Zadnja neprospavana noć Prof. Dr. Bilal Semih Bozdemir

Zadnja neprospavana noć

Kako da lepo spavamo i kada se probudimo da se osećamo dobro

1

Zadnja neprospavana noć

Kako lepo da spavamo i kada se probudimo da se osećamo dobro Univerzitet St. Clements/ Tursko izdanje

Prvo izdanje Maj/ 2014 ISBN:-9944-0790-7-5

Univerzitet Sn. Clements

2

Zadnja neprospavana noć Sva izdavačka prava pripadaju St. Clements univerzitetu i Turskom uredu za informisanje. Bez dozvole izdavača, zabranjena su bila kakva štampanja i umnožavanja. Iz ove kategorije su izuzeti delovi koji se koriste u svrhu obrazovanja i prezentacije.

Uređivač stranicei redova: Univerzitet St. Clements, Turski ured za informisanje Ilustracija naslovnice: Timur Tuna Štampa I distribucija: Izmir-1 Cd. No. 33/31 Kizilay, Ankara Telefon: 444 1 659 Faks:(0312) 4184599 Web stranica: http://www.stclements.eu E-mail: info©stclement.eu Štampa: Štamparija Gulmat

3

Zadnja neprospavana noć

Zahvaljujemo se dekanu St. Clements Univerziteta, Počasnom konzulu i predesedniku Upravnog veća doc.dr. Bilal Semih Bozdemiru.

4

Zadnja neprospavana noć

Predgovor

1. Ovi članci su prikupljeni zahvaljujući upotrebi skraćenog obrazovnog matarijala omogućenom od strane dole navedenih institucija, te kursevima koje ja lično pohađam, a koje je omogućio Odsek za zdravo spavanje pri medicinskom fakultetu na Harvard univerzitetu.

-

Cephalon, Inc. Sanofi Aventis, Inc. Sepracor, Inc. 5

Zadnja neprospavana noć -

Tekeda Pharmaceuticals North America, Inc.

2. Izuzimajući vezu između WGBH, Harvarad univerziteta, škola koje su pri ovom univerzitetu, bolnica Harvard univerziteta i istraživakih institutata, ovaj članak, sadrži dvanaestomesečne podatke i to nakon 1. februara 2008.god.

3. Na Odseku za zdravo spavanje na Univerzitetu Hardvard, dr. Stuart F. Quan pri istraživanjima zajedno sa LLC centrom za zdravo spavanje je koristio istraživačku podršku Međunardnog Instituta za zdravlje i Arizona univerziteta, a posebno se okoristio istraživanjima sa Resiporonics institute. Njegovim studijima bila je podrška i Farmakologija Takeda. Takođe su svoj doprinos dali i glavni autori časopisa Zdrav san sa kliničkog aspekta koji je ujedno zvanični list Američke akademije za zdrav san. On lično je predsednik Američkog komiteta zdravog spavanja pri veću interne medicine, također je stalni član Odbora za nadzor na internoj medicine i Veća za akreditaciju.

6

Zadnja neprospavana noć

4. Dr. Sc. Steven Shea koji radi na Odelu za zdravo spavanje pri Harvard Centru, koristeći istraživačku podršku LLC i Instituta za zdravo spavanje, imao je ulogu u Komitetu Američke organizacije za zdravo spavanje i istraživanje sna.

5. Također dole navedni podaci su korišteni i kod pripreme video sadržaja.

Dr.Charles Czeisler uposlenik na Odelu za zdrav san na Harvardu bio je savetnik na Actelion, Ltd., Cephalon Inc., a imao je ulogu i u Federalnoj sigurnosnoj upravi za motorička znanja te na Hypnion, Inc., Sleep Multimedia, Inc., Respironics, Sepracor, Somnus Pharmaceuticals, Takeda Pharmaceuticals, Vanda Pharmaceuticals.

Fedex Kinko je kao govornik zauzeo ulogu, te bio član naučnog veća na Hypnion, Inc. and Vanda Pharmaceuticals, a na Medinskom koledžu Baylor, Cephalon, Inc., Kliničkoj Ekselens Komisiji iz Australije, Duke universitetu Medicinskom centaru, Institutu za promociju zdravlja, Morehouse Medicinskoj školi, 7

Zadnja neprospavana noć Nacionalnom centru za obuku hitne pomoći, Nacionlanom institutu za zdravlje, Medicnskoj školi Osaka univerziteta.

Tanabe Seiyaku Co. kompanija., Tokyo Electric Power kompanija, Tsukuba univerzitet, te World Federation of Sleep Research and Sleep Medicine Societies su imali ulogu predavača, a u Delta Airlines, Wettermark, Holland & Kieth, LLC, Avera & Smith, LLP, Harrell & Harrel, Sedey Harperu i Axonu i ulogu savjetnika.

6. Također doprinos u studijama dao je Richard Ferber, doktor na Odseku za zdrav san na Harvardu.

7. Janet Mullington doktor na Odelu za zdrav san na Harvardu, je pored naučnog savetovanja Jazz Pharmaceuticals koristila istraživačku podršku sa Sepracor Inc. 8. Thomas Scammell, doktor na Odelu za zdrav san na Harvardu je obavljao dužnost na Takeda 8

Zadnja neprospavana noć Pharmaceuticals i Organizaciji za istraživanje spavanja i sna, a također je imao ulogu u Udruženju za zdravo spavanje i istraživanje sna pri Američkoj akademiji te u Fondaciji Klein-Levin Syndrome .

9. Također je u studijama imao učešće i Robert Stickgold doktor na Odelu za zdrav san na Harvardu.

9

Zadnja neprospavana noć

Teme - Podaci o najboljem dobijanju omjera spavanja razumevanju prednosti istoga.

- Sticanje znanja o negativnim učincima nedovoljnog sna na performanse i riziku za bolest.

- Učenje na koji način se mogu regulisati san i budnost.

- Podaci o normalnom dnevnom ritmu spavanja i pogrešnom ritmu spavanja, uticajima i stanju budnosti.

- Učenje nekih opoštih kliničkih karakteristika poremećaja sna.

- Kratak osvrt na neke opšte i korisne strategije vezano za poboljšanje sna.

10

Zadnja neprospavana noć

SADRŽAJ PRVI DEO ..................................................... 20 Šta je to san? ............................................... 20 Aktivnost mozga .......................................... 22 Frekfencija mozga i osvrt na talasne dužine 26

11

Zadnja neprospavana noć Moždane frekfencije: ................................... 32 Noćni ciklus .................................................. 36 Psihološke promene u toku sna ................... 44 1. Temperatura tela ......................................................... 51 2. Disanje ............................................................................... 53 3. Kardiovaskularna aktivinost ........................... 57 4. Druge fiziološke promene za vreme sna ... 58

Ono što se javlja za vreme REM i NREM faze sna –sanjanje ............................................... 61 Sažetak ........................................................ 64 DRUGI DEO .................................................. 65 Redosled sna: Stanje budnosti i čvrsti san ... 65 Epifiza .......................................................... 67 Tuberomammillary Nucleus (TMN) ............. 71 Centri oživljavanja odnosno razbuđivanja ... 73 Sistem spavanja: Stanje između sna i budnosti ..................................................................... 77 Na osnovu rezultata o konstantnom periodu budnosti ili sna koje naučni još nazivaju i “uzajamno usporavanje”, mi smatramo da ćemo biti u mogućnosti ostajati u jednom od stalnih stanja budnosti ili sna. ..................... 77 TREĆI DEO .................................................... 80 Naš biološki sat i san .................................... 80 1.

Stanje hemostatičkog sna.................................. 80

12

Zadnja neprospavana noć Naš biološki sat i san .................................... 83 2.

Ostati budan i spavanje ...................................... 83

Naš biološki sat i san .................................... 88 3.

Noćni san i telesni sat .......................................... 88

Naš biološki sat i san .................................... 91 4.

Poremećena ravnoteža ....................................... 91

ČETVRTI DEO ................................................ 93 San i dobna starost ...................................... 93 Problemi sa snom u skladu sa dobnom starošću ....................................................... 99 Polisomnografija (PSG) .............................. 104 Zaspati nakratko ........................................ 105 Prednosti sna ............................................. 107 PETI DEO .................................................... 108 Zašto spavamo? ......................................... 108 Zašto spavamo? ........................................ 109 Teorije o tome zašto spavamo ................... 109 1.

Inaktivna terorija................................................ 110

Zašto spavamo? ........................................ 111 2.

Teorija o očuvanju energije ........................... 111

Zašto spavamo? ........................................ 112 3.

Teorija restauaracije (obnove) .................... 112

Zašto spavamo? ........................................ 115 4.

Terija o fleksibilnosti mozga ........................ 115

San, učenje i pamćenje .............................. 117 13

Zadnja neprospavana noć 1. Funkcija učenja i san ......................................... 117 2. Strategije spavanja i tipovi pamćenja ...... 118 3. Uticaj potrebe za snom na učenje i performans ....................................................................... 121

Medicinske posledice nedovoljnog sna ..... 124 San i rizik za bolest ....................................................... 124

Gojaznost ................................................... 125 Diabtes....................................................... 128 Srčana oboljenja i hipertenzija .................. 130 Duševna oboljenja ..................................... 132 Funkcija imunog sistema ........................... 133 Alkohol ...................................................... 134 Očekivana granica življenja........................ 136 Performansi sna i javno zdravlje ................ 139 1. Trošak i nesreće koje se mogu sprečiti... 139 2. Kako nesanica utiče na duševni žvot? ............ 142

ŠESTI DEO .................................................. 145 Jedan opšti pogled na poremećaj sna ........ 145 Bolest nespavanja ...................................... 145 Razlozi za hroničnu nesanicu ..................... 148 Lečenje....................................................... 149 Tehnike ponašanja ..................................... 151 Lekovi na recept......................................... 152 Lekovi bez recepta i druga rešenja............. 154 14

Zadnja neprospavana noć Blokirajuća apneja ( OSA) .......................... 155 Lečenje....................................................... 158 Narkolepsija ............................................... 160 Lečenje....................................................... 162 Periodični pokreti udova u snu (PLMS)/ Poremećaj periodičnih pokreta( PLMD)/ Sindrom nemirnih nogu ............................. 164 Lečenje....................................................... 166 Parasomnia ................................................ 168 Lečenje....................................................... 171 SEDMI DEO ................................................ 172 Saveti za zdrav san koji se mogu usvojiti ... 173 1. Izbegavajte kofein, alkohol, nikotin i druge hemijske supstance koje utiču na san ................. 173 2. Pretvorite svoju spavaću sobu u prostoriju koja će vas terati na san. ............................................ 174 3. Napravite umirujuću rutinu prije spavanja 176 4. Idite na spavanje kada ste zaista umorni177 5. Ne budite noćna publika ................................. 178 6. Koristite svetlo u svoju korist ...................... 180 7. Prilagodite svoje spavanje unutranjem satu 181 8. Rano odremajte ili nikako ne dremajte... 182 9. Vaše večernje obroke učinite laganim ........... 183 10. Uravnotežite uzimanje tečnosti ..................... 185 11.Rano vježbajte .......................................................... 185 12. Pridržavajte se......................................................... 186

15

Zadnja neprospavana noć OSMI DEO .................................................. 188 Veza endokrinih žlezda tj.hormona sa snom ................................................................... 188 Spavanje i sanjanje .................................... 191 San kao neurofizilogija............................... 192 Rem i sanjanje ........................................... 194 DEVETI DEO................................................ 198 Terorije vezane za san i period sna ............ 198 Teorija paralelnog kosmosa ....................... 198 JEDANAESTI DEO........................................ 254 Bolesti povezane sa spavanjem .............................. 254 Stalno slušamo kako mnoge nesreće dolaze kao rezultat nenaspavanosti. Naročito saobraćajne nesreće. ............................................................................... 254 Često se susrećemo sa takvim vestima u medijima i ne možemo da nas to ne pogodi i ne rastuži. Kroz glavu nam prođu razmišljanja poput toga kako je ta osoba koja je stradala rasla, imala porodicu, obrazovala se, kako je imala svoj svet, razmišljanja, očekivanja.................................. 254

Saveti za pred spavanje ............................. 261 Klasifikacija poremećaja sna ...................... 265 JEDANAESTI DEO........................................ 270 Razni podaci vezani za san ......................... 270 Art terapija ................................................ 270

16

Zadnja neprospavana noć Studije vezane za spavanje i san koje su uradili Azijci ............................................... 276 Snovi i dnevne fizičke aktivnosti ................ 277 Prisećanje snova koji su između sna i jave . 278 Veza snova sa astralnim putovanjem ........ 281 Postoje li laboratorijski podaci dobiveni na osnovu sanjanja? ....................................... 288 Hipoteza o nastavku sanjanja .................... 290 Stalni pozitivni zračni pritisak kao terapija za obstruktivnu apneju za vreme spavanja .... 291

17

Zadnja neprospavana noć

18

Zadnja neprospavana noć

19

Zadnja neprospavana noć

PRVI DEO Šta je to san?

Svaku noć, svaki čovek je izložen nadprirodnoj promjeni, napuštamo našu budnu svest i na nekoliko sati ulazimo u stanje koje nazivamo san. Tih sati koje provedemo u spavanju se veoma malo sećamo ili skoro nikako. Osim ponekih retkih primera, mi ne možemo proceniti niti razmišljati da li tad spavamo.

Koliko god je spavanje karakteristično za svakog čoveka, mnogi ljudi se muče kako bi zaspali. Svi organizmi pokazuju modele budnosti, dnevne aktivnosti i odmaranja kao što se to pokazuje i kod čoveka.

Kada su uočene neke promene u ponašanju i pažnji, istraživači u području spavanja i sna su

20

Zadnja neprospavana noć naglasili nekoliko objasnili san.

-

karaktersitika kako bi

San je proces u kome se smanjuje aktivnost San je vezan za tipične pokrete zatvaranja očiju kod ljudi i preleazak u stanje opuštanja.

San je rezultat smanjenje pažnje prema vanjskim stimulansima.

San je relativno lako stanje (Normalna stanja sna koja nisu zimski san ili koma).

21

Zadnja neprospavana noć Promena ponašanja koje su povezane sa snom i istovremenim fiziološkim promenama, praćene su EEG aktivnostima.

Aktivnost mozga

Prije modernog istraživanja spavanja i sanjanja, 1920’tih godina naučni su san okarakterisali kao jedno pasivno stanje mozga. Iako je generalno prihvatljiv fenomen smanjenog osjećaja i podražaja noću, to utiče i na moždane funkcije. Naime naučnici predviđaju, da je mozak u toku sna delimično zatvoren, te da ujutru dolazi ponovo do njegove aktivacije.

U vezi sa ovim, zajedno sa izumom EEG-a 1929. god. pojavili su se oprečni stavovi ovakvom razmišljanju.

Prema podacima preuzetih sa EEG snimaka, istraživači su mogli da uoče da je san jedno dinamično ponašanje, te da

22

Zadnja neprospavana noć je mozak prilično aktivan. Korištenjem EEG-a u studijama i druge opreme koja se koristi za pokrete očiju i mišića postavljena su dva osnovna tipa sna. Oni su definisani na osnovu prisustva ili odsustva pokreta očiju karakterističnim modelima EEG-a.

Ova dva tipa sna su povezani sa brzim pokretima očiju (REM) i pokretima koji su sporiji (NREM). REM san generalno definiše kao «učinkovito spavanje», što se iz imena da zaključiti da jedan EEG bilježi razne ritmove frekfencija i niske karakteristike amlpitude. Prema nekim istraživačima spavanja, ovo je povezano sa pokretima očiju, a prema drugima ima veze za sanjanjem.

Tipično, ljudi kada se probude iz REM sna mogu da opišu san koji su sanjali, nekada prilično jasno 23

Zadnja neprospavana noć mogu da iskažu čudne snove koje su sanjali.

Suprotno ovome, osobe kada se probude iz NREM-a, kažu da su sanjali snove koji su manje slikoviti i sa mnogo manje frekfencija. Zanimljivo je da su za vreme REM sna mišići bez pokreta. Za ovo se smatra da je neurološka berijera koja se postavlja kako ne bismo ostali pod uticajem naših snova.

24

Zadnja neprospavana noć

25

Zadnja neprospavana noć Model 1. EEG snimak budnosti, NREM I REM san

NREM san se može razdvojiti na tri strategije: N1, N2 i N3. Kod pomjeranja na skali od N1 do N3, EEG je sporiji i više sinhronizovan, a oči su još uvek na N1.

Ono što se vidi na N2 su sporiji pokreti; spavanje je karakterističano po nepravilnim bacanju visokih frekfentnih talasa mozga između 12-16 Hz, koji se najbolje opisuju kao visoki voltažni talasi i koji su nazvani još i kao K kompleksi.

Frekfencija mozga i osvrt na talasne dužine

26

Zadnja neprospavana noć Prema Ričardu Katonu koji je 1875. god. napravio prva istraživanja vezano za vibriranje mozga, mozak podrhtava (vibrira) u različitim talasnim dužinama.

Naravno po pitanju ovoga više od jednog stoljeća su vršena mnogobrojna istraživanja. Ova istraživanja su iznela stav da naše duševno stanje i osećanja utiču na vibriranje mozga te da ovo stanje ponovo stvara novi uticaj na naše duševno stanje i emocije. Čak se moždani talasi menjaju za vreme promene emocija. Naprimer, zaljubiti se, razbesniti se, mentalna opuštenost, problemi i uzbuđnost, sve to postaje razlog za stvaranje drugačiji talasa u mozgu.

27

Zadnja neprospavana noć

Naš mozak bi smo mogli da uporedimo sa radiom. Naš mozak koji prima i obrađuje frekfencije poput radija, širi i frekfencije poput odašiljača. Znači naš mozak je bežična mreža koja poput radija ima i prijemnik i odašiljač. Šta je frekfencija? Frekfencija je kriterij koji određuje u kom jediničnom rasponu su električne mere. Svaka pojedinačna stavka ima ubičajene i neuoobičajene frekfencije. I naš mozak širi frekfencije za uobičajena i neuobičajena stanja. A najznačajniji uticaj ovih frekfencija je uticaj koji daje našem telu. Mi ćemo sada ovde, pod svetlom ovih informacija razmatrati kako naš mozak emitira frekfencije, pogotovo za vrema sna i kako one utiču na naše san. Ali treba ponoviti da emitovane moždane frekfencije utiču i na druge ljude u našoj okolini.

S obzirom na činjenicu da sva tela imaju frekfencije i da vrše uticaj na druga tela, normalno je da dolazimo do zaključka da i mozak vrši uticaj na druga tela ili da je pod uticajem istih. Da pogledamo uz jedan 28

Zadnja neprospavana noć primer malo opširnije na našu temu o kojoj govorimo. Zamislite neki radio, kada se upali on utiče na drugi radio pored njega.

Možemo videti i kako džepni telefon utiče na radio ili televiziju pogotovo kada zazvoni. Frekfencije iste ili slične jačine vrše uticaj na radio ili druga tela sa sličnim talasima.

Sada ako pokušamo da sve ovo zamislimo da se dešava u našem mozgu, vidimo da na naš mozak utiče i naše telo i na mozak i telo drugih oko nas. Slična se situacija dešava i sa snom. Talase koje emitiramo ili ne emitiramo u našem mozgu za vreme sna utiče i našeg partnera i na naše telo.

Kada se naše telo pokreće, ovi pokreti se prosleđuju oko nas. Sloj jonosfere pokazuje oko 7,5 frekfencija u sekundi ( Ova frekfencija se u zadnjem 29

Zadnja neprospavana noć periodu povećala). A naše telo pokazuje oko 6,7 do 7,5 frekfencija. Ova vibracija, sa vibracijom skeleta i unutrašnjih organa u proseku pokazuju frekfenciju brzine od 8-9 cps. Znači iz ovoga proizilazi zaključak da su frekfencije vibracija jonosfere i našeg tela vrlo kompatibilne.

Prema ovim rezultatima donosi se zaključak da jedintsvo ili različitost frekfencija našeg tela sa ostalim svetom je ustvari jedna razmena energije. Možemo li širiti našu energiju u elektromagnetnoj praznini; ako možemo na kolikoj udaljenosti to možemo izvesti? Zvuči veoma začuđujuće, ali to je 40.000 km.

Znači sa našim mozgom možemo koristiti i širiti moždane frekfencije na toj udaljenosti u svim pravcima. Trajanje ovog širenja je do jedne sedamdesetine minute. Ukoliko je upitanju suprotno onda zemljina kugla i metalurški pokreti utiču na nas. Ovo je i glavni razlog zašto na naš mozak i frekfenecije utiče nevreme, grmljavina ili pun mesec.

30

Zadnja neprospavana noć

Veoma je zanimljivo , čak i da se iza promena na berzama kriju vremenske promene.

Znači naša okolina vibrira u frekfencijama od 7-9,5 cps .

Nalazimo da su tehnike koje čujemo i vidimo od psihologa i istraživača uma zasnovane samo na konkretizovanju misli.

Svedoci smo da konkretizacija u situaciji u kojoj misli nisu zanovane na prolaznim željama i prohtevima već na zahtevima odnosno željama u kriterijima koji neće uticati i pokvariti frekfenciju, prelazi u uspeh i vezano za ovo napravljeni su mnogi dokumetarni filmovi i napisane knjige.

Konkretizacija ili snaga realizacije o kojoj pričamo je ustvari ovo.

31

Zadnja neprospavana noć Moždane frekfencije: BETA: 14-30 cps- kada je vaš mozak psihički napregnut ili kada ste zauzeti nekom fizičkom aktivnošću.

ALFA: 7-13 cps- kada maštate ili kada se zamislite.

TETA: 3.5-7cps – u trenutku kada trebate da zaspite ili kada zapsite DELTA: 0.5-3.5 – trenutak kada ste u najdubljem snu.

Kada se frekfencije svih tela promene, dešava se promena i u frekfencijama svih tela koja su pod uticajem okoline. Naravno promene u frekfenciji zemaljske kugle, ostavljaju značajan uticaj na frekfencije našeg mozga.

Od gore navedenih vrednosti koje su nama najpovoljnije i čine da se mirno osećamo, su alfa i teta talasne dužine. Sva zemaljska kugla i poredak materija su povezane sa energijom odnosno 32

Zadnja neprospavana noć energijama.

Budući da će vaš mozak u talasnim dužinama u kojima se vi najbolje osećate širiti potrebne frekfencije, okolina od koje primate utecaj ili vi utičete na nju će također imati udeo u svemu ovome.

Energija postaje pozitivnija i to se može osetiti. A vaša podsvest će biti u koordinaciji sa vašim otkucajima srca i fizičkim fukncijam i biće paralelna sa njihovom frekfencijom i u harmoniji sa njima; ovakva situacija će učiniti da vaša podsvest bude relaksirana i slobodna.

Obrada onoga što učimo kao oblik ponašanja u našoj podsvesti koji je ujedno metoda koja se najviše koristi kod tehnika učenja je mnogo lakša u ovoj fazi. I ovo se opet obrađuje kao jedna, čak možemo reći stalna energija u našoj podsvesti.

U suprotnom slučaju, mogu se javiti telesne, mentalne i umne poteškoće.

33

Zadnja neprospavana noć

Što se više usporavaju moždani talasi to se i vaš um i telo više opuštaju.

Naravno kada se telo opusti, poprima jedan više opuštajući uticaj na naš um i tehnike napredovanja.

Međutim čim se telo ne opušta, uvidećete da su i vaše energetske tehnike neuspešne.

Usporavanje moždanih talasa ima uticaj čak i na koncentraciju. Dok ste vi i vaš um mirni i vaša koncentracija se mnogo lakše odvija. Znači u ovoj fazi je značajno da ste na alfa ili teta talasnim dužinama.

Dok je vaš mozak na alfa talasima, može se pomešati sa frekfencijom, 34

Zadnja neprospavana noć energijom ili mislima nekog drugog i vi možete da utičete na njeg. U suprotnomo slučaju taj neko drugi može da utiče na vas.

Kada ste u beta stanju zbog toga što ste okuprani previše, vaša grafika stalno raste i spušta se. Potpuno suprotno od ovoga dešava se kada ste u delta stanju.

Beta stanje koje je povezano sa uzbuđenošću dešava se i kada ste napeti.

Kao primer za alfa situaciju, možemo navesti primer kada se odmarate od posla.

Ako ste uz odmaranje još i kreativni onda to znači da prelazite na teta talase. Kada spavate onda ste na delta talasima.

Ove frekfencije zauzimaju mesto u osnovama istraživanja i studijima vezanim 35

Zadnja neprospavana noć za kontrolu uma. Ovdje želimo uvrstiti jedan značajan podatak. Naprimer, kada mozgu pošaljete direktno frekfenciju koju nije uho čulo, postoji mogućnost poigravanja sa frekfencijom druge osobe.

Ovo postaje razlog za to da osoba oseća da je u jednoj od četiri talasa koja smo opisali.

Znate ono kada čujete nepostojeći zvuk?

Ustvari ovde je to dobar primer za situaciju koju smo želeli objasniti. Međutim mogućnost korištenja ove situacije za kontrolu ponašanja je potpuno različita oblast naučnog istraživanja.

Noćni ciklus San kod odraslih zdravih ljudi počinje tipičnom NREM fazom. Primer otvorene ritmičke alfa aktivosti koja je povezana sa stanjem budnosti, kod modela N1 je prva faza sna koja se može opisati niskim voltažnim modelom na izmešanim frekfencijama.

Prelazak iz stanja budnosti na N1, početak prvog sna dešava se nekoliko sekundi nakon što počnu da se usporavaju pokreti očiju. Ovaj prvi N1 period traje

36

Zadnja neprospavana noć otprilike od 1 do 7 minuta.

Druga faza ili N2 faza prema K kompleksima zabilježenim na EEG-u počinje nakon 20 ili 25 minuta.

U N2 fazi sna počinju da se pojavljuju visoke voltaže; karakteristike kratkih valova se javljaju za vreme treće NREM faze sna.

U toku NREM sna, mozak manje odgovara na vanjske podražaje i u ovoj situaciji postaje sve više otežano da se osoba probudi iz sna. Kako ljudi stare amplituda spavanja, broj talasa tokom sna i N3 san počinju da slabe; ovo je u suštini povezano sa povećanjem N2 faze sna.

37

Zadnja neprospavana noć

38

Zadnja neprospavana noć

Količine kofeina od 0 -200

Pakovanje kole Dijetalna kola Turska kafa Neskafa Filter kafa

39

Zadnja neprospavana noć Kafa Latte Neskafe bez kofeina Espresso Filter čaj Crni čaj Zeleni čaj Čokoladno mleko Čokolada Energetska pića

Proces N2 sna od 5-10 prelazi na unutarnju REM fazu. REM san obuhvata ukupuno 20 do 25 % spavanja kod odraslih zdravih ljudi.

NREM san i REM san se nastavljaju tokom noći smenjujući se periodično jedan sa drugim. Mnogi NREM snovi dolaze u prvoj polovini noći; a REM san traje otprilike jednu do pet minuta tokom noći.

U jednom tipičnom noćnom spavanju, N3 san se ne sanja u vremenu koji sledi, već se ponekad javlja u drugom potonuću u san.

Prvi dio NREM i REM sna prosečno traje između 70-100 minuta, drugi ili ostali dio traje od od 90 do 120 minuta. Ovi NREM i REM snovi u posebnim vremenskim modelima se tokom noći nastavljaju u

40

Zadnja neprospavana noć jednom za nas još uvek nepoznatom obliku. Prema nekim naučnicima, određeni redosled NREM i REM snova optimiziraju fizičke i umne nadopune i nose karakteristike učvršćivanja pamćenja koje se pojavljuju tokom sna, međutim ovako nešto još uvek nije potvrđeno.

41

Zadnja neprospavana noć

Oblik 3

42

Zadnja neprospavana noć

Oblik 4

Normalni odrasli ljudi, provode odprilike pola spavanja u stanju N2 sna. U gornjoj grafici možete videti K komplekse koji predstavljaju modele mozga karakteristične za ovu fazu sna.

Za N3 fazu koja predstavlja najdublji NREM san EEG pokazuje visoke 43

Zadnja neprospavana noć amplitude i niske frekfencijske delta talase.

Ova faza je znak za duboki san, tj.“spore talase” ili delta talese. U staroj literature ,ovaj N3 san je razdvajan na 3 ili 4 tipa podsna, međutim najnovija klasifikacija ove podtipove stavlja u jedan N3 tip sna.

Psihološke promene u toku sna Mnoge psihološke promene se mogu kontrolisati dok je organizam u budnom stanju.

Toplota, krvni pritisak, karbondioksid i glikoza u krvi u budnom stanju relativno ostaju isti. Međutim u toku spavanja, koliko god se psihološki zahtevi smanje, toliko opada i temperatura i krvni

44

Zadnja neprospavana noć pritisak. Iako se većina fizioloških faktora kao što su kortikalne aktivnosti, disanje i srce mogu menjati u nekim situacijam za vreme budnosti i REM sna, u toku sna se to ne dešava mnogo.

Naučnici se slažu po pitanju toga da telo u toku sna nastavljan normalno da funkioniše, naročito kada je upitanju veliki krvotok. San nije samo karakterističan za noć. Stanje sna se može odvijati u svakom trenutku kada se pređe u teta nivo.

Potpuna promena krvi u mozgu se dešava upotpunjavanjem velikog krvotoka. I ovo se dešava u toku sna. Promena krvi znači istovremeno i da se ona pročišćava. A za vreme ovog pročišćavanja dolazi i do povremenog pročišćavanja hormona i hemijskih supstanci nakupljenih iz vana.

Dobro, šta hoćemo da kažemo kada spomenomo hemijske supstance nakupljene iz vana, na šta utiče promena hormona u ovom periodu?

45

Zadnja neprospavana noć

Kako ovo stanje sna utiče na naše duševno stanje prije spavanja i posle spavanja?

Predpostavimo da je prije spavanja vaše psihičko stanje bilo napeto. Udisali ste kratko, telo vam je bilo zgrčeno, hormoni u području mozga su se pomešali sa krvlju i raširili svugde po mozgu. Ovo širenje je preuzelo pod kontrolu gotovo sav mozak i otežalo funkcije razmišljanja.

Mozak pod sredstvom hormona , počinje da šalje signale koji će preuzeti svo telo pod svoju kontrolu. Srčane kontrakcije i raspodela kiseonika nisu na normlanom nivou.

46

Zadnja neprospavana noć

47

Zadnja neprospavana noć

48

Zadnja neprospavana noć Otpor gornjih disajnih puteva Rizično Anormalno Normalno RDI Zasićenost kisikom Pritisak u jednjaku

Obratite pažnju na to da se ovo stanje odvija uz jedan hormon. Tokom spavanja vaše telo se ne postavlja suprotno gravitaciji već u položaj najparalelniji sa gravitacijom.

Ovo znači da vaše telo ne želi da vam pošalje znak da je ono u stanju ravnoteže, već da je ono u stanju opuštanja.

Budući da su oči zatvorene dolazi do manje koncetracije krvi i u njima. Nakon što se koncetracija krvi smanjila i u mozgu, pored pročišćavanja započinje i njen tok usklađivanja sa paralelnim stanjem tela sa gravitacijom.

49

Zadnja neprospavana noć Naša opuštenost koja se odvija u horizontalnom položaju dok spavamo proizilazi upravo zbog gore navedenog.

Mozak je još uvek aktivan u tom stanju.

Znači on i dalje nastvalja da razmišlja. Ali pojam o mestu i vremenu ne ostaju u svesti zbog ovakvog stanja tela koje je rezulatat relaksiranosti i uspavanosti. Mozak ne može da razmišlja na onaj način kako mi želimo ili kako ga inače usmeravamo u toku budnog stanja.

Naravno ni pamćenje, prisećanje naučenog ili obrada logičnih informacija se ne mogu odvijati u ovoj fazi. Ovo je najprirodniji oblik stanja koji se spušta u podsvest. I snovi se počinju da pojvaljuju baš u ovim trenucima.

Sanjanje je upravo stanje odraza podsvesti prema spoljašnosti.

50

Zadnja neprospavana noć Iako sva naša čula uredno rade, zbog toga što je naš mozak na podsvesnom nivou tj. na niskim frekfencijama naša osetila će sve ono što čujemo ili osetimo predstaviti na onaj način kako nam usmeri naša podsvest.

Zanimljivo je , da podsvest svih ljudi, makar živeli i odrastali na potpuno različitim mestima u svetu fukncioniše na isti način i uvek odražava iste stvari.

Jedan od glavnih razloga za sanjanje noćnih mora je to što unutrašnji mozak ne može da prihvati događaje koje ste preživeli, i u fazi kada je mozak opušten, zbog toga što unutrašnji mozak tokom života nikada ne spava on ima tendenciju da upravlja delom mozga koji je u uspavanom stanju.

1. Temperatura tela Prije nego li utonemo u san, naše telo počinje da gubi temperaturu u odnosu na temperaturu okoline. Neki od naučnika smatraju da je to uslov da bi se utonulo u san. U toku sna naša temperatura opada za

51

Zadnja neprospavana noć 1 do 2 ºC. Kao rezultat ovoga, telo mnogo manje koristi energiju kako bi očuvalo našu toplotu.

Prema jednoj hipotezi, primarna funkcija spavanja, je ovim putem sačuvati energiju. Temperatura tela se , iako malo, nastavlja da spušta i izvan REM sna, međutim ona je na najnižoj tački za vreme REM sna. Znači zagrejanost tela se menja u toku REM faze.

Normalna temperatura kod ljudi je 36,5 do 37 º C. Toplota tela opada od popodnevnih do večernjih sati. U ponoć je temperatura našeg tela najniža.

U jutarnjim satima ona se ponovo počinje povećavati i naše telo doseže do otpimalnih 37 º C. Kada je telesna temperatura niža, mi smo mnogo tada više skloni da zaspimo. Ovo je razlog za to da neke osobe koje zaspe pred veče ne mogu više da se probude do jutra. I ovo je 52

Zadnja neprospavana noć pokazatelj da je potreba za spavanjem usklađena sa telesnom temperaturom.

2. Disanje Oblici disanja se menjaju tokom sna. Kada smo u budnom stanju naše disanje je najčešće nepravilno, tome doprinose naš govor, emocije, pokreti, položaj i drugi faktori. Osim u REM fazi naše disanje tokom spavanja se reguliše i smiruje. Međutim u REM fazi ono je podložno promeni i disanje se ubrzava.

Za vreme spavanja, zbog opuštanja mekih tkiva disajnog trakta i zbog suženosti puteva kojima prolazi zrak, koja utiče na brzinu disanja, dolazi do hrkanja.

Područja kao što su mekano nepce i resica su pod uticajem ove brzine tako da dolazi do ispuštanja različitih zvukova. Iz razloga što alkohol, cigarete, umor i debljina utiču na ova područja samim tim imaju uticaj i na hrkanje. Također razlog za hrkanje može da bude i nemogućnost disanja kroz nos.

53

Zadnja neprospavana noć

Disanje kroz nos smanjuje hrkanje. Hrkanje je zastupljeno kod 45 % stanovništva. Iako je više zastupljeno kod muškaraca, bez obzira o kojem se polu radi, osoba koja hrče se ne može dovoljno odmoriti tokom spavanja.

Najteži oblik hrkanja je « apneja za vreme spavanja» . Zbog veoma jakog hrkanja, može doći do prestanka disanja na nekoliko minuta. Ukoliko se u toku jednog sata ovi prekidi ponove više od sedam puta u trajanju dužem od 10 sekundi, znači da je situacija ozbiljna. Kod osoba koje imaju apneju, postotak oksigena u krvi opada. Zbog toga što je srce primorano da mnogo više pumpa krv, ono se s godinama povećava i dolazi do visokog pritiska.

Osobe koje hrču najverovatnije pate od zategnutosti jezika i vratnih mišića.

Ovakvi mišići ne mogu sprečiti da dok se leži na leđima jezik klizu u grlo. Još ako 54

Zadnja neprospavana noć osoba koristi alkohol ili lekove, počinje da se popuno gubi ova mišićna kontrola za vreme spavanja. Kod nekih ljudi je hrkanje povezano sa opuštenošću za vreme spavanja.

Također razlog za hrkanje mogu biti i prevelika tkiva u grlu. Naprimer kod dece se često javljaju veliki krajnici i adeonidi. Kod pretilih ljudi razlog za hrkanje može biti debo vrat. Također ciste i tumori mogu da uzrokuju hrkanje.

55

Zadnja neprospavana noć

56

Zadnja neprospavana noć Normlan stepen, srednji stepen,

teži stepen.

3. Kardiovaskularna aktivinost Jedna od funkcija spavanja je i ta što našem srcu daje mogućnost da se odmori. U poređenju sa stanjem budnosti i ako izuzmemo REM fazu, u toku spavanja dolazi do smanjenja otkucaja srca i do snižavanja krvnog pritiska. Kolika god je bila promena u spuštanju pritiska i otkucaju srca za vreme normalnog spavanja, oni su u vreme REM sna značajno povećani.

Da dodamo i da promena toka krvi predstavlja razlog za erekciju kod muškaraca, a kod žena povećanje klitorisa; ovo je karakteristično za REM san. Ove neurološke i fiziološke promene, čiji uzrok nije potpuno poznat, mogu biti povezane

57

Zadnja neprospavana noć sa aktivnošću nervnog sistema koji obuhvata sanjanje i vezan je za REM fazu.

4. Druge fiziološke promene za vreme sna Mnoge fiziološke promene se , sa više aspekata, smanjuju za vreme spavanja.

Naprimer, dok se funkcija bubrega usporava, smanjuje se i stvaranje mokraće u našem organizmu. A zajedno sa ovim

58

Zadnja neprospavana noć neke druge fiziološke aktivnosti se istim tokom nastavljaju ili se čak pojačavaju.

Naprimer, jedna od najvećih promena koje se dešavaju tokom sna je povećavanje proizodnje hormona. Dok su prolaktin i tiroid horomoni u porastu i aktivnosti vezane za probavu i obnovu ćelija su na visokom nivou. Rast i razvoj su najznačajnija fukncija spavanja.

59

Zadnja neprospavana noć

60

Zadnja neprospavana noć Postotak hrkanja Opšte Ispod 30 god.

Preko 60 god.

Muškarci 24 10 60

Žene 14 7 35

Ono što se javlja za vreme REM i NREM faze sna –sanjanje

Ono što najviše okupira pažnju vezano za spavanje, a što još uvek nije dovoljno razjašnjeno jeste sanjanje; ono se nausmično pojavljuju nekada bezrazložno, a nekada je i povezano sa iskustvima koja smo imali za vreme budnog stanja. Snovi sa vizuelnom jačinom, većinom se pojavljuju u REM fazi. Međutim svi snovi se ne pojavljuju samo u REM fazi, neki se pojavljuju i u NREM fazi.

Tokom historije snovi su istraživani od strane filozofa i psihologa; komentari i značenja ovakvih istraživanja su međusbno različita. Čak i danas nakon najnovijih naučnih istraživanjia, naši snovi ostaju tajna.

61

Zadnja neprospavana noć Neki naučnici tvrde da su naši snovi jedan kritički mehanički slučaj unutar formacije u našem pamćenju koje je u skladu sa dnevnim doživljajima; Međutim neki opet tvrde da su snovi jedna jednostavna posledica specifičnih aktivnosti koje se deševaju u mozgu.

Indeks apneje za vreme spavanja Teško Srednje 62 Između 5 I 20

između 20 I 40

iznad 60

Lagano

Zadnja neprospavana noć

63

Zadnja neprospavana noć Sažetak Ukratko možemo reći da su promene u fukncionisanju mozga i promene u fiziološkim funkcijama za vreme spavanja , prilično velike. Ove promene se koriste kod utvrđivanja slučajnosti u snu.

Na kraju, neke od ovih promena nam mogu pomoći da odgovorimo na teško pitanje “ Zašto spavamo”?

64

Zadnja neprospavana noć

DRUGI DEO Redosled sna: Stanje budnosti i čvrsti san

U toku svaka 24 sata odprilike svaki čovek ostaje budan 16 sati dok bi 8 sati trebalo da provede spavajući i to spavanje se generalno odvija noću. U nekim kulturama spavanje se odvija i tokom dana. Oni koji rade noću, obično spavaju danju i to spavanje većinom bude kraće od 8 sati. Odnos stanja budnosti i spavanja je 1:3. Godinama prije napravljeno je jedno istraživanje iz područja neurona kako bi se kontrolisalo stanje budnosti i sna. A prema zadnjim pomacima iz ove oblasti, za očuvanje našeg stanja budnosti ili sna zaslužna je jedna kompleksna neurološka mreža. Dok neki neuroni iz ove mreže potiču naše budno stanje, drugi pak imaju funkciju poticanja sna. Većina neurona koji potiču budno stanje ograničavaju one koji potiči san, a oni drugi rade isto kada je 65

Zadnja neprospavana noć upitanju spavanje. Ova interakcija se odvija normalno i tako dolazi do prirodnog i čvrstog budnog stanja ili u suprotnom slučaju do čvrstog sna.

U skladu sa ovim, za spavanje i stanje budnosti nije dovoljno razumeti upotpunosti kontrolu mozga; Naučnici su otriili koja područja i delovi koji pripadaju neurološkoj kompleksnoj vezi koje se obrađuju u mozgu, vrše realizaciju odrđene funkcije.

Naprimer, sada znamo da različita područja na moždanom deblu i hipotalamusu povećavanjem kontakta između neurona potiče stanje budnosti u najvećem delu mozga, moždanoj kori.

Kada su neuroni u područjima za razbuđivanje aktivni, korteks tj.moždana kora su pod uticajem i mi ostajemo budni.

66

Zadnja neprospavana noć

Epifiza Epifiza je žlezda veličine zrna leće, smeštena u mozgu. Nalazi se između dve hemisfere, na tački gde se spaja talamusi.

Crveno sive je boje i dužine od 5 do 8 mm.

Epifiza, čije je drugo ime pinealna žlezda luči hormon melatonin koji reguliše spavanje i sezonske fotoperiode.

Proizvodnja melatonina se u mraku povećava, dok se na svetlosti smanjuje.

Epifiza raste do prve ili druge godine života, a u periodu puberteta smanjuje proizvodnju melatonina. Nove parapisholške studije tvrde da je epifiza treće oko. Epifiza je žlezda prelaska na frekfenciju duhovnog sveta. Ova žlezda je aktivna posebno kod aktivnosti meditacije i joge. Pokazalo se da su spsobnost razmišljanja i kontrole pokreta mogući uz kontrolu epifize. Rimljani su epifizu opisali kao šišariku bora.

67

Zadnja neprospavana noć

Neki kažu da «svevideće oko» na američkom dolaru predstavlja preporuku grupama da razvijaju sposobnosti korištenja epifize.

Postoje rezultati istraživanja epifize koji tvrde da je ova žlezda najaktivnija noću pogotovo između 1 i 4 sata.

U ovim satima se uz epofizu aktiviraju najdublji hemijski spojevi u našem telu. Epifizna žlezda povlači natrijum fluorid. A on otvara put za kalcifikaciju i za promenu balansa hormonalne funkcije. U nacističkim i ruskim koncentracionim logorima primjenjivala se metoda davanja natrijum fluorida osobama kako bi pokazivale poštovanje prema autoritetim i kako bi ih prihvatili. Epifiza je također poznata i kao žlezda sedme čakre. Također kip šišarike i Papin štap u Vatikanu su neke od stvari koje nameću da se istražuje značaj ove žlezde.

68

Zadnja neprospavana noć Lučenje epifize je manje u primorskim delovima, dok je na većim nadmorskim visinama jače. O ovoj žlezdi za koju se kaže daje žlezda nadahnuća i koja je mnogo više aktivna u noćnim satima, pronalazimo primere i u historji.

Tibetski manastiri, molitve Božijih poslanika na visokim mestima, izgradnja ckrvi na visokim mestima, molitva noću i u mračnijem okruženju, sve ovo je razlog aktivacije fipofize. Melatonin se luči samo u mraku. I ovo je pokazatelj zašto trebamo da spavamo u mraku.

Postoji tvrdnja da je kod slepih osoba smanjen postotak kancerogenih 69

Zadnja neprospavana noć obolenja, a da je to zbog toga što u stalnom mraku, dobro koriste melatonin koji sprečava kancerogena obolenja. Također postoji tvrdnja da ljudi koji rade noćne smene su manje skloni riziku obolenja od raka. Melatonin reguliše ritam sna i budnog stanja.

Prolaktin hormon se luči iz hipofize.

Ovaj hormon povećava aktivnost slušnih kanala majki naspram plača novorđenčadi.

Još jedan hormon koji kontroliše hipofiza je testosteron. Testosteron se noću više luči za oko 40 posto. Testosteron koji je hormon muškosti u isto vreme je i hormon karaktera.

Tiroid se luči iz hipofize. Ovaj hormon se dva puta više luči noću, a naročito se više luči kod ljudi koji žive na područjima severnog pola. Normalno funkcionisanje epifize sprečava kancere, prevremeno starenje, anksionost i demenciju.

70

Zadnja neprospavana noć

Tuberomammillary Nucleus (TMN) Jedno od područja koje potiče razbuđivanje je tuberomammillary nucleus (TMN). Neuroni smešteni u ovom području oslobađaju histamin za normalno komunikaciju među neuronima.

Zanimljivo je da, mnogi lekovi poznati kao «antihistamini» blokirajuću ove signale za razbuđivanje, čine da se javi pospanost.

Ostali neuroni, ostvaraju komunikaciju sa 71

Zadnja neprospavana noć orexinom ( poznat i kao hypocretin) koji direktno upozorava centar za oživljavanje odnosno razbuđivanje.

72

Zadnja neprospavana noć

Centri razbuđivanja

oživljavanja

odnosno

73

Zadnja neprospavana noć

Oblik 04

74

Zadnja neprospavana noć Kada se probudimo, određena područja na moždanom deblu, te hipotalamus na mozgu, šalju upozoravajuće signale celebralnom korteksu. Signali koji dolaze iz centra za vizualizaciju, zajedno sa aktivnošću neurona u korteksu, potiču kompleksne moždane funkcije kao što su govor i pamćenje i ujedno održavaju svest.

75

Zadnja neprospavana noć

Oblik 05

76

Zadnja neprospavana noć

Neuroni koji proizvode orexin (poznat i kao Hypocretin) koji služi za međunervnu komunikaciju upozoravaju i centar za vizualizaciju. Ovi neuroni utiču na centar za vizualizaciju koji će pomoći da ne ostanemo stalno u budnom stanju.

Sistem spavanja: Stanje između sna i budnosti Na osnovu rezultata o konstantnom periodu budnosti ili sna koje naučni još nazivaju i “uzajamno usporavanje”, mi smatramo da ćemo biti u mogućnosti ostajati u jednom od stalnih stanja budnosti ili sna.

Naprimer, pod uticajem korteksa, područja mozga koja omogućavaju naše budno stanje, istovremeno ograničavaju i 77

Zadnja neprospavana noć VLPO neurone. U suprotnom slučaju kada su VLPO neuroni u aktivnom stanju, onda oni potiču spavanje, a ograničavaju aktivnosti u našem centru za vizulelne podražaje kao što je TMN. Ova konstantnost između stanja budnosti i spavanja, se odvija veoma brzo, prema procenama u nekoliko sekundi. Kako bi se što jednostavnije objasnila ova kompleksna mreža neurona koja potiče spavanje i budnost predstavljen je niz konceptuanih modela.

Naprimer, neki istraživači ova stanja porede sa jednim neurološkim mehanizmom koje kontrolišu veoma brzi prelazi poput slučaja “ pali-gasi” kod struje u strujnom kolu.

78

Zadnja neprospavana noć U ovom konceptulanom modelu, mehanizam koji omogućava da se ova međusobna ograničavanja odvijaju konstantno, postaje aktivan sa promenom faktora kao što su san ili aktivnost uz upozoravajuće signale.

Kada je jedan od signala dovoljno jak , omogućava prelaz u suprotno stanje.

Isto tako tkz. ”pali-gasi” prekidač, na sličan način, opisuje mehanizam mozga u kojem se nalazi “prekidač” za brze ( REM) i spore (NREM) pokrete očiju.

Skupa sa ovim, komunikacija među različitim neuronima i različite grupe neurona na moždanom deblu, učestvuju u prelazu kod REM i NREM spavanja.

79

Zadnja neprospavana noć

TREĆI DEO Naš biološki sat i san

1. Stanje hemostatičkog sna San većinu vremena pokazuje određene prelaze i stepene, ponekad kada želimo da ostanemo budni, ne možemo da odolimo pospanosti.

Neblagovremena iznenadna pospanost, može biti neugodna, a u nekim situacijima i opasna. Iako se često susrećemo sa ovakvim i njima sličnim situacijama, dva sistema nam mogu pomoći pri upravljanju spavanjem i budnim stanjem.

Svi znamo da se ne možemo izboriti sa snom. Većinom kada provedemo na nogama više nego što treba ili kada ustanemo nakon samo nekoliko sati spavanja i kada hoćemo da se razbudimo i 80

Zadnja neprospavana noć počnemo sa normalnim funkcijama, uvek ostajemo pod neugodnim uticajem koji nas stalno podseća na spavanje. Čak i da osetimo da smo se naspavali, mi i dalje ostajemo pod uticajem sna i tako dok smo pospani ili dok pokušavamo da odagnamo pospanost, mi ostajemo na nogama, tj. budni. A ustvari, ispravno bi bilo da umesto što poričemo da smo pospani, uredno legnemo i naspavamo se.

Naučnici tvrde da je san pod uticajem hemostaze. Temperatura tela i šećer u krvi se regulišu za vreme sna.

Naprimer, kada tempertaura tela opadne, kapilari kože se grče i mi počinjemo da se tresemo kako bi povratili temperaturu tela u normalo stanje; kada glukoza u krvi opadne, pankreas luči 81

Zadnja neprospavana noć inzulin kako bi povratio u normalu glukozu u krvi. Kada ostanemo dugo na nogama ili u budnom stanju, neuroni iz hipotalamusa šalju poticaj za san, kako bi smo očuvali ovaj omjer od 1:2 u okviru 24 sata. Pored ovoga, trajanje i dubina sna se menja u odnosu na količinu i kvalitet predhodnog spavanja.

Svaki put kada ostanemo budni, hemostatički nivo sna ojačava. Iako se ovo ojačavanje, ne može meriti postojećim tehikama, prema stručnjacima je to nivo kortikalne altivnosti u periodu dok smo budni. Prema jednoj hipotezi, konfiguracija adenoze u mozgu kao rezultat potrošene energije potiče sistem spavanja.

Pokazalo se da se adenoza i sistem spavanja povećavaju za vreme dok smo budni, tako da među njima postoji verovatna veza. Za vreme sna se smanjuju.

82

Zadnja neprospavana noć

Naš biološki sat i san 2. Ostati budan i spavanje

Mačke većinu vremena provode dremajući i noću i danju. Poređenja radi kod zdravih ljudi vreme spavanja i period budnosti su ustaljeni.

Homeostatički sistem sna, nije jedina snaga koja reguliše prelezak iz budnog stanja u san. Iako je i kod ljudi, kao i kod mačaka, prisutno dremanje, ono je drugačije od očekivanog.

Nakon što nekoliko sati provedemo budni, možemo da odremamo oko sat vremena i da ponovo ustanemo, na osnovu tog

83

Zadnja neprospavana noć dremanja možemo da izdržimo nekoliko sati budni.

Međutim većina nas ostaje budna i aktivan 16 sati bez dremanja i odmaranja, ali smo najaktivniji u periodu od 8 do 15 sati, nakon kojih se počinje javljati pospanost.

To što odprilike 16 sati ostajemo budni , je povezano sa našim biološkim sistemom koji naučnici nazivaju dvadestečetverosatni alarmni sistem.

Ovaj tkz.alarm koji je odgovoran za uspostavu toka svakodnevog odmaranja, nalazi se u grupi malih neurona u hipotalamusu i zove se suprachiasmatic nucleus. Pod normalnim okolnostima, ovaj alarm pravi jednu sinhornizaciju između sna i budnog stanje.

84

Zadnja neprospavana noć

Čim stigne upozorenja da smo ostali previše budni, javlja se nagon za spavanje.

San dolazi nakon što nas savlada nagon za spavanje. Naprimer, čim unutrašnji signali biološkog sata daju alarm na kraju radonog dana, nama se počinje spavati. Razlog zašto u nekim kulturama spavaju u popodnevnim satima je rano ustajanje.

Naprimer malo sna ( tj. manje od 8 sati u toku 24 sata), uz povećavanje homeostatičkog sistema spavanja i samim tim potčinjavanje biološkog sata tome, može da poremeti ovu ravnotežu.

85

Zadnja neprospavana noć

86

Zadnja neprospavana noć

Model sistema spavanja i budnog stanja u dvije faze.

• Želja za spavanjem; akomuliranje u budnom stanju i trošenje za vreme sna ( S proces)

87

Zadnja neprospavana noć •

Želja za spavanjem oscilira sa biološkim promenama (C proces)

Naš biološki sat i san 3. Noćni san i telesni sat Nagon za spavanje je mnogo veći u prvoj polovini noći, a biološki sat malo pomalo počinje da upravlja nama.

Nakon otprilike 4 sata neprekidnog spavanja, situacija se počinje menjati, potreba za spavanjem polako počinje da opada i sistem upozrenja nije više dovoljno aktivan da bi nastavio sa izazivanjem pospanosti. Na ovoj tački, biološki sat koji tokom dana čini da se ovo upozorenje nastavi, šaljući signale

88

Zadnja neprospavana noć određenom području mozga koje služi ovoj fuknciji, počinje da igra značajnu ulogu kod poticaja spavanja.

Kada se na ovaj način osjećaj homeostatičkog sna i sistem biološkog sata sinhronizuju, oni bivaju u interakciji kako bi obezbedili stanja, bilo da je reč o spavanju ili budnom stanju.

Naravno, stanje budnosti u toku dana je različito kod ljudi. Naprimer, ljudi kod kojih se javi potreba za spavanjem u sred dana su kao pijani, a većinom se ta potreba javlja ako su previše jeli ili su bili na dosadnim sastancima; kao rezultat toga bivaju pod uticajem signala za spavanje.

Budući da nije prekinut signal koji šalje pospanost, osećaj pospanosti se povećava i ostajanjem budnim postaje teže.

Kao što smo gore naveli, mnoge kulture ovu pospanost prihvataju kao normalnu

89

Zadnja neprospavana noć tako da koriste popodnevnu dremku kao rutinu.

Druga varijabla budnog stanja se može naći na kraju procesa ostajanja u budnom stanju odnosno kada je signal upozorenja na najvećem nivou. Istraživači spavanja i sna skreću pažnju na 8 i 9 sati uveče ( osim programiranog spavanja kod nekih ljudi). Ovi sati su za neke ljudi “zabranjeni za spavanje”. Jer većina ljudi u ovom vremenu nije uopšte pospano.

90

Zadnja neprospavana noć

Naš biološki sat i san

4. Poremećena ravnoteža Sinhronizacija programa buđenja i unutrašnjeg sata je osnovni elemenat kod pojedinca koji obezbeđuju potrebe za spavanjem ili budnošću. I ovo se naučnicima čini kao nešto što je definitivno, a to mogu potvrditi i ljudi koji putuju avionom između različitih vremenskih zona ili koji rade noćne smene.

U oba slučaja u pitanju je prilagođavanje između unutrašnjeg biološkog ritma i ciklusa spavanja i zavisi od toga čemu pojedinac da prednost da li spavanju ili budnom stanju.

91

Zadnja neprospavana noć

92

Zadnja neprospavana noć ČETVRTI DEO San i dobna starost

U životu čoveka postoji period koji se spavanjem “troši”. Od rođenja pa dok ne prohodamo, san biva čvrst i dremanje je manje zastupljeno.

Novorođenče dnevno spava između 16 i 20 sati. Između jedne i četiri godine, deca dnevno spavaju od 11 do 12 sati, uključujući i dnevo spavanje. Broj sati vremenom opada, tako da kod veće dece i mladih potreba za spavanjem opada na nekih 9 sati. Od detinjstva do punoletstva se finalizira broj sati spavanja.

Kod dece je zastupljeno čvrsto noćno spavanje sa po nekoliko dnevnih spavanja. Kod male dece dremanje je manje i veoma kratko, a noćno spavanje je čvrsto. Kada dođu u petu ili šestu godinu dremanje počinje više da se javlja i sistem spavanja se počinje prilagođavati odraslima.

93

Zadnja neprospavana noć Idući od detinjstva prema adoloscenciji sistem spavanja ostaje nepromenjen. Jedino što se menja je vreme spavanja. A to menjanje se odnosi na izbor pojedinaca o tome kad želi da spava.

Oslanjajući se na svoju odluku, mnogi studenti idu u krevet kasno noću i to tek kada osete veliku pospanost. A kada je upitanju mlađi školski uzrast, učenici ležu mnogo ranije. Kao rezultat, zbog svog biološkog sata mnogi učenici i nakon kratkog spavanja ustaju ranije. Noćno veštačko svetlo utiče na biološki sat koji je inače nešto raniji.

Mnogi studenti i učenici, pribegavaju spavanju vikendom kako bi nadoknadili propušteno, međutim dnevno

94

Zadnja neprospavana noć svetlo utiče na naš unutrašnji sat, tako da dolazi do poremećaja programa spavanja.

Odrasli u srednjim godinama imaju potrebu za osam sati spavanja. Međutim, stariji ljudi iako imaju porebu za istim brojem sati, često se muče kako bi ovih osam sati odspavali u jednom komadu.

Odrasli spavaju drugačije i manje od mladih i novorođenčadi. Iako se vreme i količina sna menjaju tokom života, mi imamo svaki dan potrebu za snom.

Novorođenčadi spavaju svaki dan od 16 do 20 sati. Deca od jedne do 4 godine ukupono od 11 do 20 sati. Ovaj postepeni pad se nastavlja tokom detinjstva, da bi osoba u pubertetu imala potrebu za 9 sati sna. Srednjovečni ljudi imaju potrebu za najmanje 8 sati sna, a stari do 8 sati.

95

Zadnja neprospavana noć

Kako ljudi stare, pored toga što se menja trajanje sna, menja se i sistem spavanja. Bebe nakon tri ili četiri meseca, počinju da spavaju u dužim periodima. Do šeste ili sedme godine deca spavaju potpuno predano.

U mnogim kulturama, mladi i stariji ljudi popodnevnu dremku koriste kao normalni dio života. Ova praksa koja se na španskom govornom području zove siesta, zastupljena je više u tropskim delovima umerenih geografskih širina. Obično se ovo spavanje odvija u delu dana kada je najtoplije.

Ovo praktikovanje dnevnog spavanja obično bude razlog za neka odstupanja u noćnom spavanju.

Za vreme spavanja u toku noć, aktivnost mozga se karakateristično menja.

San smo podelili na dva osnovna tipa. San sa brzim pokretima očiju (REM) i san bez 96

Zadnja neprospavana noć brzih pokreta (NREM). N1,N2 i N3 su faze NREM sna. N1 je lagani san; N2 je nešto dublji san, a N3 je faza NREM sna koji je karaketerističan po sporim talasima.

Za REM san koji je povezan sa izražajnijim snovima, se smatra da pomaže razvoju mozga, naročito u ranijim fazama života.

Kod aktivnosti mozga povezane sa REM snom, kod beba možemo da vidimo dramatična savijanja i pokrete udova. Neki od njih su dovoljno jaki da mogu probuditi dete.

97

Zadnja neprospavana noć Za starije odrasle ljude obično je karakterističan san kratkih i sporih talasa.

Drugim rečima, san je tokom noći lak sa kraćim ili dužim buđenjima.

Problemi sa spavanjem obično počinju u pubertetu i oni se sa starošću povećavaju.

Prelaskom iz detinjstva u mladost, faze i ciklus spavanja ostaju gotovo isti.

Zbog toga mladi koji ne spavaju dovoljno, nastoje nadoknaditi vikendom propušteno.

Zbog prelaska telesnog ritma na sledeći smer, mnogi mladi ljudi imaju problem da se probude za odlazak u školu.

Pod normalnim okolnostima, najzdravije je da se u toku dana ostaje u budnom stanju, a da se noću spava. Kako ljudi stare, tako se njihov unutrašnji sat za spavanje sužava.

98

Zadnja neprospavana noć

Stariji ljudi su skloniji da se bude ujutru ranije i da navčer ranije zaspe.

Problemi sa snom u skladu sa dobnom starošću Problemi sa snom koji se mogu javiti već nako 11’te i 12’te godine mogu da kod 7 od 10 ljudi, utiču na kvalitet sna.

Dr. Jean Duffy objašnjava neke od razloga koji bi se mogli uklopiti u problem spavanja kod starijih ljudi.

Problemi sa snom se ponekad javljaju kod odraslih žena. Polovina ih je zabilježena kao problem spavanja u toku menstrulanog ciklusa. Potom za vreme trudnoće kod jedne trećine turdnica, te za vreme menopauze koja je karakteristična i po “toplim valovima”.

99

Zadnja neprospavana noć Što budemo imali bolje navike spavanja kako rastemo, tako ćemo i kasnije imati mnogo kvalitetniji san, što će pomoći i kod uravnoteživanja bioloških faktora.

Nesaninca i poremećaj u spavanju kod starijih ljudi mogu da povećaju rizik od različitih oboljena kao što su artritis, kongestivno zatajenje srca, depresija i gastrološke bolesti.

Također i poremećaji disanja kao što je apneja za vreme spavanja, se javljaju više kako ljudi stare. Većina ljudi poremećaje spavanja smatra kao normalni dio starosti; većinom im ništa ne pomaže kod rešenja ovih poremećaja i nažalost još uvek nije postavljena dijagnoza za probleme u spavanju kod starijih osoba. Ali u suštini pri lečenju bilo koje dijagnoze koja je 100

Zadnja neprospavana noć rezultat ovog poremećaja može pomoći i u regulisanju spavanja.

Iako je poželjeno da se obrati pažnja na zdrave navike spavanja, problemi sa spavanjem su ponekad neizbežni.

Kako odrasli ljudi spavaju manje od dece i mladih, tako isto stariji ljudi pate od hroničnog nedostatka sna. Nenaspavanost može biti razlog pospanosti u toku dnevnih aktivnosti. Tako da popodnevno dremanje može da bude još jedan razlog za potencijalnu noćnu nesanicu ili otežano spavanje. Biološki sat i proces spavanja utiču na dobar san, tako da oni mogu pomoći kod razvijanja strategije koja će starijim ljudima pomoći da kvalitetnije spavaju.

Ako imate probleme sa spavanjem, dobro bi bilo da se obratite svome doktoru ili nekom drugom stručnjaku za spavanje.

101

Zadnja neprospavana noć

102

Zadnja neprospavana noć

Ispod 30 god.

Od 30-60 god.

Nakon 60 god.

103

Zadnja neprospavana noć Normalni ljudi

Oni koji pate od apneje

Polisomnografija (PSG) Polisomnografija (PSG) je laboratorijska tehnika procene spavanja koja se koristi kao postupak merenja kod dijagnoze problema u spavanju. PSG bilježi više od jedne fiziološke karaktersitike tokom noćnog spavanja. Snimci se sastoje od perioda spavanja i budnosti, disanja, funkcija srca i pokreta tela.

Elektroencefalografija (EEG), elektrookulografija (EOG) i elktromiografija ( EMG ) bilježe periode sna preko mišića čeljusti. Također bilježe disanje, protok zraka i napor prilikom disanja. U ove zapise PSG-a uključeni su elektrokardiografski zapisi (EKG), pulsni oksimetar, aktivnost mišića ekstremiteta, 104

Zadnja neprospavana noć disanje, EMG, položaji tela isl. Pored navedenog posebne tehnike koje se manje koriste sadrže merenje natečenosti penisa kod analiziranja bolesti kao što su intraesophageal pritisak, jednjak, erektilnu disfunkciju isl.

Kod analiziranja, veoma je bitno za vreme REM i NREM faze sna odrediti optimalni nivo vibracionog pritiska. Prije početka bilježenja i snimanja, potrebna je spremnost pacijenta, adekvatan laboratorij, tehničke informacije i oprema.

Zaspati nakratko

105

Zadnja neprospavana noć U mnogim kulturama navika spavanja u toku dana čine sastavni dio života. Kako smo već i ranije pisali u španskim govornim područijima, ova navika se još naziva “ušećeriti” i najviše je prisutna u tropskim područjima. Dremanje u ovim kulturama je posledica velike temperature zraka, kada mozak počinje da šalje signale za potrebom spavanja.

Ova navika dnevnog kratkog spavanja čini da se od noćnog spavanja oduzme jedan dio koji je se nadoknadi po danu ( otprilike oko jedan sat) i u skladu sa tim se prilgođavaju i dnevne obaveze.

106

Zadnja neprospavana noć

Prednosti sna Nema sumnje da je san veoma koristan. Čak i ako ne razumemo najbolje šta nam sve spavanje i san donose, znamo da ako ostanemo dugo budni da ćemo se osećati loše, a isto tako znamo da će jedan kvalitetan noćni san učiniti da se spremno suočimo sa svakodnevnim životom.

Naučnici su se mnogo trudili da u potpunosti shvate koristi sna.

U eksperimentima napravljenim nad ljudima i životinjama otkriveno je da san igra kritičnu ulogu kod imunog sistema, metabolizma, pamćenja, učenja i drugih životnih funkcija.

107

Zadnja neprospavana noć

PETI DEO Zašto spavamo?

Iako naučnici nisu potpuno sigurno zašto spavamo, postoje mnogi rezultati o funkcijama ovog tajanstvenog dela našeg života. Iako neke od ovih funkcija imaju duboke evolucijske korene, vidimo da su neke najviše koncetrisane na pamćenje i zdravlje, a druge opet su najviše vezane za svakodnevni život, pogotovo za život u 21.veku.

108

Zadnja neprospavana noć

Zašto spavamo?

Teorije o tome zašto spavamo

109

Zadnja neprospavana noć 1. Inaktivna terorija Jedna od prvih terorija zašto spavamo , (nekad je nazivamo prilagođena teorija, nekada univerzalna) tvrdi da je to jedna adaptacija koja se javalja kada noću ostanemo nepomični i koja služi funkciji opstanka u životu i sprečavanju štete.

Prema ovo teoriji u nekim davnim nezaštićenim vremenima, životinje koje su mogle ostati tihe i nepomične su bile u prednosti nad drugim životinjama koje se kreću. Naprimer ove životinje se nisu suočavale sa nesrećama i povredama u toku noćnih aktivnosti i nisu ubijane od strane napasnih divljih životinja.

Predpostavlja se da je ova strategija ponašanja, vremenom evoluirala u stvar koja je danas nama poznata kao san.

Jedino oprečno mišljenje za ovu teroriju, je to da je mnogo sigurnije da naša svest ostane budna čak i ako ležimo nepomični u mraku, kako bi mogli reagovati u hitnim slučajevima.

110

Zadnja neprospavana noć

Zašto spavamo?

2. Teorija o očuvanju energije Iako može da, ljudima koji žive u delovima zemlje gde ima u izobilju hrane, ne bude dovoljno jasno, jedan od najmoćnijih čimbenika u priprodnoj selekciji jeste takmičenje za energetske resurse i njihovo korištenje na najučinkovitiji način. Teorija očuvanja energije tvrdi da spavanje služi za očuvanje energije, odnosno njeno smanjenjo trošenje u vremenu kad nam je najmanje potrebna.

Istraživanja su pokazala da se energetski metabolizam znatno smanjuje za vreme sna ( kod ljudi do 10 posto, a kod drugih vrsta i više). Naprimer, za vreme

111

Zadnja neprospavana noć sna toplota tela i potrošnja kalorija se smanjuju u odnosu na budno stanje. Ova vrsta dokaza podržava teoriju da je jedna od osnovnih funkcija sna da pomogne kod očuvanja energetskih izvora.

Mnogo naučnika, smatra da je ovo vezano za inaltinu teoriju i da je jedan dio nje.

Zašto spavamo?

3. Teorija restauaracije (obnove)

112

Zadnja neprospavana noć Prema jednoj drugoj teoriji o tome zašto spavamo, spavanjem nadoknađujemo odnosno “postavljamo ponovo na mesto” ono što telo izgubi dok je budno. San stvara priliku da telo obnovi i podmladi samo sebe.

Ovakvo razmišljanje je poslednjih godina dobilo podršku eksperomentalnih dokaza prikljupenim u rada sa ljudima i žvotinjama.

Najupečatljivija stvar ovih eksperimenata je da je kod nekih životnja koje su dugo ostajale u budnom stanju, imuni sistem skoro u poptunosti opadao i za nekoliko sedmica je postojala velika mogućnost smrti.

Ovo je podkrepljeno i nalazima koji pokazuju da se većina osnovnih obnavljajućih funkcija poput razvoja mišića, obnova tkiva, sinteza proteina i lučenje hormona rasta većinom odvijaju u toku spavanja, a neke od njih se isključivo odvijaju samo tokom spavanja.

113

Zadnja neprospavana noć

Druge strane sna koje služe za obnavljanje su specifične za mozak i spoznajne funkcije. Naprimer, dok smo budni, neuroni u mozgu proizvode adenozin koji je nusprodukt ćelijskim funkcijama.

Smatra se da akomuliranje adenozina pospešuje povećanje umora. ( Usput da napomenomo, da se ovaj osećaj umora može odstraniti kofeinom koji blokira aktivnost adenozina u mozgu i koji održava budnost.) Naučnici smatraju da ovo nakupljanje adenozina za vreme budnog stanja, potiče «odlazak na spavanje».

114

Zadnja neprospavana noć Dok smo budni adenozin se skupklja i podiže se na sve veći nivo. Za vreme spavanja telo ima priliku da se očisti od adenozina i kao rezultat postajemo mnogo pažljiviji i svežiji kada se probudimo.

Zašto spavamo?

4. Terija o fleksibilnosti mozga Jedno od objašnjenja koje pobuđuje pažnju i koje je vezano za pitanje “zašto spavamo?” oslanje se na rezultate istraživanja vezanih za izgled mozga

115

Zadnja neprospavana noć tokom spavanja i promene u sistemu spavanja. Ovaj događaj poznat kao felksibilnost mozga još uvek nije potpuno razjašnjen, ali je činjenica da je povezan sa spavanjem.

Bebe odprilike dnevno provode 13 do 14 sati spavajući i većinu ovog vremena provode sanjajući tj.u REM fazi. Postoji veza i kod odraslih između spavanja i fleksibilnosti mozga. Ovo stanje, može da utiče na performanse ljudi.

Iako ove teorije nisu upotpunosti dokazane, nauka je ipak uspela napraviti velike korake u otkrivanju šta se dešava u toku spavanja i koji mehanizmi kontrolišu smenu sna i budnog stanja koji ispunjavaju naš svakodnevni život. Ova istraživanja ne daju direktan odgovor «Zašto spavamo?», ali pripremaju pozornicu za generiranje novih informacija i znanja o ovom veoma značajnom delu našeg života.

116

Zadnja neprospavana noć

San, učenje i pamćenje 1. Funkcija učenja i san San je skup složenih događaja koji su za učenje i pamćenje dosta neshvatljivi.

Međutim, eksperimenti nad ljudima i životinjama su pokazali da on ima značajan uticaj na učenje i pamćenje.

Istraživanja su pokazala da san pomaže na dva načina kod učenja i pamćenja.

Kao prvo, osoba koja je nenaspavana ne može fokusirati pažnju na optimalan način i zbog toga ne može učiti na produktivan način. Drugo, san ima ulogu kod povezivanja memorije koja jr osnova za učenje novih informacija.

117

Zadnja neprospavana noć

2. Strategije spavanja i tipovi pamćenja Kod usvajanja novih informacija, formiraju se različiti tipovi memorisanja.

Naučnici su istraživali spajanje ovih različitih tipova memorisanja i postavili pitanje da li postoji određena veza između različitih faza sna.

Najstariji podaci vezani za istraživanje sna i pamćenja fokusirali su se na pamćenje koje odražava ono “šta znamo?” ( naprimer glavni grad 118

Zadnja neprospavana noć Francuske ili šta smo sinoć večerali). U jednom istraživanju, posmatrani su dok spavaju, pojedinci koji pohađaju intenzivni kurs stranog jezika i tada su kod njih primećene intenzivnije REM faze odnosno faze brzog pokreta očiju.

Ovo je faza kada se najintenzivnije pojavljuju snovi.

Naučnici iznose predpostavku da REM san igra osnovnu ulogu kod usvajanja naučenog materijala.

Druga istraživanja, su pokazala ako su informacije u mozgu razbacane i ako postoji emocionala preopterćenost onda dolazi do intervencije REM sna, suprotno tome ako su informacije jednostavne verovatno ne dolazi do njegovog mešanja u navedeno.

119

Zadnja neprospavana noć Istraživači su također izneli predpostavku da duboki, okrepljujući san odnosno san kratkih talasa (SWS) igra značajnu ulogu kod prerade novih informacija i njihovog povezivanja.

U pogledu veze između spavanja i memorije postoje različiti rezultati istraživanja i trenutno se to područje nastavlja istraživati.

Istraživanja su se istovremeno fokusirala i na ulogu sna na proceduralnu memoriju odnosno prisećanje kako ćemo nešto uraditi ( naprimer, voziti bicikl ili svirati klavir).

Izgleda da REM san igra kritčnu ulogu kod povezivanja proceduralne memorije.

Prisutne su i druge značajne strane spavanja: Izgleda da je motorno pamćenje povezano sa laganijim fazama sna, a vizelno pamćenje je povezano sa količinom i vremenom obe vrste sna, tj.

120

Zadnja neprospavana noć onim sa kratkim talasima (SWS) i REM snom.

3. Uticaj potrebe za snom na učenje i performans Drugo područje koju na kojem su istraživači radili jeste uticaj manjka sna na učenje i pamćenje. Kada smo nenaspavani, naša koncentracija, pažnja i budnost klize i tada nam je teško da primamo nove informacije.

Bez dovoljnog odmora i sna, neuroni koji se previse naprežu, nemogu 121

Zadnja neprospavana noć više da adekvatno koordiniraju informacije i tako gubimo sposbnost za pristup ranije naučenim informacijama.

Da dodamo da naše viđenje određnih događaja mogu biti pod ovi uticajem. Gubimo sposobnost logičnog donošenja odluka, jer situaciju više ne procenjujemo na pravi način, samim tim ne možemo da planiramo i ne možemo da odaberemo ispravno ponašanje. Donošenje odluka je oslabljeno.

Hronična umor do tačke iscrpljenosti i istrošenosti znači da će naša produktivnost biti na minimalnom nivou.

Propusti u našoj koncentraciji zbog nenaspavanosti, mogu biti razlog za nesreće i povrede.

122

Zadnja neprospavana noć

San niskog kvaliteta i nenaspavanost istovremeno utiču negativno i na naše duševno stanje. Iako se hronična nenaspavanost, raličito manifetsuje kod pojedinca ( i iako su neki uticaji čak i nepoznati) dobar noćni odmor ima veliki pozitivan učinak na učenje i pamćenje.

123

Zadnja neprospavana noć

Medicinske posledice nedovoljnog sna San i rizik za bolest Svi mi imamo neko mišljenje o povezanosti sna i naše dnevne aktivnosti.

Kako god, svi smo mi u životu osetili istrošenost, nedostatak volje ili manjak pažnje koji su bili posledica lošeg spavanja i nenaspavanosti. Ono što se ne primećuje, a što je veoma rašireno je to da poslednjih godina puno rada, malo i 124

Zadnja neprospavana noć neredovnog spavanja otvaraju put za dugoročne zdravstvene problem kao što su diabetes, povišen pritisak, srčani problemi i dr., a istovremeno su ova oboljenja povezana sa povećanom stopom smrtnosti.

Suprotno ovome nesanica koju podrazumeva poteškoću pojedinca da zaspi ili da ostane u stanju sna, opisana je kao aposlutni rizični uticaj samo na psihičku krizu.

Gojaznost

125

Zadnja neprospavana noć Nedovoljno sna, povezano je sa visokom mogućnošću dobivanja kilograma. Nedovoljno spavanja zbog puno rada su usko vezani za debljanje.

Naprimer, istraživanja su pokazaka je proseka idenksa telesne masa ( BMI) mnogo veći kod ljudi koji malo spavaju, a da oni koji spavaju osam sati imaju niži indek telesne mase. Nedostatak sna se smatra da je pored odsustva fizičke aktivnosti i prejedanja jedan potencijalnih rizičnih faktora za gojaznost. Istraživanja o mehanizmima vezanim za metabolizam i regulaciju apetita, počinju objašnjavati šta bi to moglo biti ono što povezuje spavanje i pretilost.

U toku spavanja, naše telo luči hormon koji pomaže u kontrolisanju metabolizma energije i obrade glukoze.

Spavanje i malim količinma, kvari ravnotežu gore navedenog i ravnotežu drugih hormona. Naprimer, loše spavanje dovodi povećanog lučenja kortizola. Zatim loše spavanje je povezano i sa povećanjem lučenja inzulina nakon jela.

126

Zadnja neprospavana noć

Visok nivo inzulina je povezan sa dobijanjem kilograma koji nose rizik za šećernu bolest.

Također nedovoljno spavanje je povezano sa hormonom leptinom koji upozorava mozak o dovoljnom uzimanju hrane, a povezano je i sa grelinom koji potiče aptetit. Znači bez obzira što smo siti, kada smo nenaspavni posežemo ponovo za kalorijama. Također je povećana želja za slatkom hranom koja zadovoljava potrebu za brzom energetskom potporom. Kao dodatak svemu ovome nedoljno sna će nas učiniti toliko umornima da nećemo moći ni vježbati.

127

Zadnja neprospavana noć

Diabtes

Postoje dokazi o tome da nenaspavanost, utičući na obradu glukoze u krvi, može da otvori put za nastajanje dijabetesa tipa 2. Jedna studija o uticajima kratkog spavanja pokazala da grupa koja je tokom noći sputila vreme spavanja sa 8 sati na 4 sata, da je mnogo otpornija na inzulin.

128

Zadnja neprospavana noć Isto tako i mnoge epidemiološke studije su pokazala da je kod odraslih koji noć provode spavajući manje od pet sati povećan rizik oboljenja od dijabetesa.

Da dodamo da i opstruktivna apneja koja je povezana sa čestim buđenjem, se povezuje sa oslabljenom glukozom slično kao kod šećerne bolesti.

129

Zadnja neprospavana noć

Srčana oboljenja i hipertenzija Nedovoljno spavanje može razlog i za povećanje krvnog pritiska.

biti

Studije su pokazale, da kod ljudi koji imaju visok pritisak, samo nakon jedne neprospavane noći dolazi do povećanja krvnog pritiska. Ovaj uticaj može pomoći kod dokazivanja veze između lošeg

130

Zadnja neprospavana noć spavanja i oboljenja krvnih žila i udara.

Naprimer, jedna studija je pokazala da malo spavanja ( manje od šest sati) i previše spavanja ( više od 9 sati) kod žena povećava rizik od konorarnih bolesti srca.

Sve više se pronalazi dokaza o povezanosti između opstruktivne apneje za vreme spavanja i srčanih bolesti.

Ljudi koji imaju apneju, zbog blokiranosti gornjih disajnih puteva, za vreme spavanja se često bude. Svaki put kada se probude dolazi do kraćeg povećanja krvnog pritiska.

I ovakva situacija vremenom otvara put za povećanje krvnog pritiska, što će se kasnije odraziti na srčane i krvožilne bolesti. Ukoliko se na adekvatan način leči apneja, rezulatati pokazuju da kod većine pacijenata dolazi i do regulisanja krvnog pritiska.

131

Zadnja neprospavana noć

Duševna oboljenja Samo jedna neprospavana noć kod ljudi dovodi do nespokojstva, a ako zamislim da se ova situacija nastavlja duže vreme, razumljivo je da će to otvoriti put za psihička oboljenja. Hronični problemi sa snom povezuju se sa depresijom, anksioznošću i duševnim nemirom.

U jednoj studiji, subjekti koji su tokom noći spavali samo 4 i po sata su objasnili da su se mnogo više osećali stresno, uznemireno, ljuto i duhovno iscrpljeno. U jednoj drugoj studiji, subjekti koji su spavali četiri sata tokom noći su pokazali da su tokom dana, zbog nenaspavanosti, osetili smanjeni osećaj pozitivnosti i potrebe za socijalizacijom. Čim su ovi subjekti vraćeni u normalni sistem spavanja, svi navedeno simptomi su značajnoj meri počeli da se poboljšavaju.

132

Zadnja neprospavana noć

Funkcija imunog sistema Normalno je da ljudi kada se razbole leže i odmaraju se. Tvari koje proizvodi imuni sistem kako bi se izborio sa infekcijama utiče i na iscrpljenost.

Prem jednoj teoriji iznosi se mišljenje da kada se suoče sa infekcijom, oni koji više spavaju su u mogućnosti više da se bore u odnosu na one koji manje spavaju, što znači da san jača imuni sistem.

133

Zadnja neprospavana noć Ustvari istraživanja i kod životinja koje su bile eksperimentalno izložene inefcijama pokazuju da one koje više spavaju imaju veću mogućnost za opastankom u životu.

Alkohol

134

Zadnja neprospavana noć Iako ima uticaj blagog sedativa, alkohol je čest razlog za loše spavanje.

Studije su pokazale da je alkohol mnogo više prisutan kod ljudi koji manje spavaju.

Dva razloga su za ovo.

Kao prvo, alkohol se ponaša kao blagi sedativ i za njim često posežu osobe koje imaju probčem sa spavanjem.

Kao drugo, to umirujuće svojstvo alkohola je samo privremeno. Nekoliko sati nakon što se preradi u organizmu, alkohol počinje da razbuđuje određene delove mozga i tako kako noć odmiče u kasnim satima dolazi do buđenja ili do lošeg spvanja.

135

Zadnja neprospavana noć

Očekivana granica življenja Kada uzmemo u obzir sve negativne uticaje lošeg i smanjenog spavanja, ne začuđuje činjenica da loše spavanje utiče i na kraći životni vek.

Mnogi podaci koji dolaze i epidemioloških studija, pokazuju da spavanje manje od 5 saati dnevno je povezano sa rizikom prijevremene smrti.

Prema jednoj od najvećih ovakvih studij, rizik se povećava za 15 %. Međutim, ta studija ne pokazuje zasigurno da je povećana smrtnost direktno povezana sa

136

Zadnja neprospavana noć smanjenjem količine sna. Smanjeno spavanje može biti sredstvo koje pogoršava neke otkrivene ili neotkrivene bolesti kod pojedinca, a koje kada se pogoršaju mogu da dovedu do smrtnosti.

Naravno, kako problemi sa spavanjem mogu da utiču na rizik bolesti, tako isto i određene bolesti mogu da utiču na problem sa spavanjem.

Prema predpostavkama iako između 50 i 70 posto Amerikanaca pati od neke vrste poremećaja spavanja ( nesanica,

137

Zadnja neprospavana noć nedovoljno spavanje, apneja za vreme spavanja, narkolepsije sindroma nemirnih nogu i drugo), većina njih nikada ove probleme ne iznose svom doktoru, a i većina doktora ne pita za ove probleme.

Ova smanjena svest vezano za probleme sa spavanjem mogu dovesti do ozbiljnih i skupih posledica po javno zdravlje.

138

Zadnja neprospavana noć Performansi sna i javno zdravlje 1. Trošak i nesreće koje se mogu sprečiti

Poslednjih godina se sve više susrećemo sa vestima o ozbljnim nesrećama za koje se kao krivac ne uzima nenaspavanost.

Međutim ovo ne znači da, umor i rasejanost koji su povezani sa smanjenom kavlitetom sna ne igra ulogu u ovim nesrećama. Naprimer, inspektori su u topljenja u Černobilu 1986. god., i u nuklearnoj nesreći 1979. god.na ostrvu Three Mile utvrdili da je veliki uticaj imao nedostatk sna na ove nesreće. Istraživanja o iskrcavanju naftnih tankera Exxon Valdez na kopno potom ekplozija svemirske rakete u Challengeru, su pokazala da je i ovdje značajnu ulogu imao nedostatak sna.

U oba slučaja, osobe koje su bile odgovorne za operacije i za donošenje najznačajnih odluka su radile pod ogromnom nenaspavanošću.

Dok je nesreća u Challengeru ugrozila 139

Zadnja neprospavana noć multimilijarderski svemirski program, curenje petrola u Exxon Valdezu je imala neprocenjivu ekološku i ekonomsku štetu.

S obzirom na vezu između nedostatka sna i nesreća ovako velikih razmera, logično je da postoji povezanost između nenaspavanosti i medicinskih propusta u našim bolnicama. Prema Institutu za medicinu, zbog medicinskih grešaka koje se mogu sprečiti, svake godine se dešava više od milion povređivanja i 50.000 do 100.000 smrtnih slučajeva, velika je mogućnost da je većina njih zbog nedovoljnog spavanja. Doktori a pogotovo doktori koji su tek diplomirali i stažiraju rade neprekidno 24 do 30 sati što ne dopušta da uredno spavaju ili gotovo nikako ne spavaju.

Iako se još uvek samo predpostavlja da nedostatak sna utiče na medicinske pogreške, studije su pokazle značajne pomake.

Naprimer, jedna studija, koju je 2004.god. radio dr. Charles Czeisler sa Medicinkog odela za spavanje na 140

Zadnja neprospavana noć Medicinkom fakultetu na Hardvaru, pokazala je da ograničavanje rada jednog doktora na 16 sati, tj. ukupan rad nije prelazio 80 sati sedmično, uticalo je na smanjenje broja medincinskih grešaka i do 36 posto.

Dugo radno vreme i drugi uticaji koji otvaraju put ka manjku sna, mogu da utiču na sigurnosne prilike i na putovanjima. Jedna studija koju je sproveo Međunarodni fond za spavanje i san, pokazala je da je 60 posto odraslih vozača, znači oko 168 ljudi, u zadnjoj godini bilo pospano za volanom, a više od jedne trećine ( oko 103 miliona) su čak i zaspali za volanom. Nažalost ovakve situacije većinom završe tragično.

Međunarodna uprava za saobraćajnu sigurnost na autoputevima, koja svake godine policiji podnesi izveštaj, prepostavlja da je oko 100.000 hiljada nesreća povezano sa umorom vozača i tvrdi da su ovo skromne pretpostavke, te da bi broj mogao biti mnogo veći. Na osnovu ovog imamo približno 1550 mrtvih, 141

Zadnja neprospavana noć 71.000 povređenih i 12.5 miliona novčanog gubitka.

2. Kako nesanica utiče na duševni žvot?

Prvi znanstveni dokazi koji povezuju spavanje sa performansom, datiraju još od početka 1930.god. kada je Nathaniel Kleitman jedan od najpoznatijih ličnosti u oblasti medicine o spavanju, otkrio brzinu kognitivnih nastupa i jedan dnevni uzrok. Čak i kod osoba koje se dobro odmaraju kod pojedinačnih performansa primećeno je opadanje rano ujutru i kasno navečer. Zbog toga čak i ako dovoljno spavamo možemo očekivati normalane oscilacije kod sposobnosti za rad. Da dodamo da na našu sposobnost rada utiče nedovoljno spavanje duži vremenski period, a ne jedna noć.

142

Zadnja neprospavana noć

Nedovoljan san negativno utiče na naše psihičko stanje, našu koncentraciju i na mogućnost postizanja viših kognitivnih funkcija.

Kombinacija ovih faktora je ono što mi uopšteno nazivamo mentalna učinkovitost.

Najbrži rezultat nenaspavanosti je osećaj pospanosti. U svakodnevnom životu, ovo doživljavamo kao umor, nedostatak motivacije ili pospanost.

Stanje pospanosti se procenjuje različitim metodama u okviru klinika ili istraživanja. Nakon što se ostane budno duži period, u mozgu se odvijaju znatne promene koje se mere elektroensefalogramom.

Ove promene su zabilježene kao nizak nivo pažnje ili potrebe da se zaspi.

Bilo koje stanje koje zahteva budnost od 16 ili više sati otvara put za ove promene koje

143

Zadnja neprospavana noć su merljive.

Osećaj pospanosti koje je rezultat neprospavane noći bilježi i druge merljive promene u funkcionisanju mozga.

Konecentracija, pamćenje poslovnih zadataka, matematički kapaciteti i donešenje logičnih odluka, sve su ovo kognitivni procesi koji su pod senkom manjka sna. Međutim s obzirom na to da se ove funkcije ne oslanjaju na ista područja mozga, one nisu u istoj količini pod uticajem manjka spavanja.

Naprimer, područje mozga poznato kao prefrontalni korteks, je odgovorno za za veoma visoke kognitivne funkcije i posebno je osetljiv na nedostatak sna. Kao rezultat toga, ljudi koji su ostali nenaspavani, počinju da pokazuju mnogo nedostataka kada je upitanju logično zaključivanje i komplikovano razmišljanje.

Veoma je bitno da znamo da se

144

Zadnja neprospavana noć nedovoljno spavanje vremenom povećalo, da su se zahtevi posla promenili, te u skladu sa tim treba da poznajemo kakav uticaj ima manjak spavanja na našu sigurnost i zdravlje i kako da se izborimo sa tim.

ŠESTI DEO Jedan opšti pogled na poremećaj sna Bolest nespavanja

145

Zadnja neprospavana noć U proseku 30 do 40 miliona Amerikanaca teško mogu da zaspe noću, a i kada zaspe teško im je ostati uspavan ili se bude ranije nego što žele i ponovo ne mogu zaspati.

Ovo su osnovni pokazatelji nesanice koja je najraširenija kategorija poremećaja 146

Zadnja neprospavana noć spavanja. I ako ovi simptomi pokazuju da nesanica od koje pati mnogo ljudi, je sastavni dio života, ona ima svoju cenu.

Studije pokazuju da ljudi koji pate od nesanice imaju mnogo veći potencijal da uđu u krizu, da dožive nezgodu i da pate od smanjene koncentracije.

Mnogo ljudi, zbog stresa, gubitka posla i brzih promena preživljavaju kratoktrajne ili akutne periode nesanice.

Srećom kod većine ljudi ove promene u spavanju traju nekoliko noći. Ali u nekim slučajevima ovi poremećaji mogu da traju mnogo duže i oni se pretvaraju u kako je stručnjaci nazivaju hroničnu nesani.

147

Zadnja neprospavana noć

Razlozi za hroničnu nesanicu Nesanica može da bude i posledica loših navika čestog i prekomernog korištenja alkohola i kofeina u vreme kad se treba pripremati za spavanje. Određeni lekovi kao što su antidepresivi , steroidi, lekovi za alergiju i prehladu također mogu da pospeše nesanicu.

Kod mnogih ljudi, nesanica se pogoršava sa nekim psihičkim ili fizičkim oboljenjem.

Naprimer, nesanica je pokazatelj psihičkih poremaćaja kao što su anksioznost i depresija. Istovremeno, se

148

Zadnja neprospavana noć može javiti i zbog poteškoća kao što su artritis i astma koja otežava disanje isl.

Nema skoro ni jednog pishijatrijskog ili medicinkog slučaja koji nije negativno povezivan sa nesanicom.

Lečenje

149

Zadnja neprospavana noć U većini situacija, za rešavanje zdravstvenih tegoba najbolji pristup je potražiti rešenje za otklanjanje simptoma nesanice i promeniti vanjske uticaje.

Ako se navedeni problemi ne mogu da reše brzo ili ako se ne odrede i ne promene okolni uticaji, onda se poseže za drugim različitim mogućnostima lečenja.

150

Zadnja neprospavana noć

Tehnike ponašanja Kao zdrave navike spavanja potrebno je urediti vreme odlaska na spavanje i buđenja i toga se pridržavati čak i vikendom, osigurati pogodnu atmosferu za spavanje, izbegavati popodnevno dremanje, izbegavati alkohol, kofein, nikotin i druga sredstva koja potiču nesanicu.

Kognitivna terapija može pozitivno da utiče na zabrinutost ili strahove koji su ponekad prepreka za nomalno spavanje.

Meditacija i bioenergija mogu pomoći u opuštanju i otklanjanju stresa.

151

Zadnja neprospavana noć

Lekovi na recept Hipnotici su najrašireniji i najučinkovitiji lekovi koji se primenjuju u lečenju problema sa spavanjem.

152

Zadnja neprospavana noć Neki antidepresivi i drugi lekovi takoÄ‘er mogu biti uÄ?inkoviti.

153

Zadnja neprospavana noć

Lekovi bez recepta i druga rešenja

Neki od ovoh lekova mogu da budu uspešni kod pojedinačnih slučajeva.

Obično ovi lekovi za pomoć kod nesanice sadrže antihistamin koji uspavljuje ali također upotreba ovih lekova dovodi i do dnevne pospanosti.

Neki biljni preparati za koje se prave razne reklame da pomažu kod nesanice nisu se pokazali učinkovitima.

Također nije potvrđeno ni da je melatonin koristan hipnotik.

154

Zadnja neprospavana noć

Blokirajuća apneja ( OSA) Apneja za vreme spavanja je stanje stalnog delimičnog ili potpunog začepljanja disajnih puteva u toku sna, koja dovodi do stalnog mikrobuđenja.

Kod osobe koja pati od ozbiljne apneje za vreme spavanja, ovakva situacija se ponovalja po stotinu puta tokom noći i svaki put može da spreči udisanje i do 30 sekundi pa čak i više. Patofiziologija apneje za vreme spavanja je kompleksna ali jedan od načina za poboljšanje ovog stanja jeste proširenje ždrela i smanjenje zategnutosti njegovih mišića za vreme spavanja.

Rezultat ovog ograničenog disanja je krajnje poremećen san jer osoba mora

155

Zadnja neprospavana noć stalno da se budi kako bi postigla kontrolu nad mišićima ždrela i kako bi ponovo mogla da normalno udiše.

Iznenađujeće je da, iako se bude desetinama pa čak i stotinama puta, osobe koje pate od apneje se uopšte ne sećaju ovih dešavanja tokom noći. Ustvari jedini dokaz ove ozbiljne situacije je umor u toku dana i partnerova pritužba na glasno hrkanje u krevetu.

Jedan od najrizičnijih faktora za obolevanje od apneje jeste gojaznost.

Razlog za ovo je što višak kilograma povećava masno tkivo oko ždrela i tako dolazi do veće mogućnosti začepljenja disajnih puteva. Među drugim rizičnim faktorima su nasledni faktori kao što su mala donja vilica ili velika gornja vilica, a pored ovoga konzumiranje alokohola prije spavanja utiču na razvoj ovog poremećaja.

156

Zadnja neprospavana noć Apneja je ozbiljno stanje koja može da pospeši nastajanje visokog pritiska, bolesti krvnih žila, problema na psihičkoj bazi, problema sa pamćenjem idr. Zbog svega navedenog, osobe koje sumnjaju da možda pate od apneje za vreme spavanja bi trebale da posete stručnjaka za spavanje i da prođu pretrage usmerene na dijagnostifikovanje problema, kao što je polisomnografija.

157

Zadnja neprospavana noć

Lečenje Za rešenje apneje, koja je povezana sa telesnom težinom, se najviše savetuje skidanje kilograma. Gubljenje kilograma može da smanji jačinu poremećaja ili da je potpuno izleči.

Prva faza kod lečenja apneje srednje i jače težine, je stalni pozitivni zračni pritisak. Sprava za pozitvni zračni pritisak, za vreme spavanja, se ponaša kao jedna pneumatska podloga koja šaljući stalno paru niskog pritiska zračnim putevima, drži otvorene zračne puteve.

158

Zadnja neprospavana noć Terapija položaja tela je nešto manje učinkovita. Naprimer kod nekih ljudi apneja se javlja samo kada spavaju na leđima. Što znači da spavanje na boku može da uspešno smanji simptome apneje.

Alati za zube koji su kreirani za donju vilicu tako da ostave dovoljno otvorene puteve za zrak, mogu da pomognu kod lakše i srednje komplikovane apneje.

Među drugim vrstama lečenja su hirurške operacije kao što je uvulopalatofaringoplastija koja utiče na 159

Zadnja neprospavana noć smanjivanje mogućnosti zatvaranja zračnih puteva u toku spavanja.

Još uvek ne postoji lek za koji je dokazano da je efikasan u lečenju apneje.

Narkolepsija

160

Zadnja neprospavana noć Narkolepsija je stanje preteranog dnevnog spavanje, nagli nagon za spavanjem u toku dana tj. « krize spavanja» ili čak paraliza mišića pokrenuta emocijama u toku budnog stanja.

Narkolepsija koja se javlja otprilike kod jedne od dvije hiljade osoba, je poremećaj centralnog nervnog sistema zbog kojih mozak ne može na adekvatan način da reguliše smenu spavanja i budnog stanja.

Poslednje studije pokazuju da većina slučajeva narkolepsije je povezana sa gubitkom neurona koji izlučuju hipokretin u hipotalamusu. Ona uzrokuje da se ne može dugo ostati u budnom stanju i nagla potreba za spavanjem može da bude prilično neugodna.

Pored pospanosti, poremećenog noćnog spavanja, dnevene krize spavanja karakteristične su i dole navedena stanja:  Katapleksija: Naglo, trenutačno gubljenje snage u mišićima ili reverzibilna paraliza nogu, ruku ili lica. U teškim slučajevima, osoba može da padne, da izgleda kao da spava ili da ne može da se pokreće

161

Zadnja neprospavana noć od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, iako je potpuno svesna.  Hipnagogičke i hipnopompičke halucinacije: Iskustva slična sanjanju na prelazima između sna i jave.  Paraliza za vreme sna: Nemogućnost pričanja ili kretanja kratko nakon buđenja.

Lečenje Za potvrdu dijagnoze narkolepsije, ponekad je pored istraživanja noćnog spavanja, potrebno uraditi testiranja i dnevnog spavanja. Iako ne postoji konačno rešenje za ovaj poremećaj, mogu se koristiti lekovi kao što stimulansi, antidepresivi i 162

Zadnja neprospavana noć kotapleksi koji će smanjiti potrebu za dnevnim spavanjem koje izaziva narkolepsija, a za sprečavanje paralize nakon spavanja i hipnagogičkih halucinacija koriste se drugi lekovi.

Također planirano dnevno spavanje može pomoći da se reši problem kod neplanskih « kriza spavanja».

163

Zadnja neprospavana noć

Periodični pokreti udova u snu (PLMS)/ Poremećaj periodičnih pokreta( PLMD)/ Sindrom nemirnih nogu Periodični pokreti udova u snu (PLMS) je nelagodna pojava koja pogađa odpilike 34 posto ljudi starijih od 60 godina. Ova situacija je karakteristična po nevoljnim stalno ponavljajućim pokretima nogu i ruku u toku noći kao što su udaranje ili potreskivanje.

Kao i osobe koje pate od apneje za vreme spavanja, tako i osobe koje pate od ove pojave, nisu svesne da se u toku noći bude mnogo puta. Ova kratka buđenje uzrokovana stalnim pokretima nogu, toliko remete normalan san da uzrokuju preteranu pospanost u toku dana.

U tom slučaju ovo nazivamo poremećaj periodičnog pokreta udova u snu (PLMD) i ono nam pomaže da odredimo uzrok preterane dnevne pospanosti. Međutim u većini situacija ako

164

Zadnja neprospavana noć se poremećaj periodičnih pokreta udova ne povezuje sa sindromom nemirnih nogu ( RLS) nije potrebno lečenje. Sindrom nemirnih nogu ( uznemirujuća potreba za pokretanjem nogu) može da stvara česte periodične pokrete udova.

Postoje četiri karakteristike sindroma nemirnih nogu ( RLS), koje je odredila Grupa za istraživanje ovog sindroma.

- Pokretač pokreta, opisan kao neugodan osećaj u nogama.

- Motorički nemir,opisan kao pokret koji smiruje pokretače pokrete.

- Opuštanje i pogoršavanje navedenog.

- Različiti nemiri u toku dana ili noći, pogoršavanje simptoma u noćnim satima.

Kao lečenje sindroma nemirnih nogu, prvenstveno se koristi agonisti dopamina.

165

Zadnja neprospavana noć

Lečenje

Lečenje periodičnih pokreta i smptoma nerminih nogu se leči 166

Zadnja neprospavana noć prvenstveno agonistima dopamina. U nekim situacijam se mogu koristiti i hipnotici kako bi se spreÄ?ila buÄ‘enja koja izazivaju pokreti ekstremiteta.

167

Zadnja neprospavana noć Parasomnia Za osobe koje pate od parasomnie, spavanje može da bude mnogo zamarajuće. Simptomi ovog poremećaja variraju od dosade do straha. Za vreme noćnog spavanja zbog zabrinutosti šta se može dogoditi, neke osobe počinju da izbegavaju da zaspe. Najrašireniji tipovi parasomnie su sledeći: •

•

Mesečarenje: Mesečarenje za koje se nekad mislilo da je to življenje snova, odvija se zapravo za vreme N3 faze sna ( nije karakteristično za REM fazu u kojoj se najviše sanja).

Mesečarenje većinom navodi na rad nekih rutinskih aktivnosti, kao što je oblačenje ili čišćenje. Većinom je zastupljeno kod dece, a kod odraslih se javlja kod jedan posto ljudi. Krize mesečarenja obično potiču stres, briga ili previše korištenja alkohola.

Noćni strahovi : Najviše su rašireni kod dece.

Ove krize su karakteristične po delimičnim buđenjima koji su povezani sa strahom ili panikom i odvijaju se u NREM fazi. Za vreme ovih kriza,

168

Zadnja neprospavana noć osobe su potpuno neumirljive ali kada zaspe sljedeći dan se ničega ne sećaju vezano za krizu.

•

Poremećaj REM ponašanja (RBD): Osobe sa navedenim poremećajem, za vreme REM faze spavanja, nemaju normalnu ukočenost skeleta i mišića i one u toku ove faze sna pričaju i prave koordinirane telesne pokrete. Veruje se da osobe koje pate od ovog poremećaja, realizuju svoj san do određenog stepana, tj. pričaju ili prave pokrete onoga što sanjaju. Zbog nasilnog ponašanja za vreme sna, postoji rizik da ove osobe povrede sebe ili partnera.

169

Zadnja neprospavana noć •

Poremećaj jedenja u snu: Ove krize, kao i mesečarenje se odvijaju za vreme delimičnog buđenja iz dubokog sna i osobe koje pate od ovih kriza ustaju i jedu tokom noći, a da se pri tome ničega ne sećaju narednog dana. Osobe sa ovim simptomima ponekad čak jedu i nejestive tvari. Važno je napomenuti da, iako postoje neke zajedničke kliničke tačke, postoji razlika između ovog poremećaja i sindroma noćnog jedenja, te da osobe sa sindromom noćnog jedenja se savršeno sećaju svega, narednog dana.

170

Zadnja neprospavana noć

Lečenje Ukolika osoba koja mesečari ili pak jede noću oseća strah za svoju sigurnost, potrebno je da poboljša spavanje ( da smanji nedostatak sna, samim tim i krizu), zatim treba da spavaću sobu i kuhinju učini sigurnijom od povređivanja, također može da koristi tehnike opuštanja kao što je hipnoza za samog sebe ili da koristi lekove za spavanje i antidepresive koji će sprečiti buđenja koja su razlog za mesečarenje.

U zadnje vreme za lečenje poremećaja jedenja u snu, se najviše koristi topiramatin.

Lekovi za noćne strahove koji se često javljaju i koji zabrinjavaju i članove porodice, a i samu osobu su antidepresivi ili tehnike opuštanja.

Poremećaj REM ponašanja (RBD) se obično leči benzodiazepinom i klonazepamom koji su dugo učinkoviti.

Istovremeno stručnjaci, za mesečare ili osobe sa poremećajem REM ponašanja ( 171

Zadnja neprospavana noć RBD), predlažu da se prostor u kojem se osobe obično kreću učinu sigurnim, kao što je udaljavanje predemeta koji bi mogli da povrede osobu za vreme krize. Alarmi koji će obavestiti druge ukućane o krizi mesečarenja, također mogu da pomognu kod stvaranja sigurnosti mesečara. I da dodamo, da zbog neočekivane pojave RBD krize i promene njenog inteziteta, treba uzeti u obzir i sigurnost partnera koji spava.

SEDMI DEO

172

Zadnja neprospavana noć Saveti za zdrav san koji se mogu usvojiti

1. Izbegavajte kofein, alkohol, nikotin i druge hemijske supstance koje utiču na san Proizvodi sa kofeinom mogu znatno da pogoršaju kvaliteti sna. Poznato je svim ljubiteljima kafe, da nas ona može držati budnima.

Zbog toga se predlaže da se izbegava korištenje kofeina (kafa, čaj, čokolada, kola i neki lekovi protiv bolova) četiri do 6 sati prije spavanja. Treba također izbegavati i duvanske proizvode prije spavanja.

Iako korištenje alkohola može da pospeši san, nekoliko sati kasnije on se počinje ponašati kao stimulans, pospešuje česta buđenja i smanjuje kavlitetu spavanja u kasnijim satima. Zbog toga, korištenje alkohola je najbolje ograničiti na jedno do

173

Zadnja neprospavana noć dva pića dnevno, pa čak i manje, a prije spavanja da se potpuno izbegava.

2. Pretvorite svoju spavaću sobu u prostoriju koja će vas terati na san.

Tiha, mračna i prozračna prostorija vam može mnogo pomoći kod kvalitetnog spavanja. Obratite pažnju na sve stvari koje sprečavaju da se zaspi i da se spavanje kontinuirano odvija. Naprimer koristite čepiće za uši protiv buke ili aparatić «za belu buku» , koristite debele i teške zavese koje će prekriti svetlost koja inače potiče buđenje ili koristite masku za oči; temperatura sobe neka bude podešena tako da se oseća lagana svežina, između 60 i 75º F, prostoriju dobro prozračite i budite sigurni da koristite udoban krevet i jastuk.

174

Zadnja neprospavana noć (Ne zaboravite da se većina kreveta nakon 10 godina istroše i da ih treba promeniti.)

Također ukoliko imate kućnog ljubimca koji vas budi, porebno je da ga ne zadražavate u prostoroji u kojoj spavate.

Spavaća soba može doprineti kvaliteti spavanja, samo ako je ograničite na spavanje i seks. Računar, televizija i drugi poslovni materijali trebaju biti izvan spavaće sobe, na taj način će te pojačati mentalnu vezu između spavanja i vaše sobe.

175

Zadnja neprospavana noć 3. Napravite umirujuću rutinu prije spavanja Jedan sat prije nego krenete na spavanje, svoje aktivnosti ograničite na neke lagane stvari. Okupajte se ( smena toplog i hladnog vašem telu donosi pospanost), čitajte knjigu, gledajte televiziju ili radite vežbe opuštanja.

Izbegavajte stresne i razbuđujuće aktivnosti, izbegavajte obavljanje poslovnih obaveza ili raspravljanje tema koje se tiču emocionalnog života. Stresne aktivnosti bilo da su psihičke, bilo da su fizičke povećavaju kortizol koji je poznat kao hormon stresa i koji povećava budnost.

Ako ste skloni da sa problemima idete u krevet, najbolje je da ih napišete na papir i ostavite ga po strani.

176

Zadnja neprospavana noć

4. Idite na spavanje kada ste zaista umorni Pokušavati nazor zaspati može vas dovesti samo do razočaranja. Ako niste zaspali nakon dvadeset minuta, izađite iz kreveta, otiđite u drugu prostoriju i radite aktivnosti kao što su čitanje knjige, slušanje lagane muzike ili nešto drugo, dok se ne umorite toliko da će vas to oterati na spavanje.

177

Zadnja neprospavana noć

5. Ne budite noćna publika Gledanje na sat u spavaćoj sobi, bilo da se radi dok pokušavamo da zaspimo ili kada se probudimo noću, može samo da poveća stres i da vam oteža da zaspite.

Satove udaljite i okrenite suprotno od vašeg lica.

I, ako nakon ponoći niste mogli zaspati u roku od dvadeset minuta, kao što 178

Zadnja neprospavana noć smo već rekli najbolje je da pređete u drugu prostoriju i radite nešto opuštajuće, njabolje je čitanje knjige ili slušanje lagane muzike. Također bi trebalo da svetla držite prigušenima, jaka svetla mogu da razbude vaš unutrašnji sat.

Kada vam se oči sklope i kad budete spremni da zaspite, vratite se u krevet.

179

Zadnja neprospavana noć 6. Koristite svetlo u svoju korist Prirodna svetlost održava vaš untrašnji sat u jednom zdravom odnosu spavanje-buđenje. Zbog toga prva stvar koju trebate da uradite kada se probudite je da dozvolite da svetlost prodre u sobu i u toku dana izađite vani iz ofisa kako bi ste napravili jednu «sunčanu pauzu» i osetili svetlost.

180

Zadnja neprospavana noć

7. Prilagodite svoje spavanje unutranjem satu Legati i buditi se svaki dan u isto vreme, podešava unutrašnji sat vašeg tela da ono očekuje da ide na spavanje svaku noć u isto vreme.

Da bi ste sprečili pospanost ponedeljkom, nastojete da se i tokom vikenda barem donekle pridržavate iste rutine spavanja.

Najbolji način je da podešavate alarm da se svako jutro budite u isto vreme, to će pomoći da i potrebu za spavanjem noću podesite da ona bude u isto vreme, čak i ako niste dobro spavali predhodnu noć.

181

Zadnja neprospavana noć

8. Rano odremajte ili nikako ne dremajte Mnogi ljudi dnevno dremanje upražnjavaju kao svakodnevnu aktivnost.

Međutim, u toku noći imaju problem da zaspe ili ukoliko i zaspe imaju problem sa čestim buđenjem.

Razlog za ovo je što je potreba za noćnim spavanjem nadoknađena jednim delom u toku dana. Ako želite da malo odremate, učinite to kratko i prije 5 sati popodne.

182

Zadnja neprospavana noć

9. Vaše večernje obroke učinite laganim Jedenje pizze sa salamom u 10 sati navečer, je odličan recept za neprospavanu noć. Večeru bi trebali da okončate na nekoliko sati prije odlaska u krevet i da

183

Zadnja neprospavana noć izbegavate jedenje namirnica koje su teško probavljive i koje nadimaju.

Ako ogladnite u toku noći, možete pojesti nešto što neće remetiti vaše spavanje; možda neke mlečne prozivode ili ugljene hidrate.

184

Zadnja neprospavana noć

10. Uravnotežite uzimanje tečnosti Navečer je poželjeno uzimanje dovoljno tečnosti kako ne biste dehidrirali, ali ne previše, kako ne biste morali odlaziti do toaleta i time remetili san.

11.Rano vježbajte Vežbanje može da pomogne da mnogo brže zaspite i da mnogo kvalitetnije spavate, naravno ukoliko vežbate u pravo vreme.

Vežbanje stimuliše lučenje kortizola, hormona stresa koji pomaže da mehanizam pažnje u mozgu pređe u akciju. Ovo je dobro u periodu kada ne želite da spavate.

Poželjno je da vežbanje okončate najmanje tri sata prije spavanja, a što je ranije to je bolje.

185

Zadnja neprospavana noć

12. Pridržavajte se Neke od ovih saveta će biti lakše dodati u svoju dnevnu i noćnu rutinu, neke možda malo teže. Međutim, ako ih se budete pridržavali, povećaćete šanu za mirniji i kvaliteniji san.

Ali svi problemi sa spavanjem se ne leče tako lako, poremećaji kao što su naprimer apneja za vreme spavanja, sindrom nerminih nogu, narkolepsija ili neki drugi poremećaj ukazuju na to da postoji problem i sa spavanjem.

Ukoliko poteškoće sa spavanjem, ne možete da poboljšate ovim zdravim

186

Zadnja neprospavana noć navikama, najbolje je da se obratite svome ljekaru ili struÄ?njaku za spavanje.

187

Zadnja neprospavana noć

OSMI DEO Veza endokrinih žlezda tj.hormona sa snom

Hormoni proizvode lučenje kako bi se nastavile normalne funkcije metabolizama. Znači to su molekule koje prenose poruke od jedne ćelije na grupu ćelija.

Hormoni se prema građi molekula dele na 4 odvojene grupe. To su: a. Sa građom amina b. Sa građom peptida c. Sa građom steroida d. Sa građom lipida Hormoni sa građom amina se tope u vodi. Katekolamini, derivati triptofana i derivati tirozina su hormoni. Katekolamini se kalsificiraju kao adrenalin ( poznat još i kao epinefrin), dopamin, noradrenalin ( poznat još i kao norepinefrin), derivati

188

Zadnja neprospavana noć triptofana, maelatonin, serotonin, derivati tirozina, tiroksin i triodotironin.

Adrenalin, se luči iz unutrašnjih delova nadbubrežne žlezde. Ovaj hormon koji se luči kako bi organizam pripremio za hitne pokrete, u toku spavanja nije aktivan.

Kod izlučivanja adrenalina, dolazi do pojačanog otkucaja pulsa, i dolazi do brže cirkulacije krvi.

U situacijama u kojima nas obuzima uzbuđenje i strah, adrenalin se povećava. Čim se počne da luči, krvne žile se počinju širiti i dolazi do smanjenja osetila za bol.

Sa adrenalinom se povećavaju zenice oka, a vid se izoštrava. Zbog toga, lučenje adrenalina u toku spavanja je smanjeno u odnosu na budno stanje ili je čak upotpunosti obustavljeno.

Međutim paragrafi za vreme noćne more ili slične situacije, pokazuju drugačiju sliku lučenja ovog hormona.

Dopamin, obavlja funkciju neurotransmitera tako što aktivira receptore dopamina u mozgu. Dopamin se posebno luči iz hipotalamusa. Kada se pomeša sa krvlju, onda obavlja funkciju neurohormona. Funkcija neurohormona je 189

Zadnja neprospavana noć da vrši pritisak na lučenje prolaktina iz frontalnog režnja hipofize. Ova situacija pokazuje odnos ovog hormona sa spavanjem.

Norepinefrin se sintezira od strane dopamin β –hidroksil enzima i luči se kao hormon u krv iz moždanog dela nadbubrežnih žlezda. Također kada se luči iz noradrenergetskih neurona, onda obavlja funkciju neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu i simpatičkom nervnom sistemu.

Norepinefrin pokazuje svoj uticaj povezujući se sa adrenergetskim receptorima.

190

Zadnja neprospavana noć

Spavanje i sanjanje Snovi u prošlosti su deljeni prema različitim katergorijama: Insomnia: Snovi koji su povezani sa duševnim stanjima kao što su strah i anksioznost ili proizilaze zbog materija u telu preuzetih jelom ili pićem.

Priviđenja

ili

fantazije:

Snovi

između sna i jave.

Predskazanja: Snovi povezani sa predskazanjem.

Vizije: Božanski nadahnuti snovi proricatelja.

191

Zadnja neprospavana noć Somnia: Zagoneteni snovi

San kao neurofizilogija

Psihološka podela snova je sledeća: Neurofiziologija snova ima za cilj funkcionalno i opisno analiziranje snova na biohemijskom, biološkom i anatomskom nivou.

192

Zadnja neprospavana noć Predvodnik neurofiziologije snova je Alfred Maury (1817-1892). Prema njemu snovi se javljaju stalno i periodično u posebnim vremenima i sastavljeni su od unutrašnjih i vanjskih podražaja, prije nego se probudimo.

193

Zadnja neprospavana noć

Rem i sanjanje

Neuroni u uglovima očiju šalju signale kada nam se počne spavati i čine da naši očni kapci otežaju. Eugene Aserinsky je 1953 god. otkrio da iako su očni kapci zatvoreni, očne duplje čoveka se za vreme spavanja ubrzano pokreću. Ovi pokreti se menjaju u toku spavanja. Tako je naučnik Aserinski, zahvaljujući jednom elktrookulogramu otkrio REM fazu sna, to jeste fazu «brzih pokreta očiju» koji se mogu bilježiti (snimati) tokom spavanja.

U jednom od eksperimenata iako subjekat nije bio u REM fazi, primećeno je da subekat plače i jeca što je potvrdilo da subjekat sanja. Oneirologija je disciplina koja se bavi naučnim istraživanjem snova.

Talasi zabilježeni u stanju budnosti, slični su onima koji su zabilježeni u toku spavanja i naziv za ove posebne periode je «paradoksalno spavanja». Posebno stanje spavanja koje spada pod temu «električna

194

Zadnja neprospavana noć aktivnost mozga» liči na stanje budnosti po pitanju pokreta očnih jabučica.

Ovo stanje spavanja ili faza spavanja je danas nama poznata kao REM faza.

Uprkos tome što se 80% subjekata, probuđenih u REM fazi, sećaju snova, samo 7% subjekta, koji se bude iz faze « dubokog sna» se sećaju snova.

Do sada nije pronađena biloška, naučno priznata definicija o sanjanju.

Sanjanje je usko povezano sa brzim pokretima očiju i EEG (elktroansefalograf) aparat je pokazao, da aktivnost mozga u toku sanjanja je u većini slučajeva gotovo isti sa onim u budnom stanju.

Snovi kojih se nesećamo, a koji se javljaju izvan faze brzih pokreta očiju su relativno više zastupljeni. Čovek koji u proseku svaku noć sanja oko dva sata, tokom života provede oko 6 godina sanjajući. Moždane frekfencije, za vreme REM faze koja obuhvata aktivni san i 195

Zadnja neprospavana noć paradoksalni san, su prilično aktivne, zategnutost mišića je prilično smanjena i primetna je jedna nemoć kod mišića kao kod paralize. Ova nemoć se ne uočava samo kod očiju, disajnih puteva i protoka krvi.

Većina snova traje u periodu od 5 do 20 minuta. U jednom normalnom noćnom spavanju, REM faze se dešavaju 4-5 puta i to svakih 60-90 minuta. Svaka od REM faza traje u proseku od 20 do 25 minuta.

Kod osoba kod kojih je ograničeno sanjanje, otežano je učenje.

196

Zadnja neprospavana noć

Prema Frojdu, snovi su odraz misli i osećanja potisnutih u zadnji plan, stavljenih pod kontrolu ili pritisak društva i etičkih vrednosti u stvarnom životu, a u toku spavanja svest se pokušava rasteretiti tih pritisaka što se odražava na sanjanje.

Prema klasičnoj psihoanalizi snovi su jedna vrsta «sigurnosnog ventila» koji omogućava podsvesti da se ispolji kako ne bi došlo do poremećaja psihičke ravnoteže kod pojedinca.

197

Zadnja neprospavana noć

DEVETI DEO Terorije vezane za san i period sna Teorija paralelnog kosmosa Ova terorija se oslanja na predpostavku da s obzirom da u kosmosu mogu da postoje drugi različiti kosmosi i čovek sam može da živi život izvan ovog vidljivog opipljivo kosmosa. Prema ovoj teoriji koju su podržali i isticali pojedini filozofi, postoje dvije značajne tačke.

Prije nego što dole objasnimo ove tačke, zanimljivo je da se ova teorija

198

Zadnja neprospavana noć odnosno tvrdanja nije mogla raspravljati prije trideset godina. Veza naše teme sa snom i spavanjem je također objašnjena u narednim tačkama. Slaganje i filozofa i fizičara i psihologa po ovom pitanju, i značajni koraci koji su napravili naučnici su nas primorali da ovu temu uključimo u naše tematsko područje.

Kosmos u kojem se sada nalazimo je prema naučnim podacima i rezultatima sastavljen od predmeta koje mi u svom mozgu oblikujemo na osnovu tri dimenzije.

Međutim nemogućnost objašnjenja od strane naučnika, neopipljivih pojmova kao što su dobrota, spokojstvo, ljepota idr. su učinili ovu tezu neodrživom.

Ali iako su naučno neobjašnjivi, mi svaki tren živimo zajedno sa ovim pojmovima. Što se tiče druge teme, čak i ovi apstraktni pojmovi trebaju biti smešteni u tri dimenzije kako bi bili smešteni u naučne mere. Znači kada je potrebno opisati prostorni život na svetu, koriste se reči ili podaci koje izražavaju ove tri dimenzije. Mesto ne možemo opisati sa dve ili četiri mere, trodimenzijonalni svet 199

Zadnja neprospavana noć opisujemo samo sa tri mere. Ovo su širina, dužina i visina. Međutim matematičari sa lakoćom pokazuju da postoji više od 3 dimenzije.

Matematičari se približavaju ovom pitanju primerom tačke.

Kada se poželi komentarisati vezano za širinu, dužinu i visinu tačke, matematičar će koristiti bezbroj izraza dimenzije za tačku i njen položaj. I brojku koju će da izvede može da ne bude ni 0 ni 1.

Isti primer imamo i kod prave ili linije, gde tvrdi da da su jednodimenzionalne. Znači pored svih tela za koja znamo i opažamo da su trodimenzionalna, matematičari iznose tvrdnju da postoji bezdimenzionalna tačka ili drugim rečima sa beskonačnim brojem dimenzija, odnosno da dimenzije nisu ograničene na 3 cifre, već da mogu biti više od tri ili manje, 2,1 pa čak i 0.

Treba u središte postaviti pitanje, zašto da ne bude više od 3 cifre u dimenzijama? Ovdje bi trebali napomenuti reči Ajnštajna, koji je predvodnik u sličnim istraživanjima. One će nam pomoći da 200

Zadnja neprospavana noć malo više razmislimo o našim predrasudama. « Ja za bilo koje pitanje ne dajem odgovor sa zašto da bude tako , ja kažem zašto da ne bude.», «Razbio sam atom, ali nisam mogao razbiti predrasude».

U jednom crtanom romanu Abbota Fladlanda, pažnju privlače junaci sa samo dvije dimenzije. Naravno iako je malo smešno, ova situacija se može uklopiti u našu temu. I likovi u ovom crtanom romanu, ne veruju da postoji svet sa tri dimenzije. Ali u romanu postoji jedan zanimljiv pristup.

Ova bića koja žive u dvije dimenzije, ne poznaju treću dimenziju, čak i da dodirnu jedni druge u nekom drugačijem 201

Zadnja neprospavana noć položaju (savijen ili ukršten položaju), neće primetiti tu drugu dvodimenzijonalnost jer nemaju osećaj za dubinu.

U tom dvodimenzijonalnom svetu, ako jedan od pljosnatih predmeta napravi bilo kakvu aktivnost nad drugim pljosnatim predmetom, za dvodimenzionalca to neće biti ništa više do nagib. Mislim da vas je ova situacija podsetila na «crnu rupu».

Da je «crna rupa» jedna udubina u svetu ljudi za koje predpostavimo da žive dvodimenzionlano, onda nemamo sposobnost da shvatimo «dvodimenzionlano» jedan nagib koji smo stvorili svojim pokretom. Ali bi mogli pričati o sili gravitacije koja predmet vuče na dno. Dvodimenzionlani svet će se smanjiti i zgrčiti u tunelu koji se postepeno sužava u crnoj rupi.

Kao jedan drugi pristup našoj temi, spomenućemo Ajnštajnova i Rosenova istraživanja, rezultate do kojih su došli i 202

Zadnja neprospavana noć razmišljanja. Kao što znamo Ajnštajn i Rosen su prihvatili pojmove «crne rupe». U crnim rupama bez dna, nalazi se grlo koji povezuje dva široka kraja ( kao levak povezan od dva kraja). Prema Ajnštajnu i Rosenu na drugoj strani sa širokim krajem počinje jedan novi svet.

Međutim kada mnoge pojmove koje u duhovnom i verskom učenju nismo mogli razumeti ili koje smo pokušali logikom dokučiti ili kojima nismo hteli da zamaramo naš um, zamislimo da su povezani sa drugim dimenzijama, onda nam to toliko nije teško za shvatiti.

Prema ovome, ako postoji druga dimenzija drugi kosmos ne možemo poreći da je on u nama samima a ne negde u daljini.

Prema onome što smo govorili odnosno prema teroriji, kopija vas obitava u nekoj drugoj dimenziji (kosmosu). Ako je ta dimenzija mnogo bliža nego što mislimo, tj. ako je pojam ove blizine u nekoj drugoj dimenziji u nama, to drugo MI nije mnogo daleko.

203

Zadnja neprospavana noć Ako su matematičke činjenice merilo fizičke stvarnosti, onda se sve u mnogosturkom kosmosu nalazi u različitim dimenzijama.

Prema «magic mysterious mother» znači glavnoj teoriji svega, kako bi čovek rešio sve tajne koje su konačni trijumf ljudskog razuma, uslov je da se zabilježi napredak u dimenzijama univerzalnih tela. Postoji tvrdnja da i dežavu (deja vu) proizilazi iz naših razlika u percipiranju univerzalnih različitosti.

Nastavljamo da iznosimo podatke koji će biti dodatak našoj osnovnoj temi o spavanju i ovome o čemu sada pričamo. Često čujemo ili kažemo rečenice poput «Ovo sam ranije doživeo, ovo sam ranije sanjao isl.».

Ovaj događaj kojemu ne pridajemo značaj ili ga ne stavljamo u okvir logike nazivamo deja vu (dežavu). Labortorijske studije pokazuju da između predmemorije i dugoročne memorije i u slanju informacija, signala i frekfencija, može da postoji jedno kašnjenje mnogo kraće od jedne sekunde.

204

Zadnja neprospavana noć

Ovo stanje se najčešće može videti kod osoba koje boluju od epilepsije ili nekog drugog oboljenja.

Iz naučnih podataka saznali smo da postoje karakteristika koje se mogu uočiti kod ljudi kao što je sposbnost posredništva ( medijum) i da mozak ovih ljudi radi na alfa frekfencijiama. Poznato je da se na alfa talasima realizuju događaji koji su povezani konceptima proročanstva, telepatija i vidovitosti. Spomenuli smo da se vežbama disanja i koncentracije, jačina ovih talasa mogu uzeti pod našu kontrolu.

Kada spojimo glavnu M teoriju o kojoj smo gore govorili, Kumatum teoriju, teoriju relativiteta i teoriju struna i kada pogledamo iz jednog novog ugla svedoci smo sledećeg: Postoji jedan paralelni svet i u ovom paralelnom svetu imamo nama slične dvojnike. Ipak prema «teoriji o paralenom svetu» koja je centar ovih tvrdnji, sve u svemiru podrhtava, čak i delovi atoma svaki tren menjaju mesto.

205

Zadnja neprospavana noć Pokreti ovih delova koji čine osnove telepatije, imaju stalno kontakt između sebe. Prema ovoj teoriji, svi spomenuti kosmosi postoje u istom trenutku. A mi sada zbog gore navedenih razloga samo možemo primetiti da živimo u trodimenzionlanom kosmosu.

Ali ponekad naše drugo «mi» u drugom kosmosu koje je ima sposbnost da dokuči više dimenzija od nas, može da nam otuda pošalje signale.

Prema ovoj teoriji postoji srž snage onoga što mi dajemo i ova srž snage koju nama daje preuzima iz glavnog centra svih kosmosa. Ako u kosmosu, postoji više JA i snaga koji dolazi iz centra se deli. Ovo znači da se veliki dio energije povlači i da se jača percepcija.

Naprimer, ono što smo u duhovni teret i trenutak od tog mnogo jači.

kada primetimo da nam prošlosti doživeli daje kada se udaljimo na tereta osetimo da smo

206

Zadnja neprospavana noć Da nastavimo sa našom temom jednim drugim pristupom. I ako ne možemo da kao psiholozi objasnimo potpuno njihovo značenje, gotovo svi od nas smo danas pod uticajem pojmova kao što su stres, depresija isl. Da bi se spasili negativnog uticaja ovih pojmova, obično se izlaz traži u alkoholu, cigaretama; neki od nas koriste razgovor za prijateljem, promenu mesta ili putovanje, a neki koriste i antidepresive.

Obratimo pažnju da sve ove metode proističi zbog toga što ne prihvaćamo da naša energija poptpuno opadne, da čak i onda kada je ne možemo da povećamo mi činimi sve kako je ne bi doveli na nulta nivo.

207

Zadnja neprospavana noć

Kad već tražimo rešenja protiv pada neše energije, smatramo da imamo pravo i da shvatimo šta je glavni razlog. Glavni razlog je udaljavanje gore navedenih tereta iz našeg života pa i kada znamo da je to privremeno. Zar nije ovo razlog za pojedine ovisnosti? Ako su ove teorije o kojima smo govorili istina, i ako smo primorani da tu snagu držimo na visokom nivou, u suprotnim situacijama kada ona opadne mi primenjujući alternativne metode možemo da očuvamo našu energiju.

I opet kažemo ako je ova teroija tačna, oni u drugom kosmosu koriste ovaj pad naše energije. Znači naša energija se eksploatiše.

Međutim ako ono što radimo radimo stepen po stepen ostaćemo pod uticajem visoke energije. Da nastavimo sa analiziranjem kako i na koji način ćemo raditi.

Ustvari hipnoza je tačno ono o čemu smo gore pričali. Primena gore navedenog će povećati našu energiju i odlučnost. Sve 208

Zadnja neprospavana noć u trodimenzionalnom svetu za koje mislimo da nismo mogli da biramo u svom životu, formira ono što smo odabrali u drugom kosmosu. Sve ono naše «kamo sreće» hrani naš paralelni svet. I zaista to naše «kamo sreće» obara našu energiju.

Ako je izbor koji smo napravili bio naš uspeh, on nas još više jača. Svaki odabir u mogućnostima biranja, stvara novi kosmos ( novi svet). Znači svi naši snovi koji nisu utkani u naše ciljeve nas slabe. Ovo su dugorčna deja vu stanja.

Kakve veze ima spavanje sa ovom temom? Snovi su trenutci u kojima mi pobeđujemo naše druge svetove ili bivamo pobeđeni. Ako duhovnost, spokoj i ono naše «kamo sreće» kada zaspimo daje osećaj pozitivne energije i ako spavamo sa tim zadovoljstvom, mi to prenosimo i u paralelni svet, kada se budimo budićemo 209

Zadnja neprospavana noć se sa visokom energijom koja je pod uticajem dugo nakupljane energije u paralelnom svetu.

U suprotnoj situaciji nemamo čak volje ni da ustanemo iz kreveta, jer smo svoju poslednju energiju predali tom drugom svetu ( kosmosu) i zato se budimo bezvoljni. Kada sebe prislimo na nešto, naravno da ćemo naredni dan živeti sa manjkom energije.

Kakvu formulu da primenimo?

Kao prvo moramo naučiti da čuvamo svoju energiju. Ono što je bitnije od povećanja energije je njeno očuvanje, sprečavanje da se ona krade i da upadne u negativnost. Drugo, odrediti metode rada za povećanje naše energije i pridžavati ih se. I ono što je vezano za našu temu, da našu energiju dok idemo na spavanje pokušamo ostaviti vremenu kada se probudimo.

210

Zadnja neprospavana noć

Kada se probudimo iz jednog spokojnog sna, vidjećemo da ovo utiče čak i na naše snove. Doživećemo da nam čak i snovi daju energiju, da nas podržavaju, i umiruju.

Prvo da ponovimo šta je naš cilj: To je da kada se probudimo se osjećamo živo i vedro i da novom danu kažemo ono što smo uvek želeli « Dobro jutro novi dane, lepi živote». U toku dana da sačuvamo energiju i da dan upotpunimo sa pozitvnim mislima. Da se za spavanje pripremimo sa istom energijom, čak i većom, i da se naredni dan probudimo mnogo više spokojni, sretniji i živahniji.

I sada s obzirom da ovo čitamo mi ne spavamo. S ozbirom na to, mi smo u danu koji predhodi spavanju.

211

Zadnja neprospavana noć Šta je god svrha čitanja ovih stranica, utonuli smo u njene stranice i reči i daleko smo od svega što nam obara energiju ili barem mislimo da je obara.

Ako je tako prvo što treba da uradimo jeste da sačuvamo ovu svesnu energiju prije spavanja.

Možemo da verujemo ili da ne verujemo u gore spomenute teoerije, da ih podržimo ili ne, ali prihvatamo da kada se dobro osećamo onda smo dobri, živahni, puni života i volimo da živimo. Ako volimo da živimo onda volimo i svoju porodicu, svoj posao, stvorenja i Stvoritelja. Znači kada se dobro osećamo volimo Boga. Trenutak kada sebe osećamo dobro je trenutak kada naša energija nije ispod normalnog.

Ovdje želim napraviti jednu digresiju, ubaciti malo historije malo tesavvufa i tim začiniti i obojiti ovo o čemu govorimo.

212

Zadnja neprospavana noć Dobiti dobru energiju i kako to postići prije spavanja, kako se pripremiti za kvalitetan dan

Većinom ove stvari o kojima ću malo da pričam možemo da vidimo u starim filmovima ili historijskim oživljavanjima kroz razne likove i mi se obično ponosimo na naše dedove zbog onoga što vidimo u tim programima. Znate vojnike koji prije pohoda u rat uzvikuju glasno povike ili molitve.

Vojnici se uzvikujući ove povike i molitve pripremaju i odlaze u rat. I dan danas kao sećanje na naše pretke, vidimo da se ovi povici uzvikuju dok se vojnik ispraća u vojsku ili kod vojnih aktivnosti u kasarnoj. Ovo je jedna vrsta koncentracije.

Jer mladić koji se sprema da ide u vojsku, ovim glasnim povicima briše podsvest, prošlost i sve ono što može doprineti da se loše oseća i tako se fokusira samo na cilj.

Čak i da se ovi povici ne uzvikuju glasno, već samo kao šapat, u velikoj skupini vojnika će to izgledati glasno.

213

Zadnja neprospavana noć Vojnik se u međuvremenu oslobađa lošeg razmišljanja, loše prošlosti i onoga «šta bi bilo kad bi bilo». Kako ne bi razmišljao o onome što ostavlja iza sebe on čini da njegov mozak bude zauzet.

Vojnik razmišlja o svetosti cilja prema kojem ide, razmišlja o Bogu, Božijoj pomoći, on vidi Boga kao zadnjeg i najvećeg posjednika svih energija i to povećava njegovu energiju. To je u slučaju monoteističke religije. U nekim drugim religijama ili kulturama, ono u šta se veruje je dovoljno za postizanje pozitivne energije. Svojom čvrstom verom u nešto, osoba čini da se njegova energija povećava.

Vojnik u tim trenucima spominje Boga.

Spominjanjem Boga ili u nekim drugim religijama drugog u šta se veruje, pročišava se podsvest, stvari u okolini 214

Zadnja neprospavana noć poprimaju drugačiji smisao i vera se otelovljuje.

Imamo slične primere i u običnom životu. Često imamo sitaucije da ljudi kažu da im se desilo baš ono što su se nadali, kažu «desilo mi se baš ono čega sam se plašio, kamo sreće da sam nešto drugo slutio» isl.

Možete sada zamisliti jačinu energije kad umesto jednog vojnika zamislimo celu armiju vojske.

Također možemo primetiti da je u tesavufu ponavljanje svetih reči od veliko 215

Zadnja neprospavana noć značaja. Gotovo u svakoj religiji je pristuno tiho ili glasno ponavljanje svetih reči. Te reči koje se tiho ili glasno uzastopno ponavljaju bezbroj puta, su rečik otelovljenja, tj. konkretizacije. Ključ postizanja cilja je ova reč, odnosno reči.

U srednjem veku, pogotovo u kršćanskim zemljama, kod spravljanja formula za magiju i kod veštičarenja su korištene uzastopno ponavljane tajnovite reči. Ali gotovo svako društvo, kultura i religija prihvaćaju da je Bog vlasnik najveće energije i da je centar životne energije Bog ili neki drugi materijalni ili duhovni pojam.

Naprimer životna energija na Dalekom istoku je Qi. Ponekad tu energiju vidimo kao zastavu države, nekada kao simbol neke grupe, nekada kao geometrijske oblike neke strukture.

Znači ovo što smo gore opisali je funkcija čišćenja našeg mozga od prošlih događaja. Ovo bi mogli da primenjujemo u našem svakodnevnom životu i trebalo bi da nam to bude obaveza. Stalno nam se savetuje da čitamo knjige, treniramo neki sport ili šetamo po prirodi. To je jedan od 216

Zadnja neprospavana noć načina. Međutim ako ove aktivnosti radite uz stalno prisećanje onoga ranije proživljenog, to će pokazati suprotan efekat. Nećete uspeti postati slobodni.

Aktivnosti koje ćemo raditi trebaju našu koncentraciju pretvoriti u plod koji će povećati našu energiju.

Naprimer, mogli bi da pravimo ritmičke pokrete dok hodamo ili trčimo.

Također psiholozi i stručnjaci nam savjetuju da je za podizanje nivoa energije dobro da se bavimo nekom društvenom aktivnošću, da slušamo muziku isl.

Dobro šta bi to bilo najučikovitije i ujedno najlakše što je usmereno prema rešenju ovog problema? Naravno sve ono što će vas oraspoložiti i učiniti da se bolje osećate. Ali morate paziti kod odabira onoga što će vas oraspoložiti. Bilo koje 217

Zadnja neprospavana noć ponašanje koje treba da poveća našu energiju tog trenutka u kojem je prisutno ono «kamo sreće da je bilo» učiniće našu životnu energiju labavom. Morate doneti ispravnu odluku o tome šta će vas učiniti zadovoljnim. Vama pripada energija koja se povećava i opada, ali na vama je i izbor šta će od toga da bude prisutno. Važno je da ne birate stvari koje će učiniti da samo trenuto budete sretni i imate dovoljno energije, a kasnije ćete se kajete zbog tog izbora. Sa ovakvim ponašanjem, sa sposbnošću da neke stvari prihvatate ili odbijate potrvđujete jačinu svog karaktera i zrelosti, samim tim osetićete se ponosnim.

I da, to nije klasični ponos, to je vaša energija koja se povećava. Jer vaš ponos, radost i molitve su vaša energija koja će gurati i povećavati kasnije dolazeću energiju. U suprotnom, kletve, psovke, pogrde i druge negativnosti će obarati vašu energiju. Vaša svest o tome da ne zaslužujete te nagtivnosti je također štit.

218

Zadnja neprospavana noć Koliko god ovo jako osetite u sebi toliko jača i vaš štit. Kada se osetite dobro, sve reči koje ne obaraju vašu energiju koja je ustvari vaša savest i vaše lično ja, čine dobro vašoj energiji. Zbog toga kažemo da «loša reč pripada onome ko je izgovori» ili «nepravedna kletva se vraća onome ko kune» ili «onaj ko kleveće i sam bude oklevetan» isl. Reči Agathe Cristie « Duga je senka greha iz prošlosti» podsećaju na to da je došlo vreme da smanjimo ono naše «kamo sreće» i da naš mozak napunimo pozitivnom energijom. Da završimo sa malim pojašnjenjem primera vojske i njihovog molitvenog povika i koncentracije koji smo ranije spomenuli. Izgovorene reči ili konkretizovane reči su pojmovi kojima se traži pomoć ili se želi okoristiti njihovom energijom.

Ovi pojmovi su sveti i treba ih izgovarati sa koncetracijom. Znači te reči se duhovno vole i podržavaju.

Znate za izreke poput «Čovek kako živi tako i umre», «Posuda za vodu se razbija na putu za vodu» isl. Vreme i trud tj. energija koja se uloži za neku stvar treba da bude sveta za tu stvar. Znači ono što 219

Zadnja neprospavana noć vredi za trud koji se uloži za neku vrednu stvar, to isto vredi i za utrošenu energiju. I s obzirom da ste dali dio sebe za neku uzvišenu stvar, samim tim i vi na neki način postajete uzvišeni. Vi postajete ono na šta trošite svoje vreme i energiju , izum ste stvari koju ste izumili, odraz ste onoga što radite.

Pa prema tome, znači da i vi možete postati uzvišeni, uspešni. Dovoljno je da ne trošite uprazno svoju energiju.

Jedna Kineska poslovica kaže «Samo smirena voda odsijava zvezde».

Navedene stvari bi se mogle odnositi na životne priče ljudi koje viđamo u našoj okolini, koji iako su mogli biti gospodari oni su robovi.

Prvi način za očuvanje neše energije bi bio da se barem od sada držimo podalje 220

Zadnja neprospavana noć od stvari koje nas čine da se loše osećamo ili koje čine da govorimo i osećamo ono «kamo sreće», te da poduzemom trajne odluke koje će doprineti da se bolje osećamo. Čak i razmišljanje o donošenju tih odluka čine da se bolje osećamo i da nešto činimo kako ne bi smo dozvolili da nam se energija krade. Sada da pređemo na osnove koje ćemo pokušavati da primenjujemo u svom svakodnevnom životu i na vreme prije odlaska na spavanje. Prije nego odete na spavanje osjećate se dobro, je li tako? Da odmah naglasimo, da ako to nije slučaj onda vam tu ne možemo puno pomoći. Onaj ko vam tu može pomoći ste vi sami, shvatili ste da imate potrebu da sačuvate svoju energiju, možda i prije nego smo pisali o tome.

Prvo što morate uraditi, počnite sa rasterećivanjem uma vezano za sve ono što ćete sutra odmah nakon što se probudite raditi. Naravno, ono što trebate sutra uraditi ili što ćete početi raditi, na novoj stranici koju počinjete može da 221

Zadnja neprospavana noć napravi malo gužve, ali ne uzrujavajte se.

Dovoljno je da napravite program sa stvarima za koje ste sigurni da ćete ih uredno i na vreme moći uraditi. Ovu «stranicu» sa programom pohranite na bilo kojoj sferi mozga. Volja vam matematička leva, volja vam umetnička desna.

Koju ste sad zamislili, za koju ste se odlučili? Za levu matematičku? Ako je tako, uspećete, jer ćete sve matematički preračunavati i raditi sa garancijom. Leva, ona umetnička? Šta je sa njom? Ako ste odabrali i nju opet ćete uspeti. Ono što garantira vaš uspeh je vaša odluka. Vaša odluka je ustvari vaša energija.

Sada malo u glavi zamislite put i program kojih ćete se pridžavati sutra i u narednim danima. Čak i ako sad ne postoji neki put, znate da će on ipak postojati u budnoćnosti. Energiju i štit koji ste ranije stekli su tu i sva energija koju ćete steći kasnijim ponašanjima i odlukama će da budu u ovom štitu i energija će da se stalno povećava. Jačanje vašeg štita je veoma važno za očuvanje vaše energije.

222

Zadnja neprospavana noć Ali potrebno je primenjivati još jednu tehniku, potrebno je sprečiti da energija našeg štita koja dolazi iz vana se ne vrati ponovo nazad, treba da ostane tu.

Sada napravimo program kako da lagano potonemo u san, a onda da počenom sa narednim danom.

Pokušajte otići na spavanje sa nekoliko misli, maštom ili programom koji će vas usrećiti. Razmišljajte o stvarima kojima ćete sebe nagraditi ujutru ili kada ustanete. Ovo zaista uradite. To ćete uspeti uraditi sa energijom koju ste stekli samo misleći na to, budite sigurni. Naprimer, ako vas čini sretnim to da vi nekog činite sretnim, znači da u jednom trenutku uzimate dvije energije kada se probudite.

Zamislite, em ćete vi biti sretni em osoba koju ste usrećili, ili neko drugo živo biće.

Zar nije prijatan osećaj?

Također leganje na desnu stranu, kada hoćete da zaspite će učinit da se dobro naspavate, da lepo sanjate a omogućiće i uredan rad vašeg disajnog 223

Zadnja neprospavana noć puta. Zrak koji udišete preko leve nozdrve šalje oksigen u desni reženj mozga, a preko desne šalje u levi režanj. Desna strana mozga je ona koja je potrebna snu i koja potiče umetnički i kreativni svet. I ona pušta da se odmori naš dio mozga zadužen za matemetičke aktivnosti.

Kada se desna strana glave zalepi za jastuk, ujedno je i desna nozdrva zalepljena za jastuku te tako put oksigena do levog režnja će biti dovoljno otvoren kako bi nam bilo omogućeno nesmetao spavanje. Ima još jedna značajna napomena. Srce u ovakvom položaju vam neće biti stisnuto, već u opuštenom položaju. Ovaj položaj će doprineti da vam se srce smiri i da se stabilizuje pupmpanje srca i cirkulacija krvi. Znači doći će i do fizičkog i do psihičkog smirivanja.

Zamislite da pas kojeg ste učinili sretnim nagne malo glavu prema vama i onda vas pogleda u oči. Potom zamislite pogled mačeta koje ste usrećili, koje je prvo bežalo od vas, ali kad ste mu dali posudu sa mlekom ono je postalo hrabrije.

224

Zadnja neprospavana noć Zamislite sreću vas i vaše porodice sa kojom sjedite i pijete čaj ili kafu, a za koju niste danima imali vremena da izađete i zajedno prošetate ili ste jednostavno koristili izgovore.

Zamislite sebe na mestim gde bolje osećate svoju duhovnost, na plaži na moru, u laganim talasima, u unutrašnjosti svakog cveta pa zamislite čak i da ste na oblaku.

Kada se osetite spokojno, zamislite da će vas krila energije koja vas nosi, odneti na svako mesto koje poželite i u svako vreme.

Mačka, ptičica ili prosjak kojeg ste usrećili.

Neka vas varaju, neka vam iza leđa kažu šta god hoće, važno je da li ste se vi bolje osetili? Šta sledi kasnije? Kasnije se dobro osećete, razmišljate spokojno o 225

Zadnja neprospavana noć ovome, spokojno ležete i spavate i kada se budite opet nastojite da isto radite koliko je to moguće. Znači rezultat je ovo. Spavaćete spokojno. Budite sigurni, sa spokojstvom ćete i sanjati. U svojim snovima ćete dobiti te zahavale, a priznjanja kada se probudite.

Sigurni smo da kada se probudite da se bolje osećate. Ali da li će se svet promeniti? Ne, sve je ostalo isto kako ste juče ostavili. Nastavićete sa mesta gde ste stali.

Ovo je pravilo i zakon života. Sve dok ste živi, vi ćete nastaviti da ovo radite, a nakon vas će neko drugi da nastavi ili neće.

226

Zadnja neprospavana noć Odluka će biti njegova. Raznovrsnot u svetu potiče iz ovoga. Oni koji će nastaviti su jedan grupa, oni koji neće su neka druga grupa. Oni koji će nastaviti će da stvaraju energiju u svojim izborima, i oni koji neće da nastave će stvarati energiju. Ali kakvu energiju? Ono «kamo sreće» će uvek stvarati suprotnu energiju koja će činiti da zapadate u negativno stanje.

Da bi ste ovu pozitivnu energiju što bolje iskoristili, najbitnije stvar koju trebate uraditi je da umesto onih svojih «kamo sreće» uspete da donesete logične i pozitivne odluke i da to stalno radite.

Naravno dok donosite ove odluke nemojte zanemariti da uradite konkretizaciju i da na toj konkretizaciji napravite svoje planove i programe.

Postoji jedan pojam zvani mašta ili sanjarenje. Ljudi sanjari nisu toliko primećeni u društvu. Za osobu koja je sklona maštanju ili sanjarenju često smatramo da žive izvan stvarnost.

227

Zadnja neprospavana noć Ali prihvatimo činjenicu, da bez mašte nema ni značajnih planova, projekti su nemogući, slika, knjiga i ostala kreativna stvaranja su nemoguća. Ako niste maštali kako ćete znati šta ćete nacrtati, kako ćete konkretizovati nešto.

Ako jedan arhitekta nije zamislio građevinu onda kako je misli nacrtati, hoće li uspeti da napravi zgradu u kojoj će on ili neko drugi moći živeti. Ono na šta treba obratiti pažnju je kako konkretizovati maštu.

Što znači, ono što ste zamišljali i maštali pretvoriti u konkretan plan i projekat. U suprotnom slučaju, bićemo samo ljudi koji se ismijavaju zbog njihove prazne mašte. Znači, maštaćemo logične stvari, prvo ćemo ih mi konkretizovati, a onda ćemo očekivati od drugih podršku.

Ako sami sebi ne verujemo, ne možemo očekivati od drugih da nam veruju. Ako smo samo jednu stvar konkretizovali, razumljivo je da nismo samo obični sanjari.

Ako je tako, treba da počnemo sa konkretizacijom prvo manjih stvari, a 228

Zadnja neprospavana noć zatim prelaziti na konkretizaciju maťte koja nosi veliki uspeh.

229

Zadnja neprospavana noć

230

Zadnja neprospavana noć

STOPA SPAVANJA KOD ŽIVOTINJA I ČOVEKA ŽIRAFA 1,9 SLON 3,1 AJKULA 5,3 ČOVEK 8 MAČKA 12,5 PACOV 13 LAV 13,5 SLEPI MIŠ 19,9

231

Zadnja neprospavana noć

Zaspali ste osećajući se dobro i ujutru ste se probudili mnogo bolji. Znači energija vam je u boljem stanju. Sada je vreme da ponovo sakupljate energiju dok nevečer ne zaspite i da je uzdignete na veći nivo.

232

Zadnja neprospavana noć Budući da je tema pisanja ove knjige više koncentrisana na spavanje i san, nismo puno ostavili prostora za analizu energije koju ćemo primenjivati u toku dana i formule za njeno povećanje. Samo ćemo napomenuti da trebamo proširivati svoje znanje o tome kako ćemo primenjivati u praksi znanja i informacije koje se odnose na pripremu za spavanje u toku dana i povećenje energije. I sam pokušaj da ova znanja proširimo će učiniti da se sledeći dan bolje osećamo.

Prema matematičkim i statističkim podacima, limit je ograničen na onoliko koliko čovek očekuje sam od sebe u poslu, ljubavi ili drugim odgovornostima u životu.

Znači u ovakvim pitanjima nema mogućnosti da potpuno imate sreće ili da potpuno nemate sreće. Čak i biti poptuno bez sreće (šanse) je vrsta sreće. Također ne znači da ako sve ide svojim tokom, da će vas to učiniti uspešnim ili da je pokazatelj da uvek radite ispravno. Znači sreća vam se neće uvek smejati. Znati da nam se sreća neće uvek smejati, znači da ćemo biti spremni da u nekim dešavanjima može krenuti suprotno od očekivanog. Ovo bi 233

Zadnja neprospavana noć trebalo da znači da ne bi smo trebali trošiti svu energiju na nešto što mislimo da nam je najvažnije i da će ono stalno biti prisutno tu.

Pa dobro kakav metod da primenjujemo? Razmišljajte statistički. Ako ste vi srećnici u svakom području, da li su i drugi ljudi isto tako srećni? Kada bi svi ljudi bili uspešni u svemu onda bi to zaista bila velika sreća, zar ne? Naravno sreće kod ljudi su različite. Znate ono kad kažemo « sam čovek je svoja sreća» ili «svako kuje svoju sreću» isl.

To je tačno. Kada uložimo svu moguću energiju na neki naš izbor, ako ne krene onako kako smo zamislili, čak i da samo pedest posto odstupa od zamišljenog, opet ćemo biti razočarani.

Znači kada je rezultat ispunjenosti pola manje nego smo očekivali, to će nas rastužiti.

234

Zadnja neprospavana noć Da nastavimo sa spavanju osvrnuvši se more. Šta su to noćne sanjamo, ko ima noćne kako pronaći rešenje da noćne more?

našom temom o malo na noćne more? Zašto ih more, a ko ne i ne bismo sanjali

Noćna mora je upozorenje našeg mozga. Glavni problem unutrašnjeg mozga, ako ga tako možemo nazvati, je jesti, piti i živeti što je moguće duže. Vaš ukus, vaša ušteđevina za budućnost, vaše okruženje, vaša duhovnost isl. nije toliko bitna za vaš unutrašnji mozak. Vaš unutrašnji mozak vas stalno upozorava da morate nastaviti da živite. Da damo primer ljudi koji se plaše visine. Iako nikada nisu pali sa neke visine, zašto se pojedini ljudi plaše visine?

235

Zadnja neprospavana noć Prema istraživanjima postoji velika mogućnost da je neki od predaka ljudi koji pate od straha od visine, nekada pao sa neke visine. Znači naši preci nama putem gena prenose dio onoga što su preživeli, a mi nastavljamo da prenosimo to svojoj deci i unucima. Znači nije to samo karakteristično za strah od visine, mnoge slične fobije se prenose naslednim putem.

Stalne sumnje pojedinh ljudi, da im nešto postoji u području stomaka može da bude rezultat ozbiljnih problema na tom području, koje je neko od njegovi predaka imao tokom svog života. Primera bi mogli još mnogo navesti.

Slične primere imamo i o uticaju vanjskih stvari na nas. Naprimer sila gravitacije utiče i na naš mozak i na psihu, također kretanje planeta i nebeskih tela, te položaj naše planete u datom trenutku vrše uticaj na nas.

Eh da, naš unutrašnji mozak nas stalno upozorava na uzimanje oksigena tj. disanje, na jedenje i da treba da živimo što duže možemo. Čak i kad nema relane opasnosti, on nam daje signal o 236

Zadnja neprospavana noć potencijalnoj opasnosti. Ali postoji jedna karakteristika, budući da se ovaj dio mozga «ne bavi» duhovnim stvarima, one su pod utecajem naše podsvesti.

Jer videli smo da naša osteljivost u nekim duhovnim područjima, čine da se naše telo, otkucaj srca i sami mi osećamo više relaksirano. Naša podsvest je veoma pametna ustvari.

Naša podsvest, oslanjajući se na sve ono što se pohranjuje u nju, još odkako smo se rodili, čini da se nekad osećamo dobro, nekad loše. Čak i kada ne mislimo na duhovnost, a kada se dobro duhovno dobro osećamo, dajemo doprinos kvalitetnijem i dužem životu.

Pa dobro, kakve ovo ima veze sa noćnim morama? Noćne more su vezane 237

Zadnja neprospavana noć za naša duhovna stanja i savest. Postoji tvrdanja, da oni koji nemaju savest, ne mogu sanjati noće more. Znači mi smatramo da ono što čini da imamo noćne more je naša podsvest. U periodima kada se ne osećamo dobro i kada zaspimo sa nekom opsesijom u glavi, imamo noćne more. Vaši strahovi čine da sanjate noćne more. Noćna mora proizilazi iz sukoba u vašem unutrašnjem svetu.

Postoje dva rešenja za ovo.

Prvo, pokušajte poslagati sve ono što vas zbunjuje u vašoj glavi i spasite se od onoga čime vas vaša podsvest uznemirava.

238

Zadnja neprospavana noć Kao drugo, radite nešto drugo što će vam umiriti savest i na taj način, makar bilo i privremeno, sakrijete problem. Ako nas pitate radićete oboje. Primećujete li da stavljamo naglasak na savete koji upućuju da se vi osećate dobro. Verovatno ste primetili da kada vam je savest dobra, da se i vi osećate dobro. Jedan od najlepših puteva za to je ono o čemu smo već pisali, čak i da vas smatraju najvećom naivčinom, činiti dobra dela koja će učiniti da se dobro osećate.

Kad smo već ovdje, dotaćemo se još jedne druge teme. Sećateli se turskih filmova i brazilskih serija. Zbog toga što se nešto nije potpuno razumelo u priči, ili se neko nije izrazio na pravi način u pravo vreme, neke se stvari pogrešno razumeju, godine prolaze a ove nedoumice ni novi likovi ne mogu da reše, zbunjenost se sve više povećava, u nekim sutuacijam dolazi i do krvoprolića, zaljubljeni se rastaju i nikako da se ponovo sastanu, neke osobe ne mogu da dosegnu do onog što im pripada isl.

Međutim da je komunikacija bila u pravo vreme na pravom mestu, ništa od 239

Zadnja neprospavana noć ovih događaja se ne bi zbilo. Naravno da je tako nešto bilo onda serije i filma ne bi ni bilo, jer nema zapleta radnje. Vidimo da čak i scenariji koji dugo traju proističu iz tajnovitosti koja se pretvara u intrige i pogrešnog razumevanja stvari.

Nesporazum proističe iz toga što nekada u pogrešno vreme i na pogrešenom mestu izražavamo neke stvari ili ih uopće ne izražavamo, kada se one očekuju. Čuli ste verovatno za kinesku izreku: « Nije važno šta kažeš, već gde i kada kažeš».

To je tačno, ali vi morate da se osetite dobro.

Kada se osetite dobro, bez onih stvari za koje dajemo kratak opis «kamo sreće», koje nas uvek asociraju da smo nešto propustili, da smo nešto pogrešno uradili isl., videćete da će sve biti mnogo bolje.

240

Zadnja neprospavana noć Da se vratimo na noćne more. Kad god se ne osećate dobro, vaša energija se smanjuje, još kada tu slabu energiju utrošimo na noćne more, onda možete zamisliti koliko vaše telo i mozak slabe.

Imati noćne more nije toliko loše. Vidite, kada to prihvatite počećete mnogo manje da imate noćne more, a vremenom ih možda neće biti nikako.

Noćne more su sigurnosni ventil kako bi se vi osećali bolje. Noćne more su pokazatelj da niste u normalnom duhovnom spokoju u kojem bi trebali da budete. Ovdje želimo malo govoriti o sličnoj temi za koju smatramo da je čak prioritenija. Molitve, dobre namere i želje...

Pa čak i kletve, loše namere ili želje koje nisu dobre...

Zar ne proističe iz ovoga svetost praznika i posebnih dana, bliskosti nas i ljudi bliskih nama, koji su povezani sa tim danima.

241

Zadnja neprospavana noć

Zar vere i kulture nisu usmerene u ovom pravcu? Da, želje, molitve i dobre namere su uvek po jedna energija.

Mi verujemo u snagu pojedinačne misli i u snagu njene mase. Ovdje bi trebalo opet uperiti prst na teoriju o paralelnim svetovima.

Ova terija kaže da se subatomska struktura slobodno kreće u kosmosu.

Zamislite, jedno telo kome ste dali energiju, u kosmosu, vremenu ili mestu, može biti od koristi da se vaše misli realizuju ili da postanu stvarnost.

Ako nekom telu ili osećanju koje ne nosi materijlanu težinu ili mišljenju dodate duhovnost ili želju vi dodajete još dodatnu energiju nečemu što već ima svoju energiju. Znači vaše molitve, čak i da nemaju nikakve veze sa verom, utecajem 242

Zadnja neprospavana noć vaše energije, imaju mogućnost da se ostvare.

A posebno verski ili kulturni način vašeg života, molitve koje čine da se dobro 243

Zadnja neprospavana noć osećate ,u koje verujete, na koje se ne prisiljavate da se koncentrišete, koje ste naučili od svojih očeva i majki ili običaja i kulture u kojoj živite, mogu učiniti da energija u kojoj se nalazite zbog toga jer se dobro osećate, može još više da poveća energiju onoga o čemu razmišljate.

244

Zadnja neprospavana noć

Još ako se ste stalno u ovakvom stanju, a ne samo ponekad, to znači da ste prepuni energije. Kada poželite da ovu energiju prenesete i na druge, stanje će biti još mnogo lepše. Jer energija koja čini da se vi dobor osećate, se povećava sa ovim vašim dobrim željama i čini da se i drugi osećaju dobro. Da li to znači da je molitva energija, da kao što vidimo molitva je energija.

Dok se molite osećate se dobro. Ako se molite kada se dobro osećate vaše stanje će postatć još pozitivnije. Međutim molitve bi trebale da budu u skladu sa određenom logikom.

Zbog čega?

Zato što kada se skoncentrišete na pitanje za koje se molite, to omogućava da se vaša molitva ostvari. Najbolji način da se skoncetrišete jeste da je ta stvar moguća i ostvariva. Znači to pitanje trebate zamisliti tajo da ga možete konkretizovati.

245

Zadnja neprospavana noć Stari Hrišćani su primenjivali slične metode kod izvođenja magijskih običaja.

Vaše molitve se poigravaju sa vašom energetskom ravnotežom, one smanjuju ili povećavaju vašu energiju.

Ako je vaša molitva usmerena na nesreću nekog drugog, vaša energija mora biti veća od energije te druge osobe, tako da iako je to moguće, veoma je teško.

246

Zadnja neprospavana noć Zbog toga je veoma važno da vaše želje ne budu usmerene na nesreću nekoga drugog. Također takve želje se vraćaju vama lično kao negativna energija.

Znate ono kad čujete rečenice slične ovome «Kosmos vam vraća sve ono što mu šaljete», pa koliko god da vam se čini čudno, uhvatite sebe u razmišljanju o tome da li ima neke istine u ovome. A kosmos zaista prihvata i vraća ono što mu šaljemo.

Njemu su sveta vaša razmišljanja. Ali da se ova svetost ne pokvari, potrebno ju je stalno hraniti pozitivnom energijom.

Znači jedini način i da se rešite svojih noćnih mora i strahova jeste da se osećate dobro.

247

Zadnja neprospavana noć

Koliko god da činite dobro i širite pozitivno oko sebe, toliko ćete i sami napredovati u istom. Vaš napredak se ostvaruje dobrom namerom, tako kada uvek imate dobru nameru vaša energija se akomulira i osećate se dobro, smireno, a od okoline primate ljubav i poštovanje.

Jeste li čuli za onu izreku « Bog daje znanje onome ko ga traži, a bogatstvo kome On hoće». Ovde se želimo dotaći materijalnog i duhovnog dela ove izreke i šta nam ona želi poručiti vezano za našu temu.

Iz ove izreke shvatamo da ako Bog daje znanje onome ko ga želi, odnosno traži, taj neko će se okorisititi znanjem i naukom.

Naprimer, vaš izbor uvek može da bude da pratite znanje i nauku. Možete započeti sa ovim u svako doba i u svakom 248

Zadnja neprospavana noć trenutku. Ne postoji ništa na svetu što će da vas spreči. Dovoljno je da želite.

Ali želja za bogatstvom je nešto drugo. Bogatstvo je relativan pojam. Mi ovdje želimo govoriti o promenivosti pojma «bogatstvo»,odnosno šta sve ono može da znači.

Zamislite jednog pilota. Avion mora da leti, a pilot mora da upravlja njim i da stalno zna na kojoj visini taj avion treba da bude dok ne stigne na odredište. Ako se previše spusti, ima mogućnost od padanja,

249

Zadnja neprospavana noć a ako se previše visoko digne, mogućnost je veća da se skrene sa određene putanje.

Poret toga što je avion poveren pilotu, postoji jedno drugo, mnogo osetljivije pitanje. U avionu se nalaze putnici. Znači pilot je odgovorna osoba, on ne može upravljati avionom prema svom nahođenju. Pilot voli svoj posao, zna mesto gde ide i gde se spušta, zna koliko kilometara će visoko da leti. Znači on zna svoj posao i ima svoj raspored i program u toku celog života ili barem dok se ne penzioniše. On je čovek poput nas, ali je samo obučen da postane i bude pilot.

Sada zamislite jednog bogatog čoveka. Trebao bi da daje pravo na rad, da zna svoje ciljeve, i da koristi svoje resurse za te ciljeve.

250

Zadnja neprospavana noć

Treba da čuva svoje bogatstvo u svim uslovima, ali ne bi trebalo da bude pohlepan i da nastoji u jednom danu da udvostruči svoje bogatstvo. Ako nije tako onda je možda ipak tačna ona izreka koja kaže da je najveći strah bogataša, da ne postane siromašan.

Bogataš bi trebao da bude dobar pilot. Ove reči su rečene iz razloga što i vi zaslužujete da budete bogati. Ako postanete bogati, a niste dobili pozitivnu povratnu energiju nećete moći biti bogati, odnosno nećete moći biti sretni i bogati.

Vaše vreme i energija će se izgubiti u prolaznom svetu.

251

Zadnja neprospavana noć

S obzirom da sve ono što radite, mislite i o čemu ćete ubuduće razmišljati ima svoju energiju svi vaši izbori također imaju energiju.

Međutim čak i ono što niste odabrali nosi svoju energiju. Ako je tako, logično je da ćete trebati uvek odabrati ispravno i ono što će vas učiniti dobro. Kad god je vaša energija dobra, dan vam prolazi dobro, a i spavanje vam biva dobro. Kada 252

Zadnja neprospavana noć dobro spavate, naredni dan vam također biva boljim.

Dobar način života, dani ispunjeni energijom, dobre želje i povratne informacije koje dobivate zahvaljujući dobrom korištenju energije, sve to čini da vam se energija vraća u pozitvnom stanju i mi vam želimo takav život u kojem ćete spokojno spavati i spokojno se buditi.

253

Zadnja neprospavana noć JEDANAESTI DEO Bolesti povezane sa spavanjem

Stalno slušamo kako mnoge nesreće dolaze kao rezultat nenaspavanosti.

Naročito saobraćajne nesreće. Često se susrećemo sa takvim vestima u medijima i ne možemo da nas to ne pogodi i ne rastuži. Kroz glavu nam prođu razmišljanja poput toga kako je ta osoba koja je stradala rasla, imala porodicu, obrazovala se, kako je imala svoj svet, razmišljanja, očekivanja...

I odjednom sve je ovo nestalo zbog pospanosti vozača.

Koliko je to tužno i teško. Podaci o saobraćajnim nesrećama na autoputevima govore da veoma značajnu ulogu u skoro svim nesrećama ima upravo pospanost.

Zašto vozimo dok smo pospani?

Zašto dok smo pospani sjedamo za volan i na taj način život i imetak drugih smatramo ništavnim?

Zašto radimo svesno protiv svog i života drugih ljudi, kada znamo da su naši refleksi usporeni kada smo nenaspavani.

254

Zadnja neprospavana noć

U Engleskoj su sprovodena određena istraživanja.

Ova istraživanja pokazuju da sjedanje za volan u nenaspavanom stanju može da bude čak i gore nego sjedanje za volan u pijanom stanju.

Rađeni su testovi na subjektima sa ciljem dobivanja rezultat ovog istraživanja.

Dok se jednoj grupi subjekata omogućavalo da spavaju samo po tri sata, drugoj grupi je davan alkohol u četiri puta većim dozama od dozvoljenog limita.

I šta mislite kakvi su rezultati ispali?

255

Zadnja neprospavana noć I spitanici koji su vozili u alkoholiziranom stanju su za 25 posto mogli da manja drže odstojanje sa drugim automobilima, dok su nenaspavani ispitanici 35 posto manje držali odstojanje.

Znači kao što vidite, nenaspavnost je više rizična za vožnju automobila čak i od alkoholiziranog stanja. Možemo čuti čak i slogane vezane za saobraćaj koji govore da je nenaspavanost jača od nas.

Ustvari daćemo vam jednu opštu informaciju koja se ne odnosi samo na upravljanje vozilom. Prvo da podvučemo da je nenaspavanost koja je tema naše knjige veoma štetan i nosi velike rizike po život. Ako nastavimo stalno da budemo nenaspavani moždane ćelije vremenom odumiru.

Da malo pogledamo kako se to dešava i kakve uticaje ima.

Urađena 256

Zadnja neprospavana noć su istraživanja u vezi neprospavanih noći i dana koji sledi nakon nje. Ova istraživanja su se fokusirala na koncentraciju, ljutnju i pažnju.

Rezultati istraživanja nisu toliko začuđujući. Samo nas podsećaju na stvarnost, a to je da dok se ljutnja i srdžba povećavaju dok smo nenaspavani, koncentracija i pažnja se smanjuju.

Naučnici na Madison univerzitetu su istraživali nervne ćelije kod nenaspavanih životinja. Naprimer, u pokusima sa miševima pokazalo se da njihove nervne ćelije čak i kada su u budnom stanju poprimaju oblik koji je karakterističan za stanje sna. Ovu situaciju opisije i onaj izraz «ušećeriti» koji se koristi za spavanje koje podrazumeva da iako je mozak u budnom stanju dolazi do kratkih prekida i tonenja u san. A također i u istraživanju časopisa «Nature», se navodi da se ova situacija javlja u jednom delu mozga te da poremaćaj sa koncentracijom i pažnjom mogu da budu povezani sa nesanicom.

257

Zadnja neprospavana noć Istraživanja sprovedena na Odseku za psiholgiju na Arkansas univerzitetu pokazala su da nenaspavanost i nesanica mogu čak i da promene način razmišljanja kod ljudi. Ljudi koji su nenaspavani bi trebali da izbegavaju veće odgovornosti.

U bilo kakvom slučaju svoju kirvicu prebaciće na druge. Nenaspavanost povećava ambicioznost u negativnom smislu i osećaje za osvetom.

Prema jednom istraživanju sprovedenom u Turskoj, oko 5 miliona stanovnika ove zemlje se susreće sa nesanicom. Možemo čak da čujemo da se pojedini ljudi čak hvale sa nenaspavanošću.

258

Zadnja neprospavana noć Ovakvi ljudi smatraju da je vreme provedeno u spavanju uprazno provedeno vreme. Ono što smo hteli objasniti u ovoj knjizi, a nadamo se da će biti od korsiti, je to da je san neophodan i da ljudi moraju spavati. Spavanje koje ne prelazi normalne vremenske okvire spavanja nije štetno, korisno je. Ne zaboravite to.

Odrasli spavaju od 4 do 11 sati dnevno. Tek rođene bebe spavaju oko 18 sati. Deca u predškolskom dobu od 12 do 13 sati. Nenaspavanost od dva do tri dana već donosi probleme.

Rekord nespavanja je jedanaest dana i funckije mozga su tad već uveliko narušene.

259

Zadnja neprospavana noć

260

Zadnja neprospavana noć Novorođenčad, deca, odrasli

Saveti za pred spavanje -

-

Tuširanje mlakom vodom Čaj od hmelja ( dobar je protiv bolova u mišićima i spazma u mišićima) Ne dremati prije pravog spavanja Tiha, mračna soba sa normalnom temperaturom Ne jesti tešku hranu, ne prejedati se i ne jesti pred samo spavanje Krompir, mleko i banana utiči povoljno na spavanje Ako ne možete da utonete u san u roku od petnaest minuta, trebalo bi da se posavetujete sa stručnjakom.

261

Zadnja neprospavana noć Naše zdravo pamćenje, performans, fizička opuštenost i zdravlje su mogući samo uz dobar san.

Prema istraživanjima, spavanje kraće od osam sati dnevno doprinosi javljanju zdravstvenih problema. Previše nesanice i nenaspavanosti rezultiraju odumiranjem ćelija mozga. U ove opšte rizike nismo uvrstili saobraćajne nesreće o kojima smo govorili, a koje su rezultat nenaspavnosti.

San je povezan sa adenosinom u našem telu. Mi moramo spavati kako bi smo očuvali optimalnu količinu adenosina.

S obzirom na to da dnevno trebamo spavati osam sati, ostalih šesnaest sati ostajemo budni. Da ovde napomenomo jednu značajku, jako je bitno da uspostavimo dobar biološki ritam spavanja i da koliko je god moguće spavamo i 262

Zadnja neprospavana noć budimo se u isto vreme. Ako budemo ovo radili, biološki sat ćemo dovesti u pravilan ritam.

Biološki sat je bitan i potreban celom našem telu. Biološki sat će primorati svo telo na spavanje tačno u ono vreme u kojem je i prilagođeno spavanju. Ukoliko mi svesno ne dopustimo da zaspimo, dolazi do neravnoteže između tela i potrebe spavanja. Centar za biološki sat se nalazi u zoni hipotalamusa u našem mozgu. Ova zona istovremeno upravlja i našim potrebama za hranom, seksualnim potrebama kao i osećajem za hladnoću idr.

Veoma je značajno u isto vreme ići u krevet čak i tokom vikenda. Planiranje i programiranje će olakšati vaše spavanje.

Kafa, cigarete i alkohol remete ritam spavanja.

263

Zadnja neprospavana noć

264

Zadnja neprospavana noć Količine kofeina od 0 -200

Pakovanje kole Dijetalna kola Turska kafa Neskafa Filter kafa Kafa Latte Neskafe bez kofeina Espresso Filter čaj Crni čaj Zeleni čaj Čokoladno mleko Čokolada Energetska pića

Klasifikacija poremećaja sna 1. Insomnia (Adaptirana insomnia, psihofiziološka insomnia, idiopatiksomnia, insomnia koja je povezana sa mentalnim poremaćajima, isnomnia povezana sa nedovoljnom higijenom spavanja, insomnia ponašanja u dječijem dobu)

265

Zadnja neprospavana noć 2. Poremećaji disanja tokom spavanja (Centralni sindromi apneje za vreme sna, obstruktivni sindromi apneje za vreme spavanja, hipoventilacijski i hipoksemički sindromi za vreme sna)

3. Hipersomnie narkolepsije, hipersomnie, hipresomnie).

(

Sindromi ponavljane idiopatske

266

Zadnja neprospavana noć 4. Cirkadijski poremaćaji ritma spavanja i buđenja ( Sindrom zakašnjele faze spavanja, sindrom prerane faze spavanja, neredovan ritam spavanja i buđenja, poremećaj slobodnog ritma, žet-lag, poremećaj ritma povezanog sa radom u smenama kao što su noćni rad) 5. Parasomnie ( Konfuzijsko buđenje, hodanje u snu, noćni teror, paraliza sna, noćne more, disocijativan poremećaj spavanja, neureze, plakanje ili jecanje u snu, sindrom pucanja glave, hipnagojička ili hipnopompička halucinacija, sindrom jedenja i pijenja u snu.)

6. Poremećaj ponašanja u REM fazi sna. Da bi se ova bolest utvrdila potrebno je napraviti polisomnografski test.)

7. Poremećaj pokreta u snu ( Sindrom nemirnih nogu, poremećaj periodčnih pokreta u snu, grčevi u nogama u toku spavanja, bruksizam

267

Zadnja neprospavana noć tj.škripanje zubima, poremećaj ritmičkih pokreta u snu.)

268

Zadnja neprospavana noć

Insomnie Poremećaji disanja u snu Hipersomnie Cirkadijski poremaćaji ritma spavanja i buđenja Parasomnie Poremećaji ponašanja u REM fazi sna Poremećaji pokreta u snu

269

Zadnja neprospavana noć

JEDANAESTI DEO Razni podaci vezani za san Art terapija Terapija koja se koristi kod kognitivnog i emocionalnog razvoja sa ciljem da se pojedinac duševno oseća bolje i koja uključuje kreativne aktivnosti usmerene ka tome da osoba sama sebe razvija naziva se art terapija. Generalno art terapija započinje sa poticanjem neke poznate slike na maštanje osobe.

Osoba zahvaljujući svojim znanjima i onome što je ranije naučila pokušava da komentariše ovu sliku. Na kraju podaci dobiveni vraćanjem u prošlost koriste se kao terapija. Ova metoda je vrsta terapije, hipnoze i istovremeno na nju utiču snovi koje sanjamo.

270

Zadnja neprospavana noć Da bi se osoba lakše podvrgla procesu art terapije, potrebno da se otrgne od vanjskog sveta, da bude u fazi sanjanja te da se proces doživljava bez dijaloga.

Ovom metodom, koliko god da je osoba u stanju sanjanja, zbog njenih pokreta i reakcija terapeut može da dopre do snova osobe ili onog što opisuje u tom trenutku.

Snovi se pojavljuju iz podsvesti i osoba ponekad oslikava osećanja i verovanja koja nisu odraz svesti.

Ova osećanja putem snova se šalju do područja kojeg je osoba svesna i na ovaj način ova osećanja se počinju mnogo bolje da razumeju. Dolazak do informacija čiji su kodovi razrešeni, olakšava se rešavanje njihovog značanje. Ustvari art terapija se može opisati i kao crtanje (slikanje) snova.

Možda je ovom metodom moguće i pisati priču o snovima ili pitati šta je to što se 271

Zadnja neprospavana noć očekuje od budućnosti. Fizičke aktivnosti učesnika terapije ovdje su druga tema. Da li snovi ovdje više liče na rem ili na neku kartu? Šta ako umesto čoveka sanja životinja, kako će ona to predstaviti što vidi?

Rešenje za ovakva pitanja jeste izrada neke druge slične art terapije i povećanje ovih aktivnosti. Terapeuti dok pričaju sa ovim osobama koje sanjaju ustvari pričaju sa njihovom podsvesti. Naši pokreti će se pojaviti u skladu sa našim osećanjima. Sa ovom metodom će biti lakše se spustiti do podsvesti. Kod procesa slikanja i opisivanja snova, potrebno je da osoba prije svega bude u svetu snova.

272

Zadnja neprospavana noć

Ako bi ste zamislili, da se ove priče koje ponekad nemaju logike izrađuju u umetničkom studiju, činjenica je da im ne bi bio dovoljan čak ni najveći studio na svetu. To znači da bi se namučili i najbolji slikari u najboljim ataljeima kada bi trebali naslikati snove jedne osobe.

Isto tako kada bi hteli pretvoriti ove snove u priču, bilo bi potrebno mnogo truda i mnogo maštovitosti da bi se to uradilo, što nam pokazuje da je naša podsvest potpuno jedan odvojeni svet.

Hipnotičari za koje smo čuli u nekim teorijama zavere, koriste ovu istu metodu za ostvaranje svojih ciljeva. Hipnotičari ove metode koriste kako bi mogli direktno da dopru do podsvesti osobe. Znači cilj je da se dopre do tog jedinstvenog, ogromnog i nepreglednog sveta. A zamislite kada je upitanju više osoba i njihove podsvesti, oblikovati i opisati sav taj «svet» bilo bi nešto veoma zahtevno i nedovoljno.

273

Zadnja neprospavana noć

Hipnotičari, putem dostizanja do ovih materijala, vrše selekciju, pretražuju i dolaze do mogućnosti povezivanja podsvesnog sa stvarnim svetom koji živimo.

Svi podaci koji se slažu ili ne slažu sa stvarnim svetom, se bilježe u baze podataka od strane terapeuta ili onoga ko tumači sve ovo. Osnova u tumačenju snova odnosno sličnost ili različitost u komentarisanju snova proizilazi iz ovoga.

I metode koje su sledili Šamani kod transformacija su obrađivane na sličan način. Ovi podaci koje moderna nauka podržava ili ne podržava, stvara potrebu, da se istraže i stvore novi izvori.

274

Zadnja neprospavana noć Kada tumač snova tek počne sa ovim radom, on mora da napravi jedan vodič u kojem se detaljno analizira veza velikog broja snova jednog sa drugim. Misli se na to da je potrebno stvoriti jedan priručnik sa drugačijim metodama u kojem se nalaze i podaci koje posjeduje, preneseni sa koljena na koljeno, stari hiljadama godinama.

Snažna integracija terapeuta će pored rada na ulasku u svet snova konstruisati i primerak za otkrivanje drugih podsvesnih svetova.

275

Zadnja neprospavana noć

Studije vezane za spavanje i san koje su uradili Azijci Snovi su veoma bitan deo kulture i svakodnevnog života ljudi u Aziji. Kao što je bilo i drugim društvima i Azijci su verovali da su snovi blisko vezani sa načinom života i prirodom osobe. Poznato je da je rečnik snova u Staroj Kini pisan još u 1020'tim godinama prije nove ere.

Također su stari japanski političari, donosili značajne odluke o upravljanju državom u skladu sa tumačenjima snova.

Stare korejske priče su zasnovane na tome kako snovi objašnjavaju događaje vezane za budućnost. Čak u Koreji postoji priča koja kazuje kako je jedna mlada devojka primenujući ono iz sna postala kraljicom.

Azijska kultura pridaje veliki značaj snovima. Oni su također na osnovu snova predpostavljali pol deteta kod trudnica.

276

Zadnja neprospavana noć

Snovi i dnevne fizičke aktivnosti Pokazalo se da su snovi blisko povezani sa svakodnevnim životom, a naročito kod dece. Istraživači su također utrvdili da su snovi pod uticajem mnogih fizičkih tegoba.

Strah i anksioznost koje osobi pridonose loši snovi stvaraju teškoće kod obavljanja dnevnih obaveza, pridonose hiperaktivnosti, poremećaju koncentracij, pažnje isl.

277

Zadnja neprospavana noć Strah od budućnosti, negativno razmišljanje i fizička agresivnost samo su neki od primera ovakvih posledica snova.

Prisećanje snova koji su između sna i jave

278

Zadnja neprospavana noć Nekada kada se probudimo u trenutku kada smo sanjali setimo se sna i želimo da nastavimo sanjati tačno tamo gde smo stali.

Međutim to nije moguće. Jer mogućnost da ponovo uhvatimo tu električnu vezu tačno iz trenutka kada smo sanjali je veoma niska, ne izgleda moguće da i mozak i podsvest zajedno pređu na istu frekfenciju.

Za vreme sanjanja telo i podsvest su u jednoj kombinaciji u kojoj je uključeno i astralno okruženje. Svedoci smo sličnim kombinacijama i u toku dana. Ove kombinacije koje nisu stanje sna su minute u kojima se naprimer osobe nalaze na određenom mestu zajedno sa određenim osobama u određenom ambijentu isto kao što je to bilo u nekim trenutcima u prošlosti.

Međutim doživeti potpuno iste trenutke, u istom ambijentu sa istim osobama i da se isto osećamo nije moguće.

Ovo možemo osetiti dok gledamo fotografije koje nas podsećaju na prošle dane ili slušajući muziku iz prošlosti 279

Zadnja neprospavana noć danima ili godinama kasnije. Ali ne možemo ponovo doživeti potpuno isti dan ili trenutke. Slično se dešava i dok sanjamo.

Kada se probudimo nije moguće da nastavimo ponovo sa snom tamo gde smo stali. To ne dozvoljava trenutni kosmos i frekfncije u kojoj se osoba nalazi.

280

Zadnja neprospavana noć

Veza snova sa astralnim putovanjem Astralno putovanje podrazumeva astralno odvajanje od tela i putovanje u 281

Zadnja neprospavana noć druge svetove svesno. Stručnjaci za ovo pitanje opisuju da ono što se radi u toku ovog putovanja jeste svesno rađenje podsvesnih aktivnosti za vreme sna.

Primeri koje smo naveli u delu naše knjige koji se odnosi na paralelni svet, obuhvataju i ovu situaciju.

Ova situacija koja se u parapsihologiji definiše kao «iskustvo izvan mozga», je potpuno ista kao situacija koju stvaraju aktivnosti podsvesti u snu.

Razlika astralnog putovanja od običnog sanjanja je što se iskustvo ne odvija podsvesno već svesno.

282

Zadnja neprospavana noć

Astralno putovanje se definiše kao odlazak duše na mesto koje poželi bez prisustva tela, ali i bez prekidanja veze sa telom.

I sanjanje je slično stanje ovome.

Kod preporuka za astralno putovanje, postavlja se uslov da osoba koja doživljava astralno putovanje, se ne plaši i da bude hrabra. Kada se suočimo sa sanjanjem, podsvest je ustvari spremna da se suoči sa ovim strahovima i mi vidimo da ustvari ti strahovi i ne postoje. Uslov je da osoba bude hrabra, dok za podsvest to nije uslov.

Znači podsvest u tome uvežbana ili joj je to poznato kao iskustvo preneseno genima. Također je za astralno putovanje potrebno jako srce, osoba mora da veruje svom srcu po pitanju onoga što će da doživi i vidi na astralnom putovanju. Ovde

283

Zadnja neprospavana noć vidimo da podsvest ima takvu građu da ona odmah prihvata ono što doživljava.

Jedini problem jeste što podsvest većinu doživljenog zaboravlja.

Kažu da su osobe prilikom prvog iskustva astralnog putovanja jako uznemirene. Međutim nismo nikad čulu da je neko uzbuđen bio zbog prvog sanjanja.

Ako je tako onda je činjenica da je sanjanje vrsta instiktivnog ponašanja. Kod astralnog putovanja uslov je da se mozak predhodno programira i prilagodi, te da se utvrdi dan i sat. Međutim kod sanjanja ovako nešto nije potrebno. Ono što 284

Zadnja neprospavana noć određuje san je spavanje, podsvest, biološka, hemijska i emocionalna stanja u kojima se nalazimo.

Kod astralnog putovanja osoba je pod vanjskim uticajima i postoji mogućnost štete po pitanju duše i tela, dok kod sanjanja to ne postoji. Iz ovoga sledi zaključak da se san apsolutno odvija u drugoj dimenziji. Prilikom astralanog putovanja neka fizička stanja osobe se predhodno određuju i traži se da osoba bude u određenom okruženju.

Međutim kod sanjanja se to ne traži. I ovo je pokazatelj da se san odvija u drugačijoj dimenziji.

U astralnom putovanju osoba prolazi kroz teta talasne dužine. I kod sanjanja je tako. Um se pročišćava, dolazi do uspavnosti.

285

Zadnja neprospavana noć

Kod astralnih putovanja osoba svesno sama sebi daje predloge, dok kod sanjanja nema potrebe za vanjskim uticajima, predlozima i drugim sličnim poticajima.

Osoba koja ima astralno putovanje iz vana gleda na svet, na skučenost življenja, na nepotrebne brige ili radosti.

I kod sanjanja je ovako. San nam može pomoći da svet koji ne razumemo stvarnom logikom, posmatramo iz druge dimenzije.

Fizički odraz osobe ili duša je ta koja se kreće u astralnom putovanju, dok kod sanjanja u nekoj drugoj dimenziji ste lično vi i u toj dimenziji se nalaze sličnosti sa svakodnevnim životom.

286

Zadnja neprospavana noć

Naprimer, kod astralnog putovanja se ne preporučuje preopterećenost sistema za varanje. Također i kod sanjanja sistem za varenje, njegova preopterećenost ili nepravilan rad mogu da utiču na aktivnosti u podsvesti.

287

Zadnja neprospavana noć

Postoje li laboratorijski dobiveni na osnovu sanjanja?

podaci

Svi podaci dobiveni iz laboratorija pokazuju da odrazi u snovima onoga što ljudi proživljavaju su maksimalni odrazi koji se mogu susresti u svetu životinja i čoveka.

Prema zapisima EEG'a limit sanjanja i onoga što se odigrava i toku sna su poznati i ograničeni. Kada se uporede i analiziraju baze podataka o snu, vidi se da biološki ovise od dva faktora. A to su: veličina tela i filo gen. Veličina tela ima uticaj na spavanje i sanjanje. Filo gen koji je predstavlja evolucijku vezu između vrste i društva, također vrši uticaj na raznovrsnost snova i njihovo tumačenje.

288

Zadnja neprospavana noć

Metode analiziranja filo genetike pokazuju, da tumačenja snova može biti različito u skladu sa kulturom i historijom jednog naroda.

Ove analize govore i o procentu i riziku privlačenja i uticaja raznovrsnosti snova između sebe u nekim situacijama.

289

Zadnja neprospavana noć

Hipoteza o nastavku sanjanja

Već smo rekli da se san neće nastaviti na onom mestu na kojem je prekinut. Međutim Sigmund Frojd je imao stajalište da snovi koji su sanjani recimo prije nekoliko dana mogu da budu povezani sa snovima koji se sanjaju nekoliko dana posle. Hall i Nordby su 1970. godine formulisali ovu hipotezu i izneli stav da snovi koji se sanjaju su povezani sa očekivanjima ili aktivnostima iz predhodnog dana.

A kasnija istraživanjasu pokazala su da su glavni razlozi sanjanja koji se sanja iskustva koja doživljavamo u toku dana i koja na nas na neki način ostavljaju emocionalni trag. Također su 2003.godine rađena istraživanja od strane Schedla i

290

Zadnja neprospavana noć Hofmana, vezano za uticaj trauma na snove.

Ove studije su pokazale, da naš svakodnevni život je veoma blisko povezan sa snovima koje sanjamo. Također su rađene studije vezane za noć, za period spavanja i sanjanja i došlo se do rezultata da se snovi javljaju naročito u drugoj polovini perioda spavanja.

Stalni pozitivni zračni pritisak kao terapija za obstruktivnu apneju za vreme spavanja Obsturktivna apneja za vreme spavanja karakteristična je po tome što se 291

Zadnja neprospavana noć gornji disajni putevi sužavaju ili zatvaraju.

Ovo stanje koje ima veliki uticaj na spavanje i dnevne aktivnosti, kao što smo naznačili u drugom delu ove naše knjige, može da nosi rizik od saobraćajnih nesreća.

Također utiče i na povećanje rizika od hiperetenzije i povećanja kardiovaskularnih oboljenja.

Terapija stalnim pozitivnim pritiskom je terapija propuštanja zraka samo jednom linijom kako bi se ublažili simptomi apneje za vreme spavanja. Zbog toga je potrebno koristiti masku za gornje disajne puteve. Prvenstveno se promatraju krvni pritisak i rizici preterane hipertenzije.

Kod lečenja se ima za cilj normalni protok zraka u gornjim disajnim putevima osobe, te uklanjanja svega onoga što može biti uzrok za apneju u toku spavanja.

292