Aleksandar Milinkovic - Tesla, carobnjak i genije

Samostalna izdavačka agencija „Zlaja"

Aleksandar Milinković

TESLA - ČAROBNJAK I GENIJE

BEOGRAD 2005. GODINE

Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija Držao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina Verovaoje da ništa ne znamo o prirodi elektriciteta Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi duše. Stvorio je najmoćnija oružja i predviđao da će ih umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi postojala bez Teslinih patenata, kao što ni svet neće imati budućnost ako ne ovlada „Teslinim energijama".

Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je umro!

Izdavač: Samostalna izdavačka agencija „Zlaja"

Za izdavača: Zlatomir Krstić Autor: Aleksandar Milinković Urednik Aleksandra Bucalovic Likovna i tehnička priprema: Savo Katalina Štampa: KONA - Sopot Plasman: 011/684 - 4 1 0 063/26 20 30 Ti raž: 500 © Autorska prava: Aleksandar Milinković. Prava korišćenja autorskog dela autora, 2005: Izdavačka agencija „Zlaja". Nijedan deo ili celina ove knjige ne može se koristiti bez pismene saglasnosti Autora i Izdavača. Biblioteka „Tajne", © copvright, 2005. A. Milinković

SADRŽAJ ŽIVOT RAD - GENIJE 1 ČAROBNJAK MOĆ KONTROLE UMA VREMENSKI TUNEL NEVIDLJIVI BROD NEMA PILOTA U AVIONU GOSPODAR MUNJA 1 GROMOVA TESLA 1 MARSOVCI OKEANI ENERGIJE DUŠA JE ELEKTRIČNA POJAVA ŽIVOT JE ELEKTRIČNI TOK TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU FILADELFIJSKI EKSPERIMENT SMRT BESMRTNIKA 1 KADA SE TO DOGODILO NA VEST 0 TESLINOJ SMRTI „NIJE VAŽNO, ALI PREPISUJTE" EDISON UBIJAO TESLINOM STRUJOM TESLIN RAZVOJ AMERIČKE ARMIJE SVETLOSTJE BRZA OD AJNSTAJNA „SMEHOTRES" I „ANTENA" ZA NAFTU TESLINI POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA TESLINE VIZIJE TESLA KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA BOG ILI ENERGIJA DUHA PRIKRADANJE NLO-A TESLA LECI STRUJOM PURPURNA PLOČA TESLA MEĐU SRBIMA ČUVAR KOSMIČKOG PEČATA DEDIN PARADOKS TESLINI „MALI" PROJEKTI TESLA U UMETNOSTI POGLED U NAŠE DOBA TAKO JE GOVORIO...

11 12 20 23 24 25 26 30 31 31 33 34 37 49 53 59 66 70 71 73 76 78 78 81 89 91 93 97 101 103 1 14 115 121 130 141

Važniji datumi iz života i rada Najvažniji dan

150 151

ZAŠTO JE TESLA ZABORAVLJEN? Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko je i bio i koliko je značio Teslin doprinos nauci. Glavni razlog je možda u činjenici da je bio očajan biznismen. Edison, koji je bio samo delić Teslinog pronalazačkog genija, ali sjajan poslovan čovek, danas se smatra jednim od najuglednijih američldh naučnika kao što je i kompanija koju je on osnovao, General Electric. I kao čovek i kao pronalazač, Tesla je zaslužio daleko više, ne samo zbog naučnog dela i otkrića koje je ostavio za sobom, već, više od toga, za trasu koju je postavio ispred sebe za mnoga otkrića koja tek treba da dođu. Zbog toga nam se čini da je nužno što češće ponavljati i ono, bar ključno, što je Tesla već ostvario i omogućio svet u kome danas živimo: * Pronašao je motor za naizmeničnu struju i transformator (Pomislite samo na sve motorne uređaje koji rade u vašoj kući) * Pronašao je trofazni elektricitet i doprineo da se naizmenična struja kao osnova elektro sistema distribucije koristi svuda u svetu * Njegov transformator visokog napona je omo gućio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske slike, odnosno slike na monitorima kompjutera * Pronašao je radio (Odlukom američkog Vrhov nog suda, 1943, odbijena je Markonijeva patentna prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)...

Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bilo ničega što zahteva električnu pogonsku energiju.

Krťtenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. godine u pravoslavnoj crkvi u Gospiću

10

ŽIVOT Nikola Tesla je rođen 10.7.1856. u Smiljanu, u Lici, tada u austrougarskom carstvu. Njegov otac Milutin, bio je pravoslavni sveštenik. Majka Duka, bila je poreklom iz svešteničke porodice, nepismena, pametna i plemenita žena. Nikola je osnovnu školu završio u Smiljanu, nižu realnu gimnaziju u Gospiću, a višu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka pronalazaštvu. Dosta je čitao, provodeći mnoge časove u očevoj biblioteci.

Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomišljao je da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električnu struju. Dvadesetak godina kasnije, ta želja će mu se i ostvariti. Nakon mature vratio se kući i oboleo od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi u Grac da studira elektrotehniku. Radio je preterano, od 3 časa do 22 časa, i već prve godine, položio je sve ispite sa najvišom ocenom. Profesori su ga voleli i cenili. Nakon očeve smrti, tražio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio. Napušta studije u Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje nije nikad završio. Zapošljava se u Telegrafskom zavodu u Budimpešti, i posle godinu dana 1883. godine prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz.

Nakon godinu dana dobija ponudu da prede u sedište kompanije lično kod Edisona u njegovu laboratoriju da se bavi pronalazačkim radom. U Njujork stiže 1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno magnetno polje, indukcioni indukcioni motor, naizmeničnu struju, transformator visokofrekventne struje, bežični prenos radio-talasa itd. Zbog nesla11

ganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vestinghausovu kompaniju koja će finansirati gradnju prve električne centrale na naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima. Sa preko 800 patenata smatra se, uz Faradeja, najvećim pronalazačem u istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T) RAD - Genije i čarobnjak Veličinu Teslinog dela možda najbolje ilustruje činjenica da se na mnogim njegovim projektima radi i danas. Zbog toga, i ovom knjigom, uporno ponavljamo priču o čoveku i jednom od najvećih pronalazača u istoriji čovečanstva čije su ime i ostvarenja namerno i sistematski potiskivani u zaborav. Želimo da dokažemo da se još uvek pomno istražuje gde je zapisao i šta je Tesla rekao o nekim od onih problema koji tek sada zaokupljaju „dobre" i „loše" momke našeg doba. Jedne, da bi eventualno ostvarili Tesline ideje o bežičnom prenosu energije, o energiji vakuma, kosmičkim energetskim paketima, o brzinama većim od svetlosti ili da provere zašto se u bitnim stvarima nije slagao sa Ajnštajnom? Druge, da bi se domogli njegovog famoznog „tajnog oružja", „zaštitnog omotača" ili onih projekata o kojima je Tesla za života govorio da mogu da postanu moć koja bi čoveka postavila rame uz rame sa bogovima. Neminovno je skrenuti pažnju i na značaj arhive Nikole Tesle, najvećim delom smeštene u Muzej u Beogradu. U ovom skučenom prostoru, inače lepe i stamene zgrade, smešteno je sve što dokazuje Teslinu naučnu i pronalazačku genijalnost.. Tu, međutim, nije početak i kraj 12

svega što je Tesla govorio i stvarao?

Simbolično, možda je baš ovde razmeđe između dva sveta, dva različita stava o Tesli. Prvi, koji ilustruje ova muzejska, gotovo crkvena atmosfera u kojoj je Tesla zarobljen i zaliven voskom. I drugi, kojim se dokazuje daje Teslin duh, kao div iz čarobne lampe, uspeo da izađe iz boce i svojim moćima ostane živo prisutan u naučnoj javnosti. Jedni uveravaju da je Teslino vreme prošlo i da ga treba ostaviti da počiva u miru. Drugi u njemu vide proroka i naučnika sledećeg milenijuma koji je u svoje vreme ozbiljno preuranio, kao što je i sam govorio u planovima za istraživanja na Long Ajlendu.

Muzej i danas izgleda isto kao i 1952. godine, kada je u ovu zgradu dopremljena Teslina zaostavština. Pa ipak, još uvek nisu dovršene priče o tome šta se događalo sa njegovim dokumentima i uređajima u tih devet godina između Njujorka i Beograda, između 1943. i 1952. godine. Da li je tada Sava Kosanović, Teslin nećak, dopratio u Beograd svu Teslinu arhivu ili samo jedan manji deo, prethodno temeljno pročešljan, prečišćen i kopiran. Sada, zahvaljujući nekim našim prethodnim istraživanjima, znamo da se to zaista dogodilo. Posle knjige Džona O'Nila 13

„Nenadmašni genije" i Margaret Čejni „Tesla, čovek van vremena", pa i našim skromnim doprinosom („Teslino tajno oružje", „Pronalazač za treći milenijum" i „Tesla - dosije FBI") konačno je dokazano da se dobar deo Tesline dokumentacije još uvek nalazi u nekim tajnim arhivama američke, ruske i kanadske vlade.

Kada se tome doda i činjenica da više od polovine dokumenta u Teslinom muzeju u Beogradu još uvek nije naučno istraženo, manje je neobično što se i pola veka posle njegove smrti od Tesle i dalje očekuju krupna naučna otkrića.

Nada naučnika, a posebno vojnih stručnjaka, da se u Teslinim dokumentima još kriju velike tajne, nije jenjavala ni u decenijama posle njegove smrti. Na primer, a prema izvodu iz naše ranije knjige („Tesla - dosije FBI"), 1981, iz odeljenja za Strateške i svemirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF), upućeno je FBI-aju pismo sledeće sadržine: „Predmet: Dokumenta pronađena posle smrti Nikole Tesle Prema našem saznanju FBI je verovatno u posedu više dokumenata pronađenih posle smrti Nikole Tesle, 1943.

Nikola Tesla je bio briljantan elektroinženjer (Teslin transformator, n.pr) i pionir u različitim aspektima prenosa električne enrgije.

Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadrži osnovne principe koji bi bili od ogromnog značaja za neka tekuća istraživanja u okviru DOD-a (Department Of Defens). Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta.

S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istraživača 14

koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objašnjenja, molim da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417.

Alen Meklaren" U nekoliko navrata potom, a poslednji put, prema raspoloživom delu arhive FBI, 1993, USAF je zahtevao da mu se stave na uvid i različiti drugi delovi Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve vladine institucije, nema naznaka šta je to što je toliko interesovalo stručnjake USAF-a.

U čitavom nizu mogućih odgovora Tesla je posebno privlačio pažnju zbog tri projekta iz perioda kada je bio na vrhuncu svog stvaralaštva, krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka.

Prvo, tokom eksperimenata sa bežičnim prenosom električne energije, u Kolorado Springsu, 1899, Tesla je uspeo da stvori veštačku kuglastu munju, veličine loptice za golf. Prema kasnijim istraživačima, u tom okviru bi danas trebalo tražiti rešenje za kontrolisanu termonuklearnu fuziju.

Drugo, te iste godine, Tesla je uspevao da prodre i kontroliše elektroprocese u tzv. „Šumanovoj šupljini", prostoru između Zemlje i jonosfere. Pokazalo se da je baš taj prostor naročito značajan za nosioce čuvenog projekta „Harfa". Kasnije se govorilo da je Bogdan Subašić, šef odseka Odbrambene obaveštajne agencije SAD, došao do podataka da su u Teslinom muzeju u Beogradu otkriveni do tada nepoznati radovi. Ispostavilo se da je u pitanju projekat u vezi kontrole naelektrisanih čestica u gornjim slojevima atmosfere. Međutim, Rusi su tada bili brži pa su od jugoslovenske vlade dobili dokumenta u razmenu za 15

Teslin transformator, osnova gotovo svih njegovih budućih projekata

16

ugovor o nenapadanju. Od tog vremena (1976.), navodno, širom sveta mogu se registrovati neobične emisije na frekvencijama od četiri do 26 ciklusa u sekundi. Vazdušna špijunaža Pentagona je potvrdila da su izvori emisija raspoređeni u oblasti Lutve, Kijeva i Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali džinovski stojeći talas dužine oko 1.600 km (1000 milja), ali se o stvarnoj prirodi ovih emisija i danas samo nagađa.

Treće, Tesla je više puta, u šali (sa Mark Tvenom, na primer) i u zbilji (izazivao je blage zemljotrese na Menhetnu, delu Njujorka u kome je radio), demonstrirao raznovrsne mogućnosti primene svog oscilatora. Taj uređaj je mogao da izazove vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji. Govorio je, na primer, da bi podešavanjem oscilatora na nivo prirodne vibracije Zemlje, posle izvesnog vremena mogao da dovede do toga da se planeta bukvalno prepolovi. Međutim, takav oscilator je mogao da ima i sasvim različitu svrhu i otuda nije čudno što ga jedan od autora pisama koja su završila u arhivi FBI-a smatra osnovom za tzv. „zrake smrti" ili Teslin ,,vazdušni štit".

Na žalost, sada već izgleda izvesno da su ova i neka druga Teslina dostignuća vremenom potpuno prešla u posed vrlo sumnjivih istraživača. Možemo samo da nagađamo da li je to posledica nečijeg znanja i upornosti koja im je pomogla da iščitaju Tesline zapise između redova ili su, o čemu je i Tesla govorio, uspeli da uoče tajne veze između Teslinih patenata i da ih, kao kocke za mozaik, slože u potpuno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi da nastane i „oružje za uništavanje na daljinu". Te17

sla se, doduše, nadao da se tako nešto nikada neće dogoditi: „Smatram da je nemoguće da drugi prisvoje novo načelo pošto se u njegovom sastavu nalazi preko 50 pronalazaka" (u pismu sestriću, Nikoli Kosanoviću, 27. februara 1941.).

Od O Nila, 1943, do Margaret Čejni, 1981, veliki je broj istraživača i pisaca koji je znao da Huverov biro zna šta se dogodilo sa delom Teslinih rukopisa i gde se oni danas nalaze. Zapravo, čitava arhiva je beskrajan niz dokaza da se od javnosti i dalje skrivaju suštinski Teslini projekti. Oni su takve prirode da sobom nose, mimo naučnih, nesagledive političke i ekonomske posledice. Možete li da zamislite bilo koju vladu u svetu koja bi dopustila da se od sutra zatvore sve elektrane i drugi, veštački energetski izvori - samo zato što je neki „manijak" smislio da sve to može jeftinije, odnosno džabe!?

Zbog čega bi, otuda, svi ovi napori da se dođe do novih Teslinih dokumenata imali bilo kakvu važnost? Nama lično može biti potpuno svejedno da li će od sutra nestati Soni, Tošiba ili Kavasaki i da li će čitav Japan da se vrati ribolovu i samurajskim vrednostima. Međutim, ako neko doista ostvaruje sve što su Teslini projekti posredno ili neposredno mogli da ponude - a najvećim delom su primenljivi i u vojnoj industriji - onda je šali došao kraj. Kada bi se ispunio samo deo njegovih „proročanstava" potpuna kontrola klimatskih uslova na planeti, ovladavanje ogromnim količinama slobodne energije u prostoru, na primer - i ako bi se to našlo u rukama samo jedne ili male grupe zemalja, konačno bi smo dobili „velikog brata", a Orvelova vizija naj18

Mark Tven pomaže u eksperimentu u Teslinoj laboratoriji

zad bi stekla svoj završni izgled.

Mnoga pitanja i danas ostaju nerazjašnjena. Ko se, na primer, nalazio iza „Projekta Tesla"? Kako je Tesla skrivao svoje planove za „zrake smrti" i kako je malo nedostajalo da Britancima ustupi projekat „zaštitnog omotača"? Ko i kako je uspeo da ponovi Tesline eksperimente sa „kuglastim munjama", ali sa manje uspeha od Tesle. Zašto je knjiga Margaret Storm, „Povratak goluba", naprasno nestala iz knjižara, kao što se i autoru posle toga izgubio svaki trag? Da li je postojao „Teslin set", uređaj za interplanetarne komunikacije koji se pominjao u ovoj knjizi? Ko se dokopao neobjavljenih delova O'Nilove knjige?

Ostaju malo poznata pitanja iz njegovog životnog puta. Na primer, da li je dobio Nobelovu nagradu, a neophodno je i nedvosmisleno potvrđivati, uprkos svim brojnim pokušajima da se dokaže drugačije, 19

da je Tesla bio srpskog porekla. To se vidi iz stručnih i biografskih podataka, iz arhive FBI-a, iz enciklopedija kao što je „Britanika", iz Tesline lične izjave i konačno, iz njegove krštenice, zavedene u pravoslavnom hramu Svetog Petra i Pavla, u Gospiću.

MOĆ KONTROLE UMA

Mnoge zastrašujuće priče o mogućnostima CIA, FBI, bivšeg KGB ili izraelskog Mosada da uz pomoć tajnih tehnologija kontrolišu ljudsko ponašanje, proističu iz Tesline „bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je moguće napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma počela je od trenutka kada je CIA započela rad na čuvenom projektu „Pandora".

Osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraživanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zračenja na funkcije mozga. Rukovodilac tog projekta, je na početku bio dr Ros Edi. Njegova istraživanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je moguće kontrolisati ljudsko ponašanje i reakcije uz pomoć elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inače veoma otpornu na EM zračenja niskog nivoa. To praktično znači da će EM talasi sa podešenom frekvencijom odlično poslužiti za prenos signala i poruka do mozga, na sličan način kao što su radio-signali prilagođeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika.

Delovanje ELF tehnologijom može da se usmeri i na čitave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju 20

„podobno" ponašanje. U preduzećima ili agencijama sistem se razmešta po svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slično zgradama lociranim na izvorima štetnih zračenja. Jedan od stručnjaka za parapsihološke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beču, Minhenu, Ženevi - poznat samo pod pseudonimom Raša - lično je pratio neke eksperimente američke vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponašanjem. Njegova priča potvrđuje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim „materijalom". „Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji saraduju u projektima NATO za VND (viđenje na daljinu). U jednom od njih učestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste slične modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila 21

da u slučajevima kada se postigne potpuno fizičko razdvajanje, kao u čuvenom „filadelfijskom eksperimentu", to može da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju šta se događa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time oštećujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamćenje. Kada sam im rekao kakvu štetu takav proces može da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su uključeni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju kako takvo oštećenje može da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!"

Nedavno je objavljena knjiga Džima Nabela, „Viđenje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod čijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se sva istraživanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdžiniji.

To pomalo plaši i podseća na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Međutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugačije metode. „Tačno je", kaže Raša, „da postoji način da 22

se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomoćno sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako što oba uha stimuli-šu sa dva različita izvora muzike i podstiču bi-neu-ralnu aktivnost centra za zvuk, što postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste.

Poznato mi je da je polovina ljudi koji su učestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobučeni i nepripremljeni, doživela ozbiljne mentalne poremećaje, jer u vojsci i sličnim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu činjenicu da ovakve „igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, nešto slično psihodeličnim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan način može proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu čela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronađete pravu tačku to će vas naterati da kinete".

VREMENSKI TUNEL

Prema Bielekovoj knjizi, o ovom događaju, sledeći rezultate ostvarene u „Projektu duga", od 1963. su započeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Njegova priča dalje liči na naučnu fantastiku.

Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom „Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983.

Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno bio uključen u realizaciju „Montouka", tvrde da 23

je već tad bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguća, samo u stanju izmenjene svesti.

Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživanju, takođe došli do 2011. kao granične godine.

Jedno italijansko udruženje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budućnost moguće samo do 2011. godine.

NEVIDLJIVI BROD

Ono što, navodno, nije pošlo za rukom Tesli i Ajnštajnu u „Filadelfijskom", eksperimentu", uspelo je kompaniji „Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - već „viđenom" u Buđanovcima.

Najbrži, nevidljivi lovac bombarder B-2. Delimično je korišćena Teslina tehnologija (magnetno polje po obodima krila)

24

Tesla 1885. godine

NEMA PILOTA U AVIONU U Teslinim dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavršile mnogo godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima, je taj što za većinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuće lake i jake materijale.

O bespilotnim letelicama Tesla piše: - Na izvestan nesavršen način mogućno je, pomoću današnjih radio-električnih uređaja, odbaciti avion, primorati ga da leti približno jednim određenim pravcem i da izvrši izvesne radnje na daljini od više stotina milja. Mašinom ove vrste, može se upravlja25

ti na više načina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona može pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada proučavanju te stvari i pronašao sam sredstva kojima se na lak način mogu postići ova i još veća čudesa.

GOSPODAR MUNJA I GROMOVA

O Teslinim istraživanjima u Kolorado Springsu još uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naučnici poželeli da imaju. Istina se verovatno nikada neće saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo što je ostalo nezabeleženo u dnevniku, ostalo je sačuvano u njegovom nepogrešivom pamćenju.

Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najznačajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu oko 100 kilometara južno od Denvera, danas je sedište nekoliko kompanija koje se bave optičkim inženjeringom i naravno, NORAD, američka komanda protivvazdušne odbrane, koja je smeštena u utrobi planine Čejen.

Ono što se događalo u Teslinoj laboratoriji u Kolorado Springsu i danas zanima naučnike širom sveta.

Ljudi koji su imali prilike da posmatraju šta se događa na vrhu drvene građevine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, pričali su kako su na sve strane skakale varnice, čak i do njihovih nogu i prolazile kroz njihove cipele! Jednom dečaku se dogodilo da varnica iskoči iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji je držao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlošču. Niko, međutim, nije znao da je čovek u laboratoriji tek samo podešavao aparate, da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najvećih eksperimenata svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta, postavljenje do sada neprevaziđen rekord: najveća munja koju je čovek stvorio, dužine oko 40 metara.

Teslina želja bila je da proizvede električni impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odličan provodnik. Očekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se nazad, kao što se vodeni talas odbija ka izvoru kada naiđe na prepreku.

Slično je učinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upućeni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj način je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u prečniku, prava igra.

Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao.

Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni 27

haker, „odvrne" transformator do kraja i vidi šta će se dogoditi. 0 tome je pisao u svom dnevniku. „Taj dan nikad neću zaboraviti", pisao je Tesla kasnije. „Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeđena direktna veza sa elektranom. Tesla je izašao napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara debele gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomoćniku Kolmanu Situ, da uključi transformator. Svi vraćeni talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje praveći munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara počela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se čula i u obližnjem gradu koji je udaljen čak 40 kilometara. Kada je nastala tišina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zašto su ga prekinuli usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv što u gradu ne gori nijedna sijalica.

Ova priča je pre neku godinu nekako stigla i na jedan od redovnih godišnjih skupova američkih hakera (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvorene i strogo čuvane kompjuterske baze podataka Pentagon, CIA i slično) i toliko ih oduševila da su ga uskoro i bez rezerve proglasili najvećim hakerom u istoriji. U obrazloženju je, između ostalog pisalo: „Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali još nismo čuli da neko postavi svetski rekord u proizvodnji munja i čitav grad ostavi bez struje - da bi video šta će se dogoditi." „Klinci" su, ipak, znali da je Tesla hteo i učinio više od toga, nešto što niko pre 28

Tesla je popularan i u savremenom kopjuterskom svetu. Pre nekoliko godina u Americi je proglašen za najvećeg hakera svih vremena

njega nije uradio.

Priča je stara ravno sto godina i možda bi danas Lukas ili Spilberg mogli da od nje naprave sjajan film - baš sa „sjajem" i drugim efektima. No, hakerima je nešto sasvim drugo palo na pamet. Šta ako je danas nekom pošlo za rukom da dalje razvije Teslin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo da proizvede veštačke munje već i da talase usmerava u određenom cilju? U kompjuterskom svetu, to bi značilo da je neko stekao praktično nenadmašnu i krajnje opasnu prednost koja bi neminovno imala i daleko ozbiljnije posledice.

Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera, mikročipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti.

Ukoliko bi jača struja probila kroz njihov izolacioni sloj, čip bi bio nepopravljivo uništen. Takva opa29

snost stalno kruži oko kompjutera u obliku statičkog elektriciteta, čiji je naboj između 20 i 50 hiljada volti. Ova opasnost se otklanja uzemljenjem, pa se tako suvišna struja, kao u slivnik, šalje u tlo.

Ali, ako bi neko, kao što je uspelo Tesli, učinio da tlo u okolini kompjutera postane izvor elektromagnetskih talasa? Struja bi se putem za odvod statičkog elektriciteta vratila u kompjuter - i to bi bio kraj.

Možda kraj nekog sistema „Rata zvezda" ili kraj tek započetog teledirigovanog načina ratovanja u svetu, ali svakako početak nove priče o Tesli.

TESLA I MARSOVCI

Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio jedan od prvih i najdužih Teslinih snova. Maštao je, da jednoga da na uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Pre više od sto godina, 1899. tvrdio je: da je primio neke „inteligentne" radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da „marsovci statistički postoje". Još davne 1893. godine, je napravio nacrt svemirskog broda na električni pogon.

Njegov izum, sve do skora niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. počeo je da leti i prvi avion sa do sada delimično ugrađenom Teslinom idejom. Taj avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad našim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju, B-2, vredan koliko i četiri njegove težine u zlatu. To je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo aerodinamički uzgon već i fenomen elektromagnetne gravitacije.

Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona ko30

ji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski električni potencijal, da bi u budućnosti bio potpuno zamenjen klasični pogonski sistem aviona. Tek tada ostvariće se Teslina ideja o električnom avionu - kakav je i prvi Teslin „kosmički brod".

OKEANI ENERGIJE

Tesla je pošao od stanovišta da se sav prenos sile u kosmosu odvija isključivo bežičnim putem, jer osnovna sila je gravitacija i ne postoje antene između Sunca i Zemlje. Energija zračenja (radijantna energija) je niz treperenja (vibracija) gornjih slojeva atmosfere i same stratosfere, koje je moguće hvatati specijalnim antenama i konvertovati u običan elektricitet. Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja neprestano rotira i puni atmosferu električnom energijom, na isti način na koji to čini i običan elektrogenerator. Pred kraj života Tesla je odricao neophodnost proizvođenja generatora uopšte i govorio o tome, da se mi nalazimo u okeanu energije i da treba samo istaći antene koje bi tu energiju hvatale.

Tesla ne samo da nije bio shvaćen u svom vremenu, već je pitanje da li i naše vreme razume njegovu naučnu inspiraciju.

DUŠA JE ELEKTRIČNA POJAVA

Tesla nikada nije ni pokušao da zasnuje neku svoju naučnu teoriju. Verovao je da svima koristiti više ako svo vreme bude koristio na otkrića i pronalaske. Ako i postoje elementi naučne teorije u njegovom radu, smatrao je da će ljudi čiji je način mišljenja identičan 31

Teslino električno kupatilo na naslovnoj strani magazina Electncal Experimenter iz novembra 1919. godine

njegovom razumeti šta je hteo da saopšti čovečanstvu. „Radim za budućnost", govorio je, ,,i savremenici me neće razumeti, ali jednoga dana prevladace naučni zakoni prirode čije sam tajne otkrio i sve će se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve će se promeniti.

Nastupiće nova era čovečanske mudrosti, ćije će glavne odlike biti razumevanje vremena, otkriće izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po 32

volji naučnika. Ljudska svest pomeriće granice života i biće mo guće razgovarati sa dušama umrlih odvojenim od tela. Ova sa znanja dodatno će pomeriti naše shvatanje o razlici života i smrti".

Jer, kako kaže Tesla, prema saznanju engleskih fizičara Kruksa i ^ Olivera Lodža, duša je emanacija Vilijam Kruks, elektriciteta i u trenutku smrti iz- fotografija ručuje se energija jednaka masi posvećena Tesli od jedanaest do dvadeset pet grama, koja se gubi na vagi, trenutno. Duša je električna pojava koja se može kontrolisati i čije se sve reakcije mogu predvideti. Jer, čovek je automat kosmičkih sila. ŽIVOT JE ELEKTRIČNI TOK U očuvanju životnog sistema bez vremenskog ograničenja. Svaki čovek treba da bude u stanju da se u toku samo jednog svog života, potpuno razvije kao duhovno biće. Teslina nauka, potpuno suprotna od relativističke teorije Ajnštajna i kvantne mehanike Nilsa Bora, omogućava da se desi čudo moderne tehnologije i naučnog mišljenja - voljno biranje predmeta koji će nastajati iz energetskog sloja etarskih pojava. Drugim recima, moć preobražaja materije je u pravom odnosu vremena i prostora koji moraju da se odrede i prema ljudskoj duši. Nema fizike bez duševnosti i duhovnosti, kao što nema ni čoveka bez električnih događaja koje je Tesla tako dobro poznavao. Čitav život čoveka je samo električni tok. kaže Tesla, a njegova duševnost - to je svetlost.

33

TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU Da li je rešena jedna od poslednjih zagonetki prošlog veka?

O Teslinom tajnom oružju ili „zracima smrti" već godinama bruje i novine i knjige i laici i stručnjaci. Istina je da se o takvim Teslinim radovima još uvek malo zna - i mnogo šuška. Ne zna se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zracima. Međutim, postoji priča po kojoj je Tesla, jedne noći, 1908, pokušao da ih iskoristi, doduše ne zbog ubistva.

U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokušaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da će pokušati da sa njima nekako stupi u kontakt. Njih je zamolio da zabeleže sve što se bude dogodilo u dogovoreno vreme.

U noći 30. juna, u pratnji saradnika Džordža Šerfa, Tesla je, sa Vordenklajf tornja, usmerio zračni top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, nešto zapadnije od proračunatog položaja Pirijeve ekspedicije.

Sutradan, počeo je pažljivo da prati sve izveštaje o ekspediciji, očekujući da će biti pomenut i neobičan događaj, ali od „čuda" ni pomena. Tesla se već pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snažnoj eksploziji u Tunguziji, u bespućima istočnog Sibira.

Uništena je ogromna površina šuma, oko četrdeset hiljada stabala u krugu od 50 kilometara, a eksplozija koja se čula na preko 1.000 kilometara, bila je ravna eksploziji od 15 megatona TNT-a. Po grubom proračunu, to je za oko hiljadu puta veća snaga od eksplozije koja je uništila Hirošimu. Gotovo 34

čitav svet je video šta se dogodilo. Jedan seljak je kasnije ispričao istraživačima da se sa obe ruke čvrsto držao za plug jer je naišao tako snažan i topao vetar da se plašio da će ga odneti. On se nalazio oko 220 kilometar daleko od epicentra. Međutim, čak 640 km dalje, talas umalo nije izbacio iz koloseka voz na liniji trans-sibirske železnice. Potres su zabeležili seizmografi u Londonu i Vašingtonu, a svetlost ekplozije osvetlila je nebo čitave Evrope. Zabeleženo je da su tokom dve noći svetla bila tako jasna da su se mogle čitati novine. Pošto je tek dvadesetak godina kasnije, 1927, jedan naučni tim prvi put došao na lice mesta da eventualno utvrdi uzroke razaranja, morali su da zatvore dosije bez konačnog odgovora.

Prvi je na mesto događaja došao sovjetski naučnik, profesor, Leonid Kalik.

Kasnije, 1946, vodeći sovjetski akademik, Aleksandar Kazancev, Navodna putanja zraka koji je Tesla emitovao svojim uvećavajućim zaključio je da se ovde transmiterom sa Long Ajlenda dogodila atomska prema Tunguziji eksplozija, na oko dva ipo kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog NLO objekta. Potom je, 1958, istraživanje započeo još jedan eminentan sovjetski naučnik, profesor Aleksej Zolotov. I on je konačno ostao na teoriji o NLO-ima i zakleo se da se neće obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze. Na žalost, oktobra 1995, kada mu je brada prešla preko pojasa, Zolotova je 35

ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila božija opomena. U međuvremenu, 1976, Kazancevje došao do 1.5 kg teškog komada metalne, srebrnkaste legure, pronađene na obalama sibirske reke Vaška. „Neobična legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne može napraviti sa nama poznatom tehnologijom", pisao je Kazancev.

Danas je i dalje je u opticaju zvanično tumačenje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronađen krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata.

Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Godinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izložbi u Medison skver gardenu, Tesla je uspešno demonstrirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip je koristio mali brod, ali je isto mogao da učini i sa podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i ministarstvu rata SAD, tvrdeći da bi njegova torpeda mogla da unište špansku armadu i okončaju rat sa Španijom za jedno popodne. Nisu ga, međutim, shvatili ozbiljno.

Industrijalcu Morganu ponudio je da preuzme proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj priči, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom da se Tesla oženi njegovom ćerkom. Naravno, od dogovora nije bilo ništa, a njihova sardnja će se ipak nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina kasnije.

Pričalo se takođe, da je Tesla ipak uspeo da dođe do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naišao je na razumevanje Nemačke pomorske komande. Ovo36

ga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske turbine, koje je admiral fon Tirpic uspešno upotrebio za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemcima bio je Teslin jedini izvor prihoda. Početkom I Svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, jer je strahovao da bi mogao biti proglašen izdajnikom.

Snaga tunguske eksplozije * Dogodila se 30. juna 1908 * Moć eksplozije bila je oko 1.000 puta veća od moći bombe nad Hirošimom * Crveni oblak na 50 km iznad mesta događaja video se nad čitavom Evropom * U krugu od 50 km napravljena je potpuna pustoš * Na razdaljini od 80 lem toplotni udar je mogao da sprži odeću ili izložene delove tela * Na 220 km od epicentra snaga talasa još uvek je bila jednaka snazi orkana * Na oko 650 km talas je gotovo izbacio voz sa šina FILADELFIJSKI EKSPERIMENT Poneki mornar ostane bez lađe, ali bez pamćenja i bez samog sebe - tek to je pravi peh Ekskluzivno sa Alom Bielekom, putnikom kroz vreme, jednim od preživelih mornara sa razarača „Eldridž"

Šest decenija posle eksperimenta, koji još nije odložen u arhivu, Bielek nam priča: „Brod kao da je utonuo u san. Rekli su nam da u slučaju neobičnih 37

U.S.S. Elđridž (Eldridge), brod sa kojim je obavljen „filadelfijski eksperiment"

događaja sami donesemo odluku. Obala je bila još blizu i mislili smo daje najbolje da skočimo u vodu.

Dugo smo padali. Mislim oko dva minuta, ali umesto u vodi, našao sam se u bolničkom krevetu. Najgore je, međutim, tek došlo. Od ljudi koji su mi prišli, saznao sam da se nalazim u - 1983. godini! „ Bielekovu ispovest je teško shvatiti ozbiljno. Pa ipak, čovek koji tako ubedljivo govori, ne pravi pauze da se priseti i promisli, niti trepne kada vam kaže da je vremenskim tunelima krstario kao da je u tramvaju, i sam, iskreno, priznaje: „Moja priča je, zaista, bizarna i verujem da je većina ljudi sluša sa podsmehom. Ako me, međutim, pažljivo pratite, neću se ljutiti, ma šta da zaključite."

Ala Bielika je zaista teško opisati. Spolja, živahan i vedar kao da mu je tek trideseta. Po onome što gov38

ori i sam misli o sebi, spada u red onih koje čovek sretne samo jednom u životu. Tvrdi daje rođen 1916. godine kao Edvard Kamerun (Edward Cameron). Kao Kamerun, doktorirao je fiziku na Harvardu. Sa rođenim bratom, Dankanom (Duncan) 1939. je stupio u američku mornaricu i mimo svoje volje ušao u tzv. „filadelfijski eksperiment", navodno prvi pokušaj da se, na osnovu Teslinog i Ajnštajnovog projekta, jedan ratni brod učini nevidiljivim. Zatim je putovao kroz vreme. Bielek kaže da je u konačnom testu bio na brodu U.S.S Eldridž (Eldridge), kada su on i njegov brat prebačeni 40 godina u budućnost, a zatim vraćeni u 1947. godinu. Te godine, u tajnom državnom projektu „Montok", izbrisana su mu sva sećanja, dobio je nov identitet i od tada je, kao dvogodišnjak i pod strogim nadzorom ljudi iz „Montoka" rastao pod imenom Al Bielek!

Prema svemu što je na osnovu raznovrsnih priča zabeleženo o ovom projektu, događaji su tekli na sledeći način.

Tokom 1943. u američkoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu učestvovali nisu znali sve što u projektu događalo.

Projekat je dobio ime „Filadelfijski eksperiment" jer se slučaj odigrao u luci američke Al Bielek, alias Ed Kamerun danas, mornarice u Filadelfiji, a obavljen je u 87. godini na razaraču USS 39

Filadelfijskim eksperimentom navodno je upravljao Nikola Tesla

„Eldridž". Ideja je bila da se pokuša sa gradnjom „nevidljivog" radara (stvaranje pulsirajućeg magnetnog polja da bi se dobio elektromagnetski zaštitni balon). Eksperiment se, međutim, loše završio.

Umesto da brod postane radarski nevidiljiv, postao je „optički" nevidljiv, a potom je nestao kroz nešto što se u naučnoj fantastici najčešće opisuje kao vremenski tunel.

Kada su generatori konačno prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Prema Bielekovom svedočenju, eksperiment su preživela samo dvojica mornara - on i njegov brat, Dejvid Kamerun (David Cameron).

Kasnije je to objašnjeno činjenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izloženi tako snažnom uticaju elektromagnetsko polja.

Za sve koji su gledali film „Filadelfijski eksperiment 1 i 2 ili su čitali knjige čarlsa Berlica (Charls Berlitz) i Vilijama Mura (William Moor), ispovest Al Bielika, trebalo bi da bude, ako mu se poveruje, odlučujući tas na vagi.

Za Bieleka nema nikakve sumnje da se „Filadelfijski eksperiment" zaista dogodio. Kada smo razgovarali sa njim, tokom ovogodišnje konferencije međunarodnog magazina ,,Nexus", u Amsterdamu, iako već 40

duboko zašao u devetu deceniju, Bielek je još uvek delovao sveže i samouvereno, kao da mu se sve što je preživeo dogodilo juče. „Moje pravo ime je Ed Kamerun (Ed Cameron).

Rođen sam u porodici Kamerunovih dvadesetih godina prošlog veka. Odlično se sećam svog oca i majke, a moj brat Dejvid je i danas moj najbolji prijatelj. Bila je to bogata u ugledna porodica, a otac, vrlo uticajan čovek, omogućio nam je da studiramo na najboljim univerzitetima u Americi tog doba.

Međutim, rat se primakao i brat i ja smo želeli da stupimo u mornaricu. Tako sam se obreo u mornaričkom centru u Filadelfiji.

Sve se odvijalo rutinski, dok nas jednog dana, početkom 1943, nisu obavestili da ćemo učestvovati u jednom eksperimentu. Ni to nam se nije

Svečano otvaranje Muzeja Nikole Tesle, 1955. godine. Prvi direktor Dr Veljko Korać. U pozadini: Moša Pijade, Svetozar Vukmanović Tempo, Rodoljub Čolaković...

41

činilo neobičnim, sve do poslednjeg dana pred početak eksperimenta. Kada su nam rekli da u slučaju neke neobične pojave ili događaja zaboravimo na svoje vojne obaveze i da postupamo po 42

sopstvenom nahođenju. Od tog trenutka bilo nam je jasno da ćemo učestvovati u nečemu što je i krupno i opasno.

I samo nekoliko minuta posle početka eksperimenta „to" se i dogodilo. Odjednom, pojavila se neobična, plavičasta izmaglica, koja je za tren obavila čitav brod. Brat i ja smo pokušali da potražimo nekog od oficira i pitamo šta se događa. Na naše zaprepašćenje, čitav brod kao da je utonuo u san. Svi su ležali na podu, na mestima gde su se trenutno zatekli. I brat i ja smo bili odlični plivači. Obala nije bila daleko i tako smo odlučili da napustimo brod jer smo očekivali da bi i nešto gore moglo da se dogodi. Kao što sam vam već rekao, dogodila se jedna od onih stvari za koje se kaže da su „gore od goreg".

Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naučnici su učestvovali u eksperimentui: Nikola Tesla: On je rukovodio čitavim projektom, šifrovanim pod nazivom „Projekat duga", sve do 1942. godine, kada je namerno počeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, jer je shvatio da će mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorčiće. Za Bieleka je indikativno da je nekoliko meseci pre eksperimenta (avgust 1943), Tesla pronađen mrtav (7. januar 1943.) u svojoj hotelskoj sobi. Tesla je počeo da razmišlja o „nevidljivom radaru" 1931. godine, polazeći od studije Džona Hodžisona „Kako da stvari postanu nevidljive" (John Hodgison). Dve godine kasnije, kaže Bielek, Ruzvelt, Teslin lični prijatelj, pozvao ga je na razgovor i predložio mu finansijsku podršku da nastavi istraživanja. Tako je osnovan poseban institut u Prinstonu, na kome će Tesla sarađivati sa Ajnštajnom, voditi institut, ali neće biti 43

zvanično zaposlen; Mnogo godina kasnije, Bielek tvrdi da je američki naučnik, Kenet Korum (Keneth Corum) uspeo, na osnovu Teslinog projekta i uređaja kakve je i Tesla koristio, da na nekoliko minuta jedan model broda učini nevidljivim.

Dr Džon fon Nojman (John Von Neumann): Navodno Teslin zamenik i čovek koji je bio zadužen da 1947. obnovi projekat, pošto je od posade iz čuvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada projekat iz analognog prebačen u digitalni; Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend Brown): Jedan od najvećih fizičara sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog električnog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube težinu , pa čak i lete, kada poseduju elektrostatički naboj.

Po Bieleku, Braun je bio zadužen za specijalan antenski sistem na Eldridžu. Međutim, doživeo je nervni slom, samo dva meseca pre početka eksperimenta.

Albert Ajnstajn: Tih godina, verovalo se da je Ajnstajn odlučio da se potpuno povuče iz naučnog rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov objavljen rad ili bar naučna izjava. Ipak, on je učestvovao u projektu u svojstvu naučnog savetnika.

Prema Bielekovoj knjizi o ovom događaju, sledeći rezultate ostvarene u „Projektu duga", od 1963. su započeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Dalje, njegova priča više liči na naučno fan44

EXPER1MENTER SCIENCE AND INVENTION

tasticni roman nego na svedocenje.

Bielek tvrdi da su za ovo korišćeni vidovnjaci. Njih su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompjuterima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila bića sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poz45

natom kao „Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmatrača bila uključena i bića sa Antaresa, potpuno identična Zemljanima.

Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom „Projekat Montok", na Tipelou Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983.

Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno bio uključen u realizaciju Montoka, tvrde da je već tada bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguća samo u stanju izmenjene svesti.

Taj podatak pomalo čudi, s obzirom da većina modernih proroka ukazuje na činjenicu da se baš u to doba, 2011 - 2013, očekuju krupne promene - geotektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga pojava Božijeg sina.

Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživanju takođe došli do 2011, kao granične godine. Jedno italijansko udruženje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada putovanje u budućnost moguće samo do - 2011 godine!

Međutim, ovde prvi put nailazimo na moguću „rupu" u Bielekovoj priči. Tamo, u knjizi, govorio je o 2011. kao o poslednjoj vremenskoj barijeri. Nama je u Amsterdamu ispričao sledeće: ,,U Montoku, projektu osnovanom 1946-47. godine, prve eksperimente sa vremenskim tunelima započeli su 1963. Sva njihova iskustva zasnivala su se na znanju naučnika nekadašnje nacističke Nemačke, koji su u čuvenoj operaciji „Spajalica" („Paperclip) prebačeni u sabirni centar Brukhevn (Brookhenven) 46

u Americi. U to vreme već je bio u toku projekat „Majnd kontrol (Mind Control), a ja sam bio, verovatno, jedna od njegovih prvih žrtava.

Moja sećanja na sve što mi se događalo uključujući Filadelfijski eksperiment i moju porodicu i stvarno poreklo - počela su da oživljavaju tek 1988. godine, tako da ne znam kada sam prvi put korišćen za putovanja vremenskim tunelom. Sećam se putovanja na Alfa centauri, zatim na Mars, u vreme od 100 000 godina pre naše ere, i putovan-

ja u budućnost, u 2.137. godinu, gde sam ostao šest nedelja, i u 2.748, kada sam se zadržao čitave dve godine. Moja misija se sastojala u prikupljanju podataka i posredovanju između reptilolikog bića po imenu Drejko i članova Montok projekta. Moja sećanja sa ovih putovanja nisu sasvim jasna i detaljna, ali su mi ostali u pamćenju antigravitacioni sistemi, na primer, pomoću kojih su te civilizacije lako premeštale i čitave gradove s jednog na drugo mesto."

Bielek je u međuvremenu, posle 1988, napisao dve knjige svojih ispovesti. Nedavno je jedan američki producent objavio video kasetu i CD sa njegovim sećanjima. Taj CD je i sam po sebi doista neobična 47

dokumentacija, sa 25 sati audio intervjua sa Bielekom, Prestonom Nikolsom (Preston Nichols), Stjuartom Sverdlovom (Stewart Swerdlow), Dankanom Kamerunom (Duncan Cameron), Larijem Džejmsom i drugima koji su, kao i Bielek, učestvovali ili tačnije, bili žrtve u Montok projektu. Posebnu zanimljivost predstavlja i prikaz tekstova i crteža, otkrivenih u 23 odaje jedne pećine u Novom 48

Meksiku, koja, prema Bieleku, verno odslikava međugalaktičke svetove sa kojima se i sam susretao.

Manje-više, ovo je sažeta, ali čitava Bielekova priča.

Iskreno, još od Denikenovih vremena niko još nije tako snažno pokušao da nas vrati u „prenaučno" doba. Jedini zapravo koji Bieleka prihvataju bez ikakve rezerve su ufolozi. Za njih nema iznenađenja i ništa im nije novo pod kapom nebeskom. Montok je, po njima, samo jedno od sećanja na davna meduzvezdana iskustva u ljudskoj prošlosti. Ufolozi veruju u sasvim „logično" objašnjenje: i proroci su, u stvari, samo prerušeni putnici kroz vreme, ali iz drugih svetova. Zbog toga što vrlo malo znamo o fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih univerzuma, „posetioci" su, kažu, prinuđeni da lažu odakle dolaze. Možda bi, otuda, bilo preciznije ako se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa dolaze. Možda ih zanimaju promenljiva vremena u kojima su živeli njihovi preci i da li još uvek verujemo ljudima kao što je Bielek?

SMRT BESMRTNIKA I KADA SE TO DOGODILO (Špijuni ubili Teslu!)

Kada ponovo dođe 7. januar i kada se još jednom podsetimo Tesline smrti i dalje nećemo biti sasvim sigurni da li je Tesla zaista umro 7. januara 1943. i kako zvanična verzija kaže od posledica srčane tromboze. Nezvanično, Tesla je možda umro 8. ili čak 10. januara, a u „naučnofantastičnim" krugovima, Tesla je, zapravo, ubijen 5. januara. Za naučnike, taj podatak ne znači ništa, jer nikako ne bi mogao da utiče na odnos prema 49

Teslinom delti - osim ako uzrok njegove smrti nije bilo baš njegovo naučno delo. „Njujork tajms" od 8. januara 1943. zaista je doneo vest o Teslinoj smrti sa njegovom kratkom biografijom. Ovo je možda i presudan dokaz da Tesla nije mogao umreti tog istog dana - kao što se kaže u nekim memorandumima FBI. Pored lošeg izbora informacija o Tesli, još se navodi da je bio Amerikanac „grčkog porekla"!

Drugi dokaz da je najizvesniji datum Tesline smrti 7. januar je i kopija članka „Usamljeni genije" („The Genius who Walked Alone"), objavljenog u magazinu „Coronet", juna 1955. Na strani 115, autor piše: „Točkovi kontrašpijunaže počeli su da se okreću već od rane zore 8. januara, 1943. Nestrpljivi agenti FBI uleteli su u sobu hotela „Njujorker", u kojoj je kasno te noći sobarica otkrila beživotno telo Nikole Tesle - preminulog u 87. godini - koga su mnogi smatrali najvećim

50

Spomenik Nikoli Tesli, rad Ivana Meštrovića, ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

naučnim genijem svog vremena".

Da bi zbrka bila još veća pojavio se još jedan ,,novootkriveni" datum njegove smrti. U pismu Memorijalnog društva „Tesla" (Tesla Memorial Societv) iz Njujorka, upućenom gradonačelniku Njujorka - u kome se traži da se na hotelu „Njujorker" postavi 51

spomen ploča - piše: ,,u tom hotelu je živeo poslednjih deset godina i tu je i umro 10. (!) januara 1943."

Peti januar kao datum Tesline smrti, izgleda, prema svedočanstvu Šarlote Mjuzar, dugogodišnje sekretarice Save Kosanovića, najmanje verovatan.

Ipak, ostala je zabeležena priča, koju, uverili smo se, podržavaju i neki ozbiljni istraživači, da su te noći trojica ljudi upala u njegovu sobu i ubili ga hladnim oružjem, a zatim odneli svu dokumentaciju koja se u sobi zatekla (čak se tvrdi da je „Njujork tajms" 6. januara objavio vest o tome, ali da je taj broj ubrzo povučen iz prodaje). Kao razlozi njegovog navodnog ubistva navode se špijunaža, nemačke ili sovjetske obaveštajne službe ili da je Tesla suviše znao o tzv. „Filadelfijskom eksperimentu", u kome je „teleportacijom" nestao brod američke mornarice St. Eldridž!

Bez obzira šta se stvarno dogodilo, Tesla je vero-

Vestinghaus i lord Kelvin (u sredini) u Teslinoj Laboratoriji 189:

52

vao da 1943. nikako nije trebalo da bude godina njegove smrti. Da su mu i sve zvezde bile naklonjene kao što je bio ostatak kosmosa, Tesla bi umro tek julskih dana (rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856.) 1996. godine!

Govorio je da će živeti 140 godina i pažljivo se pripremao za naredne decenije, ali jedna saobraćajna nezgoda (1939. godine) bila je ozbiljna fizička trauma za čoveka njegovih godina i verovatno mu je drastično skratila život. Da je ostao živ, svet bi verovatno izgledao drugačije, kao što se naglo izmenilo i njegovo doba, kada je na ovu planetu „uveo" struju.

NA VEST O TESLINOJ SMRTI

"*"""^

Posle Tesline smrti razmenjeno je nekoliko telegrama između agenata FBIa, Foksvorta, i direktora njujorškog biroa. Sledećeg dana pošto je utvrđena Teslina smrt, Foksvort je izveštavao: „Nikola Tesla, istaknuti naučnik u oblasti elektronike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu „Njujorker" u Njujorku. Tokom života obavio je mnoge eksperimente u vezi sa bežičnim prenosom električne energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema izveštaju koji je sačinio iz Njujorka, beleške i objašnjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno sa nacrtima uređaja, nalaze se sa ostalom Teslinom svojinom i do sada nije ništa učinjeno da se sklone i sačuvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspoloženi prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda..." (FBI je u to vreme primio poruku potpredsednika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kaže da je vlada 53

Patentni zavod u Vašingtonu, 1900. godine

„vitalno zainteresovana za Tesline radove").

FBI je raspolagao informacijama da je Tesla već bio sasvim završio sve eksperimente sa bežičnim prenosom električne energije i jednom „revolucionarno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je uspeo da napravi i neke funkcionalne modele, „čija izrada ga je koštala deset hiljada dolara", koji se čuvaju u hotelu „Guverner Klinton" i imaju veze sa zracima smrti ili bežičnim prenosom električne energije. O tome je u arhivama Agencije sačuvana i sledeća beleška: „...Prema našem saradniku Fitcdžeraldu, u sefu hotela „Guverner Klinton", u Njujorku, nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je založio Tesla kao garanciju hotelu da će izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokuša da otkupi model, bićete o tome blagovremeno obavešteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag šta se dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.

54

55

Posmrtni ostaci Nikole Tesle izloženi u crkvi Svetog Jovana u Njujorku

I Kosanović je, kažu, u Birou za imovinu stranaca ispričao tamošnjem službeniku Volteru Gorsaču šta je prvo učinio kada je saznao za Teslinu smrt. Prema njegovom svedočenju, u Teslinu sobu je došao sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom ,,Shaw Walker co", nadajući se da će pronaći Teslinu oporuku. Pretraživanju su prisustvovala i tri pomoćnika direktora hotela „Njujorker". Među prisutnima je bio i predstavnik FBI-a, pa se već sutradan na Huverovom stolu nalazio detaljan izveštaj o svemu što se te večeri događalo u Teslinoj sobi.

Poštoje sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti rođendan. Kosanović je poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uvećane fotografije iz novina. Prema predstavnicima hotela i Kosama vićevoj izjavi, ništa drugo nije odneto. Sef je zatvo56

ren, a Kosanović je postavio novu kombinaciju za koju je samo on znao.

Devetog januara, Gorsač i Bojs Ficdžerald, elektroinženjer i Teslin blizak prijatelj, zapečatili su svu njegovu imovinu i sa dva kamiona prevezli je u skladište na Menhetnu, gde se već nalazilo, od 1934, trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su tada zapečaćeni po naređenju OAR Radi potpunije slike o tih ključnih nekoliko dana po Teslinoj smrti, navodimo i svedočenje još jednog značajnog učesnika ovog događaja. „Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovića, Keneta Svizija, bravara (za koga će kasnije utvrditi da ne zna koga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio Džordž Klark, ali on nije ostao duže.

Saznala sam da su predstavnici policije i razni „vladi-

Vizija odbrambenog sistema sa tornja Vorderklajf na Long Ajiendu

57

ni činovnici" bili tu ranije...Bravar je ponovo nameštao prekidače za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviću. Ova kombinacija mi je data, ubrzo kasnije, na čuvanje i nije bila koriščena do 12. jula 1952. godine kada je Kosanović ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja će postati Teslin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovića, budući da se pretpostavljalo da sadrži ključeve koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Međutim, svežanj ključeva nije bio u fi-

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na Nijagarinim vodopadima

58

Teslini generatori u hidroelekrani na Nijagarinim vodopadima

oci u koju je odložen 8. januara 1943. Ključevi nisu nađeni nigde u sefu. Nakon pretraživanja, nađeni su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlatne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli 1917.) takođe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije nađena." (FBI dok. br. 168-169) „NIJE VAŽNO, ALI PREPISUJTE"

Prema Šarloti Mjuzar, sekretarici Save Kosanovića, pre nego što je napustio SAD, 25 jula 1945, Kosanović je još jednom želeo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladištu. Isto je učinio i sa Teslinom urnom (sačinjena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebno-metalnom urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio u skladištu (po Šarloti Mjuzar, to je bila i njegova jedina pose59

Markoni sa svojim sistemom bežične telegrafije

ta skladištu), zatražio je da vidi Teslinu imovinu.

Radnici u skladištu su mu rekli: „Nekoliko ljudi iz FBI je došlo noću i napravili su mnogo snimaka."

Tih januarskih dana 1943. vašingtonski biro FBI-a išao je čak tako daleko da je njujorškom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tužiocem da se Kosanović pritvori zbog navodne provale i da se dođe do različitih dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanović uzeo iz Teslinog sefa.

Međutim, u centrali u Vašingtonu uskoro je doneta neobična odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vašingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujorškog biroa da je čitav predmet predat u nadleštvo OAP-a i zbog toga, pisao je Tam, „nema više razloga da se petlja oko toga".

Uskoro je poznati američki inženjer dr Džon Tramp, koji je tada radio u istraživačkom komitetu Biroa za naučna istraživanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da učestvuje ispitivanju Teslinih naučnih radova. Zajedno s njim ispitivanju su prisustvovali i drugi stručnjaci: V, 60

Džordž, Edvard Palmer i Džon Korbet.

Dr Tramp je ispričao da su tada pregledali samo one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku smrti. Svi su oni tada bili zauzeti sa zadacima koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da će uvidom u poslednje Tesline radove moći da donesu valjanu procenu za eventualne druge mere. „Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, „moje je mišljenje da u naučnoj zaostavštini dr Tesle ne postoji ništa vredno za dalja istraživanja ili što bi moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke neprijatelja...

Teslina najznačajnija dostignuća potiču s početka ovog veka. U poslednjih, najmanje petnaest godina, svi njegovi naučni napori bili su spekulativnog, filozofskog i na izvestan način promotivnog karaktera najčešće u vezi sa proizvodnjom i bežičnim prenosom energije - ali nisu sadržavali neke nove elemente, radne principe ili metode za ostvarivanje takvih mogućnosti."

Veoma opširnom dosijeu dr Trampa priložene su i fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala.

Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao danas se nalaze u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.

Posle toga, ostatak Tesline zaostavštine, februara 1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanoviću.(FBI dok. Br. 174-181) Slično Trampu, ni Svizi, Teslin veliki prijatelj i možda jedan od najboljih poznavalaca njegove ličnosti i dela, nije tih godina verovao da je Tesla zaista ostavio radove koji bi mogli da donesu nešto revolucionarno novo: „Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina 61

pre kraja prošlog i isto toliko posle početka novog veka. Ono što je kasnije radio možda je nosilo klice ranog stvaralaštva, ali nikada nije dovedeno do praktičnog ostvarenja..." Možda je to donekle tačno. Naime, Tesla je zaista 62

Teslin patent za proizvodnju hrane za piliće iz 1905 godine, prihvaćen u jednoj fabrici živinske hrane 1938.

1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime.

Međutim, između 1945. i 1947. Komanda Vazdušno-tehničke službe (ATSC) u Rajt Fildu. u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstrože čuvana 63

Pismo kojim uprava hotela Ijubazno moli Teslu da napusti sobu u kojoj je do tada živeo, septembar 1918.

ispitivanja, Vojna obaveštajna služba (MI) u Vašingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo mišljenje.

Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatražila dozvolu od komande u Vašingtonu da na sedam dana uputi u Vašington Blojsa Ficdžeralda (Blovce Fitzgerald) „da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje".

Petog septembra 1945, pukovnik Holidej iz ATSCa pisao je Lojdu Šaulisu iz OAP-a, da potvrđuje do64

govor sa Ficdžeraldom i moli za fotografije iz Trampovog dosijea, ,jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu", i obećava da će ih vratiti u dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a o Tesli, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o „zracima smrti". Šaulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: „Materijal koji ste tražili upućen je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdušnim snagama radi određenih eksperimenata; molimo da ih vratite".

Nisu nikada vraćena.(FBI dok. Br. 170-173) Neobično je, međutim, da četiri meseca pošto su fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti, šef Vojne obaveštajne službe u Vašingtonu, obaveštava Džejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu stigle u odredište i zbog „izuzetnog značaja za ovu službu molimo da se pošalju i zahtevamo da nas obavestite ukoliko se bilo koja druga služba bude interesovala za ove materijale".

I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Između 1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao na sličan način: „...Dok je ova služba učestvovala u ispitivanju određenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obaveštavamo vas da ovde ništa od tog materijala nije u našoj nadležnosti..." „Ovaj biro nikada nije imao mogućnost uvida u bilo šta od svojine Nikole Tesle..." „...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..." ... Fotografske kopije određenih dokumenata 65

sačinjene dok smo bili nadležni za njih..." itd. itd.

Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Uprava odeljenja za aeronautičke sisteme. Kada su od njih zatraženi Teslini radovi, obavestili su da, ,,s obzirom da u nasleđenoj dokumentaciji nije pronađen nijedan od Teslinih radova, su pretpostavljamo da uništeni u vreme zatvaranja laboratorije" .

EDISON UBIJAO * h TESLINOM STRUJOM Ni potonja ni novija istraživanja nisu pomogla da se definitivno uđe u trag svim Teslinim dokumentima i drugim delima, uređajima. U poslednjih desetak godina jedan za drugim su dospevali rokovi kada je, prema američkom ustavnom amandmanu o slobodi informisanja (FOIA - Freedom Of Information Act), počelo skidanje embarga sa većine dokumenata FBI-aja o čuvenom srpskom naučniku. Ta arhiva o Tesli do sada nije bila šire poznata ni jugoslovenskoj ni svetskoj javnosti. Nastavljajući idejom koju sam postavio još pre dvadesetak godina publikacijom „Teslina neostvarena otkrića", još u to vreme sam se prvi put susreo sa nekim dokumentima iz tzv. „Tesline arhive" FBI: Proučavanje ovih dokumenata učinilo mi se kao zanimljiv poduhvat bar iz dva razloga. Osnovni razlog je bilo očekivanje da će najzad biti rešene nedoumice oko važnijih Teslinih projekata ili da će biti rasvetljena sudbina svih njegovih dokumenata.

Drugi razlog - otkrivanje načina rada i ponašanja jedne ovakve institucije - je u odnosu na Teslin rad manje bitan, ali je značajan kada se posmatra u 66

kontekstu opšteg odnosa prema Teslinom delu. Naime, trebalo bi imati na umu da je Tesla godinama pažljivo i s namerom pomeran sa glavnih tokova interesovanja američkog, a dobrim delom i svetskog javnog mnenja, da bi konačno, ako bude moglo, bio prepušten zaboravu.

Tesla nikada nije zauzimao mesto koje mu objektivno pripada. Uporno, na primer, opstaje uverenje da je Edison dao najveći doprinos razvoju elektronike u dvadesetom veku. U Smitsonien muzeju i njegovim naučnim institutima, u Vašingtonu, Edison je u toj oblasti smešten u sam vrh. Međutim, baš iz dosijea FBI na indirektan način se bolje razaznaje i pravi Edisonov doprinos nauci. Mada je prijavio preko hiljadu (!) patenata, kao njegova najvažnija otkrića mogu se smatrati generator istosmerne struje, mikrofon, sijalica i gramofon! Edison je pomno pratio Teslina istraživanja - Tesla se po dolasku u Pariz, 1882, zaposlio u filijali Edisonove kompanije i prvih godinu dana boravka u Americi radio je kod Edisona - a od vremena kada je na Nijagarinim vodopadima postavljena prva centrala sa Teslinim generatorom naizmenične struje (1895), prešao je u žestok napad na Teslu. Javno je protiv njega držao predavanja, govorio za štampu i tvrdio da je Teslina struja opasna po život. U knjizi Pola Ostera, ,,Mesečeva palata", ta epizoda je, a potpuno osnovana na činjenicama, ovako opisana: "Teslu sam prvi put video 1893. godine. Tada sam još bio dečak, ali godine se dobro sećam. Održavala se Kolumbova izložba u Čikagu, i otac me je tamo poveo vozom. To je bio moj prvi odlazak od kuće. Bilo je za67

mišljeno da se povodom četiristote godišnjice Kolumbovog otkrića Amerike izlože sve sprave i izumi, da se pokaže kako su i naši naučnici jako mudri. Izložbu je posetilo dvadeset pet miliona ljudi, ličilo je to na cirkus. Tamo je prikazan prvi rajsferšlus, prvi vašarskii točak, sva čuda novog doba. Tesla je bio zadužen za Vestmghausov deo koji je nosio naziv „Kolumbovo jaje". Sećam se da sam ušao salu i video visokog čoveka obučenog u beli smoking kako stoji na podijumu i obraća se publici sa nekim čudnim akcentom - srpskim, kako se kasnije ispostavilo - i beskrajno tužnim glasom. Izvodio je trikove sa elektricitetom, mala metalna jaja vrtela su se po stolu, s vrhova prstiju sevale su mu varnice. Gledali smo ga bez daha, nikada tako nešto nismo videli. To su bili dani borbe između jednosmerne i naizmenične struje, između Edisona i Vestinghausa, tako da je Teslina predstava imala i propagandnu svrhu. Tesla je otkrio naizmeničnu struju nekih desetak godina pre toga - obrtno magnetno polje

- i to je bio veliki napredak u odnosu na jedno-smernu koju je Edison koristio. Ta struja je bila mnogo moćnija. Za jednosmernu struju bile su potrebne električne centrale na gotovo svaka dva kilometra, za naizmeničnu je bila PrviTeslin indukcioni motor, 1891. godina

68

dovoljna samo jedna iz koje se napaja ceo grad.

Kada je Tesla stigao u Ameriku, pokušao je da proda svoj izum Edisonu, ali ga je taj magarac iz Menlo Parka odbio.

Montaža Teslinog generatora za elektranu na Nijagari Mislio je da će zbog toga njegova sijalica postati suvišna. Onda je Tesla svoju naizmeničnu struju prodao Vestinghausu i počeli su da grade hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, najveću električnu centralu u zemlji.

Edison je krenuo u napad. Naizmenična struja je suviše opasna, rekao je, može da ubije ako joj se priđe suviše blizu. Da bi potkrepio te tvrdnje, razaslaoje svoje ljude po čitavoj zemlji da izvode oglede po vašarima. I sam sam prisustvovao jednom dok sam još bio sasvim mali, upiškio sam se od straha. Na scenu su izvodili životinje i ubijali ih strujom. Pse, svinje, čak i krave. Ubijali su ih naočigled svih. Tako je izmišljena električna stolica. Edison je sve to smislio da bi dokazao koliko je naizmenična struja opasna, a onda je izum prodao Sing Singu gde se i danas kori69

sti. Ljupko, zar ne? Da ovaj svet nije tako divan, mogli bismo bez po muke svi postati cinici."

Odnos prema Tesli bitno se menja posle njegove smrti. Već samo površnim pregledom lako je uočiti nagli porast interesovanja Huverove administracije.

Dokumenti do kojih sam došao, direktno od FBI-a potvrđuju navode iz moje prethodne dve knjige ,,Teslino tajno oružje" i „Tesla pronalazač za treći milenijum". Fotokopije filmovanih dokumenata koji su čuvani dugo godina, posle Tesline smrti, a koji su delimično maskirani potvrđuju i to da su njegovi pisani tragovi o eksperimentima sa oružjem dospeli nekako u ruke vojnih eksperata Amerike, Kanade i SSSR. Najbolji dokaz za to su patentne prijave iz Pentagona u kojima se otvoreno pozivaju na Teslina istraživanja.

TESLIN RAZVOJ AMERIČKE ARMIJE

U AMERICI je 2000.godine objavljena knjiga „Dan posle Rouzvela", Vilijama Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa Korsa, koja se bavi čuvenim slučajem NLO-a koji je navodno pao u blizini gradića Rouzvel. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o knjizi priseća šta su njih dvojica tada mislili i znali o Teslinom doprinosu vojnim istraživanjima. „Korso je smatrao da je Tesla verovatno najviše od svih naučnika uticao na posleratna istraživanja u američkoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo znali da je još tokom Drugog svetskog rata general Natan Tvining čuvao u svojoj dokumentaciji Tesline beleške o usmerenom čestičnom snopu, koje su, po 70

Prema jednoj teoriji ovako bi trebalo da izgleda Teslino tajno oružje sa primenom skalarnih talasa (interferentnih)

uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti službe za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta dokumenta su pažljivo čuvali, uključujući i Teslinu čuvenu monografiju „Nov način slanja energije kroz prirodne medije bez gubitaka".

SVETLOST JE BRŽA OD AJNŠTAJNA „U vreme kada je javnost, u leto . 2000. godine, obaveštena da je u akceleratorima u Prinstonu i Firenci, gotovo istovremeno, ostvarena brzina veća od svetlosti, u australijskoameričkom magazinu ,,Nexus" objavljeno je moje pismo-podsetnik da je Tesla još 1900. tvrdio da su talasi koje je poslao 71

iz svog odašiljača obišli Zemlju brzinom od 475.000 km/sec. Između mnogih pisama koje sam tada dobio posebno je zanimljivapriča Brajana Selara Šema Tesline vizije aparata za snimanje misli (Brian Sallur), direktora Mount Gungin Radio opservatorije i tehničkog direktora SETI (Search for Extraterestrial Inteligence) programa za Zapadnu Australiju: „Godinama se već bavim Teslinim istraživanjima o kojima govorite jer sam se i sam uverio da je potpuno bio u pravu. U svojim radovima sam uporno zagovarao ideju da fotoni sa brzinom ,,C" predstavljaju samo osnovnu brzinu u kosmičkim razmerama, ali to još uvek niko u naučnom svetu ne želi da ozbiljno razmotri ili započne eksperimentalna istraživanja. Trenutno se pripremam da ovog leta postavim solarnu osmatracku stanicu da bih dokazao da neke čestice ili fotoni elektromagnetskog zračenja u vreme intenzivnih erupcija na Suncu dostižu brzine veće od svetlosne. Polazim od sopstvene teorije da se jonosfera ponaša kao ogroman balon koji pod udarima super brzih fotona menja svoja električna svojstva. Naravno, još ne postoje instrumenti kojima bi mogla da se meri nadsvetlosna brzina pa ću biti prinuđen da se pomognem posrednim dokazom: merenjem zvučnog intenziteta na Suncu i u jonosferi."

Teslina tvrdnja je verovatno zasnovana na nekom 72

od bezbrojnih podataka dobijenih tokom eksperimenata u Kolorado Springsu, 1899. godine. Tesla tada nije imao vremena da sam nastavi rad na ovoj teoriji, ali se nadao da će neko preduzeti dalja istraživanja. Od tada je proteklo čitavih sto godina i da nije dokaza kao što su ovi iz Firence i Prinstona ili pojedinačnih „ispada" kao što je ovaj gospodina Selara, Teslinih radova se više niko ne bi ni sećao." „SMEHOTRES" I „ANTENA" ZA NAFTU

Poznato je da se Tesla u prvoj deceniji prošlog veka najveći deo vremena bavio istraživanjima u oblasti elektroterapije.

Verovao je da bi tek na pragu

Mark Tven u jednom Teslinom eksperimentu

73

svog novog otkrića, struja visoke frekvencije, mogao da stvori uređaje uz pomoć kojih bi bilo moguće uspostaviti kontakt sa frekventnim poljem ljudskog organizma, a zatim lečiti, tako što bi se novim aparatima uspostavila poremećena energetska ravnoteža.

Jedan od takvih uređaja je vibrirajuća mehanička platforma. Glas o ovom „zapanjujućem" otkriću prvi je raširio čuveni američki pisac Mark Tven, pošto se jednom prilikom lično uverio u blagotvornost novog izuma njegovog velikog prijatelja. Blage vibracije izazivaju vrlo prijatno osećanje i izazivaju poboljšanje cirkulacije i protoka energije u organizmu.

Takve, izmenjene platforme se i danas mogu videti na ulicama Pariza, Londona, jer umorni prolaznici rado koriste usluge rezonatora kako bi osveženih nogu mogli da nastave svoj pešački pohod. Nekoli-

Tesla u društvu sa tada čuvenim srpskim bokserima braćom Živic

74

Šematski prikaz malog Teslinog pojačala snage

ko velikih fudbalskih klubova italijanske i engleske lige na ovaj način pripremaju igrače neposredno pred početak utakmice.

Malo je, međutim, poznato daje sličnim rezonatorom, 1898, Tesla izazvao nekoliko zemljotresa u blizini svoje laboratorije u Njujorku. U strahu od posledica, to je priznao tek 1935, na promociji svog drugog izuma na bazi rezonatora, telegeodinamičkog odašiljača - uređaja za otkrivanje vodenih i naftnih podzemnih izvora, koji je te godine patentirao i prava prodao Teksaku (savršenija verzija je i danas u upotrebi).

Malo je poznato da je verna kopija rezonatora napravljena i kod nas i ako se steknu svi uslovi naći će se u stalnoj postavci Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Čovek koji je, na osnovu originalnih Teslinih nacrta, resio sve tehničke probleme i dovršio prvi funkcionalni model je Slobodan Milevski, pronala75

zač iz Jabuke, kraj Pančeva.

Teslin originalan ocilator je pre više od četiri decenije pozajmljen jednoj porodici u Beču radi lečenja dečaka sa teškim oblikom reumatizma i kožne bolesti. Kako i zašto, nije nam poznato, a dokumenti o pozajmici bili su zagubljeni u Muzeju u Beogradu.

Tek 2002. godine, oscilator je iz Beča stigao u Beograd!

Milevski se nada da će uskoro dovršiti i rad na Teslinom mehaničkom rezonatoru, sa duplim klipom, baš onim sa kojim je Tesla na Menhetnu izazivao zemljotrese. U međuvremenu, prvi put je pustio u rad model telegeodinamičkog odašiljača. Takav uređaj bi domaćoj naftnoj industriji pomogao u pretrazi novih izvorišta, ali je zanimljiv i za raznovrsna geološka istraživanja jer deluje do dubine od 10 kilometara i razlikuje materijale prema gustini sastava.

POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE

„On je bio moj čukun ujak. Moj deda, Maksimilijan, bio je njegov brat, a moja tetka je njegova pra-nećaka, pa sam ja tako njegova čukun-nećaka. Moj deda i baka i njene sestre došli su u Ameriku iz Jugoslavije, ali ne znam kada je to bilo. Znam da je moj ujak Nik dobio ime po njemu." „ON" je Nikola Tesla, a devojka koja se s naporom seća svog velikog rođaka je Lela Vandavjie. Koliko imaju sličnosti? Već na prvi pogled: Tesla nije bio takve lepote. Ni struja ih ne povezuje: „Ljudi očekuju da u meni otkriju nešto od Tesline 76

genijalnosti. Možda moje interesovanje za NLO-e ima neke veze, ali pre bih rekla da sam to nasledila od majke, koja je više puta videla „leteće tanjire". Moj čukun-ujak je verovao da postoji vanzemaljski život, čak je tvrdio da je sa njima uspostavio radioLela Vandavjie, Teslina čukununuka vezu. Neka žena pisac je tvrdila da je i on lično vanzemaljac, da potiče sa Venere, a čitala sam i priču da neki spiritisti sa njim redovno održavaju veze. Nisam verovala kada sam pročitala da su objavili petnaest knjiga razgovora sa Teslom i drugim naučnicima kojima Tesla navodno predsedava na planeti Parhelion, u sazveždu Plejada!

Moram da priznam da sam počela da se interesujem za život mog velikog rođaka tek od pre nekoliko godina. Znam da je učinio velike stvari za čovečanstvo. Poznat mi je i njegov večiti sukob sa Edisonom. Taj odnos me podseća na film „Amadeus". Majka mi je pričala da je najveći deo njegovih dokumenata prenet u muzej u Beogradu, ali su neki važni papiri pokradeni, oni koji se odnose na antigravitaciju i elktromagnetske talase. Ti dokumenti su još 1948. preneti u vazduhoplovnu bazu RajtPeterson. Naravno, često me pitaju da li znam neku pikant77

nu priču o Tesli. Običan svet najviše interesuju sva ta čuda vezana za njegovo ime, a posebno taj oreol vanzemaljca. I mene su pitali da li sam sa neke druge planete. Nisam svesna toga, ali ne bih isključila takvu mogućnost."

TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Malo je poznato da je Tesla koristio svoj električni motor za pokretanje automobila. Prvo probno vozilo koje je Tesla koristio bio je čuveni Fordov model ,,T". Njegov koncept ovih vozila realizuje se tek danas. Da li će se uskoro naći i na beogradskim ulicama? „Ozo", električno vozilo sa Teslinim asinhronim motorom koji su konstruisali Miodrag Živanović, Rastislav Kragić i Bojan Kragić, a proizvodi se i prodaje u beogradskoj firmi „Raskovnik", već je dobio desetinu novih vlasnika. U zavisnosti od baterije, automobil može da pređe od 150 do 300 kilometara. Ima dva sedišta i proizvodi se sa tri i četiri točka.

Po našem zakonu, ovakvi automobili ne smeju da se voze brže od 60 kilometara na sat, a njegove stvarne mogućnosti su i do 400 kilometara na sat! U brzinskim trkama u svojoj kategoriji, već je više puta osvajao prva mesta.

VIZIJE

* Za 79. rođendan, New York Times, 11.07.1935: Tesla planira da pošalje energetski snop s jednog na drugi kraj sveta. Tvrdi da je merenjem ustanovio da su kosmički talasi 50 puta brži od svetlosti, čime 78

Umetnička vizija Teslinog odbrambenog štita

osporava teoriju relativiteta. Tvrdi da je otkrio tajnu kosmičkih zraka u pozitivnom elektirčnom naboju Sunca. * Na prijemu za svoj 81. rođendan, novinaru New York Herald Tribune, 11.07.1937: Tesla obećava da će osvetliti tamnu tačku na Mesecu. To je deo njegovog projekta za izgradnju interplanetarnog radija. * Za svoj 85. rođendan Tesla je tvrdio novinarima lista New York Sun, 11.07.1941, da bi za dva miliona dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi uređaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama kilometara daleko. * Septembra 10.1933. u časopisu Philadelphia 79

Public Ledger, Tesla objavljuje da u okviru svog energetskog projekta sada radi na procesu fotografisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom širem konceptu za izdvajanje kosmičke energije koja upravlja univerzumom: „Energija je svuda oko nas, u neograničenim količinama." * „Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta".

Pod ovim naslovom list Albanv Telegram, 25.febru ara 1933, objavljuje Teslin rad kojim će omogućiti svakom čoveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat je zasnovan na mehanizmu ljudskog oka. * U knjizi „More energije", Henrija Moreja, navodi se kako je Morej, na osnovu Teslinih radova i sopstvenog uređaja za proizvodnju besplatne energije, uspeo da napravi poseban radio koji je koristio da uspostavi kontakt sa admiralom Birdom, na Južnom polu. S ob-

Tesla u razgovoru sa novinarima

80

Tesla je verovao da će se u našem veku ratovi voditi samo robotima

zirom da nije registrovan ni trag statičkog elektriciteta, Morej očigledno nije koristio uobičajene elektromagnetske talase. Morej je takođe napravio uređaj kojim je mogao da sluša razgovor ljudi nekoliko kilometara daleko, kao da govore u njegovoj sobi.

KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA

Ovo nije šala, niti uvod u novi Spilbergov film - „ovo je priča i za suze i za smeh".

Te „davne" 1973. godine, u čudesnoj zemlji Americi, pojavila se knjiga sa neobično zanimljivom serijom intervjua. Sa daleke planete, središta kosmičke konfederacije Unarijusa, poruke su stizale do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, predgrađe San Dijega. Tamo se sve odvija pod nadzorom parova vrhovnih arhangela Urijela i Rafaela i Mihaila i 81

Gavrila, a u zemajskom centru upravljali su, sada već počivši (1971. i 1993.) Ernest i Rut Norman - arhangelski par reinkarniran kao Nikola Tesla.

Direktno u mikrofon, bez svih onih svetlećih, bučnih i moćnih skalamerija, jedan za drugim, za samo nedelju dana, pred medijumima su prodefilovali gotovo svi najveći umovi ovog veka i sveta: od Tesle i Ajnštajna do Nilsa Bora, Mendeljejeva, Fermija, Maksvela i drugih. Prvi se javio Tesla.

Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je prvo opisao, ili tačnije, vizuelno preneo sliku svoje kuće. Podignuta je u obliku sedmostepene piramide, od materijala koji je podsećao na staklo, sa osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledeći sprat je bio manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade, slično teleskopu, nalazio se uređaj koji je Tesla opisao kao veliki projektor, odnosno odašiljač sa mogućnošću da šalje informacije i slike na 33 različita frekventna područja ili vremensko-prostorne dimenzije. „Ovde okuplja mo ljude iz drugih svetova, na različitom razvojnom nivou, i pomažemo im da ovladaju našim Radio antena na Long Ajlendu Znanjem. Naravno, 82

učenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da posle povratka na svoju matičnu planetu, nisu svesni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naučnika sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan od drugog objavilo otkriće laserskog zraka. Oni su i sada ovde i rade na razvoju budućih instrumenata. Slično se dogodilo i sa radovima na otkriću jedinstvene teorije polja (Glašov-Salam-Vajnberg, prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim suprotnim krajevima Zemlje, naučnici dolaze do istih otkrića u genetskom inženjeringu. Niko od njih ne zna da su sve i zajedno istraživali baš u ovim laboratorijama."

Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o kojima nikada nismo slutili: Tesla - transformer! „Za vrlo kratko vreme, možda dve ili tri godine, teleskop će vam pomoći da upoznate i neke sasvim neobične zvezdane sisteme - duhovne planete, koje se ne mogu videti. To je ono što vi na Zemlji nazivate paralelnim svetovima".

Tesla je očigledno duboko fascinirao svoje sagovornike, jer ga nazivaju „najvećim umom koji je ikada živeo na planeti Zemlji."

Danas ne živi ovde, odnosno još se nije reinkarnirao u neko novo ljudsko biće.

Pre tačno 350 godina živeo je kao Nikola Kopernik. Možda je to razlog što se Tesla danas, u miru Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji. „Poseban cilj mojih istraživanja je razvoj tehnike za inter-galaktičke kontakte. I vi na Zemlji danas možete da posmatrate stvaranje galaksija, ali ne možete da vidite nijednu zvezdu posebno.

83

Teslin fotoportret snimljen u njegovoj labaratoriji metodom fosforescentnog svetla

Ključno je da stanovnici svih planeta koje to još ne znaju shvate da život u kosmosu postoji u izobilju i u svom bogatsvu oblika. Zar to nije čudno: treba da odete van svog zvezdanog sistema da bi dokazali da nešto postoji na vašoj vlastitoj planeti.

Slično vam se već jednom dogodilo kada ste utvrdili da helijum postoji na Suncu, a tek potom i na Zemlji." „Želeo bih da naučnicima na Zemlji posebno skrenem pažnju na kvazare i plave zvezde. Ova dva nebeska tela kriju jednu od najvećih tajni kosmosa pravu strukturu života.

Kvazari su, u stvari, galaksije unutrašnjih ili duhovnih svetova. Ono što najviše fascinira zemaljske naučnike su očigledno inteligentne promene pulsiranja koje, svaka pojedinačno, traju po jednu se84

kundu, u jednom zaokruženom ciklusu od 60 sekundi, koji se zatim ponavlja. Naučnici pretpostavljaju da je to neka poruka nepoznate civilizacije, ali ne mogu ni da naslute o kako moćnoj inteligenciji se radi.

Plave zvezde, za koje su vaši naučnici u početku verovali da su deo vaše galaksije, Mlečnog puta, a zatim su shvatili da one ne emituju svetlost, već da je to svetlost koja dopire sa same granice vidljivog kosmosa - takođe su duhovne, a ne atomske prirode. Drugo, one nisu galaksije, već univerzumi sa stotinama miliona galaksija. U svetovima u ovim galaksijama postoje visokofrekventnio izvori energije, usmereni ka Zemlji i drugim „nesvesnim" svetovima, sa namerom da im se omogući „otkriće" da postoje i svetovi unutar svetova, dimenzije unutar dimenzija i da su takvih razmera da, u odnosu na ono što vaši naučnici danas znaju, deluju zastrašujuće. Izvor

2Oc

2Oc

Jubilarne marke sa likovima najpoznatijih američkih naučnika

85

njihovog stalnog straha je tvrdoglavo odbijanje bilo kakvog istraživanja koje ima veze sa psihičkim razvojem."

Znamo već da Tesli nikada nije bilo dosadno dok je bio među nama, ali tek u Parhelionu je našao društvo i prijatelje kakvi mu i pripadaju. Redovno se sastaje sa Galilejom, Keplerom, Leonardom da Vinčijem, Openhajmerom, a sa Ajnštajnom živi u istoj kući. Svako od njih, po nekim vekovima utvrđenim planovima radi na nekom projektu, često i sasvim različitom od njihovih, nama poznatih, ovozemaljskih projekata.

Ajnštajnov vanzemaljski opus Izgleda da se Ajnštajn trenutno bavi mnogo složenijim istraživanjima jer o svojim teorijama govori samo usput: „Sada razumem zašto sam imao problema da stvorim sistem zasnovan na opštoj teoriji relativiteta. Da bi se nauka dalje razvijala, neophodan je potpuno novi matematički koncept. Pod novom matematikom mislim na razumevanje i novo tumačenje odnosa između fizičkog atoma i njegovog „dvojnika" izotopa - duhovnog atoma. Tu se nalazi ključ razvoja nauke."

Teslin bežični prenos energije Možda na Teslin nagovor ili zbog nekih „viših" kosmičkih ciljeva, Ajnštajn se potpuno posvetio razvoju uređaja za bežični prenos ebergije, za koji smo svi do sada verovali da je Teslino originalno dostignuće. Međutim: „Na tzv. kosmičkoj centrifugi radi se već nekoliko hiljada hiljada godina, prema vašem zemaljskom sistemu merenja vremena. Mada je ovde priroda nje86

gove funkcije odavno poznata, istražuje se na tome da se on preradi za rad na materijalnom planu, u ograničenim usovima sa samo 101. atomskim elementom.

Centrifugalna akcija je ključ funkcionisanja uređaja.

Biće potrebno da se za centrifugu ili, bolje rečeno, generator podigne posebna zgrada koničnog oblika i od materijala, jedne nove vrste plastike, koju ćemo, u međuvremenu „preneti" na Zemlju. Frekvencija energije stvorene u generatoru biće izmenjena da bi mogla dalje da se prenosi putem laserskih zraka. Na vrhu građevine biće postavljene neke vrste antena od kristala za prijem i emitovanje energije. Energija će putovati duž trajektorija do nekoliko „podstanica" razmeštenih širom svakog kontinenta. Kuće, fabrike, automobili, avioni i svi drugi potrošači energije će biti snabdeveni malim demodulatorima - ne većim od tranzistora - za prevođenje energije na nižu, upotrebljivu frekvencu.

8 West40'' NEWYORK

87

Dakle, spolja će generator delovati baš onako kako je Tesla govorio dok je boravio na Zemlji."

Openhajmerova intervencija Čitav razgovor je pratio i Robert Openhajmer, jedan od indirektnih tvoraca atomske bombe. On će Ajnštajnovom tumačenju dodati i sledeće: „Uređaj koji vam je opisao Ajnštajn funkcioniše na sličnim principima kao veliki generator kakav je nekada postojao u Atlantidi i Lemuriji. Mi ovde imamo minijaturni generator - i zovemo ga „malo sunce" - umesto velike piramide, kao u Atlantidi.

Proizvedena čista energija je na frekvenciji koja trenutno nije poznata na Zemlji, niti na Zemlji može da postoji.

Kosmički sat „Ovaj mehanizam se može objasniti kao neka vrsta sata-kalendara, a koristiće se na sličan način kao današnje enciklopedije. Ali, umesto da listate enciklopediju i tražite ono što vas zanima, moj aparat će omogućiti da informaciju dobijete istog trena i da informacije koje želite dobijete uživo - slično današnjim TV aparatima. Pre upotrebe korisnik će jedino morati da zna vremenski period, zemlju ili ime ličnosti ili događaja o kome traži podatke.

Uzmite, na primer, godinu 1435. pre naše ere, vreme vladavine kraljice Hatšepsut u Egiptu.

Mesto: palata. ručak, tog i tog dana. Na ekranu se pojavljuje slika i teku stvarni događaji na ručku iz tog vremena.

Tesla me je inspirisao da razvijem ovaj uređaj. Sat nije ograničen samo na prošlost. Zapravo, treba da znate, prošlost, sadašnjost i budućnost su tvorevine vašeg materijalnog uma i čovekove svesti. Ovaj uređaj ne poznaje takve prepreke. Njegova jedina 88

granica je znanje onoga ko je koristi. Sat, kao i mnogi drugi pronalasci, počeće da se koriste na Zemlji pred kraj devedesetih godina." ,,I šta na kraju reći?" Tesla se pred kraj života zaista bavio stvarima kojima se nijedan naučnik ni tada ni danas nije usuđivao ni da približi. Većina naučnika koji se danas bave Teslom, zapravo, sada već sa imbecilnom radošću, samo opisuju Teslina očigledna i već uveliko ostvarena dostignuća. Mnoge naučne idiote današnjice još uvek ekstatično uzbuđuju Teslini „rani radovi", kada je na leđima svog mačka prvi put otkrio magiju elektriciteta ili kada je u potočiću kraj roditeljske kuće otkrio da se „ipak okreće". Oni koji su otišli korak dalje i dalje nas uče da je Teslin bežični prenos energije, prenos energije bez - žice. A u suštini misle da je čovek u životu, najblaže rečeno, imao i svojih loših trenutaka.

Sve je to neko, verovatno, otkucao Tesli. I evo šta se dogodilo.

BOG ILI ENERGIJA DUHA

Teslina istraživanja „slobodne energije" tridesetih godina, kada je došao do nekih otkrića zbog koji će dobiti nadimak „čudak iz Menlo parka", dovela su ga na trag i nekih neobičnih pojava. Jedna od njih je i takozvana X energija. Rudolf Štajner je pokušao da tu tajanstvenu energiju, čijim su opisima i tumačenjima krcati drevni okultni i spiritualni dokumenti, opiše jezikom koji se već znatno približio jeziku i delu njegovog savremenika Nikole Tesle. On je, ne znajući za Tesline radove, tvrdio da postoje četiri eterske stvaralačke sile, kao različiti oblici 89

tajanstvene energije - životni eter, hemijski eter, svetlosni eter i toplotni eter. Uopšteno govoreći, međutim, svi različiti nazivi nepoznate energije (či, prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, sveti duh, orgonska energija, životinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila...) ukazuju da postoji i jedan drugi princip u prirodi - duhovni - sa kojim moderna nauka i danas nerado pristaje da se suoči, ali koji, izgleda, zaista jeste kreativna životna sila. Pretpostavlja se da je to peta sila u prirodi, pored već poznatih: elektromagnetizma, gravitacije, slabe sile jezgra i jake sile jezgra. Prema svim opisima, to je sila koja direktno utiče na različite aspekte superčulnih sposobnosti i glavna i verovatno jedina sila u polju psihičkih aktivnosti. Na njeno delovanje nema uticaja nijedna od ostale četiri sile; i, mada nesumnjivo univerzalna u prirodi, ona se može posmatrati, meriti i istraživati samo u biološkom polju.

Zanimljiva je i teorija kretanja ove energije. U ljudskom telu, još pre pet hiljada godina, u drevnom kineskom medicinskom kodeksu, opisana je 90

kao fenomen koji mi danas nazivamo akupunktura.

Ona protiče ljudskim telom duž takozvanih meridijana. Isti proces se odvija i na planu čitave planete.

U tokovima akupunkturnih linija Zemlje, od praistorije do danas, nalaze se stecišta drevnih idolopoklonika, gde su obavljali svoje rituale, žrtvovanja ili molili za dobru godinu i plodnost. I Druidi i veštice pohodili su ista mesta, i cigani i gnostici i hrišćani i sledbenici Novog doba.

Mnoga su mesta širom sveta od pamtiveka poznata kao naročito važna i moćna. Nazivaju ih svetim mestima. Ima ih u svakoj zemlji i svuda im se pridaje neko magijsko značenje. Između njih, pretrpane zemljom i zarasle korovom, prostiru se kilometrima duge linije koje ih povezuju. U centrima i duž linija vladaju snažne prirodne sile - toliko snažne da mogu da utiču na ljudski um, dušu i svest.

Kako su ljudi pre nekoliko hiljada godina i u svim mogućim kutovima sveta mogli da znaju za tajne sile prirode? I zašto su na određenim mestima postavljali gomile kamenja, megalita, dolmena, piramide, crkve i katedrale? Bezbrojna iskustva i ispitivanja potvrđuju da linije zaista prate energetske tokove Zemlje.

PRIKRADANJE NLO-A

Sva energija je elektromagnetske prirode; sva čvrsta materija u našoj okolini sastavljena je od energije; naše oči registruju samo delić elektromagnetskog spektra; a elektromagnetski talasi na bezbroj različitih frekvencija postoje na našoj planeti i širom kosmosa. Džon Kil, jedan od najpoznatijih 91

3D Ilustracija Savo Katalina

istraživača NLO-a, veruje daje baš tu tajna „letećih tanjira". Njihov je trik u tome da se „prikradaju" na nama nevidljivom frekventnom području, u nevidljivom delu spektra. Čak i ono što vidimo možda je samo trag, senka, propratna manifestacija dok menjaju oblike kretanja. Koliko drugih paralelnih svetova postoje i čije sudbine nismo svesni? Jer, istina je da vidimo i mnoge stvari koje ne postoje - mnoge od vidljivih zvezda na noćnom nebu odavno su odbrojale svoje poslednuje dane. Ultima Tula, Atlantida, Avalon, Hiperboreja, Podzemni svet, Valhala svi svetovi iz naših legendi - možda su samo trenutni bljesak ljudske sveti koji je omogućio da bar provirimo u druge dimenzije života.

Tesla je nesumnjivo poznavao i poštovao ove tajne moći prirode. Ako se uzme u obzir da je poznavao i tajne slobodne energije i da je više puta nagoveštavao da zna kako je treba ukrotiti, pretpostavka 92

da je ove energije koristio i za očuvanje vlastite vitalnosti je vrlo realna. Pre desetinu godina, čovek koji je želeo da ostane anoniman, koji je lično poznavao Teslu i verovatno na delu video i njegove „lekovite" izume, stvorio je i to pravo malo čudo koje će milionima ljudi širom sveta postati poznato kao „Teslina purpurna ploča". Ploča, rekonstruisana i poboljšanih karakteristika, koja se sada koristi u zemljama širom sveta, a nekoliko godina i kod nas, rezultat je dodatnih istraživanja i novog projekta.

TESLA LEČI STRUJOM

Tesla je svoje visokofrekventne elek-, trične struje primenio u medicini dvojako. Pre svega, prvi je, početkom 1891. god, objavio da VFE struje, čak i visokog napona, mogu da budu bezopasne i lekovite za čoveka. Dao je niz električnih oscilatora za potrebe lečenja. Zatim, saznanjem o iznenadnom otkriću Rentgenovih zraka, Tesla je počeo da ih proizvodi, početkom januara 1896. god, na svoj originalan način svojim VFE strujama najviših napona u to vreme. Prvi je otkrio reflektovane X-zrake. Zapazio je štetno delovanje X-zraka na čoveka. Prvi je dao metalni zaklon za zaštitu lekara od X-zraka.

Eksperimentalno je dokazao da svako intenzivno električno zračenje u prirodi proizvodi X-zrake. Dao je 1896. god. svoje tumačenje prirode X-zraka. To je našlo svoje opravdanje, oko 1923. godine, tek posle usvajanja shvatanja o dualnoj prirodi zračenja, da je i korpuskularno i talasno.

Naglo opredeljenje da se počne baviti VFE strujama, dotle sasvim nepoznatim, Tesla objašnjava na 93

sledeći način: „Stimulativan uticaj Hercovog (H. Herz) dela, kao i neka moja teorijska i eksperimentalna zapažanja, opredila su me tokom 1889. god. da uđem u sistematsko proučavanje pojava visokih frekvencija ...Ovo se pokazalo veoma plodonosno".

Tesla odmah počinje da gradi generatore VFE struja od 10, 20 i više hiljada perioda u sekundi.

Kako navodi, rad je bio težak, „prolazio je između Scile i Haribde" (2) dok ih nije završio. Prve eksperimentalne rezultate objavio je 21. februara 1891. godine pod nazivom „Pojave naizmeničnih struja vrlo visokih frekvencija". To je ujedno i prvi rad u svetu o VF strujama.

Pored ostalog, zapaža, ako se na izlaz VF generatora veže induktivni namotaj, tj. transformator sa visokonaponskim sekundarom, tada na izlazu sekundarnog namotaja dobija električna pražnjenja, tj. v.f. luk sa uobičajen94

im ritmičnim zvukom kao sa naizmeničnom strujom.

Zatim navodi: „...pri tome je čudno da taj zvuk može da se čuje i sa brojem promena znatno većim od 10000 u sekundi, što mnogi smatraju granicom čujnosti." Ovo je bila prva novost!

Dalje nastavlja: „...Kao posledica sopstvene induktivnosti namotaja i visoke frekvencije, struja je mala a odgovarajući porast napona je znatan... Struja je tako mala da, po mišljenju i nehotično stečenom iskustvu pisca, pražnjenje čak i vrlo velikog namotaja ne može da izazove ozbiljnije povrede." Ovo je već bilo zapanjujuće otkriće!

U to vreme, pri elektroterapiji sa jednosmernom strujom, dešavale su se bolna grčenja mišića, pa čak i smrtni slučajevi pacijenata. Takode, 6. aprila 1890, izvršena je prva smrtna kazna na električnoj stolici sa naizmeničnom strujom. A Tesla nalazi da pri mnogo višem naponu sa VF strujama nema opasnosti!

Tesla dalje nastavlja. „Iskustvo koje ima sam pisac pokazuje, što je viša frekvencija, to je veća i količina el. energije koja se može propustiti kroz telo bez ozbiljne nelagodnosti" .

Ovako delovanje VFE struja zaista niko nije mogao da predvidi!

Tesla se trudi da pronikne u prirodu ovih zbivanja i objašnjenje traži u ponašanju tela (!): „...iz tog bi se moglo zaključiti da tkiva ljudskog tela deluju kao kondenzatori".

Ovo, naravno, zna i Tesla i u svom radu od 18. marta 1891 (4) dalje navodi: „Tražio sam dokaz daje način prostiranja struje kroz telo razlog slabijih fizioloških efekata". Tesla navodi dosta ekeperimenata i daje 95

jedno objašnjenje: „No postoje razlika potencijala pri prolazu date struje kroz telo vrlo mala, efekti se ne mogu sasvim potpuno pripisati prostiranju struje pri površini,...".

Ovde prvi put Tesla pominje mogućnost prostiranja struje po površini tela!

Osamnaestog aprila daje i treći rad o VF strujama, gde ne daje ništa novo o fiziološkom dejstvu struja .

Dvadesetoga maja 1891. god, na Kolumbija Koledžu u Njujorku drži predavanje: „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u metodama veštačkog osvetljenja".

Ovo predavanje je, pored ostalog, bazirano na njegova navedena tri članka i prvi put se javno, eksperimentalno, prikazuje neškodljivost VFE struja.

Profesor S.H. Monel (Monell), lekar, u svojoj knjizi „Visokofrekventne električne struje u medicini i zubarstvu" izdatoj 1910. god. iznosi svoje utiske sa tog predavanja, pošto mu je prisustvovao kao mlad elektroterapeut: „Jedne nezaboravne noći maja 1891. god, Nikola Tesla, Slaven, mlad i entuzijasta, sa poetskim nadahnućem i izgledom jednog genija, stajao je ispred Američkog instituta električnih inženjera, paleći sijalice sa strujom koja je neškodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove ruke ... Sa veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja Tesla se uključio u električno kolo struje koja bi. po svim zakonima jednosmerne i naizmenične struje, dovela predavanje do kraja jer bi dragi predavač bio mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce, prikazujući sve više i više razna neuobičajena električna pražnjenja, novorođena u nauci o elektricite96

tu i krštena imenom 'Visoke frekvencije'. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u svetu".

Osam svetskih časopisa je objavilo u julu iste godine ovo predavanje, i nalazi se u 4 knjige, dve na engleskom i dve na srpskom jeziku.

Posle ovog predavanja, Tesli se obratilo više poznatih lekara u Americi tražeći objašnjenje fizičkog dejstva ovih struja. Zbog toga je Tesla napisao kratak članak „ 'Masaža' sa strujama visoke frekvencije" koji je izašao 23. decembra iste godine. Tesla piše: „...ja sam prikazao u svom predavanju, da telo potpuno izolovano u vazduhu, može biti zagrejano jednostavno svojim spajanjem sa izvorom visokog električnog potencijala i visoke frekvencije". „Grejanje će biti, naravno, po površini, tj. po koži". „Sa ovakvim uređajem, pravilno uzemljenim, zar ne bi bilo moguće za jednog veštog lekara da u ovakvom uređaju nađe sredstvo za uspešno lečenje raznih vrsta bolesti".

Izvod iz rukopisa za knjigu „Teslin doprinos medicini", pokojnog Dejana Bajića, profesora Tehnološkometalurškog fakulteta u Beogradu PURPURNA PLOČA

Teslina istraživanja „slobodne energije" dovela su i do otkrića tzv. ,,purpurne ploče" - čuda u kome su još njegovi savremenici naslutili eliksir života.

Pokojna Linda Gudman, jedan od najvećih savremenih astrologa, koristila je ploču čitavog života.

Na osnovu svojih i iskustava prijatelja, napisala je tekst koji je uvrstila u knjigu „Zvezdani Znaci": „Postoji niz načina da se i običan smrtnik pridruži 97

Različiti oblici Teslinih purpurnih ploča

harmoniji univerzuma. Jedan od njih je otkriće inspirisano Teslinim radovima - „purpurna ploča". Nastala je na osnovu „kosmičkih iskustava i saznanja" jednog čoveka koji je dobro poznavao i temeljno proučio Teslino delo - Teslu je i lično poznavao - ali je želeo da ostane anoniman (tipično za rođene u znaku Raka). Prave se kao mala i velika ploča. Već mala je u stanju da napravi gomilu čuda, ali ja koristim obe i za različite namene. Purpurne ploče emituju energiju koja je u stanju da prodre u bilo 98

koje živo biće - biljku, životinju ili čoveka. Životna energija ili Prana, može se meriti na nekoliko načina. Ako se za to koriste standardni radiestezijski električni instrumenti, prosečan muškarac ili žena pokazaće vrednost od 20 jedinica. Sa purpurnom pločom u rukama, vrednost će odmah skočiti na čitavih 90 do 95 jedinica. Stalnim korišćenjem ploče, energetski nivo trajno dostiže 100 jedinica. Takva energija je možda i veća, ali ne postoje instrumenti kojima se može izmeriti. Time se postižu najmanje dve stvari: ubrzava se duhovni razvoj i oživljava proces regeneracije ćelija.

Prvo i najvažnije, ploča će polako, ali sasvim sigurno podići vibracionu frekvenciju onoga koje koristi, a to je veoma bitno.

Poznato je da svaki čovek vibrira na individualnoj frekvenciji svetlosnih talasa, što je metafizička činjenica koja je osnov ogromnog broja neočekivanih „čuda". Stanovnici civilizovanih delova džungle često ne dopuštaju istraživačima ili drugim posetiocima da ih fotografišu jer im tako „odnose delić duše".

To nije tačno. Međutim, fotografi im zaista podkradaju lični frekventni nivo. Na neki način, fotografisanjem se frekvencija svake ličnosti utiskuje na negativ i pozitiv fotografije. Baš Teslina ruka. Prva fotografija zbog toga, purpurna snimljena veštačkim svetlom 99

ploča deluje samo ako negativ snimka nije uništen ili je sigurno da negde postoji.

Recimo, na primer, da se dete, voljena osoba, prijatelj, ponaša neprijatno, kao što svi činimo s vremena na vreme. Njihovo se ponašanje uz pomoć ploče može pretvoriti u pozitivno - ne trajno, ali bar do sledećeg puta - na sledeći način. (Ali onome sa kime vršite proveru delovanja ploče nikako nemojte reći o čemu se radi).

Fotografiju ličnosti, ako ste sigurni da negativ postoji, postavite na malu purpurnu ploču, licem okrenutim na dole. Ostavite je najviše jedan sat (neki ljudi su preosetljivi na energetske emisije, pa bi prekomerna doza mogla izazvati nervozu ili prenapregnutost). Obično, već posle 15-20 minuta, čovek koji je do malopre izgledao sebičan, tvrdoglav, ljutit i odbojan, postaje veseo, šarmantan, druželjubiv.

Kada vam se to dogodi u prvih nekoliko pokušaja, bićete skamenjeni od čuda. Do tada sam uverena da mi nećete verovati ni jednu jedinu reč.

Ovu tehniku nikada ne bi trebalo koristiti za neke trivijalne razloge ili kao „crnu magiju" sa namerom da se utiče na slobodnu volju čoveka, jer ploča to ne čini. Kada bi se tako nešto i pokušalo, zakoni univerzuma koji „nadziru" životnu energiju automatski bi zaustavili proces, a višak stvorene energije bi se kao bumerang vratio ka crnomagijksom umu."

Bilo bi neozbiljno reći da je Linda Gudman u ovoj priči bila sasvim u pravu. Njena fascinacija pločom možda je bila preterana, ali je sasvim jasno da nekoliko miliona kupaca ploče u svetu teško da toliko puta može da napravi istu grešku. Možda je sve to uvrnuto, „ali svima pomaže".

100

Teslin lik na „inflacionoj" novčanici od 5 miliona dinara, 1993.

TESLA MEĐU SRBIMA

Ruku na srce, nisu se Teslini „neprijatelji" kod nas uvek dočekivali tako spuštenog garda. Kada se i ovde pre nekoliko godina pojavila Teslina purpurna ploča čak pet-šest akademika i profesora fakulteta diglo je svoj glas u zaštitu Teslinog imena i objavilo svoje ogorčenje na mestu „dostojnom" jednog Tesle, u čuvenoj Politicinoj rubrici „Medu nama" . Pogrešno bi, ipak, bilo pomisliti da je nama sasvim svejedno šta će u svetu misliti o Tesli. Naši stalni emisari, na primer, svakim većim Teslinim jubilejom, a i inače, trudiće se da bar na nekoliko da101

na obiđu sva teslijanska udruženja u svetu, poglavito u Americi, koja broje više od dva člana, i podstaknu žižu Teslinog svetla. Ta praksa je uvedena još od jeseni 1957, kada je Kenet Svizi posetio Jugoslaviju.

U znak poštovanja, a na Svizijevo oduševljenje, i još više njegovih pratilaca, poveli su ga, kako svedoči Šarlota Mjuzar, na dugo putovanje širom zemlje.

Valja ipak priznati da su za „osvetljavanje" Tesle, a u uslovima opšte neprosvećenosti, za iole ozbiljniji prosvetiteljski poduhvat potrebni daleko veći napori. Tako je anketa među učenicima petog razreda jedne beogradske škole pokazala da preko 60 odsto učenika uopšte ne zna ko je bio Tesla, a čak 80 odsto nije znalo da odgovori zašto je Tesla slavljen kao jedan od najvećih u istoriji nauke. Jedan od, verovatno, osnovnih razloga su uveliko zastarele i dosadne nastavne jedinice o njegovom radu, iz kojih se jedino i najlakše pamte večite i idilične priče o njegovom detinjstu u rodnom Smiljanu.

U srpskim naučnim krugovima, sa časnim izuzecima, pre svega eksperata iz Vinče, zasićenost Teslom možda najbolje ilustruje objašnjenje koje je ovom piscu dao jedan od uglednih profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. On i njegove kolege smatraju da je Teslino naučno delo okončano još u prošlom veku, eksperimentima u Kolorado Spring102

su. „Tada je Tesla uredno beležio sve što je radio.

Njegov dnevnik iz tog perioda je jedina prava naučna građa koju je za sobom ostavio. Gotovo sve što je kasnije činio mora se uzeti sa ozbiljnim rezervama..." I još jedan karakterističan primer. „Politika" je, na primer, 5. jula 1999, objavila članak pod naslovom „Dosijei FBI dostupni javnosti". Vest inače stara bar 15 godina - sadrži i pasus od 16 redova o dosijeu Nikole Tesle, a malo dalje i pasus o izvesnom Rejmondu Mičelu, potvrđenom seksualnom manijaku, sa nešto više - 22 reda!

To je atmosfera koja ostavlja širom otvorena vrata za sve moguće spekulacije o Teslinim "postdnevničkim" radovima. Sa takvom idejom i vrata Tesline arhive u Beogradu i bukvalno su bila otvorena koliko ozbiljnim istraživačima toliko i svim belosvetskim spekulantima koji su tamo hteli da zavire. Svako, zapravo, ko poželi da nekom svom projektu obezbedi teslijanski oreol može to da učini bez straha da će ikada biti uhvaćen u laži, jer ako ni posle nekoliko decenija još najmanje četvrtina Tesline građe nije naučno obrađena, kome možete zameriti ako ustvrdi da je baš u tom delu naišao na „epohalnu" Teslinu ideju ili novu „istinu" iz njegove neistražene biografske dokumentacije? ČUVAR KOSMIČKOG PEČATA

Autor knjige o H. G. američki pisac Ronald pominje i neobičnu vezu izvesne Tanje Čerenkove vrsta mentora.

Velsu (H. G. Wells), Rajt (Ronald Wright) između Velsa, Tesle i kojoj je Tesla bio neka 103

Navodno, Čerenkova je po Teslinoj preporuci po magala Velsu da razume princip funkcionisanja vremeplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vremensku mašinu, da otputuje i da se pri samom kraju milenijuma - po Velsovom testamentu - vrati!

Vels je, piše u knjizi, još 1946. ostavio oporuku, otvorenu 21. decembra 1999, navodeći čudesne događaje kojima je prisustvovao i čudo kome smo mi trebalo da budemo svedoci kada se Čerenkova vrati!

Prema Rajtu, tekst, potpisan Velsovom rukom izazvao je izuzetnu pažnju jer se odnosi na njegova istraživanja o mogućnostima putovanja kroz vreme, pre nego što će objaviti rukopis „Vremeplova" (Time Machine), 1895.godine, i na neobične događaje sa Teslinom učenicom. U to vreme je u više navrata kontaktirao sa Teslom koji će ga uputiti da se sa njegovom preporukom obrati mladoj ruskoj naučnici u Londonu, gde je i Vels živeo. Vels je pomno pratio njena istraživanja, zaljubio se u devojku i konačno prisustvovao trenutku kada je uspela da dovrši mašinu i otputuje u neko drugo vreme!

Pred početak putovanja, Velsu je čvrsto obećala da će po povratku ispričati svoje doživljaje, pa je on odlučio da ostavi pismo-testament i tako devojci stvori dokaz o istinitosti događaja, ukoliko zaista odluči da se bilo kome poveri. Svog prijatelja, kome je pismo posebno upućeno, zamolio je da kontroliše mesto odakle je Čerenkova krenula na put.

Pismo počinje preporukom: OTVORITI 21. DECEMBRA 1999.

Svima kojih se to tiče: Ne znam na koji način će se ljudi međusobno oslovljavati 1999. godine, zato ću početi pismo bez 104

uobičajenih formalnosti. Želeo bih da ovaj dokument dođe u ruke nekog ko je poznavao moje delo.

U najboljem slučaju, dovoljno sam neskroman da verujem da će moje ime i knjige u to vreme još biti poznati, nadam se da će pismo doći do nekog talen105

tovanog studenta koji se opredelio za područje 'Vel sologije'. Ako ne to, verujem da je u prolaznom zanimanju za moje delo ostala nekolicina onih u čijim umovima još gori plamičak interesovanja za književne ostatke iz prošlog veka.

U svakom slučaju, molim te da ozbiljno shvatiš priču koja sledi i da uprkos neverici, koju svakako razumem, ipak učiniš ono što ću te na kraju zamoliti (a nije ni opasno, ni skupo, ni teško). Ako to ne možeš, nema potrebe da čitaš dalje ali te molim da pismo ustupiš nekom drugom.

Tebi je poznata moja naučna i romantična priča „Vremeplov", u kojoj putnik uspeva da napravi uređaj i otputuje u budućnost. Ali, ukoliko se moj putnik još nije vratio (a molim se Bogu, u koga ne verujem, da jeste) i ako vremeplov već nije postao stvarnost, siguran sam da niko stariji od 12 godina neće verovati da je tako nešto uopšte moguće.

Kada sam počeo da razmišljam o vremeplovu malo su me zanimali naučni detalji za ostvarenje takvog uređaja; za mene je to bila samo jedna čelična armatura nošena vetrom ljudskih želja. Međutim, mislio sam da je ipak dobro da priču opremim i nekim novijim naučnim dostignućima i da tako na svoj način u nekoliko pomognem i usponu opšteg znanja.

Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo poznatom zbog svog otkrića rotacionog magnetnog polja, naizmenične struje i drugih pronalazaka u oblasti elektriciteta i radijacije. Tesla je bio genije i vizionar kome ništa nije bilo nemoguće i neostvarivo. Planirao je, na primer, bežični prenos energije na ogromne razdaljine, a jednom je govorio kako bi 106

mogao da osvetli čitavu planetu i ostvari komunikaciju sa stanovnicima Marsa, za koje je verovao da postoje i da su izvor signala koje su primali njegovi uređaji. Pretpostavljao sam da će ga moja ideja zainteresovati.

Veliki čovek mi je sa kurtoaznim poštovanjem odgovorio ali me je za dalja istraživanja uputio na svoju štićenicu, mladu ženu, Tatjanu Čerenkovu, za koju me je uveravao da je briljantan um, predodređena da jednog dana prevaziđe i njega samog. „Već sada", pisao mi je svojim ekstravagntnim engleskim, „zašla je u teritorije u koje ni ja još nisam stupio, već vidim kako njena svetlost baca senku na moj nejaki um. Predviđam da će ova mlada žena zapanjiti civilizaciju svojim otkrićima."

Tada sam mislio da je ovo samo uobičajeno preterivanje, tipično za jugo-evropljane, i način da se oslobodi jednog od mnoštva dosadnih tipova kakvi su mu nesumnjivo često tražili svakakve usluge (a ja sam u to doba bio poznat samo uskom krugu londonskih prijatelja).

Ipak, Čerenkova i ja smo počeli da se dopisujemo.

Ispričala mi je mnogo više nego što sam ja želeo da znam o teorijama o vremenu, električnom polju, gravitaciji, elektromagnetskim talasima, i sličnim stvarima. Za moju fantastičnu priču to su bili isuvišni detalji, tako da na kraju nisam smatrao da je potrebno čak ni da pomenem njenu pomoć u pripremanju rukopisa. Međutim, kada je knjiga objavljena, poslao sam joj potpisan primerak knjige, a jadna devojka - tada je imala samo dvadeset tri godine - odgovorila mi je sa najdubljim poštovanjem i divljenjem.

107

Kada je Tesla doputovao u London, 1897, dve godine pošto je „Vremeplov" objavljen, sa sobom je doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio da se nađemo. Ja sam se tada venčao svojom drugom ženom, Ami Ketrin Robins i još uvek „do ušiju" zaljubljen, ali ipak nisam mogao da odolim Tatjaninim

108

čarima. Tako je postala i moja ljubavnica. Iznajmio sam joj malu kuću u Bromton roudu i na svaki način joj pomagao da nastavi istraživanja koja su krenula ka novom i neželjenom pravcu.

Opsednuta mojim fantastičnim predstavama o putovanju kroz vreme, sve dublje je zalazila u teorijske i praktične pretpostavke takvog poduhvata.

Pretpostavljam da je često konsultovala Teslu ali mislim da mu nije objasnila šta zaista smera. Jednog dana me je obavestila da je uverena da je ideja o vremenskoj mašini ostvariva. Govorila je da je to mnogo jednostavnije nego što se može zamisliti.

Bila je čak toliko uverena da je strahovala da bi neko mogao da je pretekne. U početku mi se činilo da je projekat čista ludost - više posledica njene vezanosti za mene i odsustva Tesline podrške i oslonca. Nije me, dakle, posebno interesovao ali ona lično me je i dalje zanimala pa sa joj pomagao i davao novac. Tesla joj omogućio podršku lorda Rejleja (Ravleigh) i drugih u Kraljevskom društvu, pričajući o njoj kao o novoj Mariji Kiri, što je, uistinu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i omogućili usluge mašinista i tehničara.

Na izvestan način i neprimetno sam i ja bio uvučen u projekat. Dok sve ovo pišem čovek je već pustio sa lanca sile atoma i usmerio ih prema sopstvenoj rasi.

Izgleda da još niko nije bio svestan da postoji i drugi put do energije atoma, vrlo jednostavan put sa samo nekoliko namotaja žice, ćupova i elektrolita sa dodatkom jednog retkog elementa.Ona je pronašla taj jednostavan energetski izvor koji će iskoristiti za pokretanje uređaja kome je dala ime „generator polja za vremensko izmeštanje" - njen vremeplov.

109

S obzirom da sam znao gde vodi takav pronalazak, sve do sada sam o tome ćutao, ali sada, u nadi da je ona još živa, moram da preikinem zavet.

Naravno, ja nisam naročito verovao u njen uspeh.

Moj jedini motiv je bio da sa njom provedem što više vremena. Ova idila me je okupirala jednom ili dva puta nedeljno, više od godinu dana. Ali, posle više od petnaest meseci neminovno se dogodilo: umorio sam se sa Tanjom i njenim generatorima.

110

Počeo sam da se povlačim i glavom i srcem. Ipak, povremeno smo se viđali, a poslednji put to je bilo pred novu godinu, 1899.

Bilo je rano popodne. Tanja me je telefonom pozvala da hitno dođem. Kada sam stigao, bila je vidno uzbuđena, oči su joj blistale, gotovo je drhtala. „Uspela sam", rekla je. „Generator polja je završen.

Danas će se otisnuti na svoj medeni mesec. Sa ovom mašinom može se otputovati u raniju fazu postojanja. Danas te napuštam HG. Vraćam se u svoju mladost i nevinost."

Znao sam da je pomutila umom. Sama mi je više puta govorila da je putovanje u prošlost nemoguće i da bi se moglo ostvariti samo kretanjem unapred. Jedan od razloga, koji sada svaki sf pisac besomučno ponavlja, je činjenica da bi tako svaki putnik u prošlost mogao da ode i ubije svog oca i time spreči svoje rođenje ili da učini bilo kakvu drugu glupost koja bi uticala na tokove budućnosti.

Tog čudnog popodneva rekla mi je da polazak planira 31. decembra 1900. Ako uspe, vratila bi se za trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala u 31. decembar 1897, njenu prvu zimu u Londonu, kada smo bili samo kolege. Zatim je nameravala da uništi vremeplov i time okonča projekat. Kasnije bi sa Teslom, u Njujorku, pokušala da sve detaljno naučno analizira. Podsetio sam je da je sama govorila da je nemoguća regresija u vremenu. Nasmešila se, kao neko ko zna veliku tajnu. „Više ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao što sam nekada verovala. Njegovo kretanje nije linearno. Putovanje prostorom utiče na zakrivljenost 111

vremena. Vreme zavisi od brzine i putanje. Moguće je, čak, da stigneš negde i pre nego što si završio odlazak (to su 2000. godine, i potvrdili naučnici u Firenci i Prinstonu, a Tesla još 1900. - prim. aut.)".

Tek sada vidim da je ona predvidela neke od zaključaka koje će Ajnštajn objaviti tek 1905. Ali u to doba tako nešto se smatralo budalastim. Mislio sam da joj je potreban odmor, ali ona nije htela ni da čuje. Nagovarao sam je da pošalje praznu mašinu ili da u nju stavi psa. Rekla mi je da bi pre dozvolila da je odmah ubijem. Uveravala me je da ne treba da brinem. Mašina je imala i autonomni sistem koji je garantovao sigurnost u slučaju da operator unese pogrešne podatke o pravcu kretanja. Ona sama ga je podesila da se u bilo kom slučaju vrati na polazno mesto, tačno za sto godina. Verovala je da će do tog vremena nauka već toliko napredovati da će ljudi bez čuđenja i panike moći da prihvate njen povratak. Ipak, i dalje su mi kroz glavu prolazile svakojake ideje kako da je sprečim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne mogu ništa da učinim.

Neću ni pokušavati da opišem samu mašinu. Reći ću samo da je izgledala kao čudovište, masivno, grubo, nezgrapno. Ako veruješ u ono što pišem, uskoro bi trebalo i sam da ga vidiš.

Mašina je radila ili, da tako kažem, uspela je da nestane ali se nije vratila iako sam čekao do ranog jutra. Ni posle godinu dana ništa se nije dogodilo.

Pisao sam i gospodinu Tesli i obavestio ga da je Čerenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da mi javi ako stupi u vezu sa njim, ali ni to se nije dogodilo.

112

Sada već pola veka nosim taj teret odgovornosti za njenu sudbinu. Znam da ću uskoro umreti. Kada bih objavio čitavu priču rekli bi da je to siguran znak potonuća mog zdravog razuma. Zbog toga sam odlučio da ovako postupim.

Otiđi u ulicu Midnapore Mews, broj 26, SVV3, ili što je moguće bliže tom mestu, ukoliko više zgrada ne postoji (znam samo daje preživela rat). Budi tamo najkasnije do 6 sati popodne i budi spreman da ostaneš do zore. S obzirom da 1900. godina nije bila prestupna, izračunao sam da bi trebalo da se vrati prvih meseci 21 veka. Možda ćeš pomisliti da sam lud, ali te molim da učiniš to što ti tražim i da spaseš devojku koju sam tako ružno zloupotrebio.

H. G. W., 13 Hanover Terrace, „potpis" RS. Ne treba da govorim koliko bi se tvoj napor isplatio ukoliko se devojka vrati. Pa čak i ako 113

vremeplovi više nisu tajna, mašina bi predstavljala dragocen eksponat u muzeju istorije nauke.

U zaglavlju pisma, u formi testamenta, stoji logotip advokatske kancelarije Riddle and Barclav, Solicitors and Commissioners for Oaths, St John's Wood. Pismo ima potpis Herberta Džordža Velsa i nosi datum: maj, 2, 1946. Njegova autentičnost do danas nije potvrđena.

DEDIN PARADOKS

Šta bi se stvarno dogodilo kada bi čovek mogao da putujete u prošlost? : Naučnicima se ova ideja unapred ne dopada, jer strahuju da bi tako mogli da se naruše zakoni uzroka i posledice (zakon ,,uzročnosti"). Usput, taj problem je već dugo vremena predmet i rasprave i zabave među naučnicima i poznat je kao tzv. „dedin paradoks".

Problem se može postaviti ovako: putnik kroz vreme odlazi u prošlost i spletom okolnosti ili sa pogrešnom namerom, ubija svog dedu, u doba kada je još bio mladić i kada nije imao decu. To znači da jedan od roditelja putnika nikada nije mogao biti rođen - pa, dakle, ni sam putnik. Ako nikada nije postojao, onda nije ni mogao da ubije svog dedu.

Najlakši je način da se odgovori da, na osnovu ovog paradoksa, putovanje u prošlost nije moguće.

Međutim, s obzirom da vremenske rupe omogućavaju prolaz u oba smera, ova opcija otpada.

Realnije je objašnjenje po kome je bilo kakva intervencija u prošlosti nemoguća, pa putnik u prošlost neće moći da ubije dedu - jer će se isprečiti neki događaji koji će dedi spasiti život „od nasrtaja 114

nekog nepoznatog čoveka", što će putnik moći da proveri u porodičnim analima.

Nije, ipak, nemoguća ni verzija po kojoj bi i deda stradao i putnik preživeo. Već sam ulazak putnika u prošlost automatski izaziva promenu istorije koja se odvija paralelno sa originalnim vremenskim tokom.

Dakle, postojaće stvarna istorija i nova istorijskovremenska linija, koja se otvara ulaskom „uljeza". Iz svoje vremenske dimenzije putnik bi mogao da izvrši bilo kakve promene - čak i sebe da ukloni iz prošlosti - a da to nema uticaja, na njegovu ličnu prošlost.

U trećoj varijanti - ako bi i ubio dedu, pa time i sebe uklonio iz postojanja - zakoni koji vladaju univerzumom sprečili bi paradoks, tako što bi putnika automatski vratili u jednu raniju tačku u vremenu na primer u trenutak kada se prvi put pojavio u prošlosti. Prema teoriji haosa nijedna akcija putnika kroz vreme, nikada se ne može ponoviti na potpuno isti način i putnik ne bi mogao da ubije dedu.

Sam čin povratka u raniju fazu izazvao bi i „resetovanje" sećanja putnika, tako da on može da se seti pokušaja da „ukloni" dedu, ali nikada ne bi saznao da li je u tome uspeo.

Sve ove teorije imaju jednu zajedničku nit: dopuštaju mogućnost putovanja kroz vreme, ali ne i mešanje u zakone uzročnosti.

TESLINI „MALI" PROJEKTI Svedočanstvo Artura Metjusa (Arthur Mathews), poslednjeg Teslinog asistenta, u periodu 1933. do 1943. Zabeleženo u Kvebeku, Kanada.

115

„...Pored većih otkrića, koja su našla primenu širom sveta, Tesla je izumeo i čitav niz manjih uređaja. Jedno od takvih, vrlo značajnih otkrića, je sistem za startovanje automobila koji se danas nalazi u svim motornim vozilima. Ovo otkriće je s početka 20. veka i do danas niko nije pronašao bolji sistem. Brzinometar je takođe njegov izum.

Između ostalog, neko vreme se ozbiljno bavio primenom visokofrekventnih struja u lečenju i sprečavanju bola, posebno kod išijasa, reumatizma i sličnih poremećaja. Tako je nastao njegov mali električni vibrator (primerak je izložen u Teslinom muzeju u Beogradu).

Drugi od njegovih pronalazaka je električni automobil. Prvi je konstruisao 1897. i testirao ga na putovanju od Njujorka do Bafala i nazad.

Mogao je da se kreće brzinom od 160 km na čas.

Ovakav automobil, kada bi se konstruisao danas, ne bi trošio više od 10 dinara po kilometru, a za održavanje ne bi bilo nikakvih troškova, jer osim točkova i mehanizma za upravljanje nisu mu bili potrebni drugi delovi kakve koristi običan automobil. Pokretao ga je njegov električni motor na alternativnu struju (danas ugrađen u gotovo sve kućne električne aparate) sa neverovatnih 30.000 obrtaja u minutu koji se smanjuju na 1.800 obrtaja, a uz pomoć tečnog sistema za transmisiju koji je taođe izumeo Tesla. Posebna karakteristika automobila je da ne koristi akumulator. Motor je skladištio struju u tzv. primarnu bateriju. Poznato je da jedini deo baterije koji se vremenom potroši je negativna ploča. U običnim baterijama, kakve koristimo za bateri116

kola Tesla i Artur Metjus (umro 1986)

jske lampe, na primer, ta ploča je od cinka i kada se ploča istroši i čitava baterija se isprazni. Tesla je, međutim, izumeo sasvim novu vrstu primarne baterije kod koje istrošenu negatinu ploču može za par minuta da zameni i dete. Sa takvom baterijom automobil može da pređe čitavih 800 kilometara, a tada je potrebno desetak minuta da se sa priručnim rezervnim delovima baterija vrati u život.

Tesla je bio svestan da njegov automobil još dugo vremena neće izaći na puteve. S jedne strane je zakasnio, jer se već uveliko, širom sveta, razvijala automobilska industrija zasnovana na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori). Prerano, jer se još ne nazire kraj rezervama tečnog goriva.

Vrlo efikasan i zanimljiv Teslin uređaj je i tzv. „lokator". Sa njim smo bili u mogućnosti da pronalazimo metalne predmete ili naslage metala i 117

vode pod zemljom. U nekim probama smo na velikim dubinama nailazili i na čitave reke i jezera.

Njegov sjajan izum je i uređaj koji je nazvao „prevodilac". Nije bio veći od običnog kasetofona, a na sebi je imao mnogo dugmića od kojih je svaki predstavljao neki jezik. Ako bi, na primer, razgovarali sa nekim Japancem, sagovornik je mogao da koristi maternji jezik. Pritiskom na dugme „Japan" pred vama bi se odmah pojavio prevod izgovorenog teksta. Tesla je otkrio i radar koji otkriva kada u vožnji prekoračite brzinu. Sve ove uređaje sam imao priliku da proverim, a neke, kao na primer uređaj za analizu i prepoznavanje metala, Tesla mi je poklonio i danas se nalaze kod mene.

Neke od njegovih uređaja koje nam je prikazao, moram da priznam da u to vreme nisam sasvim razumeo. Imao je, na primer, neku malu kutiju kojom nas je slikao dok smo radili, a zatim nam

Naslovna strane knjige Daga Jarčeja u kojoj tvrdi da je Artur Met|iis Teslin sin, tajna koju je Tesla navodno čuvao do smrti

118

uveče prikazivao te slike na zidu. Tek kasnije sam razumeo da su to bile preteče televizora i televizijske kamere.

Ipak, uređaj koji me je posebno fascinirao je bio tzv. gravitacioni „motor". Uređaj smo izgradili u šumi na imanju majora Henrija Senforda, daleko u brdima iznad Kvebeka. Bio je to, zapravo, vrlo jednostavan sistem utega razvijen između tri visoka i međusobno povezana stabla. Teg je predstavljao običan kamen koji se kretao od vrha ka tlu i tako pokretao sistem koji je proizvodio struju. Znao sam da je i Leonardo da Vinči napravio sličan sistem za proizvodnju energije. Problem ovog jednostavnog motora bio je što je stalno, ručno, trebalo da se navija.

Imali smo ponekad vremena da pričamo sa Teslom. Jednom prilikom sam ga pitao odakle crpi sve te ideje za svoje izume. Pretpostavljao sam da je to neka posebna i malo poznata stručna literature koju bih i sam voleo da upoznam.

Međutim, dobio sam potpuno neočekivan odgovor. „Biblija", rekao mi je. Tako je, na primer, mikrotalase otkrio čitajući četvrto poglavlje otkrovenja. Na mnogim mestima u svojim radovima, Tesla zaista navodi da je do mnogih zamisli došao pročavanjem Biblije. Ideju o naizmeničnim strujama dobio je čitajući jevanđelje po Mateju.

Drugim recima, u svetom trojstvu. Rekao mi je takođe da mikrotalasi nisu ono što mnogi misle da jesu. To nisu talasi, već dimenzija. Stvarna dimenzija snopa. Dakle, mikrotalas je snop koji postaje sve manji tako da dostiže prečnik koji je manji od prečnika dlake iz kose...."

119

Tesla, grafika Emanuele Bulatović

120

TESLA U UMETNOSTI Tesla je kao inspiracija ostavio dubok trag u našoj umetničkoj, a posebno u književnoj baštini. Već godinama, na primer, u beogradskom Narodnom pozorištu izvodi se drama Stevana Pešića »Tesla ili upokojenje anđela«, a pre petnaestak godina SANU je organizovala sjajnu izložbu sa temom »Tesla kao inspiracija likovnih umetnika«. Milica Novković, dramski pisac, posvetila je Tesli posebno delo, »Naš Nikola Tesla«. Manje je poznato da je i Miloš Crnjanski napisao dramu o Tesli, pod imenom »Tesla« koja, kao i drama Milice Novković, nikada nije izvedena. Od Zmaja do Desanke Maksimović i nebrojenih narodnih pesnika i guslara, o Tesli je napisano na stotine pesama i poema. Tesla je i sam bio opčinjen narodnom poezijom. Naša epska i lirska poezija prvi put se čula u Americi zahvaljujući Teslinim prevodima.

MILOŠ CRNJANSKI Izvodi iz drame »Tesla«: Lica u ovom činu NIKOLA TESLA. Pronalazač električar star 44 godine. Visok šest stopa i dva inča. Čovek suh, koštunjav, snažan, lepe glave, s profilom grčkih skulptura. Ima crnu, valovitu, meku kosu, s onovremenim razdeljkom na temenu; meke, guste, raščešljane, nevezivane brke; krupne oči, s pogledom kao u hipnotizera. Tesla je bio skroman, ali ponosit. A katkad i plahovit. Prema Amerikancima ponaša se vrlo uljudno, ali kao stranac. Glas mu je bio oštar. Sve to ne znači da Tesla i na pozornici 121

mora biti ovakav...

ELLEN (Sprema se da ide. Tesla joj pridržav; večernji ogrtač. Ona mu, u tom trenutku, očigledno, nudi sebe). Vi ste, Tesla, moj anđeo čuvar, dok mi se ne vrati brat. Jako smešan anđeo. Kažu da ste sin jednog popa. Nije čudo. (Ona seda još jednom na fotelju i govori Tesli, koji se uplašio i naslonio na sto, odgurnuvši neku pepeljaru i butelju). Mi Amerikanke, međutim, kad hoćemo da nešto proslavimo, to ne krijemo. Ja sam slušala da ste čudan čovek, Tesla, da živite čudnovato, ali nisam mogla da zamislim, da čovek, kao što ste vi, može znati o ženama, o ženi, tako malo. Žene nerado pristaju da izgube - da im uzmu - čak i igračku, a kamoli sen - moram reći vrlo efikasnu sen - (smeje se) koju iza sebe u pozorišnoj loži, dve godine verno, imaju. Neću da vas izgubim, Tesla. To ste valjda, čak i vi, mogli razumeti, posle mog dolaska u ovu ružnu kuću. Tesla, počelo je proleće, napolju.

TESLA (Pobegao do transformatora i govori otuda, tužno). Znam. Bili ste proleće, Ellen, koje je kod mene ušlo. Nisam ja slep. Imam toliko briga. Nemam vremena. Moje je mesto ovde. A baš ovaj vaš dolazak me je probudio. Ja vidim dva-tri trenutka, kad se probudim, u mraku. Vaše dobro ime, vaš dobar glas je, Ellen, u pitanju. Vi ste veliko dete. Kad se vaš brat vrati, moći ćemo da proslavimo.

ELLEN Čega ste se uplašili, Tesla? Meni je sasvim svejedno šta o meni brbljaju, ili novine pišu. Mi se.

Amerikanke, ničeg ne bojimo. A sentimentalne smo.

To, da ste izostali, da niste došli po mene, do suza me je dovelo. (Smeje se.) Westinghouse kaže da ste u 122

neke finansijske teškoče zapali, i da, kao doseljenik, imate teškoća, mnogo. George, međutim, kaže i to, da ste vi najveći naučnik, najveći pronalazač, u našem stoleću. Čudo. Pre ste imali uvek vremena za mene.

Dolazili ste čak da mi čitate i pesme, onog vašeg zeml123

Princeza Parlagi, autor Teslinog portreta (ulje na platnu) koji do danas nije pronađen

jaka, koga hvalite, a kome je žena rano umrla i ostavila mu samo uspomenu i malu decu.

Uzalud je pokušao da zadrži kazaljku na satu. To nije moguće u ljudskom životu. Ja 124

Naslovna strana Time-a sa Teslinim izgubljenim portretom, 1931.

sam se pitala, otkud nalazite vremena, da mi prevodite te stihove, s tog vašeg nemogućeg jezika. Pitala sam se, zar ste zato došli u Ameriku? Zar ste zato prešli okean? Neću da te seanse, kod mene, prekinemo. Resila sam, da priredim igranku, i da vas predstavim svojoj baki. Ona vlada u našoj kući i upravlja familijom. Nemate vi šta da odgovarate mom bratu. Ja nisam dete. Uostalom vi znate da nismo puritanci. Portugalci smo po poreklu. Kad se moja baka razljuti, viče na Ameriku, kao da je kraljica u Portugalu. Svi Amerikanci do đavola. Todos al fuoco.

125

DESANKA MAKSIMOVIĆ Nikoli Tesli

Kakoje moguće, tvorce zemnih sunaca i mesečina, rođače Peruna i gromovnik-Ilije, koji si išao od ljudskog nesna do nesna, svetleći dok se formula sazvežda ne sračuna, dok se ne zabeleži tek rođena pesma, kako je moguće da i tebe tama skrije!

Zar je i tebe koji si krao oganj vasiona, koji si osvetljavao po bespuću lađe, punio bleskom koncertne dvorane, gnjurao ruke u matice ozona, morala sudbina drugih ljudi da snađe!

Ti koji si u svakome kraj nas plamu, svakoj žarulji, munje obasjanju, zar nisi mogao pomrčini uteći? Zar i ti koji si oko nas razgorio tamu morade u nju leći?

Zašto te ne sahranismo u sante polarne gde su i noći svetle i bele, pa bi kad ti zrak mesečine i sunaca biljurni kovčeg darne, munje se oko tebe razletele!

Pa bi mrtav ležao u sjaju, povezan s nama u svakome časku, i prateći svetlosne oluje i mrtav prisustvovao sunčevu rodaju i mesečevom za gore zalasku!

126

MILICA NOVKOVIĆ odlomak iz drame »Naš Nikola Tesla« Slika dvanaesta

Mesec obasjava svet. Nikola Tesla se sprema za odlazak. Dolazi Gospodin Mračna Jedna Sila GOSPODIN: Gospodine Tesla, vidim da odlazite sami i sasvim zaboravljeni od sveta? Mogu li da vas ispratim?

NIKOLA: To je vrlo ljubazno od vas!

GOSPODIN: Dozvolite da vam se približim! Hteo bih da porazgovaram s vama.

NIKOLA: Recite!

GOSPODIN: Ceo život posvetili ste nauci. Radili ste danonoćno da biste omogućili bolji život Čovečanstvu. Ja sam vas više puta upozoravao da to ne činite, jer će oni kad-tad to zloupotrebiti, i protiv sebe, i protiv prirode, ali me vi niste poslušali.

Poslednje godine života provoeli ste u priličnom siromaštvu, bez novca, slave, prijatelja.

(Iz dubine sveta javi se glas Čovečanstva.) ČOVEČANSTVO: Ne slušaj ga, Nikola! To nije istina!

NIKOLA: Nastavite!

GOSPODIN: Skupo ste platili svoju neposlušnost!

Da li i posle svega što ste preživeli mislite da ja ne postojim?

NIKOLA: Možda vi i postojite, Gospodine?! Ali kakva vajda od vas kad ništa niste razumeli, te ja ne mogu da podelim s vama ogromnu radost koja je ispunila moj život?

GOSPODIN: To je laž!

NIKOLA: Ja nikad nisam lagao, Gospodine! Još kao dečak shvatio sam veliku moć istine i ljubavi.

127

GOSPODIN: Da li je istina da ste uspostavili vezu sa drugim svetovima u kosmosu?

NIKOLA: Istina je.

GOSPODIN: I da ste otkrili zrake smrti kojima možete da ostavite vidljiv trag na mesecu?

NIKOLA: Mogu

GOSPODIN: Koliko vidljiv.

NIKOLA: Možete ga videti sa zemlje golim okom.

GOSPODIN: Gospodine Tesla, priznajem da sam vas mučio i da sam vam mnogo zla naneo, ali zaboravimo sve što je bilo! Ako mi otkrijete tu tajnu, produžiću vam život.

NIKOLA: Žao mi je, ali moje vreme je isteklo!

GOSPODIN: Čovečanstvu ste ostavili tolika dobra!

Dajte i men. ~v.a.o za uspomenu! Neku sitnicu.

NIKOLA: Ja se nisam bavio sitnicama, Gospodine!

GOSPODIN: Bar jedan zračić.

NIKOLA: Da imate bolju narav, učinio bih vam to rado. Ovako! Za uspomenu i sećanje potpisaću vam se na mesecu.

(Nikola ode, a u potpunoj tami jedna munja prede rjreko neba. Kad se ponovo pojavi messc stiže Covečanstvo s buketom cveća.) ČOVEČANSTVO: Nikoia, gde si?

(Iz dubine kosmosn čuo se njegov glas) NIKOLA: Tu sam1

(Upali se mala sijalica. Gospodin Mračna Jedna Sila pokušava da je ugasi, ali ne uspvva u tome.) ČOVEČANSTVO: Nikola, zašto si nas ostavio? Na< nikad više niko neće voleti kao ti!

NIKOLA: To nije istina! Mnogi će vas još voleti! ČOVEČANSTVO: Oprosti za sve ružno što smo učinili, čak i ako smo ponekad b i l i nezahvalni.

128

Potrudićemo se da budemo bolji, i uvek ćemo pamtiti tvoje reci.

NIKOLA: Koje moje reci?

(Svetio se pali i gasi. Čovečanstvo otvara Knjigu i čita.) ČOVEČANSTVO: Veliki je onaj čovek koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji kao pčela prikuplja med, sabira znanje i otkriva nove istine, ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu, da mu pomogne da što pre izađe iz nevolja koje ga pritiskaju - straha, gladi, neznanja i bolesti. Nisu veliki oni koji ponižavaju čoveka, već oni koji ga uzdižu, koji obogaćuju njegovo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj sreći!

NIKOLA: To su lepe reci i treba ih slediti, ali ne preterujte! ČOVEČANSTVO: Nema tih reci kojima bismo mogli da ti zahvalimo za sve što si učinio za nas.

(Svi se zahvaljuju.) Hvala ti!

NIKOLA: Laku noć i lepo spavajte! ČOVEČANSTVO: Laku noć, dragi naš Nikola!

NIKOLA: Šta vi čekate, Gospodine?

GOSPODIN: Ja čekam da ispunite obećanje koje ste mi dali.

NIKOLA: To, svakako! Obećanja se moraju ispuniti?

(Sijalica se ugasi, a na mesecu se polako ispisuje ime Nikole Tesle.)

GOSPODIN: Zaboravio je da i meni kaže laku noć.

A da nije bilo mene, Gospodina Mračne Jedne Sile, da ga mučim i proganjam, on možda i ne bi uradio sve što je uradio. Ljudi su nezahvalni. Svejedno, bio je to Nikola Tesla, čovek za sva vremena! Mnogo će 129

mi nedostajati!

(Gospodin Mračna Jedna Sila gorko zaplaka. S meseca se javi stari mačak.)

MAČAK: Mjauuu!

GOSPODIN: Šic!

(U Smiljanu odjeknuše crkvena zvona.)

POGLED U NAŠE DOBA Kako je Tesla zamišljao naše vreme, 2.010, 2.035. godinu. Članak objavljen u časopisu „Li- ' berry", februara 1937.

„Čini mi se da sam oduvek bio ispred svog vremena", priča Tesla. Nikola Tesla danas ima sedamdeset i osam godina i za njega kažu da je otac radija, televizije, prenosa energije, indukcionog motora i otkrića kosmičkih zraka. Nedavno je obelodanio postojanje do sada nepoznatog izvora energije, prisutnog svuda oko nas i u neograničenim količinama, a sada radi na razvoju uređaja za koji veruje da će buduće ratove učiniti beskorisnim.

Tesla i Edison su često predstavljani kao suparnici.

Oni jesu bili suparnici, do određene granice, u borbi za premoć naizmenične i jednosmerne struje iz koje je Tesla izašao kao pobednik. On je dobio bitku; velika elektrana na Nijagarinim vodopadima i mnogim drugim mestima, zasnovane su na njegovom sistemu. U svakom pogledu njih dvojica su bili različiti. Edison je bio genije za praktične i odmah primenljive pronalaske. Tesla, čiji su pronalasci bili daleko ispred njegovog vremena, izazivao je oprečna mišljenja pa su njegovi pronalasci često godinama čekali na priznanje i primenu.

130

Međutim, veliki fizičari, kao što su Kelvin (Kelvin) i Kruks (Crookes), govore o njegovim pronalascima kao o čudima. „Tesla je", govorio je profesor Keneli (A. E. Kennellv), sa uiverziteta u Harvardu, prilikom dodele Edisonove medalje Tesli, „postavio osnove za nova dostignuća širom sveta...Ono što je on prikazao predstavljalo je otkrovenje za nauku i umetnost svih vremena." „Kada bi", primećuje Behrend (B. A. Behrend), čuveni pisac i inženjer, „trebalo da se odreknemo rezultata rada gospodina Tesle, točkovi industrije bi prestali da se okreću, stali bi električni automobili i vozovi, naši gradovi bi se našli u mraku, mlinovi bi utihnuli i zamrli."

Tesline vizije: „Predviđanje je nezahvalno. Nijedan čovek ne može da vidi suviše daleko u budućnost. Napredak i pronalasci se razvijaju u drugačijim pravcima od onih koje smo predviđali. Takvo je bilo moje iskustvo,

mada sebi laskam da su događaji potvrdili mnoge razvojne pravce koje sam predviđao u prvoj trećini dvadesetog veka.

Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena. Trebalo je da čekam devetnaest godina da proradi elektrana na Nijagari zasnovana na mom sistemu, prošlo je petnaest godina pre nego stoje moj patent za bežični prenos signala, objavljen još 1893, našao univerzalnu primenu. Najavio sam kosmičke zrake i moju teoriju radioaktivnosti 1896. Jedno od najznačajnijih otkrića - rezonantnost Zemlje - kao osnovu bežičnog prenosa energije, a koje sam objavio 1899. mnogi ne razumeju ni danas. Gotovo dve godine pošto sam obavio prenos električne energije oko čitave planete, Edison, Stajnmec (Steinmetz), Markoni i drugi, tvrdili su da je nemoguće bežičnim putem preneti preko Atlantika čak ni običan signal. S obzirom da sam nagovestio toliko mnogo značajnih otkrića, mislim da neću mnogo pogrešiti ako pokušam da predvidim kako će izgledati život u dvadeset i prvom veku. Život jeste i uvek će biti jednačina čije je rešenje neuhvatljivo, ali ona ipak sadrži određene poznate činjenice. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je život kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu prirodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera i sila koja ga potiskuje i pomaže da savlada otpor. Čovek, uopšteno, je masa koju potiskuje sila. Otuda se i opšti zakoni u carstvu mehanike koji važe za kretanje, mogu primeniti i na čovečanstvo.

Postoje tri načina kako se može povećati energija koja određuje ljudski progres: prvo, možemo povećati masu. To bi, u slučaju čovečanstva, značilo pobolj132

šanje uslova života, zdravlja, razvoja vrste i slično.

Drugo, možemo da smanjimo sile otpora koje usporavaju napredak, kao što su neznanje, glupost, i religiozni fanatizam. Treće, možemo da umnožimo energiju ljudske mase ovladavanjem silama univerzuma, 133

kao što je sila sunca, okeana, vetrova i plime i oseke.

Prvim metodom ostvarujemo više hrane i opšte blagostanje. Drugim se stvaraju uslovi za mir. Trećim se povećava naša sposobnost da radimo i stvaramo. Napredak, bilo kakav, je nemoguć ukoliko naši napori nisu usmereni ka povećanju blagostanja, ka miru i ka stvaralaštvu. Po tome je mehanicističko shvatanje života jedinstveno sa učenjima Bude i Isusa.

Mada nisam vernik u ortodoksnom smisli, oslanjam se na religiju, prvo, jer svaki čovek mora da ima neki ideal - religiozni, umetnički, naučni ili humanitarni - da bi njegov život imao nekog smisla. Drugo, jer sve velike religije sadrže mudre preporuke za dobar život, a koje važe danas kao i u doba kada su nastale.

Ne postoji sukob između ideala nauke i ideala religije, ali je nauka suprotstavljena teološkim dogmama jer se nauka zasniva na činjenicama. Za mene. univerzum je jednostavno velika mašina koja nikada nije postala i nikada neće nestati. Ljudsko biće nije izuzetak u prirodnom poretku stvari. Čovek je, kao i univerzum, mašina. Ništa ne dopire do našeg uma niti utiče na naše delovanje, posredno ili neposredno, a da nije odgovor na poruke koje čulima primamo iz spoljašnje sredine. Zbog sličnosti naše konstrukcije i naše okoline, svi slično odgovaramo na slične uticaje, a kao rezultat naših reakcija, dolazimo do razumevanja. Toko svih ovih vekova, razvijali su se beskonačno složeni mehanizmi, međutim, ono što mi zovemo „duša" ili „duh", nije ništa više od zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu, takode nestaju i „duša" ili „duh".

Ja sam ove ideje izneo daleko pre nego što su bi134

hejvioristi, predvođeni Pavlovom u Rusiji i Votsonom (Watson) u Sjedinjenim državama, objavili koncept svoje nove psihologije. Ovo, očigledno mehanicističko shvatanje nije u suprotnosti sa etičkim shvatanjima života. Opšte prihvatanje ovih postavki ne bi razorilo religiozne ideale. Danas su budizam i hrišćanstvo najveće religije, i po broju vernika i po značaju. Verujem da će njihova suštinska shvatanja izgraditi novu religiju ljudske rase u dvadeset prvom veku.

Godine 2.100. razvoj života će biti pod potpunom kontrolom nauke. U prošlosti, zakonom borbe za opstanak, uglavnom su nestale manje podobne osobine. Čovekovo novo osećanje sažaljenja suprotstavlja se neumoljivom delovanju prirode. Kao rezultat, nastaviće se očuvanje života i razvoj i neprilagođenih pripadnika vrste. Jedini metod koji bi odgovarao našem osećanju civilizovanog ponašanja je sterilizacija i potiskivanje seksualnog instinkta kod neprilagođenih jedinki. Nekoliko evropskih i neke članice unije Sjedinjenih država odlučuju se da sterilizuju kriminalce i 135

Akteri „rata struja", Edison, Vestinghaus i Tesla (odozgo na dole).

Naslovna strana knjige „Carstvo svetla"

mentalno poremećene osobe. To nije dovoljno. Naučnici stalno vrše pritisak da se osnivanje bračne zajednice učini što težim. Svakome ko nije pouzdan roditelj neće biti dopušteno da stvara potomstvo. Za je136

dan vek od danas, normalnoj osobi biće jednako neprihvatljivo da opšti sa neprilagođenim pripadnicima društva koliko i sa običnim kriminalcima.

Higijena i fizička kultura biće priznati delovi obrazovnog sistema i državnog aparata. Ministar za higijenu i fizičku kulturu, 2.035. godine, u vladi tadašnjeg predsednika SAD biće značajniji od ministra odbrane. Zagađenost naših obala, kao što je danas oko Njujorka, za našu decu i unuke biće nezamislivi kao što je nama nezamisliv život bez vodovoda i kanalizacije. Snabdevanje vodom će se strogo nadzirati, a samo lud čovek koristiće vodu koja nije sterilizovana.

Više ljudi umire ili oboljeva od zagađene vode nego od kafe, čaja, duvana i drugih stimulanata. Ja lično sam se odrekao svih stimulanata. Takođe, praktično ne jedem meso. Uveren sam da za sto godina kafa, čaj i duvan neće biti toliko primamljivi. Alkohol će se, ipak, i dalje koristiti, jer on nije stimulant već provereni eliksir života. Stimulanti neće nestajati pod prisilom. Jednostavno više neće biti u modi da se organizam truje štetnim sastojcima. Prirodna hrana, kao što su mleko, med, žitarice biće osnova epikurejskih večera i u vrhunskim restoranima dvadeset prvog veka.

Biće dovoljno žita i proizvoda od žita da se ishrani čitav svet, uključujući i milione gladnih u Kini i Indiji. Naša planeta je prebogata, a tamo gde nešto nedostane, azot dobijen iz vazduha će obnoviti tkivo Zemlje. Ja sam 1.900. razvio proces za ovu namenu.

Kasnije, posle četrnaest godina, pred ratnim potrebama, usvršili su ga nemački hemičari.

Znatno pre kraja sledećeg veka, sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima.

137

učini će kraj sušama, šumskim požarima i poplavama. Univerzalna primena vodene energije i njen prenos na velike razdaljine, omogućiće da svako domaćinstvo dođe do jeftine energije pa će prestati potreba za sagorevanjem tečnosti. Smanjenjem napora za goli opstanak, čovečanstvo će više biti usmereno ka razvoju ideala nego materijalnih vrednosti.

Danas i najcivilizovanije zemlje sveta maksimum svojih prihoda troše na ratove, a minimum na obrazovanje. U dvadeset prvom veku taj odnos će se izmeniti. Postaće slavniji oni koji dobijaju bitke protiv neznanja nego oni koji umiru na bojnim poljima. Otkriće nove naučne istine privlačiće veću pažnju od diplomatskih događaja. Čak su i novine naših dana počele da prihvataju naučna otkrića ili novo filozofsko shvatanje kao i svaku drugu vest. Novine dvadeset prvog veka će još pisati o kriminalnim i političkim kontroverzama, ali će glavni naslovi na naslovnim stranama biti objave novih naučnih hipoteza.

Napredak će biti nemoguć ukoliko ljudi nastave sa divljačkom praksom međusobnog ubijanja. Od svog oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam duboku mržnju prema ratu. Kao i drugi pronalazači, neko vreme sam verovao da se ratovi mogu zaustaviti ukoliko se učine još razornijim. Ali, shvatio sam da je to pogrešno. Potcenio sam čovekov borilački instink, za koji će trebati više od jednog veka da bi sasvim izbledeo. Rat se ne može ukinuti tako što ćemo ga staviti van zakona. Nećemo ga sprečiti ako razoružamo najmoćnije. Ratovi će se sprečiti, ne tako što ćemo oslabiti jake, već tako što će svaki narod, slab ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.

Otuda, svako sredstvo koje se koristi za odbranu mo138

že da služi i agresivnim namerama. Time se obezvređuju dobre namere za ostvarenje mira. Ja sam, međutim, uspeo da dođem do ideje kako da usavršim sredstva koja bi poslužila uglavnom za odbranu. Ako bi se prihvatila, to bi potpuno izmenilo odnose među narodima. Time bi se svaka zemlja, velika ili mala, učinila sposobnom da pruži otpor neprijateljskim vojskama, avionima ili drugim sredstvima napada. Moj pronalazak zahteva izgradnju velikog generatora, koji bi, kada se stavi u pogon, bio u stanju da uništi sve, od neprijateljske vojske do ratnih mašina, u krugu od oko 400 kilometara. On bi, da tako kažem, predstavljao snažan zid i nepremostivu prepreku pred bilo kakvim oblikom agresije.

Ako nijednu zemlju ne možete uspešno da napadnete, tada prestaje svaki smisao za ratnu opciju.

Moje otkriće razoružava zlokobnu snagu aviona ili podmornica, ali ostaje nadmoć bojnih brodova, jer se brodovi mogu opremiti nekim od neophodnih uređaja. Možda će i dalje biti ratova na moru, ali nijedan ratni brod neće moći da prodre kroz kopnenu liniju odbrane, jer će uređaji na obali biti nadmoćniji od bilo kog naoružanja bojnih brodova. Želim da izričito podvučem da se ovaj moj pronalazak ne oslanja na tzv. „zrake smrti". Zraci nisu primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnoj 139

količini i jer na većim razdaljinama gube neophodnu snagu. Sva energija Njujorka (približno dva miliona konjskih snaga) pretvorena u zrake i projektovana na razdaljinu od četrdeset kilometara, ne bi mogla da ubije čoveka, jer bi se, prema poznatim zakonima fizike, toliko raspršila da ne bi imala nikakvog efekta.

Moj aparat projektuje čestice koje mogu biti relativno velike ili mikroskopskih dimenzija, i omogućava da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prenese trilione puta više energije nego što je moguće sa zracima bilo koje vrste. Hiljade konjskih snaga mogu se preneti snopom tanjim od dlake u kosi, a da ih, pritom, ništa ne može zaustaviti. Ova izuzetna osbina zraka omogućiće, između ostalih stvari, nezamislive rezultate u televiziji, jer gotovo da neće biti ograničenja za intenzitet osvetljavanja, veličinu slike, ili razdaljine na kojoj je moguća projekcija slike.

Ne kažem da neće biti još razarajućih ratova pre nego što svet prihvati moj izum. Ja verovatno neću doživeti njegovu primenu. Ali, uveren sam da će za jedan vek od danas sve zemlje obezbediti da ovim ili nekim sličnim sredstvom postanu imune od napada.

Bezbrojne poslove koji se danas još uvek obavljaju ljudskom rukom zameniće „ruke" automata. Baš u ovom trenutku, naučnici u laboratorijama američkih univerziteta nastoje da stvore nešto što se opisuje kao „mašina koja misli". Takav razvoj sam ranije predviđao.

Ja sam, u stvari, konstruisao „robote". Danas su roboti nesporna činjenica, ali same principe još treba otkrivati. U dvadeset prvom veku roboti će zauzeti mesto koje su imali robovi u drevnim civilizacijama.

140

Uopšte ne postoji razlog zbog koga se sve to ne bi dogodilo i za manje od jednog veka. A ako pažnja čovečanstva ne bude previše zaokupljena spoljašnjim ratovima i unutrašnjim revolucijama, nema razloga da milenijum elektronike ne započne već za nekoliko decenija."

TAKO JE GOVORIO...

Delić večnosti Kada se jedna ideja pojavi, ona je po pravilu sirova i nesavršena. Rođenje, rast i razvitak su normalne i prirodne faze. No sa mojim pronalaskom (Tesla misli na otkriće rotacionog magnetnog polja) je bilo drugačije. Ja sam postao svestan toga u jednom trenutku. Zatim, teorija, ma koliko verovatna, mora obično da bude potvrđena eksperimentom. Za onu koju sam ja formulisao, to, međutim, nije važilo.

Prerana otkrića

Praktični uspeh neke ideje, nezavisno od njene prave vrednosti, zavisi od naklonosti savremenika.

Ako se pojavljuje baš u pravo vreme, brzo je prihvaćena; ako ne, onda će proći kao pupoljak upravo iznikao iz zemlje ohrabren toplim suncem, da bi nakon toga bio povređen i usporen u rastu mrazom koji dolazi.

Put do istine Moje ideje su uvek racionalne jer je moje telo jedan izvanredno tačan prijemni instrument. Sve njegove reakcije su samo odgovori na podsticaje spolja i pravilno tumačenje tih uticaja dovodi, neizbežno, do istine.

141

Ideje Nije mi žao što drugi kradu moje ideje, nego mi je žao što nemaju svoje.

Svet je nedovršen ... Nijedna stvar na svetu nije potpuna i ni jedna ideja nije potpuno ostvarljiva.

Izum je kruna uma Napredak i razvitak čoveka bitno ovise o invenciji.

Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov je krajnji cilj potpuno ovladavanje uma prirodom i iskorištavanje njezinih sila za potrebe čovječanstva.

Zmaj Jovan Jovanović Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske, da gotovo izgleda nemoguće prevesti ih na kakav tuđ jezik.

One se odlikuju oštrom satirom, koja je slobodna od volterovske zajedljivosti, dobrosrdačnošću i neprekidnim humorom, kao i dubinom i jačinom izraza.

KosmičM zraci

Još pre nego što je razvijena teorija elektrona ja sam utvrdio da se radioaktivni zraci sastoje od delića prvobitne materije koja se ne može dalje rastvarati, i prvo je pitanje na koje trebalo dati odgovora bilo je, da li je sunce napunjeno sa dovoljno visokim naponom da bi moglo izbacivati ovakve deliće i da proizvede zapažena dejstva. Ovo je iziskivalo dalja istraživanja koja su dovela do činjenice da je napon na suncu 216 biliona volti i da sva tako velika topla nebeska tela eniituju kosmičke zrake.

142

Zdrav život ... Šetajte se mnogo, jedite najbolju 'ranu i to polagano. Dobro bi bilo da čitate što je lako i šaljivo.

Planeta je lopta ... Ova planeta, pored sve svoje ogromne veličine, ne pretstavlja za električnu struju ništa više doli metalnu loptu...

Veliki mozak Jednoga dana ćela zemljina kugla pretvoriče se u jedan ogroman mozak. Cućemo i videćemo jedan drugoga kao da smo lice u lice iako nas budu hiljade milja razdvajale. (1934) „Mali" provodnik Koliko god daje to izgledalo nemoguće, ova se planeta uprkos svojim ogromnim dimenzijama, ponaša kao provodnik ograničene veličine.

Svetio iz oblaka Proricanje dovoljne količine elektriciteta u podesnom obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, učinilo bi da vazduh svetli. Ćela bi Zemlja bila pretvorena u džinovsku sijalicu, a nebo bi noću bilo potpuno osvetljeno.

Carstvo energije Razvoj i bogatstvo, uspeh naroda, napredak ćele ljudske vrste, određeni su raspoloživom energijom. Čovek uvek ostaje Jedinka je efemerna, rase i nacije dolaze i odlaze ali čovek ostaje. Tu je ogromna razlika između jedinke i 143

celine. Tu se isto tako može naći delimično objašnjenje za mnoge od onih izvanrednih pojava nasleđa, koje su rezultat bezbrojnih vekova slabog ali stalnog uticaja.

Brak bez računa A nauka? Ja sam se oženio naukom.

Matematika Da se nauka može ostvariti upražnjavanjem same matematike je novost za mene, jer ja sam oduvek smatrao da su činjenice koje se mogu demonstrirati simboličkim procesima malobrojnije i od manje važnosti u odnosu na velike istine dosegnute iskustvom.

Najveće zlo sveta Nema sumnje da od svih otpora trenja onaj koji najviše usporava ljudsko kretanje je neznanje. Nije bez razloga rekao Buda, čovek mudrosti: „Neznanje je najveće zlo sveta". Trenje koje rezultira iz neznanja i koje se znatno povećava zbog brojnih jezika i nacionalnosti, može da se smanji samo širenjem znanja i unifikacijom heterogenih elemenata čovečanstva.

Videti je znati Mnogo veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko njih i u njima i milioni postaju žrtve bolesti i umiru pre vremena upravo zbog toga.

Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja.

144

Neprijatelji Nemojte se svetiti neprijateljima zlom, niti se protiv njih borite nečasnim sredstvima. Starajte se da ih časnim sredstvima i dobrom pobedite. (1926) Mozak Nije istina, kako Dekart misli, daje mozak akumulator. Nema stalnog zapisa u mozgu, nema pohranjenog znanja. Znanje je slično odjeku koji traži pobudu da bi nastao.

Mojsije - električar!

Mojsije je nesumnjivo praktičan i vest električar, daleko ispred svoga vremena. Biblija tačno i detaljno opisuje mašinu kojom se elektricitet stvara pomoću trenja vazduha o svilenu zavesu i skuplja u kutiju napravljenu kao kondenzator. Moguće je pretpostaviti daje sinove Aronove ubilo pražnjenje visokog napona i da su vestalske vatre u Rimljana bile izazvane elektricitetom.

S božijom pomoći ... Još od mladosti, pre spavanja, klečeći na golim kolenima, molio (sam se) Bogu. ... tako sam se molio sve do svoje pedesete godine. Od toga se doba molim drugačije, no to je svejedno, suština je ista, i ja se molim Bogu svakoga dana.

Treptaji vaseljene Nema mrtve materije, jer po celoj beskrajnoj vaseljeni sve se kreće, sve treperi, sve živi.

145

Da li je priroda mačka Osetio sam potrebu da pomilujem Mačka po leđima. Ono što sam video bilo je čudo od kojeg sam zanemeo... Mačkova leda bila su pokrivena svetlošću, a moja je ruka proizvela pljusak pucketavih iskri dovoljno glasnih da bi se čuli po celoj kući.

Da li je priroda divovska mačka? Ako je tako ko nju miluje po leđima? To može biti samo Bog, zaključio sam.

Razumne mašine ... napraviti mašinu koja bi radila kao daje deo ljudskog bića ne samo mehanička šema, koja se sastoji od ručki, šrafova, točkova, kvačila i ničeg više, već mašinu koja otelotvoruje jedan viši princip, koji će joj omogućiti da izvodi svoje dužnosti kao da poseduje inteligenciju, iskustvo, razum, rasuđivanje, dušu! Ovaj zaključak je rezultat mojih razmišljanja i posmatranja tokom čitavog mog života.

Video sam čitavu planetu U detinjstvu... I danju i noću sam putovao u mašti .*' video sam nova mesta, gradove, zemlje i sve vreme sam se trudio da te zamišljene stvari vidim jasno i razgovetno u svom duhu. Zamislio sam da sam živeo u raznim zemljama, koje nikada nisam video, pa sam pravio i zamišljena poznanstva, koja su mi bila vrlo draga i izgledala kao potpuno istinita.

Tako sam stalno radio do sedamnaeste godine, kada sam počeo ozbiljno da razmišljam o pronalascima.

Onda sam se, na svoju radost, uverio da vrlo lako mogu da predstavljam stvari vizuelno. Nisu mi bili 146

potrebni modeli, crteži ili ogledi. Sve sam ih mogao videti u svome duhu...

Maštovito Pustite maštu da radi za vas.

Mesec Mesec rotira, ali ne oko sopstvene ose, već oko ose koja prolazi kroz centar teže sistema Zemlja-Mesec, na daljini 4.600 kilometara od centra Zemlje.

Moj način rada Ima ljudi koji onog trenutka kad hoće da konstruišu nešto ili da urade neki posao, zalete se bez dovoljne pripreme i odmah uđu u pojedinosti, umesto da se drže središne ideje. Oni mogu postići rezultat, ali žrtvuju kvalitet.

Evo, ukratko, moje metode. Kad zaželim da pronađem neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom mesecima ili godinama. Kad god to osetim, ja se upustim u maštanje i razmišljam o problemu bez namernog udubljivanja. To je vreme inkubacije.

Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo pažljivo tražim rešenja koja mi izgledaju mogućna. Razmišljam, i postepeno usredsređujem svoje misli na uže polje ispitivanja. A kada namerno razmišljam o problemu u njegovim specifičnim oblicima, onda počinjem-osećati da ću možda naći rešenje. I čudna je stvar da, čim počnem tako da osećam, ja odmah znam da sam zaista resio iroblem, i da ću postići ono za čim težim..

Pre nego što išta stavim na hartiju, ćela je misao već razrađena mentalno. U duhu ja menjam kon147

Tesla je po izboru magazina Life svrstan među sto najznačajnijih stvaralaca u isoriji čovečanstva

148

strukciju, vršim ispravke na bolje, pa čak i radim sa tim izumom. Iako nikada ne pravim crtež, ipak mogu da dam radnicima potrebne mere svih delova, a kada budu gotovi, onda svi delovi odgovaraju jedan drugom tako tačno kao da sam izradio stvarne crteže. Menije svejedno da li radim sa mašinom samo u duhu ili je zaista ispitujem u radionici.

Projekti u mislima Ne žurim se da započnem s praktičnim poslom. Kad mi se javi ideja, odmah je u svojoj mašti počinjem graditi. Mijenjam konstrukciju, usavršavam je i već je u mislima pokrećem. Sasvim mije nevažno pokrećem li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u laboratoriju. Čak primjećujem kad nešto nije u redu.

Nema nikakve razlike, štaviše, rezultati su isti. Tako mogu brzo razviti i usavršiti zamisao, a da ništa ne dodirnem.

Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve usavršiti i kad ne otkrijem nikakvu grešku, uobličavam taj konačni proizvod uma. Moj pronalazak radi upravo kako sam i zamislio, a provere teku tačno kako sam planirao.

149

VAŽNIJI DATUMI IZ ŽIVOTA I RADA 1856. (10. jula) Rodio se Nikola Tesla u Smiljanu (Lika, Jugoslavija) 18621866. Pohađa osnovnu školu u Smiljanu i Gospiću 1866-1870. Pohađa nižu gimnaziju u Gospiću 1870-1873. Pohađa višu gimnaziju u Karlovcu 1875-1878. Studira na Višoj tehničkoj školi u Gracu 1879. Prekida studije i radi neko vreme u jednom teh ničkom preduzeću u Mariboru 1880. Nastavlja studije u Pragu 1881-1882. Radi u Budimpešti u Telefonskom društvu 1882. Otkriva u Budimpešti obrtno magnetno polje i polifazne struje 1882. Dolazi u Pariz, gde se zapošljava u Edisonovoj evropskoj organizaciji, koja ga šalje u Strazburg gde radi oko dve godine 1884. Odlazi u Ameriku, i u Njujorku prve godine radi kod Edisona. Usavršava lučne lampe i dinamo mašine 1887. Patentira asinhrone motore i prenos električne energije, kao i generatore i transformatore višefaznih struja 1890. Radi na generatorima visokih učestanosti, otkriva struje visokih učestanosti i njihovo fiziološko i svetlosno dejstvo 1891. Patentira transformator za visoke učestanosti 1892. Boravi u domovini, Gospiću, Zagrebu i Beogradu 1894. Eksperimentiše sa radio-prenosom 1895. Počeo je rad prvi agregat na hidrocentrali na Nijagari po Teslinom sistemu 1896. Završena elektrana na Nijagari i proradio prvi da lekovod do Bafala

150

1897. Prijavljuje patent bežičnog upravljanja na daljinu 1899-1900. Šalje radio-signale na daljinu u Kolorado Springsu 1900-1905. Gradi veliku radio-stanicu sa visokim antenskim tornjem na Long Ajlendu kraj Njujorka 1909-1922. Pronalazi turbinu i razne druge izume u oblasti mašinstva u Njujorku 1943. (7. januara) Umire Nikola Tesla NAJVAŽNIJI DAN U ŽIVOTU Istorijski trenutak elektrotehnike

„Duboko u pozadini moga mozga nalazilo se rešenje koje, međutim, još ni-: sam bio u stanju potpuno da izrazim.

Jedno poslepodne, što mi je sada živo u uspomeni, šetao sam sa prijateljem u gradskom parku pa sam mu deklamovao razne stihove. U to vreme znao sam napamet čitave knjige. Jedna od njih bila je Geteov „Faust". Sunce je zalazilo i ja se setih slavnog mesta: Sunce uzmiče i dan umire, A ono dalje novi život stvara Ah što nemam krila pa da se rašire, Da za tobom letim iznad zemnog šara!

Lep je to sanak dok Sunce odmiče Al telesno krilo lako ne niče Uz laka, čila duhovna krila.

Kad sam te reci u inspiraciji izgovorio, pojavila mi se ideja kao blesak munje, i dugo tražena istina bila je u momentu otkrivena. Jednim štapom crtao sam u pesku planove koje sam šest godina kasnije pokazao u svom predavanju pred Američkim institutom elektroinženjera, i moj prijatelj razumeo ih je 151

potpuno. Slike koje sam video bile su naročito oštre, jasne i imale su čvrstinu kamena ili metala u tolikoj meri da sam mu rekao: „Pogledajte ovde moj motor, gledajte kako će ga pustiti da se okreće u suprotnom pravcu". Svoje uzbuđenje ne mogu pobliže opisati. Pigmalion nije mogao biti jače uzbuđen kada je primetio da njegova statua počinje da živi. Hiljadu tajni prirode koje bih slučajno otkrio dao bih za ovu jednu koju sam od nje otrgao".

152