Јелена Глишић МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА by Поезија суштине

Јелена Глишић МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Издавач:

Бања Лука За издавача: Никола Новаковић Уредник: Ненад Новаковић Предњу страну корица и остале вињете у књизи осмислио и нацртао: Миле М. Кнежевић

2012.

Јелена Глишић

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Бања Лука - Дервента 2011 - 2012.

Хвала Богу што постоје такви људи као што је чика Миле Кнежевић којем се захваљујем за сву добијену подршку при исписивању, настанку и штампању ове књиге. Аутор: Јелена Глишић

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ДУГА Да ли знате, драга дјецо, шта се јавља послије кише, какве су то дивне боје, које небо обгрлише. Како се тај сликар зове, што по небу боје слаже, ако неко име знаде, молим да га свима каже. Ту сликара нема нигдје, повика нам мала Дара, то се небо само игра, па по себи боје шара. Није тако, драга Даро, стидљиво се јави Гога, све на свијету што постоји, човјеку је дар од Бога.

Јелена Глишић

ВЈЕТРОВА ГРЕШКА Јесте л` чули, дјецо, најновије вијести, одлучио вјетар с букве лишће стрести. Па се јадан мучио, и снажно је дув`о, ал` лишће се не да, драго му је дрво. Зар не видиш, вјетре, да се љето смије, да јул тек је почео, да Сунце нас грије. Схвати тада вјетар, погрешно је доба, ал` на јесен вратиће се поново да проба.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 9

Јелена Глишић

КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈЉЕПШЕ Кад одлучи врабац да крене на југ, не знаде да пут ће бити тако дуг. Летио је летио километар, два, те одлучи нагло: Нисам за пут ја! Ма остаћу овдје, у свом малом селу, храниће ме мрвама дјеца зиму цијелу.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ПИТАЛИЦА Кога то у шуми, дјецо, увијек лоши гласи бију, да ли зеца или вука, да ли јежа или лију? Ил` ко воли послије ручка да умилно, слатко преде, да л` мишеви или мачке, да ли баке или дједе? Ил` ко испод стрехе, дјецо, вјешто кљуном гнијездо прави, да ли су то можда врапци, или вриједни мали мрави? Ил` ко своју дјецу воли, од свег срца грли, љуби, да ли су то маме, тате, ил` је можда неко други?

Јелена Глишић

РИЈЕЧИ Разноврсне оне су, без њих се не може, некада се воле, а некада гложе. Некада нас оне и до неба вину, некада нас баце у понор ил` тмину. Некада нас ријечи боду или туку, некада нас тихо у љубав увуку.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ Слушајте ме пажљиво, ово није шала, свима Мира поручује: Више нисам мала! Шест година имам, више нисам дијете, на јесен ћу у школу, чуј то добро, свијете! Не купујте мени више ни бомбоне, радије бих ципеле, сукњу, панталоне. Од сад више не дам да ме купа мама, тата да ме облачи, све ћу ја то сама. Зато свима поручујем, ово није шала: Од сада сам велика, нисам више мала!

Јелена Глишић

ПРОБЛЕМ Који је то проблем што се дјеци јави, да ли су то књиге, ил` остале ствари? Да ли су то можда чоколаде, жваке, да ли топли дани, ил’ упорне баке? Или су то, ипак, зимски дани сњежни, излети ил` пјесме, загрљаји њежни? Ма проблем је главни, рече Марко мали, кад задаћа домаћа код куће нас гњави.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 15

Јелена Глишић

КОМЕ ТУЧА ТРЕБА Десила се тешка свађа у птичијем свијету, започеше глупу тучу два коса у лету. И баш кад се птица много других скупи, дједа кос их кљуном по главама лупи. Прекините свађу, ил` ћу оцу рећи, од његове љутње нећете утећи! Смирише се браћа, коме туча треба, за све има довољно мјеста испод неба.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ЛОПТА Шта би дјеца могла да им лопте није, кога би тад рука ил` нога да вије? Зато треба хвала рећи мудрој глави, што најљепшу играчку некада направи.

Јелена Глишић

ЧУДНА ЛИ ЧУДА Сред пустиње санта леда, са ње пингвин кактус гледа, око њега ту по трави, жуту лију јашу мрави. А на брду у долини, вук за козу дом сачини, комшије им овце старе, плету оне споменаре. На дрвету два су зеца, један рибу с гране пеца, други с пушком чека лава, док мајка им хрче, спава. Каква би то чуда била, да се Аци нису снила, и да јутро на помолу, не зовну га тад у школу.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

НОВИ ДАН Ево опет новог јутра, бистра зора пјева, свиће, један нови дан се рађа, од прошлога бољи биће. Taд крај главе сат зазвони, успаване буди очи, неко лакше, неко теже, из кревета топлог скочи. Опет исто к`о и јуче, свако негдје журно креће, чекају нас обавезе, неког мање, неког веће. За загрљај и ријеч топлу, ко времена данас нема, можда онај који чека да нестане свих проблема. Док он чека, вече дође, а дан како, када стаде, је л’ од прошлог бољи био, да л’ то свијете неко знаде?!

Јелена Глишић

НЕЗГОДА У шумици једној настао је лом, мишу на реп случајно стаде стари слон.

Пасош њему траже, возачку и личну, ал` слон грешку до сад није им`о сличну.

Сви су чули миша како болно плаче, никад ништа није бољело га јаче.

Да л` ће казну писат` ил` у затвор слати, тај одговор мишић њима ће сад дати.

И доктори дошли, па гледају миша, кажу реп је добро, те се он утиша.

Слона тужит` нећу рад властитог мира, извињење молим и комадић сира.

Полиција стигла да слона испита, зашто он по шуми мора да се скита.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 21

Јелена Глишић

УВ`ЈЕК ЗАВРШИ НА ДЛАНУ Одлучио мали Раде код зубара хитно поћи, да извади први зубић, љекар ће помоћи. Идућ` ка зубару, весео је био, ал` путем је негдје храброст загубио. Марамицом папирном крупне сузе брише, те наједном рече мами: Зубић не љуља се више! Ал` паметна мама не послуша сина, код зубара доведе га, јер се зубић клима. Тад га зубар њежно на столицу стави, па том страху нареди: Де дијете не гњави! И кад сузе Ради би низ лице да кану, климав зубић нађе се на његовом длану. 22

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

СТАРИ ПРОБЛЕМ Синоћ су у бари, на локвању старом, састанчиле жабе, гласно и са жаром. Ма проблем их један мучи ових дана, враћају се роде, слијећу са свих страна. Зар су опет морале ту крај баре доћи, зар ни једно љето неће без њих проћи? Па да жабе доживе слободу и срећу, да без страха пливају, скакућу и шећу.

Јелена Глишић

РАЗИГРАНИ ПЈЕСНИК Ко ће, дјецо, од вас знати гдје то крава ручак кува, гдје кокошка џемпер плете, а гдје слона љуби бува. Ил’ гдје вјетар гласно прича да миш мачку у лов води, да у бари на локвању удвара се жаба роди. Или зашто баке, деке увијек траже такво мјесто, гдје ће унук ил` унука имат` прави царски престо. Или зашто пјесник радо долази у сваку школу, да разигра дјецу, машту и открије тајну своју.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ОТКРИВЕНА ТАЈНА У дворишту бакином дигле гуске грају, чуле да се овца спрема за удају. Од комшија вјешто је овца све то крила, ал` се, ето, дозна да се заручила. Од тог дана с овном по травњаку шета, свадба биће, прича се, крајем овог љета.

Јелена Глишић

БАКИНА ПРИЧА Расприча се бака, весело и живо, како некад давно, у школи је било. Како свеске, оловке, ил` бојице разне, нико није имао, осим справе важне. А та справа бјеше рачунаљка лака, од дрвета направљена, баш за сваког ђака. И још табла дрвена, зелена и мала, са спужвом и кредом, не, то није шала. А у џепу носила се једна кора хљеба, кад у школи огладни се, храна ђаку треба. Прича тако бака с осмијехом на лицу, док за школу пакује с унуком торбицу. 26

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 27

Јелена Глишић

НЕНАДАНИ РАСТАНАК Једне ноћи вјетар, и цијелога дана, љуто кида лишће са поспаних грана. А лишће се малено отима и не дâ, док посљедњи пут родитеља гледа. А родитељ дрво стреса се и њише, лишће би да штити, ал` нема га више.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

КРИВА ЉУБАВ Једног старог вола забољела глава, не слушају њега ни теле, ни крава. Теле скаче, игра се по зеленој трави, во га увијек чува да би приш`о крави. Мало пажње хтио би сада и он за се, ал` крава га не гледа, само траву пасе. Наљути се во што се тако збива, па зарика селом: О, љубави крива!

Јелена Глишић

ЛАКОМИСЛЕНОСТ Била једном једна овца, имала је много новца, траву, сијено није јела, радила је шта је хтјела. Маму, тату, и не слуша, цигарете, вино куша, код куће је никад нема, несташлуке увијек спрема. Ал` кад младост брзо прође, сиромаштво овци дође, нико за њу ни не хаје, не вриједи јој што се каје.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

НЕЗАСИТОСТ Кад добише брат и сестра праве млијечне чоколаде, свак` би рек`о обоје ће сада моћи да се сладе. Ал` братац је у трен смаз’о своју поклон чоколаду, па сад хоће и секину да грицка у хладу. На то сека пожали се, то поштено није, гдје год да је oстави, братац је открије. Ма то тако буде скоро сваког пута, брат се само смјешка, а сека је љута.

Јелена Глишић

САН Баш у шуми, поред пања, једна лија слатко сања, да јој стижу гуске, патке, а за њима коке слатке. Збунила се, не зна шта би, коју прво да уграби, да л` би гуску или патку, можда ипак коку слатку. А кад на њих скочи вјешто, десило се чудно нешто, распрши се пусти сан, под шапама лији ПАЊ.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 33

Јелена Глишић

ПАМЕТНИЦА Усред игре мали Миша види поче падат` киша, тад му мјесто даде Брана испод свога кишобрана. У кућу га зове мати, ал` он неће да се врати, лијепо му је ту са Браном, и са њеним кишобраном. Ал` кад брзо стаде киша, растужи се мали Миша, неће више стајат` с Браном, ни са њеним кишобраном. Видјевши то Брана мала, ручицу је Миши дала, па у игру њега води, час по трави, час по води.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ОСТВАРЕНА ЖЕЉА Кад се јутрос пробудио један лептир мали, одмах је примијетио: Ма ту нешто фали!

Још га више зачуди, дјецо драга, мила, што на жабљим леђима види своја крила.

И баш кад је почео за лет да се спрема, изненађен схвати да му крила нема.

Синоћ их је украла док је лептир спав`о, јер и жаба жељела је летјети бар мало.

Страшна туга обузе га, дјецо драга, мила, да л` сте икад видјели лептира без крила.

Испунивши жељу да по небу лети, жаба тихо, мајсторски, на земљицу слети.

Док је тако тужан сједио и плак`о, један призор њега изненади јако.

Па тад крила лептиру врати драге воље, јер у бари, каже, живјети је боље.

Умјесто да скаче или водом плови, жаба небом лети и мушице лови.

Јелена Глишић

ЗВЈЕЗДАНО НЕБО ДЈЕТИЊСТВА Баш суботе сваке у једанаест сати, Гордана се водитељка с радија обрати. Својим њежним гласом, препуним топлине, све звјездице поздравља, диже у висине. Па се онда дјеца, велика и мала, телефоном јаве, да јој кажу “хвала”. И још згоде свакојаке, испричају они, а неко и пјесму ил` поздрав поклони. Уз то се још чују приче, бајке, басне, и да треба добар бити, поруке су јасне.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ЗИМСКА РАДОСТ Прва, трећа, пета, више им се не зна број, те пахуље дјеци лете, сада их је цијели рој. Падају на шуме, њиве, не бирају оне гдје ће, одрасли их не подносе, ал` су дјеца пуна среће. Одјећа се топла носи, и дрвене санке, скије, сви на снијегу игру воле, ником сад до куће није. Маме, тате потом дођу, па веселу игру прате, те уз смијех се раздрагано у дјетињство на трен врате.

Јелена Глишић

РАСПЈЕВАНА КРУШКА У дворишту иза куће, живи једна сиједа крушка, кад јој гране озелене, она лишћем пјева, шушка. Ал` кад дједа стари испод ње се смјести, тад свакакве приче могу се ту срести. О другарству њиховом приповиједа крушка, па уморног дједу у сан одљуљушка. А кад дједа увече испод крушке пође, обећа јој јутром да ће сам да дође. И настави причу уз молитву благу, како му је она даривала снагу.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 39

Јелена Глишић

ПРВАЧИЋИ Миш у школу пошао са другаром патком и још једном веселом, распјеваном мачком. Сви радосно трче да стигну на вријеме, само миш је нервозан, сав дрхти од треме. Зар се школи не радујеш, питају другари, ал` се на то расплака тужно мишић мали. Бојиш ли се можда, упита га патак, да твој уча није неки стари мачак? Баш то данас јесте брига ми највећа, зар да мени деси се таква глупа срећа? Ма не брини, друже, утјеши га мачка, наш учитељ биће жирафа дугачка. 40

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

КАД ПРОЉЕЋЕ ЗЛАТИ Ево, дјецо, марта, па се зима сели, то прољеће стиже да нас развесели. Ноћи све су краће, а све дужи дани, весело пјевуше птичице на грани. И у шуми цвијеће сад весело расте, а са југа стижу гуске, роде, ласте. На све стране живот рађа се и кличе, на ливади, ено, росна трава ниче. Ма сваке се године то прољеће врати, па у башти цвијеће бакино позлати.

Јелена Глишић

ЗНАТИЖЕЉА Питао је унук свога дједа Саву: Зашто Сунце нема боју тамноплаву? Ил` када би Мјесец ноћу црвен био, да ли би он тада на небу се сиј`о? Ил` да могу звјездице да се зазелене, да л` би која у госте дошла тад код мене? Тад се дједа замисли, па одговор скрати: Питаћемо тату кад се кући врати.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ХРАБРИЦА Добро чујте, одрасли, ово није шала, не плашим се ничега, рече Нина мала. Ни мрака, ни вјетра, чак ни сјене своје, не плашим се ничега, ту су лутке моје. А можда су тачније ријечи тате мога, он се ничег не плаши, осим драгог Бога.

Јелена Глишић

ЛОВ Крену лисац баш у лов, па обуче капут нов, пушку он на раме стави, и накриви шешир стари. По шуми се дуго скит`о, за зечеве свуд` је пит`о, у све рупе завирив`о, ал` не нађе ништа живо. А кад крену гладан кући, све зечеве проклињући, зачу тада неко свира, чини му се, са шешира. Хитро с главе шешир скиде, шта ли му то очи виде, то се један зечић мали, са гитаром важан прави. На нишан он зеца стави, већ је спреман да опали, ал` ето му сад проблема, он у пушци метка нема. Паника га хвата тресе, зец га зове да заплеше, па у жице вјешто туче, лисац поче да мјауче. 44

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 45

Јелена Глишић

РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА Малој Љиљи рекоше лутке њене двије: Другарица нова треба нам што прије! Тад одлучи Љиља да се хитно јави баш фабрици оној која лутке прави. Да их зове телефоном, да л` би била грешка, ил` да писмо пише, одлука је тешка. Тад рјешење нађе паметница мала, па је на папиру лутку нацртала.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

КАД СЕ ПРЕТЈЕРА У шумици, поред пута, један зеко тужан лута. Ту је синоћ јео, пио, па је памет изгубио.

Јелена Глишић

ВЕЛИКИ ТАЛЕНАТ Видио је мали Јова краву како пасе, па од сестре узе блок да је црта за се. Ал` та, дјецо, крава баш је чудна била, умјесто рогова на глави јој крила. Уши к`о у зеца, ноге к`о у слона, а реп к`о у миша имала је она. Још нацрта Јова нешто к`о ограду, јер не жели да му кравицу украду. Па показа мами ремек-дјело своје, ма будући сликар, ето, дјецо, то је.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ПРЕД ДОЛАЗАК ЗИМЕ Баш у касну јесен, док је киша лила, на кафу код меде свратила је лија. Па му прича како су баш времена тешка, и да замка људска свуда јој се смјешка. Ни перади нема да слободно шета, сакрила их вјешто та ограда клета. А од саме мисли да зима долази, нека чудна језа репом ми пролази. Тад јој медо даде меда тегле двије и крушака пет, жао му је лије. И савјет од меде добила је лија: Де ти зиму преспавај цијелу као и ја. 49

Јелена Глишић

ОБЛАК И ВЈЕТАР

Збунивши се мали облак сред неба је стао, не зна куд би ишао, да л` би кишу слао.

Растужи се облак што је то баш тако, од жалости велике он би сада плак`о.

Радознало гледа шта то раде дјеца, гдје се игра, плива, а гдје риба пеца.

И баш када прве потекоше сузе, мудри њега вјетар у наручје узе.

Пожели он тада са неба да сиђе, да земљици дивној бар на метар приђе.

Де не плачи, дијете, и смири се мало, зар ти је да сиђеш баш толико стало?

Ал` проблем се један тада њему јави, за облаке љестве још нико не прави.

Одавде се види све љепше и боље, тако не би било да си сиш`о доле.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 51

Јелена Глишић

ЧИСТОТА Шапни мени сада свијете, шта то краси свако дијете. Је л` то душа чиста, мека, која само љубав чека? Је л` то срце што не крије, да за мржњу чуло није? Ил` је маште пуна глава, жељна игре и кад спава? Ил` још тајна нека има, на тим плавим небесима?

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

КАКВА ТЕТКА Дошла је код Владе јуче тетка Јела, па би да се игра она радо хтјела. А и Влади малом баш је драго било, па отрча брзо код тетке у крило. Цијели дан им прође у игри, весељу, испунила Влади је тета сваку жељу. А кад вријеме Влади за спавање дође, тетка њему успаванку тихо пјеват` пође. А кад сан тај тихо кроз врата ушета, заједно са Владом заспала је тета.

Јелена Глишић

МИШИЈА СРЕЋА У шупици старој спази мачка миша, па к`о ловац прави на њега јуриша. Ухвати га спретно, у ваздух га баца, е баш срца нема та шарена маца. А тај мишић тужни једва да је жив, да л` ће данас страдат` ни дужан, ни крив. Ма ваљда ће имат` барем мало среће, маца да га поједе и хоће и неће. До игре је мачки стало и од ручка много више, гле, као да хоће да јој мишић збрише. И кад маца опружи се и на леђа леже, зграби мишић тад прилику па хитро побјеже. 54

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ДА ЈЕ МЕНИ Да је мени да у кревет не одлазим баш у девет, да је мени да су дани увијек срећни, разиграни. И још да је и то мени, да јабука зарумени, да порасте све до неба, јер ми таква баш и треба. Да је мени да се сања нешто лијепо до свитања, а да оне ружне снове отјерају ноћне сове. И још желим само ово, да научим свако слово, па да оној малој Ољи писмо каже ко је воли.

Јелена Глишић

НЕЗВАНИ ГОСТ Са ноћнога неба звјездица је пала, па је тихо Маји у креветац стала. Разговора жељна, на јастук се смјести, па је Маји санић отпочела плести.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

Ако желиш, обоји цртеж! 57

Јелена Глишић

ВЕЛИКИ ОДМОР Замислите, дјецо, ово, школом трчи једно слово, за њим трче броја два, а за њима ви и ја. Ко ће кога сада стићи, ко ће први коме прићи, слово броју ил` број слову, да почнемо игру нову.

МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА

ИГРАЛИЦА Да ли Жаба Роди смета, сред прољећа жарког љета, да ли Глиста крије ноге, кад од куће негдје оде? Ил’ да Снијег је срео Дугу, да л’ би боју хтио другу, ил’ да Зец тај пушку има, би л’ страх био он Ловцима? Ил’ да Облак има школе, би л’ он кишу слао боље, ил’ да Воз тај ноге има, би л’ он иш`о и без шина? Ил` да Сунце кућу има, би л’ му жена била Зима, ил’ да Пјесник млијеко прави, ко би машту да распали?

Јелена Глишић

ДЈЕДОВА ПРИЧА С тугом неком у очима, расприч`о се дједа стари, како некад живјело се, какви некад бјеху дари. Сата, каже, није било, будио га цвркут птице, хладна вода са извора умивала руке, лице. Брзо, брзо, на посао журиле су руке, ноге, јутром Сунце милује нас и оре се пјесме многе. А у свакој кући живи слога, игра и весеље, само хљеба, здравља, рада, такве су тад биле жеље. Прича мени сјетно дједа, док поглед му негдје лута, слутим да је опет дјечак, бос, рашчупан, без капута.

РЕЦЕНЗИЈА Рукопис “Моја прва дјечија књига” младе песникиње Јелене Глишић није само због наслова занимљив, којег можемо тумачити нпр. као: моја прва добијена, прочитана, купљена или неком дарована дечија књига, већ је њен рукопис као и његов садржај од четрдесет и пет песама сав такав: разигран, распричан, лепршав, маштовит, понекад и смешан, понекад сетан, понекад стваран – животан, јер песникиња својим стиховима слика свакодневницу и драге ликове из наше близине: оца, мајку, деду, баку, брата или сестру, а онда нас неком лакоћом увлачи у своју бујну машту у којој додирује природу и појаве у њој: ветар, облак, небо, звезде и др., да би нам потом разиграла домаће или дивље животиње, дајући им разнолике улоге, притом им придодајући понекада и људске особине на један сладак, симпатичан, а понекад и смешан начин, што могу само прави, по Божијој промисли, рођени песници. А да је Јелена Глишић рођени песник, потврђује нам то и њен једноставни, прости, али за сваког разумљив стил изражавања, који поштује све норме стандардног књижевног српског језика, али исто тако и рима којом се веома вешто и с лакоћом служи песникиња Глишић, као да нам је пристигла из саме Змајеве радионице. Вредно је још припоменути да су јој песме сликовите, музикалне, питке и лако памтљиве, тако да ће се сваком читаоцу учинити да и он сам може тако писати, што и јесте врхунско умеће само великих песника, којему и тежи сваки исконски стваралац за децу, а ако то успе онда је то највећа и најслађа награда и признање за самог песника, што је овим рукописом песникиња Јелена Глишић и те како успела. 61

Препоручујући овај рукопис за штампање, обрадован сам што ће сва дечица добити веома добру и интересантну књигу за читање, из које ће моћи много тога да науче, спознају, открију, али и обогате своју машту распознавајући шта је добро, а шта је лоше. Али сам исто тако презадовољан и почаствован што могу посведочити и обзнанити да српска књижевност за децу, добија овакву велику талентовану песникињу, којa ће, уверен сам, ако овако настави да пише, додирнути и сам врх дечијег песништва, где царују: ЗМАЈ, Д. Радовић, Љ. Ршумовић и др., што јој из свег срца желим, као њен рецензент и будући брат и колега по перу. Бања Лука – Дервента, септембра 2011. Рецензент: песник, проф. Милосав Кнежевић Миле, члан удружења писаца Србије и Републике Српске.

РЕЦЕНЗИЈА “Добро чујте одрасли/ово није шала” (Јелена Глишић) Свако на свој начин замишља “животни амбијент” неких стихова. Ја и у туђој поезији браним свој уметнички смисао; не држим се утврђених књижевних начела, него говорим по снази инстинкта – као песник песнику. Ово су моје импресије (без сујете). Јелена Глишић је рођена поетеса. То се дешава Божјом промишљу и ми ту ништа не можемо одузети. А наука? Врло је упитно колико историчари књижевности могу реално и потпуно оценити неког ствараоца; мада најчешће успевају препознати даровите песнике и, тога ради, веома ценим поједине књижевне критичаре. Но, то је д(р)уга прича. Из приложеног могу закључити да се наша песникиња ослања на школску лектиру (старе песнике) и свему томе даје свој печат. Има свој персоналитет, своје небо/детиње. То вероватно долази из њеног чедољубља, из хришћанске намере за добрим. Њене песме су толико разигране и заталасане, каткад хумористичне (ту има и духовних зађевица и необичних ситуација), али увек неусиљене; тако да рађају веома занимљиве визуелне представе и за одрасле, а камоли за децу - те мале филозофе и “мангупе”. Ово је поезија више за најмлађе читаоце, али може одушевити и старије ђаке, ако нису, не дај Боже, већ постали овисни о “интернету”, или неком другом пороку. Јелена Глишић је стихотворка која, чини ми се, доживљава стварност помоћу свих чула, зато њене песме имају душу и 63

живот у себи. Она се не мучи стихом. Њен стих тече лако, ненатегнут, тако да не замара. У многим песмама се види да је испуњена верским осећањем; отуда је учтива (што је битно и за њен учитељски позив). “Моја прва дјечија књига” Јелене Глишић је уистину занимљива и не изгледа као “прва”; а мени су најмилије песме: Ријечи, Бакина прича, Распјевана крушка, Храбрица, Кад се претјера, Рјешавање проблема, Велики одмор и Дуга. Иако је увек “иза песме” Јелена нас каткад, у песничком сну, који је мера за стварност, одвраћа од стварности бекством у идилу, у чежњу, па нас на јави врати насушном језику који је “господар над човеком” (М. Хајдегер); тако нас наводи да размишљамо о чему она пева. Ово је само “за децу и осетљиве” (Д. Киш). Млада је по доби, а ово јој је прва збирка песама (за децу). Али и поред те чињенице ваља признати да је написала добру песмарицу. Речју, Јелена је песма својих песама. Она пише песме, песме пишу њу, па звук сија, а сјај одјекује. Бањалука, 07. 11. 2011. године господње. Рецензент: Маринко Радуљ, песник, члан удружења књижевника Србија и Републике Српске

О ПЈЕСНИКИЊИ Пјесникиња Јелена Глишић је рођена 1989. године у Дервенти, а живи са родитељима, баком, дједом и братом у прелијепом селу Календеровци код Дервенте. Пјесникиња је основну школу завршила у Календеровцима, средњу у Дервенти, а данас студира на Филозофском факултету у Бањој Луци, као редован студент четврте године на одсјеку Разредне наставе. До сада је наступала и декламовала своју поезију у: Дому за незбринуту дјецу “Рада Врањешевић” Бања Лука, О. Ш. “Тодор Докић” Календеровци - Дервента, О. Ш. “Свети Сава” Бања Лука, О. Ш. “Борисав Станковић” Бања Лука, Културни центар Градишка, Српски културни центар Модрича, болница “др Мирослав Зотовић”, одјељење за дјецу са посебним потребама Бања Лука, Удружење за дјецу са посебним потребама “Сунце” Дервента, О. Ш. “Вук Караџић” Ситнеши – Србац, О. Ш. “Милутин Бојић” Поткозарје – Бања Лука, Спортско – рeкреативни центар “Олимп” Дервента. Пјесникиња своју поезију декламује и на Радију Републике Српске у емисији за дјецу “Звјездано небо дјетињства”, коју већ пуних 19 година уређује и води бањалучка глумица Гордана Милиновић. Ово је пјесникињи Јелени Глишић прва збирка поезије за дјецу.

Садржај ДУГА .......................................................................................................................... 7 ВЈЕТРОВА ГРЕШКА ........................................................................................... 8 КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈЉЕПШЕ............................................................................10 ПИТАЛИЦА...........................................................................................................11 РИЈЕЧИ.................................................................................................................. 12 ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ ......................................................................................... 13 ПРОБЛЕМ ............................................................................................................. 14 КОМЕ ТУЧА ТРЕБА ........................................................................................... 16 ЛОПТА..................................................................................................................... 17 ЧУДНА ЛИ ЧУДА................................................................................................ 18 НОВИ ДАН ............................................................................................................ 19 НЕЗГОДА .............................................................................................................. 20 УВ`ЈЕК ЗАВРШИ НА ДЛАНУ ........................................................................22 СТАРИ ПРОБЛЕМ..............................................................................................23 РАЗИГРА НИ ПЈЕСНИК.................................................................................. 24 ОТКРИВЕНА ТАЈНА .........................................................................................25 БАКИНА ПРИЧА ............................................................................................... 26 НЕНАДАНИ РАСТА НАК .................................................................................28 КРИВА ЉУБАВ................................................................................................... 29 ЛАКОМИСЛЕНОСТ.......................................................................................... 30 НЕЗАСИТОСТ...................................................................................................... 31 САН ..........................................................................................................................32 ПАМЕТНИЦА ..................................................................................................... 34 ОСТВАРЕНА ЖЕЉА..........................................................................................35 ЗВЈЕЗДАНО НЕБО ДЈЕТИЊСТВА ............................................................ 36 ЗИМСКА РАДОСТ...............................................................................................37 РАСПЈЕВАНА КРУШКА..................................................................................38

ПРВАЧИЋИ ......................................................................................................... 40 КАД ПРОЉЕЋЕ ЗЛАТИ................................................................................... 41 ЗНАТИЖЕЉА ..................................................................................................... 42 ХРАБРИЦА .......................................................................................................... 43 ЛОВ.......................................................................................................................... 44 РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ............................................................................ 46 КАД СЕ ПРЕТЈЕРА.............................................................................................47 ВЕЛИКИ ТАЛЕНАТ.......................................................................................... 48 ПРЕД ДОЛАЗАК ЗИМЕ................................................................................... 49 ОБЛАК И ВЈЕТАР ............................................................................................. 50 ЧИСТОТА...............................................................................................................52 КАКВА ТЕТКА .....................................................................................................53 МИШИЈА СРЕЋА.............................................................................................. 54 ДА ЈЕ МЕНИ .........................................................................................................55 НЕЗВАНИ ГОСТ................................................................................................. 56 ВЕЛИКИ ОДМОР................................................................................................58 ИГРАЛИЦА...........................................................................................................59 ДЈЕДОВА ПРИЧА .............................................................................................. 60 РЕЦЕНЗИЈА......................................................................................................... 61 РЕЦЕНЗИЈА..........................................................................................................63 О ПЈЕСНИКИЊИ...............................................................................................65 Ријеч задужбинара ове књиге: ..................................................................... 69

Ријеч задужбинара ове књиге:

НОВА БАНКА Вам са радошћу поклања ову предивну књигу, за Ваше најдраже потомке и при томе Вам поручује: Уживајте и са нама изградите своју сигурност штедећи код нас, јер ми смо Ваш најпоузданији партнер који Вас никада неће напустити. С поштовањем, директор НОВЕ БАНКЕ Милан Радовић

Најискреније захваљујем НОВОЈ БАНЦИ за финансирање ове књиге и у име свих мојих будућих читалаца. Пјесникиња Јелена Глишић

Јелена Глишић МОЈА ПРВА ДЈЕЧИЈА КЊИГА Издавач:

Бања Лука За издавача: Никола Новаковић Лектор: Наташа Кецман Коректор: Миле М. Кнежевић Графички дизајн: Синиша Видаковић

Штампа: Графид д.о.о. Бања Лука За штампарију: Бранислав Иванковић Тираж: 500 примјерака