест. Ту вештину до самог врхунца усавршио је Он и ја му се, због тога, дивим. Он је пронашао уску стазу до срца нације и по њој маршира убедљивије него ико - још од времена Баба Јулиног мужа. Осећам стид због свега што сам, у неком другом контексту, икада раније, написао о Њему, и спреман сам на покајање. Нека ми се јасно каже колико треба да не пишким - не једем и не гледам омиљену серију, колико да ћутим да бих анулирао све погрешно што сам говорио, а чиме да се и, преко тога, сам казним? Треба ли, а хоћу ако је и то доказ мог преображаја, да устанем и стојим мирно када год се на екрану појави Он? Хоћу и то! Па ваљда је боље да напредујем него да паметујем. Боље да слушам него да размишљам. Ево, и заборавићу све што знам. Шта ће ми знање када Он све зна! *** Елем… Из објективних разлога нисам присуствовао последњој седници паланачке Скупштине, али сам неколико пута у редакцији гледао снимак најзанимљивијих делова тог заседања. Посебно, баш онај део у коме одборник Ђорђе Мајсторовић, обавештава јавност да је искључен из Српске напредне странке и да ће убудуће насту-
пати самостално, а потом и његов дијалог са дојучерашњим колегом одборником СНС-а, извесним Марком Вемићем, кога, искрено, до сада нисам приметио за говорницом у раду овог сазива Скупштине. Сви који су пратили, макар и површно, досадашње седнице, морали су да примете да је уз др Бошка Војновића и Радослава Симића, Ђорђе Мајсторовић био најгласнији критичар рада локалне власти, заправо најактивнији одборник странке из које је искључен, уз образложење, како рече тај Вемић, да је заступао личне интересе. Ружно, тужно и, пре свега, нетачно од стране одборника Вемића, али, исто пише и у званичном образложењу за искључење Мајсторовића које је потписао председник Извршног одбора те партије…, па онда не чуди и такав коментар локалног активисте. Заправо, „видела жаба да се коњ поткива па и она подигла ногу“. Но, ради истине, додаћу реч више: можете политичком ангажману Ђорђа Мајсторовића замерити што шта…, лично, нисам био „на линији“ већине његових дискусија на седницама Скупштине, често нисам ни разумео шта је имао намеру да каже урлајући у микрофон који, му, онако грлатом, заправо и није био потребан…, али да је заступао личне интересе, што ће рећи шићарио, ловио у мутном, окористио се… То никада. Познајем човека – одувек. Не дружимо се, али смо другари. Суграђани. Вредан је, простодушан, препуштен, добричина, увек спреман да помогне. Да ме је питао, а није, рекао бих му да се не дотиче политике, али ето… Занеле су га (лажне) добре вести, понављане до бесвести.
Претпостављам и да је био љут на многе претходне режиме који нису успели, што из објективних или субјективних разлога, да живот у Србији унапреде. Ухватио се за једину, тада доступну и вешто пресвучену, „сламку спаса“. Он му се ушетао у главу и ту заживео. Није ми тешко да разумем Ђорђа Мајсторовића и многе друге који су Му поверовали. Сви ми, понекад, упаднемо у сличну замку - живимо у свакојаким заблудама. Али не могу и нећу да разумем гњиде без позитивне прошлости, које би згазиле све само да се домогну свог малог плена. Нећу и не могу да пристанем да нам поколења одрастају окружена гмизавцима и неспособним полтронима којима је света само сопствена корист и не презају ни од чега да је остваре. Ужасава ме да гледам и слушам колико може човек да се понизи и да за то добије громогласан аплауз 150 и кусур - изабраних. *** Наравно - не, нисам се преобразио, и нећу да заборавим све оно што знам. Много је борбе, смеха и суза, у тој „торби“ коју свуда са собом носим. Био ми је само преко потребан један литерарни – рицинус. На крају, могла би то бити и мала пролећна шала на сопствени рачун. Разумећете: будио сам се овог априла под Акропољем. Тамо где се живи од историје, сунца и таласа. Тамо где је Сириза. И даље сам у Ципрасовом комшилуку, у чудесном стану дивних пријатеља. Још се нисам вратио.
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ФОРУМА ЖЕНА ОО СПС
Старој председници нови мандат - На почетку скупа присутне припаднице лепшег пола поздравили су председник ОО СПС Петар Јелић и председник Извршног одбора ОО СПС Славољуб Ђурић
У
просторијама Општинског одбора Социјалистичке партије
Србије у Смедеревској Паланци одржана је Изборна скупштина Форума жена.
На почетку овог скупа присутне припаднице лепшег пола поздравили су
председник ОО Социјалистичке партије Србије Петар Јелић и председник Извршног одбора ОО СПС Славољуб Ђурић, као и
председница Форума жена ОО СПС-а Весна Вељовић Ђорђевић којој је на овој Скупштини поверен још један мандат. 11
Статуета новинару и писцу Слободану Тодоровићу
Учесници свечаности
ЗАВРШНА СВЕЧАНОСТ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ДАНИ ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА“
Достојни завичајци и ствараоци Проглашени победници литерарног конкурса, а статуета Пере Тодоровића припала Слободану Тодоровићу -Токију У великој дворани Скупштине општине Смедеревска Паланка јуче је одржана завршна свечаност манифестације „Дани Пере Тодоровића“ на којој су проглашени победници овогодишњег литерарног конкурса посвећеног личности и делу знаменитог Водичанина, новинара, књижевника и политичара. Прва награда за ученике основних школа припала је Стефану Чаировићу , ученику петог разреда ОШ „Олга Милошевић“, друга Јелисавети Алексић, ученици седмог разреда ОШ „Херој Иван Мукер“ и трећа Еми Лалић, ученици трећег разреда школе у Водицама. Победник у конкуренцији сред-
њошколаца је Анђела Митровић, ученица првог разреда Паланачке гимназије. Другу и трећу награду освојили су, такође, гимназијалци Милан Милосављевић, ученик другог и Милица Јовичић, ученица трећег разреда. У име организатора овог догађаја, Скупштине општине, Књижевног клуба „Пера Тодоровић“ и ЗТУ „Видовача“, присутне је најпре поздравила Биљана Поповић из Општинске туристичке организације. -Сваке године средином маја, ево већ седми пут, окупљамо се на овом месту да наградимо ауторе најбољих радова са темом о животу и раду Пере Тодоровића,
Мића Загорчић, Биљана Поповић и Стеван Мартиновић
ученике основних и средњих школа и да похвалимо и подстакнемо све остале да учествују и побеђују на овом конкурсу – рекла је Биљана Поповић.- Дух новог времена наметнуо је потребу за новим садржајима и за одрасле, за све који јесу и који би требало да буду трајно заинтересовани за очување успомене на нашег знаменитог земљака. Као резултат те врсте разумевања, настаје новинарска кућа, спомен-кућа Пере Тодоровића и надамо се да ће ускоро бити стављена у функцију. Манифестацију је пригодним говором отворио председник Скупштине општине Славољуб Ђурић, истакавши да се неким чудом у историји увек нађу људи,као што је то био Пера Тодоровић, да покажу пут из таме. Спречен да присуствује завршној свечаности, генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић је завичајцима Пере Тодоровића, организаторима и гостима ове манифестације, упутио писмо ове садржине: -Жалим што данас не могу физички да будем са вама, али знајте да сам у души са вама. Урадили смо доста иако су материјалне прилике биле тешке. Успели смо, јер је нама управљала љубав према завичају и новинарској професији али не било какво славољубље и
ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА
Цео живот под жрвњем судбине Пера Тодоровић је рођен 2. маја 1852. године у Водицама, а умро у Београду 7. октобра 1907.
О 12
ве године, 2. маја, навршило се 163 године од рођења знаменитог Водичанина Пере Тодоровића. Завичајно-туристичко удружење „Видовача“ на челу с председником
Мићом Загорчићем постарало се да се на достојан начин обележи и ова годишњица оца модерног српског новинарства. На његовом гробу у Београду и овог пута припаљене су
частохлепље. Зато и данас можемо да кажемо да се нисмо обрукали пред Пером Тодоровићем и да ће брзо дан када ћемо чиста образа рећи да смо његови достојни завичајци и ствараоци. Уверен сам да ћемо следећу манифестацију, „Дане Пере Тодоровића“, одржати у Водицама у његовој новој родној и нашој Новинарској кући. О томе шта се све радило и урадило у периоду између два маја говорио је председник ЗТУ „Видовача“ Мића Загорчић, осврнувши се најпре на ток изградње спомен-куће. Он је обелоданио да су ЗТУ „Видовача“ и Општина Смедеревска Паланка предложили Удружењу новинара Србије да се донесе одлука и установи новинарска награда за фељтон која би понела име Пере Тодоровића. Добитник највишег признања ЗТУ „Видовача“ – статуете Пере Тодоровића је Слободан Тодоровић-Токи, новинар и писац. Захвалнице за досадашњу сарадњу добиле су и две водичке породице. На крају свечаности, саопштене су теме литерарног конкурса за 2016. годину. За основце гласи „Зашто ће се свака генерација у Паланци сећати Пере Тодоровића“, а за средњошколце „Трагови Пере Тодоровића у културној историји Србије.“
Д. Јанојлић
воштанице и чула се реч о човеку који је цео живот био под жрвњем судбине. У изгнанству је провео пет година, више од 25 пута је хапшен, осуђен на укупно 27 година тешке робије, иза решетака је провео пет година, седам месеци и девет дана, носио је букагије тешке 7.400 грама, једном је био јавно осуђен на смрт, а четири пута је припремана његова ликвидација. Био је романсијер, политичар, писац полемичких текстова, један од првих наших социјалиста, потом радикал и учесник у Тимочкој буни. Пера Тодоровић је рођен 2. маја 1852. године у Водицама, а умро у Београду 7. октобра 1907.
ЗНАЧАЈАН ДОГОВОР У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
Спомен кућа Пере Тодоровића у окриљу Народног музеја Жеља је да се овај објекат, који се од 2008. године гради у дворишту водичке Основне школе, што пре нађе у туристичкој понуди паланачке општине
Запажено учешће на Сајму технике
С
помен-кућа Пере Тодоровића која се гради у Водицама као Дом српског новинарства биће стављена под управу Народног музеја у Смедеревској Паланци. О томе су разговарали генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка Славољуб Ђурић, председник Завичајно-туристичког удружења „Видовача“ Миодраг Загорчић, архитекта Аврам Крстић и директор Народног музеја Стеван Мартиновић. На овом скупу је констатовано да је Спомен-кућа Пере Тодоровића (реплика куће у којој је становао) у доброј мери, упркос економским и другим тешкоћама, завршена. Недавно је урађена фасада и постављена грађевинска столарија тако да су сада на реду радови на ентеријеру. Жеља је да се овај објекат, који се од 2008. године гради у дворишту водичке Основне школе, што пре нађе у туристичкој понуди паланачке општине. Првобитна замисао је била, а то би требало
ИНСТИТУТ „ГОША“ УСПЕШНО ПРЕЗЕНТОВАО СВОЈЕ ПРОГРАМЕ
Институт „Гоша“ акредитован је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја као истраживачко-развојни институт, у области техничко-технолошких наука, за обављање научно-истраживачке делатности од општег интереса
И Миодраг Загорчић и Нино Брајовић
да буде и убудуће, да служи новинарској организацији Србије у чијој богатој историји је знаменити Водичанин Пера Тодоровић био њен други председник. Овом приликом разговарало се и о комплетирању документације за пријављивање на конкурс Министарства трговине, туризма и телекомуникација за средства која би обезбедила на-
ставак радова на завршетку Спомен-куће. Она би, ако све буде текло по плану, требало да буде готова идуће године. Свој допринос завршетку овог значајног објекта даће, у складу са својим могућностима, и младеновачки угоститељ Славко Адамовић који је, такође, био учесник разговора у Смедеревској Паланци.
SP ТЕCH АUTО CЕNTАR D.О.О. - Нoвooтвoрeни тeхнички прeглeд зa свe типoвe вoзилa, у сaрaдњи сa ДДOР Нoви Сaд. - Oдлoжeнo плaћaњe зa кoмплeтну рeгистрaциjу. - Промoтивнe цeнe. - Пo пoзиву дoлaзимo пo вaшe вoзилo. - Рaднo врeмe oд 7-17 часова.
Глaвaшeвa бб (прeкo путa шкoлe „Жикица Дaмњановић“), Смeдeрeвскa Пaлaнкa тeл. 026 318 363, o64 429 42 88, 063 803 77 79
нститут „Гоша“ из Смедеревске Паланке учествовао је на Сајму технике, који је од 11. до 15. маја одржан у Београду. На овој манифестацији Институт је представио своје научно-истраживачке и едукативне капацитете, завређујући посебну пажњу посетилаца Сајма. Презетовано је, поред осталог, на којим пројектима Институт ради, и каква је његова организациона структура, какве сертификате поседује, и како се обавља научно-истраживачки рад у његовим центрима. Институт „Гоша“ акредитован је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја као истраживачко-развојни институт, у области техничко-технолошких наука, за обављање научно-истраживачке делатности од општег интереса. Институт послује на три адресе, у Београду (научно-истривачки и образовни потенцијали), у Смедеревској Паланци (акредитовани лабораторијски капацитети и центар за обуку заваривачких кадрова), и у Кладову (центар за промоцију нових технологија). Такође, Институт поседује сертификат ISO 9001:2008, а његове лабораторије поседују акредитације за испитивање и еталонирање, према SRPS ISO IEC 17025:2006, што га чини респектабилном истраживачком установом у својој области. Посебну пажњу на Сајму изазвало је представљање учешћа Института на међународним европским пројектима, посебно у области истраживања нових технологија заваривања, науке о материјалима и примени софтвера. Ови пројекти реализују се у сарадњи са Техничким институтом из Норвешке, Институтом „Јозеф Стефан“ из Љубљане, Националним институтом за заваривање из Братиславе и Националним институтом ИСИМ из Темишвара. На Сајму су представљени и едукативни програми Института за међународне инжењере, технологе и инспекторе заваривања. 13
БОЖИДАР ТОДОРОВИЋ О РЕФОРМИ САВЕЗА САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА МЕТАЛАЦА
Потребна нова филозофија организовања Ако синдикат хоће да буде истински предводник интереса радника, мора имати снажну друштвену позицију, а ако хоће да буде заштитник радника, мора имати механизам за ту заштиту
Божидар Тодоровић
Б
ожидар Тодоровић понудио је платформу за реформу Савеза самосталног синдиката металаца Србије. Она је плод богатог искуства у деловању ове организације. Понуђена решења имају снажно упориште у синдикалној пракси. Зашто је та реформа у овом тренутку неопходана? - питамо нашег саговорника, потпредседника поменутог синдиката. -Разлози леже у два недовољно дефинисана става. Први је да реформа треба да буде спроведена путем измене Статута и то у оним одредбама које би „учврстиле“ организацију. Дакле, нови статут треба да садржи и нову стратегију, идеологију, односно нову филозофију синдикалног организовања. Други разлог је садржан у питању: да ли ће синдикат бити представник запослених пред послодавцем и другима, или предводник радничке класе. Радничка класа је шири појам радничког организовања и деловања, односно нова друштвена снага, која би требало да се организује као против тежа капиталу. Речју да буде равноправни партнер држави и послода14
вачким удружењима. -У каквим друштвено-политичким околностима данас делује синдикат? -Промене друштвено-политичког система у Србији, пре свега стварање новог капитализма, који у нашим условима није ништа друго до законом омогућена пљачка друштвене имовине, довеле су не само до социјалног раслојавања, већ и до потпуне промене моћи и утицаја. Некадашњу класу на власти, заменила је нова класа- политичка и финансијска елита. И док је она јачала на крилима транзиције „европског пута“, тезе о томе да не можемо мимо свега, раскиду са комунистичком прошлошћу, прекрајању и промени свести о улози радничке класе и синдиката, дотле се са аморфним и „отупелим“ синдикатом, радничка класа распала, изгубила друштвени утицај и своју организациону и акцијску снагу и постала пука радна снага, препуштена на милост и немилост послодавцима, а како ствари стоје, биће и власништво приватних агенција. Уместо да су синдикати били партнери у транзицији, моћни преговарачи и уче-
сници у доношењу закона, и истински заштитници радника, то су постале политичке партије. - А какве су привредне околности? -Приватизација у Србији није донела само промену власничке структуре у привреди, већ је, могло би се рећи, и уништила не само поједина предузећа, већ и концепт привредног развоја земље. Масовни губитак посла, несигурна егзистенција, минималне зараде, осионост послодаваца, уцењивање радника да ће остати без радног места ако се синдикално организују, довели су до реалног губитка моћи синдиката. С друге стране, борећи се да се спасе што се спасти може, да се реше појединачни проблеми, помогне „друштвеним“ директорима, да се раскидом КУКП заустави черупање фирми, да се обезбеде субвенције, отворе врата једног или другог министарства, борба са судовима, заштита радника и друге активности синдиката, као да су у други план бациле његово организационо и унутрашње јачање. -Значи, да су сада реалне потребе за реформом? -Морамо, пре свега, јачати друштвену улогу синдиката, јер су јаки и моћни финансијски, привредни и политички кланови, удружени ради стварања олигархијског утицаја у друштву, довели до потпуног разбијања и демонтирања система у коме је постојао утицај организованог радништва, као посебне друштвене класе и укочили успостављање партнер-
ског односа између света рада и света капитала. За њих је свет рада једнако тржиште радне снаге са кога се та „роба“ узима по потреби и по цени која њима одговара. Синдикати уљуљкани у својој позицији, са атрофираним механизмима деловања и са кадровском структуром, која није разумела ту демонтажу радничке класе, лако су и безболно избачени из кругова у којима се све одлучивало о судбини радништва и постали, такорећи, неми посматрачи целокупног друштвеног процеса званог транзиција. А резултати транзиције, посебно за нас у синдикату, су јасни и видљиви. Јасно је онда зашто су радници изгубили поверење у синдикат и због чега их је све мање у њему. -Коју то друштвену улогу треба да изгради синдикат да би постао и значајан друштвени фактор? -Ако са једне стране постоји нарасли и готово доминантан утицај капитала, који мења законе, правила, традицију, па и саму власт, њему супротстављен треба да буде утицај радника. Дакле, нове организационе и интересне друштвене класе. Ово није теоретско већ суштинско питање за дефинисање места и улоге синдиката. Јер, коме ће синдикат бити предводник и заштитник? Данас су политичке партије те које опредељују став радника према друштвеним променама, према изменама закона, појединим појавама, стратегијама, па и према самим радницима. -Шта ће, уз све ово бити
синдикат кад буде уведен Савет запослених у предузећу? -Без обзира на идеолошку поставку ствари, ми се сада, у 21. веку, налазимо на почетку стварања радничке класе као најамне радне снаге. Готово да се понавља оно што је било пре једног века. Зато се и намеће питање: хоће ли се спонтано развијати свест о потреби да се радници удруже, направе своју класу и одреде предводника те класе. Сваки спонтан процес, наравно, био би спор и неделотворан. -Хоће ли синдикат препознати потребу дефинисања радништва у Србији као посебне класе и препознати себе као њеног предводника? -За мене је то кључно путање реформе и важније од сваке друге „папиролошке“ промене. Без свести о томе у самом синдикату, нас врло брзо неће бити. Да ли је то само борба за повећање цене сатнине или је то борба против финансијских, бирократских и других интереса, који разарају радна места, материјалну и социјалну егзистенцију најширих друштвених слојева. Хоће ли нам ММФ, страни инвеститори и невладине организације одредити улогу у друштву или ће се синдикат сопственом реформом наметнути као друштвено значајан и утицајан партнер. Данас, на жалост по синдикате, фелерична и дилетантска Унија послодаваца, „шамара“ раднике и чини их беспомоћним и пораженим. -Како онда јачати соп-
ствене ресурсе? -Да би ССМС заиста био предводник и истински заштитник радничке класе у металској индустрији Србије, он мора остати јединствена организација на целој територији земље и треба да буде организација доступна свима: запосленима, пензионерима, незапосленима и младима. Иако кроз важећи статут нема таквих могућности, није у пракси заживело, рецимо, формирање посебних организација младих и пензионера у некој средини. Уз промене организационих форми послодаваца, декомпоновање великих система или приватизацијом више фирми од стране истог послодавца, неопходно је наш систем организовања учинити флексибилним. Заправо треба створити могућност за организационо јачање синдиката. Тако би се код различитих послодаваца омогућило директно синдикално организовање у једну организацију, а и код сваког од тих послодаваца би се подигао ниво ауторитета и компетенције синдиката. Д. Јанојлић
ПAЛAНAЧКA ТЕЛЕВИЗИЈА
Нови сервис Паланачких новина
palanacke.com
Мост „Газела“ дело је радника „Гоше“
У СИНДИКАТУ ОГОРЧЕНИ НА ОДНОС ДРЖАВЕ ПРЕМА ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ
Странцима и посао и кајмак Божидар Тодоровић: Радници „Гоше“ саградили „Газелу“, али ни један наш радник није учествовао у њеној реконструкцији
У
јавним наступима српских званичника, посебно кад се ради о оживљавању привредних активности, готово да се и не спомиње „Гоша“ као некадашњи гигант југословенске машиноградње. У Самосталном синдикату овог некадашњег највећег извозника у Подунавском региону не крију своје разочарaње што је име најмногољуднијег колектива у Смедеревској Паланци скрајнуто чак и са маргина привредног живота земље. Председник синдиката Божидар Тодоровић наводи да „Гоши“ нису преко потребни инвеститори већ послови. У том контексту спомиње да је овој фирми потребна помоћ у склопу које би се код домаћих јав-
них предузећа омогућио равноправан положај код упошљавања капацитета. То сада није случај јер се велики послови дају приватним фирмама, а домаћа радна снага проглашава технолошким вишком. Тодоровић износи и неке конкретне примере који су више него чињеница. Тако је, рецимо, изградња мостова у Новом Саду и Београду поверена странцима, иако се зна да је фабрика из Смедеревске Паланке премошћавала многе реке и кланце у Србији и широм света. -Радници „Гоше“ су својевремено изградили „Газелу“ у Београду у чијој недавној реконструкцији није учествовао ни један стручњак и монтер нашег колектива – наводи Тодо-
ровић.- Мост „Слобода“ у Новом Саду је наших руку дело, као што су и свих седам мостова на прузи Београд - Бар колективни учинак „Гошиних“ стручњака и монтера. Али се то више не узима као референца при добијају сличних послова. Подсетићу да је „Гоша“ добитник европског Оскара за челичне конструкције и то за мост на Пиви у Црној Гори. Радницима „Гоше“ пошло је за руком да тридесетих година прошлог века саграде први електролучно заварени мост у Европи преко Белог Тимока. Али, ни то за данашње послодавце није значајно. „Гоша“ је, подсећа Тодоровић, била велики произвођач енергетске и
рударске опреме за домаће и стране купце. Али, данас послове за Електропривреду Србије раде странци, а наши радници чекају „боље дане“ који, ако се држава и ресорна министарства овако и даље буду понашали, никад и неће доћи. -Као синдикат смо у више наврата упозоравали министарства и сам државни врх да макар мало промене свој однос према домаћој привреди – предочава Тодоровић. - Српске железнице под неповољним условима и на штету домаће вагоноградње увозе половне возове из Румуније, на пример, иако се зна да је „Гоша“ први вагоноградитељ претходне велике Југославије, чији вагони и данас трче пругама Русије, Индонезије, Грчке, Ирака и других земаља. Градске власти Београда смо у више наврата подсећали да су у „Гоши“ после Другог светског рата, урађени и у саобраћај укључени тролејбуси, трамваји и аутобуси који су носили марку фабрике из Смедеревске Паланке. Тодоровић указује и на један парадокс. Наиме, Заштитна СОЛКО у којој махом раде инвалиди рада производи контејнере који се могу видети чак и на улицама Приштине, али не и у Смедеревској Паланци, где су недавно осванули контејнери неких других произвођача. Износи и то да држава увози електромоторне возове, иако је прво шинско возило те врсте на Балкану урађено у „Гоши“. „Шумадијски вихор“ је био понос домаће вагоноградње и дело домаће памети. -Ваљда ће се наћи неко паметан ко ће стати на пут уништавању домаће привреде – нада се Тодоровић. Д. Ј.
Бранислав Луковић, проф.
Стални судски тумач за немачки језик ул. Шулејићева бр. 206, Смедеревска Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com 15
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
ГОРАН МИЉКОВИЋ ЈЕ ПРОСЛАВИО ПАЛАНАЧКИ РУКОМЕТ
Громовник из Паланке Рођен је у радничкој породици, као ђак почео је да игра кошарку и бави се атлетиком, са 14 година скакао је 6,35, од 1974. је непрестано у рукомету, играо је и за један швајцарски клуб, на једној утакмици у Смедереву против екипе Шкофја Локе постигао је 21 гол, шест-седам година за редом је био Горан Миљковић најбољи стрелац Српске лиге, две године узастопце оран Миљковић прославио међу моје школе и „Младости“, (1978. и 1979.) био је на листи најбољих спортиста је паланачки и српски руко- запазили су ме председник Клуба Смедеревске Паланке…
Г
мет. За њега је Стојан Протић, новинар „Експреса“, казао да је громовник из Смедеревске Паланке. Већи комплимент и од компетентније личности није могао да добије. А кад тако нешто изрекне бард нашег спортског новинарства, онда не треба сумњати. Миљковић је „наше горе лист“. Истина, рођен је у Београду, али само зато што тада у нашем граду није радило породилиште. Десило се то 28. јуна 1959. године на радост оца Стевана и мајке Олге. Растао је и стасавао у радничкој породици. По завршетку осмољетке уписао се у Школу ученика у привреди „Жикица Дамњановић“. Постао је квалификовани трговац и запослио се у Робној кући „Београд“. У њој је радио до 1984. године када је прешао у „Хартију“, где је добио радно место комерцијалисте. На том послу остао је до 1999. Потом је у Фабрици бицикала укњижио још две-три године стажа, једно време је био запослен и у Фабрици специјалне опреме у Симићеву. Данас као трговац ради у гвожђари. Вратимо се његовој спортској биографији у којој бављење рукометом има истакнуто место. Његова рукометна каријера тече од 1974. године. -Тада сам још био ђак Школе ученика у привреди – прича.- Рукометаше је тренирао Звонко Муф. Ја сам на себе скренуо пажњу најпре као атлетичар, а нешто раније и као рукометаш. Био сам велика нада паланачке атлетике. И то у скоку. Са 14 година скакао сам 6,35. Вишеструки сам победник у Ноћним тркама. Атлетичаре је тада тренирао наставник Миодраг Стојановић. Рукомет сам једно време играо за пионирску селекцију „Младости“. У тим сам упао случајно. На једној утакмици из16
Стеван Стевановић и играч Љубиша Анђелковић. Они су ме позвали да тренирам рукомет код њих. Кад је почињао те 1974. године, састав РК „Младост“ већином су чинили ученици Школског центра „Гоша“. Међу њима се нашао и по који играч из Гимназије. -Десило се нешто што ми је скратило пут до уласка у тим – сећа се Миљковић.- „Младост“ је
екипу РК „Младост“. Тако је почело, а доживео је да та екипа постане првак Региона и квалификује се за Првенство Србије. У јакој конкуренцији паланачки рукометаши освојили су четврто место, јер су у финалу изгубили утакмицу са „Црвеном звездом“ тесним резултатом: 13:12.
Словеније, постигао сам 21 гол. Био је то почетак моје голгетерске каријере. Те године сам се усталио у првој постави сениорског тима, показујући изузетне голгетерске способности. Већ 1977. сам био најбољи стрелац Српске лиге и то шест-седам година за редом. Баш те године комплетна јуниорска
Рукометна екипа ОШ „Херој Иван Мукер“ с наставником Миодрагом Стојановићем
требало да игра против рукометаша Аранђеловца. Међутим, није било довољно играча па је тренер Звонко Муф морао брзо да се снађе. Срео ме је и упитао: „Мали, имаш ли ти патике?“ Одговорио сам да имам. „Ако имаш, оди кући по опрему и дођи да пођеш с нама у Аранђеловац. Тамо имамо важну утакмицу – казао је тренер Муф“. То је била моја прва утакмица за
-На позив др Златоја Жегарца прешао сам и постао првотимац „Младости“ и то је мој почетак играња за сениорску екипу – износи наш саговорник.- Играо сам са Поповићем, Андрејевићем, Кељаћем, Пајевићем, Благојевићем, Старчевићем, Манојловићем и Јовановићем. Године 1976. на турниру у Смедереву, на утакмици против екипе Шкофје Локе из
екипа се преселила у сениорски тим постижући изванредне резултате. Тих година су – наглашава – рукомет у Смедеревској Паланци играли само Паланчани. Дакле, ни један играч са стране! -Од 1977. до 1980. године Рукометни клуб „Младост “ је по резултатима био у врху табеле Друге српске лиге – износи Миљ-
ковић.- Тренерску „палицу“ преузели су Благоје Радивојевић и старији играч Слободан Поповић. Окосница сениорске екипе били су играчи јуниорског тима. Успеси су се низали један за другим. Био сам најбољи стрелац међу њима, а то можда не бих постигао да нисам имао сјајне саиграче: Кеџића, Шепића, браћу Игњатовић, Стојковића, Крстића, Петровића, Радивојевића, Јовичића, Милановића, Тирнанића… Голови које је постизао из утакмице у утакмицу препоручили су га за дрес других, већих рукометних клубова. -Могао сам, али нисам хтео да напустим „Младост“ – подвлачи.-
За Миљковића се тада заинтересовао пожаревачки „Млади радник“, који се такмичио у Другој савезној лиги. -Био сам на корак до преласка у тај клуб, али је превладао локал-патриотизам и ја сам остао у Смедеревској Паланци да помогнем својој екипи да остане у Квалитетној лиги Србије – предочава. – А тада сам имао позив из „Црвене звезде“ и клубова из Врања, Јагодине и још неких места. Нисам хтео да напустим „Младост“ и две године узастопце, 1978. и 1979., био сам се на листи десет најбољих спортиста Смедеревске Паланке. Осамдесетих година минулог
Рукометаши „Младости“, снимак из 1976.
Горан Миљковић је био прави спортиста
Желео сам да останем са својој генерацијом и борим се улазак у виши ранг такмичења. Тако смо 1982. године успели да у квалификацијама, играјући против екипе „Железничара“ из Сталаћа и Сврљига, остваримо две победе и пласирамо се у Квалитетну лигу Србије. Тада нам се придружио играч „Партизана“, Паланчанин Горан Петровски, који је својим искуством и мајсторством допринео да се у Смедеревској Паланци игра најбољи рукомет у Србији. Игралиште у Гимназији било је дупке пуно кад су се играле те утакмице.
века играо је за селекцију Србије на утакмици против Руса у Смедереву. Сусрет се завршио победом руске селекције, а Миљковић је на тој утакмици постигао пет голова. -Прву утакмицу као сениор играо сам против „Металопластике“ из Шапца – присећа се накнадно. – Играло се на терену „Гоше“. Падала је киша и асфалт је био јако клизав. На тој утакмици сам постигао шест, а Љубиша Андрејевић девет голова. Тада смо у куп утакмици савладали „Металопластику“. Године 1982. и 1983. био сам најбољи стрелац Лиге. У
просеку сам по утакмици постизао од 10 до 14 голова. У Квалитетној лиги Србије више пута сам проглашаван за најбољег играча заједно са Слободаном Поповићем. На једној утакмици у Врању показао сам своје голгетерске способности па сам добио позив да пређем у Рукометни клуб „Врање“, „Синђелић“ и БСК. Сећам се да су тада код нас боравили рукометаши бањалучког „Борца“, шампиони Европе. Код нас је гостовала и једна екипа из Немачке. Године 1983. РК „Младост“ је испао из Квалитетне лиге Србије да би се већ наредне вратио у старо јато и то као првак без иједне изгубљене утакмице, али појачан
играчима из Београда, Пајовићем и Ивановићем и играчима „Борца“ из Урошевца. За „Младост“ су играла и браћа Грковић, Елезовић, Иван Јовановић, а тренер је био Благоје Радивојевић. -На турниру у Румунији играли смо 1990. године – наводи Миљковић.- У граду Сату Маре играла је екипа домаћина „Унион“, „Моравица“ из Арада, још две румунске, једна југословенска и једна мађарска екипа. Освојили смо друго место, а ја сам проглашен за најбољег играча Турнира. Исте године у Смедеревској Паланци је
гостовала по једна екипа из Швајцарске и Румуније и рукометаши из Аранђеловца. То је била и моја последња утакмица у дресу „Младости“ пред одлазак у Швајцарску. Рукометна каријера је текла даље. „Младост“ се све до 1990. године такмичила у Квалитетној лиги Србије. Престанком играња Лазара Елезовића и Божидара Катића, који су преузели тренерске дужности, екипа се значајно подмладила. Миљковић је обукао дрес швајцарског клуба „Moriken-wildegg“. -Ја сам 1989. био на проби у том клубу – предочава. – Како су тамо били јако задовољни мојим рукометним способностима, годину дана касније сам постао и члан те екипе, која се такмичила у Другој лиги, постала првак и ушла у виши ранг Прву лигу швајцарске. Те 1990. Ситуација се у Југославији погоршала, почео је грађански рат, а како нисам могао добити „спортске папире“, вратио сам се кући у матични клуб „Младост“. И баш у то време дошло је до смене генерација. У тим су дошли млади играчи: Стајковић, Кабић, Вујић, Комазец, Ђорђевић, Барнић, Марковић, Сретеновић, Мијушковић, Живковић… Они су чинили окосницу тима са старијим играчима Поповићем, Шепићем и са мном. Ушли смо у Квалитетну лигу Србије. Био је то велики успех. Године 1999. Прешао је у РК „Селевац“. Успео је с момцима из Селевца да оформи добру екипу која је изборила улазак у Српску лигу. Упоредо је био и тренер женске екипе „Младости“. У Селевцу је био све до 2006. када је преузео „Младост“ и из Српске лиге, без иједне изгубљене утакмице, ушао у Другу савезну лигу. Годину дана доцније прешао је као тренер у пожаревачки РК „Млади радник“. Ту је остао једну сезону. Из Пожаревца је прешао у плањанску „Мораву“ и увео је у виши ранг – Другу лигу. Пре пет година је са Златаном Крстићем основао РК „Паланка“, где је и сада тренер у селекцијама 2002. и 2008. годишта. Драгољуб Јанојлић
17
КА КУЛТУРИ
Имати или бити? Пратећи формулу модерног света - јесам, оно што имам, поставља се питање ко смо ми? Ако немамо Косово и Метохију, Стефана Немању, Милоша Обилића, па све до Његоша или Тесле и Андрића, ко смо онда ми?
Н
азив књиге Ерика Фрома који је послужио и за наслов овог текста представља суштинско питање човекове егзистенције. Изабрати један од два понуђена путе не искључује онај други, али свакако да управља пут живота једног човека, па и читаве нације. Да ли је Србији и њеним будућим генерацијама потребна оваква филозофско-емпиријска расправа? Да ли је овакво опредељење пут ка избављењу једног народа? Имати или бити? Наравно, данас ћемо чути многе савете како је боље прво имати, па онда и бити. На том путу се налази и наша спољна политика, уједно наш однос према окупираном Косову и Метохији, па све до наших приватних живота и свакодневних проблема. Чему то води? Да би имао, мораш најпре не бити, односно одрећи се себе, а касније, када се чо-
век домогне циља треба се сетити да буде. Питање Ерика Фрома универзална је мисао која своје корене превасходно проналази у источним цивилизацијама и религијама. Почев од Светог писма сви будући мистици и филозофи, како хришћанске тако и других религија, видели су ово питање као камен темељац постојањa човека и избављења његове душе. Међутим, човек, кога сва-
НАШ СУГРАЂАНИН ОСВАЈА МУЗИЧКУ СЦЕНУ
Стефан снимио нови спот Песма „Анђеле мој мали“ постала хит 18
Н
кодневно изједа зараза неолибералног друштва, потрошачког, себичног и опортунистичког, идеју бивствовања види као утопију. Он је васпитан да уколико „нема ништа, није ништа“. Стога појам бити доживљава као поучну причу коју није могуће остварити у пракси. Но, оно што није оствариво у пракси (у овом тренутку), не значи да није исправно. Још је Карл Маркс говорио
ас суграђанин Стефан Сретеновић снимио је нову песму „Анђеле мој мали“ и спот који управо ових дана представља публици. Стефан има тек 20 година, а музиком се бави од своје 15-е, свира клавијату-
да „што мање јеси, то мање испољаваш свој живот – што више имаш, то је твој живот отуђенији.“ Овога смо сви свесни, јер је отуђеност постала последица трагања за имањем, иако је оно заувек недостижно. Он даље предлаже да „будемо много, а не да имамо много“. Велики европски писац Петер Хандке каже да се гади на помисао да „има“ нешто, да га на исту помисао „спопада осећај непријатности, чак самртне језе – из које ме спасава, међутим, празна наредна удолина: само да је видим, само да је гледам не желећи да је поседујем“. Једна од највећих личности наше новије историје, патријарх Павле говорио је, у духу пређашњих ставова, да будемо људи. И то не само људи као општа категорија, него људи, односно човек, који се „богати у Бога“ а не онај који „себи тече благо“, како каже јеванђелска порука (Лк, 12, 16 – 21). Скуп појединаца чини један народ или друштво, које такође као заједница има своје право на одлуку имати или бити? Она има право на тежи или лакши пут: кроз иглене уши или широк и проходан правац? Сведоци смо свакодневне мантре да треба најпре „стати на своје ноге“, ојачати економски, стећи повољну позицију у свету, па тек онда сетити се Косова и Метохије, Републике Српксе, својих великана, Срба у Хрватској, Црној Гори...Да ли се, на путу ка Европској унији, рачуна и ко заправо улази у поменуту заједницу? Како се зове тај народ, и које вредности он баштини? Јер, пратећи формулу модерног света – јесам, оно што имам, поставља се питање ко смо ми? Ако немамо Косово и Метохију, Стефана Немању, Милоша Обилића, па све до Његоша или Те-
ре и има велике амбиције да оствари успех на естрадном пољу. Објављујемо и линк (https://www.youtube.com/ watch?v=0uewxZSA28M) до његовог новог спота као мали допринос нашег медија на путу његовог успеха.
сле и Андрића, ко смо онда ми? Јесмо ли само нови регистарски број ЕУ – е, како је својевремено описивао Матија Бећковић? Па чак и када је „нова реалност“ аргумент оних који нас толико желе у својој заједници, не треба одустати од питања – имати или бити. Чак и када се све чини бесмисленим и унапред познатим, треба себе преиспитивати и тражити одговор. Овако се у свом интервју две године пред смрт изразио и академик Михаило Ђурић: „Ако је све већ одавно и одређено и одлучено, тако да се данас само нужно довршава оно што је једном кренуло непобитним правцем, може ли се уопште чинити нешто друго него скрушено повијати глава пред неумитним и оплакивати пропуштено? Једини достојан одговор на то претешко питање гласи: наравно да је могућно, ако не и преко потребно, чинити нешто томе супротно. Ништа није коначно изгубљено све док смо уистину будно свесни свог дичког српског корена, древног грчког завичаја и општечовечанског европског опредељења.“ Бити (Србин) данас није лако. Не мислим само материјално, као одраз свеопштег сиромаштва. Тако је и када се о нама говори у УН, тако је у Бриселу, тако је и многим људима у расејању, било да тамо живе или путују. Шта нам је чинити? Да ли имати или бити? Да ли рећи – ја јесам или ја имам? Јер, оно што имам могу и да изгубим, али оно што јесам остаје заувек! Стеван Мартиновић, директор Народног музеја у Смедеревској Паланци (Текст првобитно објављен на сајту Српског академског круга www.akademskikrug.rs)
КУЛТУРА за партизане, 22. септембра уселила се прва група омладинаца, питомаца Завода за принудно васпитање. „Завод“ је формиран ради спаса српске омладине од „погубне материјалистичке мисли“. Унутар завода постојао је двадесет и један објекат. Барака под редним бројем осам предвиђена је за културне манифестације и постаје стециште културних догађања унутар Завода. Оснива се дилетантска позоришна група коју ће водити васпитач Предислав Кубуровић, члан Љотићевог „Збора“, што ће у многоме утицати на сам рад драмске секције. Секција је званично отпочела рад 4. октобра позоришном једночинком Косте Трифковића „Честитам“ са „ненаученим улогама и тешким сналажењима на позорници“. Био је то први позоришни покушај новоформиране дилетантске дружине. ***
3
С
медеревска Паланка крајем септембра 1942. године добија нове суграђане. У бараке негдашњег логора
Формирање дилетантске позоришне групе у Заводу за принудно васпитање омладине није новина. Такву врсту позоришног рада налазимо у „Записима
из мртвог дома“ Фјодора Михајловича Достојевског који прича о позоришној представи која је трећег дана једног од његових десетак сужањских Божића, одржана у сибирској тамници у којој је великан руске и светске књижевности окајавао своје „грехове“. *** Колектив младих глумаца Завода за принудно васпитање омладине, 13. децембра 1942. године има другу премијеру. У редитељском дебију, васпитач Кубуровић опредељује се за комад „Моравка“ Михаила Сретеновића, шалу из сеоског живота коју публика радо гледа. Треба рећи да је пре сваког позоришног извођења даван шарени програм. Стеријин „Кир Јања“ одигран 07. јануара 1943. године, а на Светог Саву приказан је Нушићев „Аналфабета“. За разлику од „Циганина на суду“, који је игран само за питомце „Завода“, „Кир Јања“ ће се представити у граду на позорници у Централу, о чему Ненад. Ј. Ристић у књизи „Џумбусана у централу“ пише: „Најзад, 7. фебруара, питомци
ће изаћи и пред паланачку публику својом шеснаестом приредбом. Град ће бити облепљен плакатима који ће позивати на “Велику забавну приредбу“ у хотел „Централ“ у 17 сати“. Управа је, очигледно, хтела да на овај начин задобије поверење мештана. У својим извештајима управник Поповић ће то и констатовати. *** Мора да је ово прво излажење питомаца из „Завода“ наишло на обазриво интересовање варошана, јер многима од њих још увек није био јасан карактер новоосноване установе. Ипак, позоришна знатижеља ће превагнути, па је и приход са ове добротворне представе, игране у корист заробљеника, износио 12.000 динара. „Обичан човек“ Бранислава Нушића, који је игран у Заводу 25. априла 1943. године, интересантан је по глумачкој подели. Међу глумцима налазимо име Милутина Дорославца који ће се касније, као књижевник, потписивати као Мило Дор.
ОДЛУКА УПРАВНОГ ОДБОРА УСТАНОВЕ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
Великој сцени име Аце Митровића Иницијативу дали глумци-аматери и љубитељи сценске уметности
У
правни одбор Установе Културни центар у Смедеревској Паланци прихватио је иницијативу глумаца-аматера, љубитеља сценске уметности и других културних делатника да Велика сцена Градског позоришта понесе име Александра Митровића. Овај позоришник био је и остао икона позоришног аматеризма. Годинама је са успехом глумио, режирао и управљао Градским позориштем, које је на великим смотрама глуме, освајало престижне награде. Добијали су их глумачки ансамбл, редитељи представа, али и глумци појединачно. Иницијативу да се његово име
Градско позориште у Смедеревској Паланци
На челу Установе Културни центар Слободан Тошић
да Великој сцени потписало је 150 глумаца-аматера и других радника у култури. Директор Установе културни центар Слободан Тошић са задовољством износи да ће се одлука Управног одбора и
практично спровести у дело 19. маја ове године када ће и званично бити промовисан назив Велике сцене Градског позоришта. Тошић подсећа да се ове године навршава 110 година од оснивања Градског позоришта чијом Великом сценом је продефиловао велики број глумаца аматера. Аца Митровић, који је био носилац вредних награда и друштвених признања за позоришну актив-
ност, оставио је дубок и неизбрисив траг у раду паланачког Градског позоришта. Он је, да и то кажемо, са својом супругом Љубицом својевремено добио и Вукову награду. Ова иницијатива и брзо реаговање Управног одбора Установе културни центар примљени су међу радницима у култури са великим одобравањем. Д. Јанојлић
19
ИНТЕРВЈУ
Стеван Мартиновић
СТЕВАН МАРТИНОВИЋ, НОВИ ДИРЕКТОР НАРОДНОГ МУЗЕЈА, ГОВОРИ ЗА „ПАЛАНАЧКЕ“
Искренија комуникација са локалном заједницом - Неопходно је да се музеји „спусте на земљу“ како би могли да чују и виде свет око себе уколико желе да учествују у његовом мењању - наглашава Мартиновић
Н
а челу Народног музеја у Смедеревској Паланци од недавно је Стеван Мартиновић. „Паланачке“ су ових дана биле у посети тој респектној установи културе. С њеним директором Стеваном Мартиновићем разговарали смо о новинама у раду, улози музеја данас, о бесцен благу које чува, о „пројектима“ који се неће тицати искључиво музеолошке праксе… - Музеј у Смедеревској Паланци ће се трудити да, колико год то некоме звучало надмено или нереално, прати савремене европске и светске токове музеолошке праксе - каже на почетку нашег разговора директор Мартиновић.-С тим у вези, промена политике наплаћи-
вања улазница, која је симболична и износи 50 динара (за децу до 11 година улаз је бесплатан), је само једна тачка на путу наше „еманципације“. Једино је, чини ми се, Велика Британија успела да обезбеди да култура и уметност буду бесплатни свима. Остали трагају за различитим компромисима, па се тако у Лувру улаз не наплаћује сваке прве недеље (недеља као дан) у месецу, док је Метрополитен у Њујорку, вероватно највећи светски музеј, својевремено имао акцију „плати колико имаш“, коју ће у дело спровести и Народни музеј у Паланци. Истакао бих и то да су многе промене о којима говоримо наишле на утабан пут. Претходни директори, Биљана Жив-
Читајте "Паланачке новине" гледајте "Паланачку телевизију" на добро познатој адреси www.palanacke.com 20
ковић и особито Винка Лазовић, урадили су велики посао, сходно приликама и датим околностима, те је њихов допринос немерљив и неоспоран. - У новине музеја спада свакако и ново радно време ? - Крајем седамдесетих година двадесетог века музеји и њихови стручњаци праве заокет у политици или филозофији рада, напуштају фокус на материјалу и збиркама и окрећу се публици. Овакву промену курса условила је светска економска ситуација, али и спремност научника на преиспитивање и критички приступ према науци коју изучавају и институцијама у којима раде. Неопходност додатних или алтернативних система
финансирања условила је „додворавање“ публици с једне стране, али и нову филозофију музејске делатности, с друге. Та филозофија, према Максу Росу, подразумева, трансформацију музеја од оних ексклузивних и социјално раздвајајућих институција ка интегришућим установама. Наш музеј је по новом времену суботом отворен од 16 до 20 часова, када је у центру града највећа концентрација потенцијалних посетилаца и када је време за опуштање, а оно је, верујте,могуће и у музеју. У данашње време највећи успех непрофитних институција је анимирати некога да издвоји време и посети музеј, галерију или библиотеку. Јер, како кажу, време је новац. - Каква је улога музеја данас? - Током 19 и 20 века музеј је значио место чувања и стварања идентитета. Или да упростим, ко је имао музеј – имао је идентитет. Међутим, модерни музеји покушавају да надограде прошла становишта, и да се „понуде “ као кључне институције у решавању нових, сматрам лоших светских дешавања. Данас више и није мудрост рећи да се свет налази у великој кризи. Такође је више него јасно која је најмоћнија сила данашњице. Медији контролишу и културу, сугеришући разне облике понашања (шта јести, како јести, шта обући, како говорити). По среди је заправо сезонска култура, која се треба или не треба носити (живети) следеће сезоне. Музеји су ту да идентитету осигурају трајање али и да буду корективни фактор, да указују на лоше ствари и афирмишу праве вредности. За разлику од традиционалних музеја који су били места исказивања поретка схватања (у виду историје уметности нпр.) и у исто време схватања поретка буржоаског света, музеји данашњице би требало да омогуће схватање света и нашег места у њему. Да би то постигли, потребно је отрежњење, неопходно је да се музеји „спусте на земљу“, како би уопште могли да чују и виде свет око себе уколико желе да учествују у његовом мењању. И не само то. Промена приступу подразумевала би искренији однос и отвореност, што би на крају резултирало
Дневнo On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“на адреси www.blog.palanacke.com
У Хиландару
различитим социјалним групама посетилаца. Јер, изузетност предмета које музеји излажу одразила се и на посебност публике која га посећује. Чудна „религиозна“ атмосфера која влада музејима, у којој се пази шта се говори, куда се креће,
На улазу у Свету Софију, Истанбул
како се изражава, да ли се нешто грицка и слично, довела је до затворености оваквих институција, која неретко одбија „обичан“ свет. Ти исти људи који „не схватају“ поруку „високе“ уметности се осећају изневереним, одбаченим – они су се напросто помирили са
чињеницом да ту не припадају. -Какве су последице феномена самозаљубљености институција културе? -Читава аура која је деценијама грађена око музеја довела је до још једног занимљивог феномена. Наиме, самозаљубљеност инсти-
Докторанд на Филозофском факултету Стеван Мартиновић, рођен је 6. августа 1987. године у Смедеревској Паланци. Основну и средњу школу (гимназију) завршио је у Паланци, а основне и мастер студије у Београду на Филозофском факултету, Одељења за историју уметности (основне 2006/2010., мастер 2010/2011.). Током студирања, у трајању од три месеца волонтирао је у дневном листу и магазину „Политика“, у рубрикама „Култура“ и „Београдска хроника“. Диломирао на тему „Архитектура манастира Горњак“, а мастер студије одбранио темом „Кивот манастира Врдник из збирке Музеја Српске православне цркве у Београду“. Након завршетка основних студија волонтирао је у Музеју примењене уметности у Београду, које се завршило положеним стручним испитом за кустоса при Народном музеју. Недуго потом запослио се у Музеју примењене уметности. Нешто више од две године провео је у сектору за метал и накит са збиркама, где је ангажован на разним пословима. За то време учествовао је у системском пописивању и изучавању ризница манастира Хиландара, чија се документација налази у Музеју примењене уметности. Стекавши основна и сва друга практична и теоријска музеолошка знања у поменутој институцији, Мартиновић је као асистент учествовао у
реализацији изложбе „Освежавање меморије - орнаменти српских средњовековних фресака“, која је (2013.) незванично проглашена за изложбу године и добила бројне награде. Уз ауторски текст у каталогу/ зборнику радова, учествовао је у припреми поставке, стручном вођењу и одржао предавање у склопу едукативног програма изложбе. Постигавши велики успех, изложба је наставила да путује по свету, те је кандидат учествовао у припреми и каснијој поставци ретроспективе која је приређена у Српском културном центру у Паризу. Више пута путовао на Свету Гору, у манастир Хиландар, проучавајући ризнице поменутог манастира. Током свог професионалног боравка у Музеју више пута је путовао на Косово и Метохију и тамо изучавао предмете примењене уметности наших највећих манастира. У Пећкој патријаршији је учествовао у пројекту конзервације и рестаурације трона за чудотворну икону Богородице Одигитрије, што је касније и публиковао као рад. Активан је члан удружења Српски академски круг, на чијем сајту редовно објављује своје текстове. Докторанд је на Филозофском факултету, Одељења за историју уметности, центра за Музеологију и Херитологију.
туција културе вишеструко нас је коштала. Најпре нас је лишила публике, затим нам је ускратила прилив новца, те на крају саме раднике културе маргинализовала и учинила невидљивим и неважним. Нерадо признајем да смо и сви ми из културе одговорни за такво стање, јер смо невидљиви, затворени у канцеларијама или дубоко замишљени над својим пројектима. Ми смо још на факултету учили о Антону Шпрингеру и ангажману историчара уметности у јавном животу, али смо то брзо заборавили. На крају, музејима су окренута леђа јер су се људи бавили „правим проблемима“. Истина, чинили су то и поједини музеји, као што је Градски музеј у Хагу, који је покушао да се бави свакодневницом, но та изложба је наишла на оштре осуде „елите“, а истински усрећила обичне људе и здраве интелектуалце. -Да ли се осавремењавањем музеја даје и одговарајући квалитет? -Не треба ствари беспотребно идеализовати. Ни светски музеји не послују по принципима које сам изнео. Мој утисак је да се они налазе у машини културне индустрије, где посетиоци, као у робној кући или супермаркету пролазе кроз покретне решетке хрлећи
МЕЊАЧНИЦА КРУНА
Првог српског устанка 12, Смедеревска Паланка * 064/ 616-89-34 (Преда) * 065/ 614-03-80 (Миша) 21
ИНТЕРВЈУ да буду виђени у некој од познатих институција. Наша цивилизација иначе ужива у илузији демократске слободе и лажног задовољства у којима се „масе“ снобовски претварају да им је у музејима добро и лепо. Музеји се с друге стране осавремењују бројним аудио-визуелним медијима, раскошном архитектуром и осталим помоћним средствима, чак је и број посетилаца на завидном нивоу, но чини се да се по питању квалитета мало урадило. Однос са светом је занемарен, проблеми друштва нису проблеми музеја и утисак је да су у погледу модерних захтева, музеји - застарели. -Да ли бисте могли рећи нешто о пројектима који се не тичу искључиво музеолошке праксе? -Није на одмет увек и на сваком месту поменути озбиљност и уметничку вредност збирки Народног музеја у Паланци. Наш музеј уз, Народни музеј из Београда и спомен-збирку Павла Бељанског у Новом Саду, баштини једну од највреднијих збирки сликарства. Збирка археологије је по многим критеријума водећа у Србији. Утисак је да смо доживели судбину који је предвиђао Данијел Бурен – а то је да не излаже музеј дело, него дело музеј. Но, овакав капитал нас не сме успавати и погордити. Народни музеј нашег града ће се заиста трудити да убудуће оствари јаснију, искренију и отворенију комуникацију са својом локалном заједницом. Већ смо се заузели око неких „пројеката“ који се неће тицати искључиво музеолошке праксе, а сматрамо да су важни за друштво. Ту превасходно мислим на трибине, округле столове и дебате које ћемо у будућности организовати, али и на друге садржаје чији циљ неће бити пуко сензационалистичко уживање, већ отворени „дијалог“ са нашом заједницом. Трудићемо се да нашу уметност учинимо сврсисходном и афирмативном, јер у супротном само потврђујемо ону велику истину Владимира Мајаковског да је уметност која не служи народу само забава беспослених људи. Бавићемо се прошлошћу али и свакодневним осетљивим темама, игноришући на тај начин „теорију историјске дистанце“ и „политичке коректности“. Можда музеји не могу да промене свет, али могу да га открију. Укупно узев, пасивност је недопустива јер, према добро знаној синтагми – ако ниси део решења, мора да си део проблема! Д. Јанојлић
22
МУЗЕЈ „ГОША“ ПОСТАО ДЕО ПРОЈЕКТА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КУЛТУРНОГ И НАУЧНОГ НАСЛЕЂА
Циљ: популаризација науке, технологије и културе У реализацији овог пројекта од 2011. до 2014. године учествовало више од 300 ученика и наставника Машинско-електротехничке школе „Гоша“
М
узеј „Гоша“ у Смедеревској Паланци постао је део пројекта „Дигитализација културног и научног наслеђа са применама у средњошколској и универзитетској настави математике, астрономије, историје и српског језика“ у чијој реализацији учествује и Машинско-електротехничка школа „Гоша“. Циљ пројекта је да се путем дигитализације баштине популарише наука, технологија и култура међу младима кроз процес повезивања дигитализације научних и културних добара и научно-образовног рада средњих школа. Математички институт САНУ тим поводом обратио се Самосталном синдикату „Гоше“, односно његовом председнику Бо-
жидару Тодоровићу молбом да се омогући групи сарадника поменутог института, наставницима и ученицима Машинско-електротехничке школе „Гоша“ да посете Спомен – радионицу, односно фабрички музеј, како би урадили видео и фото записе сталне поставке, што ће користити у едукативне сврхе ради унапређења редовне наставе као и за документовање пројектне активности. Ова иницијатива је оберучке прихваћена и већ су у Музеју „Гоша“ биле групе учесника које раде на оживотворењу поменутог пројекта, кога је Математички институт САНУ, у сарадњи са Центром за промоцију науке из Београда и Машинско-електротехничком школом „Гоша“ из
Смедеревске Паланке, покренуо још 2011. године. Идеја програма је да се принципи и технологија дигитализације наслеђа, будући да се заснивају на укрштању теоријских и практичних знања из различитих дисциплина, могу ефикасно користити у настави математике, информатике, историје, географије и српског језика, посебно у средњим школама које се налазе ван великих градских центара. Њен мултидисциплинарни аспект је препознат као мотивишући фактор за наставнике да развију своју креативност и шире примењују иновативне моделе наставе (посебно интегративне и креативне), односно за ученике да се даље усавршавају у областима науке, технологије и културе. Од 2011. до 2014. године више од 300 ученика и наставника Машинско-електротехничке школе „Гоша“, у циљу упознавања са основним принципима дигитализације и њене примене у редовној настави, учествовало је у низу ваннаставних активности, као што су предавања, радионице, стручни обиласци локалитета, снимања на терену, обрада података и презентација локалног наслеђа.
У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАНО 11. ЈАСЕНИЧКО ПРЕЛО
Победник КУД „Костолац“ Поред домаћина, КУД „Гоша“, учествовала и друштва из Бабушнице, Новог Сада, Костолца, Вршца, Ражња, Свилајнца...
П
ротеклог викенда у сали Градског позоришта одржано је „Јасеничко прело“, традиционална манифестација која се одржава већ 11. пут у организацији КУД „Гоша“. Као и раније, поред домаћих културно-уметничких друштава учествовала су и друштва из многих
градова широм Србије, из Бабушнице, Новог Сада, Костолца, Вршца, Ражња, Свилајнца... Фестивал је био такмичарског карактера, а свеукупни победник овогодишњег „Јасеничког прела“ је КУД „Костолац“.
DIGITAL
NEWS
Приредио: Лука Никола
„Microsoft“ представио нови „Windows“ -Бесплатна надоградња на „Windows 10“ ће бити могућа за све кориснике који имају „Windows 7, „Windows 8“, „Windows 8.1“ и „Windows phone 8.1“
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ЧЛАНОВА ФОТО-РАДИОНИЦЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА МЛАДЕ
Варијације белог и понеки трун
Корпорација „Microsoft“ је представила нову генерацију „Windows“, са широким спектром искустава осмишљених да предводе нову еру личнијег рачунарства. „Windows 10“ ће бити испоручен као услуга која ће нудити безбеднији, иновативнији и унапређенији доживљај за период животног века уређаја. Са новим оперативним системом стиже и „Пројекат Спартанац”, нова генерација прегледача која пружа могућност обележавања путем тастатуре или оловке и дељење са пријатељима, режим читања без ометања и бржи рад на мрежи. И нова верзија „Office“ апликација за „Windows 10“ доноси ново искуство на телефонима, таблетима и PC рачунарима. Датум изласка није прецизиран, али је најављено да ће оперативни систем изаћи у јуну или јулу.
И ова тринаеста изложба доноси препознатљив, свеж дах младих стваралаца
У
Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је изложба фотографија чланова Фото радионице Канцеларије за младе која делује при Установи Културни центар. Ово је тринаесто њихово представљање у последњих шест година. Изложбу „Варијације белог и по неки трун“ отворила је Славенка Чишић Урошевић, нагласивши на почетку да је сарадња са младима окупљеним у фото секцији Канцеларије за младе већ прерасла у лепу традицију. -Посматрајући свет око себе кроз објектив камере ови млади људи на свој начин, овога пута фотографијом, постављају питања и траже одговоре на то где су и куда иду – истакла је Славенка Чишић Урошевић. После надахнуте беседе о фотографији, ученика Паланачке гимназије Лазара Кузмановића, публици и излагачима обратио се и аутор тог текста Драган Вујановић подсећајући да је уметничка фотографија једна од сталних активности Канцеларије за младе, која непрекидно траје већ шест година. У наставку је оценио да ова изложба доноси препознатљив, свеж стваралачки дах аутора махом ученика средњих школа од којих су неки тек недавно постали пунолетни. -Изложбе фотографије чланова Канцеларије за младе су оставиле траг у култури ове средине – додао је Вујановић.- Утискивањем ове теме у јавни простор неминовно је, макар мало, нарушена тескоба уобичајног поимања ствари, јер је фотографија много више од пуког „бележења тренутка“. Њена оптика је само први слој у поступку разоткривања. И на овој изложби уочљив је приличан број „крајње озбиљних“ призора који су претво-
УСПЕХ УЧЕНИКА ГРАФИЧКЕ СТРУКЕ СШ „ЖИКИЦА ДАМЊАНОВИЋ“
рени у „необичне“, стваралачки узбудљиве: сијалица, блатњав точак, чаша на столу… Велики допринос стварању уметничке фотографије даје Галерија модерне уметности, показујући слух за сарадњу и схватајући и ову мисију Канцеларије за младе. За њу је стратешки важно да се уметничке фотографије ставе на увид публици баш у овој Галерији, што је јасан знак пажње, која се указује младим ауторима, па и знак вредновања младе генерације у ширем смислу. Фотографије су овога пута изложили: Давид Даниловић, Катарина Милосављевић, Петра Јовић, Мина Димитријевић, Илија Костадиновић, Милош Младеновић, Ања Вејновић, Стеван Вукобратовић, Кристина Поповић, Анђела Јоковић, Даница Чампар, Марија Росић, Александар Балтић, Ивана Ћировић, Вишња Пантић, Милица Митровић, Милица Јовичић и Марко Никодијевић. Д. Ј.
Освојили друго место
У
ченици графичке струке Средње школе „Жикица Дамњановић“ у Смедеревској Паланци остварили су велики успех на Фестивалу графичких школа, који је одржан у Лесковцу, освојивши друго место. Уз признање ученицима, велика заслуга за овај одличан резултат припада и њиховој професорки Слађани Илић. 23
„ИСКУСТВО МЕРЕ“ У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ У ВАШИНГТОНУ
Књига посвећена професору др Здравку Кучинару Један од приређивача ове књиге, и један од аутора прилога је наш суграђанин, сарадник и колумниста Паланачких новина, Владимир Ђурђевић, уз проф. др Зорана Кинђића из Београда
К
њига „Искуство мере“, чији су саиздавачи, осим „Филозофске комуне“ и „Досије студио“ из Београда, ИГП „Ескић и Миљковић“ и Графички студио „Print Shop“ из Смедеревске Паланке, увршћена је у фундус велике Универзитетске библиотеке у Вашингтону.
Ова монографија, посвећена професору Филозофског факултета у Београду, др Здравку Кучинару, садржи 25 оригиналних научних и стручних прилога, на енглеском, немачком и српском језику. Један од приређивања ове књиге, и један од аутора прилога је наш суграђанин, сарадник
и колумниста Паланачких новина, Владимир Ђурђевић, уз проф. др Зорана Кинђића из Београда. Књига „Искуство мере“ недавно је промисана у Римској дворани Библиотеке града Београда, пред стручним аудиторијумом, а њени приређивачи су о овој монографији говорили у по-
КЊИЖЕВНИ КЛУБ „21“ ОБЕЛЕЖИО СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ
Вече француске књижевности Потекла иницијатива да се на овај начин представе и друге књижевности
К
њижевни клуб „21“ у Смедеревској Паланци на леп начин обележио је овогодишњи Светски дан књиге. Домаћин овог књижевног сусрета, паланачка песникиња Данијела Васиљевић, бираним речима представила је гошћу, професорку француског језика Анђелу Пилер и друге учеснике у програму посвећеном француској књижевности. На самом почетку професорка Биљана Петровић, подсећајући од кад се у свету обележава Дан књиге, изразила је жаљење што
домаћа средства информисања нису посветила већу пажњу светском празнику литературе. Изнела је, такође, да су на сам Дан књиге
себним тематским емисијама Јавног сервиса Србије. Књига „Искуство мере“ недавно је доживела и своје друго издање, у тврдом повезу, а тираж ове публикације нашао се у такозваном обавезном откупу Министарства културе, тако
културни и јавни делатници Београда на један сат преузели улогу библиотекара, дружећи се и разговарајући са случајним пролазницима и намерницима. - Драго ми је да се у нашем граду, баш у овом простору (Позоришни клуб) нешто лепо дешава - рекла је професорка Биљана Петровић. Ми се за то лепо боримо младошћу, идејама, књигама и залагањем да ширимо културне и друге видике. У програму су учествовала и два ђака професорке Анђеле Пилер: Емилија Милошевић и Катарина Обрадовић, ученице четвртог разреда Основе школе „Роса Трифуновић“, које су певале на француском језику и испричале како практично уз игру уче тај светски језик. Њима су се придружиле и ученице Основне школе „Херој Радмила Шишковић“ Анђела
Златковић и Милена Васиљевић рецитујући француску поезију на изворном језику. Професорка Анђела Пилер је испричала како се заинтересовала за француски језик, истакавши да су је привукла слова која су била украшена лепим цртежима. За тај језик је рекла да је најгламурознији и да га одликују концизност и једноставност. Професорка Радмила Кованџић је истакла да је сваки језик леп на свој начин и у светским језицима треба препознавати лепоту. - Кад, рецимо, говоримо о немачком језику, не треба да се сећамо Хитлера и фашизма, већ великог песника Гетеа - казала је професорка Кованџић. - У нашем граду смо у прошлости имали незаборавне сусрете са књижевним ствараоцима из земље и света. Они су увек код нас увек имали бројну и пажљиву публику. Са обележавања Светског дана књиге у нашем граду потекла је идеја да се на овај начин представе, осим француске, и друге књижевности.
НОВА ПЕСМА И СПОТ ПЛАЊАНСКОГ БЕНДА „THE SOCKS“
Фузија чврстог рока и мелодичног панка За сада једини албум, „New wind“, објавили су у својој режији 2011. године
П 24
анк рок бенд из суседне Велике Плане, „The socks“, постоје и раде од лета 2007. године. Музика коју свирају представља фузију чврстог ги-
да ће примерак књиге доћи у све значајније библиотеке у Србији. Осим садржаја, стручна јавност је посебно похвалила и графичка решења, која потписује, такође наш суграђанин, Ненад Станојевић.
тарског рока, мелодичног панка и roots rege dub звука. Нису превише ограничени стиловима и жанровима, али неки оквири ипак посто-
Д. Јанојлић
је. Током претходних година одсвирали су небројено пуно концерата широм Србије и околних земаља, свирали на свим већим фестивалима и, како сами кажу, имали срећу да искуства и бину поделе са разним утицајним underground уметницима из разних крајева света. За сада једини албум, „New wind“, објавили су у својој режији 2011. године. Ових дана љубитеље њиховог звука обрадовао је нови спот за песму „Jah“.
ИЗЛОЖБА ДРУШТВА ЛИКОВНИХ СТВАРАЛАЦА „ВУКСАН“
Пресек једногодишњег рада Друштво негуjе успомену на сликара и ликовног педагога Драгољуба Вуксановића који је живео и стварао у Смедеревској Паланци
Д
руштво ликовних стваралаца „Вуксан“ приредило је традиционалну пролећну изложбу у Галерији модерне уметности у Смедеревској Паланци. Изложени су радови настали углавном у последњих годину дана. Ова изложба практично представља пресек онога што је настало од прошлог до овог пролећа.
У поставци су остварења Дарка Миловановића Баћка, Драгољуба Маринковића, Александре Батинић, Бранкице Џигеровић, Зорана Палића, Весне Станковић, Павла Павловића,Радмиле Глишић, Оливере Мирић, Мирјане Николић, Бранислава Радовановића Рафа, Драгана Димитријевића, Зорана Пантића, Радише Јанковића, Мир-
јане Радовановић, Снежане Палић, Елеоноре Радивојевић, Зорана Шекуларца, Биљане Миљковић и Зорана Станковића. Већина њих је у чланству овог Друштва ликовних стваралаца од
ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ДАНИЈЕЛЕ МАРКОВИЋ У МЕМОРИЈАЛНОЈ ГАЛЕРИЈИ „ДУШАН СТАРЧЕВИЋ“
Прво гостовање у Србији У
Меморијалној галерији „Душан Старчевић“ у Смедеревској Паланци приређена је изложба цртежа цетињске уметнице Данијеле Марковић. Ово је прво представљање њеног стваралаштва ликовној публици Србије. Изложени су цртежи мањих форма-
та, урађени у техници туш и перо у периоду од 2010. до ове године, а у склопу пројекта „Меморија душе“. Цртежи представљају једну целину као сећања на оно што је човеково биће било пре доласка на свет, како наводи ова уметница, али и као његова стална борба за
опстанком и хармонијом. -Ово је серија цртежа кроз коју разматрам дуализам о човеку: о свету космичког и хармоничног, на супрот оном ништавном и хаотичном - наглашава Данијела Марковић.- Она истовремено говори о борби између светлости и таме, бића
„Отац“ иде на међународну смотру Анђела Јоковић поседује неспоран таленат за филмску уметност нђела Јоковић, ученица другог разреда Паланачке гимназије, у кућним условима приказaла је глумцима, учесницима у реализацији запаженог пројекта, свој нови филм „Отац“, који је режирала и снимила у дворишту Деловођине зграде у центру Смедеревске Паланке. Ово остварење, које траје пет минута, потписала је и као монтажер, а зналачки је одaбрала и музику. Улоге је поверила углавном глумцима Градског позоришта мада су се неки први пут појавили на филмском платну. Тако је Зорану Цревару поверила улогу млађег, а Драгану Лазићу старијег оца. Барбара Цревар се нашла у роли
Кадар из филма „Отац“
млађе ћерке, док се Владимир Крстић у овом филму појављује као зет. Биле су ангажоване и две девојчице: Дуња Ђорђевић и Софија Јанковић.
Д. Ј.
и небића. Цртеж се кроз црно-бели свет јавља у постојању изнад овог света, некад и сад. Јер, светлост и тама су два вечна огледала, у једном човек види свој одраз, док тама разједињује, па је отуда човек и духовно и материјално настројен. Црно-бели цртеж, чини један снажан, јасан и контрастан свет у коме тражим себе и оно што сам некад била, што сам сада и што ћу надаље бити. Цртеже из пројекта „Меморија душе“ излагала је у Галерији „Велимир А.
НОВО ФИЛМСКО ОСТВАРЕЊЕ УЧЕНИЦЕ ПАЛАНАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
А
његовог оснивања. Друштво, иначе, негуjе успомену на сликара и ликовног педагога Драгољуба Вуксановића који је живео и стварао у Смедеревској Паланци.
„Отац“ талентоване Анђеле Јоковић наћи ће се у конкуренцији за једну од награда на Другом међународном такмичењу у Горњем Милановцу. Вредно је истаћи да се она филмом бави од „малих ногу“ и да је до сада имала прилично успеха на смотрама тог стваралаштва. Сама истиче да се филмом бави „од кад зна за себе“ и наглашава да су њени родитељи, који су јој сада велика подршка, у почетку мислили да је то „нешто пролазно.“ -Кад сам имала три године тата ми је донео једно киндер јаје – присећа се како је све почело Анђела Јоковић.- Кад сам га отворила угледала сам једну кутијицу и ра-
Лековић“ у Бару и „Суе Рудеру“ у Херцег Новом. Овај циклус чини скоро 350 радова. Њене самосталне изложбе биле су још у Подгорици, Тивту и Котору. Планира да се представи и ликовној публици Сарајева. Ова уметница рођена је на Цетињу. Дипломирала је на ФЛУ на Цетињу 2006. у класи професора Бранислава Секулића , а магистрирала 2011. године. Добитница је више награда као што су Годишња награда за цртеж, Новембарска награда Цетиња, Награда Атлас групе, Награда Универзитета за најбољег студента и др. Д. Ј.
зочарала се, готово да сам заплакала, јер сам очекивала некакву играчку. Али, кад сам отворила ту кутијицу видела сам да је то у ствари анимација, флип бук. Био је то мој први сусрет са анимацијом и сазнањем да се она ради - слика по слика. Кад је имала четири године добила је одговарајући програм тако да је могла да споји слике и оствари своју прву анимацију. Од тада је све више улазила у тајне ове уметности ослањајући се на помоћ родитеља: мајка је „задужена“ за идеје, а тата за финансијску подршку. Анђела ће следеће године покушати да изађе на пријемни испит за Факултет драмских уметности, одсек ТВ режије и филма. Резултати које је до сада постигла представљају додатно охрабрење за тај њен корак. Д. Ј.
25
УСПЕХ УЧЕНИКА ПАЛАНАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ НА „КЊИЖЕВНОЈ ОЛИМПИЈАДИ“
ВЕЛИКИ УСПЕХ УЧЕНИЦЕ ПАЛАНАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Александра прва на Републичком из историје У
ченица другог разреда Паланачке гимназије, Александра Панић, је освојила прво место на Републичком такмичењу из историје. Такмичење је одржано 10. маја у ХТПШ „Београд“. Други наш представник Срђан Поповић, такође ученик другог разреда, освојио је четврто место.
Освојили два трећа места Н
а овогодишњој, трећој, „Књижевној олимпијади“, која је одржана у Срем-
ским Карловцима, одличан резултат постигли су ученици Паланачке гимназије. Ученица другог разреда Александра Панић освојила је треће место, а на треће место се пласирала и ученица трећег разреда Анђела Тошић.
Пaлaнaчкe гимнaзиje 16.
Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић
Свака сличност... Ученица школе, у којој данас и предајем, постала сам септембра 1980. године, запловивши тако у врло усмерене струје и токове тадашњег средњошколског живота. Као и сви ружни пачићи овога света, и ми смо, помало завидни стајали по страни, гледајући у већ израсли и доказано леп лик старијег претходника гимназијалаца. Јер, шта би ми, јадни усмерењаци, друго... Срећом, а на нашу утеху, од тог септембра гимназијско двориште врвело је само од усмерењака; друг гимназијалац беше уклоњен из њега на неких десетак година, све до времена када сам ја ту већ била присутна само као професор, до времена када је двориште за мене већ изгубило ону драж прве младости и одрастања, добивши у међувремену друге димензије. У почетку мог запослења у Гимназији и даље сам се осећала гимназијски. Тако је мало времена прошло, а ја сам поново била ту, спремна да ђачки реагујем на гласове својих професора, сада колега. Чудан осећај. Већ сам схватила да моје образовање спада у крајње домете професуре једне плејаде људи који су у нашој Гимназији провели дуге, пре свега радом и ентузијазмом испуњене, године и њој оставили нешто више од себе. Ма како ми професионално опредељени били, па стога следили своје смерове, знање које 26
смо понели из ове школе било је равно, а у неким, углавном новим областима или читавим предметима, и премашивало знање које би стекао један гимназијалац пре нас. Слутила сам, а сада сам и сигурна, да су и професори учили, пре нас или са нама. Нису нас мазили и подилазили нам поклоњеним оценама. Било је и оних А, Б, Ц оцена из предмета који су сматрани вештинама. Било је и професионалне праксе, углавном прва од укупно две недеље зимског распуста. Било је и опремљених учионица и потребних учила и опреме за извођење праксе; или бисмо као старији ђаци одлазили да се учимо будућем позиву ван школе. Значи, радило се много и много се времена проводило у школи. Не мислим само да смо редовно похађали наставу – то се подразумевало. Појединачно бежање из школе није било усвојена и готова ствар, а колективно бисмо избегли час пред неки празник, крај године, или пре, више несташлука ради, ради доказивања себе и себи (дух колектива и другарство морало се тестирати), а не других и другима. Мислим да смо били спремнији на одговорност од данашњих ђака. Сећам се кад смо покренули читаву акцију, која би се модерним језиком могла звати: Не униформа и то јесте био велики посао убеђивања, организовања
састанака, доказивања, и одједном, нисмо сви више били једнако плави. А како би и могли, време је то и потврдило и можда би се ствари саме од себе одвијале, али би ми били ускраћени за тај осећај победе. Било је покушаја и самооправдавања часова. Не, никако не мислим појединачно, било је то на одељењским заједницама, формирана би била комисија која ће сама, или уз помоћ разредног, одрађивати тај напорни посао. И уопште, одељењске заједнице и други облици омладинске организације имале су већу улогу, боље речено, бар су имале неку улогу. Нешто се дешавало у школи и око ње. Макар популарни квизови четвртком увече (увек смо били у финалу), рад секција, дочек Нових година у школи, игранке на отвореном ... Екскурзије су биле права благодет. С јесени, таман кад бисмо на преласку из године у годину опет упадали у ново одељење (предусмеравања, усмеравања), ето прилике да упознамо нове другове, нарочито дођоше. (Та промена одељења, школа мени је лично највише сметала, ту смо највише били на губитку у односу на класичне гимназијалце). А онда, те екскурзије су трајале данима, обилазила се читава она земља, и тачно се знало где и како се у којој години иде. Додуше, у мом трећем разреду нисмо ишли нигде, због некаквих прописа да се већи део екскурзије мора зарадити (значи
одрадити младалачки), па је цела школа помагала, а ишли само матуранти. Већ следеће године, матуранти смо били ми, па нам онда ни прање старих и дотрајалих вагона у Гоши није тешко пало. Све за неколико дана у Дубровнику! Било је свакако и тешкоћа. На мом смеру, једна од компликованијих ствари која се учила, било је куцање на писаћој машини на слепо; па онда стенографија. Било је и доста понављања градива због разлике опште-усмерено, а и учили смо предмете и делове области које су се после доказано укинуле. Што би рекли, таква су била времена. Не кажем да нису била добра, и да нису била она неопходна карика у ланцу постојања и трајања наше Гимназије. И треба се осврнути на њих. Никога не бих посебно истицала и помињала, не што то не бих могла... Жалим што тих година нису штампани годишњи Извештаји школе, али сигурна сам да се чува доста писаних докумената из тог периода, остало је забележено у сећању. Када ме моји ђаци питају како је у школи било, у то моје време, ја увек кажем да није било лепо, не бих се ни враћала; морате ми веровати на реч, пре свега реч једног бившег гимназијалца, који често себе огледа у многим другим младим лицима у пролазу. Виолета Станковић, професор енглеског језика (2003)
Л
МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТ ПЕНЗИОНЕРА У ПАЛАНЦИ
Заједничко коло на Градском тргу Учествовала пензионерска Културно-уметничка друштва из седам градова
еп суботњи дан напунио је баште градских кафића скоро до последњег места. Главном улицом Смедеревске Паланке продефиловали су учесници Сусрета пензионерских културно-уметничких друштава из седам градова Србије и Македоније. Ориле су се песме и ширило коло у које се на Градском тргу ухватило скоро 150 извођача програма. Публика, углавном случајни пролазници, поздравили су представнике трећег доба из Врања, Лесковца, Зајечара, Врњачке Бање, Крагујевца, Младеновца и Куманова. Од Фонтане свирачи и фолклорци су се запутили у Градско позориште, где су се посетиоцима представили појединачним десетоминутним програмом. Домаћин ове лепе манифестације била је Општинска организација пензионера Смедеревске Паланке, прошлогодишњи свеукупни победник наступа на сличној приредби у Врању. Њени чланови и активисти побринули су се за смештај својих пријатеља и њихово добро расположење. После програма настављено је дружење на Паланачком кисељаку.
Кување без
шминке! Тања Цветковић, ауторка food блога Ekspreslonac.com
Мафини са еурокремом и чоколадом Састојци: • • • • • •
3 јаја 100 г шећера 100 г брашна 100 г јаке црне чоколаде 3 кашике еурокрема или нутеле 120 г путера
Д. Ј.
ПРИЈАТЕЉСТВО „АБРАШЕВИЋА“ И „ШАМОТА“ ИЗ АРАНЂЕЛОВЦА
Развило се коло – расплинула песма - Поносни смо на бројност, односно масовност ансамбала, али и на чињеницу да више од 20 година негујемо пријатељство са “Шамотом”- рекао је Марко Тројановић
У
сали Градског позоришта пред окриљем задовољних родитеља, али и наших суграђана, развило се коло и расплинула песма најмлађих чланова Друштва за неговање традиције “Шамот”
ансамбала, али и на чињеницу да више од 20 година негујемо пријатељство са “Шамотом”- рекао је Марко Тројановић, програмски уредник концерта. Културно уметничко
ведби два дечја ансамбла, млађе женске групе певача, а све у пратњи народног оркестра. Занимљиво је то што су “Абрашевићеви” играчки ансамбли извели чак пет кореографија различитих
из Аранђеловца и чланова Културно уметничког друштва “Абрашевић” из Смедеревске Паланке. - На сцени Позоришта наступило је тачно 123 извођача, испод 14 година старости. Поносни смо на бројност, односно масовност
друштво “Абрашевић” представило се на овом концерту са чак три дечја ансамбла народних игара, вокалном солисткињом Љиљаном Весић и Великим народним оркестром, док су гости приказали игре и песме из различитих крајева Србије у из-
аутора, што указује на изузетну могућност остварења кореографа у овом друштву и за велики спектар неисцрпних идеја. После успешног концерта, по речима домаћина, дружење малишана наставило се у просторијама “Абрашевића”.
На пари истопити путер, чоколаду и еурокрем, потребно је да се састојци сједине. Масу прохладити. Укључити рерну на 220 степени. Беланца и шећер умутити у чврст снег, додати жуманца. Сипати прохлађену масу од чоколаде, еурокрема
и путера, измешати. Додати брашно и неукљученим миксером умутити масу да нема грудвица. Од ове масе добије се 12 мафина. Сипати масу у калуп за мафине и пећи у загрејаној рерни 12 минута. Укуснији су кад одстоје.
27
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Концерт за кореографа Миле Барјактаревић обележава два јубилеја: 35 година рада у паланачком „Абрашевићу“ и пола века бављења фолклором
Богата каријера. Кореограф Миле Барјактаревић
К
ултурно-уметничко друштво „Абрашевић“ није могло на лепши начин да захвали кореографу Милету Барјактаревићу на свему ономе што је учинио и постигао у раду са фолклорном дружином. Њему у част приредило је концерт којим су истовремено обележена и два његова јубилеја: 35 година рада у најстаријем културно-уметничком друштву Смедеревске Паланке и пола века бављења фолклором. Барјактаревић је у „град вагона и киселе воде“ дошао 1964. године. У брзо се учланио у Одред извиђача „Гоша“ при коме је тада деловала и културно-уметничка група у којој су слободно време трошили Љубивоје Миљковић, Слободан Тодоровић, Милоје Милекић и др. Спремали су приредбе и гостовали по околним селима. -Ја сам тада по мало певушио, најпре у Водицама, родном месту моје мајке Лепосаве - износи Барјактаревић. - Чак сам и глумио, али сам мање играо. У Великој Плани у којој и данас живим, у време када сам био основац, као да је било забрањено облачити народну ношњу, што су из-
28
гледа неки моћни људи тог времена сматрали националистичким чином! Срећом, 1970. године, када сам се вратио из војске, у извиђачкој организацији још је радила група која је неговала културни аматеризам. Пробе је редовно одржавао Славко Митровић и тада је некако почело обнављање Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ уз свесрдну помоћ Завичајног клуба студената. Барјактаревић се присећа да је тада са школским другом Живомиром Митровићем почео да води фолклорну секцију. Она је радила при Савезу извиђача и звала се „Момир Гајић“, а учествовала је на Шестим сусретима Савеза извиђача Југославије на Петровој Гори и Сусретима извиђача у Дечанима 1977. године. Све се то дешавало у време кад је покренута иницијатива за обнову „Абрашевића“ и формирање Дома омладине у Великој Плани. Али како је тешко бити поп у свом селу, неколико играча и играчица је прешло у Културно - уметничко друштво „Гоша“ које је било у фази реоснивања. Наш саговорник се са задовољством присећа „златног времена“ аматеризма и гостовања у иностранству. Године 1979. била је веома успела турнеја у Немачкој. За наше раднике изведен је допадљив програм у Дрездену, Лајпцигу и Браденбургу. На програму је била и позоришна представа
„Шамар“ у режији Бранка Плеше у којој је главну улогу имао његов син Горан. Свирало се и певало, а за Дан младости у Источном Берлину КУД „Гоша“ је извео програм који је одушевио тамошњу публику. Барјактаревић прича и о томе како је упловио у „фоклорне воде“. На једном семинару за руководиоце фолклора, који се одржавао у Културно-уметничком друштву „Бранко Цветковић“ у Београду, где су предавачи били Драгомир Вуковић Кљаца, Вера Ристић и Деса Ђорђевић, упознао је једну старију госпођу, која је уочила колико се он интересује за фолклор и да стално нешто записује. Он је тада помагао, односно показивао како се игра једна од тежих игара која се зове „Косо моја“. Како га је запазила као доброг играча, упитала га да ли би био вољан да похађа Југословенску школу фолклора у Загребу. Позив је прихватио и касније сазнао да је то била професорка Бранка Котуровић, шеф Катедре за игре на београдском Факултету физичке културе. Наредних десетак година је редовно одлазио на летње семинаре на Крк, али и на острво Бадија близу Корчуле. Очекивао је да ће доћи до споразума југословенских република да ови семинари прерасту у Југословенску академију фолклора, што се и десило. -Добили смо индексе, слушали предавања, одр-
жавали вежбе и полагали испите - прича Барјактаревић. - Ја сам чак добио и тему за дипломски испит. Гласила је: Игре и обичаји православних Рома. Имали смо предмете, као што су историја игре, културне карактеристике игре, плесно писмо, дечје игре, плесне играчке зоне Југославије… А зоне су Алпска, Панонска, Јадранска, Динарска, Моравска и Вардарска. Руководилац Академије био је покојни Иван Иванчан, а њен организатор Културно-просветни сабор Хрватске. Све су републике дале своје предаваче и то за сваку зону, затим етномузикологе, етнокореографе, етнологе за костим, демонстраторе игара и њихове помоћнике. Све је било лепо замишљено, радовали смо се сусретима, записивали смо, просто су нас били „инфицирали“ истраживањем фолклора на терену, а онда је почео рат… Србија је добила своју Школу фолклора на Педагошком факултету у Кикинди на којој је, рецимо, дипломирао наш Марко Трајановић, који сада ради и специјалистички испит. Барјактаревић је од 1980. године у „Абрашевићу“ који је и његово матично Културно-уметничко друштво у коме је урадио многе кореографије: Македонију, Западну Србију, Шумадију и Поморавље, игре из Тимочке Крајине, Банат, седељке на Космају, игре са Рудника, Јасеничко прело, обичаје
везане за одлазак у војску и рат, игре из Горењске Словеније… Осим њих, увежбане су, али још нису доведене до краја игре из Подравине, Срема, ромске и још неке друге. Кореографским послом бавио се у културно-уметничким друштвима у Великој Плани, где је урадио Плањанску свадбу, која се састоји од више кореографија и регистроване су у Министарству културе, које је за то издвојило и значајна средства, затим Варошке игре и европску игру „Мазурка“. У Смедеревској Паланци, за потребе омладинске организације, радио је Бранково коло с великим бројем парова из свих културно-уметничких друштава општине и сплет игара Југославија. Био је ангажовани и у Културно-уметничким друштвима „Филип Вишњић“ у Рачи Крагујевачкој, „Раде Марковић“ у Сараорцима, „Вуја Поповић“ у Азањи, „Милоје Поповић Ђак“ у Кусатку, „Рудник“ у истоименој вароши… За досадашњи рад стигла су и вредна признања: Златна значка КПЗ Србије, Октобарска награда Смедеревске Паланке, Мајска награда омладине, Октобарска награда Месне заједнице „Стари одбор“, Златни и Сребрни јаворов лист Савеза извиђача Србије, Златна значка Црвеног крста Србије. Носилац је и црквеног чина ипођакона. Д. Јанојлић
година са вама!
ЗАБАВА
С
олидарно подржавам све који штрајкују глађу. Молим да ми бар неки од њих јави када ће и где почети да једу!
С
амо у Србији директор профитира, кад му фирма банкротира!
Д
ок сам био запослен, нисам радио. Сада радим, а нисам запослен.
Д
а би напунила свој буџет, држава ће испразнити породичне буџете грађана!
Ово је веома важно – искористити време за доколицу. Темпо је од кључног значаја. Уколико се током дугих периода потпуно не зауставиш и престанеш са било каквим послом све ћеш изгубити… Радити ништа је веома, веома важно. А колико људи то у модерном друштву ради? Веома мало. Зато су сви потпуно луди, фрустрирани, бесни и пуни мржње.
Туђа мајка Полицајцу умрла мајка. Скупиле се комшије, звони телефон и полицајац се јавља. Када је спустио слушалицу, каже им: - Хоће несрећа на несрећу. Ево, рођени брат ми јавља да је и њему умрла мајка! Дивљаци Ухватили дивљаци људождери Србина у џунгли и
убацили га у лонац да га скувају. Пре тога питају га има ли последњу жељу. - Немам ја никаквих жеља, само ме нешто занима - рече он. - Шта? - Имате ли Ви овде Владу СНС-а и СПС-а? - Немамо. Имате ли ДС и борбу за место председника странке? - Немамо. - Па од чега сте онда подивљали? Дрва Долази Перица из школе и затиче комшију како цепа дрва. Зачуђено пита мајку: - Мама, зашто комшија цепа дрва код нас? То је требало да уради тата. - Е, сине, да сам ја чекала тату не би ни тебе било!
Мат Кад, некако с пролећа, продужени дан разрогачи видело, тешко је пробудити се у маху. Зајутрено паперјаста освеженост силејџијски се увлачи кроз размакнуте ролетне. Хтела би, е, кавгу. Донекле разбуђен лешкарим, на плећима, са рукама испод главе, зурећи у белило таванице. Размишљам крмељиво-црно о древној игри фигурама и увек ме сврби иста прича. Премештам је по ко зна који пут. Из ногавице у ногавицу. Хоће, то, кад се навади. Нарочито у окруњеним годинама. Казаљке живахно куцкају нову сатницу. На језику староперсијанаца реч ,,Shas“, преведено на нашки, значи Краљ. Из те основе би ваљало поставити потку о настанку древног назива за велеумну игру на шездесетчетири поља. Гледано, уф, јел еј, политикантски, са видиковца Министарства пољопривреде, колики би то, братац, ливадски посед био. Ихааа! Легенда приповеда како је набуситом персијском Краљу живот, у једном бенавом трену, постао несносно слинаво досадан. До самоубиства из заседе. Чак! Следује запиталица. Како, ене, то може да се догоди једном, бре, Краљу? Наједен је, напијен, наратован, напаметован, наљубљен и, још, прељубљен... У мучаљивом неиздржу је обећао неограничену награду поданику
који га поврати у живот, а тај пријан би требало посве да измисли штогод што би заинтересовало његово јадовано ништавило и краљевску досаду. И-шта? Вест се разазнела широм свег краљевства. На све четири сгране. И седам странпутица. Одговор ниоткуда. Ни да запахне залетелим словесом. Одједном, као моћни послатак, у недоба се појавио религиозни Заратхустра са шаховском таблом, може бити, испод мишке. (Примедба аутора). Додуше, била је нешто друкчија од данашње. Због, е, раздаљине годова нисам сасвим сигуран да је, баш, мишицом придржавао. И, гле, кренуо је, по ђачки, да учи Краља правилима нове игре. Не лези враже, височанство се, ехм, прво размрдало, па разбудило, на једну, па на другу жмиравост, те тако поскочи на ноге лагане. Да га не препознаш. И дворјани се дали у живахност. До болне шатро радости.
Свако вуче на своју страну, а репа још није никла! По оријенту, шаховска плоча са наизменично бело-црним квадратима наговештавала је вечиту битку духа и материје. Даље, беле и црне фигуре се супростављају у жестини коју играчи воде. Црни Краљ је у одори зле наопакости, а бели је његова антитеза и он је оличење бића. Дакле, у борби за опамећивање, надмећу се биће и звер у нама. Необећавајући свраб. Љута битка између добрих и злих људскости је вечити сукоб, и дан данас, кад имамо и оно што немамо, хтели ми то да признамо нашем намћорастом егу, или не. Обрни-осврни истота траје. Данас нам је жаомица што више нисмо престоница памети на шездесетчетири црно-бела поља, а били смо. Еееј, шта би нам усфалило? Ништа! Сасвим случајно, 1945.
године, родио се, у Белом граду, намерно, најпаметнији Паланчанин. Од седме године је почео да игра шах. Све до занебесане сеобе. Сад, пази овамо, остаје присет. За покој души. Клуб мислећих ритера из наше вароши, у зениту, је био шест пута вицешампион, охој, Југославије. Штета је што нам се није, ко бајаги омакло, бар једаред, да будемо шампиони, али, боже мој, памте се и ови резултати. У строју све ведете, од Милунке и Алисе до Дулета, Шоће, Драгутина Шаховића и Ивана Немета. Велемајстор, наш Слободан Мартиновић је, још, за живота ушао у историју, јер је, можете мислити, одбио Карпову понуђен реми. Онда, на једном великом турниру око њега се окупиле, сред паузе, лепезно шарене, одевене у згодност, младе шахисткиње из белог света. Трепућу гледајући у њега као у српског Зевса, он, онако згодно шармерски, а умео је, јер је то била традиција његове породице, чаврља врц ситно са Бразилком, Шпањолком, их, Рускињом, их, их, Мађарицом... Женствене опчињености се не даду објаснити. Посматрала све то, из ћошка омраченог ресторана, времешна, већ, велемајстор Милунка Лазаревић, па ће запрепашћено да приупита председника клуба: - Шефе, како, бре, овај Шоле комуницира са овим женскицама, а не зна језике? - Е, Милунка, у његовим годинама, што каже, овај, уопште није потребно знање језика. - Како, то, мислиш, шефе, није потребно? - Па, хе, хе, тако, мислим... - Хајде, дорекни се, баш ме занима. - Знаш, мало ми је непријатно. - Слободно, шефе, нећу ја никоме да причам. Знам да чувам тајну. То му дође као шаховско затварање. - Он, видиш, не мора да зна језике, јер, овај, што каже, има доброг тумача. Био је то најбржи мат у шаховској историји.
ПAЛAНAЧКA ТЕЛЕВИЗИЈА www.blog.palanacke.com
29
ОГЛАС
ОПШТИНА СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА Јавна установа Центар за развој спорта и аматеризма у спорту Број:23/2015 Датум: 13.05.2015.године Смедеревска Паланка На основ чл. 22 Закона о јавној својини („Сл.гласник РС, бр. 72/2011, 88/2013 и 105/2014) и чл.6. Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давање у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљање писмених понуда („Сл.гласник РС, бр. 24/2012) а у вези Закључка Општинског већа бр. 66-4/201502/1 од 08.априла. 2015 године, Комисија формирана решењем број 22 од 13.05.2015 године расписује:
ЈАВНИ
ОГЛАС
За давање у закуп пословног простора у јавној својини Општине Смедеревска Паланка, корисника Центра за развој спорта и аматеризма у спорту, прикупљањем писмених понуда 1. Предмет јавног огласа је Градски олимпијски базен „Милан Елезовић“ ( у виђеном стању) који се налази на парцелама 6488 површине 1ха 10а85м и 6474 површине 10а34м2 уписане у лн.бр 3391 Ко Смедеревска Паланка 1. • Велики базен димензије 50x25x2 • Мали базен димензије13x9x0,8m • Трибине димензије 40x3,5m • Половни простор - ресторан са канцеларијом око 120 квадрата • Две свлачионице са тоалетом • Филтер станица са комплетном опремом за филтрацију воде и алатница • Свлачионица за особље са тоалетом • Помоћна просторија - око 8квм Предмет јавног огласа је и уступање права коришћења термоминералне воде – до 50% капацитета са изворишта који се налази на катастарској парцели број 6491/8 Ко Смедеревска Паланка 1 ,припалог Општини Смедеревска Паланка по уговору између Општине Смедеревска Паланка и Соко Штарка, број уговора 463-32/2015-01 закљученог дана 06.05.2015 године, који капацитет термоминералне воде је Општина Смедеревска Паланка уступила, као оснивач, Установи Центар за развој спорта и аматеризма у спорту Закључком Општинског већа број 66-5/2015-02/1 од 11.маја.2015. године. Закупац се обавезује да ће уступљене капацитете термоминералне воде користити искључиво у складу са водним дозволама и да се обавезује да преузме све уговором предвиђене обавезе Општине Смедеревска Паланка у погледу експлоатације, те финансирања пројектовања,ревитализације и одржавања Изворишта, као и других трошкова по уговору број 463-32/2015-01 који је саставни део конкурсне документације. Пописна листа алата, опреме, резервних делова и базенске технике Градског олимпијског базена, Уговор број 463-32/2015-01 дати су у прилогу. 2. Предмет закупа из члана 1. овог огласа се даје у закуп под следећим условима: • Понуђена цена на годишњем нивоу je најмање 2.000 евра,
30
• трајање закупа на временски период од 50 година,
• запошљавање минимум (5) пет радника Центра за развој спорта и аматеризма у спорту (рад на неодређено време, са коефицијентом и ценом рада као у Центру, и радом у објекту који је предмет овог огласа у Смед. Паланци) • и полагање банкарске гаранције или менице са меничним овлашћењем на износ закупнине за 5 година, а на временски период трајања закупа.
Закуп предметне непокретности подразумева обавезу темељне санације, адаптације и реконструкције објекта у циљу подизања квалитета услуге на купалишу од минимум 50.000 евра у будућих годину дана, све о трошку закупца без могућности умањења годишње уговорене закупнине на основу вредности улагања. Понуђач уз понуду мора да достави Изјаву да прихвата све услове из јавног огласа. 3. Почетни износ укупне годишње закупнине је 2.000 евра и биће изражена у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан извршене уплате. Закупнина се коригује за раст инфлације у еврозони, на основу података које објављује Еуростат. Корекција се врши у односу на базни месец, а базни месец представља онај месец у коме је закључен Уговор о закупу.
Најповољнији понуђач је у обавези да у року од 15 дана од дана закључења уговора о закупу достави доказ о уплати закупнине унапред за период од почетних 10(десет) година закупа, у утврђеном износу, умањеном за износ уплаћеног депозита, које ће доставити надлежној служби Закуподавца.
4. Сва заинтересована правна лица која су регистрована за делатност хотела и смештај у Агенцији за привредне регистре имају право учешћа у поступку прикупљања писмених понуда путем овлашћеног заступника . Објекат из овог огласа даје се у закуп искључиво за потребе бањско-рекреативног туризма и не може се користити у друге сврхе.
5. Посебни услови које понуђач мора да испуни су: -
Понуђач испуњава довољан финансијски капацитет ако је у претходне три обрачунске године остварио укупан приход у кумулативном износу од најмање 200 милиона динара (без ПДВ) и о томе достави Биланс успеха за 2012, 2013. и 2014. годину, или Извештај о бонитету за Јавне набавке БОН -ЈН издат од стране Агенције за привредне регистре РС;
-
Неопходни технички капацитет - ( поседовање минимум једног или више објеката бањскорекреативног туризма капацитета са минимум 100 лежајева на територији Републике Србије) и о томе достави Изјаву о поседовању минимум једног оваквог објекта на територији Републике Србије
6. Обавеза подносиоца понуде је да на жиро рачун Установе Центар за развој спорта и аматеризма у спорту број 840-852668-14 позив на број 05/2015 уплати депозит у износу од 70% вредности почетне цене утврђене за конкретни објекат, који је предмет овог јавног огласа.
7. Свим понуђачима, осим најповољнијем, уплаћени депозит ће се вратити у року од 8 дана од дана доношења одлуке о давању у закуп објекта најповољнијем понуђачу. Најповољнијем понуђачу депозит ће бити урачунат у закупнину. У случају да најповољнији понуђач одустане од своје понуде депозит се не враћа.
8. Понуда коју заинтересовано лице достави треба да садржи: -
назив, односно фирму и седиште правног лица, односно доказ о уписаној делатности у регистар Агенције за привредне регистре,
-
доказ о измиреној пореској обавези или доказ да није порески обвезник,
-
овлашћење за лице које заступа подносиоца понуде,
-
доказ о уплати депозита,
-
износ закупнине који се нуди.
12. Пословни простор се даје у закуп у виђеном стању, најповољнијем понуђачу, тј. лицу које најповољније испуни услове јавног огласа и закупац се не може позивати на његове физичке недостатке. Обилазак објекта који је предмет овог огласа, који се даје у закуп, може се извршити сваког радног дана од 8h до 15h.
13. Понуда се доставља Комисији за спровођење поступка давања у закуп предмета јавног огласа у затвореној коверти са назнаком „Понуде за закуп Градског олимпијског базена „Милан Елезовић“ „ на адресу Центар за развој спорта и аматеризма у спорту, улица Вука Караџића бр. 25.
14. Уговор о давању у закуп Градског олимпијског базена „ Милан Елезовић“ закључује се у року од 8 дана од дана правноснажности решења давања у закуп .
15. Неблаговремена или неуредна понуда се одбацује. Поступак ће се одржати уколико буде благовремено достављена најмање једна понуда.
16. Јавни оглас ће бити објављен на огласној табли Установе Центра за развој спорта, званичној интернет страници Општине Смедеревска Паланка и у локалним средствима јавног информисања.
17. Закупац је обавезан да за цео уговорени период закупа за објекат Градски олимпијски базен „ Милан Елезовић“ плаћа све трошкове редовног коришћења закупљеног простора, тј. да плаћа утрошену електричну енергију, воду, смеће као и све друге накнаде.
18. Током трајања закупа закупац може без сагласности закуподавца вршити све радове на редовном одржавању објекта, а у случају вршења инвестиционих радова, преправки и реконструкције закупљеног простора ове радове ће моћи да изведе уз сагласност закуподавца, а у границама дозволе за реконструкцију, издате од стране надлежних служби Општине Смедеревска Паланка.
9. Рок за подношење понуде по јавном огласу је 10 дана и траје од 14.05.2015 год. до 25.05.2015. у 12 часова.
19. По истеку закупа, закупац је дужан да објекат врати закуподавцу Општини Смедеревска Планка у исправном и употребљивом стању.
10. Отварање понуде обавиће се дана 25.05.2015. године са почетком у12.30 часова.
20. Све ближе информације и конкурсна документација могу се добити у просторијама Центра за развој спорта и аматеризма у спорту, улица Вука Караџића бр. 25, уз приложени доказ о уплати депозита. Контакт особа је Возић Мирољуб, тел. 026/317-790.
11. Избор најповољнијег закупца и закључивање уговора извршиће се применом критеријума висине понуђене годишње закупнине. Уколико две или више понуде имају исту износ понуђене закупнине, као најповољнија биће изабрана понуда оног понуђача који је понудио преузимање већег броја радника.
Комисија
31
СПОРТ
ИВАНА ЂУРИЋ НА ПУТУ ДО АТЛЕТСКИХ ЗВЕЗДА
Оборила рекорд стар 11 година - Потукла сам рекорд Централне Србије за млађе јуниорке и старије пионирке, копље сам бацила 43,04 метра, а претходни рекорд био је 35,53 - каже наша саговорница
од 500 грама. Паланачке: А рекорд који си остварила. На ком је то било такмичењу? Ивана Ђурић: Потукла сам рекорд Централне Србије за млађе јуниорке и старије пионирке, копље сам бацила 43,04 метра, а
дисциплине? Ивана Ђурић: На једном такмичењу сам одлучила да бацам вортекс. После тога свидело ми се и копље. Учинило ми се да је то мање напорно него трчање. Мање је напорно бацати копље него трчати 1.000 и више метара. Паланачке: Па ипак, остваривати такве резултате, сигурно подразумева напорно тренирање... Ивана Ђурић: Да. Трениг траје мало дуже, да би се ускладила техника. Тренинзи су дужи, али су по мом мишљењу мање напорни него када је реч о трчању. Паланачке: Завршаваш седми разред. Ускоро долази време за средњу школу. Шта ћеш да упишеш? Спортску гимназију?
Можда останем и даље у „Јасеници“. Паланачке: Твој тренер је тајкође познати паланачки атлетичар. Ивана Ђурић: Да, то је Ненад Милинковић. Паланачке: Прича се да је он строг тренер. Ивана Ђурић: Није. У почетку је можда мало строг, а после је скроз опуштен. Одличан тренер. Паланачке: Колико тренираш? Ивана Ђурић: Свакога дана осим недеље. По два сата. Тренирамо на стадиону и у теретани. Зими смо углавном у теретани или у сали, а лети више на стадиону. У теретанама вежбамо на клупицама, затим радимо чучњеве, скокове, склекове, трбушњаке. Све по мало.
Ако бацам за старије селекције, онда ме на почетку нико не види. Али ме зато примете када остварим резултат. Тада се зна ко сам, и ко ми је тренер. Када бациш добар хитац онда се зна и и ко си и одакле си. Паланачке: Сада бацаш копље тешко 500 грама. Постоји само једно теже? Ивана Ђурић: Да, копље од 600 грама. То је у сениорској категорији. Али ја имам још четири године да будем јуниор. Па после, видећемо... Паланачке: Већ си оборила неке рекорде, бацајући копље од 500 грама. Шта даље планираш да урадиш? Ивана Ђурић: Сада бих да пробам вишебој. Пет дисциплина, које иду јед-
претходни рекорд био је 35,53. Паланачке: И колико дуго тај рекорд није био оборен? Ивана Ђурић: Једанаест година. Паланачке: До пре неку годину си освајала медаље у трчању. Како то да си прешла на друге атлетске
Ивана Ђурић: Планирали смо Спортску гимназију или Војну гимназију. А после на ДИФ, за оперативног тренера. Паланачке: Чули смо да те траже и неки клубови... Ивана Ђурић: Било је позива од „Црвене Звезде“, а било је позива и из Сремске Митровице. Видећемо.
Паланачке: Колико се конкуренткиња обично појави на такмичењу? Ивана Ђурић: Од 20 до 50, и некада је то јака конкуренција. Паланачке: Да ли те већ препознају као некога ко је опасан конкурент, и ко ће сигурно узети медаљу? Ивана Ђурић: Зависи,
на за другом. Скаче се у даљ, кугла, скок у вис, трчи се шест стотина метара и трчи се стотка. И у свакој од ових дисциплина постоји одређена време или резултат за медаљу. Паланачке: Јеси ли већ бацала куглу? Ивана Ђурић: Па имам само једно прво место у
Ивана Ђурић
П
ре неколико година читали смо о Ивани Ђурић, после њених успеха на тркама и кросевима. Тада је изгледало да ће ова девојчица своју спортску каријеру градити у овој атлетској дисциплини. Међутим, Ивана је убрзо почела да баца вотекс и копље, постижући веће успехе него на тркачкој стази. Пре неколико недеља оборила је рекорд у бацању копља, који 11 година није био оборен. Са Иваном Ђурић, чланицом Атлетског клуба „Јасеница“, разговарали смо у недељу, јер је то једини дан када она не иде на напорене тренинге, и има времена да буде само девојчица. Паланачке: Хајде да најпре набројимо које си све медаље у последњих месец и по дана освојила. Ивана Ђурић: На Зимском државном превенству освојила сам сребро, а следеће недеље, на другом државном првенству – златну медаљу. Тада сам бацала копље, 500 грама, за јуниорке. Јуче сам освојила сребрну медаљу за јуниорке, на Трофеју Београда. Такође сам бацала копље
www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com 32
Централној Србији, у бацању кугле од три килограма. Паланачке: Само толико... Ивана Ђурић: Само... Паланачке: Како ускладиш све то. Школу, два сата тренинга. Имаш ли времена за још нешто? Ивана Ђурић: Мало ми је тешко да све то ускладим. После школе морам право на тренинг. Нема друштва. После тенинга, право кући. Спавање, одмарање. Па сутра ујутру учење, за школу. Паланачке: Постоји, претпостављам, и посебан режим исхране? Ивана Ђурић: Да, то саставља тренер, и тога морамо да се држимо. Паланачке: Које је следеће такмичење на које одлазиш? Ивана Ђурић: Идем на један важан спортски митинг у Београду, а потом је вишебој у Новом Саду. Прво је такмичење републичког ранга, а друго је припрема за Државо првенство у вишебоју. Паланачке: Чули смо да се за тебе интересују многи медији. Ивана Ђурић: На такмичењу, када освојите медаљу, сви питају одакле сте, и хоће да направе разговор. Одмах ту има много новинара. Највише изјава медијима дала сам у Сремској Митровици, јер тамо увек освајам златне медаље. Тамо ми је најдражи стадион. А потом у Београду... Паланачке: Какви су услови за тренинг код нас, на стадиону. Ивана Ђурић: Сада се тренер труди да обезбеди мало тартана. Наш је стадион много страдао у поплави. На свим такмичењима стаза и залетиште су од тартана. Ми сада имамо залетиште на трави. Па ако се оклизнеш, оклизнуо си се, ако паднеш, нема везе, идеш даље. Иако има много разлога да буде поносна, Ивана је скромно и добро дете. Позната је по томе што помаже старијим суседима. Када не учи или не тренира, недељом, по цео дан је са друштвом, а њени другови кажу да је стално у покрету - на путу до атлетских звезда. В. Ђ.
ПИОНИРИ ГФК „ЈАСЕНИЦА“ ПРВАЦИ СВОЈЕ ЛИГЕ
Очекује их бараж
П
ионири ГФК „Јасенице 1911“ обезбедили су два кола пре краја првенства прво место у Пионирској лиги ФСР Западне Србије група „Дунав“, и то убедљиво победивши, резултатом 8:1, екипу „Пинкума“ из Великог Градишта. Пред екипом младог тренера Павковића сада су утакмице баража за пласман у пионирску фудбалску елиту.
ТАКМИЧАРИ АК „ЈАСЕНИЦА“ НА „ТРОФЕЈУ БЕОГРАДА“
Бацачи копља донели два сребра
Н
а атлетском такмичењу „Трофеј Београда“, у категорији млађих јуниора и јуниорки, такмичари АК „Јасеница“ из Смедеревске Паланке постигли су запажене резултате. У бацању копља тежине 500 грама Ивана Ђурић је хицем од 37,37 метара освојила друго место, а у бацању копља од 700 грама Павле Јанковић је, такође, освојио сребрну медаљу постигавши даљину 52,32 метра, док је у истој категорији Димитрије Милосављевић освојио пето место.
САРАДЊА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА МЛАДЕ И ШАХ КЛУБА „ЈАСЕНИЦА“
Симултанка велемајстора Рајковића
У
организацији Канцеларије за младе и Шах клуба „Јасеница“, у холу зграде Културног центра, одржана је шаховска симултанка за основце и средњошколце.
Млади учесници ове симултанке имали су прилику да играју са познатим шаховским велемајстором Душаном Рајковићем. У занимљивим шаховским партијама велемајстор је играо на око тридесет табли и …, резултат је, наравно, био у другом плану.
РЕКОНСТРУКЦИЈА АТЛЕТСКЕ СТАЗЕ НА ГРАДСКОМ СТАДИОНУ
Донација „Европске атлетске федерације“ Према речима Србољуба Симоновића, директора Центра за развој спорта и аматеризма у спорту и Ненада Војчевског спортског тренера, реконструкција стазе биће завршена до краја маја
П
оводом донирања шљаке за реконструкцију атлетске стазе, Градски стадион у Паланци обишли су Слободан Бранковић, генерални секретар Атлетског савеза Србије и Богдан Кнежевић, из Министарства за омладину и спорт у Влади Републике Србије.
Шљаку за атлетску стазу обезбедио је Атлетски савез Србије из средстава „Европске атлетске федерације“, а према речима Србољуба Симоновића, директора Центра за развој спорта и аматеризма у спорту и Ненада Војчевског спортског тренера, реконструкција стазе биће завршена до краја маја. Паланачки Aтлетски клуб „Јасеница“ очекује и донацију тартан трака, после које ће бити изграђено залетиште за скок у даљ и бацање копља, а очекује се и набавка одскочних дасака за скок у даљ и троскок. 33
СПОРТ Освојили и два злата и четири бронзе из Новог Бечеја
НОВИ УСПЕХ ОРИЈЕНТИРКЕ МАРИЈЕ ЋОСИЋ
Победа на „Меморијалу чика Душко Јовановић“ Н
а Бањици и на теренима Беле Реке код Деспотовца одржано је тродневно међународно такмичење у оријентирингу „Метрополе Југоисточне Европе“ и „Меморијал чика Душко Јовановић“. Наша такмичарка Марија Ћосић наставила је са успесима, па је и овога пута освојила прво место у елитној конкуренцији на „Меморијалу чика Душко Јовановић“, постигавши одличан резултат. Организатор овог такмичења био је Планинарски клуб „Победа“.
У Новом Бечеју одржано је Државно првенство у каратеу за полетарце, пионире и наде. И на овом такмичењу каратисти
КАРАТИСТИ „ГОШЕ“ НАСТАВЉАЈУ СА УСПЕСИМА
КАМЕРОМ И ПЕРОМ
Освојили осам медаља у Чачку
Чубурци у акцији
- У конкуренцији 650 такмичара из шест држава освојили две златне, једну сребрну и пет бронзаних
Чубурска чесма ће постати омиљено састајалиште мештана овог приградског насеља, посебно младих
К
М
ештани Чубуре, насеља на периферији Смедеревске Паланке, заузели су се да уреде стару Чубурску чесму и њену ближу околину. Оно што посебно импресионира је да су радове изводили махом млади људи. На њихову акцију скренуо нам је пажњу паланачки ауто-механичар - бошиста Ненад Бисенић, који у непосредној близини овог извора има радњу. На „лицу места“ сазнали смо да је свака кућа Чубуре издвојила извесну своту новца да би се овај посао успешно привео крају.
аратисти „Гоше“ су остварили одличан резултат на Међународном турниру „Златни појас Чачка“, и у конкуренцији 650 такмичара из шест држава освојили осам медаља: две златне, једну
„Гоше“ постигли су одличан резултат освојивши шест медаља, две златне и четири бронзане. Најсјајније одличје освојили су Ана Нијемчевић и Матеја Стошић, а бронзу су у Смедеревску Паланку донели Ана Нијемчевић, Филип Антонијевић, Урош Хркман и Драган Ђорђевић.
сребрну и пет бронзаних. Златне медаље освојили су Ана Нијемчевић, Лена Бисенић и Бојана Павићевић у катама екипно и Ана Нијемчевић у катама појединачно у апсолутном нивоу, а Ана Нијемчевић је освојила и сребрну медаљу у катама појединачно у „Ц класи“. Бронзане медаље освојили су Урош Дончић, Стефан Селенић и Стефан Глишић у катама екипно, Урош Дончић у катама појединачно, Лена Бисенић у катама појединачно, Александар Миловановић у катама појединачно и Милица Радошевић у борбама појединачно.
Дневнo On Line издање „Паланачких новина“ „Паланачка хроника“ на адреси www.blog.palanacke.com СЕЋАЊA 20. 5. 2015. навршава се годину дана од када није са нама наша
Цeнa oбjaвљивaњa сећања и читуљa у
„Пaлaнaчким“:
Помоћ је пружила и Општина, која је обезбедила значајан део грађевинског материјала и ангажовала механизацију „Нискоградње“ за нивелацију и уређење терена. На простору око чесме, како је предвиђено, уредиће се и прикладан спортски кутак. Чубурска чесма ће тако постати омиљено састајалиште мештана овог приградског насеља, посебно младих. 34
ВЕРОСЛАВА ВЕРА ЈЕЛИЋ (1935-2014) Сећамо је се са љубављу и поштовањем. Тугују: супруг Живорад, син Никола, снаха Весна и унуци Иван и Дејан
• 1/12 стрaнe 1.000 динaрa, • 1/9 стрaнe 1.500 динaрa, • 1/4 стрaнe 3.000 динaрa, • 1/2 стрaнe 6.000 динaрa, • 1/1 стрaнe 11.000 динaрa.