Play Zine - Novembar 2019 by PLAY Zine

DOBRODOŠLI BROJ 131 – NOVEMBAR 2019. Izlazi jednom mesečno • Cena: besplatno

UREDNIK: Nikola Savić REDAKCIJA: Luka Komarovski, Stefan Starović, Nikola Savić, Milan Janković SARADNICI: Aleksa Petronijević, Bogdan Diklić, Bojan Petrović, Borislav Lalović, Igor Totić, Ivan Danojlić, Luka Zlatić, Milan Živković, Miloš Hetlerović, Stefan Mitov Radojičić, Pavle Momčilov, Pavle Zlatić, Vladimir Pantelić, Nikola Akesentijević, Nikola Vojnović, Dragana Ličina Danojlić, Miloš Živković, Sanja Gajin ART DIREKTOR/PRELOM: Dušan Nešović KONTAKT: PLAY! magazine www.play-zine.com | www.play.co.rs Beograd | redakcija@play-zine.com CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 79, PLAY! [Elektronski izvor] : magazine / glavni i odgovorni urednik Nikola Savić. - Elektronski časopis. - 2006, br. 1 (juni) -.-Beograd (Vilovskog 6) : Rur industries, 2006 - Način dostupa (URL): http://www.play-zine.com. - Mesečno. - Opis izvora dana 17.12.2007. - Nasl sa nasl. ekrana ISSN 1820-6484 + Play! (Online) COBISS.SR-ID 145535756

| Uvod

Mala bara, puna krodokila, tako se nekako može opisati ovaj period godine, kada je gejming u pitanju. Nikada mi nije bilo jasno zašto sve gejming kompanije najviše vole da izbacuju igre u ovom periodu. Valjda su im, ipak, i dalje ciljna grupa deca i mlađi ljudi koji su na fakultetima, a njima sve najveće obaveze kreću upravo s jeseni. No, ima ljudi koji se ovime bave mnogo bolje od mene, pa znaju sve zašto i kako je baš period oktobar-decembar najbolji sa plasiranje velikih AAA igara. Bilo kako bilo, konačno je stigao i taj Death Stranding, odigrao ga je kolega Milan, koji i dalje nije siguran šta da misli o igri, a to podeljeno mišljenje se jasno vidi i kroz njegov tekst. Da se on pitao, igra meseca bi bio Luigi’s Mansion 3, kojoj je dao neverovatno visoku ocenu, ali ne dobijaju titulu igre meseca samo igre sa najboljom ocenom. Tu je bio i još jedan BlizzCon, koji je bio biti ili ne biti za Blizzard, i moramo reći, doneli su zaista puno velikih najava, od kojih najviše izdvajamo Diablo IV. Detaljni izveštaj o svemu možete pročitati na stranicama ovog broja časopisa. Nastavili smo i sa povećanjem broja hardvera o kome pišemo, pa ih tako u ovom broju ima čak devet komada, a tu je i standardno veliki broj igara o kojima možete čitati, i ovoga puta ih je tridesetak. Nažalost, neke velike igre smo u ovom broju izostavili, jer je politika časopisa da ne opisujemo igre koje nam ne budu ustupljene kao novinarske kopije, jer svaki opis koji čitate u našem časopisu dolazi od izdavača ili distributera i tu smo uvek potpuno transparentni sa vama. Sve u svemu, nadamo se da ćete uživati u novom broju, stigli su hladni dani, pa sa njima i više razloga za više igranja!

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Sadržaj

EARLY ACCESS: Conglomerate 451 EARLY ACCESS: Ghoul Britannia Land of Hope and Gorey

122 52

88 4

| Sadržaj

HARDWARE: HP OMEN X

IGRA MESECA: DEATH STRANDING

REVIEW: LUIGI’S MANSION 3

REVIEW: GHOST RECON BREAKPOINT

126

HARDWARE: MSI B450 GAMING PLUS

SPECIJAL: BLIZZCON

6 8

PREGLED MESECA: Top igre ovog novembra

DOMAĆA SCENA: AIBG 2019 DOMAĆA SCENA: Soft Skills Academy

14 16

SPECIJAL: BlizzCON 2019

Code Vain Concrete Genie Contra Rogue Corps Ghost Recon Breakpoint Reaper - Tale of a Pale Swordsman Rebel Cops The Alliance Alive HD The Witcher 3 Nintendo Switch Death Stranding Trine 4 The Nightmare Prince WARSAW Autonauts Kine Baldur’s Gate i Baldur’s Gate II Enhanced Edition Call of Duty Modern Warfare Cat Quest II Destiny Connect Tick Tock Travelers Disgaea 4 Complete+ Indivisible Moons of Madness Little Big Workshop Luigis Mansion 3 The Legend of Heroes Trails of Cold Steel III Abandon Ship Planescape Torment i Icewind Dale Enhanced Edition WWE 2k20

28 32 34 36 42 44 46 50 52 58 60 62 64 68 70 74 76 78 80 84 86 88 94 98 100 104

U POKRETU: Android igre

106

BESPLATNI KUTAK

108

HARDWARE: Logitech MX MASTER 3 HARDWARE: Motorola PULSE ESCAPE HARDWARE: Gigabyte Aorus KD25F HARDWARE: SteelSeries Sensei Ten HARDWARE: HP Omen X HARDWARE: MSI B450 Gaming Plus HARDWARE: Logitech G915 & G815 HARDWARE: Gigabyte Radeon 5700 XT Gaming OC 8G

110 112 114 118 122 126 130 134

REVIEW: CALL OF DUTY MODERN WARFARE Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Aksentijević Nikola

Conglomerate 451

PS RPG-jevi, bazirani na mrežnom kretanju po kvadratima, nisu više toliko česta stvar danas, iako se neki povremeno pojave i naprave veći ili manji uspeh, kao što su Legend of Grimrock ili Bard’s Tale. Konglomerat 451 je baš takav RPG, samo smešten u (trenutno veoma popularno) sajberpank okruženje, sa zanimljivim obrtom i nekim roguelite elementima. Pretežno, ako očekujete neku dublju priču od Konglomerata, trenutno je dobiti nećete, s obzirom da je igra još uvek u Early Access fazi, ali svakako sa ovom najnovijom verzijom (0.8) ima da pruži pristojnu količinu sadržaja. Naime, vodite agenciju unajmljenu od strane vlade ogromnog grada Konglomerat. U sektoru 451 vode se ratovi između raznoraznih multinacionalnih korporacija i bandi, a vaš zadatak je da kloniranjem sopstvenih agenata suzbijete probleme koji se dešavaju u ozloglašenom sektoru megalopolisa. Ubrzo vam je data kontrola nad apsolutno svim stvarima koje su vam na raspolaganju, ali nažalost, bez nekog pomnijeg tutoriala, mada su mehanike dovoljno jednostavne da ne budu preteške za samostalno učenje. Pred vama je više četvrti ovog gradskog sektora, a svaki ima određene korporacije koje se makljaju oko istog. Slaćete vaš tim od tri agenta na misije kako biste ispunili različite zadatke navedene na startu misije. Ima nekoliko pristojnih varijacija, od pukog ubijanja neprijatelja, do nekih specifičnih zadataka vezanih za lokaciju i sposobnosti vašeg tima. O ovome svakako treba voditi računa, s obzirom da u igri postoji sedam klasa koje sve imaju svoje prednosti i mane. Derivati ovih klasa su uglavnom izvučeni iz tipičnih sajber6

| Steam Early Access

pank RPG-eva, pa će neki od likova biti bolji za neke tehnološke stvari, kao što su hakovanje terminala i implanati, dok su drugi jednostavno borbeno orijentisani, na nekoliko različitih načina. Osim toga, imaćete opciju da kreirate vaše agente, genetski i kibernetički ih modifikujete sa novim tehnologijama kojima ćete opremati svoju agenciju pomoću prilično jednostavnih tehnoloških stabala i novca. Borbeni sistem je poteznog tipa, tipičan za ovakve RPG igre bazirane na kvadratnoj mreži. Inicijativa određuje raspored kojim će učesnici potezati svoje veštine, a po potezu možete jednostavno odigrati samo jednu od vaših sposobnosti koje su vam na raspolaganju. Vaši likovi će naravno dobijati iskustvene poene, levelovati se i dobijati nove moći, a sve to možete nadograditi i dodatnom opremom. Pored vrlo zanimljivog kloniranja i kreiranja agenata koji vam omogućavaju baš veliki broj različitih pristupa i buildova, moraćete voditi i računa o zdravlju agenata, što sve u velikoj meri deli neke sličnosti sa XCOM franšizom. Iako igra ne predstavlja nikakav predubok bor-

beni sistem, svakako ima neke zanimljive elemente gađanja različitih delova tela i raznoraznih uticaja pri povredama istih. Konglomerat 451, doduše, ne pruža previše diverziteta u trenutnom stanju, uprkos popriličnoj količini sadržaja, pa sa te strane ostaje da se vidi do izlaska kakva će priča biti, kao i sadržaj koji će možda dodati još nešto na ponekad jedno-te-isto misije. Igra inače izgleda jako dobro za svoj veoma niski budžet, mada pati od nekih grafičkih problema koji su „krasili“ igre pre nekoliko godina, kao što su veoma jake hromatske aberacije i apsurdna saturacija boja. Iako su ti problemi prisutni, kao i nešto lošija anti-aliasing implementacija, igra inače ume da briljira sa prezentovanjem atmosfere tipičnog distopijskog sajberpank okruženja. Od raznih neonskih reklama, blještavih i manje blještavih zgradurina, pa sve do najnižih uličnih nivoa i mračnih uličica, te sumnjivo i drečavo obučenih likova – sve je na mestu, a ta inače ogromna saturacija i kontrast nekako na čudan način doprinosi svemu tome. Pored tog, pomalo previše prštavog dizajna igre, zvučna pod-

loga je više nego pristojna za ovakav projekat. Iako glasovna gluma nije preterano prisutna, dovoljno pristojno je realizovana kroz neke likove i razgovore, ponajviše sa vašim asistentom u agenciji. Ono što ovde briljira, jeste muzička podloga, sa apsolutno sjajnim numerama iz retrowave tehno žanra. Doduše, tih numera nema previše, pa ćete se eventualno zasititi slušanja istog, iako odličnog, synth basa, kada uđete svaki put u borbu. Bagovi postoje, ali nikako u nekoj iritantnoj meri i sve inače radi pristo-

jno. Najviše se tu primećuju grafički gličevi koji umeju nekad da bodu oči u kombinaciji sa već pomenutim čudnim osvetljenjem cele okoline, pa može stvarno da oduzme na imerzivnosti. Konglomerat 451 je, uz sve to, igra koja ne rizikuje previše, niti unosi neke novine u celokupni žanr, najmanje kroz okruženje i priču. Ostaje da vidimo kako će ova igra izgledati pri izlasku, dok u ovom trenutnom stanju može pružiti nekoliko pristojnih sati zabave, iako ne ostavlja neku originalnost, niti novitete za sobom.

IGRU USTUPIO:

EVOLVE PREPORUČENA KONFIGURACIJA

OS: Windows /7/8/10 64-bit CPU: 3.5 Ghz Intel i5 GPU: GeForce GTX 960 RAM: 16 GB RAM HDD: 10 GB

RAZVOJNI TIM

RuneHeads

CENA

19.99€ PLANIRANI DATUM IZLASKA

Proleće 2020. STEAM LINK

https://store.steampowered.com/ app/1022710/Conglomerate_451/ Odlična muzika. Iznenađujuće dobra sajberpank atmosfera. Iako neinovativan, sasvim zabavan gejmplej (na neko vreme). Veoma velika zasićenost boja, koja ume da bude baš naporna za oči. Repetitivnost misija nakon nekog vremena. Nedostatak priče. Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Sanja Gajin

Ghoul Britannia: Land of Hope and Gorey MAKE BRITAIN GREAT AGAIN!

houl Britannia: Land of Hope and Gorey je point and click avantura i produkt dvogodišnjeg rada studia Binary Space koja bi iz Early Access faze trebala da izađe do februara 2020. godine. Igra bi do tada trebalo da ima deset poglavlja, od kojih je trenutno objavljeno četiri, sa time da bi peto trebalo da izađe kasnije u oktobru, a šesto negde u novembru. Priča ima zanimljvu premisu i bolje objašnjenje za postojanje zombija od „deca se lože na zombije, a mi volimo pare.“ Nakon celog fijaska sa Bregzitom, i konačnog iskobeljanja iz istog, britanska vlada je došla na brilijantnu ideju da sve dosadne i prljave poslove uvali mrtvacima, jer ljudima očigledno nije bilo dovoljno posla dok su bili živi. Da nešto nije pošlo po zlu, igre ne bi bilo, te u kritičnom momentu dolazi do ups momenta i izbivanja zombi apokalipse, iz koje se naša glavna junakinja, Houp Endrus, mora nekako izvući. Željna da se uveri da joj je porodica dobro, Houp kreće na put do Londona i usput nabasa na svog novog saputnika, veoma inteligentnog zombija Dejvida Gorija. Tu se negde završava četvrto poglavlje (do kojeg sam stigla nakon

| Steam Early Access

samo sat vremena) tako da ostatak priče ostaje misterija do pred kraj oktobra. Kako je igra point and click, o gejmpleju nema šta posebno da se kaže – desnim klikom proučavate okolinu i predmete, a levim otvarate vrata, pomerate Houp ili Dejvida, pričate sa ljudima i skupljate i kombinujete predmete. Dupli klik na mesto do kojeg želite da odete će naterati Houp da potrči, što je jako korisno, jer će te se redovno vraćati napred-nazad kroz nivoe, a Houp baš i nešto nije u žurbi uprkos nadolazećoj apokalipsi. Same „puzle“ nisu preterano teške, a kako u inventaru retko kada imate više od tri predmeta, lako ćete skapirati šta treba sa čim da se kombinuje i gde šta ide. Nema ih ni mnogo, da budem iskrena, dva-tri komada po nivou koji su veoma kratki. Igra je kombinacija 2D pozadina i 3D modela likova što, po mom ličnom mišljenju, ne izgleda najlepše. Zasebno su prelepo odrađeni, pozadine pogotovo, ali zajedno izgledaju veoma čudno. Ali nije ništa na šta se čovek ne može navići, niti zaista narušava izgled igre.

Nivoi su jedinstveno urađeni, i svaki ima nekoliko „zona“ koje se mogu istražiti. Na primer, jedan od njih ima ulicu ispred Houpinog stana, kućerak jedne jadne bakute, nazovi parking, i nazovi helipad. Glasovne glume nema ni u najavi, kao što je i slučaj sa većinom igara ovog žanra. Teksta za čitanje ima na pretek, pogotovo jer Houp ima komentar na sve na šta se može kliknuti. Neka mi neko samo objasni zašto ljudi koje prave ove igre misle da je fora da kada kliknem na saksiju lik kaže „Saksija.“ Hvala, Nenci Dru, mislim da bih i sama to skopčala. Muzika je sasvim okej, čak mi daje neki Metro vajb, ali je preglasna. Nažalost, trenutno ne postoji opcija optimizacije ni zvuka ni grafike, tako da ćete morati da malko ogluvite ako nosite slušalice. Uprkos jedinstvenoj premisi i zanimljivim likovima, Ghoul Britannia trenutno ne donosi ništa novo u gejmplej formulu point and click igara. Doduše, daleko je februar, tako da odigrajte što trenutno ima i pomozite razvojnom timu da napravi što bolju igru, jer potencijala itekako ima.

IGRU USTUPIO:

BINARY SPACE PREPORUČENA KONFIGURACIJA

OS: Windows 8+ CPU: / GPU: / RAM: 4GB RAM HDD: 2GB

RAZVOJNI TIM

Binary Space

CENA

12,49€ PLANIRANI DATUM IZLASKA

Februar 2020. STEAM LINK

https://store.steampowered.com/ app/1055030/Ghoul_Britannia_ Land_of_Hope_and_Gorey/ Inovativna priča. Jednostavan gejmplej. Omanji bagovi. Ništa inovativno. Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Pregled meseca Autor: Milan Janković

TOP IGRE NOVEMBRA RED DEAD REDEMPTION 2

JUST DANCE 2020

Ovaj naslov ste već videli na stranicama našeg časopisa i to nekoliko puta, pošto se on prvobitno pojavio u konzolnom izdanju, za PS4 i Xbox One, a sada je red došao da se pojavi i za PC. Radi se o fantastičnoj vestern igri koja pred igrače stavlja ogroman i prelepi svet u kojem mogu raditi gotovo šta god požele. Igra je već dobila brojna priznanja za priču, grafiku i gejmplej, a Rockstar je obećao još poboljšanja i veći nivo detalja za PC verziju. Mi smo spremni, samo imajte na umu da vam je potrebno oko 150GB prostora na hardu.

Đuskanje se nastavlja sa Just Dance 2020, tako da se pripremite za brze pokrete. Ubisoft donosi veliki broj numera uz koje će biti moguće igrati, a iznenađujuće za fanove je to što Just Dance 2020 izlazi i za ostarele Wii uređaje, što je mali dašak života za tu konzolu. Gejmplej se nije drastično menjao u odnosu na prethodna izdanja u serijalu, tako da igrače očekuje isti zadatak praćenja plesnih pokreta na ekranu pomoću „motion“ kontrolera ili pametnog telefona.

5. NOVEMBAR - PC

5. NOVEMBAR - PS4, XBOX ONE, SWITCH, STADIA, WII

MARIO & SONIC AT THE OLYMPIC GAMES Olimpijske igre su još uvek daleko od nas, ali u svetu video igara one počinju već ovog novembra. Glavni akteri u brojnim sportskim disciplinama neće biti popularni sportisti iz stvarnog sveta, već junaci našeg detinjstva - Super Mario i Sonic. Pred igračima je veliki broj disciplina u različitim kategorijama, poput plivanja, atletike, tenisa, karatea, surfovanja i još dosta drugih, kako starih tako i novih. Igrači će se boriti za sakupljanje što većeg broja poena i što kraćeg izvršavanja zadataka kako bi se pokazali protiv drugih. Što se tiče grafike, nostalgičare će oduševiti 2D mod igranja kreiran po uzoru na 8-bit i 16-bit igre iz prošlog milenijuma.

BLACKSAD: UNDER THE SKIN Klasične krimi priče koje su pre nekoliko decenija bile izuzetno popularne, sada se vraćaju, ali u obliku video igara. Jedna od novih u tom maniru jeste Blacksad: Under the Skin. Priča nas vodi u 50-te godine, s tim što su karakteri umesto ljudi zapravo životinje, a glavni karakter je mačak-detektiv. Zadatak je da se reši misteriozni slučaj smrti vlasnika bokserskog kluba, i igrači imaju potpunu slobodu u tome, ali moraju biti obazrivi, pošto će izbori voditi do različitih završetaka. Na osnovu trejlera vidimo pravu noir atmosferu, sa mračnim bojama i džez muzikom u pozadini. 5. NOVEMBAR - PC, PS4, XBOX ONE

5. NOVEMBAR - NINTENDO SWITCH

| Pregled meseca

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Pregled meseca POKEMON SWORD AND SHIELD

DEATH STRANDING Death Strandig iza sebe ima bogatu glumačku postavku, na osnovu čega se vidi fokus razvojnog tima ka kreiranju sinematičnog iskustva u kojem ćemo i mi sami imati velikog uticaja. Protagonista Sem(Norman Ridus) će biti na zadatku da spoji razorenu Ameriku pri čemu će se susresti sa brojnim problemima natprirodnog tipa, a postoji i izuzetno zanimljivi antagonista. PC publika će morati da se strpi i da se čuva spojlera do leta naredne godine.

Pokemon brend nastavlja da raste i u tom maniru ovog novembra igrači dobijaju prve naslove u osmoj generaciji serijala, što samo od sebe govori o brojnim novinama. Prva i glavna novina koju Pokemon Sword and Shield donose jesu kooperativni rejdovi, a za njom su Gigantamax i Dynamax forme Pokemona, koje ih čine ogromnim kroz određeni period vremena. Kako bi se osiguralo da igrači stalno imaju neku zanimaciju, implementirani su poke jobs, sitni poslići koji se mogu obavljati kako bi zauzvrat dobili iskustvo ili retke predmete. Avantura očekuje igrače u Galar regiji, inspirisanoj Velikom Britanijom sa raznovrsnim okruženjima, a samim tim i pokemonima.

8. NOVEMBAR - PS4

15. NOVEMBAR - NINTENDO SWITCH

NEED FOR SPEED HEAT

STAR WARS JEDI: FALLEN ORDER

Need for Speed serijal se vraća nakon duže pauze na velika vrata. Najnovija igra nosi podnaslov Heat i vodi nas na ulice fiktivnog Majamija sa daškom neonskih boja i blagim ukusom 90-ih godina. Igrači će na raspolaganju imati veliki broj vozila čiji će izgled moći da menjaju prema svom ukusu, a od ostalog se ističe opcija za smenu dana i noći, ilegalne trke, agresivniju policiju, i naravno priču. Need for Speed Heat dolazi na 25. godišnjicu postojanja serijala, tako da se nadamo da će developeri to opravdati odličnim naslovom.

Electronic Arts donosi najnoviji naslov sa Star Wars etiketom, ali se ne radi o Battlefront serijalu koji je razočarao veliki broj igrača, već o potpuno novom naslovu iza kojeg stoji Respawn Entertainment. Radi se o singlplejer priči, koja govori o poslednjem džedaju nakon odredbe 66, i njegovoj borbi za život i konstantni beg od upornih lovaca. Igra će nas voditi kroz mnoge predele iz Star Wars univerzuma, a što se gejmpleja tiče, igrače očekuje dosta skakanja, borbe svetlosnim sabljama, kao i upotrebe sile.

8. NOVEMBAR - PC, PS4, XBOX ONE

15. NOVEMBAR - PC, PS4, XBOX ONE

AGE OF EMPIRES 2: DEFINITIVE EDITION Pre nego što konačno dobijemo pravi nastavak u Age of Empires serijalu, pred igračima su remasteri prethodnih igara, koje su ostavile ogroman trag u istoriji strategija. Remaster Age of Empires 2 stiže kao deo proslave 20 godina postojanja. On sa sobom donosi podršku za 4K igranje, kao i teksture u toj rezoluciji, iznova snimljenu muziku, a pripremljen je i novi sadržaj u vidu 3 nove kampanje i 4 nove civilizacije, što raduje mnoge fanove serijala. 14. NOVEMBAR - PC, XBOX ONE

12 | Pregled meseca

SHENMUE 3 Nekoliko puta odlagani Shenmue 3 konačno stiže pred igrače i donosi nastavak priče iz drugog dela u serijalu, te su tu i već poznati karakteri. Kako bi se popunio dugi period između dva dela, developeri su kreirali sekvence u kojima protagonista Ryo razgovara putem telefona sa karakterima iz prethodnih igara kako bi saznao šta se sve izdogađalo. Nadamo se da je developer YsNet kreirao naslov koji će vredeti igrati, čime će se isplatiti dugo čekanje. 19. NOVEMBAR - PC, PS4

Domaca scena Udruženje studenata tehnike Evrope po drugi put organizuje

AIBG — programersko takmičenje namenjeno studentima na temu veštačke inteligencije Udruženje studenata tehnike Evrope - Beograd, poznatije kao BEST Beograd, drugi put po redu sa ponosom organizuje AIBG Belgrade – Artificial Intelligence Battle Ground – timsko programersko takmičenje na temu veštačke inteligencije. Na inicijativu prošlogodišnjih organizatora, projekat je doveden i u Beograd, uz pomoć svog osnivača, lokalne BEST grupe iz Zagreba. Prethodno izdanje takmičenja se održalo 7. i 8. decembra u Naučno-tehnološkom parku, gde je pobedu odneo tim koji je bio sačinjen od studenata Elektrotehničkog, Matematičkog i Računarskog fakulteta. Takmičenje je namenjeno studentima prirodno-matematičkih i tehničko-tehnoloških fakulteta širom Srbije, koji će, pored svojih programerskih veština, pokazati i veštine iz oblasti AI-a. Ove godine, domaćin takmičenja će biti Nordeus Hub, koji svojim radom svakodnevno podržava IT i gejming zajednicu u Srbiji. Takmičarski deo projekta podrazumeva izradu inteligentnog agenta (bota) na osnovu video igre koji ima zadatak da pobedi protivnika u okršaju 1 na 1. Za samu izradu rešenja timovi imaju na raspolaganju 20 časova, nakon čega slede borbe, i to u dve faze: - Eliminaciona faza, gde se formiraju grupe timova koji se takmiče za dalji prolaz, a pobednik grupe, na osnovu kumulativnog uspeha, prelazi u sledeću fazu i to - Knock-out fazu takmičenja, gde će se preostali timovi boriti za pobedničko mesto. Nagradni fond iznosi 175,000 RSD, i to 100,000 RSD za prvo mesto, 50,000 RSD za drugo i 25,000 RSD za trećeplasirane. Ako si student, gejmer u duši i uvek te je zanimalo kako izgleda obračun veštačke inteligencije koju ćeš stvoriti, rezervišite 6. i 7. decembar. Neka najbolji pobedi!

| Domaća scena

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Domaca scena

Soft Skills Academy You can’t download everything

Udruženje studenata elektrotehnike Evrope Lokalni Komitet Novi Sad (EESTEC LC Novi Sad) organizuje po šesti put Soft Skills Academy, internacionalni projekat u vidu četvorodnevnog seminara razvoja ličnih i profesionalnih veština, koji se održava u još 19 gradova širom Evrope. Akademija je namenjena svim studentima, kako fakulteta, tako i viših škola, sa teritorije grada Novog Sada. Ove godine, Akademija će se održati 16-17. i 23-24. novembra, na Univerzitetu u Novom Sadu. Koncept seminara je takav da će učesnici imati mogućnost pohađanja mnogobrojnih radionica i predavanja na temu “Poslovna komunikacija i prioriteti”, pri čemu će steći veštine potrebne za napredovanje kako na ličnom nivou, tako i na profesionalnom planu. Studenti će imati priliku da dobiju savete na temu veština isključivo poslovne komunikacije, načina na koji se pripremaju za kontakte sa budućim poslodavcima, a takođe će steći veštine davanja prednosti prioritetima u situacijama kada je potrebno organizovati sopstveno vreme kao i obaveze. Planirano je 40 polaznika ovog seminara koji će biti odabrani, od svih prijavljenih kandidata, na osnovu dosadašnjeg iskustva i lične motivacije. Radionice i predavanja će, učesnicima ove Akademije, držati vodeći domaći i strani stručnjaci iz datih oblasti, koji već godinama vrše prenos znanja na temu istih. Nakon četiri produktivna i ispunjena dana, naši polaznici će biti nagrađeni sertifikatom kao dokazom da su uspešno pohađali ovaj seminar.

| Domaća scena

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Specijal Priredio: Nikola Savić

Diablo IV

Period krajem oktobra i početkom novembra, barem kada je svet gejminga u pitanju, rezervisan je za najveće godišnje okupljanje fanova Blizzard igara, BlizzCon. Ovogodišnji BlizzCon je oko sebe nosio posebnu dozu tenzije, jer Blizzardu apsolutno stvari ne idu kako treba poslednjih godina, i čini se kao da se problemi gomilaju jedan preko drugog i nikako da stanu. Sve je počelo upravo sa prošlogodišnjim Blizzardom, i čuvenim fijaskom sa najavom igre Diablo Immortal, mobilne verzije Dijabla. Blizzard je hajpovao masu najavama da „puno toga“ stiže za Dibalo, i mnogi su između svih drugih stvari očekivali tada i Diblo 4, pa možete da zamislite koliko je to razočarenje bilo kada je fanovima umesto toga najavljena mobilna igra. Onda su usledilee stvari popud otkazivanja HCG, odnosno profesionalnee Heroes of the Storm lige, zatim brojna otpuštanja i seča budžeta, veliko razočarenje fanova oko toga šta je donela WoW ekspanzija Battle for Azeroth, drastično opadanje popularnosti njihovih glavnih profitabilnih igara, odnosno Overwatch i Hearthstone… Na kraju je godina „krunisana“ fijaskom oko banovanja profesionalnog Hearthstone igrača Blitzchung, zbog toga što je u pobedničkom intervjuu iskoristio priliku da iskaže svoju podršku protestima u Honkg Kongu, pa ga je Blizzard najpre drastično kaznio zbog mešanja politike u njihovo takmičenje, ali je nakon ogromnog pritiska javnosti, te kazne smanjio. Međutim, masovna „histerija“ na Redditu i ostalim ćoškovima interneta zbog toga nije prestala, mnogi su krenuli sa kampanjom bojkota Blizzarda, a planirano je i da se napravi „haos“ ovogodišnjm BlizzConu. Na sreću po fanove koji su tamo došli, nekog većeg haosa nije bilo, osim protesta ispred samo BlizzCona, tako da je po tom pitanju sve manje više pošlo okej. No, ipak, svi u Blizzardu su vrlo dobro znali da je ovaj BlizzCon morao biti pobeda za kompaniju, jer je situacija bila na rubu i prosto se moralo povratiti poverenje fanova, ali i čitave igračke zajednice. Moralo se izaći sa nečim što će reći fanovima da je Blizzard i dalje tu, da nastavlja da pravi dobre igre. Na kraju, Blizzard je na BlizzCon 2019 predstavio čak četiri nova projekta, pa hajdemo sada da pričamo o tome.

| Editorijal

Svakako najiščekivanija i najveća stvar koju smo videli na ovom Blizzconu. Ceremonija otvaranja je počela najpre govorom Alena Braka, a zatim je krenulo odbrojavanje i ono što smo svi čekali – Diablo IV trejler. I to kakav trejler! Verovatno nešto najbrutalnije što je izašlo iz Blizzarda ikada, i po mnogima jedan od najboljih sinematika koje je Blizzard napravio u svojoj istoriji. Jedno je bilo sigurno – Blizzard apsolutno želi da Dibalo vrati korenima, barem kada je narativ i gradnja sveta u pitanju. Okultni, satanistički rituali, smrt i brutalno nasilje, izopačene demonske kreature i bića… Ne možemo vam prosto rečima opisati ovaj sinematik tako lako, jednostavno ga morate pogledati sami, ako već niste. Naravno, oduševljenje publike je bilo masovno, i reakcija je praktično univerzalno bila pozitivna na internetu te večeri – svi su bili oduševljeni onim što su videli. Odmah smo saznali da demo verzija postoji i mogla se igrati već na samom BlizzConu, pa smo imali prilike da vidimo i trominutni gejmplej trejler, koji nam je pokazao novi endžin, prve tri otkrivene klase, i vizuelni stil kakav možemo da očekujemo od igre. Tu je dobra-stara izometrijska kamera, tako

klasična za ovaj serijal akcionog RPGa, a vizuelno je igra dosta mračnija, sumornija i generalno realističnija od onoga što smo imali prilike da vidimo u Diablo 3, koji je više imao taj „bajkovito-crtani“ izgled. Generalno, osnovni cilj dizajnera je bio da Diablo vrate u svet horor-fantazije, koja inspiraciju vuče iz Biblije, satanizma, gotike i mračnih elemenata srednjeg veka, da sve u igri čini igrača da se oseća nelagodno, kako u moralnom, tako i u smislu onoga što vidi i čuje oko sebe. Koja je priča četvorke? Pa, radnja se odigrava decenijama nakon događaja u Diablo III Reaper of Souls. Sanctuary je dobrim delom uništeno od strane Malthaela, a kapije Raja su zatvorene, pa je ljudski rod praktično

prepušten sam sebi da se bori sa užasima. Ljudi se onda okreću Lilith, ćerci Mephistoa i majci čovečanstva (naša mračna, demonska strana), i u ritualu koji vidimo prikazanom u uvodnom sinematiku, ona biva oslobođena svog zatvora. Što se gejmpleja tiče, igra će prirodno vući inspiraciju iz svega onoga što je bilo dobro u prethodnim iteracijama igre, ali će, naravno, doneti i puno toga novog i uzbudljivog. Ono što je glavno kao novina, jeste to što će Diablo po prvi pust napustiti popularni format „aktova“ kao deonica napredovanja kroz igru, i preći u format potpuno otvorenog sveta sa pet zona. Igrači će kroz tih pet zona moći da se kreću potpuno slobodno i nelinearno. Moći će da prate i rešavaju glavnu priču, ali će isto tako moći i da rešavaju nasumično generisani sadržaj, sporedne zadatke, trgovati po gradovima i okupljati se sa drugim igračima za odlazak u tamnice… Kao što već i sami zaključujete, u pitanju je deljeni otvoreni svet, koji će imati gradove kao čvorišta interakcije igrača, imaće „world events“ tip događaja, koji će se nasumično dešavati i onda će se igrači udruživati u timove od do 4 igrača da zajedno idu i rešavaju ih. Ukoliko ste ipak od onih koji jednostavno najviše uživaju solo, ne brinite, moći

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Specijal ćete i celu kampanju da igrate solo, kao i razne tamnice i druge slične stvari, ali će vam za neke od njih prosto biti znatno teže da to uradite sami. A ukoliko ne samo da volite da igrate solo, već i baš ne volite druge igrače, tu su najavljene i PvP zone. Kako se igra snažno oslanja na interakciju sa drugim igračima i deljeni svet, to, nažalost, znači i da ćete morati da budete stalno onlajn, ali to je nešto što smo i očekivali i što je još Diablo III 2012. godine imao. Kao što smo pomenuli ranije gore, otkrivene su i prve tri klase koje su bile igrive već na BlizzConu ove godine, u kratkoj demo verziji. To su Barbarian, Sorceress i Druid, na koga su fanovi posebno zadovoljno reagovali, jer su se nadali povratku Druida koji je bio među omiljenijima u Diablo 2. Barbarian je praktično osnova svake Diablo igre, i predstavlja tu ulogu ratnika i snažnog borca prsa u prsa koju svaki RPG ima. Diablo IV Barbarian je dakle snažan, mišićavi ratnik, koji koristi sirovu snagu i voli oružja za blisku borbu. Tu na scenu stupa „arsenal“ sistem, koji Barbarian klasi omogućava da opremi do 4 slota za oružja istovremeno, kao što su mačevi, maljevi, buzdovani, sekire, topuzi i slična oružja. Ovo

| Editorijal

ujedno znači i da će ova klasa imati više legendarnih oružja od ostalih. Tu je naravno Sorceress, jedna od takođe „kičmi“ ovog serijala. Ona barata magijama, i to elementima Vatre, Leda i Munje (Firee, Ice and Lightning magic). Neprijatelje uglavnom uništava sa daljine, i ako ste ikada igrali Diablo serijal, znate da je vaš osnovni cilj da sa njom protivnike ubijate „na masu“ i nikada im ne dozvolite da se približe. Tu je i nova chill mehanka, gde korišćenje Ice magija polako usporava protivnike, dok ih potpuno ne zaledi. Najveće oduševljenje fanova je izazvao povratak Druida. Dobro stari Druid je ono što i očekujemo od njega. Pre svega, on je Shapeshifter i može da menja tri oblika – čovek, vukodlak i medved. Ideja iza dizajna menjanja forme jeste da se to maksimalno prilagodi potrebama igrača i da bude što je moguće više glatko i prirodno uklopljeno u stil igranja. Pa tako, recimo, forma može da se promeni bukvalno u toku animacije napada, da krenete u udarac kao čovek, a završite ga kao Vukodlak. Svaka forma sa sobom donosi svoje prednosti i mane, i na vama je da vidite kako želite da ih iskombinujete i prilagodite vašem stilu. Pored menjanja

formi, tu su naravno i njegovi verni pratioci i divlji prijatelji iz prirode, i u demou su prikazana dva vuka koja se bore zajedno sa vama. Što se magija tiče, Druid takođe barata elementima, i u njegovim rukama su moć zemlje i vazduha, kojim pravi oluje. Što se tiče konkretno sistema građenja karaktera u igri, za sada je prikazano veoma malo, poput talent sistema, ali su svi ti sistemi još uvek u veoma, veoma ranoj fazi razvoja i prolaziće kroz razne iteracije, tako da će proći još dosta vremena pre nego što vidimo neki opipljivi sistem. Diablo 4 donosi i najveći broj opcija za kastomizaciju do sada, odnosno pri pravljenu vašeg lika možete da izaberete veliki broj opcija kako bi on bio jedinstvenog izgleda – pol, boja kože, brada, frizura, ožiljci, veličina, lice… To je ono što trenutno znamo, i znamo da će igra doći za PC, PlayStation 4 i Xbox One, što je neke navelo na pomisao da će igra izaći već naredne godine, međutim, developeri su to brzo porekli, i rekli da je realnost da Diablo 4 nećemo videti na policama pre druge polovine 2021. godine, a verovatno i ne pre 2022.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Specijal Overwatch 2 Druga velika najava ove godine trebalo je da bude Overwatch 2, za koga se takođe znalo već od ranije na osnovu nekih curenja. I dok smo oduševljeni onim što smo videli za Diablo 4, moramo reći da nas je ono što smo do sada saznali za Overwatch 2 prosto ostavilo da čeznemo za mnogo više. Jer iskreno, ne vidimo šta je ovde zapravo nova igra? Na kraju su i sami ljudi iz Overwatch 2 tima priznali da je to „2“ u imenu više samo nešto poput „druge faze“ (ali će se ipak kupovati nezavisno). Pa, šta nam to donosi Overwatch 2? Od stvarnih, da kažemo pravih novina, to je sadržaj čiji će fokus biti na narativu i proširivanju našeg saznanja o svetu Overwatcha, jer je do sada to uglavnom rađeno kroz animacije, stripove i kraktke pripovetke, dok je u samoj igri veoma malo toga urađeno da nam obogati iskustvo i uživljavanje u svet. Sada nam to dolazi kroz co-op i hero misije, koje u suštini predstavljaju co-op PvE sadržaj baziran na misijama koje će uneti nove elemente priče i produbiti „lore“ Overwatch sveta. Kroz njih možemo napredovati u bilo kom trenutku, a one donose i sistem progresije i talenata za sve heroje, koji će izgledati slično kao i u Heroes of the Storm, dodajući neke nove elemente već postojećim osobinama, ali i uvodeći neke potpuno nove osobine. Kako kažu iz OW2 tima, ovaj sadržaj bi trebalo da bude „veoma“ zahvalan za ponovno igranje, jer će uvek biti sveži izazov, ali osim toga, sa sobom donosi i sistem dostignuća i nagrađivaće igračem brojnim specijalnim nagradama u vidu skinova i druge kozmetike, jedno kada ostvare te rezultate iza kojih su oni zaključani. Osim singlplejer sadržaja, druga glavna stavka jeste osvežena grafika, odnosno izgled svih tridesetak heroja, ali iskreno, barem ovako na prvu loptu, to više deluje kao prosto promena izgleda, a ne nekakvo nadograđivanje kvaliteta. No, dobro. Ove dve stvari su za sada jedina

| Editorijal

sigurna stvar koja dolazi sa kupovinom dvojke, dok sve ostale novine će biti dostupne i igračima koji poseduju samo originalni prvi Overwatch. A šta su te ostale novine? Pre svega, tu je novi „push“ kompetitivni mod igranja, prvi novi mod igranja još od izlaska Overwatcha, i što je nešto što su igrači tražili jako dugo da vide, jer su dosadašnja tri umela da budu jako naporna. Ostaje da vidimo kako će on tačno izgledati, ali u osnovi, na ovim mapama tim prati robota koji gura metalnu barijeru, i svaki tim ima za cilj da gura tog robota, tako da su mape simetrične, nešto slično kako Hanamura u Heroes of the Storm, sa jednom „isporukom“ koju guraju dva tima. Otkriveno je i koja će biti prva mapa sa „push“ mehanikom, to je Toronto. Tu je i prvi najavljeni novi heroj, kanađanka Sojourn, koja će biti prvi OW2 heroj, ali će pre toga u „običan“ Overwatch stići još jedan heroj, najverovatnije biti robot Echo. Ono što je važno za igrače koji trenutno poseduju prvi deo igre, je da će veći deo ključnih stvari biti dostupan i njima. Sve što je vezano za multiplejer i takmičarski deo igre je odmah dostupno i vlasnicima OW1 i OW2. Tu dakle mislimo na sve buduće nove mape i nove heroje. Takođe, svi igrači koji požele da pređu na OW2, sa sobom će poneti sve ono što su ostvarili na kecu, dakle svi skinovi i ostala kozmetika ostaju sa vama. Ono što ostaje nejasno, jeste to što se tiče buduće kozmetike koja će dolaziti, poput one u novim tematskim i sezonskim događajima. Da li će onda sada biti pravljena samo za OW2 ili će i OW1 igrači moći da uživaju u njoj? Takođe, šta će se desiti sa ozloglašenim Loot kutijama? Da li one ostaju u OW2 ili ne? To su pitanja na koje još nismo dobili odgovore, ali verujemo da će oni stići uskoro. Na kraju, treba naglasiti da je sve još uvek u ranoj fazi i da ćemo verovatno videti još puno izmena pre nego što igra izađe, negde u toku naredne godine.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Specijal Hearthstone Descent of Dragons i Battlegrounds I Hearthstone tradicionalno dobija svoj novi sadržaj u okviru svakog BlizzCona poslednjih evo već šest godina, pa je tako bilo i ove jeseni. Najavljena je treća i poslednja ekspanzija ove godine, koja konačno opravdava ime ove Standard godine (Godina Zmaja), jer, kao što i vidite u nazivu, donosi nam zmajeve! I to više nego ikada zmajeva, jer će oni biti glavna tema ekspanzije i svaka će klasa dobiti barem nekoliko zmajeva i ili miniona koji imaju sinergiju i interakciju sa njima. Glavna tema ove ekspanzije jeste Galakrond Hero karta – i to pet komada! Svaka od klasa koja je deo E.V.I.L. tima (Warrior, Warlock, Shaman, Rogue i Priest) će imati svoju verziju Galakronda, i što je najbolje od svega, svih pet će svi igrači dobiti besplatno ako se uloguju u prvih 100 dana ekspanzije. Galakrond karte su dakle Hero karte (one koje zamenjuju vašeg heroja, poput Hagate, Dr Booma, Death Knight karata, itd) i svaka verzija Galakronda za svaku klasu će imati neki specijalni Battlecry efekat, kao i jedinstveni novi Hero Power. Mehanika koja se vezuje sa Galakrond karte jeste nova ključna reč: Invoke. Karte i minioni koji imaju Invoke na sebi, nadograđuju moći vašeg Galakronda, gde god se on nalazio, pa tako on dobija sve moćnije i moćnije efekte. Osim što ga nadograđuju, oni takođe i aktiviraju njegov Hero Power, što je dodatni bonus na kartu. I zaista, ovako na prvi pogled, Galakrond i Invoke karte se čine jako, jako moćnim. Nova mehanika je i Sidequests, koji vuče inspiraciju iz klasičnih Quest karata, ali je nešto slabije pomoć, pa vam ne startuje odmah u ruci, ali ih zato možete imati po dva primerka u špilu. Njih će imati „dobre“ klase ekspanzije, odnosno Mage, Hunter, Druid

| Editorijal

i Paladin. Iako su lakše za ostvarivanje od „pravih“ kvestova, nikako ne znači da su njihovi efekti slabi, naprotiv, ovi što smo videli deluju veoma moćno. Takođe se vraća i moćna „if you’re holding a Dragon“ mehanika, koja kartama daje neke dodatne i veoma jake bonuse ukoliko u ruci imate Dragon tip miniona kada igrate tu kartu. Dolaze nam i nove verzije legendarnih zmajeva iz Classic seta, sada kao klasne legendarne karte, pa tako vidimo Deathwing Warrior legendarnu, Ysera za Druida, Nozdormu za Paladina i Malygos kao Mage legendarna, svaka sa novim i veoma moćnim efektom. Osim ekspanzije, posle jako, jako dugo vremena, konačno smo dobili i najavu novog moda igranja koji stiže u Hearthstone. Zove se Battlegrounds i predstavlja Hearthstone verziju Auto Chess igara. Ovo je mod za do osam igrača i u osnovi sastoji se od faze kupovine miniona i faze borbe. Postoji 24 različita heroja sa različitim specijalnim efektom i na početku partije svaki igrač možeda izabere jednog od tri ponuđena heroja. Minioni se tele na „tier“ od 1 pa na više, naravno svaki je moćniji od drugog, a takođe treba gledati i na to da imate sinergiju između vaših miniona. Osim regrutacije i kupovine miniona, možete ih i prodavati i menjati njihov raspored na tabli. U fazi borbe, minioni napadaju sa leva na desno, ali mete biraju nasumično, tako da se tu nalazi element RNG-a. U suštini, na osnovu onoga što smo imali prilike da vidimo, deluje kao mod sa velikim potencijalnom za zabavu, ali svakako i kao uprošćenija varijanta klasičnih Auto Battler igara. Mod je još uvek u ranoj fazi razvoja, tako da očekujemo da vidimo još izmena i dodataka, kao što su neke nove karte, koje su specijalno napravljene samo za ovaj mod. Ekspanzija stiže 10. decemebra, a avantura koja će je pratiti u januaru. Sam Battlegrounds mod još uvek nema datum izlaska.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Specijal World of WarCraft Shadowlands Posle razarajućeg trejlera u kome Sylvanas bukvalno, a i figurativno, dominira Bolvara (da ne kažem Lich Kinga) ostajemo zabezeknuti gledajući u pocepano nebo ne znajući šta se desilo. Na sreću, iz kosmološke mape znamo da je to portal u Shadowlands, koje su tankom zavesom bile odvojene od realnosti. Pa, šta je Shadowlands? U kratkim crtama, to je drugi nivo postojanja, mesto u koje idu duše posle smrti. I samo je umrlima bilo dozvoljeno da pređu tamo. Tamo ih čeka Arbiter koji u zavisnosti od toga kako je entitet živeo, odlučuje destinaciju u kojoj će duša provesti ostatak bitisanja. Svaka duša sa sobom nosi Animu koja će predstavljati određeni resurs koji će igrati veliku ulogu u avanturama koje dolaze. Iako je Shadowlands beskonačno mesto, naše putovanje će se vrteti oko 6 ključnih zona. To su Bastion, Revenreth, Maldraxxus i Ardenweald kao leveling zone, Oribos kao glavni hub igrača i The Maw, koji je max level zona. Svaka zona ima svoj Covenant, koji su u stvari frakcije koje dominiraju tom zonom. Svaka zona se naseljava dušama prema tome kako su živele život, tako u Bastionu imamo dobrice kao što je Uther recimo. Maldraxxus je zona u koju dospevaju duše koje su služile zle gospodare, ali cela poenta ove zone je da se u nju smeštaju duše nepokornih ratnika, kao što je Draka, Thrallova majka. Ardenweald je zona koja oslikava tamnu stranu Emerald dreama. Ovo je tipična druidistička zona, u kojoj bi se našle duše slične Cenariusu. Reverenth predstavlja neku formu čistilišta u koju odlaze iskvareni, ali popravljivi, kao što je Kael’thas. Covenant sistem u osnovi predstavlja izbor kakav je bio između Aldora i Scryera u TBC ekspanziji. Tokom levelovanja kroz svaku zonu ćete imati

| Editorijal

priliku da iskusite šta svaki Covenant ima da ponudi i na kraju, na max levelu, ćete biti u prilici da odaberete kome ćete se prikloniti carstvu. Nakon toga otključava se kampanja sa tom frakcijom, po uzoru na War kampanju u BfA. Svaki Covenant osim toga nudi po jednu aktivnu i pasivnu sposobnost i mogućnost da svoju dušu povežete sa dušama koje sretnete u toku avanture na obostranu korist. U centru između četiri zone Covenanta, nalazi se grad Oribos. U njemu stoluje Arbiter i raspoređuje gde i ko će da ide. Oribos će od Dalarana i glavnih gradova fakcija preuzeti ulogu glavnog centra operacija u ovoj Ekspanziji. The Maw je tamna mistična zona o kojoj se ne zna gotovo ništa osim činjenice da ništa nije uspelo da pobegne iz nje. Glavni baja u Maw je Jailer, i po svemu sudeći, on će biti jedan od glavnih negativaca ovde. Nazad u Azerothu ćemo dočekati novu invaziju Undead Scourgea, jer više nema Lich Kinga kao takvog da ih kontroliše. Ipak, Bolvar je zadržao neke od svojih moći i počeće da diže nove Death Knightove i to je odgovor na pitanje kako se pridružene rase i Pande uklapaju u DK strukturu. I to je otprilike struktura ekspanzije, ali ni izbliza sve ono što nas čeka. Prvo, svi max level karakteri će biti spušteni na level 50, a oni koji to nisu, biće skalirani po jednostavnoj matematičkoj formuli. Svaki novi igrač će sa kreiranjem lika morati da proživi novu unikatnu startnu zonu “Exile’s Reach”. Ovde ćemo naučiti sve o početnim mehanikama i kada dostignemo lvl 10, započinjemo BfA priču. Ovo ne važi za altove. Kao alt, možete da birate da li želite da probate ovu zonu ili ćete ipak da startujete klasičnu startnu zonu prema vašoj rasi. Kada dođete do desetke, Chromie će vam dati opciju putovanja kroz vreme i kompletno levelovanje u ekspanziji koja vam najviše prija. Ako ipak želite

Da nam život bude lakši, pobrinuće se već pomenute Covenant osobine, od kojih će jedna uvek biti nešto što nam daje mogućnost da pobedimo bez borbe, dok je druga fokusirana na primenu sile.

zonu sa ogromnim tornjem Torghast (to je onaj direktno iznad Icecrown Citadel u sinematiku) koji predstavlja endless instancu u koju možete da uđete sami ili u društvu. Svaki ulazak je drugačiji tako da ovaj feature ima ogromnu vrednost ponovnog igranja. Zaslužan za promene je naravno Jailer, koji će vam na sve načine otežavati put. U tornju ćete nalaziti rune koje ćete koristiti da pravite legendary predmete i možda ćemo saznati ponešto o Artasovom armoru, Frostmorneu ili o Helm of Domination kruni, koja nam je otvorila put. Tokom putovanja u tornju, otključavaćete Anima moći, od kojih su neke privremene, a neke će vas pratiti do kraja putovanja u tornju. Zvuči zanimljivo i jedva čekamo da se upustimo u degustaciju ovoga.

Pored Covenanta, koji će biti nosioci ekspanzije, imamo i The Maw, endgame

Na kraju, endgame se sastoji od 8 instanci za 5 igrača i početne raid

šetnju po svim ekspanzijama, možete i to, mada sada nema poente raditi baš to. Dodatak na level squish je taj da će svi novi DK i DH igrači startovati na prvom nivou u Shadowlands, dok će allied rase početi na desetom levelu i preskočiće novu startnu zonu. Na velika vrata se vraćaju legendarni predmeti. Ipak, ovog puta biće moguće da ih spravite, ali ne u stilu Wrathionovih legendarnih predmeta, već će to biti malo jednostavnije.

instance koja podseća na Drakulin zamak. Ostatak ne znamo, ali jedno je sigurno – Shadowlands će biti nezaboravno iskustvo i vrlo verovatno nova groundbreaking ekspanzija.

StarCraft 2, Heroes of the Storm i WarCraft III Ostalo je još da kažemo još po nešto o „manjim“ najavama, koje su stigle i za ove tri igre. Par nedelja pred BlizzCon, obelodanjeno je da će Heroes of the Storm konačno dobiti dugoočekivanog zmaja Deathwinga, koji će uskoro stići na PTR servere za testiranje. Ujedno, prvih dve nedelje novembra, svi heroji su otvoreni i besplatni za igranje, što je odlično za nove igrače. Na kraju, najavljeno je testiranje nekih novina u gejmplej mehanikama, poput dodatnog

iskustva koje ispustaju minioni i slično, a koje za cilj imaju da partiju u solo lejnu učine zanimljivijim. StarCraft 2 je sada već tradicionalno dobio novog co-op komandira, to je niko drugo do legendarni Arcturus Mengsk. Njegova filozofija dizajna se zasniva na tome da je on lider, odnosno diktator koji manipuliše masama da idu i ratuju za njega, tako da sa jedne strane ima gomilu jeftine pešadije, a sa druge strane ima snažne elitne jedinice garde, koje završavaju posao. Interesantna je i mehanika širenja propagande, koje pojačava efikasnost vaših jedinica. Na kraju, za WarCraft 3 nismo dobili nikakve specijalne novosti, osim što je beta i zvanično počela i što će uskoro sve više igrača moći da je testira i igra.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

za kreiranje pravog anime heroja po vašem ukusu. Priča nas stavlja u post-apokaliptični svet, među vampiroliko društvance u borbi za opstanak. Nije u pitanju nikakvo remek-delo, ali je svakako zabavna postavka, sa kvalitetnim likovima, koji, nažalost, često ne mogu da dođu do izražaja, u haotičnom svetu pustoši. Ovakva postavka, nažalost, donosi uglavnom i gomile istovetnih predela, jer se većina lokacija igre svodi na ruševine i ostatke propale civilizacije. Na svu sreću, nisu baš ni sve lokacije repetativne, naročito nakon što dublje zagazite u prelazak igre. Na lokacijama koje dosta liče jedna na drugu, do izražaja dolazi i korisna funkcija mape, koja sve vreme beleži kuda ste se kretali, kako biste bili sigurni da ne idete u krug. Pa ni mogućnost

Code Vein, jedan je u nizu igara tog tipa. Na prvu loptu je privukao pažnju mnogih ljubitelja žanra, ne bi li onda nesrećno bio odlagan nekolicinu puta. Sada, kada je pred nama, kolektivno smo odahnuli, jer sa sigurnošću možemo da kažemo da je u pitanju igra koja uspešno dalje prenosi autentičnu “soulslike” recepturu, ali dodaje i nekolicinu originalnih začina. Zato, evo nekih od najbitnijih stvari kojima ovaj naslov nadograđuje ono na čemu je zasnovan. 28

| Reviews

Vizuelno, Code Vein, predstavlja igru u čistom anime stilu. Modeli likova i paleta boja kojima je sve oslikano, svakako za cilj imaju da predstave igru u svetlu japanske industrije animiranih filmova/serija. Pa kao apsolutno ključni detalj, stoji proces kreiranja protagoniste,

Code Vein već ustaljenu mehaniku taktičkih napadanja i izbegavanja, obogaćuje sa nekolicinom originalnih elemenata. Igrači na raspolaganju imaju “fokus”, skalu koja se puni dok se izbegavaju i odbijaju udarci protivnika, a onda pruža mogućnost ulaska u ojačani mod, gde je lakše razbiti protivnikovu odbranu i vezivati komboe. Takođe, set čarolija/veština koje igrač ima na raspolaganju, koriste “ichor” resurs koji se puni udaranjem protivnika. Ovo svakako poziva na nešto agresivniju igru, gde se može isplatiti rizikovati juriš u okršaju sa neprijateljima. Verovatno omiljen mi detalj, koji ovu

“ALAT ZA KREIRANJE LIKA, PRUŽA ZAISTA MNOGO MOGUĆNOSTI ZA STVARANJE TOG SAVRŠENOG ANIME PROTAGONISTE, KOG VEĆ DUŽE VREMENA MOŽETE DA ZAMISLITE, A NIKAKO DA GA BACITE NA PAPIR.”

SOULS-LIKE TEČE MOJIM VENAMA. emon’s odnosno Dark Souls serijal, instant je popularizovao žanr koji je istovremeno i stvorio. U narodu poznat odmilja kao “souls-like”, ovaj specifični RPG podžanr izrodio je brdo duhovnih sledbenika (čitaj - klonova) popularnog “Souls” serijala. Igara tog tipa je čak toliko, da ih je lakše opisivati po onome što ih od izvornog materijala razlikuje, nego iznova i iznova definisati ovu neumiruću formulu.

da se kontrole redefinišu, nije beskorisna. Posebno ukoliko uzmemo u obzir da se igra u potpunosti ponaša kao neki Souls naslov, a podrazumevani raspored komandi je sasvim drugačiji.

koji pruža neke zaista neverovatne mogućnosti za detaljisanje. Osim očekivanih podešavanja za crte lica, frizuru i konstituciju, na raspolaganju imamo i velik broj odevnih predmeta i aksesoara. Prosto rečeno, u pitanju je poprilično moćan alat

“AI SABORCIMA PROTIV SAMOĆE!”

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

igru izdvaja iz mora sličnih „souls“ naslova, jeste mogućnost da sa sobom u borbu povedete i jednog saborca. Ovi likovi u celosti menjaju osećaj težine igre, jer su veoma korisni, posebno u običnim borbama, odnosno pri prolasku kroz nivoe. Njihova igra je agresivna i većinu pažnje protivnika usmeriće ka sebi, što će vam pružiti neograničen broj prilika da protivniku zabodete nož u leđa... Sa stilom, naravno. Jedini momenti gde ovi likovi mogu da zataje, jeste u “boss” borbama, jer agresivnom igrom ih uglavnom očekuje samo brza smrt. Nakon čega vas ostavljaju na milost i nemilost protivnicima koji kao da su dizajnirani da se protiv njih ne borite sami. Avaj, pomalo haotični disbalans, koji ovi pomoćnici donose sa sobom, za mene je dobrodošla novina. Naročito u smislu razbijanja dosadašnje i očekivane samačke monotonije, koju ovi naslovi obavezno repliciraju iz igre u igru... Bez sumnje najzanimljiviji deo mehanike, jeste mogućnost da promenite klasu lika u bilo kom trenutku. I ne samo to, već sve veštine koje naučiite

u nekoj klasi, možete preneti u drugu, pod uslovom da nova klasa statistikama podržava zahteve date veštine. Još u kombinaciji sa malopre pomenutim pomoćnicima, Code Vein pruža jako mnogo mogućnosti za eksperimentisanje u pristupu igranju. Dok je neke protivnike lako poraziti na jedan, drugi možda zahtevaju sasvim drugi pristup. A i pored toga što je kompletnu igru verovatno moguće preći koristeći samo omiljenu klasu i set veština, eksperimentisanje šta u kojoj prilici najbolje odgovara, definitivno predstavlja polovinu zabave koju ovaj naslov nudi. Ostatak elemenata, sve su ono što se i može očekivati od jedne igre koja pripada ovom (pod)žanru. Epska muzika, resetovanje protivnika na odmaralištima, jurnjava za mestom gde ste poginuli kako ne biste izgubili dragocene resurse... Sve je tu, samo uklopljeno u poprilično lep i stilski dobro izveden anime svet. Dobro, i par neizostavnih specijalnih udaraca, u prepoznatljivom i uvek dobrodošlo preteranom anime stilu.

Code Vein nimalo ne razočarava. Ukoliko odavno niste igrali neki “souls-like” naslov, a imate tu razumljivu potrebu, Code Vein je kao poručen za vas. Dosta je tu stvari koje su sprovedene na pravi način. Pa čak i one koje nisu savršeno izbalansirane, opet čine jedan zabavan spoj. Šta još dodati, osim - ko voli, nek izvoli. Sve su šanse da ćete uživati.

IGRU USTUPIO:

COMPUTERLAND

PLATFORMA: PC,Xbox ONE, PS4, IZDAVAČ: Bandai Namco Entertainment

RAZVOJNI TIM: Bandai Namco Studios TESTIRANO NA: PS4

CENA: 49.99€

OCENA Kvalitetan anime vizuelni stil.

Menjanje klase u svakom trenutku. Svi kvaliteti souls-like podžanra.

“MENJANJE KLASE U POKRETU, ODLIČAN JE DODATAK KOJI NUDI MNOGO MOGUĆNOSTI ZA EKSPERIMENTISANJE U STILU IGRANJA.” 30

| Reviews

Repetativno okruženje. Povremeno neprecizni udarci. Nekolicina loših boss borbi.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Igor Totić

REVIEW

IGRE SU UMETNOST, I UMETNOST JE IGRA.

a igre se već neko vreme gleda kao na mejnstrim zabavni medij. Do nedavno samo imali raspravu da li su igre umetnost ili samo povremena razbibriga. Različiti ljudi imaju različita mišljenja na ovu temu, a šta kad je umetnost zapravo igra?

Concrete Genie je Sony ekskluziva o kojoj nisam puno čuo do par dana pre njenog izlaska. Uglavnom se Sony ekskluzive dosta reklamiraju i promovišu, ali Concrete Genie je nekako, barem meni, leteo ispod radara. Onda sam dobio da radim recenziju i moram da priznam da me je igra totalno kupila. Igra prati dečaka Ash koji pokušava da sve vrati svojim srećnim danima u gradu Denska, koji je sad propao zbog raznih ekoloških i ekonomskih razloga (koje saznajete kroz igru) i pretvorio se u grad duhova. Ash voli da crta i boji i sticajem okolnosti pronalazi magičnu četkicu koja mu dozvoljava da priziva Duhove (Genies) koji će mu pomoći da vrati boju i slavu ovom gradu. Grad je napušten, ali čudna, misteriozna tama ga prožima kao i drugi klinci koji su 32

| Reviews

tu kao siledžije da vam stanu na put. Na vama je da izbegavate siledžije i sprečite širenje tame. Igra je u suštini platforma, ali i toliko više od toga, zbog mehanike crtanja. Na početku igre saznajete da možete tom četkicom da bojite po bilo kojoj ravnoj površini i da pravite razne kreacije, crteže i da prizivate duhove. Ako, recimo, naiđete na prepreku koja zahteva da se podigne greda koju vi ne možete, na zidu ćete nacrtati duha koji će se oživeti i pomoći vam da podignete. Ono što je fenomenalno je to što sami dizajnirate svoje duhove. Svaki duh ima neki početni dizajn, uglavnom tela, na koji vi dodajete rogove, kosu, ruke noge i šta god vam padne na pamet od ponuđenih opcija, i baš ta kreacija koju ste vi smislili dobije život i pomaže vam tokom igre. Ovaj osećaj oživljavanja moje

kreacije je neverovatno uticao na mene i osećao sam se sjajno svaki put kad sam video da je moje stvorenje živo i korisno pride. Pored ovih stvorenja, možete da crtate razne druge stvari koje će unositi boju, lepotu i prirodu u ovaj tmurni grad. Neki duhovi će zahtevati da im ulepšate okruženje pre nego što vam pomognu i to sa raznim zahtevima. Ceo grad je, takođe, okićen novogodišnjim osvetljenjem i vaši crteži ih pale i tako oslobađate delove grada od tame (Možda otud beogradsko novogodišnje osvetljenje od avgusta do maja?). Skoro svi crteži su na neki način animirani i konstantno imate osećaj da su vaše kreacije žive. Krošnje će se lelujati na povetarcu, leptiri leteti i duhovi će jesti jabuke. Imate potpunu kontrolu nad vašim crtežima i možete da ispravljate greške i time od svakog zida napravite vaše remek delo kojim možete da se ponosite.

“CONCRETE GENIE JE SKRIVENI DIJAMANT KOJI JE VREDAN VAŠEG VREMENA.”

IGRU USTUPIO:

“IGRA JE U SUŠTINI PLATFORMA, ALI TOLIKO VIŠE OD TOGA ZBOG MEHANIKE CRTANJA.” Cela atmosfera u igri je fenomenalna, osećate kako se grad oživljava vašim crtežima i kako stvarno pravite promene. Ovoj atmosferi pomaže i odlična, klasična, muzička podloga, koja je jednostavna, ali jako lepo očarava ceo vajb cele igre. Grafički je igra takođe jaka, jer mora da bude, ali dosta stilizovana. Dosta me podseća na Psychonauts i Life is Strange, samo što ima dosta originalnih detalja koji se fenomenalno uklapaju u igru. Ali, ova lepota donosi i svoje probleme, tako da sam osetio da igra par puta „štuca“, pogotovo kad ima previše animiranih crteža ispred i oko vas. Igra takođe ima i VR mod, koji je manjeviše produženi tutorijal i podržava slobodno crtanje. Kad sam video da igra ima VR, očekivao sam da će se igrati kao Astro Bot Rescue Mission (fenomenalna igra), ali su developeri

SONY

propustili priliku. Sve crteže pravite potezima Dualshocka i igra u najvećem broju slučajeva jasno prati kako ga kontrolišete, ali ume da se pogubi i nije dovoljno precizan, kao što je na primer Tilt Brush. Slobodno crtanje podržava i 3D okruženje, pa ćete moći da pravite svoje pejzaže, svoju umetnost, svoje priče i time produžiti uživanje u ovoj igri. Concrete Genie je skriveni dijamant koji je vredan vašeg vremena. Iako igra ne traje dugo (oko 7 sati), stil, dizajn i atmosfera potpuno opravdavaju vaše vreme i treba joj dati priliku. Uživaćete u svakom momentu, jer svi umetnički elementi su vrlo komplementarni i ovo je jedna od onih igara koja će vas na kraju dana ispuniti. Ova igra će dugo biti pogovornik argumenta da su igre umetnost i ja ću čvrsto stajati iza toga, mada je zaista sramota da uopšte moramo da pričamo o tome u skoro pa 2020. godini.

PLATFORMA: PS4

RAZVOJNI TIM: Pixelopus

IZDAVAČ: Sony Interactive Entertainment

TESTIRANO NA: PS4

CENA: 30€

OCENA

8.5

Atmosfera. Prelepi vizuelni stil. Kreacija duhova.

Tehnički problemi. Propuštena prilika za dublji VR.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Nikola Aksentijević

REVIEW

“VANZEMALJCI SE VRAĆAJU NA ZEMLJU, A VI STE BAČENI U CIPELE JEDNOG OD ČETIRI NAJLUĐA I NAJJAČA RATNIKA KOJE ZEMLJA IMA DA PONUDI.”

ada bih mogao da skratim ovu recenziju, rekao bih samo da ova igra nije vredna vašeg vremena, ali, nažalost, sve to moram potkrepiti sa nekim čvršćim razlozima i činjenicama. Konami ponovo hara po svojim starim franšizama, uspešno ih potapa kao brodiće u Battleshipu, sa svakim narednim „eksperimentom“. Osim čiste pohlepe, ova igra je, bilo da ste igrali prethodne delove Contre ili da ste novajlija u franšizi, jedno neopevano parče iritantnog smeća. Ako se osvrnemo na priču, ovo je direktan nastavak kultne trilogije. Vanzemaljci se vraćaju na zemlju, a vi ste bačeni u cipele jednog od četiri najluđa i najjača ratnika koje zemlja ima da ponudi. Narativ nije loš, uprkos ostatku igre, ali to je više jer nikad nije ni bio fokus na istom. Iako su likovi apsurdni, baš na nivou onih napucanih filmova iz 80-tih, i dalje to neće previše pomoći svim problemima koji vas očekuju kad budete osetili šta je zapravo Rogue Corps. Naime, ova igra je twin-stick

| Reviews

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 10 (64-bit) CPU: Intel i7-4790 GPU: Nvidia GeForce GTX 960 (2GB) RAM: 8 GB HDD: 14 GB

KONTRA NA CONTRU šuter, tj. sa obe pečurke na vašem gejmpedu ćete kontrolisati kretanje, kao i nišanjenje pravca u kojem pucate. Ove kontrole, zajedno sa kontrolama za različite sposobnosti svakog od vaših heroja, tzv. završne udarce, su abnormalno loše. Veoma su nezgrapne i neprecizne, najviše zbog kamere koja konstantno menja pozicije kroz nivo, dezorijentišući vas u potpunosti. Igra takođe ima određene galerijske sekcije, gde funkcioniše više kao pucačina iz trećeg lica. Iako je samo pucanje veoma responzivno, gde je i ceo taj segment gejmpleja prilično dobro odrađen, sve to biva potopljeno užasnom mehanikom pregrevanja i iritantnim, isforsiranim RPG elementima. Igra u kojoj treba da trčite i puškarate se, neprekidno bivajući bačeni u tone neprijatelja oko vas, vam uzima sposobnost da koristite vašu pušku na svakih nekoliko sekundi , i to je zapravo glavni adut protiv protivnika! Često ćete samo hvatati sebe kako čekate da se oružje tokom tih pet

sekundi ohladi, da biste ponovo mogli da razvalite hordu koja juriša oko vas. Iako je ovo najiritantniji deo celokupnog gejmpleja, tu „žurka“ ne staje. Recikliranost nivoa, kao i boss neprijatelja, je nečuvena, pa ćete već u prvih nekoliko sati iskusiti istog „glavnog“ kroz nekoliko misija, kao i raznorazne manje mobove. Sama okruženja su takođe reciklirana, iako u nešto manjoj meri. Kako igra bude odmicala, pojavljivaće se novi neprijatelji, samo da bi i oni bili reciklirani u sledećoj gomili nivoa. Uz sve to, imate nataknute „RPG elemente“, koji na prvi pogled deluju dosta kompleksno, makar pri unapređivanju vaših oružja. Ti elementi su više iritantni zbog njihovog lošeg korisničkog interfejsa, prenapucanih unapređenja i materijala koje morate manuelno da stavljate da biste unapredili vašu pucu. Ipak, nakon nekog vremena ćete verovatno se okrenuti ka „auto-upgrade“ dugmetu, koje preskače ceo ovaj banalni proces koji predugo traje. A ako ste mislili da

će unapređenja za pregrevanje vašeg oružja pomoći celokupnoj situaciji, grdno se varate, pošto onda žrtvujete mesta za unapređivanje snage vaše puške i slično. Mada, sve to neće puno da vam odmogne, s obzirom da je Contra jedna veoma laka igra (da, ovo zvuči suludo) i cela igru ćete provesti čekajući za taj neki skok u težini i zapravo intenzivne borbe. I da, na kraju ćete samo ostati tako – čekajući i čekajući. Rogue Corps inače izgleda prilično užasno, kao da je u pitanju igra sa sredine vladavine prethodne generacije hardvera. Isprane teksture, prilično drečavi svetlosni efekti, koji nekako ne uspevaju da budu više „obojeni“ od onih iz stare trilogije, kao i bolni osećaj da celokupna igra izgleda kao da je pravljena pre deset godina. Zvuk nije mnogo bolji, s obzirom na to da se muzička podloga gotovo i ne čuje tokom cele igre, kao da ju je neko smanjio na najniži mogući nivo zvuka. Ono što budete

čuli će svakako zvučati generički, mada je glasovna gluma na sasvim pristojnom nivou, za promenu. Igra poseduje kako lokalni multiplejer, tako i onlajn varijantu istog. Ovo će možda ublažiti dosadu i sve probleme ove igre, samo zato što ćete imati sa kim da podelite vašu patnju kako budete prolazili kroz istu. Optimizacija je pristojna, iako igra ima pokoji bag s vremena na vreme, i bez problema ćete ovo šljakati na 60 slika po sekundi na Pro/X konzolama. Ono što upada u oči jeste čuvena sezonska propusnica od strane pohlepnog Konamija, koji očigledno ima nameru da monetizuje i izbaci DLC sadržaj za ovu šklopociju u budućnosti. Ako ste iole fan prethodnih igara, učinite sebi uslugu i ne kupujte ovo, da ne biste se sebi upropastili zauvek sliku o ovoj kultnoj franšizi. Sa druge strane, ako ste ipak novajlija – za vas važi isto. Još jedan pucanj u prazno za Konami, a kultnih franšiza ovog, nekada nadaleko voljenog razvojnog tima, je sve manje.

IGRU USTUPIO:

COMPUTERLAND

PLATFORMA: PC,Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch

RAZVOJNI TIM: Konami Digital Entertainment

IZDAVAČ: Konami Digital Entertainment

TESTIRANO NA: PS4

CENA: 39.99€

OCENA

Pucanje nije loše odrađeno. „Pristojna“ priča za ono što se od nje očekuje.

Sve ostalo.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Nikola Aksentijević

REVIEW

TAČKA PUCANJA ZA GHOST JEDINICU

host Recon je (nekada bio) čuvena franšiza taktičkog, timski orijentisanog, šutera koji je imao svoje zlatne dane prethodne decenije, pogotovu sa čuvenim izdacima franšize kao što su Advanced Warfighter i njegov nastavak. Nakon izlaska Wildlandsa, pre dve godine, bilo je očigledno da UbiSoft ima nešto drugačije planove za ovaj serijal, preorijentišući se na kooperativno igranje i, naravno, ogroman, otvoreni svet, sa velikim brojem ne-takorazličitih aktivnosti. Ipak, Wildlands je, uz dodatan sadržaj, kroz neko vreme postao solidna i u nekoj meri zabavna igra za igru u društvu, pa je inicijalni utisak koji je Breakpoint ostavio pri najavi bio solidan, iako su svi znali da je u pitanju potencijalna reciklaža prethodne igre. Nažalost, dalji tekst će vam ukratko pokazati da je Breakpoint previše dosledan svog imena i da u velikoj meri predstavlja tačku pucanja nekada veoma voljene franšize.

| Reviews

-Ova igra je inicijalno oko sebe posedovala veoma čudnu atmosferu i sama iskustva sa kratkim momentima igranja na sajmovima ovog leta nisu bila pozitivna. Zanemariću betu u daljem tekstu, pošto je ova igra primarno testirana na finalnoj verziji i ova recenzija će se odnositi na stanje igre u kakvom je izašla. Naime, Breakpoint vas smešta četiri godine nakon događaja u Wildlandsu i baca vas na ostrvo u južnom Pacifiku, zvano Auroa. Ovo ostrvo poseduje milijarder i filantrop – Džejs Skel, takođe i poznat po brojnim ugovorima koje stvara sa američkom vladom. Ovde se susrećete sa bivšim članom Ghost jedinice, Kol D. Vokerom (kojeg tumači sjajni Džon Berental), koji predstavlja glavnog antagonistu ove tipične priče jednog vojnika koji se oseća izdanim od strane sopstvene države. U pokušaju da sredite situaciju, poslati ste na ostrvo koje će uskoro neminovno pasti pod tuđu kontrolu, a vi završavate sami i izgubljeni na

ostrvu. Sve ovo deluje zanimljivo, i ne bi bilo toliko iritantno da igra nije inicijalno reklamirana kao veoma težak i realističan survival šuter, gde biste trebali da se snađete sami na ostrvu, bez pomoći spoljnog sveta. Očigledne i usiljene promene su ovde primetne već u prvim časovima igre, sve dok ne shvatite da ste iskusili skoro sve što Breakpoint ima i da vam ponudi. Priča ubrzo tone u nezgrapnu smesu klišea akcionih filmova, a karakteri su generalno neinteresantni i zaboravljaćete ih brže nego što ih budete upoznavali. Iako Džon Berental donosi još jedan odlični glumački performans, ali to ne pomaže kod veoma sirovo i amaterski napisanim dijalozima, kao i banalnim „filmskim“ sekvencama. Svi likovi se trude da budu „kul“ i „opasni“, pa očekujte brojne Rambo momente sa, recimo, Kolom, kojeg meci nikako da pogode, dok on stoji jasno ispred neprijateljskih nišana. Sve to, uz već pomenuto loše pisanje i jednostavno Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

“U POKUŠAJU DA SREDITE SITUACIJU, POSLATI STE NA OSTRVO KOJE ĆE USKORO NEMINOVNO PASTI POD TUĐU KONTROLU, A VI ZAVRŠAVATE SAMI I IZGUBLJENI NA OSTRVU.”

loš scenaristički pokret ove igre, ne briljira nimalo i predstavlja jedno dosta mlako iskustvo, koje je ispod proseka čak i nekih ratnih akcionih filmova niže produkcije. Al’ ajde, ni Wildlands nije se odlikovao nekom kvalitetnom pričom, pa ponovo – možda se to ne odražava na gejmplej u nekom lošem smislu, zar ne? Ovo

takođe, nažalost, nije istina, s obzirom da je glavni „adut“ ove igre podjednako, ako ne i najviše, podbacio u većini elemenata koje je prethodnik solidno odradio. Breakpoint počinje veoma dobro i daje osećaj usamljenosti i šunjanja u prvoj misiji, al’ sve to nestaje veoma brzo kada dođete u pećinu koja funkcioniše kao socijalna zona za vas i druge igrače. Pored apsurdnosti

da vas ima 200 u jednoj pećini, gde je ovaj „social hub“ nataknut iz očiglednih razloga koje ću napomenuti kasnije, ubrzo će novi Ghost Recon otkriti svoje pravo lice. UbiSoft je, očigledno, veliki fan looter shooter igara, kao i „RPG elemenata“, pa ni ova „tačka pucanja“ nije uspela da izbegne tretman XP-a, raznih stabala veština i naravno protivnika koji upijaju olovo kod o šale, jer vaša M4 ima samo 248 DPS, a ne 275. I pored toga što su preuzeli taj šablon iz brojnih igara u žanru, pa čak i svog The Division, možda bi i funkcionisalo sve to bolje da sve što nađete u igri nije toliko bolno dosadno i prosečno. Oružja ćete menjati apsurdno često, a uvek će se svoditi na neke istovetne i dosadne predmete koje ste već pre koristili samo ovi imaju bolje statistike. Čak i kada se zanemari taj deo, pred vama je veoma čudan i nezgrapan, mada ne preterano loš gejmplej – sve dok ne skapirate da šunjanje(stealth) nema poentu. Na opštu žalost, AI je toliko glup i banalan, i predstavlja

| Reviews

potpuni korak unazad na i inače ne preterano pametan Wildlands AI. I bez prigušivača moći ćete da poskidate sve protivnike u okolini, gde bi se oni samo kad-kad okrenuli ka vama, ne videći vas iza kamena ili čega se već krijete, da bi potpuno ignorisali činjenicu da je pored njih odjeknuo pucanj. Samo pucanje nije loše i ume da bude zabavno, ali ne pomaže tome što su zvukovi oružja presmešni na momente i zvuče kao pucketanje kokica. Igra inače poseduje neke čudne odluke prilikom dizajna, kao što je uvođenje umora, gde ako se umorite, vaš lik ne može ni najmanji stepenik da preskoči, što je suludo. Vožnja je doduše bolja nego u Wildlandsu, mada to ne znači da je preterano dobra i ponovo ćete imati momente gde se vozila suludo ponašaju, ponajviše motori. Osim blagih survival elemanta (čitaj – sedi za kamp, odmaraj ili jedi ili se rasteži da bi povratio određene elemente svog lika), UbiSoft voli da nabija na nos i svoj, do sada najbedniji

i najpredatorskiji, mikrotransakcioni sistem. U tom momentu zapravo shvatate poentu celog looter shooter šminkanja, kao i socijalne zone koja je pomenuta malo ranije u tekstu, a to je baš omogućavanje lakše monetizacije što više različitih aspekata igre. Pored kozmetike, montizovani su i dodaci za oružja, apsurdna vozila koja odudaraju od okoline (trkačka kola i slično),

kao i nezaboravni poeni za stabla veština, koje ste mogli kupiti prvi dan, ali srećom su izbačeni iz igre ubrzo. Ovo i dalje ne menja da je UbiSoft konačno uveo brutalan Pay-to-Win model u neku od svojih igara, što ne daje ikakav izgovor i opravdanje za igru koja se prodaje po punoj ceni kao ova (da ne govorimo o ultimate izdanju od tričavih 120 evra).

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

“IAKO DŽON BERENTAL DONOSI JOŠ JEDAN ODLIČNI GLUMAČKI PERFORMANS, ALI TO NE POMAŽE KOD VEOMA SIROVO I AMATERSKI NAPISANIM DIJALOZIMA, KAO I BANALNIM „FILMSKIM“ SEKVENCAMA.”

PvP u igri postoji, i zapravo nije loše odrađen i ume biti zabavan, a sva oprema se skalira na jednak nivo prilikom mečeva, pa ne morate brinuti o niskom skoru vaše opreme. Iako je PvP jedna od zabavnijih stvari u ovoj igri, ume biti upropašćen povremenim smrtima usled diskonekcije sa serverom, baš kao i singlplejer kampanja, pošto gubite sav napredak koji ste ostvarili u poslednjih nekoliko minuta, što ume biti iritantno ako se dešava češće. Srećom, UbiSoft temeljno radi na ovome i na zakrpama za Breakpoint, pa su ovi problemi sve ređi i ređi. Što se tiče kooperativne igre, ona ume biti zabavna na određeno vreme, kao što je i Wildlands bio, ali, nažalost se vraća ponovo na one iste kvestove i jednostavno rađenje dobrim delom istih ili sličnih stvari celu

| Reviews

igru. Uz to, ovo je jedna od onih igara gde možete odmah otići i boriti se sa glavnim negativcem. Odatle imate i slučajeve gde su ljudi rešavali taj problem već u prvih 10 minuta igre, zbog jednostavno loše i očigledno veštački nataknutog loot sistema na prethodno taktički survival šuter. Vizuelno, igra može izgledati impresivno na momente i najveći adut novog Ghost Recona jeste veoma lep sistem osvetljenja i određenih vizuelnih efekata. Ceo dizajn ostrva jeste donekle zanimljiv i Auroa ima različite biome, al sama „živost“ tog sveta ne uspeva da izađe na svetlost dana. Imate dosta slučajeva iskakanja tekstura, ponekad neko drvo može ostati neučitanih tekstura sve dok mu ne priđete bliže i sve to ume dosta

da bode oči. Uz to, prvo vam se ukazuje iritacija plasiranja neprijatelja svakih 100 metara kako čuče pored motora na sred puta, a druga je ta da je ipak i dalje većina ostrva ogromna džungla koja na momente počinje da izgleda istovetno kao prethodnih 500 metara. Ono što Breakpoint odlično radi, jeste uspostavljanje osećaja distance na ostrvu kao i sjajni vizuelni efekti kamufliranja, blata i kiše, pa možete nekad izgledati kao Rambo koji se utapa u blato i drvo u prvom delu poznate filmske franšize. Sve ovo deluje impresivno, ali ova igra ne bi bila ono što jeste da za svaku pozitivnu stavku nema vezanu i neku negativnu. Animacije prilikom vožnje motora, i neki čudni pokreti neprijatelja, koji su povremeno ubagovani, mogu malo oduzeti na svemu, dok je i dobar deo facijalnih animacija nešto sporednijih likova veoma bazičan i beživotan, sa izuzetkom pokojeg glavnog lika, kao i Džona Berentala. Kreator likova ima nekoliko solidnih opcija, mada vam ne daje preveliku slobodu pri stvaranju vašeg idealnog Ghost ratnika, ali dovoljno je dobar za igru ovakvog karaktera. Zvučna podloga sa druge strane varira veoma. Već pomenuti zvukovi pušaka koji zvuče baš ispod proseka, ne pomažu celokupnoj situaciji, dok su neki drugi efekti pristojni, kao zvukovi sveta oko vas, vašeg kretanja i eksplozija. Glasovna (kao i facijalna)

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 7/8.1/10 CPU: Intel Core i5-6700K GPU: AMD Radeon RX 480 (8 GB) RAM: 16 GB HDD: 50 GB

IGRU USTUPIO:

CD MEDIA gluma Džona Berentala dolazi do velikog izražaja i on stvarno radi vrhunski posao, dok ostali glumci u kombinaciji sa glupavo napisanim dijalozima i ne uspevaju da iznesu neku dublju emociju. Muzička podloga je veoma dobra zapravo, ne ističe se kao klasična šuter muzika koja baš ispucava sa nekim jačim instrumentalima. Ovde se baš lepo uklapa sa nekim elektronskim i ambijentalnim zvukovima, a to u kombinaciji sa nekim tipičnim elementima te borbene muzike se uklapa odlično. Igra je inače sasvim solidno optimizovana, i izvlači konstantnih 30 slika po sekundi na PS4 Pro, dok neće iscediti najzahtevnije konfiguracije na PC-u. Bagovi postoje, više sa animatorske strane, ali nisu na nivou da to bode oči ili kvari iskustvo same igre – to će vam učiniti ostatak problema koji su ovde navedeni.

Da li je Breakpoint najgora igra koja je izašla ove godine – svakako ne, i ovde postoji momenata koji vam mogu pružiti zabavu, kao i nekih solidnih temelja za nešto bolje u budućnosti. Sve to ipak nije dovoljno da popravi generalan utisak koji vam Ghost Recon ostavlja, kako su njegovi problemi previše usađeni na nižim nivoima da bi to bilo poboljšano kroz životni vek ove igre. Svima nama ostaje da se nadamo da će se možda vratiti vreme kada će se igre praviti sa ljubavlju i kada iste neće biti žrtve nalepljivanja lažnih RPG sistema i nekih drugih predatorskih mehanika radi pohlepe. I eto, sada ostaje pitanje da li je ovo bila tačka pucanja koju je UbiSoft stvarno želeo da dostigne, ili će ipak ostati samo zaboravljena kao još jedan loš pokušaj zakopavanja kultnih franšiza.

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4,

RAZVOJNI TIM: Ubisoft

IZDAVAČ: Ubisoft Paris

TESTIRANO NA: PC

CENA: 59.99€

OCENA Pristojna grafika i vremenski efekti.

Solidna muzika i Džon Berental. Zabavan na momente, pogotovu u PvP i kooperativnom modu. Mikrotransakcije van svake pameti. Banalna priča. Neispoliran i nalepljen looter shooter gejmplej, Užasan AI.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Dragana Ličina Danojlić

REVIEW

REAPER - TALE OF A PALE SWORDSMAN SECNI, BOCNI PA POSKOČI

ražila ja našem uredniku igre i u krilo mi upadne Reaper. Nit luk jela nit luk mirisala, pa sam razmišljajući hoću li ili neću uletati u ovo, šmeknula internet, po običaju. Nisam zažalila, jedan od prvih Jutjub snimaka je imao komentar u kojem neko vrlo uvređeno proziva kreatora snimka da „nema pojma o čemu je igra i da ju je iskasapio“. Zadovoljno sam ugasila taj tab i odgovorila uredniku: „hoću Kosača!“, da vidim što bi neko bio toliko zaludan i uvređen da baza netom i hejtuje tuđe recenzije i stil igranja. (Svesna sam da internet služi bazanju i hejtovanju, kao i postovanju slika i snimaka mačaka.) Da nisam pre igranja pogledala neke podatke o igri, apsolutno mi ne bi palo na pamet da ona nije pravljena za Nintendo Switch. Reaper toliko

| Reviews

prirodno leži ovoj konzoli, toliko dobro izgleda na njoj, da mi i dalje nije jasno da je ovo 6 godina matora igra. Češki studio koji je izdao ovu igru, Hexage, tri sledeće godine nije izdao ništa drugo, ali se zato propisno potrudio da Reapera ponude igračima na skoro svakoj platformi. Nema igre na Playstationu i Xboxu, ali je zato prisutna na skoro svakom mobilnom ekranu, Windowsu, Linuxu i Mac OS. Ovo je stvarno lepa igra, propisno ispeglana, nalickana, divnih boja i animacije. Jednostavnog audio doživljaja koji apsolutno leži samoj igri. Jednostavnih kontrola i poprilično intuitivnog okruženja. Znači sve je divno i fino. Sem kad nije, a nije uvek. Vi se budite jednog dana, niti znate ko ste, ni šta ste, ali vrlo ste vični u

mačevanju. Vi vrlo često dobijete opciju da birate između dobra i zla, s tim da vam ništa nije jasno i vrlo često niste ni sigurni šta je dobro, a šta je zlo. Dva glavna tabora su Imperium i Wilderling plemena, plemena ima par i ona su takođe vrlo nesložna. Razlika između glavnih tabora jeste u upotrebi magije, plemena je imaju dok je Imperijalci nemaju. Negde tu u priču uleti i treća strana u vidu demona i svega divljeg i mogućeg da bude opsednuto, tj. zaposednuto. Kao i u pravom životu, svi su budale i svi su u pravu, što vam puno govori o tome da vaši izbori retko kad imaju smisla u trenutku dok ih pravite, a često ne dobiju smisao ni kasnije. Kako god okrenete vi ćete nekoga, oko koga se vaši izbori vrte, da iskasapite, što je super zabavno, ali čemu onda ideja da imate šta da birate u igri? U igri postoji par NPC koje ne možete, a i ne želite da secnete i bocnete, i oni su raspoređeni u svim taborima na koje nailazite na mapi sveta. Tako sam ja seckala i bockala koga sam stigla i ovo je možda prva igra gde nisam ni pokušala da budem Dobrica Dobrosavljević, nego prigrlila nasilje kao jedini odgovor na zbunjujući svet, međutim ni tu na kraju ne dobijete baš puno zadovoljenja, jer su tuče i bitke na kraju tako repetitivne da počnete da gubite interesovanje za samu igru. Ne desi se to odmah, meni se barem nije desilo u prvih šest dana igre, tokom kojih nisam poželela da svoje slobodno vreme preusmerim na neku drugu

aktivnost. Ta činjenica dosta govori o kvalitetu igre i zabavi koju pruža, jer u današnje vreme vam sve živo odvlači pažnju. Vi svoj lik možete da gradite kupovinom različite opreme, oružja i levelovanjem. Kad sakupite dovoljno XP poena i postignete novi nivo, dobijete tri kartice od kojih možete izabrati jednu. Opcije koje vam pružaju su vezane za štetu koju nanosite protivniku, količinu vašeg zdravlja, brzinu koju možete da postignete, i slično, što je veoma korisno. Iste te kartice možete da odete i kupite kod vračare za paprene pare koje skupljate tokom borbi i vaših plaćeničkih zadataka. I posle svakog unapređenja vašeg lika, vi osetite kako su vam bitke lakše kako postoje novi načini da doskočite neprijateljima (bukvalno), da bi vas posle

par sati i to ostavilo nezadovoljnima. Jer, kako god da okrenete, tuče se ponavljaju i kako igra napreduje nema novih i zanimljivih neprijatelja, već starih kojih ima sve više, i koje je teže eliminisati samo zbog njihove brojnosti. Osim toga, ima jedan vid neprijatelja u vidu vrištavca (screamers) koji je neko nedefinisano stvorenje koje bih plamenim bacačem istrebila, jer dok vrišti ono skače i smanjuje vam nivo zdravlja, iako ste vi u samom napadu i trebalo bi da možete njegov napad da blokirate, vama to ne uspeva, ama baš nikada. Ja zapravo planiram da se vratim ovoj igri jer mi je bilo super zabavno, potezi samog lika su vrlo lepi. Zanimljivo je što dosta toga zavisi od vašeg približavanja neprijatelju, automatskog udaranja i skupljanja energije za jače udarce, procenjivanja vremena,

odvlačenja ovčica neprijateljskih od čopora u vaše seckavo naručje. Naprosto je zanimljivo i otkrivanje suludih ideja do kojih će doći likovi koji naseljavaju taj mali svet. Takođe je ovo prva igra na Switchu koju apsolutno ne planiram da igram na velikom ekranu, jer mi se sviđa kako izgleda na samoj konzoli. Igra je veoma jeftina za svu zabavu i sadržaj koji vam pruža, tako da vam preporučujem da je probate.

IGRU USTUPIO:

HEXAGE

PLATFORMA: PC, Windows Phone, Switch, Android, IOS IZDAVAČ: Hexage

RAZVOJNI TIM: Hexage TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 5.44€

OCENA

Jako lepa animacija. Veoma zabavna igra. Vrištavci kao neprijatelji su izluđujući. Počne da zamara jer se bitke ponavljaju. Priča je apsolutno nebitna, ali je nekako ipak tu.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Igor Totić

REVIEW

OVO JE POLICIJA… PONOVO!

ebel Cops je taktička potezna strategija i tehnički je spinoff This is the Police serijala. Imao sam želju da odigram opet neku „xcom“ igru, ali Rebel Cops mi nije ostavio neki preterano dobar utisak, evo zašto. Priča se ovog puta pomera u grad Ripton, gde jedan narko bos, Zuev, vlada celim gradom. Kako i policiju drži u džepu, niko ne može da mu stane na put, sem, pogađate - Rebel Cops. Vi vodite malu ekipu policajaca koji su se odvojili od stanice, ali i od zakona, kako bi na svoju ruku prekinuli kriminalističku kontrolu mafije u ovom gradu. Gejmplej se sastoji od klasičnih taktičkih elemenata. Misije su podeljene na runde, vi sa sobom vodite određenu količinu policajaca koji imaju svoj određeni broj poena i onda jednu rundu vi, jednu protivnik. Što se ove mehanike tiče, igra se ne izdvaja 44

| Reviews

“U PITANJU JE SPINOFF „THIS IS THE POLICE“ SERIJALA.” mnogo od ostalih igara ovog tipa, kao što je Xcom. Ono što jeste zanimljivo, su različite opcije suočavanja sa kriminalcima. Kad god pokušate da interaktujete sa nekim protivnikom, otvoriće vam se meni izbora šta sve možete da radite. U zavisnosti od situacije, misije i trenutnog položaja, možete birati da pucate, da zahtevate predaju, da ih zviznete pendrekom... Pošto hapšenja donose najveći broj poena, koja posle trošite na unapređivanje vaših policajaca, igra vas najviše navodi na nenasilan pristup. Ali, pošto to nekad nije moguće, pucanje je takođe dobro dizajnirano. Možete koristiti zaklon i polu-zaklon, kao u Xcom serijalu, a kad pucate na neprijatelja, možete da birate gde želite da ga pogodite i koje

su šanse da se to desi. Ako želite da uhapsite, onda ćete gađati u noge na primer, a ako pogodite, imate određen broj poteza da uhapsite kriminalca pre nego što iskrvari na smrt. Dizajn mapa u igri je vrlo lep i detaljan i neretko sam uživao u odličnim taktičkim pozicijama raznih zaklona koji su tu da pomognu, ali nisu neprirodno postavljeni. Često sam manevarisao i delio svoju ekipu da napadam spreda i sa boka, tako da sam uletao kroz prozore dok sam i pružao zaštitnu paljbu sa vrata. Mape u nekim misijama su pak prevelike tako da sam ponekad imao problema da pratim gde se nalazi koji neprijatelj ili su same misije bespotrebno predugo trajale. Takođe,

skoro svaka misija se sastojala iz više elemenata i pod-misija koji su testirali vaše taktike. Često sam čistio prostorije i kuće kako bih saznao da se princeza zapravo nalazi u drugom zamku i da sam morao da smišljam nove taktike na licu mesta. Ono što je bila prednost, ali i mana, je to što ni jedan od mojih policajaca nije nešto unikatan, tako da se nisam vezivao ni za koga. Ginuli su, nisam mario, samo sam u sledećoj misiji regrutovao nekog novog. Niko nema neku konkretnu priču ili produbljenu ličnost, i imao sam utisak da su samo topovska đulad za dobrobit grada. Atmosfera, muzika i grafički dizajn igre je nekako polu Noir sa tamnim misijama, saksofonom koji fenom-

enalno dočarava atmosferu i tipičnom mafijaškom pričom. Podsetilo me je na mračniju Omerta: City of Gangsters igru, ali i na Romerovu igru koja treba da izađe, Empire of Sin, samo u drugom vremenskom periodu. Rebel Cops je mala taktička strategija koja ima sve klasične elemente ovog žanra sa par novih mehanika. Ali problem je što ni u jednom trenutku ne ide dublje, mada, i ne daje često taj pozitivan fidbek kad savršeno organizujete svoje trupe, tj. policajce, i pređete neku misiju koja vam se činila nemogućom. Ali, po ovoj ceni, igra pruža više nego dovoljno zabave za ljubitelje ovog žanra.

“U PITANJU JE SPINOFF „THIS IS THE POLICE“ SERIJALA.”

IGRU USTUPIO:

THQ NORDIC

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: THQ Nordic CENA: 10€

OCENA

RAZVOJNI TIM: Weappy Studio TESTIRANO NA: Nintendo Switch

7.3

Atmosfera. Dizajn mapa.

Policajci su nebitni. Nema dubinu.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

“IAKO PODSEĆA, THE ALLIANCE ALIVE NIJE NASTAVAK NA THE LEGEND OF LEGACY, TAKO DA SLOBODNO USKOČITE PRAVO U OVAJ NASLOV.”

KVALITET UVEK PREŽIVLJAVA...

ravely Default je najbolji JRPG koji je 3DS ikada izrodio, a i šire od toga. I sada kada smo na videlo izneli taj, subjektivno govoreći izuzetno objektivni stav i mišljenje moje malenkosti, možemo da se bacimo na igru koja je pred nama. Nakon što je Bravely Default osvojio srca igrača širom sveta, usledio je Bravely Second - produkt proširene formule, koji je uspeo da održi duh prethodnika, ali ne i da unapredi formulu dovoljno da bismo ponovo bili oduševljeni. U nedostatku treće igre, koja ni dan danas nije ugledala svetlost dana, lako je bilo zakačiti se za bilo šta što bi ličilo na sjajni “brejvli”. Pa je “The Legend of Legacy”, igra koja je pokupila dosta njegovog duha po pitanju dizajna likova i okruženja, ubrzo bila pod mojim gladnim palčevima. 46

| Reviews

Ova igra, bila je poput odskočne daske za tim koji je stajao iza nje, jer ubrzo potom objavljen je i The Alliance Alive, jedno kompletno “standalone” iskustvo stare JRPG škole, kom bi malo koji ljubitelj žanra mogao da odoli. U pitanju je naslov koji je bezrezervno zaslužio HD remaster koji je pred nama. Kako smo do sada i navikli, remasterizovanje igara sa starijih platformi, nepobitno povlači upotrebu više rezolucije. Međutim, The Alliance Alive HD Remaster ide nekoliko koraka dalje, kako bi što bolje sakrio svoje 3DS korene. Likovi i modeli su bolje definisani, sa jasnijim ivicama, čime bolje iskaču u prvi plan. A neke teksture i osvetljenje su zategnuti taman toliko da vam ništa konkretno neće bosti oči. Mada, moram da priznam da će mi 3D efekat sa 3DS-a nedostajati, jer za ove

malene JRPG svetove, dosta je doprinosio po pitanju atmosfere. Igra je sjajna koliko je bila i kada je prvobitno objavljena, a za to je zaslužno nekoliko faktora koji se mogu podeliti na sledeće: priča, svet, mehanika i muzika. Pa da kažemo par reči i o svakoj od ovih malenih stvari, koje s lakoćom čine temelje jedne odlične igre. Nije u pitanju priča koja će vas baciti na kolena, u neverici pred besprekornim narativom. Ali je nesumnjivo dovoljno interesantno štivo, koje stvara odličnu motivaciju za daljim igranjem. A šta još reći, kada i karakteri odlično doprinose na uživljavanju. Krajnje su dopadljivi, sa tonom interesantnih i dobro napisanih dijaloga. Jedino što im nedostaje, jeste glasovna gluma, pa budite spremni ukoliko je tako nešto za vas veliki minus. Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

“MEHANIKA GDE STE SVE BOLJI U NEČEMU ŠTO VIŠE TO KORISTITE, NIJE SASVIM ORIGINALNA. ALI JE OVDE IMPLEMENTIRANA IZUZETNO DOBRO.” Svet je, pored toga što je sjajno dizajniran, takođe i ogroman. Osim tamnica i manjih lokacija, istraživanje mape sveta čini gotovo polovinu uživancije. Iako igra na ovim lokacijama izgleda najlošije, kako nema mnogo detalja i oštrih tekstura u otvorenom svetu, u pitanju je prostranstvo koji je zabavno otkrivati više nego desetine drugih svetova srodnih igara. Akcija se zasniva na poteznoj mehanici, u potpunom maniru stare škole igara. Ali sistem ojačavanja likova, priča je za sebe. Umesto da se bakćete iskustvom i statistikama, likovi ovde ojačavaju po principu vežbanja. Što više koristiš neko oružje ili veštinu, to si bolji s njima. Ovo me podseća na dobri stari Morrowind, gde je svako korišćenje neke akcije, doprinosilo razvijanju te određene veštine(Kao i ceo Elder Scrolls serijal, opaska urednika). Mislim da sam u toj igri skakao bukvalno na svakom koraku, ne bih li vremenom mogao da skačem sve više i više. E pa, tako nešto imamo ovde. Samo bez skakanja... Protivnike možete jasno videti, tako da nema nasumičnih borbi, što je za mene uvek plus. A osim što se možete boriti sa jednim, tako možete navući i 48

| Reviews

više protivnika u borbu, pa dolazi do lančanih okršaja gde s lakoćom možete očistiti lokacije od neprijatelja, ali dobiti i mnogo više nagrada. Kao jednu od interesantnih mehanika, imamo i mogućnost korišćenja super jakih specijalnih udaraca pod nazivom “final strike”, koji nanose jako mnogo štete protivnicima, ali i uništavaju oružje koje nosite u ruci. Ne zovu ga za džabe “konačni udarac”, ali srećom, oružje je kasnije moguće opraviti i koristiti ponovo, tako da bez brige. Reći da je muzika dobra, bilo bi potcenjivanje jednog sjajnog albuma. I dok možda teme u bobama ne briljiraju koliko bih to voleo, ostatak muzičke podloge je toliko drugačiji od onoga na šta ste verovatno navikli, da prosto osvežava i dalje podiže i ovako odličnu atmosferu. Ukoliko ste igru propustili da zaigrate na 3DS-u, evo sjajne prilike da ispravite tu grešku. Mada ni sada ne bi bilo loše da je zaigrate upravo na originalnoj platformi, kako je deo šarma nesumnjivo tamo i ostao zarobljen. Ali, igrati ovu igru u pokretu na kvalitetnom ekranu Switcha ili na velikom televizoru uz PlayStation 4, iskustvo je kakvo je ova igra zaslužila da pruži igračima, koji

baš i ne vole da se igraju na 3DS-u I sve ovo bar dok nas razvojni tim ne obraduje nekim novim, a možda i još boljim naslovom. Vidimo se tada!

IGRU USTUPIO:

NIS AMERICA

PLATFORMA: PC, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: NIS America

RAZVOJNI TIM: Cattle Call TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 49.99€

OCENA

8.4

Sjajna priča i likovi. Zabavna mehanika. Svet i istraživanje. Povremeno grafički siromašnije. Fali glasovna gluma.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

Ono što donosi ozbiljniji udarac po pitanju grafike, jeste rezolucija renderovanja koja izgleda niže i od 720p. Ovo je svakako podnošljivo na “malenom” Switch ekranu, ali igrati igru na velikom televizoru, ne obećava dobar provod. Iskustvo koje se graniči sa kačenjem PlayStation 1 konzole na Full HD televizor, nije nešto što bih poželeo ni manje omiljenim mi ljudima, a kamoli poštovanim čitaocima našeg časopisa.

REVIEW

Barem je rezolucija niska samo po pitanju renderovanja, pa je grafički interfejs netaknut. Sav tekst, predmete i opcije možete videti i čitati bez ikakvih problema. Performanse su treća žrtva koju je Switch verzija morala da položi. U 90%

slučajeva, igra radi na odokativnih 30 frejmova u sekundi, dok na nekim deonicama ume da “zaštuca” i osetno ispod toga. Ovo je manje primetno dok se igrate na televizoru, a konzola je na napajanju, ali rezolucija koja vas tamo dočeka odmah sugeriše da, to prosto nije vredno toga. Zato su kontrole, osećaj igrivosti i kompletne atmosfere u celosti netaknuti. Igrati igru na Switchu, u prenosivom režimu, jeste isto kao igrati je i na bilo kojoj drugoj platformi - samo još privlačnije. Udobnu fotelju i veliki televizor, svakako je teško nadmašiti. Ali, loviti zaboravljene nemani u ulozi neustrašivog vešca tik pred nosem, u dubokoj noći sa čaršafom preko glave,

donosi totalno novu dimenziju imerziji i igračkom uživljavanju. Ne, ne kažem da sam probao to, samo... Samo da će neko to sigurno uraditi! Niža rezolucija renderovanja i tekstura, pa ni slabije performanse, ne mogu ništa ovom igračkom golemu. Jer kao apsolutna nadoknada za oduzeto, pruža vam se mogućnost da jednu ovakvu igru, ponesete sa sobom i igrate je bilo gde. Osećaj je - fantastičan. Ukoliko posedujete Nintendo Switch, bez obzira da li ste igrali igru ranije ili ne, vredi posedovati nešto ovako u svojoj kolekciji. Svakako savetujem da nabavite fizičku kopiju igre, kako sa svojih tridesetak gigabajta slučajno ne bi “isterala” Super Mario Odyssey sa interne memorije konzole. Ali i da žrtvujete nekolicinu drugih naslova kako biste igrali ovu kompletnu ediciju kultnog naslova, nije strašna stvar. U krevetu, stolici, autobusu ili na konju - igrajte i slavite “Switchera”. Jer budućnost je stigla! Šta je sledeće, Cyberpunk na prenosivoj konzoli? Držite me, kolena mi klecaju… Ovo je za nas, izverzirane sladokusce, kojima više nije dovoljno da Geralta nosimo u srcu. Već želimo i u džepu.

IGRU USTUPIO:

SWITCHER... I VAMA JE PALO NA PAMET, ZAR NE?

apredak u medicini, 7 milijardi ljudi na planeti ili dostupnost informacija... Sve su to pokazatelji da živimo u budućnosti. Ali ne i meni... Za mene, takav pokazatelj je kompletno The Witcher 3 iskustvo koje mogu da igram u pokretu, bilo kad i bilo gde! Jedna od najcenjenijih RPG franšiza, u svom kompletnom obliku trećeg nastavka, sleće pravo na Nintendo Switch međ moje palčeve, i ja zviždim temu iz filma “Povratak u budućnost”.

Zapravo, zviždao bih da već ne pevam slovenske žalopojke, sopstvenu i nakaradnu interpretaciju fenomenalnih deonica The Witcher 3 muzičkog albuma. Odakle uopšte krenuti kada je reč o ovoj igri, a da se ne krene od onoga što je najbolje? Odgovor ne 50

| Reviews

postoji, jer - sve je najbolje, u svojoj sjajnoj ravnoteži. Igra koja je oživela knjige o čuvenom vešcu, osim odlične muzike, nezaboravne glumačke postave, atmosfere koja proždire i priče koja upija, donela nam je i bezbroj sati istraživanja, stilski neprikosnovenih okršaja sa zverima i stotine različitih, naizgled beskrajnih aktivnosti. Sa svoje dve ekspanzije, The Witcher 3 predstavlja jedan od najgolemijih RPG naslova u istoriji video igara. A sada, u obliku od nekih 29 gigabajta, pokušava da se ugnezdi na moj Nintendo Switch. Šta da se radi, brišem pet drugih igara kako bih mu napravio mesta... Zaista ne vredi trošiti reči o ovoj igri sada, skoro pet godina nakon što se

prvobitno pojavila. Ukoliko ste je igrali, znate tačno o čemu je reč. Ukoliko niste... Javite mi vašu adresu da vas izvučem podno golemog kamena koji vas očito sprečava da otvorite oči i pogledate ka vrhu igračke industrije… Igru sjajne vizuelne prezentacije i ogromnog sveta, prebaciti na prenosivu konzolu, nije nimalo lak zadatak. Pa je za ovako nešto bilo neophodno napraviti nekoliko žrtvovanja po pitanju grafike i performansi. U prenosivom režimu na HD displeju Nintendove konzole, igra izgleda pristojno. Teksture su vidno osiromašene, kao kada ih na računaru stavite na minimum. Ali, uzevši u obzir da u modernim igrama, razlika između najnižih i najviših podešavanja i nije drastična kao nekad, ovo nije toliko strašno.

COMPUTERLAND

“IGRATI THE WITCHER 3 IGRU BILO KADA I BILO GDE, FANTASTIČAN JE OSEĆAJ.”

PLATFORMA: Nintendo Switch

RAZVOJNI TIM: CD PROJEKT RED

IZDAVAČ: CD PROJEKT

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 59.99€

OCENA

9.3

Kompletno Wild Hunt iskustvo - za poneti. Ne, zaista - kompletno. Za poneti! Niska rezolucija renderovanja. Slabije teksture i performanse.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

NASUKANA OČEKIVANJA I REALNI KVALITET.

og će ga samo sveti znati sa kakvim sam ushićenjem iščekivao ovu igru. Metode kojima se hajp umanjuje, prevazilazile su meditaciju i astralno projektovanje u mirnije ravni postojanja. Prva nezavisna igra tvorca mog omiljenog serijala video-igara, čeka da ugleda svetlost dana. Pa kako da ostanem pribran i uzdržan? Kopija stiže u redakciju sredinom oktobra, a ja poput napetog mungosa sebi u bradu likujem, kako će se konačno isplatiti pojačan internet paket koji će igru svući u roku od tri duža zevanja. Grickalice i dve masne pice su spremne, dok sa najbližima oko televizora podižem tenziju, kao oko logorske vatre koja se sprema da nekontrolisano bukne. Palčevi se trzaju i znoje, dok kontroler krcka pod prstima kojima je davno ponestalo strpljenja. Šta se to dešava? Pa kako šta? Jedna od najiščekivanijih igara ove generacije, konačno je pred nama! Poput kolača koji ne znate odakle da krenete da degustirate, a uz izričitu molbu tvorca, cenjenog Hidea

| Reviews

Kodžime, da se igra u celosti pređe pre iznošenja bilo kakvog mišljenja, to oktobarsko popodne bilo je samo početak jednog pravog igračkog poduhvata.

kurir), ali je svakako najlegendarniji. Jer u svetu u kom opasnost vreba na svakom koraku, nije lako odneti pošiljku od tačke A do tačke B.

Počeo sam igru sa 500 konjskih snaga zaularenih očekivanja. Oprezan i odmeren u svakom koraku, dok sam sa protagonistom Semom nosio svoju prvu pošiljku preko neravnog terena. Ubrzo mi je postalo jasno da je planiranje svakog koraka jako važno i sastoji se iz skeniranja terena, planiranja puta crtanjem po mapi, balansiranja tereta koji nosite tako da se ne prevalite pod njime i pažljivim koracima dok stežete golemi “ranac”, ne biste li održali ravnotežu i ostali na nogama.

Kao što se moglo očekivati, „pitka“ i uvek prepoznatljiva “kodžimatografija” mi je već u prvih sat vremena odgovorila na tri, a postavila novih šest pitanja. Kao najbolje rešenje za ovo, pribegao sam ravnodušnoj metodi poznatijoj kao “ne nerviraj se mnogo, ionako ćeš igru opet igrati”, gde se nisam trudio da razumem više od onoga što je bilo očigledno.

Prvi izlazak u svet, nosi sa sobom osećaj usamljenosti. Nešto poput atmosfere Blejd Ranera, ukoliko bi se i taj svet spremali da opustoše Langolijeri Stivena Kinga... Odmah mi je postao očigledan značaj Sema Portera Bridžisa, protagoniste koji predstavlja jedinu sponu između izolovanih gradova i utvrđenih stanica. Dobro, možda nije u pitanju jedini Porter (čitaj

“IGRU IGRAJTE U KRAĆIM INTERVALIMA, INAČE MOŽE POSTATI JAKO REPETITIVNA I MONOTONA ZA KRATKO VREME.”

Zahvaljujući tome, priču sam sasvim dovoljno kapirao na meni prihvatljivom nivou, koju ću vam odmah objasniti u nekoliko rečenica, bez spojlera. Zamislite svet u kom je internetom moguće preneti takvu količinu informacija, da se sa druge strane žice može trodimenzionalno odštampati praktično bilo šta. E pa, Sem će u pokušajima da obnovi Ameriku, ići od tačke A do tačke B do tačke C, poput tehničara internet provajdera, ne bi li ugradio optički net svima koji na to žele da pristanu.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Usput će naravno nositi i pošiljke, jer je to njegov glavni posao. A osim poteškoća u vidu misterioznih i sablasnih BT (nevidljiva čudovišta koja vrebaju svetom), na nekim lokacijama će biti potrebno i malo ubeđivanja, ne bi li se stanovnici priključili na mrežu. Svetom vlada i fenomen poznat kao “Time Fall”, odnosno kiša koja ubrzava starenje svega što dotakne. Tako su i pošiljke konstantno na udaru, pa se uvek mora paziti da ne propadnu pre nego što stignete na svoje odredište. Mada sam se kroz celu igru pitao, zašto tovar prosto ne ogrnu jednom od Semovih neuništivih kabanica koje štite njega lično. Sigurno bi sve išlo mnogo lakše... U borbi i izbegavanju BT spodoba, pomaže i beba koju Sem nosi sa sobom, poznatija kao BB, odnosno “Bridge Baby”. Ovo detence može da oseti prisustvo misterioznih stvorenja i signalizira Semu koliko su blizu i u kom smeru se nalaze. Da li je u pitanju samo oruđe za otkrivanje BT-eva ili ljudsko biće koje zaslužuje da napusti kapsulu

| Reviews

u kojoj se nalazi, svakako je jedna od filozofskih, odnosno moralnih dilema kojima se igra bavi. Pa je u celosti prepuštena protagonisti, da sa vama usput mozga o tome. Ukoliko ste ranije čitali neke od mojih tekstova, možda ste primetili da kada govorim o igrama, više volim da pričam o samom osećaju koji igra stvara kod igrača, nego o sirovim segmentima od kojih se igra sastoji. Neka Death Stranding ne bude izuzetak... Igra bi, prema rečima tvorca, trebalo da simbolizuje i oda priznanje vezama između ljudi. Kod mene, proizvela je suprotan efekat. Jak osećaj usamljenosti i monotonije, prožimao je igru kroz gotovo celo njeno trajanje. Sem(Sam) nije sam (ha!)... Na njegovom putu, osim protivnika među kojima su i ljudi, društvo će mu praviti još nekolicina likova. Da ne pominjem bebu, koja je gotovo sve vreme smeštena u kanisteru na njegovim grudima. Ali, atmosfera koja guši ovog post-apokaliptičnog heroj-kurira, odiše samoćom.

Jako dug niz misija, podrazumeva posećivanje različitih lokacija, često se vraćajući i na prethodno posećene. A sve kroz božanstvenu pustoš... Osećaj je poput hodanja po Mesecu, u klaustrofobičnoj tišini sopstvenog skafandera. Monotoniju pojačava i repetitivnost aktivnosti, koje se u suštini jako dugo svode na isto. Zapravo, ogroman period, naročito u prvoj polovini igre, toliko je repetativan, da vam može postati izuzetno mučan. Od srca preporučujem igranje u kraćim intervalima, da ne biste možda čak i odustali od daljeg prelaženja igre. Ono što takođe preporučujem, jeste pažljivo slušanje i čitanje uputstava, jer ukoliko propustite nešto, šanse su da ćete ići težim putem, umesto da sebi skratite posao. Ovde zapravo na scenu stupa i implementacija “novog žanra”, koji je Kodžima najavio ovom igrom, a koji još uvek nema ime. Igra poseduje izuzetno snažnu multiplejer komponentu.

“VOŽNJA JE KRAJNJE ARKADNA I ČESTO JAKO ČUDNO DELUJE. NAROČITO ŠTO IGRA KAO DA VAS POZIVA DA SE VOZITE PO NEPRISTUPAČNIM TERENIMA, GDE NASTAJE STOTINU I JEDAN PROBLEM.”

Suštinski, sve se svodi na prisustvo drugih igrača koji se kroz svet bave istim poslom i pomažu jedni drugima. Nećete ih sretati, ali ćete osetiti njihovo prisustvo. Igrači mogu stvarati građevine koje ne pomažu samo njima već i ostalim ljudima. Pošiljke koje napustite ili izgubite, mogu pronaći drugi igrači koji će ih odneti do odredišta umesto vas. Pa i opremu i zalihe možete pronaći u skladištima koja su drugi postavili, ne bi li vam pomogli na vašem putu. Teško je popisati i preneti sve načine na koje igrači mogu pomagati jedni drugima, ali je evidentno da će izgradnja sveta, njegovih puteva i mostova koji sve povezuju, zavisiti od vas i ostalih učesnika u igri. Sve to pred-

stavlja poprilično interesantan element igre, ali, da li je u pitanju revolucionarno stvaranje novog žanra, kako se to Kodžima nada, vreme će pokazati. Za sada - ne deluje tako. Ali, svakako nije nezanimljiv detalj. Vizuelno, igra izgleda božanstveno. Uz ovu recenziju, možete videti i neke od slika sa početka igre, kako vam ne bih previše otkrio o onome što vas dalje očekuje. Ali, i tako bez sumnje možete posvedočiti kvalitetu koji na momente izgleda zaista impresivno. I sami ćete sigurno često hvatati slike iz igre, pri svakom lepšem kadru. Pomenuo bih i muzičku podlogu, koja povremeno “baci” tematski prilagođenu pesmu, da vas prati na

dugom putu. Sve pesme su jako kvalitetne i odlično se uklapaju u sumorni svet. Nekad čak i previše dobro... Možda se kroz tekst nije najbolje osetilo, ali koliko god igra bila inovativna i fenomenalna u nekim segmentima, ja nisam bio raspamećen. A tako sam žarko želeo da budem oduvan, kao svećica na torti za prvi rođendan, gde se ne zna ko sve duva, iz dubine pluća... Avaj, razlozi su vrlo jednostavni i jasni. Gotovo 50% igre predstavlja šljakanje. Bukvalno ćete imati osećaj da ste na radnom zadatku dok raznosite pošiljke u pokušajima da pronađete što bezbedniju rutu. Simulacija posla kurira. Dobro... Kvalitetna simulacija posla kurira, hajde.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

“PRIČA JE ODLIČNA I IMA DOSTA FILOZOFSKIH MOMENATA KOJE JE LAKO PREVIDETI. ZATO PAŽLJIVO OTVORITE OČI I NAČULJITE UŠI, DA NE BISTE POSLE MORALI DA GUGLATE ŠTA STE TO UPRAVO PREŠLI.”

Ostatak igre naravno čini 30% odlične priče, 15% dobre akcije i 5% onih momenata kada gledate prazno u ekran i ne znate šta se dešava. Malo nepravilno raspoređeni igrački prioriteti, ako mene pitate. Istina, pod pritiskom vremenskog roka za prelazak ogromne igre i naravno inovacijama na koje je potrebno nešto navikavanja, nije bilo lako u potpunosti uživati. Ukoliko u igri želite da uživate što više, dopustite sebi da je igrate lagano, onako kako vam najviše prija (težak je život recenzenta igara, primedba urednika). Ali, i da imate sve vreme ovog sveta, naterati priču da teče dalje uopšte nije lako, pored svih repetitivnih akcija i animacija. Recimo, kada uđete u zonu gde borave BT nemani, uvek morate da odgledate animaciju da je BB detektovala opasnost. Ili odmaranje u bazi, gde je poželjno da se istuširate, vršite nuždu ili pijete energetska pića, uz konstantno pritiskanje dugmeta za

| Reviews

preskakanje animacije. Da, ovo sve je opciono... Ali svakako su to sve stvari koje ćete često raditi, ukoliko želite da igrate igru onako kako je zamišljena (Ovo me jako podseća na Red Dead Redemption 2, što se meni svidelo! – još jedna primedba urednika). Vožnja vozila, recimo, krajnje je arkadna. I to bi bilo u redu, da svet nije tako dizajniran, kao da vas izaziva da se motociklom popnete na vrh planine. A vi ne možete da odolite, pa provedete više vremena u pokušajima da preskočite dva kamena, nego što bi vam trebalo peške da pređete celu mapu s jednog kraja na drugi. Da ne pominjem užasne bagove, od kojih se vozilo može zakucati u mestu, bez mogućnosti da se pomakne i milimetar. Naročito ukoliko vozite kamion preko neravnog terena, a on krcat neprocenjivim tovarom koji nema šansi da ponesete pešaka. A i taj svet, koliko god bio impresivno lep, opet je monoton do bola. Flora i

fauna, svakako zarad generalne postavke sveta igre, jesu minimalizovane. Ali opet, neka živuljka ili drvo više, ne bi uopšte škodili celokupnom utisku, već bi ga sigurno popravili. Niko ne želi da provede pedeset sati, bauljajući po pustari prekrivenoj mahovinom. Bar se nadam niko... Jako je teško doneti konačan sud i izraziti mišljenje o jednom ovakvom naslovu. Naslovu koji sam čekao kao ozeblo sunce, ali kom sam istovremeno pristupio krajnje kritički i bez uzdržavanja. Death Stranding je igra koja nudi bar duplo više rešenja i načina za igranje, nego što ćete koristiti pri prvom prelasku. “Četvrti zid”, odnosno granice igre, probijaju se na svakom koraku šaljivim ispadima do te mere da se u jednom trenutku pominju čak i Super Mario i Norman Ridus. Igra poseduje zapravo gotovo sve što smo mogli da očekujemo od Kodžime, a opet sav

kvalitet po pitanju naracije, koja je realno bila najintrigantniji deo ovog naslova, zahteva da do njega plivamo kraul pedeset kilometara. Kroz katran. Dok balansiramo 130 kilograma klikera u rancu na leđima.

a opet izuzetno filozofska i kvalitetna, kada uspete da je zaista sagledate. Nekako, baš možda poput ove recenzije, koju sam davno maštao da ću pisati, prepunu pozitivnih utisaka, a sada je slika dosta realnija i ne toliko bajkovita.

Pa i kada se sav taj kvalitet dosegne i svaki genijalni obrt vam lupi šamar koji vas iznova i iznova usrećuje, na zalasku fabule se opet osetite nekako iznevereno.

Death Stranding nije igra za svakoga. Poput njenih pejzaža, puna je uspona i padova, bez obzira da li joj pristupate sa visokim ili nikakvim očekivanjima. U pitanju je jedan naslov, sa kakvim retko kada možemo da se sretnemo. Ali ako ništa drugo, mišljenja sam da je Kodžima ovde više od svega samo ispipavao teren, svojim “novim žanrom” i pravcem kojim bi želeo dalje da teče njegov stvaralački put.

Čudan je to osećaj, biti ikako razočaran jednom neverovatnom igrom. Jer Death Stranding suštinski nije podbacio ni u jednom realnom očekivanju. To su samo hajpovi koji su izbegli meditaciji i pomrsili malo konce konačnom utisku. Dobro, i malo repetativnosti koja me asocira na tada neverovatni prvi “Assassin’s Creed”, koji je bio repetitivan, a istovremeno i nesvakidašnje dobro iskustvo. Mehanike su neispolirane i haotične, a opet genijalne. Priča je čudno raštrkana,

Zato u to ime, i u ime tvoraca igara koji se ne boje da eksperimentišu i dalje šire postojeće žanrove - samo navalite. Death Stranding je odličan naslov koji zaslužuje vašu pažnju. Meni verovatno samo ona masna pica nije najbolje legla na želudac...

IGRU USTUPIO:

SONY

PLATFORMA: PS4

RAZVOJNI TIM: Kojima Productions

IZDAVAČ: Sony Interactive Entertainment

TESTIRANO NA: PS4

CENA: 59.99€

OCENA

8.9

Onlajn komponenta i gomila načina za igranje.

Odlična, nesvakidašnja priča. Vizuelno sjajno - u pokretu i na slici. Svet je mogao biti raznovrsniji. Neretko repetitivno i monotono. Vožnja je izbagovana i često smešno izgleda.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Igor Totić

REVIEW

“SVAKI HEROJ, KAO I RANIJE, IMA NEKE SPOSOBNOSTI KOJE MOŽETE ISKORISTITI ZA PROGRES DALJE.”

“TRINE JE DEFINISAO KAKO SE OBJEDINJUJU PLATFORMSKI ELEMENTI SA FIZIKOM, I TRINE 4 NE IZLAZI MNOGO IZ OSNOVNE PREMISE.”

samo za određena mesta, tj kuke koje su jasno označene. Ranije su te drvene površine bile sakrivene ili jedva vidljive, pa sam osetio ponos i dostignuće kad sam se zakačio za nešto, ili slučajno ili jedva. Sad, kad je sve označeno, gubi se taj osećaj i zbog toga mi je mnogo krivo.

NASTAVAK ILI EKSPANZIJA?

judi koji su igrali Trine u prošlosti neće mnogo razmišljati o kupovini ove igre. Trine je definisao kako se objedinjuju platformski elementi sa fizikom, i Trine 4 ne izlazi mnogo iz osnovne premise. Ali, da li je ovo konkretan nastavak ili potpuno nova igra? Pa, i jedno i drugo. Trine 3 je, po mom mišljenju, bila dobra igra sa velikim problemom što su izašli iz 2.5D platforme u 3D svet, koji je bio smotan. Srećom, developeri su poslušali kritike i četvrti nastavak se vraća korenima sa 2D kretanjem i 3D pozadinom. Priča se dosta izdvaja od prethodne trilogije i nije konkretno vezani nastavak, što znači da nije potrebno da imate poznavanje priče da biste uživali u ovoj igri. Naša tri heroja, čarobnjak 58

| Reviews

Amadeus, vitez Pontius i lopov Zoya, se ponovo okupljaju, kako bi spasili i vratili odbeglog princa koga je obuzela mračna magija. Priča se posle vezuje za prethodne igre, ali ne u tolikom smislu da ćete u bilo kom trenutku ostati zbunjeni ili uskraćeni za neki deo priče. Kroz igru skupljate dosta kolekcionarskih predmeta koji vam objašnjavaju šta se dešavalo, ili šta se dešava, i time se obogaćuje priča. Naravno, igra ima dosta suvog humora i zadirkivanja između likova, po kome je serijal poznat. Trine je uvek bio zamišljen da se igra u co-opu, ali mehanika menjanja heroja je i dalje vrlo interesantna i za igrače koji igraju sami. Sve mape su prepune prepreka i zagonetki, koje možete

savladati na više od jednog načina. Svaki heroj, kao i ranije, ima neke sposobnosti koje možete iskoristiti za napredak dalje. Čarobnjak i dalje može da pravi kutije na koje možete da se popnete i da ih pomera magijom, Pontius je i dalje tenk ekipe i služi za borbu i da štitom preusmerava svetlost, vodu itd, dok je Zoya tu da dođe do visokih mesta uz pomoć luka i strele i da kanapima vezuje predmete. Meni je Zoya oduvek bila omiljena u ovim igrama, jer je vrlo svestrana, brza i vešta. U prethodnim delovima, njena kuka je mogla da se veže za bilo koju drvenu površinu, uglavnom su to bili plafoni, i onda da se ljulja ko Spajdermen. Uvek mi je bilo zabavno da vezujem jedan skok za drugim i da izvodim akrobacije, dok u četvorci Zoya može da se veže

Ali, pored ove lične zamerke, prepreke su zabavne i ponekad komplikovane. Često ćete kombinovati sva tri heroja i njihove sposobnosti, kako biste prešli dalje, što je srž ovih igara. Mape su toliko dobro dizajnirane da je nebitno da li igrate sami ili co-op da biste prešli i najzahtevnije prepreke. Pored interesantnih prepreka, mape mogu da se pohvale i svojim izgledom, gde je nivo detalja neverovatan i u pozadini i u prednjem planu, te jednostavno izgledaju prelepo i hranićete oči njima. Najslabiji deo igre je borba. Ovog puta, borbe su svedene na tačne delove mape koje možete da pretpostavite kad dolaze, pojavljuju se ljubičasti oblaci po kojima možete da skačete i da se bijete sa neprijateljima. Ranije,

neprijatelji su bili tu, u sred prepreke, tj bili su deo prepreke, što je uvodilo dinamiku u celu igru. Sad se neprijatelji samo pojave i izgleda kao pauza na vaš progres, kao da se veštački produžava igra. A još nije ni zabavan. Neprijatelje ćete uglavnom tući vitezom i ponekad Zoyom, čije strele rane mnogo manje štete nego ranije. Borba uopšte nije promišljena i mislim da je ubačena u poslednjem trenutku, kao da su developeri zaboravili da igra ima i neprijatelje pored prepreka. Bos fajtovi, iako retki, nisu nešto preterano zanimljivi, baš zbog gore pomenute borbe. Trine 4 je i dalje veran svojim prethodnicima i unapređuje neke stvari u odnosu na njih. Ali sve u svemu, nije to dovoljno da bi ovo bio pravi nastavak. Borba je loša, zagonetke su negde vrlo slične starim, Zoya ne može da se slobodno hvata za drvene površine ( :( ). Trine 4 je zapravo velika ekspanzija fenomenalne trilogije. Ako očekujete nešto sasvim novo, nećete ovde naći, ali ako volite Trine zagonetke, co-op i humor, Trine 4 vas neće razočarati.

IGRU USTUPIO:

MODUS GAMES

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: Modus Games

RAZVOJNI TIM: Frozenbyte TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 30€

OCENA

7.5

Nazad u 2.5. Zabavne prepreke. Fizika.

Dosadna borba. Nedovoljno novih stvari.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Borislav Lalović

REVIEW

MLAKI USTANAK

arsaw nije loša igra. Ali danas u gejming industriji ne biti loš ne znači gotovo ništa. U moru sjajnih indie naslova, mamutskih AAA projekata i velikih esports igara, igra koja „nije loša“ je osuđena da prođe nezapaženo. Pa, šta je pošlo po zlu? Postavka je super, čuveni ustanak u Varšavi za vreme Drugog svetskog rata. Okej, zvuči zanimljivo. Potezni RPG, odlično, to je nešto što se ne viđa baš svaki dan, iako je postalo ponovo popularno ovih godina. Grafika je lepa i dopadljiva, muzička podloga je primerena vremenu i opštoj tematici. Tehnički, igra nije zahtevna i nema nekih ozbiljnih bagova. Ali... Ova igra postoji samo zato što je razvojni studio iz Poljske. I ni zbog čega drugog. Apsolutno sam ubeđen u to i tome najbolje svedoči fakat da ne znamo izlaznu strategiju. Igramo igru, radimo misije, borimo se, ali kako ćemo da izvedemo ustanak do kraja, to ne znamo. Kao da su nas developeri ubacili u čizme ustanika koji znaju da trebaju da se cepaju sa Švabama, ali ne znaju zašto i na koji način. Ne znamo da su Sovjeti sa druge strane (i da su besni), ne znamo da bi ipak trebalo nekako da ih kontaktiramo da bi nam pomogli. Bukvalno, igramo se mačke i miša sa ze 60

| Reviews

German patrolama i to je sve. Istorijski, manje-više ofrlje napravljena igra, i to je ono što je još više frustrirajuće.

Quick history class starting now: Te davne, 1944. godine, Nemci su blago rečeno razvaljeni na istoku i povukli su se u Poljsku. U toku Lublin-Brest ofanzive, Konstantin Konstantinovič Rokosovski zaustavlja svoju armiju u želji da obezbedi mostobrane levo i desno od grada. Poljski pokret otpora je požurio sa ustankom po ugledu na Pariz i Prag, a i iz straha da Poljski savet za nacionalno oslobođenje (koji je podržavao SSSR) ne preuzme vlast u novooslobođenoj Varšavi. Na kraju, Rokosovski nije pružio direktnu pomoć i ustanak je ugušen. To je tematika kontroverzi i rasprava još od kraja 2. svetskog rata, i teško da će se ikada tačno znati šta i kako se dešavalo. I eto, umesto da dobijemo intrigantan plot sa elementima izdaje, nadanja, loših političkih i vojnih odluka, mi smo dobili poluispran RPG, po ugledu na Darkest Dungeon, bez ideje i sa nekim čudnim odlukama. U načelu, vodite ekipu svojih saboraca raznih profila i klasa. Pogled na mapu Varšave je prelep. Grad je podeljen na distrikte i klikom na neki od njih dobijate pristup misijama. U misijama

trošite moral i resurse i jednom kada ih ispraznite, izgubili ste. Problem sa ovim je to što su neke od misija, pogotovo u kasnijoj fazi igre, dugačke, i morate sve da odradite gotovo do savršenstva da biste je uspešno priveli kraju. Ono, jeste da usput na ulicama možete da nađete neku količinu istih, ali teško da će to odsudno pomoći u privođenju zadatka kraju. Mapom se krećete gledajući je iz ptičije perspektive, dok ne natrčite na akciju na mapi. To može biti pomoć civilima, a mnogo češće je to naletanje na nemačku patrolu i onda se pogled prebacuje u 2.5 scenu, na kojoj se odvija borba. Ono što je mnogo iritantno, i što me je na kraju odbilo od dubljeg upuštanja u igranje ovog naslova, je nemogućnost povlačenja. Retreat kao opcija postoji, ali to automatski znači da ste podbacili misiju. Što će reći, ako ste natrčali na neprijatelja koji je jači od vas i jednostavno ne možete da ga pobedite, umesto opcije zaobilaska ili izbegavanja sukoba, igra vas kažnjava restartom misije. Jeste, neko će reći da to dodaje dozu realizma i bespomoćnosti sa kojom su se susretali ustanici, ali… Prosto nije vredno živaca, i realno mislim da ovo čudo od igre neće imati prolaznost baš zbog činjenice da niko ne želi gnjavažu sa gomilom pasa i snajpera koje ne može da nadmudri i zaobiđe. Živi bili pa videli.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 7 SP1 / 8.1 / 10 CPU: Intel Core i7 3770K GPU: 2 GB VRAM AMD Radeon HD6850 RAM: 6GB HDD: 3GB

IGRU USTUPIO:

EVOLVE PLATFORMA: PC

RAZVOJNI TIM: Pixelated Milk

IZDAVAČ: Pixelated Milk

TESTIRANO NA: PC

CENA: 20€

OCENA

6.4

Dopadljiva grafika. Zanimljiva tema za istraživanje.

Igra „ne prašta“. Postavka bez izlazne strategije. Istorijski neprecizno.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Janković

REVIEW

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 7 CPU: Intel i5 GPU: Nvidia GTX 750 RAM: 8 GB HDD: 1 GB

PROSTI I ODLIČNI UVOD U PROGRAMIRANJE

anr simulacija raste u svakom pogledu, bilo da su u pitanju simulacije stvarnog života, istorije, ili nekih specifičnih grana. Ovaj tip igara je ugostio ogroman broj struka, poput Surgeon Simulatora i PC Building Simulatora, a sada je pred nama i ova zanimljiva simulacija o kojoj ćete čitati u daljem tekstu. Imali smo prilike da zaigramo igru Autonauts, škotskog studija Denki Games. Ovde se radi o kolonizaciji novih svetova. Sami dolazite u netaknuti raj sa zadatkom da izgradite progresivno društvo, a za to se morate potruditi kroz gradnju naselja. Pre nego što uopšte dođete do gradnje, potrebno je prikupiti sve potrebne materijale i to sami, bez ičije pomoći. Dakle, svako drvo morate obraditi u dasku, jedno po jedno, svaki alat morate sami konstruisati, a isto je i sa ostalim resursima i gradnjom. Autonauts nije tako dizajniran kako bi vas mučio, već kako bi vas kasnije u igri naučio jako važnom elementu - automatizaciji - koju ćete sprovoditi kroz robote-pomagače koje ćete takođe morati sami da konstruišete. Velika 62

| Reviews

sloboda u igri se pokazuje upravo na ovom polju, jer koji god posao da smatrate zamornim možete programirati robota da sve to odradi umesto vas dok se vi bavite nekim drugim stvarima, ili konstruišete još robota. Programiranje se vrši kroz prosti jezik uz vizuelnu pomoć, što znači da vam nije potrebno nikakvo poznavanje naprednih programskih jezika. Na ovaj način, Autonauts predstavlja savršenu igru za uvod u svet programiranja,

bilo za decu ili za starije sa interesovanjem za ovu granu. Programiranje se ovde odvija tako što robota “učite” određenu radnju kroz pokazivanje, a onda mu možete narediti da to ponavlja iznova i iznova. Za ljude koji nisu ranije imali veze sa programiranjem, osećaj koji se javlja kada vidite da slatki robot na ekranu obavlja ono što ste mu vi zapovedili je, prosto rečeno, fantastičan. Na to se nadovezuje podatak da gotovo sve možete automatizovati, a ako provedete

IGRU USTUPIO: dovoljno vremena u igri, videćete da neke aktivnosti i robote možete automatizovati tako da rade efikasnije, što predstavlja ogromno dostignuće. Grafički stil je izuzetno dopadljiv i dosta sličan Roblox igrama, sa low-poly teksturama, čime je dosta dopadljiv i deci, ali naravno i fanovima ovakve proste grafike. Samim tim, igra nije preterano zahtevna i možete je igrati na slabijim mašinama. Gejmplej funkcioniše generalno dobro, i dopada nam se kako uključuje igrače u čitav proces, ali postoje problemi u vidu nakupljanja prevelikog broja aktivnosti i predmeta, da ne možete baš najbolje

videti šta se događa i to ume sputati vaš kreativni um. Druga negativna stvar je manjak bilo kakve vrste narativa, koji bi savršeno legao u stil kojim je rađena ova igra. Priča je čak mogla imati ulogu, takođe odsutnog, tutorijala koji bi više uputio igrače na startu kako ne bi gubili vremena i sami na svoju ruku otkrivali šta i kako. Sve u svemu, Autonauts je odlična igra za obožavatelje simulacija i one koji bi želeli da se upoznaju sa osnovama programiranja i automatizacije. Nedostatak priče ne ostavlja preteran trag i na to se brzo zaboravlja kada otkrijete čari programiranja robota.

“AUTONAUTS PREDSTAVLJA SAVRŠENU IGRA ZA UVOD U SVET PROGRAMIRANJA.”

CURVE DIGITAL

PLATFORMA: PC IZDAVAČ: Curve Digital CENA: 20€

RAZVOJNI TIM: Denki TESTIRANO NA: PC

OCENA

Zanimljiv gejmplej. Pojednostavljeno programiranje i uvod u isto.

Nema priče. Nema tutorijala.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Dragana Ličina Danojlić

REVIEW

IGRAČKO ČEDO JEDNE OSOBE

obro je ponekad kad nije na keca jasno kako igra funkcioniše, posebno puzle igra. Da li ostaje dobro zavisi naravno i od toga kako napreduje sama igra, samim tim možete dobiti kvalitetnu igru ili mućak. Kine u momentima zapne i dobijete osećaj kao da ste naleteli na mućak, a onda se ispetljate i shvatite da ipak nešto tu dobro ide. Igru zapravo najviše ometa kamera i zbunjujuća postavka, ali se to vrlo lako zanemari. Kine je puzle igra u kojoj pokušavate da pomerite različite instrumente, blok 64

| Reviews

po blok, da bi došli do određene tačke koja je otelotvorena u notnim zapisima. Te instrumente pomerate na različite načine u skladu sa tim koji je tip instrumenta, tako se truba i bubanj ne pomeraju na isti način. Stvari zapravo i komplikuje sam oblik instrumenta i fizički zakoni koji uz njega dolaze. Tako da u samom prostoru vi morate strateški planirati pomeranje u skladu sa tim u kojem koraku koji deo tela vašeg instrumenta može gde da bude. Kao da sama fizika vašeg gabarita nije dovoljna, vi zapravo imate i sam prostor oko vas koji vam zbog te iste fizike predstavlja neku prepreku. Ako vam

nisam dobro prenela kako to izgleda, preporučujem vam da probate igru, jer je zanimljiva.Na kraju krajeva i oblik vašeg tela može da se menja u skladu sa delovima svakog od instrumenta. U ovoj igri vi rešavate prostorno pomeranje tri instrumenta (Roo, Quat i Euler) koji pokušavaju da se nađu i osnuju bend. Tako imate harmoniku, trubu i bubnjeve. Kako da pomerate sve te instrumente postepeno, učite već u prvom trenutku kad se susretnete sa njima i vrlo lako savladate veštinu pokretanja. Toliko je sve lepo urađeno, da zapravo možete vrlo lako da sh-

“IGRA JE NAPRAVLJENA OD DNA DO VRHA OD STRANE GVEN FREJ. I KAD UZMETE U OBZIR DA JE CEO OVAJ PROJEKAT ZAPRAVO NA SVOJIM RAMENIMA IZNELA JEDNA OSOBA, OSTAJE VAM SAMO DA FASCINIRANO APLAUDIRATE NJENOM TALENTU I SPOSOBNOSTI.”

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

IGRU USTUPIO:

CHUMP SQUAD vatite kako da ukombinujete pokretanje u nivou sa više instrumenata. Sve što vam ostaje jeste da savladate veštinu strategiziranja tri koraka unapred i onda možete da osvojite svet a ne samo da pređete jednu igru.

sav u pravim uglovima i kockama. U samoj igri je doduše loše rešena kamera, jer je pogled često blokiran blokovima koji grade sam svet. Pokretanjem kamere se reši taj problem, ali se vrlo lako vrati na početni položaj.

No, Kine je zapravo najzanimljiviji tamo gde morate da žonglirate sa više instrumenata na jednom nivou. Jer svaki pokret jednog instrumenta zavisi od drugog, retke su igre gde sve mora da bude harmonično da biste postigli cilj, a da u isto vreme nemate osećaj potpunog promašaja kad ne uspete iz prvog ili drugog puta. Na kraju krajeva tako i funkcionišu bendovi, puno se probi obavi pre no što uspete da dobacite do hita, a kamoli albuma.

Muzički je ova igra naravno odlična, uglavnom se oslanja na džez zvuk. Kada vam ide dobro, vaši likovi doprinose sopstvenim zvukom muzičkom ugođaju, a kada grešite, oni prave neverovatnu buku. Muzika je u ovu igru integrisana tako da niste ni svesni da je okruženje njome isijava.

Što se tiče grafike, ona je baš ispolirana i vrlo hipsterski rešena. Instrumenti su vrlo simpatični i iskaču u svetu koji je 66

| Reviews

Na kraju teksta bih htela da dodam da je igra napravljena od dna do vrha od strane Gven Frej. I kad uzmete u obzir da je ceo ovaj projekat zapravo na svojim ramenima iznela jedna osoba, ostaje vam samo da fascinirano aplaudirate njenom talentu i sposobnosti.

PLATFORMA: PC,Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: Chump Squad

RAZVOJNI TIM: Gwen Frey TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 17,99€

OCENA Zanimljiva mehanika.

Odlična muzika. Strateška igra.

Zbunjuje isprva. Loša kamera.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Stefan Mitov Radojičić

REVIEW

“ODLIČNA PRILIKA ZA SVE KOJI NISU STIGLI DA IGRAJU OVE KLASIKE”

LEGENDARNI KLASIK U PRENOSIVOJ FORMI

astavlja se divan period odličnih portova koji stižu na Switch konzolu. Beamdog studio se dograbio toga da nam prenese jednu od kultnih klasičnih RPG igara, serijal koji je legendaran među svim starijim igračima. Sada, sa ovim ćete moći svoje avanture da ponesete sa sobom i igrate kad god poželite. Za one koji tek ulaze u fantastičan svet Advanced Dungeons & Dragons sveta pod nazivom Faerun da rezimiramo priču vezanu za Baldur’s Gate serijal. Pošto napravite svog originalnog lika, birajući između ogromnog broja opcija kod rasa, klasa, specijalizacija, fokusa na oružje i drugo, svoju avanturu počinjete u malom gradiću zvanom Candlekeep. Vaš mentor i staratelj vas budi jedno jutro i užurbano tera da se spakujete i sa njim krenete na iznenadni put. Tokom putovanja bivate napadnuti od strane nepoznatog oklopljenog viteza koji ubija vašeg mentora dok vi bežite za goli život. Od tog momenta bivate ostavljeni sami i na vama će biti

| Reviews

kako ćete dalje nastaviti. Da li ćete otkriti zašto vas je ovaj ubica jurio, šta se dešava sa metalom iz rudnika, koje ćete saputnike voditi i sa njima sarađivati. Sve ostaje na vama. U drugom delu možete nastaviti sa istim likom i tu će vas očekivati bekstvo iz zatvora ispod grada Amna, u kom vas drži mračni čarobnjak Irenicus sa ciljem da iscrpi vašu moć. Naravno pored glavnih kampanji za obe igre, tu su i sve dodatne ekspanzije Siege of Dragonspera, The Black Pits za prvi deo i Throne of Bhaal i The Black Pits 2 Gladiators of Thay. Što se gejmpleja tiče, tu je taj klasičan i neizbežan osećaj starih dobrih RPG igara, kada se pored brutalne mehanike fokusiralo i na zapanjujuće dobru priču i likove. No, pošto je ovaj serijal već doživeo objavu ove poboljšane verzije za PC, ovde ćemo se fokusirati na to kakav je užitak igrati na konzoli ili ti specifično na Nintendo Switch platformi. I odmah po početku možemo videti da se studio vraški potrudio da sredi i namesti igru koja je pretežno

vezana za miš i tastaturu, da radi dobro i na kontroleru. Za razliku od point and click opcije za kretanje, koja je i dalje prisutna, u startu ćete pomerati likove aktivno sa analognim padom, dok će igra sama locirati i fokusirati najbliže predmete za interakciju. Ovo drastično poboljšava pronalažene stvari, kao i brzo i precizno kretanje. Naravno, ostatak družine u stopu prati glavnog lika kog kontrolišete. Enhanced Edition verzija igre takođe dolazi sa par poboljšanja osnovnih sistema i opcija, donosi nove likove kao i Story mod težinu za one koji žele da uživaju u priči. Ali, nije sve bajno i krasno u ovom fantastičnom svetu mača i magije. Dok igru možete opušteno igrati na Story modu bez ikakvih problema, ako se upustite u bilo koju Normal ili veću težinu doći ćete do veoma gadnih problema. Naime, dok su kontrole likova dobro odrađene i brzo ćete preletati mape, čim krene borba, kreće panika i problemi. Kako bi osigurali da ćete iz svake borbe izaći sa istim brojem likova

IGRU USTUPIO:

CD MEDIA

kao kad uđete i sa što manje primljene štete, moraćete da veoma precizno i taktički vodite vašu grupu. Ovo se lako i brzo odradi na računaru uz par klikova, dok sa kontrolerom će ovo trajati i biti izuzetno mučno, pogotovu kad se zbunite i slučajno uletite u neki meni koji niste želeli. Sam UI je dobro unapređen i lako se može pristupiti velikom broju opcija, ali navigacija kroz iste može biti velika bol za ljude koji su navikli na računar. Vremenom se možete navići na prečice i kontrole koje su raspoređene i zaključane na vašem kontroleru, ali će za to definitivno trebati vremena. Mogućnost brzog uskakanja u igru i pauziranja koji Switch dozvoljava je odlična, kao i mogućnost da ovako

dugačke naslove ponesete sa sobom gde god da idete, te i dalje uživate u njima. Ali, moramo upozoriti one koji prvi put ovo hoće da probaju. Ovo je veoma brutalan, neopraštajući i možda čak nefer sistem druge edicije Dungeons & Dragons RPG serijala. Ukoliko se dobro ne opremite čitajući pravila i tutorijale, kako za sistem tako i za ono u samoj igri, svaki okršaj će vam biti kao čupanje zuba. Naravno, za sve nas matorce koji smo bili još mladi kad su se ove igre pojavile i za one koji su uveliko igrali ovu ediciju D&D, ovo će biti veoma jak i kvalitetan nostalgičan udarac, koji iskreno ne treba propustiti ukoliko imate ovu konzolu. Čak i sa cenom, ovo se isplati, pošto se dobijaju dve igre i gomila ekspanzija, što ujedno znači ogroman broj, trocifreni broj sati igranja.

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: Beamdog

RAZVOJNI TIM: Beamdog TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 49.99€

OCENA Modifikacije na UI.

Kontrole su fino prenesene. Ogromna količina igre. Neoprostivo teška ako ne znate pravila. Mikromenadžment će biti teško izvesti. Odlično izgleda na malom ekranu, ali ne baš i na TV-u.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Nikola Aksentijević

REVIEW

“NA EKRANE SE VRAĆA ČUVENI KAPETAN PRAJS, BLAGO REDIZAJNIRAN I SA NEŠTO DRUGAČIJIM GLASOM, KOJI POTPUNO KRADE SVU SLAVU CELE KAMPANJE I PREDSTAVLJA PRAVI PRIMER KAKO JEDAN KULTNI BESMRTNI SAS BORAC TREBA DA SE VRATI U AKCIJU.”

POVRATAK KORENIMA ILI IPAK NOVO RUHO?

esenji igračka sezona već dugo vremena nije prošla bez novog CoD-a, pa ni 2019. godina nije izuzetak. Infinity Ward je najavio novi Modern Warfare, više naznačujući da je u pitanju blagi restart poznate trilogije, pa ovde ponovo vidimo onaj sindrom nazivanja 857. dela igre isto kao i prvog, jer smo izgubili kreativnost pri davanju imena. Da li to znači da je Modern Warfare nedostojan svog imena i loša igra? Nipošto. Kao što većina CoD fanova zna, Black Ops 4 prošle godine je u potpunosti zaobišao kampanju i singlplejer mod, na šta niko nije dobro reagovao. Momci iz IW-a su naučili lekciju i

| Reviews

vratili kampanju u jedan od centralnih fokusa CoD-a, a ovogodišnje singlplejer iskustvo spada u jedno od najzabavnijih koje je franšiza imala da ponudi još od svog početka 2003. godine. Na ekrane se vraća čuveni Kapetan Prajs, blago redizajniran i sa nešto drugačijim glasom, koji potpuno krade svu slavu cele kampanje i predstavlja pravi primer kako jedan kultni besmrtni SAS borac treba da se vrati u akciju. Ovde neću govoriti preterano o priči same kampanje, ponajviše jer ista ta kampanja traje svega 4-5 sati i svaki detalj bi oduzeo veliku količinu tog, za pisca ovog teksta, prilično lepo provedenog vremena. Uprkos abnormalno i bezobrazno kratkoj kampanji, sama

kampanja je prezabavna, a priča unutar iste ima svojevrsne probleme u vidu „zlih“ i „dobrih“ strana, ali od CoD-a se i ne očekuje neki previše kvalitetan narativ. Svakako, Prajs i nova glavna junakinja imaju solidnu karakterizaciju, priča ima svoje bahanalije, ali je u potpunosti vade veoma zanimljive gejmplej mehanike. Dobar deo misija pruža onaj intenzitet kao iz Mile High Club misije iz originalnog MW. Često ćete se šunjati, koristiti noćne naočare, a onaj šok faktor i zapanjujući, prenapucani akcioni momenti nisu bili nikada bolji. Ipak, ne bi trebalo da napomenemo zjapeći i veoma neprijatan momenat u celokupnoj kampanji, gde se jedan od ratnih zločina koje su počinile američke

trupe tokom rata u Iraku, beskrupulozno pripisuje ruskim vojnim snagama. Ovo je ipak standardno za klasične zapadnjačke FPS priče, pa nije da biste trebali da očekujete išta više od prozapadne, prenapucane, ali zato veoma zabavne, mada ovoga puta ne-takoklasične, prezentacije modernog rata. Dužina kampanje će vas ostaviti gladnim za još, što jeste šteta, ali zato je tu multiplejer, koji je zajedno sa gejmplejem doživeo neke solidne pomake napred i nazad. Ono u čemu MW briljira jeste puškaranje, koje je donekle blago izmenjeno, usporeno i potpunjeno odličnim osećajem trzaja i satisfakcije. Sporija animacija zumiranja niz nišan, Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

sve češće korišćenje provirivanja iza ćoškova zvano „mounting“ i generalno taktičniji gejmplej je apsolutno odličan. Ovo se neće svideti svakome doduše, možda i većoj populaciji nekih starijih fanova CoD-a, koji su navikli na klasičnu run ’n’ gun mehaniku u multiplejeru. Prijem ovakve promene ostaje da se vidi, ali će sigurno svima ostalima ova promena prijati i uvesti znatno više korišćenja mozga u multiplejer modove, a manje besomučnog trčanja i ubijanja koje se zasniva samo na brzini trzaja. Naravno, ovo je i dalje Call of Duty u suštini, i iako je gejmplej nešto sporiji, run ’n’ gun nije nestao, samo nije uvek primenjiv. Killstreakovi su i dalje tu, kao i konstantno levelovanje, dobijanje novih oružja i dodataka za ista, a verujte mi na reč kada vam kažem da ovaj CoD definitivno ne štedi na broju opcija koje su vam na raspolaganju. Od samih dodataka za oružja, preko i brojnih modela različitih tipova pušaka… progresija je odlična, prezabavna i stvarno se vidi trud Infinity Warda na svakom koraku. Pored puškaranja, tu su kako multiplejer modovi, tako i Spec Ops, koji je kooperativni mod. Što se tiče kooperativnog režima, on svakako ume da bude zabavan na neko vreme, ali pati malo od nekih problema na imerzivnosti. Neprijatelji konstantno iskaču, čak i u 72

| Reviews

„pauzama“, pa sve to malo iritira nakon nekog vremena i nema tu previše neke kooperacije, koliko je sve više u fazonu „daj samo da ne poginemo, svako za sebe“. Ono što je takođe velika zamerka jeste nedostatak Survival moda na platformama koje nisu PS4, pošto takav ekskluzivitet, pogotovu u multiplejeru, nije dobrodošla stvar. Pored kooperativnog moda, novi modovi kao što su Ground War i brze intenzivne borbe 2 na 2, su odličan dodatak i predstavljaju veoma lepo osveženje za igru. Ground War trenutno poseduje samo dve mape, a inače predstavlja veoma haotično ratovanje na većim mapama i kopnenim vozilima. Vozila se inače prilično loše ponašaju, na nivou neke mobilne igre od pre nekoliko godina, ali srećom, mod je zabavan. Ili bi makar bio, kao i klasični modovi, da MW ne poseduje jednu od najgorih, ako ne i najgoru, selekciju mapa otkad je franšiza izašla. Od 10 mapa koje poseduju klasični modovi, kao i dve u Ground War, i nekoliko u modu 2 na 2, skoro sve (osim ovih jako malih mapa iz poslednjeg moda i možda dve od normlanih) forsiraju i nagrađuju kampovanje. Mape su veoma otvorene, sa milion potencijalnih pravaca, kako vidljivih tako i naočigled nevidljivih, iz kojih možete primiti metak, ubijajući satisfakciju sa svakim prolazećim minutom. Osim te zjapeće mane, koja je tehnički

nepopravljiva, već sad se moramo nadati nekom dodatnom boljem pakovanju mapa u budućnosti, jer okruženja u multiplejeru deluju monotono i dosadno nakon nekog vremena, što je stvarno začuđujuće, s obzirom da CoD retko kad pati od takvih problema. Ono čime se MW može pohvaliti jeste novi grafički pogon. Igra izgleda apsolutno neverovatno i predstavlja raj za oči, pogotovu u kampanji pri najburnijim trenucima. Retko kad šuter ovako dobro realizuje osvetljenje, ali u MW je mrak zapravo mrak, pa ćete morati da koristite noćnu viziju kako za singl, tako i za multiplejer situacije. Efekti pršte na sve strane, a facijalna animacija je na jednom od najviših nivoa do sada. Skoro-pafilmske sekvence između misija izgledaju neverovatno živopisno, gotovo da se pitate da li su uopšte animirane, ali kao da su toliko zahtevne za trenutni hardver da se često javljaju usporenja i padovi u frejmrejtu tokom njih. To oduzima na imerzivnosti donekle, ali svakako ne pri ostatku igre koja jednostavno izgleda fascinantno od početka do kraja, počevši od najsitnijih detalja u okolini, preko modela pušaka, pa sve do odličnih animacija za sve što vidite i radite na ekranu. Zvučna podloga je, takođe, najvišeg kalibra. Glasovni glumci, kako kapetana Prajsa, tako i ostalih likova su odradili vrhunski posao, uprkos pomalo

“ONO U ČEMU MW BRILJIRA JESTE PUŠKARANJE, KOJE JE DONEKLE BLAGO IZMENJENO, USPORENO I POTPORENO ODLIČNIM OSEĆAJEM TRZAJA I SATISFAKCIJE.” tipično banalnom pisanju s vremena na vreme. Osim toga, zvukovi pušaka su autentični i veoma zadovoljavajući, dodajući na celokupnom doživljaju, uz već pomenute vrhunske modele istih. Muzički opus je standardan, sa nekim klasično „herojskim“ i ratnim numerama, koje daju epski osećaj, mada ima povremenih odličnih ambijentalnih kompozicija za one malo intenzivnije i kontroverzne momente. Igra je prilično dobro optimizovana, s obzirom na to koliko dobro izgleda(govorimo o PS4 Pro verziji, na kome smo testirali igru) . Bagovi nisu sveopšte prisutni, mada pokoji problem ume ređe da se pojavi. Nije da će vam to previše smetati, pošto je kampanja dosta kratka, a multiplejer komponenta svakako nema neke primetne bagove. Igra inače vuče sasvim dobar performans na konzolama i sve pohvale razvojnom timu koji inače i nije patio od ovih problema ni u prethodnim izdacima franšize. Ipak, uz Ray Tracing

na računarima i opštu HDR podršku na svim platformama, očekujte da će vam trebati solidna mašina da biste iskoristili sve što CoD ima da ponudi na PC-ju, dok igra na našoj PS4 Pro test platformi šljaka besprekorno. Kao završnu reč, treba napomenuti da je Activision ozloglašen sa svojim naknadnim ubacivanjem mikrotransakcija, kao što je to bio slučaj sa prošlogodišnjim CoDom, kojeg se svi prisećamo sa nelagodom. Ostaje ipak nada da će se to sve svoditi na kozmetiku i to u nekom neinvazivnom maniru, a da će ovaj inače veoma zabavan i nikad bolji sistem progresije ostati takav kakav je. Da nije ovako lošeg dizajna mapa i prekratke kampanje, ovaj CoD bi mogao lako da se svrsta kao jedan od najboljih FPSova koje je franšiza imala da ponudi, i uz to uspeva da se izdvoji kao možda najbolji CoD koji je izašao u poslednjim godinama. Nažalost, trenutna atmosfera koju igra nudi malo oduzima na celokupnom doživljaju...osim ako baš ne volite da kampujete.

IGRU USTUPIO:

COMPUTERLAND PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4

RAZVOJNI TIM: Infinity Ward

IZDAVAČ: Activision

TESTIRANO NA: PS4

CENA: 59.99€

OCENA

7.5

Audio-vizuelno prelepa igra. Najbolji gejmplej koji je CoD imao da ponudi, možda ikad. Prenapucana, na momente banalna i prezabavna kampanja. Smotano odrađeni Ground War i Spec Ops modovi. Užasavajuće loš dizajn mapa. Prekratak singlplejer i prekrajanje istorije.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

“MUZIČKE TEME, IAKO NE PRETERANO BROJNE, IZNENAĐUJUĆE SU ZARAZNE!” Priča je zabavna i svesna svojih duhovitih okvira, čak i u ozbiljnijim momentima. Iz ovog razloga, kompletna naracija poseduje izuzetno vedar duh koji bez obzira na jednostavnost, drži pažnju igrača od početka do kraja igre. Ono što me je iznenadilo, jeste audio! Jer osim simpatičnih zvučnih efekata, muzička pozadina ima nekolicinu zbilja dobrih i zaraznih melodija. Neke od tema bih rekao da mogu bez problema da pronađu svoje mesto i u daleko poznatijim i većim naslovima. Pozdrav za kompozitora!

MAČKE I PSI SVETA, UJEDINITE SE!

riginalni Cat Quest već dugo pratim na svom igračkom radaru. Da li čekam neki popust ili višak slobodnog vremena ne znam, ali igra je prosto svojim slikama uspela da privuče moju pažnju. I dok sam ja stigao da se smislim da je nabavim, već mi se ukazala prilika da zaigram i opišem nastavak. Koliko je to zapravo kul? Poprilično, jer nastavak zapravo deluje još bolje i kvalitetnije od originala!

U pitanju je akcioni RPG u kom se nalazite u ulozi mačke i psa u pohodu da povrate presto i spasu svet. Kroz priču će ih sprovoditi misteriozno stvorenje, o kom ćemo kao i o samom svetu, postepeno prikupljati znanje. Kako je u pitanju svet ispunjen mačkama i psima, kao pozornica za jednu “ozbiljnu” priču, očekujte i dosta odličnog humora. Naravno, sa sve motivima navika kućnih ljubimaca i rečima koje su zamenile animalne onomatopeje. Prvi utisak svakako ostavlja vizuelni prikaz igre koji je izuzetno simpatičan. Sve je šareno i jako lepo nacrtano, živopisno i puno oštrih detalja. Dizajn likova je topao i ne ostavlja mnogo prostora za nepotrebno navikavanje. Jednom rečju, 74

| Reviews

igra izgleda privlačno. Što svakako rađa inicijalni impuls za nabavljanje. Na svu sreću, gejmplej ne zaostaje za vizuelnim. Dok je akcija poprilično jednostavna i svodi se na proste komboe i izbegavanje neprijateljskih napada, oružja i oprema koja pomažu da odaberete sopstveni stil igranja, generalno održavaju svežinu igre. Opremu je moguće unapređivati ili u prodavnici, ili prostim pronalaženjem istovetnog predmeta koji originalnom podiže nivo i statistike. Zato, zaboravite na duplikate i prodavanje bespotrebnih

starudija. Sve što nabavite, doprineće već postojećem arsenalu. Razlog više da se što bolje istraže mnogobrojne tamnice raštrkane po celom svetu.

Kao celina, Cat Quest II jeste kratko iskustvo, ali daleko duže nego što to inicijalno može da deluje. Kao kooperativna igra, predstavlja dobar izvor zabave, ali ni kao iskustvo za u jednog

igrača ne kasni za ovim. Ukoliko volite mačke ili pse ili oba, ili možda sve životinje, naročito ukoliko su prezentovane u simpatičnom, nacrtanom stilu... A istovremeno obožavate akcioni RPG i dobar humor, Cat Quest II je bez sumnje igra za vas.

Zato “av av” u ruke, “mjau mjau” ispred sebe i “vuf vuf” ovaj odličan “prr prr”... Koji je izgleda ostavio trajne posledice na moje sposobnosti izražavanja. Ma ko ga “grr grr”. Vredelo je!

“IGRA POSEDUJE DOSTA DOBROG HUMORA, KOJI UZ VIZUELNI PRIKAZ ČINI ZAISTA SIMPATIČAN PAKET.”

Faktoru zabave doprinosi i činjenica da su konstantno prisutna dva karaktera, između kojih možete smenjivati kontrolu. A dok vi kontrolišete jednog, drugog kontroliše računar.

IGRU USTUPIO:

PQUBE

Ili još bolje - čovek! Jer igru je moguće igrati kooperativno, u dvoje. Što je svakako način za igranje koji preporučujem, ukoliko znate nekoga ko bi sa vama rado zaigrao ovako nešto.

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: Pqube

RAZVOJNI TIM: The Gentlebros TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 22.50€

OCENA Pitka priča.

“KOOPERATIVNO IGRANJE NUDI DOBRU ALTERNATIVU CELOM ISKUSTVU, NAROČITO UKOLIKO VAM NEŠTO SLABIJA INTELIGENCIJA KOMPJUTERSKOG SABORCA BUDE PREVIŠE IŠLA NA ŽIVCE.”

7.7

Vizuelno presimpatično. Zabavan gejmplej, pogotovo kooperativno. Neće se svideti široj publici. Repetativno pri dužem igranju.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

“GRAFIČKI, IGRA JESTE NEŠTO SIROMAŠNIJA NA POLJU SUVOG KVALITETA, ALI PO PITANJU STILA, NEMA JOJ SE ŠTA ZAMERITI.”

MANJE POZNATO VANBRAČNO DETE PIXARA I JRPG ŽANRA

granje igre koja je pred nama, zahteva da spadate u jedan od tri profila igrača. Ili ste osnovac koji želi da se upozna sa jRPG žanrom, devojka pasioniranog gejmera koji pokušava da je navuče na video-igre, ili prosto želite da se preko vikenda opustite uz igru koju ćete usput i stići da pređete. Ako ste pak neki četvrti profil, a opet vam ova igra deluje primamljivo... javite mi se. Želeo bih da vas upoznam. Šalu na stranu, Destiny Connect deluje kao jRPG koji je pravila gomila ljubitelja Pixar animiranih filmova. Šarmantan i bezazlen naslov, koji, čini se, jedino može da ponudi malo rekreativnog jRPG opuštanja na koje možda i nismo navikli. Priča prati devojčicu Šeri, koja na dočeku 2000. godine, biva svedok neobjašnjivog fenomena. Za sve ljude sveta, osim nekolicine najbližih, vreme prestaje da teče i oni bivaju zarobljeni u mestu u kom su se tog momenta našli. Istovremeno, svetom počinju da tumaraju mašine, od kojih 76

| Reviews

većini fali neki zupčanik u moralnom transformatoru, pa su preterano agresivne. Na Šeri je da se udruži sa drugarima i novostečenim prijateljem iz budućnosti, robotom Isakom, u pokušaju da svet vrati u normalu. Borbeni sistem je krajnje jednostavan i podrazumeva sve ono što biste očekivali od jednog poteznog JRPG-a. Nekolicina mehanika traži blago razmišljanje i planiranje, ali ništa što jedan RPG novajlija ili osnovac ne bi uspeo da reši, a kamoli devojka pasioniranog gejmera, primorana da igra video igre dok on umesto nje pere suđe. I dok svaki od karaktera ima svoju ulogu, po pitanju napada, odbrane i podrške, prava zvezda igre jeste robot Isak. Za razliku od ostalih likova, on poseduje set unikatnih sposobnosti i mogućnosti za dalje napredovanje. Ali, osim ovog karaktera, moglo bi se reći da su zvezde igre i njen neskriveni šarm i simpatični smisao za humor, koji se proteže od početka do kraja.

Grafički, igra jeste nešto siromašnija na polju suvog kvaliteta, ali po pitanju stila, nema joj se šta zameriti. Naročito ukoliko ste ljubitelj već pomenutog, legendarnog studija, kompjuterski animiranih porodičnih filmova. Pa ni muzika ne zaostaje daleko za vizuelnim, čineći tako jedan zbilja lep paket koji bi se u suštini mogao preporučiti bilo kom iole manje zahtevnom igraču. Za prelazak kompletne igre, sigurno vam neće biti potrebno više od dvadesetak sati laganog igranja. Ali iako put od početka do kraja ume da okupira pažnju, nakon prvog prelaska, teško da ćete imati još mnogo razloga da igru nastavite da igrate. -Ukoliko zaista imate nekoga manje veštog u igrama ili konkretno poteznim RPG-ovima, možda je upravo ova igra prilika da ih privolite u ove vode. Šarmantni likovi, priča i svet, dovoljni su razlog da nabavite ovu igru. A pristupačna mehanika, humor i vizuelni stil, samo su bonus koji Destiny Connect čine naslovom koji ćete sigurno preći, ukoliko bar počnete da ga igrate.

IGRU USTUPIO:

“BORBENI SISTEM JE KRAJNJE JEDNOSTAVAN I PODRAZUMEVA SVE ONO ŠTO BISTE OČEKIVALI OD JEDNOG POTEZNOG JRPG-A.”

NIS AMERICA

PLATFORMA: PS4, Nintendo Switch

RAZVOJNI TIM: Nippon Ichi Software

IZDAVAČ: NIS America

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 39.99€

OCENA Humor i lagana priča.

6.4

Šarmantni likovi, stil i svet. Pristupačno i jednostavno. Dosta repetitivnih animacija. Previše prosto za iskusnije igrače. Kratko za JRPG standarde.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

“OVO IZDANJE DONOSI I NEKOLIKO SUPTILNIJIH UNAPREĐENJA, UVEK RADO VIĐENIH KOD OSVEŽENIH IGARA.”

IGRU USTUPIO:

NIS AMERICA

OBROK GRINDANJA ZA PONETI

o to još ne voli malo kvalitetnog “grindanja”? Dosta je RPG igara koje stvaraju ovu potrebu nakon čega pružaju osećaj neverovatnog dostignuća. A ako bih morao da upirem prstom, rekao bih da je na polju jRPG igara, Disgaea jedan od najboljih primera igara ovog tipa.

obzir njihov igrački kvalitet, sasvim je logično da zaslužuju i portovanje na modernije platforme. Upravo to i jeste Disgaea 4 Complete+. Ništa drugo do port pod pečatom remastera, koji sleće na PlayStation 4 i Nintendo Switch platforme, ne bi li postao još pristupačniji željnoj publici.

Izuzetno uspešni serijal strateškog RPG-a, prisutan je na brojnim platformama. A kako su u pitanju naslovi koji “ni dana ostarili nisu” kada se uzme u

Kao najbolju platformu za ovu igru, svakako preporučujem Nintendov Switch. Jer biti u mogućnosti da zaigrate Disgaea 4 bilo kad i bilo gde, i

| Reviews

te kako je od značaja. Upravo zbog toga što količina zaraznog “grindanja” odnosno budženja statistika, likova i naoružanja, nešto je što ćete želeti da uvek imate pri ruci, bar za desetak minuta igranja “na brzaka”. Grafički, igra izgleda nešto lepše od originala, naročito na PlayStation 4. Ali razlika je toliko suptilna, da svakako i dalje preporučujem portabilnu Switch varijantu. Svakako, bez obzira na platformu, tone humora, zabavna priča i

zarazan gejmplej, neće ništa pretrpeti. Ovo izdanje donosi i nekoliko suptilnijih unapređenja, uvek rado viđenih kod osveženih igara. Dva najprimetnija su svakako mogućnost da se preskoče animacije, kao i funkcija automatskog čuvanja statusa. Poboljšati i ovako dobru igru takvim suptilnim promenama, uvek je dobar potez. Šta reći o jednoj Disgaea igri, ukoliko je nekim čudom do sada niste barem u nekoj prilici probali. Ukoliko stvaranje lika kog u potpunosti možete prilagoditi svom igračkom stilu nije dovoljan razlog da zgrabite ovaj naslov, šta onda kažete na sistem gde u svakom predmetu možete da zađete u unutrašnji, nasumično generisani svet, gde prelaskom ne ojačavate samo svog karaktera već i statistike pomenutog oruđa?

Stotine otkačenih mehanika, obojene duhovitom i dobro napisanom pričom, zaštitni su znak serijala. Naravno, ni kvalitetne animacije ne nedostaju, kao ni blesavi specijalni napadi koje možete pronaći isključivo u japanskim video igrama ovog tipa. Suštinski, u pitanju je dobro poznata Disgaea, samo sada pristupačnija više nego ikad. Ako izuzmemo Vita reizdanje od pre neku godinu, ovo je najbolja portabilna verzija ove igre, i ujedno najbolje mesto da je zaigrate. Volite strateški JRPG, puno detalja i zagonetnih rešenja u prelasku nivoa, blesave likove i priču, puno humora i grafiku u retro fazonu, ali uz tone kvalitetnih animacija i prenaglašenih efekata? Disgaea 4 Complete+ se sigurno ne može lepše definisati nego tom rečenicom. Zgrabite je i proverite da li sam vas slagao. Jer svakako nisam. Uživaćete.

PLATFORMA: PS4, Nintendo Switch

RAZVOJNI TIM: Nippon Ichi Software

IZDAVAČ: NIS America

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 49.99€

OCENA Praktično neograničeno mnogo izazova.

8.5

Uvek zabavni humor i priča. Portabilna i ispolirana Disgaea 4. Nesagledivi limiti igre mogu biti zastrašujući nekim igračima. Grindanje nije za svakoga.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Ivan Danojlić

REVIEW

INDIVISIBLE OVA IGRA JE BAŠ LEEEEEPA

edno priznanje na početku ovog teksta, na igru nisam obraćao previše pažnje dok nije izašao trejler za istu, koji je „zapalio internet“, što bi rekli domaći tabloidi. Ne toliko zbog neke posebne mehanike igre, nego zbog prelepe crtane grafike oko koje se studio baš potrudio. Nakon tako dobrog trejlera, morao sam da vidim šta se krije iza te šarenolike fasade, i da li je bilo bolje da je studio napravio animirani film od ovoga, a ne igru. Igra vas stavlja u ulogu Adžne (Ajna), mlade devojke iz malog, ruralnog i mirnog mesta, koja svoje dane provodi smucajući se po šumama u okolini i trenirajući sa svojim ocem. Jednog dana zli osvajači dolaze da poremete taj miran život, i u procesu ubijaju Adžninog oca. Ponesena emocijama i željom za osvetom, ona kreće na neprijatelja, gde nailazi na Dara (Dhar), komandanta neprijateljske vojske.

| Reviews

Nakon kraće borbe, u Adžni se budi uspavana moć, i ona BUKVALNO usisa Dara u spiritualni svet koji se nalazi u njoj. Verujte mi, kada igrate ovu igru, ne izgleda toliko čudno koliko zvuči. Nakon obavljenog usisavanja, odlučuje da krene dalje na put osvete i otkrivanja svojih moći. Sistem igranja je veoma interesantan, na vašem putešestviju ćete sretati mnoge likove koje ćete moći da usisate u vaš svet, ili kako su ih kreatori igre nazvali - Inkarnacije, nakon čega ćete moći da ih pozivate po potrebi da se bore sa vama. Da, iako vi sve njih čuvate u duhovnom svetu koji se nalazi

u Adžni, svako od njih može da se materijalizuje i da funkcioniše nezavisno od glavnog lika. Saborce koje pronalazite su raznoliki, kao i njihove sposobnosti, pa će tu biti jaki borci, iscelitelji, borci na daljinu, kao i letači, i još mnogi drugi. Trenutno u igri se mogu pronaći 23 karaktera koji će vam pomoći u vašoj borbi. Dodatni bonus je to što će sposobnosti nekih od njih moći da koristi i sama Adžna, što će i nju samu učiniti još jačom. Kada su u pitanju borbe, mehanika je pozajmljena iz naslova Valkyrie Profile, dok mene dosta podseća na Final Fantasy 7/8/9 igre, gde imate tim od

“IGRA KORISTI Z-ENGINE, ISTI KOJI KORISTI I SKULLGIRLS, PRETHODNA IGRA OVOG STUDIJA.”

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

“LEGENDARNI KOMPOZITOR HIROKI KIKUTA JE RADIO MUZIKU.” 4 borca, koji uključuje Adžnu, a potezi se odvijaju u realnom vremenu, tako da ćete morati dobro da planirate kad ko napada da biste vezali vaše napade, kako ne biste dozvolili vašem neprijatelju da krene na vas. Kontrole su veoma jednostavne, svako dugme na džojstiku je vezano za jednog od vaših likova u borbi, i od vas se samo zahteva da pratite kada koji borac napuni skalu za napad, kako biste znali kada da skočite. Takođe, postoji i skala za super napad (Iddhi), koja se puni vašim napadima, a prazni se pojačanom odbranom. Kada se skala napuni do kraja, super napad može izvesti bilo koji od karaktera koji su u tom trenutku na borilištu. Moramo takođe nešto malo reći i o duhovnom svetu, gde se Inkarnacije nalaze kad se ne bore. Adžna može u bilo kom trenutku, sem tokom borbe, da se prebaci u taj svet i da komunicira sa likovima koje je usisala u isti. Svako od njih ima svoj ćošak koji je urađen u skladu sa njihovim moćima/

sposobnostima. Kako budete sretali nove Inkarnacije i uvodili ih u vaš svet, taj svet će se uvećavati, tako da ćete u jednom trenutku imati ceo jedan novi svet koji ćete moći da obiđete. Takođe ćete tokom boravka u ovom svetu moći da dobijate nove zadatke i misije za jačanje Adžne. Kreatori igre su inspiraciju za mehaniku igre pronašli u naslovima kao što su Valkyrie Profile i Super Metroid, dok mene mehanika kretanja glavnog lika neodoljivo podseća na Aladina sa stare Sega Mega Drive konzole, što verujem da će isto primetiti stariji igrači. Inače, cela igra je urađena u istom pogonu kao i Skullgirls, Z-engine, koji važi za endžin sa najnaprednijom podrškom za 2D sprajtove, što možemo i potvrditi, jer igra izgleda i radi odlično i bez problema. Kao što sam već spomenuo na početku teksta, grafika u ovoj igri izgleda prelepo. Urađena je u stilu kvalitetnijih Nickelodeon animiranih filmova, što

verujem da svi volimo. Ceo svet je šarenolik i mističan, dok su karakteri urađeni po ugledu na razne kulture i mitologije širom sveta. Što se tiče muzičke podloge, za to je zadužen legendarni japanski kompozitor numera za igre, Hiroki Kikuta, koji je već sarađivao sa ovim studijom na Skullgirls igri, a takođe je radio i na naslovima kao što su Secret of Mana i Seiken Densetsu 3, tako da možete biti sigurni da je posao odlično odrađen i u ovoj igri. Većina dijaloga koja uključuje glavne likove je snimljena, mada nam nije jasno zašto nisu svi, jer ne verujemo da bi to bilo mnogo više posla. Indivisible je interesantna igra koja nudi zanimljivu priču, a od igrača ne zahteva mnogo truda oko učenja kontrola i sistema rada, već ga pušta da uživa u šarenolikom svetu punom raznolikih likova. Kada se uzme u obzir da je igra finansirana od strane fanova preko Indiegogo sajta, još više hvale se može dati Lab Zero Games studiju, jer su stvarno uspeli da naprave odličnu igru sa odličnom grafikom, koja pritom prelepo izgleda. IGRU USTUPIO:

COMPUTERLAND

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: 505 Games

RAZVOJNI TIM: Lab Zero Games TESTIRANO NA: PS4

CENA: 35€

OCENA

Prelepa grafika. Jednostavne kontrole. Odlična muzika.

Glasovna gluma nije odrađena za sve dijaloge.

| Reviews

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Aleksa Petronijević

REVIEW

“VRLO BLEDO HOROR ISKUSTVO.”

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 10 CPU: Intel Core i5-760 GPU: Radeon R7 260X, : GeForce GTX 460 or MX150 RAM: 4 GB HDD: 15 GB

LAVKRAFT KAŽEŠ, A? MA KO BI REKAO…

ovecraftian Horor je verovatno… pardon, definitivno je najkorišćeniji epitet u svetu horor igara poslednjih godina. Zaista, autoru ovog teksta je pun fišek horor naslova na Steamu koji na sebi nose pomenutu etiketu, ne bi li privukli što više kupaca. Da se manemo dosadnog časa istorije, ljubitelji horor žanra već dobro znaju ko je Hauard Filips Lavkraft i šta je kosmički horor, kao i sve filmove i igre koje su pravi predstavnici žanra, tako da pređemo na stvar: Enter Moons of Madness… U pitanju je SciFi/cosmic horor avantura iz prvog lica, čija se radnja dešava na Marsu. Nalazite se u ulozi inženjera koji je poslat na tajnu misiju na Mars, od strane megakorporacije Orochi. Crvena planeta još uvek nije zvanično posećena, iako se naveliko najavljuju buduće posete i njeno istraživanje. Orochi kompanija prvu misiju drži u tajnosti zbog signala koji ji je detektovan sa Marsa, a za koji se sumnja da je inteli84

| Reviews

gentnog porekla, pa hoće da utvrdi ima li gore malih zelenih i eventualno da iskoristi za sebe otkrića na koja bi naišli njeni inženjeri, pre nego što obelodani ceo poduhvat. Na ekspediciji je još nekoliko naučnika, svaki ekspert u oblasti koja je neophodna u slučaju ispitivanja vanzemaljskog života. Igra započinje noćnom morom (ko bi rekao!?) koja je u suštini predskazanje za određene događaje kroz koje će naš protagonista ubrzo proći. Problemi kreću kada jedan od naučnika koji vrši određena genetska ispitivanja se zaigra sa određenom vrstom organizma koji su otkrili i izazove da isti krene da zauzima bazu. Suvišno je reći da taj organizam ima pipke na sve strane i da je sluzav. Šalu na stranu, u pitanju je amorfna masa, koja poput biljke pušta korene i polako ali sigurno guta sve pred sobom, kako bazu, tako i njene članove. Priča se dalje razvija očekivano, uz vrlo slab pejsing i pomalo nasumično nabacan sled događaja, uz nepotrebno uvođenje tematskih elemenata iz

drugih žanrova, kojima nije mesto u ovome. Sve liči na jedan veliki bućkuriš ideja koje su olako kalemljene na osnovu priče. Kraj je potpuno predvidljiv i vidi se već na polovini igre. Gejmplej je vrlo ograničen i ne daje igraču puno autonomije. Hodaćete po bazi kao i po površini crvene planete, uglavnom rešavajući probleme koje rešavaju inženjeri u SciFi hororima (čitaj: popravi komunikacioni satelit, startuj glavni reaktor, uključi pumpu za prečišćavanje vode/vazduha…). Uglavnom se sve svodi na držanje za ruku, poneku prostu zagonetku koju treba rešiti na računaru, naći bateriju i utaknuti je u odgovarajući slot kako bi se lift/prostorija/postojenje pokrenuli, i kako bi se dalje napredovalo. U igru je takođe uključen i hod u astronautskom skafanderu po površini Marsa, sa sve praćenjem nivoa kiseonika koji apsolutno nije iskorišćen. Po Marsu su raspoređene stanice sa kiseonikom, ali toliko gusto, da mi se nikad nije desilo da mi je kiseonik spao ispod 70%. Sve u svemu, jedno vrlo dosadno iskustvo, jer glavni protagonista toliko priča

“ŠETNJA MARSOM ZNA DA BUDE ZANIMLJIVA.” sa samim sobom i konstantno govori igraču šta treba da uradi. Akcije gotovo da nema, osim nekoliko skriptovanih sekvenci gde bežite od neprijatelja i samo jedne QTE sekvence, gde morate da budete precizni. Horora gotovo da nema. Katkad atmosfera krene da se gradi, ali biva uništena skriptovanim sekvencama ili sa jump scares, koje jedino mogu da uplaše jutjubere koji vrište za klikove. Muzika i sound dizajn nije loš, uverljivo zvuče mnogi zvukovi mašinerije i uređaja koje glavni protagonista koristi, ali ništa što bi vam ostalo u dužem sećanju. Voice acting je kvalitetan, s tim da pojedini likovi zvuče komično (ruski naučnik), ali imaju dovoljno ličnosti da pratite šta pričaju.

Dizajn prati standarde SciFi horor igara, bez puno originalnosti. Grafički, igra je vrlo dobro optimizovana i to je za pohvalu, sa tim da je moguće menjati sva grafička podešavanja kao i skaliranje rezolucije kroz čekiranje dok ne dobijete zadovoljavajuće performanse. Autor ovih redova je na prosečnoj grafičkoj na laptopu uspeo da potera igru na High podešavanjima, tako da radi vrlo pristojno. Kada se sve sabere i oduzme, Moons of Madness je jedna gotovo pa ispodprosečna horor avantura, koja vas neće ni najmanje uplašiti, ali će vas na momente uvući u svoj svet i atmosferu. Ako baš nemate šta drugo da igrate, igra se može pazariti na Steamu za 25 evra. Posle nove godine se očekuju i izdanja za Playstation 4 i Xbox one S/X.

IGRU USTUPIO:

EVOLVE

PLATFORMA: PC

RAZVOJNI TIM: Rock Pocket Games

IZDAVAČ: Funcom

TESTIRANO NA: PC

CENA: 24.99€

OCENA

Grafička optimizovanost. Povremeno dobra atmosfera. Jump scares i skriptovane horor sekvence koje izazivaju suprotan efekat. Traljavo napisana i predvidiva priča.

“SLAB PACING U PRIČI I NEZANIMLJIV ZAPLET.”

Siromašna i neiskorišćena gejmplej mehanika.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Nikola Aksentijević

REVIEW

izma, mada sam prilično siguran da većina igrača neće primetiti to na taj način.

MALI VELIKI MAJSTORI

ittle Big Workshop je jedna veoma simpatična „simulacija“ koja vas baca u cipele menadžera sopstvene radionice. Prvo što se da primetiti jeste da je igra veoma lakomislenog dizajna i isprva može delovati kao neka priprosta igra za decu, kao pogodna zamena za njihove lego kockice. Izgled ovde svakako vara, pošto ćete nakon kraćeg tutorijala, koji nažalost ne pokriva sve aspekte igre, shvatiti da nakon nekih početnih izazova igra ume postati solidno visoka planina na koju se morate popeti. Naime, cela vaša „radionica“ se zapravo nalazi na radnom stolu i izgleda kao maketa kojom jednostavno možete upravljati. Zapošljavaćete dve kategorije radnika – transportere i majstore, a njihova imena sama objašnjavaju koje su njihove uloge u vašem radnom 86

| Reviews

pogonu. Data vam je potpuna kontrola nad proširivanjem i pravljenjem novih prostorija, stvaranjem skladišta za vaše resurse, kao i izbora projekata koje će vam klijenti zadavati. Kroz vreme, učićete nove recepte, pa ćete one prostije koristiti kao delove za sve kompleksnije, pa će vam šema konačnog proizvoda u jednom momentu biti tolika da vam neće stati na ekran. Pregršt opcija, delova, pa i različitih materijala i načina sklapanja određenog predmeta, uticaće na njegov kvalitet izrade. Kada uz sve to uračunate i veštinu vaših radnika, kako tehničku, tako i fizičku spremnost, postaće vam jasno da ova igra poseduje dublju kompleksnost nego što se to isprva čini. Svi ovi sistemi, koji inače daju igri dubinu, pa čak i atmosferu simulacije, su bazirani na veoma jednostavnim mehanikama. Zapošljavanje radnika je uprošćeno, s

obzirom da poseduju svega nekoliko atributa, dok su recepti prilično linearni, a izbor materijala je pristojno objašnjen i nećete naleteti na neku barijeru u vidu prenatrpanosti novim sistemima. Ono gde Little Big Workshop briljira jeste organizacija automatizacije i multitaskovanje. Kasniji zadaci će zahtevati hitnost vašeg tima radnika, a sama organizacija i raspored ko šta radi, kao i kojem trenutku radi, može biti izazovna, pa čak i napeta na momente. Igra zahteva od vas da u nekim momentima žrtvujete kvalitet vaših proizvoda, kao i da vodite računa o umoru vaših radnika. Sa druge strane, neki od ovih delova su malo uznemirujući, s obzirom da vaši radnici nikad ne idu kući, a od umora mogu samo pasti i zaspati na podu, jer nemate dovoljno dekoracija po vašoj radionici. To asocira na malo jezive aspekte korporativnog kapital-

LBW inače ima, već pomenuti, dečji izgled, se malim, simpatično dizajniranim zdepastim likovima i grafikom kao iz 3D crtaća. Sam dizajn igre je prezabavno odrađen, od stola na kojem se nalazi vaša maketa, preko raznih recepata iscrtanih na bluprintovima, pa sve do veoma preglednog korisničkog interfejsa. Sve je jednostavno i, u najviše momenata, lako za snalaženje. Tutorial, kao što je već rečeno, ne objašnjava neke bitne delove igre, ali to se da zanemariti, s obzirom da ćete sami usput lako pohvatati sisteme koje igra ima da ponudi zahvaljujući preglednom interfejsu. Zvučna podloga je veoma bazična i nije joj poklonjeno previše vremena. Glasovna gluma ne postoji, dok je pozadinska muzika repetitivni džingl koji će nakon nekog vremena početi da vam izjeda nervne ćelije. Zvučni efekti, kao i animacije, su sasvim

pristojni za niskobudžetnu igru, i ne odišu nekim realizmom, ali ni sama igra ne igra kartu realizma kao svoj glavni adut, pa se da oprostiti. Očekivano, pošto igra ne izgleda najimpresivnije, radiće vam vrlo lako i na starijim konfiguracijama. Bagovi se pojavljuju povremeno i mogu biti iritantni, ali je razvojni tim redovan sa zakrpama, pa je dobar deo njih već eliminisan u trenutku čitanja ove recenzije. Klasična kampanja ne postoji, već pred vama se nalaze samo određeni ciljevi u izgradnji vaše radničke imperije, a postoji i sandbox mod. Sve u svemu, Little Big Workshop je jedna veoma simpatična igra, koja može pružiti više od nekoliko sati zabavnog izazova, pogotovu ako ste fan tycoon igara. Iako pati od povremenih problema koji inače umeju prožimati ove niskobudžetne „simulacije“, uspeva da prezentuje neke prave mozgalice u kasnijim momentima igre i pružiti dobar trening za neki kompleksniji tycoon koji nameravate da igrate.

“IZGLED OVDE SVAKAKO VARA, POŠTO ĆETE NAKON KRAĆEG TUTORIJALA, KOJI NAŽALOST NE POKRIVA SVE ASPEKTE IGRE, SHVATITI DA NAKON NEKIH POČETNIH IZAZOVA, IGRA UME POSTATI SOLIDNO VISOKA PLANINA NA KOJU SE MORATE POPETI.”

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 10 CPU: Quad Core CPU GPU: GeForce 560, AMD Radeon HD 5830 RAM: 4 GB HDD: 2 GB

IGRU USTUPIO:

HANDY GAMES

PLATFORMA: PC

RAZVOJNI TIM: Mirage Game Studios

IZDAVAČ: HandyGames, THQ Nordic

TESTIRANO NA: PC

CENA: 19.99€

OCENA

Originalan i lep dizajn. Jednostavno, a kompleksno.

Iritantna muzika. Nerealistično na momente – na loš način.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

ZELENO JE PONOVO U MRAKU! PARDON - MODI.

ko biste me pitali - koji elementi čine sjajnu igru? Moj odgovor bi bio verovatno u okvirima sledećeg. Igra je važno da ima jasnu svrhu. Da njena fabula bude pitka i jednostavna, a istovremeno zabavna. Njen gejmplej pristupačan, a zarazan. Da sprovodi inovacije kroz celu svoju dužinu, bude maštovita, pametna, da pruža osećaj dostignuća i fer izazova. A ukoliko je tu još moguće sprovesti motive crtanolikog horora, ukletih kuća i Luiđija, koji usisivačem juri duhove, igra bi bila savršena!

| Reviews

Osećate subjektivnost, dragi čitaoci? Siguran sam da je to nuspojava neigranja naslova koji je pred nama, jer, ukoliko mu pružite priliku, nema tog trika koji će odbraniti vaše sumnje. Sumnje da je Luigi’s Mansion 3 - božanstveno iskustvo. Hronološki, prva igra u serijalu je donela nešto novo na tada svežoj GameCube konzoli. Mnogi su smatrali da je popularnost originala prenaduvana, uzevši u obzir dužinu igre i njenu cenu koja nikada zapravo nije opala. Ali, skorašnje remasterizovano reizdanje za 3DS, moglo bi promeniti svačije mišljenje.

Drugi deo, nešto je što me je lično oduvalo još prvim trejlerima. Grafički, nisam mogao da verujem da je tako nešto spakovano na hardverski skromnu 3DS konzolu. Ali tek kada sam igru video uživo i kada me je treća dimenzija progutala, grleći me natapajućom atmosferom i neverovatno inovativnim gejmplejem i zagonetkama, stvar je postala ozbiljna. 3DS poseduje fantastičnu biblioteku naslova, ali ukoliko bih morao da uperim prstom na omiljen - Luigi’s Mansion 2 bio bi očigledan izbor. Igra koju i dan danas smatram

za jedno od najlepše upakovanih igračkih ostvarenja svih vremena. Najava trećeg dela... Donela je radost, ali i bojazan. 3D koji je 3DS imao, Switch, nažalost, ne poseduje. Hoće li to oteti previše od atmosfere? Grafički, igra za plaformu na kojoj se nalazi, ne deluje toliko impresivno kao što je to drugi deo bio. Koliko inovacija je moguće još implementirati u staru formulu? I koji je lek za sve ove brige? Kada je ovakva igra u pitanju, rešenje je Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

“OSVETLJENJE, SENKE, PALETA BOJA, EFEKTI, MODELI, DIZAJN I DETALJNI NIVOA, HRPE PREDMETA KOJE JE MOGUĆE POMERITI, ČESTICE OD RAZBIJANJA, SEČENJA, USISAVANJA, ANIMACIJE KRETANJA... IGRA IZGLEDA NEVEROVATNO!”

“GOMILA SKRIVENIH TAJNI, OSTAVIĆE VAM DOVOLJNO PROSTORA DA IGRU IGRATE I NAKON PRELASKA. DRUGIM REČIMA, KOMPLETNO ISKUSTVO ZA JEDNOG IGRAČA MOŽE POTRAJATI I TRIDESETAK ČASOVA!” prosto zaigrati je i sve brige će biti oduvane. Jer Luigi’s Mansion 3 - razvaljuje koliko je dobar. Uvertira u igru je neočekivano vesela. Luiđi sa porodicom i prijateljima, odlazi na odmor. Zapravo, niko nije siguran ko ih je pozvao u velelepno hotelsko odmaralište, ali naši junaci gube svaku sumnju momenta kada ugledaju ovo sjajno građevinsko zdanje. Hotel na 15 spratova koji obećavaju mnogo dobre zabave i provoda. Naravno, ovo je samo postavka... Postavka za 15 spratova strave i užasa od kakvih Luiđi večito beži, ali sa kojima će morati da se suoči ukoliko želi da spasi porodicu i prijatelje. 90

| Reviews

Razvojni tim je navodno želeo da iskoristi ideje koje nisu mogli da sprovedu u prethodnom delu, a to prvenstveno podrazumeva stvaranje hotela na kom svaki od spratova predstavlja posebno iskustvo. Svaki je zapravo nivo sa sopstvenom tematikom, koja može da bude nešto što biste očekivali u hotelu, ali neretko – apsolutno nešto što ne očekujete!

pokušavaju da pobegnu, nakon čega dobijate mogućnost da ih zafrljačite i zalepite za pod. Ovim napadom možete razbijati objekte, ali i onesposobiti druge duhove. I tako, dok im energija ne padne na nulu, nakon čega postaju zarobljeni.

Iako ova postavka zvuči haotično, Luigi’s Mansion 3 je pre svega linearno iskustvo. Spratove je nemoguće posetiti dok ne pronađete dugme za lift, koje vodi upravo na neki naredni sprat. A svako dugme čuva jedan od “boss” duhova, raštrkanih po nivoima. Tako da nećete moći još gore da pomešate sopstvene utiske, van redosleda koji je razvojni tim unapred osmislio.

Isti princip se može primeniti i na ravne objekte, za koje zalepite “odlepljivač” (ono čudo za otpušavanje kanalizacionih cevi (Otpušivač, Milane, otpušivač. primedba urednika) pa ih onda možete baciti i razbiti u željenom smeru. Ovo sa sobom povlači da moram pomenuti neverovatno dobru fiziku objekata. Praktično svaki trodimenzionalni predmet u igri, moguće je pomeriti. Ili razbiti. Ili usisati. Ili prosto razbacati po nivou. Mnogo je igara koje poseduju dobro urađenu fiziku, ali Luigi’s Mansion 3 to tako dobro okreće u svoju korist, pa usisavanje i prolazak kroz objekte u potrazi za duhovima, čini izuzetno zabavnim. Šta da kažem osim da sam već prvog dana uzeo usisivač u ruke i krenuo u lični “lov” po stanu, zbog čega me uopšte nije sramota. Igra je sjajna i čini da budete vredni!

Mehanika borbe je nešto drugačija u odnosu na prethodnike, pa je duhove sada potrebno privući. Dovoljno je da ih uhvatite za “rep”, zatim vučete u suprotnom smeru od onog u kom

Dobro, možda joj ja pridajem nešto više značaja. Ali to je zato što sam je igrao, ponavljam! Bez obzira da li ste u fazonu šarenih, crtanolikih horor igara, nema sumnje da biste igri odali priznanje na

Neverovatno, ali igra na momente odaje kompletno isprepletane vibracije nekolicine stilova i igara, među kojima sam osetio i duh apstraktne i neodoljivo groteskne igre Psychonauts. U stvari, kao da svaki od spratova čini svoj maleni svet koji vas može povesti u apsolutno bilo kom smeru.

izvođenju, stilu i idejama, već nakon desetak minuta od prvog igranja. Uostalom, zašto se ne pridružiti nekome ko već igra igru? Jer tu na scenu stupa Gooigi, Luiđijev želatinasti pandan u borbi protiv spiritualnih pošasti. U jednom trenutku, Luiđi dobija mogućnost da stvori i upravlja zelenog, glibavog klona, koji dolazi uz većinu istih sposobnosti, ali i par prednosti i mana. Guiđi može da prolazi kroz rešetke i ventilaciju, ali nije otporan na vodu. Osim što ovo pruža mogućnost za sijaset odličnih i originalnih mozgalica, ceo Luigi’s Mansion 3 pretvara i u potencijalno kooperativno iskustvo. Kontrolu nad

Guiđijem može preuzeti drugi igrač, što je nešto što do sada nismo imali prilike da iskusimo u ovom serijalu. Luigi’s Mansion 2 je imao multiplejer za maksimalnih četiri igrača, pri čemu čistite sprat po sprat ukletog solitera. To je i ovde prisutno, ali sada je moguće igrati čak do u osam igrača, lokalno ili preko interneta! I to do maksimalnih dva igrača po konzoli (Luiđi i Guiđi). Pa osim ovoga, prisutne su i tri mini igre, koje možda nisu nešto što će vas oduvati, ali ukoliko želite da uvedete drugare u ovaj odlični svet, ili napravite brzu zabavu za društvo - nisu uopšte loš izbor.

Luigi’s Mansion 3 je neverovatno dobro ispolirana igra, ali i pored toga, moguće je naleteti na povremen bag. Objekti umeju da se zaglave u prostoru, što može dovesti do frustrirajućih situacija. Ali, na svu sreću, ovo je jako retko, naročito ukoliko uzmemo u obzir količinu objekata kojima je u nekom trenutku moguće manipulisati po ekranu. Kontrole takođe mogu predstaviti prepreku nekim igračima, iako dolaze uz dve opcije za kontrolisanje smera usisavanja - pomeranje u odnosu na Luiđija i u odnosu na igrača. Drugim rečima, desnom palicom ćete pomerati

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

usisivač tako što će levo uvek biti levo u odnosu na to kako Luiđi gleda, ili će biti ka levoj strani ekrana za nas igrače. Pa kome kako više odgovara. Po pitanju muzike, koja je u drugom nastavku na mene ostavila jedan od najjačih utisaka, ovde, nažalost, ne ide korak dalje. Ali, i dalje ostaje u okvirima očekivanog kvaliteta, tako da na tom polju nema ničega na šta bismo mogli da se požalimo, ni vi - ni ja. Čekajte, pa da li je moguće da nisam pomenuo to koliko Luigi’s Mansion 3 fantastično izgleda? Bilo da igrate u prenosivom režimu ili na velikom televizoru, ovo je jedna prelepa igra. Osvetljenje, senke, paleta boja, efekti, modeli, dizajn i detaljni nivoi, hrpe predmeta koje je moguće pomeriti, čestice od razbijanja, sečenja, usisavanja, animacije kretanja... Apsolutno sve je besprekorno i čini jednu neverovatnu horor atmosferu koja će vas progutati. Iako nije u pitanju igra koja za cilj ima da uplaši vas, već pr92

| Reviews

venstveno brkatog burazera u zelenom kombinezonu, od srca savetujem igranje u mraku. Da li u krevetu sa Switchem u rukama ili velikom televizoru ispred fotelje, sa spuštenim roletnama, ili u sred noći - svejedno je. Samo imajte na umu da je u pitanju atmosfera kojoj treba dopustiti da vas obuzme i ostvari svoj pun potencijal. Da, igra nije u otvorenom svetu. Nije velika kao recimo Breath of the Wild, visokobudžetno “napucana” kao neki od GTA naslova, ili epskih proporcija kao igra na kojoj je radilo preko hiljadu ljudi. Ali kao skockano iskustvo koje radi tačno ono što želi (i to radi savršeno), Luigi’s Mansion 3 je besprekoran. Drugim rečima, u pitanju je podsetnik da igra ne mora biti grandiozna da bi bila vrhunska. Zapravo, najveća mana igre je to što ima završetak. Da, znam, koliko god glupo zvučalo, činjenica je da je kraj ove igre njen najtužniji element. Da li

zbog neverovatne pustolovine u mraku, imao sam osećaj da je ne samo došao prebrzo, već se prebrzo i odvijao. Kao da je nedostajao još taj jedan konačni zaokret, na samom kraju. Zaokret koji bi iz igrača izvukao ono još jedno “vau”, čime bismo ostali načisto raspamećeni, dok hipnotisano aplaudiramo televizoru, kao harizmatičnom takmičaru koji pobeđuje na “Ja imam talenat”. Ali avaj, kada se sagleda sve ostalo, nemam za čime da žalim. Ovako sjajno upakovana i ostvarena igra, još jednom isijava esencijom svega onoga zbog čega volimo Nintendo - pardon, videoigre. Nema sumnji da će ovaj naslov sagraditi most do još jednog nastavka za serijal, koji ima odlične izglede da bude još veći, inteligentniji i bolji. Do tada, trojka, pa čak i dvojka, imaće šta da pruže. Naročito ukoliko posedujete bar još jednog istomišljenika u vašoj blizini, za povremenu multiplejer partiju. Nemate? “Who you gonna call?” Me! Me! Me!

“OSIM OČEKIVANOG MULTIPLEJERA, GDE ČISTITE SPRATOVE SOLITERA OD DUHOVA, SADA JE PRISUTNO I KOOPERATIVNO IGRANJE. ETO RAZLOGA DA JOŠ JEDNOM PREĐEM IGRU. MISLIM, VI!”

IGRU USTUPIO:

COMPUTERLAND

PLATFORMA: Nintendo Switch

RAZVOJNI TIM: Next Level Games

IZDAVAČ: Nintendo

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 60€

OCENA

9.8

Neverovatna grafika i prezentacija. Atmosfera, fizika, zagonetke... Premalo je mesta ovde za nabrojati sve!

Zarazan i pristupačan gejmplej. Da je samo za još (barem jedan) obrt duža! Šačica povremenih bagova.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Milan Živković

REVIEW

vo je verovatno najteža nepotrebna recenzija koju ću ikada morati da napišem.

Teška, zato što je Trails of Cold Steel 3 igra sa tako dugom i kompleksnom istorijom, da je posmatrati samo iz ovog ugla gotovo nemoguće. A nepotrebna prosto jer... Ukoliko ste u toku serijala, vama nije ni potreban opis igre - već ste je poručili ili sada već igrate. Ukoliko niste igrali prethodne delove, igra, krajnje fer, nudi mogućnost da pročitate dešavanja prethodna dva nastavka. Dobro ste pročitali pročitate. A kako je priča prva dva dela jako obimna, budite sigurni da čitanje nećete završiti za manje od barem jednog sata dobrog udubljivanja.

i uživati u ovom izdanju, kako se brojni elementi koji čine ovaj svet, protežu kroz čitave generacije priča i nastavaka. Trails of Cold Steel 3 izgleda kao igra manjeg studija koji se baš potrudio da njihovo delo zasija u što lepšem anime sjaju. Možda baš zato što to i jeste slučaj, jer studio koji je radio na igri, ima više pasije nego zaposlenih. Uvek pozitivna stvar, kada je bilo kakvo stvaralaštvo u pitanju.

Uprošćeno govoreći, priča prati omraženog profesora koji u anime stilu uspeva da osvoji srca svojih učenika. U harmoniji kakvu samo japanska naracija može da izrodi, ova družina će se upustiti u niz političkih intriga na kakve ste mogli navići u dosadašnjim igrama serijala. Ukoliko ste ih igrali... Ovde na scenu stupa pripovedanje, koje je sprovedeno gotovo besprekorno. Naravno, u onim delovima igre

Budite bar zadovoljni što je za uživanje u ovom naslovu, dovoljno da ste odigrali prva dva dela ovog podserijala, a ne kompletan The Legend of Heroes opus, koji se proteže gotovo tri decenije u prošlost. Istina, ukoliko serijal pratite od početka, sigurno ćete najviše

“BORBENI SISTEM JE TOLIKO INTERESANTAN DA ĆETE KONSTANTNO BITI U POTRAZI ZA SLEDEĆIM OKRŠAJEM.”

NASTAVAK OGROMNE SAGE... 94

| Reviews

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

“TRAILS OF COLD STEEL 3, DELIĆ JE JEDNE OD NAJKOMPLEKSNIJIH JRPG SLAGALICA OVE GENERACIJE.”

IGRU USTUPIO:

NIS AMERICA

u kojima tok ne remeti čudan tempo od kog igra povremeno pati, kako po pitanju priče tako i razvučenih tamnica. Dizajn na kom se svakako moglo više poraditi. Na svu sreću, borbeni sistem je toliko interesantan da ćete konstantno biti u potrazi za sledećim okršajem. Borbe se odvijaju potezno, ali zahtevaju veliku količinu strategisanja i pažljivog razmatranja. Položaj jedinica u koji ih postavite, jako je značajan, pa na kraju svake uspešno sprovedene borbe, očekuje vas i zdrav osećaj dostignuća. Iako igra deluje primamljivo čak i ukoliko niste igrali ranije delove, ozbiljno, probajte da je ne nabavljate pre nego 96

| Reviews

što odigrate barem prva dva nastavka ovog pod-serijala. Pravo uživanje, razumevanje sveta i uvažavanje svih njegovih kvaliteta, mogu se ostvariti samo ukoliko imate neko igračko predznanje po pitanju ove franšize. Ili ukoliko baš volite da čitate obimne tekstove koji sumiraju radnju koju ste preskočili... Trails of Cold Steel 3, delić je jedne od najkompleksnijih jRPG slagalica ove generacije. I ma koliko taj delić bio sjajan i lep, samo ukoliko sagledate kompletnu sliku, moći ćete da cenite ono što on u suštini predstavlja. Zato, nabavite prethodne nastavke i upustite se u ovaj svet. A ukoliko ste to već završili... Ma koga ja lažem, vi ovaj tekst niste ni čitali.

PLATFORMA: PS4, Nintendo Switch

RAZVOJNI TIM: Nihon Falcom

IZDAVAČ: NIS America

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 59,99€

OCENA Odlična priča.

8,4

Izuzetno zabavan borbeni sistem. Pregršt aktivnosti i razloga za igranje. Nekad previše spor tempo igre. Nikako dobra polazna tačka za upuštanje u serijal. Loš i razvučen dizajn tamnica.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Bojan Petrović

REVIEW

“STILIZOVANA TAKTIČKA GUSARSKA ROGUE-LITE AVANTURA”

TAKTIČKI PIRATI SA KARIBA I NARAVNO KRAKEN, ALI BEZ DŽONI DEPA

uo sam da postoje tzv. “karakterni” glumci, oni glumci koji uvek igraju iste uloge, slične karaktere i kao takvi definisali su svoje karijere. Nisam verovao da ću postati “karakterni” recezent, ali takva sudbina mi deluje zapečaćena, bar što se mog urednika tiče. Znao sam da mi je mesto “numero due” recezenta u časopisu daleka, pa čak i nedostižna, a da ne spominjem tek prvu poziciju. Našao sam način da postanem broj jedan recezent, ako ništa bar u rogue-lite / FTL-like igrama!

Ako ste ikada uživali u FTL naslovu, ali pritom volite gusare, znači igrali ste Sid Meiers Pirates svojevremeno, dok ste sa osmehom od uveta do uveta plovili morima u Assassins Creed Black Flag i upravljali posadom, onda će vam Abandon Ship biti pravi nezaboravni izlet svega navedenog. Vi ste zatvorenik kulta koji uspeva da pobegne iz njihovih strašnih tamnica i dokopa se svog prvog broda u igri. Članovi posade u početku čine vaši saborci iz tamnica koji su uspeli da pobegnu zajedno sa vama. Nakon što se otisnete u more i odbijete prvih par napada kulta, koje ujedno čine uvodne tutorijal misije, vaša avantura može da počne. Toliko ste odvažni da to što ste upravo pobegli od kandži jednog strašnog kulta - sekte, ne 98

| Reviews

odvraća vas da krenete u misiju borbe protiv njih i otkrivanja misterije iza njihovog postojanja. Da ne ulazimo previše u detalje i spojlere, igra se dešava u alternativnoj verziji Karipskog zaliva, gde se okultno i gusarsko prepliće. Tajni kult će vas proganjati konstantno, dok ćete se pored njih susretati i sa drugim protivnicima, stvorenjima i nemanima koje more čuva i naravno Kraken! Svaki od događaja u igri propraćen je i tekstualnom kratkom ili malo dužom pričicom. Takođe, tu je često i mogućnost izbora akcije u zavisnosti od trenutne opreme broda, ili veštine određenog člana posade, što u mnogome može da utiče na ishod susreta, odnosno događaja. Ali, uglavnom se spremite na borbene okršaje. Kao kapetan broda i posade plovite određenom lokacijom - zonom u moru u kojoj se nalaze mesta od interesa, od luka i svetionika do okršaja sa neprijateljima. Takođe tokom vaše plovidbe možete imati i neplaniran okršaj, susret ili događaj. Pored klasičnog izvođenja i posete lokacije na strateškoj mapi, ovde je to izvedeno malo kreativnije, gde brodom ručno plovite po stateškoj mapi koja je urađena u stilu starih morskih karti - mapa. Kada dođe do susreta, kamera prelazi u detaljan 3D prikaz vašeg broda i posade, sa elementima broda i opremom sa kojom upravljate. Pa ćete tu izvoditi vaše kapetanske zapovedi, ko će da puca

sa kojih topova, ko će da popravlja, ko će da upravlja brodom itd. Tu je izvođenje slično kao u FTL igri, zajedno sa pauzom. U zavisnosti od ishoda okršaja, ukoliko preživite dobijate resurse, u suprotnom, ostajete na olupini broda u nadi da će vas neko spasiti. Svaki član posade ima svoju malu „ličnost“, kao i svoje veštine u kojima je dobar, ali i negativne osobine. Kako vaš mornar više koristi određenu veštinu, kao što je popravljanje ili pucanje iz topa, ona će se više i razvijati. Pored članova posade, tu je i razvijen sistem unapređena samog broda po raznim sekcijama, kao što su paluba, jarbol, topovi, sekcija za lečenje itd. Sve je moguće unaprediti. Takođe je moguće vremenom kupovati i nove i veće brodove. Sve ovo se odvija u okviru samih luka u koje pristanete. Treba pohvaliti ovaj deo igre koji je lepo osmišljen i vizuelno stilski lepo predstavljen u stilu vremena i doba gusara. Očigledno je da će igra pružiti puno sati plovidbe, što je i očekivano za ovaj žanr. Treba posebno pohvaliti vizuelni dojam igre, koji je veoma interesantan i detaljan. Neki generalni utisak da duže igranje ume da zamori i da sam gejmplej postaje dosta repetativan. Ali, tu su interesantni susreti koji umeju da razbiju monotoniju, tako da na kraju dana, ljubiteljima gusara i ovakvih igara, svakako preporučujem ovu igru.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 7+ 64bit CPU: 2.2 GHz Dual Core GPU: Intel HD Graphics 6000 RAM: 4 GB RAM HDD: 10 GB

IGRU USTUPIO:

FIREBLADE SOFTWARE PLATFORMA: PC

RAZVOJNI TIM: Fireblade Software

IZDAVAČ: Fireblade Software

TESTIRANO NA: PC

CENA: €

OCENA

7.7

Originalni vizuelni dojam igre. Lepo integrisan proceduralni sistem rogue-lite igre koji ne dolazi odmah do izražaja. Razrađen sistem unapređivanja od članova posade pa do novih brodova. Prečesti susreti na glavnoj mapi koji vi niste inicirali

Igra ume da zamori posle dužeg igranja. Osećaj repetativnosti u gejmpleju brzo se oseti.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs |

Autor: Stefan Mitov Radojičić

REVIEW

BEZIMENI I SMRZNUTI

rugi bundle legendarnih klasičnih RPG naslova koji nam ovaj mesec stiže iz Beamdog studija je upravo ovaj. Iako Icewind Dale ima svoj nastavak i pretežno je baziran na Baldur’s Gate serijalu, i po mehanici on će biti uklopljen zajedno sa možda najupečatljivijim, i kritički najboljim RPG naslovom - Planescape Torment. Ovde će nas zato dočekati dve potpuno različite i razdvojene priče. Icewind Dale će svoju radnju voditi na istoimenom samo severnom delu Faerun sveta. Vaša mala banda avanturista će doći u naizgled mirno selo Easthaven, 100 | Reviews

da odmori i prespava, ali na poziv Hrothgara, vođe sela, će vrlo brzo biti upletena u opasnu avanturu od koje će zavisiti sudbina celog severa. Na drugoj strani, Planescape Torment će imati znatno intimniju priču, vezanu za misteriozno biće zvano Nameless, koje naizgled nema sećanja na prethodni život, ali takođe ne može umreti. Vi ćete naravno voditi ovog lika kao svog glavnog i pored njega ćete upoznati još pregršt drugih otkačenih i veoma zanimljivih likova od kojih će svaki imati neku mračnu ili uznemirujuću tajnu. Vaš put kroz razne „ravni“, ili ti svetove, neće biti direktno zarad njegovog spasenja, koliko zarad vašeg sopstve-

nog pronalaženja i spoznaje. Ovde ćete izuzetno moći da se pokažete kao neko sa moralom i voljom da pomogne ili kao potpuno pomahnitali ludak i igra će u potpunosti ispratiti svaki vaš izbor. Čak i kod gejmpleja, obe igre će imati drastične razlike što se tiče ovog bundle pakovanja. Icewind Dale sistemi, opcije, pa čak i Story mod, će biti baziran i identičan kao i u Baldur’s Gate naslovima, koje smo opisali u ovom broju, i koji su izašli isto kad i ovaj port. Planescape Torment će imati iste osnovne kontrole i kretanje likova, ali Story mod i još nekoliko opcija neće biti prisutne. Takođe, UI se drastično

“IDEJNO DA PRIVUČE NOVE IGRAČE ALI ĆE IPAK BITI PRETEŽNO ZA ONE STARIJE”

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 101

razlikuje u obe igre. Da razdvojimo ukoliko ste igrali Baldur’s Gate, a propustili ovaj naslov, onda će vam brzo i lako biti jasno gde i kako se šta radi. Igra u potpunosti prati pravila iz Advanced Dungeons & Dragons edicije i za razliku od prethodno pomenutog serijala, ovde ćete na samom početku igre dobiti celu grupu od šest karaktera sa kojima krećete avanturu. Možete ih sve obrisati i napraviti svoj tim ili čak izbaciti iz grupe i igrati sa jednim likom, samo to neće dugo potrajati zbog težine igre. Opcija da se krene sa punim timom je sasvim dobra, jedino što ćete onda vrlo brzo morati da pohvatate kako funkcioniše i radi šest potpuno različitih klasa. A tokom borbi, odmah ćete imati muku za kontrolu i mikromenadžment istih. Icewind Dale takođe prati isti set kontrola kao i Baldur’s Gate, i naravno set svih problema i pozitivnih stvari koje idu uz isti. Planescape Torment, na drugu ruku, se igra više kao svaki

standardni cRPG: jedan glavni karakter, amnezija, sporedni karakter koji vam je vodič, brdo opisivanja i gradnje sveta u kom ste... Doduše, kao i u Icewind Dale naslovu, ni ovde vas neće očekivati tutorijal mod, pa ćete od samog starta biti prepušteni sami sebi da se snalazite. Razlike u UI, i čak nekim kontrolama, su veoma prisutne, i moraćete da se odvojeno navikavate na obe igre.

i često ćete se zapravo naći u situaciji gde će nasumičan okršaj biti pretežak, pa ćete imati opciju samo da pobegnete. Najveća mana stiže u obliku popriličnog broja grešaka koje čak i posle svog vremena i dalje opsedaju Planscape Torment, a kojih nema u drugim naslovima koje je ovaj developer portovao, sada više puta i na više platformi.

Planescape ima drugačiji prikaz pri selektovanju inventara i drugih opcija, dok je meni vezan za selektovanje grupa ovog puta promenjen da prikazuje brzo aktiviranje predmeta i odabir magija. Tokom igre ćete napredovati i u zavisnosti kako se budete ponašali i unapređivali lika, od toga će vam zavisiti klasa, a i način na koji će svet reagovati nazad na vas. Ovaj naslov je često prikazan kao ultimativno RPG iskustvo sa skoro neograničenim mogućnostima za ponovno prelaženje na neki potpuno drugi način. Težina same igre će doduše drastično varirati,

Pošto je ovaj paket igara izašao u isto vreme kad i Baldur’s Gate kombo, veoma je preporučljivo da se uzme nakon što se prvo Baldur’s Gate igre na njemu odigraju. Osim, naravno, ako niste zapravo najviše želeli da uzmete radi Plansecape igre i u tom slučaju zapravo dobijate još jednu igru ekstra. Idejno, ovo bi trebalo da privuče nove igrače ka ovim igrama ali, ako se ne nabave oba pakovanja, može doći do veoma brzog i jakog odbijanja igrača koji nisu iskusni sa brutalno teškim verzijama ovih igara. Svakako je zapravo veoma dobra kombinacija dva tipa klasičnih RPG igara koje su predstavile početak modernog preporoda ovog žanra. Tako da, čak i pored svih manjih problema, ako ste ljubitelj ovog žanra, ili pak stariji igrač koji želi da ima ove naslove i nosi ih svugde sa sobom, oni i dalje predstavljaju vrednu kupovinu i veoma topla preporuka od nas.

IGRU USTUPIO:

BEAMDOG

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4, Nintendo Switch IZDAVAČ: Beamdog

RAZVOJNI TIM: Beamdog TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 49.99€

OCENA Odličan paket igara.

Veoma izazovni okršaji. Savršena Planescape priča. Nedostatak propisnog tutorijal moda. Nedostatak opcija u jednoj od igara. Težina može drastično I brzo da se poveća.

102 | Reviews

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 103

Autor: Ivan Danojlić

određeno vreme. Najbolji primer za to je The Fiend, alter ego Breja Vajata, koji je svojim idejama po povratku postao jedan od najomiljenijih, ako ne i najomiljeniji, od aktivnih kečera.

REVIEW

Career mod je malo proširen, tako da ćete sada istovremeno voditi par boraca, muškog i ženskog, i zajedno ih odvesti do kuće slavnih, što je i finalni cilj. Osim ove novine, sve ostalo je blagi užas; dijalozi su plitki i jezivi, likovi bi trebali biti dobrice, ali ponekad izvode poteze rezervisane za negativce, glavni lobi je neinspirativan... Sve u svemu, nije bilo dovoljno materijala da nas motiviše da se pozabavimo ovim modom do kraja.

NI SUPERLEPAK NE BI MOGAO DA POPRAVI OVO

vake godine kada nova WWE igra treba da izađe, bogovi video igara bace kockice da vide da li će igra ičemu vredeti ili će biti propast. Do sada igre nisu prolazile previše dobro, ali smo uvek uspevali da nađemo nekoliko grumena zlata, da možemo da kažemo da igra nije baš toliko loša. Ove godine, bogovi ne samo da su izgubili na kockicama, već i u svim drugim igrama sa kojima su pokušale da izvuku WWE 2K20. Pošto ne smemo da koristimo prostote u tekstovima, ajmo onda da istražimo ovaj džumbus od igre. Duži period vremena, WWE gigant je važio za kompaniju bez konkurencije u svetu profesionalnog rvanja na svim poljima, koji uključuju TV serije, različite specijale i emisije, ali i video-igre. U poslednjih nekoliko godina, ozbiljna konkurencija je krenula da napada sa dalekog istoka, pružajući kvalitetan sadržaj fanovima širom sveta, dok sada i u njihovom dvorištu raste nezavisna scena, koja pruža fanovima nešto novo i drugačije. Naravno, ovo uključuje i borbu i na polju video igara, gde takođe konkurencija raste. Iz tog razloga moramo reći da je WWE izabrao najgori mogući trenutak da izbaci loš proizvod na bilo kom polju, a pogotovo video-igru. Kada su krenule najave, kompanije je rekla da želi sa ovim

104 | Reviews

naslovom da krene u novom pravcu po pitanju razvijanja igara, i tada su već krenule naše brige. Sa prošlim izdanjem, razvojni tim je krenuo polako, ali sigurno na bolje sitnim promenama, što nam se nije preterano svidelo, jer uvek očekujemo više, ali barem je bilo progresa. Sada je osećaj kao da su se vratili koracima unazad. Čim upalite igru, primetićete da se osnovni meni opet promenio i vratio dobro poznate boje njihovih brendova, kao i specijalnih događaja. Brzim preletom preko istog, možemo zaključiti da se barem dostupne opcije nisu promenile u odnosu na prethodnike. Svi standardni modovi za jednog i više igrača su tu, kao i sve

poznate vrste mečeva. Kada već malo zagrebete ispod površine, videćete da se stvari ipak razlikuju u odnosu na prethodnika, i da dijapazon opcija za modifikaciju likova i borbi drastično smanjen. Prvi minus, ali nastavljamo dalje. Na polju kreiranja likova je tek haos, moramo priznati da ružnije modele nismo videli do sada u ovim igrama. Što se tiče izbora boraca, kreatori su odlučili da je to mesto gde će izvlačiti pare igračima. Oh kako su samo pogrešili. Ne samo da ljudi neće da plate, već su osuli takvu pljuvačinu po igri i ljudima iza iste. Kako i ne bi, kada trenutno neke od najpopularnijih likova u WWE univerzumu, kečeri zbog kojih se i kupuje igra, nisu odmah dostupni, već samo kroz DLC-ove koji izlaze na

Jedan mod kojem uvek posvetimo pažnju je Showcase mod, koji se fokusira na životnu priču neke WWE zvezde. Prošle godine je ovaj segment bio posvećen Danijelu Brajanu i njegovom velikom povratku u ring, dok je ove godine taj mod rezervisan za najjaču žensku frakciju koja se sastoji od trenutno najpopularnijih boraca, 4 Horsewomen. Uz trenutno veoma aktuelan pokret osnaživanja žena u svetu kečera, a i šire, koji mi naravno podržavamo, moramo pohvaliti kreatore na dobrom odabiru za ovaj mod. Jedina je šteta što je bagovitost cele igre uništila uživanje u svemu ovome, pa će kasniji delovi postati potpuno neigrivi i nemogući za prolazak dalje. Grafika u igri je lošija u odnosu na 2K19, i možemo slobodno reći da je na nivou prethodne generacije konzola, što je veoma tužno, jer ostale kompanije na zalasku trenutne generacije guraju ove mašine do krajnjih granica, a ovaj

serijal bi trebao da se nađe u toj grupi. Nažalost, nije tako i nije nam uopšte jasno zašto se razvojni tim odlučio na takav potez. Kao što smo već spominjali, igra je puna bagova, tako da duže kose na kečerima izgledaju užasno, odeća i aksesoari prolaze kroz tela, dok pomoćni predmeti se pojavljuju i nestaju sa ekrana potpuno nasumično. Muzika je kao i do sada potpuno nasumična, tako da ćete čuti numere iz različitih žanrova. Interesantan podatak je da je Eminem trebao da bude uključen u kreiranje liste za ovu igru, ali da je odustao pre nego što je WWE uspeo da finalizuje taj dogovor. Jedna od pozitivnijih stvari je da su svi kečeri snimili dijaloge za mod karijere, ali to sve upropasti činjenica da su postali trbuhozborci, jer niko ne otvara usta dok priča (nema animacija govora), ali zato mlataraju rukama. Kada sam radio recenziju za prošli deo, zaključio sam na kraju da igra nije bila

išta drugačija od svog prethodnika. E vala, ova ne da je drugačija, nego imam osećaj kao da je ovo WWE 2K19 koji gleda sebe u iskrivljeno ogledalo. Da, mogu se primetiti sličnosti na trenutke u nekim delovima, ali ukupno gledano, slika je mnogo gora nego prošle godine. Pitanje je da li će Visual Concepts studio uspeti kroz zakrpe da popravi sve što ne valja, ili će samo dići ruke, priznati poraz i početi odmah da rade na sledećem nastavku. U svakom slučaju, zaobići u širokom luku, čak iako bude bio na nekom velikom popustu.

IGRU USTUPIO:

CD MEDIA

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4

RAZVOJNI TIM: Visual Concepts

IZDAVAČ: 2K Games

TESTIRANO NA: PS4

CENA: 75€

OCENA Showcase mod je fokusiran na ženske zvezde.

U Career modu sada vodite istovremeno i muškog i ženskog kečera. Igra je prepuna bagova. Career mod je čist transfer blama. Puna cena za kompletno polomljenu igru.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 105

U pokretu Autor: Milan Janković

Autor: Milan Janković

PLATFORME: Android, iOS

RAZVOJNI TIM / IZDAVAČ: Activision

RAZVOJNI TIM / IZDAVAČ: Perfect World Games

CENA: Besplatno

CENA: Besplatno/mikrotransacije

TEST UREĐAJ: Samsung Galaxy A50

OCENA

Battle Royale solo i squad formata. Modovi se rotiraju tako da igrači stalno imaju izmenjenu ponudu. Mikrotransakcija ima, ali nisu se pokazale preterano pogubnim po uživanje. Nova oružja i dodatke za ista ostvarujete napretkom kroz igru i levelovanjem. Jedino što ume da ide na živce jesu igrači koji igraju sa emulatorima i mišem i tastaturom.

borbi protiv epskih čudovišta i misija, koje možete rešavati kao jedna od 5 klasa. Mikrotransakcije su prisutne i pomalo kvare ugođaj, pošto vam nakon nekog vremena preostaje ili da grindate satima ili da jednostavno date novac.

Autor: Milan Janković

PLATFORME: Android, iOS

PLATFORME: Android

RAZVOJNI TIM / IZDAVAČ: Bandai Namco

RAZVOJNI TIM / IZDAVAČ: ARTE

CENA: Besplatno

CENA: 549 dinara

TEST UREĐAJ: Samsung Galaxy A50

DIGIMON REARISE

106 | U POKRETU

Verovatno vam je poznat naziv ove igre, pošto se radi MMORPG igri koja već godinama postoji za PC. Samim tim je i mobilna verzija dosta slična originalnoj, a prati je i dosta dobra grafika. Perfect World vam nudi ogromnu teritoriju za istraživanje i uživanje, bilo da igrate sami ili u društvu. Tu je veliki broj aktivnosti,

Autor: Milan Janković

OCENA

Dobili smo još jednu igru sa digitalnim čudovištima kao glavnom temom. Ovoga put je reč o kartičnoj igri koju krasi originalna priča. Igra je od početka kreirana za interakciju sa drugim igračima i digimonima. Oni koji

PERFECT WORLD MOBILE

CALL OF DUTY MOBILE Dok smo čekali da se pojavi CoD: Modern Warfare, pikali smo Call of Duty Mobile, i moramo da priznamo da smo iznenađeni kvalitetom. Kontole su savršeno prilagođene igranju na mobilnom, gejmplej je zadovoljavajući, a tu je i dosta mapa sa kojima smo već odavno upoznati. Osim standardnih modova igranja(Deathmatch, Domination, Frontline) tu je i

OCENA

VECTRONOM žele pravi izazov u DIGIMON ReArise imaju prilike da se oprobaju u PvP duelima formata 5 na 5. Odlična igra, samo morate imati živaca za probleme sa konekcijom.

Veliki broj igara se svodi na to da se kopira stil neke druge i pretoči u nešto novo, zbog čega vam pišemo o igri Vectronom platformeru koji od vas osim kefala zahteva da imate i ritma. Svaki nivo je kreiran tako da radi u skladu sa electro muzikom koja

ide u pozadini, a cilj u svakom nivou je da stignete do kraja izbegavanjem prepreka. Stvarno morate pomno pratiti muziku kako biste uspeli da pređete nivo, što nam se jako dopada, jer je muzika odlična. Vectronom vredi svaku paru.

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 107

Besplatan kutak Autor: Milan Janković

SUPER MARIO UNTOLD STORIES Super Mario ima armiju fanova iz sebe, pa je tako sasvim logično za očekivati da se pojavi dosta fan-made sadržaja. Igra nas vodi u alternativnee univerzume i upoznaje nas sa novim mehanikama, poput pucanja. Priča je dosta zanimljiva, ona govori o tome da je princeza Peach odbila i Bowsera i Maria, zbog čega se njih dvojica udružuju i donose mir. To ne traje dugo već jedan od Bowserovih sinova rešava da prekine taj mir, gde Mario stupa na scenu kako bi sve to razrešio. Super Mario Untold Stories je kreiran po uzoru na čuvene platformere, tako da će se igrači naći na delimično poznatom terenu, ali sa novim pojačanjima i izmenjenom grafikom.

RAZVOJNI TIM: EM Productions

Besplatne horor igre su najbolje na jesen, pa vam tako predstavljamo još jednu - Blood Crystal. Ovaj naslov nudi uvrnutu priču, sa dosta strašnim stvorenjima koja vas umeju preplašiti. Grafički stil je dosta zanimljiv i nešto što se do sada nije viđalo. Sa strane gejmpleja, igrači na raspolaganju imaju vatreno oružje koje im treba pomoći da se odbrane, a kontrole su dosta zgodne, bilo da igrate sa kontrolerom ili tastaturom.

GDE PREUZETI: https://emproductions.itch.io/supermariountoldstories

SCHRODINGERS CAT SIMULATOR U nizu simulacija koje se svakog dana pojavljuju u video igrama, ovo je najzanimljivija do sada. Kao što joj samo ime govori, imamo prilike da učestvujemo u čuvenom Šrodingerovom eksperimentu. Naravno igra je dosta više od toga i pruža igračima da pritiskom na dugme donesu veliku odluku, ali će ujedno pronaći nešto više. Nećemo otkrivati mnogo, pošto se ionako radi o dosta kratkoj igri, kazaćemo samo da je dosta uvrnuta.

RAZVOJNI TIM: Alonzu

BLOOD CRYSTAL

GDE PREUZETI: https://alonzu.itch.io/schrodingers-cat-simulator

RAZVOJNI TIM: Matt Reeves

FORGOTTEN SCHOOL Među igrama u ovoj rubrici se često uvek nađe neki VHS horor naslov, i ovoga puta je to Forgotten School. Igru prati estetika iz vremena kada su VHS kasete bile aktuelne, zajedno sa napetim horor elementima. Priča se vrti oko devojke Akijo koja dolazi u školu i shvata da nema nikog drugog oko nje. Pomoću kamere ona će otkrivati tajne koje nisu vidljive golom oku, poput potpuno druge dimenzije. Sama igra nosi dosta zanimljivo iskustvo i jako nam se dopada kako je kamera upotrebljena za kazivanje priče.

RAZVOJNI TIM: Azaxor

108 | BESPLATAN KUTAK

GDE PREUZETI: https://mattreeves.itch.io/bloodcrystal

GDE PREUZETI: https://azaxor.itch.io/forgotten-school

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 109

Hardware

Autor: Stefan Starović

“NAJVEĆA PROMENA JE MASPEED TOČKIĆ KOJI SAM PREBACUJE IZMEĐU POJEDINAČNOG I BESKRAJNOG SKROLA.”

MX MASTER 3 Povratak gospodara!

ada je, pre sada već četiri godine, Logitech lansirao miš pod nazivom Master, mnogi su mislili da je ime malo pretenciozno – teško je pretpostaviti da jedan miš može da dominira u poslovnom okruženju. Međutim, upravo se to i desilo, MX Master serija je postala sinonim za miša koga trebate uzeti ako vam je u fokusu produktivnost na računaru. Zato i ne iznenađuje da smo s nestrpljenjem čekali novo izdanje, Master 3. Master 3 Logitech MX Master je tokom godina postao toliko popularan proizvod kod velikog broja poslovnih korisnika, programera, kreatora sadržaja za dizajn ili video materijala i drugih, da je bilo jasno da njegov naslednik neće mnogo odmaći od već proverenog dizajna. I zaista, Master 3 zadržava osnovni oblik i dizajn, menjajući ga jako malo. Najveća promena je na prednjem delu,

110 | Hardware

koji je nekako klasičniji, dok su MX i MX2 imali poprilično prepoznatljiv špic napred. Još jedna, vrlo suptilna promena, se desila i na zadnjem delu, koji sada nije u potpunosti zaobljen, već ima neku vrstu preloma na pregibu, vrlo slično kao kod modela MX Vertical koji smo nedavno testirali. Ovo po mom mišljenju ne pravi nikakvu suštinsku razliku, bar za način na koji ja držim miš, ali možda je za nijansu otporniji na proklizavanje iz ruke, mada nije da sam taj problem imao sa ranijim modelima. U svakom slučaju, ovu promenu će zaista jako mali broj ljudi i primetiti. Treba naglasiti da je ovo u osnovi i dalje skoro pa isti oblik tako da suštinski odgovara dešnjacima i ljudima koji vole veći miš. Najveća promena je zapravo skrol točkić – on je već bio skoro pa savršen, a sada su pokušali još više da ga unaprede! Naime njegova opcija da ima „beskonačni“ skrol je zaista mnogo značila velikom broju ljudi, ali se do nje

dolazilo tako što morate da na dugme promenite mod u kome je točkić, ili je u podeocima ili je u modu beskrajnog kotrljanja. Sada je to zapravo značajno unapređeno korišćenjem nekakvih elektromagneta i nekih principa fizike koji su možda van domašaja ovog teksta(i autorovih), ali je suština rezultat koji je zaista fenomenalan. Naime, kada malo jače zavrtite točkić, on će samostalno preći iz moda podeoka i mod beskrajnog kotrljanja, a kada ga opet zaustavite - opet će ići na podeoke! Logitech ovu tehnologiju naziva MagSpeed, a kada vidite na netu sliku kako izgleda točkić kada se izvadi iz uređaja, meni pre deluje na neki generator koji je Tesla smislio, nego na nešto što se koristi u mišu. Krajnji rezultat je zapanjujući – možete lako skrolovati preko 1.000 linija teksta u samo jednoj sekundi. Materijal je još unapređen i radi se o čeliku koji je em prijatan na dodir, em omogućava neograničeno kotrljanje, a najbolje od svega je što

je skrol točkić skoro pa nečujan. Mod točkića je moguće promeniti i ručno, ali iskren da budem, uz svu ovu tehnologiju zaista nisam video potrebe za time. Zanimljiva je i opcija takozvanog „gesture button“, dugmeta koje se nalazi ispod palca i koje kada pritisnete u kombinaciji sa različitim potezima, proizvodi različite akcije, predefinisane su na primer da povlačenje miša ka sebi prikaže desktop i slično. Naravno kroz softver ove gestove možete prilagoditi kako god vama odgovaraju. Tu je i drugi točkić, koji je takođe vrlo koristan, a sada softver donosi i prepoznavanje aplikacija – čim se instalira, on prepozna aplikacije, za koje ima predefinisana podešavanja i tako prilagođava miša. Pa će vam horizontalni skrol u Excelu po automatizmu biti horizontalno skrolovanje po tabeli, dok će recimo u Chrome to biti promena tabova, a u Photoshopu ćete na horizontali točkić menjati veličinu četkice. Naravno i sve ovo može da se podesi u softveru, kao i da se dodaju nove aplikacije na koje recimo Logitech nije računao. Najbolje od svega jeste što će

miš videti koja je aplikacija aktivna, pa je dovoljno uraditi samo alt-tab da se promeni ponašanje. Kada gledamo performanse, tu se nije mnogo promenilo, i dalje je aktuelan Darkfield senzor, rezolucije 4.000 DPI, kao iz poslednjeg 2s modela. Nije idealan za gejming, ali zato Darkfield tehnologija omogućava da miša koristite na bukvalno bilo kojoj površini, uključujući i potpuno providno staklo. Sa računarom se povezuje ili preko Unifying USB adaptera, standardnog za veliki broj Logitech uređaja, ili preko Bluetootha. Naravno, tu je i dalje opcija da miš istovremeno povežete sa do čak 3 uređaja i da preko Flow softvera samo prevlačite kursor sa jednog na drugi ekran, gde on tačno zna u kom ste modu. Pogotovo je zabavna opcija da preko miša kopirate tekst ili datoteke sa jednog na drugi računar bez mnogo komplikacija. Korisnici koji su u poziciji da moraju da koriste više računara istovremeno neverovatno hvale ovu opciju MX Master serije. Konačno dolazimo i do baterije koja nije pretrpela neka značajna

“OBLIK JE SAMO NEZNATNO STILIZOVAN U ODNOSU NA PRETHODNE MODELE.”

unapređenja i radni vek je ponovo deklarisan na 70 dana. Povezivanje je sada doduše preko USB-C porta i omogućava punjenje baterije za do 3 sata rada u samo jednom minutu, praktično za 3 minuta napunite miš za ceo dan rada, a pri tome i dalje nastavljate da ga koristite preko kabla. Zaključak Da li je moguće dodatno unaprediti miša koji je već postao de fakto standard za vrhunsku produktivnost? Pri tome je stekao neverovatnu popularnost, uprkos vrlo visokoj ceni od preko 100 evra. Logitech misli da je to izgleda moguće, i zaista, na osnovu testiranja se može zaključiti da su uspeli u toj nameri, verovatno ne dovoljno da se prebacite na primer sa MX2 na ovaj model, ali su inkrementalni pomaci vrlo vidljivi, tako da već ima smisla prebaciti se, na primer, sa prve generacije. Jedini je problem kako ćete se odvojiti od svog omiljenog miša koji, sudeći po kvalitetu, izrade još dugo dugo neće otkazati. Model

MX Master 3

Tip

Bežični miš miš

Povezivanje

Bežično, Bluetooth, USB

Senzor

4.000 DPI Darkfield

Dodatno

Mogućnost povezivanja na više računara, dug vek trajanja baterije, Magspeed točkić

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 111

Hardware

Autor: Stefan Starović

“SLUŠALICE SU OD IZRAĐENE PLASTIKE A MOGU SE SKLOPITI RADI LAKŠEG NOŠENJA.”

osloniti na sluh da biste shvatili šta se promenilo.

MOTOROLA PULSE ESCAPE Bežična sloboda u pokretu

rlo često imamo priliku da testiramo različite slušalice koje su za računar ili konzole, ali su kompatibilne i sa telefonima i tabletima. Sada smo primenili drugačiji pristup – bluetooth slušalice koje su pre svega namenjene telefonima, a mogu se koristiti i na računaru! Motorola Pulse Escape Pulse Escape spadaju u red slušalica koje su trenutno sve popularnije – bežično se povezuju na telefon, mogu se sklopiti i poneti sa sobom, i više i ne koštaju previše novca. Oblik je relativno standardan, u pitanju su „over ear“ slušalice sa standardnim headbandom koji se izvlači, a slušalice se mogu sklopiti na unutra radi uštede prostora. Uređaj je u potpunosti izrađen od plastike solidnog kvaliteta,

112 | Hardware

s tim da je jedina zamerka na delove koji su urađeni od sjajno crne plastike, jer se lako prljaju i na njima ostaju otisci prstiju. Ali, pretpostavljam da čovek i prestane da primećuje takve stvari posle par dana korišćenja. Jastučići su urađeni od kože i sasvim lepo prijanjaju na uši i obezbeđuju solidnu količinu zvučne izolacije. Jedina poteškoća jeste što vam se u toku letnjih meseci koža može više znojiti nego da je u pitanju platno, ali je to naravno stvar ličnih preferencija. Povezivanje na telefon je vrlo jednostavno preko Bluetooth konekcije, a lepo je što i sam telefon prikazuje trenutno stanje baterije, pa ne morate dodatno brinuti o tome. Inače, vek trajanja baterije je nekih 10-ak sati, što i nije baš spektakularno, jer se mogu naći slični modeli i sa nekoliko sati dužim trajanjem baterije. Sama

kontrola je urađena jako zgodno i sve se radi preko četiri tastera koji su praktično na poklopcu desne slušalice. Tu su kontrola jačine zvuka, promene pesme, pauziranja i puštanja pesme kao i javljanja ili odbijanja poziva na telefonu. Dužim pritiskom na tastere možete dobiti i neke dodatne funkcije, na primer o stanju baterije gde će prijatnim ženskim glasom biti saopšten procenat. Mala zamerka ovde je što kada hoćete da pojačate ili smanjite zvuk morate da idete jedan po jedan korak, uz pauzu od skoro po sekundu, što može biti malo nezgodno ukoliko hoćete brzo da pojačate ili smanjite zvuk. Postoji i opcija da se promene trenutna podešavanja audio ekvilajzera, ali je ona jako čudno izvedena, u smislu da samo dobijete informaciju da su podešavanja promenjena, ali ne znate i na koje podešavanje ili koje je trenutno aktuelno, pa se morate

Telefoniranje je vrlo intuitivno i radi bez problema, pri čemu je i ugrađeni mikrofon sasvim odgovarajućeg kvaliteta i sagovornici će vas lepo čuti osim u slučaju da duva baš jak vetar. Osim toga, slušalice možete povezati i preko 3.5mm audio džeka sa tel-

efonom, ako vam je otišla baterija, a ista konekcija se može koristiti i za računar, što je vrlo zgodno u nekim situacijama ukoliko nemate pri ruci standardne slušalice. Uređaj se puni preko micro USB porta, u pakovanju se dobija, kabl ali ne i punjač, tako da morate iskoristiti neki od telefona ili računar. Preko Bluetootha se mogu upariti sa do dva druga uređaja, pa se

na primer brzo možete prebaciti sa telefona na recimo laptop računar ili tablet. Kvalitet zvuka je solidan, ništa manje niti ništa više od toga. U smislu, ako ste audiofil, možete ovaj model slobodno zaboraviti, ali će za većinu prosečnih korisnika biti sasvim u redu. Dobro je i što je zvuk poprilično ujednačen, pa nema izrazitih basova kakve srećemo na primer kod velikog broja gejming modela. U pitanju je stereo headset namenjen pre svega slušanju muzike i telefoniranju, pa ne postoji nikakva surround podrška. Zaključak Motorola Pulse Escape su relativno pristupačne bežične slušalice, koje kao takve imaju neka ograničenja, ali ipak ispunjavaju svoju osnovnu svrhu sasvim solidno. Činjenica da se sve više ljudi i igra na svojim mobilnim telefonima kao i da nije uvek pristojno da zvuk ostane uključen može biti još jedan argument u prilogu ovakvom rešenju.

“TRAJANJE BATERIJE OD 10H JE ISPOD PROSEKA.”

Model

Motorola Pulse Escape

Tip

Stereo bežične slušalice

Povezivanje

Bluetooth, 3.5mm jack

Dodatno

Kontole na uređaju, sklopive

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 113

Hardware

Autor: Stefan Starović

“RGB OSVETLJENJE JE SA ZADNJE STRANE I MOŽE SE SINHRONIZOVATI SA DRUGIM UREĐAJIMA.”

GIGABYTE AORUS KD25F Ultra brzi monitor

onitori se danas razvijaju u dva glavna pravca – povećanje rezolucije i ubrzanje promene slike koje je potrebno za vrhunske esports naslove. Gigabyte, tj njihov gejming podbrend, Aorus, nam donose jedan izuzetno brz monitor sa čak 240Hz frekvencijom osvežavanja.

Aorus KD25F Gigabyte ovaj monitor naziva prvim na svetu taktičkim monitorom, dakle više nije dovoljno da nešto bude gejmersko, nego vam ovaj uređaj donosi taktičku prednost, šta god to tačno značilo. Prvo što se primećuje jeste da je kutija zaista ogromna za jedan monitor dijagonale nešto više od 24“. Ovo je pre svega zbog izuzetno interesantnog postolja, koje se sastoji od donjeg dela gde su nogice, i velikog vertikalnog postolja koje omogućava zaista impresivno

114 | Hardware

podešavanje ekrana po visini, tiltovanje sa strane i čak i pivot rotiranje ekrana za 90 stepeni. Iskren da budem ova poslednja opcija mi i nije preterano jasna na gejming (ups, taktičkom) monitoru s obzirom da bih pre rekao da to koriste dizajneri za prelom teksta, a pritom malo dodaje na nestabilnosti samog ekrana. To nije ništa što smeta, nego prosto nije baš jasno zašto je ubačena i ova opcija, koja gejmerima baš i ne treba. Ekran, sam po sebi, je dosta minimalistički, sa jako malim ivicama oko ekrana, ali je zahvaljujući postolju nekako isturen ka vama, pa treba obratiti pažnju na to da imate sto sa odgovarajućom dubinom. Jednom kada monitor postavite, možete da uživate u zaista velikom rasponu vertikalnog podešavanja, horizontalnog pozicioniranja, ali i vrlo robusnom postolju, koje u svakom momentu odaje utisak solidnosti. Za vizuelni dojam se dodatno pobrinulo RGB led osvetljenje sa

zadnje strane, koje se sastoji od „krila“ na stranama ekrana i prosvetljenog Aorus logotipa po sredini postolja. Osvetljenje se može podešavati iz aplikacije pa čak i sinhronizovati sa drugim Gigabyte uređajima u računaru, kao što su ploča ili grafička kartica. Sam ekran je rezolucije 1920x1080 piksela, koja je trenutno i najpopularnija rezolucija kod esports populacije, pre svega zato što u njoj možete postići najbolje rezultate što se tiče frejmrejta. Naime, da biste ispratili visok nivo osvežavanja monitora, morate imati i toliko frejmova u sekundi koje vaš računar, pre svega grafička kartica, mogu da izbace. I neki hardver srednjeg ranga može izbacivati konstantno oko 144fps koliko vam treba za 144Hz monitor, pogotovu ako govorimo o esports naslovima, kao što su CS:GO, Overwatch, LoL, Dota 2 i drugi, ali KD25F ima maksimalno

osvežavanje od čitavih 240Hz, što znači da nam treba računar koji može toliko frejmova u sekundi da potera. Mi smo za potrebe testa upotrebili zapravo laptop, Omen X 2S, o kome takođe možete čitati u ovom broju, a koji sa svojim i9 procesorom koji je uparen sa RTX 2080 grafičkom karticom postiže zaista impresivne rezultate u Full HD rezoluciji koju poseduje ovaj monitor. Zanimljivo je da je monitor sertifikovan za AMD FreeSync sistem, koji sinhronizuje frejmove između grafičke kartice i osvežavanja ekrana, kako ne bi dolazilo do poznatog „cepanja ekrana“, ali ga mi nismo koristili sa AMD, već upravo sa Nvidia grafičkom karticom. Međutim i Nvidia je odnedavno krenula da podržava AMD FreeSync (shvatili su da njihov G-Sync modul dodaje mnogo na cenu monitora), tako da smo KD25F bez problema pokrenuli i sa G-Sync opcijom, iako ona još uvek nije zvanično podržana, tj. monitor još uvek nije sertifikovan od Nvidia, ali se očekuje da se to desi u narednih par meseci. Ono što je bitno korisniku je da to već sada radi, a pečat će lako doći kasnije.

vremena odziva ekrana od samo 0.5 ms, morali napraviti i neki kompromisi – pre svega činjenica da je korišćen TN panel koji ima nešto lošije uglove gledanja i reprodukciju boja u odnosu na IPS ili VA panele. Međutim, moram priznati da je ovo jedan od najboljih TN panela koje sam video do sada, boje su zaista izuzetno prikazane, a jedini mali nedostatak su smanjeni uglovi gledanja pre nego što boje krenu da se ispiraju, ali, kada jednom podesite monitor u

odgovarajući položaj verovatno vam to i neće preterano smetati. Monitor se kontroliše preko malog džojstika koji se nalazi ispod Aorus logotipa, ali i preko jedne jako dobre novine – OSD sidekick aplikacije. Praktično, možete podesiti prečicu za aplikaciju ili neke njene opcije i menjati parametre bez potrebe da sklonite ruku sa tastature i miša, čak i u toku same igre, jako korisna i dobra stvar. Treba naglasiti da

Treba naglasiti da su se zbog ove velike brzine osvežavanja i suludo malog

“OSVEŽAVANJE JE 240HZ, A ODZIV 0.5MS.” Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 115

Hardware

“POSTOLJE MONITORA JE IZUZETNO MASIVNO I OMOGUĆAVA MNOGO PODEŠAVANJA.”

se pored video ulaza na monitoru nalazi i USB 3.0 hub za priključivanje periferija ili eksternih memorija, ali i dva 3.5mm audio konektora za slušalice i mikrofon. Zanimljivo je da monitor ima čak i ugrađen mikrofon i to ni manje ni više sa ANC (Active Noise Cancelling) tehnologijom koji će isfiltrirati pozadinske zvukove i omogućiti vašim saigračima da vas čuju jasno i glasno. I got the need – the need for speed! Da li je 240Hz previše za jedan monitor? Ja sam prvi bio jako skeptičan prema ovoj cifri jer sam primetio da je već pri 144Hz igra mnogo tečnija nego kod standardnih 60Hz panela. U tom smislu, skok između 144Hz i 240Hz nije tako dramatičan kao između 60 i 144Hz, ali ne mogu reći da se ne primeti – primeti se i sve deluje solidno glatko, naravno ako imate računar koji to može da isprati. Čini mi se i da se oči mnogo manje umaraju u ovom režimu rada, a svakako je prijatnije i rekao bih čak lakše za igru, pogotovu ako imate često situacije da morate odreagovati u deliću sekunde, na primer ako snajpujete u CS:GO. S druge strane, kvalitet vaše igre i dalje ipak najviše zavisi od samog igrača, pa iako visok nivo osvežavanja olakšava nišanjenje i reakciju, on i dalje ne pomaže da pobedite. I u tom smislu je pitanje da li ići na ovako veliko osvežavanje u Full HD rezoluciji ili je možda bolje praviti

116 | Hardware

neki kompromis u smislu odlaska na višu rezoluciju, trenutno 1440p deluje kao najoptimalniji izbor, a osvežavanje ostaviti na „samo“ 144Hz? To pitanje je naravno individualno za svakog igrača, i jedan i drugi pristup imaju svojih prednosti i mana, a umnogome zavisi i od toga koji tip igara i na kom nivou igrate. Ako po ceo dan peglate samo LoL ili CS:GO i želite da se ozbiljno takmičite, možda baš monitor kao što je KD25F može biti najbolji za vas. Međutim, ako želite malo da igrate i AAA singlplejer igre, ako vam nije svaki milisekund bitan, možda treba razmisliti o IPS ili VA panelu, bilo u 1080p ili 1440p rezoluciji, ali svakako sa osvežavanjem višim od standardnih 60Hz. Zaključak Naravno, na kraju dolazimo do toga da brzina nikada nije jeftina, pa monitor od 240Hz kao što je Aorus KD25F košta negde oko 500 evra, a za te pare mogu da se kupe dva standardna gejmerska monitora ili čak jedan veće dijagonale sa 1440p rezolucijom. Na kraju vam treba i solidna mašina za pokretanje takvog sistema, pa taj trošak treba i tako računati. Sve u svemu, Gigabyte Aorus KD25F je prvi „taktički“ monitor ove kompanije koji smo testirali i ostavio je izuzetno povoljan utisak, definitivno vredi ukoliko kao prioritet stavljate osvežavanje i brzinu odziva, ali ćete to naravno morati i adekvatno da platite.

Karakteristike:

Model

Gigabyte Aorus KD25F

Dijagonala

24.5“

Rezolucija

1920x1080

Tip panela

Brzina/ Osvežavanje

Odziv 0.5ms, 240Hz, FreeSync

Povezivanje

1x DIsplayPort 1.2, 2x HDMI 2.0, 2x USB 3.0, 2x3.5mm Audio

Dodatno

RGB osvetljenje, OSD Sidekick, podesivo postolje

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 117

Hardware

Autor: Stefan Starović

“TRUEMOVE PRO JE JEDAN OD NAJBOLJIH SENZORA NA TRŽIŠTU.”

STEELSERIES SENSEI TEN Svi se se poklonite majstoru!

etko koji model toliko utiče na reputaciju jednog proizvođača gejming periferija kao što je to bilo sa modelom Sensei i kompanijom Steelseries. Da, pravili su oni miševe i pre i posle njega, ali jednostavno, Sensei je nekako bio baš ikona u SS portfoliu proizvoda. Upravo zato se i dugo očekivao njegov naslednik koji je konačno i stigao! Sensei Ten

Prva asocijacija kada sam čuo da se novi Sensei zove Ten je bilo da

118 | Hardware

je u pitanju neko izdanje povodom desetogodišnjice ovog modela, međutim, iako se ta godišnjica poklapa, naziv Ten se vezuje za nešto potpuno drugačije – naime simbol koji je iscrtan na stranici miša se na japanskom izgovara Ten, na kineskom Tian, a znači nebo, nebesa, raj. I tu ne prestaje asocijacija koju SteelSeries pravi sa istočnjačkim filozofijama, ali i sa, reklo bi se zasluženim, arogantnim stavom – kada otvorite kutiju, prvo što ćete pročitati je „Bow to the master“ ili u prevodu poklonite se majstoru. Nara-

vno i sam naziv Sensei u prevodu sa japanskog znači učitelj, ali i mudrac. Dalje ispitivanje kutije donosi još nekoliko interesantnih napomena, poput

“OBLIK JE JEDNOSTAVAN, A OPET SAVRŠEN.”

toga da je ovo miš sa kojim je napravljeno najviše pobeda u esportsu, da je najviše para na turnirima u esportu zarađeno upravo korišćenjem Steelseries uređaja, i slično, što nisam baš siguran kako možemo proveriti, ali ajde da im verujemo na reč. Jedna stvar doduše definitivno stoji – mnogi su pokušali da imitiraju oblik i funkcionalnost Sensei miša, ali niko nije uspeo da ga nadmaši, čak ni da dođe blizu.

Miš je pogodan za držanje sa obe ruke, a za razliku od mnogih modela, forward i back dugmići ispod palca se nalaze sa obe strane, pa levoruki igrači neće biti uskraćeni za njihovu funkcionalnost. Naravno, druga dva dugmeta koji vam dođu sa spoljne strane, možete podesiti preko softvera, koji će dalje vaš profil zapamtiti unutar samog uređaja. I uopšte, ceo dizajn uređaja se može opisati kao

neverovatna jednostavnost uparena sa vrhunskom funkcionalnošću. RGB osvetljenje postoji na logotipu i oko točkića, može se podešavati u gomili boja, ali je daleko od napadnog i odiše nekom elegancijom, pri čemu, broj boja i njihovo smenjivanje može sam korisnik podesiti. Točkić je izuzetno precizan i presvučen je gumom koja je lepo baždarena, nalik zimskim gumama na kolima, i može dobiti samo reči hvale za funkcionalnost, taman kako treba. Iznad njega je postavljen taster za podešavanje CPI osetljivosti, a između te dve stvari mala LED dioda, koja će se upaliti kada menjate osetljiv-

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 119

Hardware

“MIŠ JE POTPUNO PRILAGOĐEN ZA KORIŠĆENJE BILO KOJOM RUKOM.” ost. Konačno, dva glavna dugmeta su izvedena kao nastavak leđa miša, a zanimljivo je primetiti da SteelSeries tvrdi da njihovi tasteri mogu izdržati do neverovatnih 60 miliona klikova. Materijal kojim je presvučen miš je vrsta gumirane plastike koju smo već i sretali kod uređaja ovog proizvođača, obezbeđuje vrlo prijatan dodir i odlično ležanje u ruci, ali se kod nekih

120 | Hardware

modela dešavalo da se malo oguli na delovima koji se češće dodiruju, mada, ne možemo znati kakva je situacija sa ovim modelom za kratko vreme koje smo se družili. Ne postoje bukvalno nikakvi natpisi sa gornje strane, osim malog Ten simbola sa leve strane (nema ga sa druge strane). Sa donje strane se nalaze vrlo glatki klizači miša, a plastika je odozdo polu-providna, što

daje malo čudan efekat. Mala zamerka ide na kabl, koji je gumenog, a ne končanog tipa, i poprilično je debeo, pa treba malo navikavanja na njega, pogotovu ako uzmemo u obzir da je sam miš vrlo lagan, sa samo 92g. Srce učitelja Glavna stvar na svakom esports mišu je naravno senzor, a ovde se radi o modelu koji je razvio PixArt, baš za potrebe SteelSeries miševa i nazvan je TrueMove Pro. U pitanju je optički senzor, koji može praktično raditi na bilo kojoj površini, ali mu je glavna prednost što obezbeđuje pravi 1-na-1 tracking, tj nećete imati nikakve akceleracije i slično. To potvrđuju i mnogi esports igrači, koji su stali iza marketinške kampanje za ovaj miš, naravno, pretpostavljamo i za solidnu svotu novca pride. Zanimljivo je ipak primetiti da je prvi Sensei bio miš sa laserskim senzorom, dok se sada prešlo na optičku tehnologiju, koja je ipak postala dominantna, pre svega

zbog lakšeg izbegavanja neželjene akceleracije prilikom pokreta. Ovaj miš možete pomeriti ubrzanjem od 50G ili čak 450 IPS (inča u sekundi), praktično 11.5 metara pomeraj u jednoj sekundi – ja zaista nisam neki profesionalac, ali ne verujem da mogu da pomerim miša brže od jednog metra u sekundi, tako da mogu samo da konstatujem da ne vidim situaciju u kojoj bi ovaj miš mogao da ima bilo šta manje od 1-na-1 trekinga. Sve u svemu, ovaj senzor je trenutno jedan od dva ili tri najbolja u celom gejming svetu, što svakako nije baš mali uspeh. Zaključak SteelSeries je uspeo da jedan od svojih najboljih modela osveži, unapredi i ponovo plasira na tržište na najbolji mogući način. Sensei nije miš koji po bilo čemu odskače – nit je senzor svetlosnim godinama ispred konkurencije, nit je dizajn nešto revolucionaran, nit ima neko neviđeno gejmersko osvetljenje. Sa druge strane Sensei je

prosto fenomenalan takav kakav je, u svojoj jednostavnosti, ali istovremeno i u svojoj funkcionalnosti! I zato je stekao skoro religiozne poklonike širom sveta, što je status koji će nova verzija sigurno i unaprediti, bez obzira što je konkurencija na tržištu nikad jača.

Model

Steelseries Sensei Ten

Tip

Optički miš

Povezivanje

USB

Senzor

18.000 CPI True Move Pro

Dodatno

Pogodan za obe ruke, mala težina, RGB osvetljenje

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 121

Hardware

Autor: Stefan Starović

HP OMENX 2S Gejming laptop sa viškom ekrana

roizvođači se uvek trude da ubace neku novu tehnologiju u svoje uređaje kako bi imali nešto ekskluzivno, nešto što nema niko. Tako je najnovije izdanje HP Omen X gejming laptopa ne samo malo i neverovatno moćno, već ima i novi adut – drugi ekran. Omen X 2S Uređaj koji nam je stigao na test je fabrički uzorak, pa nisam baš mogao da pretpostavim kakvo je pakovanje, ali imajući u vidu sam izgled računara, verujem da je vrlo ekskluzivno. Naime, već na prvi pogled Omen X 2S je neverovatno mali, lagan, i fenomenalno dizajniran laptop, gde sve na njemu prosto „vrišti“ premijum. Čak je dizajn i poprilično diskretan, imajući u vidu da je samo Omen logo sa gornje strane osvetljen RGB diodama. Međutim,

122 | Hardware

prava fešta se dešava kada otvorite računar i ugledate površinu od visokog sjaja na gornjoj strani baze, iznad tastature. Ova sjajna površina u svom centru krije dodatni ekran dijagonale 6“ i rezolucije 1920x1080 piksela, koji je takođe i osetljiv na dodir. HP reklamira ovo kao prvi gejming laptop sa dva ekrana, mada moram priznati da mi je u početku delovalo čudno što ekran pokriva samo centralni deo sjajne površine, pa tako dva dela sa strane ostaju neiskorišćena. Drugi ekran je uticao na nešto malo drugačiji raspored tastature i touchpada, pa tastatura povučena skroz dole, a touchpad

se nalazi umesto numeričkog dela. Moguće je nabaviti i dodatni odmor za dlanove, ali iskren da budem, meni nije bio potreban, tastatura i u ovom položaju funkcioniše sasvim dobro. Touchpad mi nije bio baš najidealnije rešenje, ali će poslužiti za neke osnovne potrebe, s obzirom da će svaki gejmer uvek koristiti miša. Glavni utisak ipak na ovom računaru jesu njegova debljina i težina – tačnije nedostatak istih! Sve to ne bi bilo tako čudno, da ovo nije praktično najjači gejming laptop koji smo imali prilike da probamo! Sve to je upareno sa

“OMEN X 2S IMA DODATNI EKRAN DIJAGONALE 6“”

odličnim 15.6“ IPS ekranom, koji je u našem slučaju došao u 4k rezoluciji, tačnije 3840x2160, sa osvežavanjem od 60Hz. Iskren da budem, ova rezolucija na ovoj dijagonali mi je preterivanje i realno nije ni moguće videti neku baš epohalnu razliku, pa bih se pre odlučio za IPS ekrane u Full HD rezoluciji u 144Hz( ili čak 240Hz) frekvencijom osvežavanja. Primećuje se i da su ivice oko ekrana poprilično tanke što daje još bolji utisak. Probali smo računar sa eksternim monitorom od 240Hz preko USB-C/Thunderbolt konekcije i zaista, ova ljuta mašina ima šta da pokaže i u tom režimu rada. Sve u svemu, ekran je jako dobar i pruža odličan kolorit u ovoj izvedbi, a verujem da je slično i u drugim varijantama. Treba naglasiti i da svi paneli koji se ugrađuju podržavaju G-Sync, s obzirom da računar dolazi sa Nvidia grafičkim procesorima.

režime rada, overklokovati i sl. Dodatna pogodnost je što ova aplikacija kada se prebaci na manji ekran poprimi i drugačiji interfejs, pa je lako upravljati njom i preko dodira. Međutim to nisu jedine mogućnosti samog ekrana – možete odabrati bilo koji deo standardnog displeja i klonirati ga ili zumirati na donjem ekranu, na primer mapu u Doti ili recimo da imate zum aktiviran u Overwatchu radi lakšeg snajpovanja. Tu su i dodatni tasteri, koji omogućavaju lakši rad sa ekranom, prebacivanje aplikacije, gašenje ekrana i slično, a dobro je i što se po automatizmu, kada uđete

u neku igru, gasi touch, kako ne biste sami sebi napravili problem. Sve to zvuči jako interesantno u teoriji, ali u praksi, iskren da budem, ne vidim potrebu da stalno pratim status računara na tom drugom ekranu – vidim kako se ponaša pod punim opterećenjem i to će u većini slučajeva uvek biti tako, eventualno overklokovanje se opet ne radi non-stop, nego se stave jedna podešavanja pa se proba više naslova s njima. Konačno, kloniranje dela glavnog ekrana takođe deluje zanimljivo, ali u praksi sam navi-

Prednosti dva ekrana Glavni adut ovog računara bi trebalo da bude drugi ekran i HP se potrudio da svojim softverom i te kako doprinese upotrebljivosti istog. Po automatizmu će na njemu biti prikazan HP Omen Control Center, gde možete pratiti status procesora, grafičke kartice, temperature, protok kroz mrežu, podešavati

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 123

Hardware

“I9 9880H PROCESOR UPAREN SA RTX 2080 MAXQ GRAFIČKOM DAJU NEVEROVATNE PERFORMANSE”

kao da gledam u mapu na određenom delu ekrana a ne ispod njega, a i sami dizajneri igara ih prave sa samo jednim ekranom u vidu, pa je i korisnički interfejs tako prilagođen. A status iz HP Omen Control Centra bi se verovatno mogao izvesti i preko neke aplikacije na telefonu, što bi bilo možda mnogo lakše rešenje. Jedino gde mogu da vidim primenu jeste, na primer, kod striminga, gde biste neke kontrole strima mogli da bacite na drugi ekran ukoliko već strimujete sa laptopa i nemate eksterni monitor, ali mi je to dosta čudna situacija. Da se razumemo, dva ekrana u klasičnoj desktop postavci su sjajna stvar i jako korisnisi kako za poslovne name, tako i za stvari koje radite privatno, ali kod ovog laptopa prosto nije u pitanju takav „klasični“ slučaj. Granice performansi Konačno, dolazimo do ponašanja ovog računara u radu. Pre svega, treba poći od konfiguracije, u čijem srcu je procesor s kojim se po prvi put srećemo – i9 9880H. U odnosu na mnogo standardniji i7 9750H, koga smo češće viđali u gejming mašinama, ovaj ima 2 jezgra i 4 procesa više, pa se mnogo bolje snalazi sa više

124 | Hardware

istovremenih aplikacija. U tome mu u ovom modelu pomaže i čitavih 32GB radne memorije, kao i veliki NVMe disk od 1TB, koji čini da se igre učitavaju ekstremno brzo. Konačno, kao šlag na torti, dolazi Nvidia GeForce RTX 2080 MaxQ grafička kartica, sa 8GB GDDR6 memorije. Sve to u zbiru donosi praktično najjače performanse koje smo do sada videli na nekom laptopu, a pritom je ovaj model znatno manji i tanji od većine koje smo probali.

Testiranje je išlo u dva smera – pokušati dobiti što veći frejmrejt u 1080p rezoluciji, kako bi videli da li može da se nosi sa 240Hz monitorom i sa druge strane, videti kako se ponaša u nativnoj 4k rezoluciji koja mu je na ekranu. Kada govorimo o 4k, to je sve lepo, ali FPS se, zavisno od igre, često kretao između 45 i 60 sličica u sekundi, što je onda dobro došlo da ekran ima ugrađen G-Sync, ali prosto na ovako malom ekranu se zaista ne vidi nikakva značajna razlika u

rezoluciji. Opet, ako želite da se igrate u visokom frejmrejtu u 1080p rezoluciji, to je itekako moguće, pa će dosta AAA naslova stizati i blizu granice od 144fps, koja je dobra za srednji tip opcije ekrana, a ako hoćete da igrate eSports naslove bez problema možete postići i magičnih 240 fps ako želite baš baš najbrži ekran. Naslovi kao što je CS:GO bez problema postižu preko 300fps, World of Tanks je recimo na Ultra podešavanjima radio negde u rasponu 220-280 fps, ali postavljanje podešavanja na nešto nižu vrednost je dovodilo i do suludih cifara od preko 400fps u kontinuitetu. Pritom se ventilatori čuju, ali ništa strašno, sretali smo i mnogo bučnije gejming laptopove sa mnogo slabijim komponentama, a pod prstima praktično ne možete osetiti toplotu, sva se vrlo efikasno odvodi pozadi ili sa strane. Treba imati u vidu ukoliko želite da nosite ovaj računar sa sobom da mu je ispravljač poveći, što i ne čudi kada se ima u vidu deklarisana snaga od 230W, još malo pa kao desktop napajanje. Baterija može da izdrži 3-4 sata surfovanja i sličnih poslova, ali zaboravite na igranje na bateriji.

Preterivanje?

Karakteristike:

Zanimljivo je da je ono što bi trebalo da bude najveći adut Omen X 2S možda i njegov najveći nedostatak: drugi ekran. Iako je ideja vrlo zanimljiva na papiru, u praksi je teško naći primenu, osim u par ekstremnih slučajeva. Sa druge strane, dodatni ekran sigurno otežava hlađenje, doveo je do pomerenih tastature/touchpada i definitivno povećava cenu. A kad smo već kod cene, ona je poprilično paprena, te čak i za model sa slabijim i7 procesorom, kod naših prodavaca ide i preko 400 000 dinara! Jasno je da će pod tim uslovima moći da ga priušte izuzetno retki, ali je jasna i još jedna stvar – ovakvu mašinu spakovati u ovako malo kućište i da to sve radi kako treba je praktično ravno čudu! Ni na kraj pameti mi ne bi bilo da će jedan od najjačih gejming laptopova koje sam probao biti ujedno i jedan od najmanjih i najlakših, baš naprotiv, a inženjeri iz HP-a su uspeli upravo u tome. Tako, da se ja pitam, voleo bih da vidim slično konfigurisan Omen X u istim dimenzijama, ali možda bez novotarije od ekrana, sa nešto pristupačnijom cenom, to bi onda bila zaista ultimativna gejming mašina!

Model

HP Omen X 2S

Procesor

Intel i9-9880H do 4.5GHz (8core/16 Threads)

Memorija

32GB DDR4 2666 MHz

Grafička kartica

nVidia GeForce RTX 2080 MaxQ 8GB GDDR6

SSD

1 TB

Hard disk

Nema

Povezivanje

1xUSB 3.1 Gen2 Type-C Thunderbolt 3, 2xUSB 3.1 Type-A (1x Sleep&Charge), Gbit LAN, 1xHDMI 2.0b, 3.5mm combo, WiFi, Bluetooth

Ekran

15.6“ 3840x2160 IPS G-Sync

Windows 10 Home

Težina

2.38 kg

Testiranje:

Igra Ultra settings

1920x1080

Witcher 3

(average FPS)

Battlefield 1

149.2

Assassin's Creed Odyssey

78.4

Shadow of the Tomb Raider

109

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 125

Hardware

Autor: Stefan Starović

MSI B450 GAMING PLUS

Dobra matična ploča srednjeg ranga

atične ploče nisu baš često tema u našem magazinu, pre svega zato što ima mnogo izbora i mnogo mogućnosti za overklokovanje, fina podešavanja i slično, a mi pre svega želimo da se fokusiramo na ukupno igračko iskustvo, umesto na detalje dobijanja svakog promila performansi. Međutim, trenutno je vrlo interesantno vreme za kupovinu matične ploče za AMD platformu, jer je došlo do smene druge i treće generacije Ryzen procesora, a opet možemo razmotriti nešto što bi odgovaralo prosečnom igraču. I tako nam je na sto stigla MSI B450 Gaming Plus.

Čipsetovi B450 vs X470 xs X570 AMD za svoje procesore nudi nekoliko različitih čipset platformi koje

126 | Hardware

imaju različite mogućnosti – neki su namenjeni običnim korisnicima, dok su drugi namenjeni baš entuzijastima. Načelno gledano, čipsetovi sa oznakom X su namenjeni onima koji svoje procesore hoće da iskoriste do maksimuma i ne žale novca da to postignu. Međutim, postavlja se pitanje, da li je to potrebno prosečnom korisniku, odnosno da budemo precizniji prosečnom gejmeru, ili je bolje uložiti u neku drugu komponentu, na primer sam procesor ili grafičku karticu? Ja bih uvek rekao ovo drugo, ali prosto ima različitih afiniteta.

podršku za Crossfire uparivanje dve AMD grafičke kartice. Ono što nema u odnosu na svog X470 pandana iz iste generacije jeste podrška za Nvidia SLI uparivanje grafičkih kartica, a i manjka mu mogućnost protoka kod USB portova, tačnije B450 je ograničen po pitanju maksimalnog broja USB 3.1 Gen 2 portova, koji imaju najveću brzinu. Konačno, još jedini drugi aktuelni čipset (za sada) je X570, koji je lansiran uz treću generaciju AMD Ryzen procesora i koji donosi podršku za PCI-E 4.0 kao i još veću podršku za prošireniju USB magistralu.

Da krenemo onda od B450 čipseta, koji je zapravo neka osnovna varijanta koja je išla uz drugu generaciju Ryzen procesora. On u suštini ima i mogućnost overklokovanja i podršku za napredne memorijske profile i

MSI B450 Gaming Plus Sada se postavlja pitanje – ako je izašla već nova generacija AMD Ryzen procesora i novi čipset, pa zašto vi ljudi pišete o prethodnoj generaciji?! Upravo

zato što se još uvek ne zna kada će se pojaviti „normalan“ čipset za nove procesore i trenutno je jedino dostupan X570, čije matične ploče kod nas koštaju od 150 evra pa naviše. A ono što je AMD jako dobro napravio, jeste da je prethodna generacija čipseta kompatibilna sa novijim procesorima, uz doduše jednu začkoljicu, a to je da vam treba update BIOS-a matične ploče. I sad, ako kupujete novi računar sa trećom generacijom Ryzen procesora, vrlo je verovatno da nemate neki procesor iz druge generacije da ubodete, uradite update BIOS-a i onda dalje nastavite sa sklapanjem računara. Možete zamoliti neki servis da to uradi ili prodavca, ali se u praksi dešavalo da neki i nisu bili baš tako voljni da vam besplatno urade tu operaciju. I zato je upravo u ovom momentu jako bitna jedna opcija MSI B450 Gaming Plus matične ploče – BIOS Flashback. Ova opcija vam omogućava da ploču samo priključite na napajanje, bez procesora i memorije, ubacite USB flash disk sa najnovijim BIOS softverom

i eto ga, vaš novi računar je spreman da primi Ryzen procesore treće generacije! Moram priznati da sam se prvi put susreo sa ovakvim sistemom, ali da je zaista genijalan i rešava mnogo problema, pogotovu u ovom momentu „smene generacija“, i zaista svaka čast onome ko je ovo smislio. To praktično znači da možete za nekih stotinjak evra da dobijete matičnu ploču kao što je B450 Gaming plus (neke i za manje) sa punom podrškom za najnovije procesore, a da X570 ostavite onima koji baš žele da se bave podešavanjima najsitnijih detalja i izvlačenjem poslednjih promila performansi procesora. Međutim, treba imati u vidu da je i MSI B450 Gaming Plus poprilično raskošno opremljena ploča – tu je podrška za DDR4 memoriju do 3466MHz, a tu su i dva PCI-E slota u koji možete staviti dve AMD kartice u Crossfire modu (mada bih ja iskreno za takav sklop uzeo ipak možda neki skuplji model). Naponska jedinica je isto dosta solidna, pa bi trebalo da lagano podrži neki umereni overkloking, ali ne treba

“B450 ČIPSET PODRŽAVA RYZEN PROCESORE TREĆE GENERACIJE UZ OSVEŽENJE BIOS-A” očekivati čuda od ploče ovog cenovnog ranga. Iz perspektive gejmera, najbitnije je da postoji brzi M.2 slot gde možete staviti NVMe disk koji će vam dati unapređenje performansi, odnosno pre svega brže učitavanje video-igara. Zanimljivo je da postoji poseban „gejming port“ deo koji se zapravo sastoji od dva USB porta, što mogu da razumem, i jednog PS/2 porta koji je posebno obeležen!? Pobogu ko u 2019. godini koristi PS/2 gejming periferije?! No, što bi se reklo, od viška

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 127

Hardware

glava ne boli, a nama je bitno i da su tu pozlaćeni audio konektori kao i LAN port koji ima specijalnu zaštitu od strujnog udara, pa vam neće udar groma spržiti računar ako se igrate tokom oluje. Još jedan detalj koji govori o posvećenosti sitnicama jeste i činjenica da su oba PCE-E x16 slota obložena metalom kako bi bolje držali neke masivne grafičke kartice koje se očekuju u paru sa ovom pločom. Izgled ploče je možda manje bitan ako je držite u zatvorenom kućištu, ali za one koji imaju staklenu stranicu bitne informacije su da je vizuelno jako lep dizajn u kombinaciji crvene i crne boje. Ne postoji RGB osvetljenje ili bilo šta slično, što nekome može biti minus, ali je meni lično to sasvim u redu. Hladnjaci na čipsetu su vrlo glomazni i dobro izrađeni, pa se u radu ne primećuje neko grejanje na tom delu. Takođe, čak šest konektora za ventilatore unutar kućišta bi trebalo da obezbedi dosta dobro provetravanje, čak i ako druge komponente budu pravile dosta toplote.

128 | Hardware

Hardware

Zaključak MSI B450 Gaming Plus je ploča punog ATX formata koja ima sve što treba – dovoljno slotova za memoriju, za proširenje, za priključivanje periferija. U negde sličnom cenovnom rangu možete pogledati i B450M Gaming Plus, koja je sličan model samo u mATX formatu, pa ima nešto malo manje slotova za proširenja, dok za nešto malo više novca možete odabrati model iz Tomahawk serije. Ipak ono što je suština u ovoj priči, jeste da je za Ryzen platformu treće generacije prosečnom igraču verovatno sasvim dovoljan B450 čipset, koji ga neće mnogo koštati, pa će tu uštedu moći da prebaci na recimo jaču grafiku, dok sa druge strane može da ostvari pun potencijal procesora. Konačno BIOS Flashback opcija koja omogućava da unapredite svoju ploču i bez procesora je zaista jako zgodna u ovom momentu, barem dok ne budemo krenuli da viđamo više B450 ploča, kojima je već fabrički unapređen BIOS.

“BIOS FLASHBACK OPCIJA OMOGUĆAVA DA I BEZ PRISUSTVA PROCESORA UNAPREDITE SVOJU PLOČU”

Model

MSI B450 Gaming Plus

Podržani procesori

Socket AM4 – 1, 2. i 3. generacija AMD Ryzen procesora

Format

ATX

Slotovi

2x PCI-E x16, 4x PCI-E x1, 6x SATA III, 1x M.2

Portovi

1xGbit LAN, 2x USB 2.0, 2x USB 3.1 Gen2 Type-A, 2x USB 3.1 Gen1 Type-A, 6x audio, 1x DVI-D, 1x HDMI

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 129

Hardware

Autor: Stefan Starović

“TASTATURE IMAJU VRLO PREMIUM IZGLED U SVAKOM POGLEDU”

LOGITECH G815 & G915 Logitech Low profile mehaničke tastature sa i bez kabla

ejming industrija stalno ide napred i to znači da stalno pokušava i da pronađe nove i inovativne načine kako se ljudi igraju. Tako je neko došao na ideju da bi bilo dobro napraviti mehaničku gejming tastaturu sa low profile – niskim tasterima, kakve obično viđamo na laptopovima ili recimo na Apple proizvodima. Logitech je tu implementirao i svoje potpuno nove svičeve, tako da smo dobili izuzetno zanimljiv rezultat. GL Mehanički tasteri Logitech je krenuo u razvoj nove generacije, kako standardnih mehaničkih Romer-G tastera pod oznakom GX koji su još brži nego ranije, tako i low-profile varijante pod oznakom GL, koja bi trebalo da obezbedi slične performanse, ali uz 50% uštede u visini tastera. Iskren da budem, s obzirom

130 | Hardware

da nisam preveliki ljubitelj mehaničkih tastatura, meni je ova low-profile varijanta dosta bolja i za igranje i za neke svakodnevne poslove. GL tasteri postoje u tri varijante – linear (crveni), tactile (braon) i clicky (beli, ali zapravo, u standardnoj postavci bi trebalo da budu plavi). Linearni su najujednačeniji što se tiče sile pritiska, i meni najpogodniji, tactile imaju onaj tačan osećaj kada je taster pritisnut, dok clicky rade isto tako, ali je i zvuk klika samog tastera vrlo primetan. Zanimljivo je da Logitech i dalje insistira na svojim svičevima iako mnogi koriste

Cherry MX, koji čak sada postoje i u plitkoj varijanti, što je sa jedne strane dobro, jer podstiče konkurenciju, ali može biti nezgodno ako hoćete recimo da zamenite kapice ili tako nešto, jer su mnogo manje standardni delovi. Ostaje da se vidi kako će na ove tastere reagovati tvrdokorna publika ljubitelja mehaničkih tastatura, ali su naši prvi utisci s njima vrlo pozitivni. Logitech G815 – varijanta sa kablom Dve tastature koje smo testirali su fizički skoro identične, osim ključne razlike da su G815 povezuje na računar standard-

“GL LOW-PROFILE TASTERI DOLAZE U TRI VARIJANTE – LINEAR, TACTILE I CLICKY”

nim USB kablom, dok je G915 bežični model i nosi neke dodatne pogodnosti. Tako da ćemo krenuti sa opisom G815, jer skoro sve isto važi i za G915, a kasnije ćemo samo dodati razlike koje se tiču bežičnog modela. Odmah po otvaranju kutije se vidi da se radi o premijum modelu – sve je na najvišem nivou kvaliteta izrade, počev od metalne konstrukcije preko interesantno gumenih dodatnih tastera, samih kapica i osvetljenja glavnih tastera, zaključno sa volume točkićem u gornjem desnom uglu koji je zaista fenomenalno izveden. Druga stvar koja takođe upada u oči jeste koliko je tastatura tanka, ne samo u domenu mehaničkih, već i membranskih tastatura – prosto, kada je potpuno položena na podlogu deluje da je visoka manje od santimetra, iako je zapravo nešto malo viša. To je sa jedne strane i problem – čak i kada je podignete uz pomoć držača sa donje strane ne dobijete baš previše nagnutu tastaturu, što nekim ljudima može biti problem.

na nivou mehaničke, odlična kombinacija! Pritom, činjenica da je tastatura niža, doprinosi ne samo vizuelno da izgleda lepše već zaista može nekome odgovarati ovaj vid korišćenja tastature. Sve u svemu, privikavanje je minimalno i ide vrlo brzo, nakon čega možete uživati u potpunoj preciznosti. Jedino što može donekle zahtevati privikavanje, jeste red makro „G“ tastera sa leve strane, na koje možete staviti određene funkcije preko softvera, ali sa druge strane, mogu biti malo nezgodni dok ne shvatite da Ctrl na

primer nije prvi taster sa leve strane. Kad smo već kod softvera, sve se podešava preko njega, od makro komandi, do ponašanja određenih tastera, pa do osvetljenja koje uz LightSync funkciju možete uskladiti sa svim Logitech uređajima koji to podržavaju. Kabl kojim se tastatura povezuje deluje izuzetno robusno i izdržljivo, a opet dovoljno fleksibilno, tako da sa te strane ne bi trebalo da bude problema. Ono što je dodatna pogodnost, i to

Na G815 modelu, koji smo dobili na test, bili su linearni svičevi, koji su meni zaista idealni za ovakav tip tastature – praktično imam udobnost skoro na nivou membranske tastature, dok je preciznost

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 131

Hardware

“G915 IMA BATERIJU KOJA MOŽE IZDRŽATI OKO 30 SATI IGRANJA SA UPALJENIM RGB OSVETLJENJEM”

je jedina prednost G815 u odnosu na bežični G915 model, jeste postojanje USB pass-through porta na koji možete povezati miša ili neku drugu periferiju, jako korisno. G915 – oslobođenje! Model G915 je praktično identičan sa prethodnim, osim što omogućava bežično povezivanje, pa u skladu sa tim ima i par tastera više, dok nema naravno mogućnost USB pass-through funkcije. Bežično povezivanje se vrši preko posebnog USB Lightspeed adaptera, kada imate punu brzinu kao i preko kabla, ili čak i preko Bluetooth konekcije, kada nemate tako veliku brzinu odziva, ali je sa druge strane tastatura kompatibilna sa velikim brojem uređaja od laptopova pa do telefona. Malo je čudno što Logitech za svaku Lightspeed periferiju donosi drugačiji USB dongle, što može biti zamorno ako imate i sličnog miša (istovremeno nam je u poseti bio i G502 Wireless), pa je zauzeto više USB portova ili prosto sami adapteri štrče iz laptopa. U suštini, da je u pitanju verovatno bilo koji drugi proizvođač ovo ne bi bilo pitanje i pomirio bih se sa činjenicom da ima više adaptera, ali s obzirom da nas je Logitech razmazio sa 132 | Hardware

svojim Unify adapterima za standardne bežične uređaje, red je da zahtevamo nešto slično i za Lightspeed! Druga bitna stvar kod bežične tastature je baterija i ona je deklarisana na 30 sati korišćenja pri punom RGB osvetljenju. U praksi sam tastaturu testirao desetak dana, sa po 2-3 sata aktivnog korišćenja za igranje i uključenim osvetljenjem i pri kraju testa je ostala na oko 30% prema tvrdnji softvera, što je sasvim pristojan rezultat. Treba imati u vidu da ja desktop računar zapravo

nikad ni ne gasim, ali tastatura vrlo brzo uđe u neki mod hibernacije, gde se isključi osvetljenje (taj period se može podešavati) pa verovatno tako dosta štedi bateriju. Zanimljivo je da pri ponovnom pokretanju tastatura prvo zasvetli svojim default obrascem osvetljenja a onda brzo promeni na onaj koji sam ja definisao u opcijama, ali je to verovatno pitanje samo ažuriranja softvera u nekom budućem momentu. Kada se baterija isprazni dovoljno je priključiti priloženi micro USB kabl i nastaviti sa korišćenjem preko kabla

dok se ugrađena baterija ne napuni. Dobra stvar je što stanje baterije osim softvera, koji će vas obavestiti ukoliko je baterija pri kraju, prati i jedan mali indikator na samoj tastaturi koji će krenuti da svetli drugačije kad se baterija potroši. Interesantno je da je na G815 taj isti indikator iskorišćen za NumLock, pa bežična verzija zapravo i nema Numlock indikator. Bitna napomena je i da nam je G915 stigla sa GL clicky svičevima i oni definitivno daju mnogo više povratne informacije na pritisak, kako taktilne tako i poprilično zvučne. Naravno nekima će se to baš i svideti ali je meni taj tip tastera malo besmislen na ovakvoj low-profile tastaturi. Ono što je sigurno jeste da kupci imaju mogućnost da biraju između sva tri rešenja pa svako treba da se odluči za ono što mu najviše odgovara.

Zaključak Da li nam u životu trebaju low-profile mehaničke tastature, jeste pitanje koje svako sebi mora da postavi, ali moram priznati da sam ja bio poprilično oduševljen iskustvom tokom testiranja. Nekako je i elegantno i gejemerski i komforno i praktično, sve u jednom! Plus, neke dodatne funkcije, kao što je odličan točkić jačine zvuka, daju baš akcenat na kvalitetu izrade. S druge strane, problem je što ovi modeli koštaju preko 200 i 250 evra, što znači da su ograničeni na one sa baš dubljim džepom, čak i kada govorimo o gejmerima, koji načelno daju velike pare za mehaničke tastature. Opet, moram priznati da mi je u tom smislu mnogo bliži G915 model, jer sa Lightspeed konekcijom dobijate identične performanse, a rešavate se kablova po stolu, pogotovu ako ga uparite i sa bežičnim

mišem. Moj izbor bi među tipovima tastera definitivno bili crveni linearni, jer sam već video kako ukućani negoduju nakon dugotrajnog korišćenja clicky tastera.

Model

Logitech G815

Tip

Mehanička tastatura

Tasteri

GL Clikcy

Povezivanje

Lightspeed wireless, Bluetoot, USB

Dodatno

30 sati trajanje baterije, Makro tasteri, LightSync

Model

Logitech G915

Tip

Mehanička bežična tastatura

Tasteri

GL Linear

Povezivanje

USB

Dodatno

USB Hub (1-port), Makro tasteri, LightSync

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 133

Hardware

Autor: Stefan Starović

“TERMALNE PERFORMANSE SU NA ZAVIDNOM NIVOU A BUKA MINIMALNA.”

GIGABYTE 5700XT GAMING OC 8GB

Odlična AMD kartica

eć smo imali prilike da se susretnemo sa Radeon 5700XT grafičkim karticama, ali u okviru samog AMD rešenja i u njihovom test računaru u prošlom broju, gde se kartica pokazala značajno bolje nego što je to ranije bio slučaj sa referentnim modelima. Ipak, glavna pažnja je uvek usmerena na kartice sa specijalizovanim rešenjima za hlađenje, a ovoga puta nam je šaka pala Gigabyte varijanta. Gigabyte 5700XT Gaming OC 8GB Gigabyte se ozbiljno bacio u gejming vode, ne samo sa grafičkim karticama, već i sa monitorima, o jednom od kojih imate priliku da čitate i u ovom broju. Ono što je interesantno jeste da se kartice dele na one koje su samo pod Gigabyte brendom i na one koje su pod Gigabyte Aorus oznakom. Nama je na test stigla grafička iz standardne, Consumer, linije dok još nisu predstavili Enthusiast kartice iz Aorus pod-brenda, ali se to verovatno može očekivati kasnije. Ostaje dilema doduše kako će tačno unaprediti

134 | Hardware

te modele s obzirom na to šta smo imali prilike da vidimo na ovoj kartici. Prvo u oči upada masivni kuler sa čak tri ventilatora, koji je i ono što ovu karticu najviše izdvaja od referentnog dizajna. Gigabyte je ovde upotrebio nekoliko izuzetno naprednih rešenja, jedno od njih jeste da su heat-pipe (odnosno cevi koje odvode toplotu sa grafičkog čipa) napravljene tako da naležu direktno na čip, a pritom su izrađene od kompozitnih materijala i posebno dizajnirane za maksimalni efekat. Od toplotnih cevi se dalje prelazi na veliki aluminijumski hladnjak sa tankim rebrima, međutim, možda su najinteresantniji deo rashladnog sistema upravo tri ventilatora iznad toga. Naime, oni su tako konfigurisani da se središnji ventilator vrti u suprotnom smeru od krajnja dva, što po rečima inženjera iz Gigabyte, podstiče bolji protok vazduha. Kada se sva tri vrte u istom smeru stvaraju se turbulencije vazduha na mestima gde se sastavljaju tokovi vazduha između ventilatora, što otežava protok, dok se ovakvim rešenjem to izbegava, zarad

maksimalnog protoka. Dodatna stvar koja pospešuje protok, jesu specijalno dizajnirana krilca ventilatora, koja imaju male poprečne zareze, a za koje je opet utvrđeno da povećavaju efikasnost. Sve ovo dovodi do boljih termalnih performansi, ali i do efikasnijeg rada zahvaljujući tehnologiji 3D Active fan, koja proverava temperaturu čipa i shodno tome ubrzava ili usporava ventilatore, pa može čak i da ih i potpuno zaustavi kada grafička radi u režimu malog opterećenja, što je rešenje koje se ne sreće tako često na Radeon grafičkim karticama. Sve u svemu, zahvaljujući ovom rashladnom rešenju u radu je kartica izuzetno tiha, čak i pri maksimalnom opterećenju, iz dobro izolovanog kućišta ćete jedva uspeti da je čujete, čak iako osluškujete. Ako smo za referentni Radeon 5700XT mogli da kažemo da je mnogo bolji od ranijih sličnih modela, za Gigabyte 5700XT možemo da kažemo da je značajno bolji u ovom domenu od referentne kartice. Kada ne radi ništa biće potpuno tih, dok će pri

punom opterećenju moći da se čuju ventilatori, ali je nivo buke zaista zanemarljiv. Kao i u slučaju referentne kartice, Gigabyte 5700XT se napaja preko jednog 6-pinskog i jednog 8-pinskog dodatnog konektora za napajanje, što govori o nešto višoj potrošnji energije, pa treba u vidu imati i nešto jače napajanje. Pod punim opterećenjem ova kartica može vući i do 35 vati više od referentne kartice i do čak 70W više od konkurencije u vidu RTX 2070 Super kartice, međutim, s obzirom na odlične termalne performanse to nećete primetiti u radu, ukoliko imate dovoljno dobro napajanje. S druge strane prilikom malog opterećenja razlike u odnosu na potrošnju struje praktično i da nema. Gigabyte je na kartici implementirao i RGB Fusion 2.0 osvetljenje pa ćete moći

“MASIVNI KULER SA ČAK TRI SPECIJALNO DIZAJNIRANA VENTILATORA.”

da ulepšate kućište i prostor oko njega živopisnim bojama, ali i da ih sinhronizujete sa pločom ili monitorom na primer.

dobitnu kombinaciju! Pogotovu u izvedbi kakva je ova Gigabyte, gde je nivo buke zaista minimalan.

Performanse i primena

Zaključak

Shodno boljem hlađenju, ova kartica je nešto fabrički overklokovana u odnosu na referentnu varijantu, pa je osnovni klok 1650MHz (referentni je 1605MHz), game klok je 1795MHz (ref 1755) a boost klok je do 1905 MHz, kao i kod referentnog modela, ali zahvaljujući boljem hlađenju će ga ova kartica mnogo lakše dostizati i zadržavati tokom dužeg perioda vremena. Sve u svemu, referentni 5700XT smo testirali u AMD računaru, sa nešto jačim procesorom nego što je naš test sistem, pa odatle manje razlike u performansama, ali generalno gledano razlika u performansama između ove dve kartice je u nekoliko procenata. I tu dolazimo opet do primene za Radeon 5700XT – ovo je defintivno prejaka kartica za 1080p rezoluciju, osim ako vam ne trebaju baš vrlo visoki frejmrejtovi za bavljenje esportom, ali tu je treba upariti i sa jakim procesorom. Sa druge strane, nije baš za 4k rezoluciju, čak i sa jakim procesorom, osim ako ne želite da baš trpite niske frejmrejtove. Ali zato, ako se igrate u 1440p rezoluciji ovo može biti pravi izbor za vas – čak i u AAA naslovima ova kartica ide dobrano preko 60fps, u nekima bez problema i preko 100, uparite je sa dobrim FreeSync monitorom, koji nije tako skup kao konkurentska varijanta, i imate

Tržište grafičkih kartica u skorije vreme nije bilo ovako zanimljivo – sama najava AMD 5700XT grafičkih čipova je nateralo Nvidia da izbaci RTX modele sa Super oznakom koji su doneli bolje performanse. Tako je 5700XT negde između RTX 2070 i RTX 2070 Super grafičkih kartica, ali na svojoj strani ima cenu koja je obično niža čak i za stotinak evra. Sa druge strane, Nvidia i dalje pod punim opterećenjem troši manje energije nego Radeoni, a tu je i RayTracing funkcionalnost, koja iako i dalje podržana u jako malom broju igara, ipak dobija sve više na značaju kako vreme prolazi. Sve u svemu, na korisniku su slatke muke kome da se privoli i koji tabor da odabere, ali odavno nismo imali ovako dobru ponudu što samo govori o tome koliko konkurencija radi u korist nas gejmera. Testiranje: Igra (average FPS) Ultra Gigabyte 5700XT Gaming settings 2560x1440 OC 8GB Witcher 3

85.4

Battlefield 1

118.7

Assassin's Creed Odyssey

67.8

Shadow of the Tomb Raider

78.5

Play! #131 | Novembar 2019. | www.play.co.rs | 135