01 Stari Rim knjizni blok_198x272 11.9.2014 10:00 Page 10
10. M есто Невоље у тоалету
У
- Стари Рим
Удобност римског дома
великом граду попут Рима, услови становања зависили су од тога да ли су људи припадали сиромашним или богатим слојевима друштва. Они сиромашни су живели у скученим, неугледним вишеспратницама. Што је зграда имала више спратова, то су и станови били теснији. Због недостатка стамбеног простора, подизане су зграде са више спратова како би што више људи могло да живи у њима, од чега су највећу корист имали станодавци.
10
Вишеспратнице у Риму су биле познате под називом инсула (insulae), острво, јер је свака таква зграда представљала једну засебну заједницу.
није Већина домаћинстава машни имала тоалет, па су сиро е. У ир слојеви користили нокш н је шће јавним тоалетима кори ају је кр посебан штап на чијем р у , је био причвршћен сунђер то време није постојао тоалет-папир!
шни .У н је у је ру
01 Stari Rim knjizni blok_198x272 11.9.2014 10:00 Page 11
Припремите се!
ре! јго на те куј оче век У
Услови живота
У Риму су куће обично грађене од дрвета и блата. Због чињенице да су људи за грејање користили глинене посуде у којима је тињао угаљ, пожари су били чести. Цар Август је донео пропис којим је забранио да било која нова грађевина буде виша од 20 метара.
Купање
Само богати су могли да приуште купатила у свој им домовима. Остали су ко ристили јавна купатила за одржав ањ личне хигијене. Купање е је код Римљана имало четири фазе:
• боравак у сауни;
становн е где год и н ш а Сиром али да пешач могли су мор шли, јер нису а или да су и коња, магарц ају, и ти случ приушт . У најбољем могли кочије зно средство ило еб во као пре кола, што ниј љени в а воловск у били препла су сви е т с и р су да ко бно. Градови с о прљави, јер до а л и он е чн у в и а л о г и л е р а б п з м и . и ни светом очане улице, а и пуне смећа е л и п оп л блатњав користи
• боравак у загрејаној, су во просторији где су робови ј , уз помоћ посебног металног пред мета маслиновог уља, уклањал и и господарима зној и прљ својим авштину са коже; • купање у базену са мл аком водом; • окрепљење у базену са хладном водом! Већина Римљана се купала у просеку једном у девет дана!
а м а ц и л у а На ици Рим
Платио сам једног роба да ми чува одећу.
Само се надам да је неки поштен! Ја сам једном морао да идем кући го, јер су ми украли одело...
11
01 Stari Rim knjizni blok_198x272 11.9.2014 10:00 Page 12
9. Mесто
- Стари Рим
Ρ
Богови, религија и веровања
Култови са Истока Многим државн војницима у а Р чинила религија се иму безличн испразном и окретал ом. Зато су се Истока и култовима с често а пропов који су е смрти. дали живот п То се в о ојсково сле није до ђ п подрив адало, јер је ама а Риму и ло оданост во јника владари његовим ма.
12
Јупитер је био врховно божанство, а његова жена је била богиња Јунона. Јупитерова ћерка Венера је била богиња љубави, а син Марс бог рата.
имљани су веровали у много богова и богиња. Сви они су били подељени у две групе. Првој су припадали богови заштитници домова и породице (ларе и пенати), док су другу чинила божанства званичне државне религије. Људи су се плашили богова и покушавали да их умилостиве даровима и жртвама, јер се веровало да се лоше ствари дешавају због гнева богова.
рс Ма
Јунона
Венера
Јупитер
01 Stari Rim knjizni blok_198x272 11.9.2014 10:00 Page 13
Припремите се!
ре! јго на те куј оче век У
Веровања Римљана
• Мирисање цвета цикламе је заустављало ћелављење! • Звук звона је олакшавао порођајне болове.
• Пчеле су сматране светим гласницима богова и веровало се да доносе срећу.
непријатеља е ањ ињ кл ро П
и Римљани су често умољавал њихове божанства да баце клетву на од метала непријатеље. На плочицама ојих или глине су писали имена св су их непријатеља и речи клетве, па су се ли остављали у храмовима. Нада и да ће богови те поруке видети . учинити да се клетве испуне
• За цвет божура се сматрало да има посебна магијска својства и да лечи многе болести. • Орлови, који су иначе приказивани на амблемима римских легија, наводно су предсказивали олују.
Хуу уу!
Забрана хришћанства
Први хришћани су живели баш у Римском царству. Све до 313. године, Рим је забрањивао хришћанство. Хришћани су се тајно састајали, молили и држали верске службе у подземним пролазима званим катакомбе, које су коришћене и као гробнице.
Хук сове је најављивао несрећу!
Пошто би нека животиња била жртвована, свештеник посебног ранга, звани haruspex, прегледао би њену јетру. Уколико би она била нездрава, то би значило да се спрема невоља.
13
01 Stari Rim knjizni blok_198x272 11.9.2014 10:00 Page 14
- Стари Рим
8. Mесто
Гозбе и нереди
И
ако су Римљани волели ароматичну и зачињену храну, они сиромашни су могли себи да приуште најпростије оброке попут супе са сочивом и црним луком, ређе каше, грашак, купус и жилаве, ситне комаде меса куване у сирћету. У то време није било чаја ни кафе. Уместо тога, људи су пили воду и вино. Сматрало се непристојним пити вино које претходно није разблажено водом.
Брза храна
Само су бо г кухиње у с ати имали в домовима, ојим је приуште п р су могли да омоћ робов а. Обичан све т је, за вече оброк, иша р о у popinae њи (неку врсту ресторана) јефтиних . куповали г Људи су често от крчмама ко ова јела у је налазиле у су се з главне пу теве.
Ф
ламинго са урмама ати фламинга Скув
1.
2.
За чин и
3.
и урме т а д До
4.
ити фламинга л е р
П
14
Продавница брзе хране се звала thermopolia.
ти во ду
01 Stari Rim knjizni blok_198x272 11.9.2014 10:00 Page 15
Припремите се!
ре! јго на те куј оче век У
жавних Жито изредр зерви
ког Готово половина становника Римс да царства није имала довољно новца се прехрани. Да би се спасли гладоплатвања, људи су се ослањали на бес на следовања жита из државних у резерви. Несташице залиха жита них државним складиштима због суш година често су доводиле до побуна и немира. црно вино
зрневље
Мучнина за вечером
На забавама које су приређивали богати , гости би се преједал и најукуснијом храном, а желели су и даље да једу. Да би решили проблем, од лазили су да поврате и поново се враћали за трпезу!
Гозба за гладијаторе
Вече уочи игара, цар би приредио раскошну забаву и позвао све гладијаторе. Поједини би јели сасвим мало, како би остали концентрисани за борбе које су их чекале сутрадан. Други су јели халапљиво, претпостављајући да би им то могао бити и последњи оброк у животу. Римљанима који су бивали позвани на овакве чудне забаве, најзанимљивије је било то што су знали да ће многи од оних, са којима те вечери једу и пију, сутрадан погинути.
Богати Римљани нису седели за столом за време јела. Уместо тога, лежали су на каучима на стомаку ослоњени на лактове. Због тога нису могли правилно да варе храну.
15