Сазнајте најбитније чињенице – брзо! Уз запањујуће тродимензионалне слике ради најснажнијег доживљаја, Навигатори вас воде на узбудљиву авантуру кроз најновије, најчудније, најневероватније информације.
Врхунски визуелни приручник о свемиру, његовим галаксијама и нашем Сунчевом систему. Отпутујте на Марс, обиђите свемирску станицу, бежите од астероида и нестаните у црној рупи. Завирите у могућу будућност нуклеарних међузвезданих бродова и установите могу ли ванземаљци живети на удаљеном месецу.
www.pcelica.rs
ДР МАЈК ГОЛДСМИТ
Дати су и интернет линкови ка најбољим и најновијим информацијама везаним за свемир.
14
звезде и планете
Меркур И веНерА
Обојени кратери? Попут многих фотографија снимљених у свемиру, и ова слика Маринера 10 лажно је обојена како би се одређене особине рељефа јасније виделе. област богата металима
> ГОДИНА – време за које одређена планета превали пун орбитални круг око Сунца
Меркур и Венера су много ближи Сунцу него ми, што значи да је тамо много топлије него на Земљи. Они се такође брже крећу око Сунца него ми, па су њихове године краће од наше.
област очврсле лаве
О овој области нема никаквих података, па је она остављена празном на снимцима планете.
Кајперов кратер
Меркур Меркур, планета која је најмања и најближа Сунцу, драстично се хлади ноћу пошто он готово и да нема атмосферу. Стога, иако температура преко дана може да достигне и 430°C, ноћи су хладније него на Антарктику. На овој слици спојене су фотографије које је снимила сонда Маринер 10, која је отпутовала до Меркура 1974. године. Сонда је открила да је планета стеновита и препуна кратера.
Површина Меркура избраздана је наборима. Они су вероватно настали кад се планета охладила и скупила убрзо по свом настанку.
> Иако је Меркур много ближи Сунцу него Венера, на Венери је топлије.
меркур и венера
15
картографисање венере
Мехури од лаве Многе особине Венериног рељефа које је Магелан открио плод су вулканских активности. Ништа слично овим мехурима не постоји ни на једној другој планети. Њих можда производи лава која се скупља под тлом, изазивајући растезање и издизање површине.
Сонда Магелан орбитирала је око венере четири године. Само муње осветљавају Венерину облачну, мрачну површину.
мат монс, највиши вулкан на венери
венера За Венеру, нашег најближег суседа, некада се сматрало да је у праисторијска времена била слична Земљи. А заправо је Венера смртоносна планета с атмосфером густом попут наших океана. С облачног, жутог неба пада киша сумпорне киселине и кључа пре него што дотакне тло. Ефекат стаклене баште подигао је температуру на планети до 480°C.
Тродимензионалне мапе Венере, које је направила сонда Магелан, показују да се највећи део стеновите површине састоји од глатких вулканских равница.
www.space.com/mercury и www.windows.ucar.edu/tour/link=/venus/venus_il.html
Густи Венерини облаци непрекидно крију њену површину од наших телескопа. Стога је 1989. године сонда Магелан послата у орбиту око планете, да је радарски картографише. Установљено је да је читава Венерина површина млада – стара је свега пола милијарде година.
38
звезде и планете
ГРАДОВИ НА НЕБУ > СВЕМИРСКА СТАНИЦА – сателит с посадом
Људи у овом тренутку живе високо изнад наших глава, у Међународној свемирској станици (МСС), најновијој у низу свемирских станица чији је зачетник совјетски Саљут 1 из 1971. године. За њим је 1973. године уследила америчка орбитална лабораторија Скајлаб. Данас се свемирске станице користе углавном за истраживања свемира, али ће у будућности оне бити хотели – и прва одскочна даска путникâ у далеки свемир.
„Земља је колевка човечанства, али се у колевци не може живети довека.” Константин Циолковски (1857–1935) руски ракетни научник и инжењер
На Међународној свемирској станици
Ротирање по свемиру Међународна свемирска станица орбитира око Земље, али би у будућности станице могле користити енергију Сунца за напајање на дуготрајним мисијама ка другим световима. Генерације истраживача могле би провести читав свој живот на станици, црпећи енергију Сунчеве светлости и топлоте за узгој хране. Ротациони брод, као овај, стварао би властиту гравитацију за своје житеље.
Међународну свемирску станицу у орбити конструише 16 држава. У станици, астронаути и други предмети немају готово никакву тежину, а ефекти те „микрогравитације” на људе, биљке, кристале, течности и пламен биће проучени, како би се испланирале будуће свемирске колоније. Свакодневни живот на МСС-у непрестана је борба с бестежинских стањем. Без гравитационог отпора, астронаути морају да вежбају како им кости и мишићи не би ослабили. Астронауткиња Сунита Вилијамс је 2007. истрчала маратон на покретној траци на МСС-у.
> Најдужи боравак у свемиру – руског космонаута Валерија Пољакова на свемирској станици Мир – трајао је 437 дана.
градови на небу
39
ИЗГРАДЊА СВЕМИРСКЕ СТАНИЦЕ роботска рука за пристајање шатлова модул за живот и рад
плоче за хлађење елиминишу вишак топлоте са станице
Астронаути конструишу МСС 340 km изнад Новог Зеланда.
ротациони соларни панели увек се окрећу према Сунцу
свемирска капсула Сојуз која у случају ванредног стања враћа посаду на Земљу
www.nasa.gov/externalflash/ISSRG
МСС се непрекидно саставља од засебних модула, који се у свемир допремају шатловима. Први модул смештен је у орбиту 1998. године, а станица никад није остала без посаде још откако су 2000. године први астронаути стигли на њу. Кад се заврши, МСС ће бити величине фудбалског игралишта. Станица се напаја соларним панелима, који претварају Сунчеву светлост у електрицитет.
Сазнајте најбитније чињенице – брзо! Уз запањујуће тродимензионалне слике ради најснажнијег доживљаја, Навигатори вас воде на узбудљиву авантуру кроз најновије, најчудније, најневероватније информације.
Врхунски визуелни приручник о свемиру, његовим галаксијама и нашем Сунчевом систему. Отпутујте на Марс, обиђите свемирску станицу, бежите од астероида и нестаните у црној рупи. Завирите у могућу будућност нуклеарних међузвезданих бродова и установите могу ли ванземаљци живети на удаљеном месецу.
www.pcelica.rs
ДР МАЈК ГОЛДСМИТ
Дати су и интернет линкови ка најбољим и најновијим информацијама везаним за свемир.