Sadržaj PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 I. ODREĀENJE PSIHOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.1. Što je psihologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.1.1. Znanstveni i neznanstveni pristup psihologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.2. Razvoj psihologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.3. Teorijski pristupi i grane (područja) psihologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1.3.1. Pristupi u suvremenoj psihologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 1.3.2. Grane suvremene psihologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1.3.2.1. Temeljne grane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.3.2.2. Primijenjene grane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4. Redoslijed postupaka u psihološkim istraživanjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.5. Metode psihologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1.5.1. Metode istraživanja u psihologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1.5.1.1. Metoda opažanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1.5.1.1.1. Opažanje u prirodnim uvjetima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1.5.1.1.2. Introspekcija ili samoopažanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5.1.2. Metoda korelacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5.1.3. Metoda eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.5.1.4. Studija slučaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1.5.1.5. Anketa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.6. Metode prikupljanja podataka u psihologiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.6.1. Opažanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.6.2. Intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.6.3. Testovi i upitnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 II. BIOLOŠKE OSNOVE PONAŠANJA I DOŽIVLJAVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Biološka ili fiziološka psihologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Živčani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1. Živčane stanice ili neuroni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1.1. Vrste živčanih stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Prenošenje poruka kroz živčani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Podjela živčanog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1.1. Periferni živčani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1.2. Središnji živčani sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1.2. Funkcioniranje područja kore velikoga mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1.3. Razlike između lijeve i desne polutke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Endokrini sustav ili sustav žlijezda s unutrašnjim izlučivanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
47 50 50 51 52 53 55 55 56 63 64 65 68
III. OSJETI I PERCEPCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 3.1. Osjeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 3.1.1. Mjerenje osjetljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 3.1.2. Osjetni sustavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 3.1.2.1. Podjela prema smještaju receptora u osjetnom organu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 3.1.2.2. Podjela prema vrsti podražaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 3.1.2.3. Podjela prema adaptaciji na podražaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 3.1.2.4. Podjela prema vrsti osjetila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 3.2 Percepcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 3.2.1. Značajke percepcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 3.2.2. Funkcije percepcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 3.2.3. Osnovna načela perceptivne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 3.2.3.1. Načela perceptivnog grupiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3.2.3.2. Razlikovanje figure (lika) i pozadine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3.2.3.3. Percepcija pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 3.2.4. Percepcija dubine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 3.2.5. Perceptivne varke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 IV. EMOCIJE (ČUVSTVA) I MOTIVACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.1. Emocije (čuvstva) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 4.1.1. Vrste emocija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 4.1.1.1. Osnovne emocije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 4.1.1.2. Složene emocije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 4.1.1.3. Podjela prema intenzitetu i trajanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 4.1.2. Sastavnice emocija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 4.1.2.1. Kognitivna interpretacija (procjena) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 4.1.2.2. Tjelesne promjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 4.1.2.3. Izražavanje ili ekspresija emocija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 4.1.2.4. Doživljaj emocija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 4.1.4. Emocije i ponašanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 4.2. Stres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 4.2.1. Znakovi koji upućuju na stanje stresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 4
26.4.2010 9:44:52
4.2.2. Suočavanje sa stresom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 4.2.3. Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 4.3 Motivacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 4.3.1. Biološki motivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4.3.2. Psihosocijalni ili stečeni motivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4.3.3. Podjela motivacije s obzirom na vrstu poticaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 4.3.4. Hijerarhija motiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 4.3.5. Motivacijski ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.3.6. Sukob motiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 4.3.7. Frustracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 4.3.7.1. Obrambeni mehanizmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 V. UČENJE I PAMĆENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 5.1. Učenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 5.1.1. Klasično uvjetovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 5.1.2. Operantno ili instrumentalno uvjetovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 5.1.2.1. Osnovni načini operantnog uvjetovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 5.1.1.2. Vrste operantnog uvjetovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 5.1.3. Kognitivne teorije učenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 5.1.3.1. Vrste kognitivnog učenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 5.1.4. Teorije socijalnog učenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 5.1.4.1. Vrste učenja po modelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 5.2. Pamćenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 5.2.1. Faze (sustavi) pamćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 5.2.1.1. Senzorno (osjetilno) pamćenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 5.2.1.2. Kratkoročno pamćenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 5.2.1.3. Dugoročno pamćenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 5.2.1.3.1. Vrste dugoročnog pamćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 5.2.2. Metode ispitivanja pamćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 5.2.3. Znakovi za pronalaženje informacija u pamćenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 5.3. Zaboravljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 5.3.1. Uzroci zaboravljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 5.3.1.1. Postupno gubljenje tragova pamćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 5.3.1.2. Nemogućnost pronalaženja informacija u dugoročnom pamćenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 5.3.1.3. Potiskivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 5.3.1.4. Interferencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 5.3.2. Smetnje pamćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 5.4. Kako uspješno učiti i bolje pamtiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 6.1. Inteligencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 6.1.1. Mentalna retardacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 6.1.2. Doprinos nasljeđa i okoline u formiranju inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 6.1.2.1. Genotipski doprinos razlikama u inteligenciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 6.1.2.2. Okolinski doprinos razlikama u inteligenciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 6.2. Teorije inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 6.2.1. Cattellov model inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 6.3. Razvoj inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 6.4. Grupne razlike u inteligenciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 6.4.1. Rasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 6.4.2. Spol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 6.5. Emocionalna inteligencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 6.6. Kreativnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 6.6.1. Povezanost inteligencije i kreativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 6.6.2. Mjerenje kreativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 6.6.3. Osobine ličnosti kreativnih osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 6.7. Procjenjivanje inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 VII. LIČNOST I PSIHIČKI POREMEĆAJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 7.1. Ličnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 7.1.1. Određivanje ličnosti u prošlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 7.1.2. Što oblikuje ličnost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 7.1.2.1. Uloga nasljeđa i okoline u razvoju ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 7.1.2.1.1. Istraživanja blizanaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 7.2. Teoretski pristupi u psihologiji ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 7.2.1. Psihoanalitički pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 7.2.1.1. Struktura ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 7.2.2. Bihevioristički pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 7.2.2.1. Bihevioristička teorija ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 7.2.2.2. Teorija socijalnog učenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 7.2.3. Humanističke teorije ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 7.2.3.1. Maslowljeva teorija ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 7.2.3.2. Rogersova teorija ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 7.2.4. Osobinski pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 7.2.4.1. Model Coste i McCrae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 5
26.4.2010 9:44:52
7.3. Metode ispitivanja ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 7.3.1. Upitnici ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 7.3.2. Skale procjene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 7.3.3. Projektivni testovi i tehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 7.3.4. Situacijski testovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 7.4. Psihički poremećaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 7.4.1. Anksiozni poremećaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 7.4.2. Somatoformni poremećaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 7.4.3. Psihotični poremećaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 7.4.4. Poremećaji raspoloženja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 7.4.5. Poremećaji hranjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 7.4.6. Poremećaji uzrokovani uzimanjem sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 7.4.7. Poremećaji ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 7.5. Liječenje psihičkih poremećaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 7.5.1. Medicinska terapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 7.5.1.1. Terapija lijekovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 7.5.1.2. Elektrokonvulzivna terapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 7.5.2. Psihoterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 VIII. RAZVOJNA PSIHOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309 8.1. Razvojna psihologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 8.1.1. Metode istraživanja razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 8.1.2. Razdoblja razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 8.2. Prenatalni razvoj i rođenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 8.2.1. Faze prenatalnog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 8.3. Novorođenče . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 8.4. Razdoblje dojenčeta i djetinjstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 8.4.1. Tjelesni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 8.4.2. Kognitivni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 8.4.3. Socijalno-emocionalni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 8.4.3.1. Temperament . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 8.4.3.2. Stil roditeljstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 8.4.3.3. Igra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 8.4.3.4. Svijest o vlastitom i tuđem spolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 8.5. Adolescencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 8.5.1. Tjelesni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 8.5.2. Kognitivni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 8.5.3. Socijalno-emocionalni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 8.6. Odraslost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 8.6.1. Tjelesni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 8.6.2. Kognitivni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 8.6.3. Socijalno-emocionalni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 8.7. Starost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 8.7.1. Tjelesni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 8.7.2. Kognitivni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 8.7.3. Socijalni i emocionalni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331 IX. SOCIJALNA PSIHOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 9.1. Socijalna psihologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 9.2. Grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 9.2.1. Nastajanje grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 9.2.2. Karakteristike grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 9.2.2.1. Uloge i norme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 9.2.2.2. Komunikacijska struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359 9.2.2.3. Struktura moći i vodstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359 9.2.2.4. Grupna kohezivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 9.3. Socijalni utjecaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 9.3.1. Prisutnost drugih i učinak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 9.3.2. Socijalno zabušavanje ili besposličarenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 9.3.3. Grupno odlučivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362 9.3.4. Konformiranje s većinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362 9.3.5. Utjecaj manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 9.4. Sukobi među grupama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 9.4.1. Kako dolazi do sukoba? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365 9.4.2. Miroljubivo rješavanje sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365 9.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 9.5.1. Odnos stava i ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 9.6. Predrasude i stereotipi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 9.7. Oblikovanje utisaka ili impresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 9.7.1. Atribucijski procesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 9.8. Agresivno i prosocijalno ponašanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 9.8.1. Agresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 9.8.2. Izvori agresije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 9.8.3. Prosocijalno ponašanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Uvježbavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 PROBNI TEST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 Riječ dvije o autorici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 6
26.4.2010 9:44:52
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 223
26.4.2010 9:45:31
224
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
Ciljevi učenja Nakon učenja ovog poglavlja učenik bi trebao moći: 1. Objasniti pojam i strukturu inteligencije 2. Objasniti porijeklo individualnih razlika u inteligenciji 3. Opisati i objasniti promjene u inteligenciji tijekom života 4. Razlikovati vrste inteligencije 5. Objasniti praktičnu primjenu testova inteligencije 6. Objasniti mjerenje inteligencije 7. Opisati metrijska obilježja testova 8. Objasniti raspodjelu inteligencije 9. Razlikovati kategorije intelektualne razvijenosti 10. Objasniti pojam stvaralaštva (kreativnosti) 11. Objasniti povezanost mišljenja i stvaralaštva 12. Opisati načine poticanja stvaralaštva 13. Navesti važne psihologe na području inteligencije 14. Opisati istraživanja s područja inteligencije i stvaralaštva
Ključni pojmovi zz inteligencija •• brzina obrade informacija •• opća inteligencija •• g-faktor •• specifične sposobnosti zz implicitne teorije inteligencije zz Alfred Binet •• mentalna dob •• kronološka dob •• kvocijent inteligencije zz distribucija inteligencije •• normalna raspodjela inteligencije •• zvonolika krivulja zz devijacijski kvocijent inteligencije zz mentalna retardacija – blaga, umjerena, teška, vrlo teška zz genetski doprinos inteligenciji zz okolinski doprinos inteligenciji zz genotip zz Tom Bouchard zz Raymond B. Cattell •• fluidna inteligencija •• kristalizirana inteligencija
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 224
26.4.2010 9:45:31
225
zz zz zz zz zz zz
spolne razlike u inteligenciji razvoj inteligencije završni pad kontekstualistički pristup emocionalna inteligencija kreativnost •• testovi divergentnog razmišljanja •• konvergentno razmišljanje •• karakteristike kreativnih ljudi
6.1. Inteligencija IMPLICITNE TEORIJE MENTALNA RETARDACIJA
KVOCIJENT INTELIGENCIJE
NASLIJE\E – OKOLINA BINET
NORMALNA RASPODIJELA
CATTELL
KRISTALIZIRANA
FLUIDNA DEVIJACIJSKI
KVOCIJENT INTELIGENCIJE
TEORIJE INTELIGENCIJE
INTELIGENCIJA
GRUPNI TESTOVI INDIVIDUALNI TESTOVI
SPOLNE MJERENJE INTELIGENCIJE
TESTOVI BRZINE TESTOVI SNAGE
GENERALNI FAKTOR + SPECIFIČNE SPOSOBNOSTI
PODJELA PREMA PRIMJENI RAZLIKE U INTELIGENCIJI
PODJELA PREMA VRSTI ZADATAKA
DOBNE GRUPNE
KREATIVNOST EMOCIONALNA INTELIGENCIJA
Inteligencija je pojam koji svi koriste i imaju o njemu neko mišljenje. Istraživanja u kojima se obične ljude ispituje o tome što je inteligencija nazivaju se istraživanja implicitnih teorija inteligencije. Te teorije su zapravo mišljenja ili teorije laika o tome što je inteligencija. Većina ljudi smatra inteligentnima one koji: 1.) dobro i jasno govore te znaju mnogo riječi 2.) dobro se snalaze u situacijama u kojima treba riješiti neki problem 3.) sposobni su logički razmišljati i na osnovi određenih informacija donositi zaključke I psiholozi različito definiraju inteligenciju. Navest ćemo neke od definicija. Inteligencija je sposobnost prilagođavanja pojedinca zahtjevima situacije, učenja iz iskustva, rješavanja problema te sposobnost logičkog razmišljanja.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 225
26.4.2010 9:45:31
226
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
Inteligencija se često određuje i kao: •• svojstvo uspješnog snalaženja jedinke u novim situacijama u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje ni učenjem stečene navike, vještine i znanja; •• opća sposobnost mišljenja pri rješavanju problema; •• sposobnost učenja. Inteligencija omogućava cilju usmjereno i prilagođeno reagiranje u novim i nepoznatim prilikama (npr. eksperiment u kojem je čimpanza spojila dvije trstike da bi dohvatila banane). Alfred Binet, francuski psiholog, 1905. na zahtjev francuske vlade kreirao je prvi test inteligencije za djecu kojim bi se pronašla djeca s problemima u učenju kako bi ih smjestili u zasebne razrede. Binet je provodio istraživanja u kojima je ispitivao koje zadatke mogu rješavati djeca različite dobi. Uvodi pojam mentalne dobi što je stupanj mentalnog razvoja djece. Ako dijete na testu rješava isti broj zadata kao prosječno dijete te dobi, mentalna dob mu je jednaka kronološkoj. Inteligencija tog djeteta je prosječna. Ako neko dijete od 6 godina može riješiti zadatke koje rješavaju prosječni sedmogodišnjaci tada je napredno za svoju dob. Kronološka dob mu je 6 godina, ali njegova mentalna dob je 7 godina i inteligencija mu je iznadprosječna. No, ako dijete od 6 godina rješava onoliko zadataka koliko prosječni 5 godišnjak, mentalna dob mu je 5 godina, a inteligencija ispodprosječna. Odnos mentalne i kronološke dobi izražava se kvocijentom inteligencije: IQ = MD/KD x 100 Omjer se množi sa 100 da se izbjegnu decimalni brojevi.
MD > KD – dijete je napredno za svoju dob MD = KD – dijete je prosječno MD < KD – dijete je nazadno za svoju dob
Kod odraslih računanje inteligencije na taj način nema smisla jer inteligencija, odnosno mentalna dob, rastu do 16. godine, te bi onda ispalo da osoba od npr. 60 koja riješi test na razini osobe od 45 bila mentalno zaostala. Kod odraslih se računa tzv. devijacijski kvocijent inteligencije. Devijacijski kvocijent inteligencije se temelji na odstupanju rezultata određene osobe od rezultata koje postiže njezina dobna skupina. Prosječni rezultat za svaku skupinu je definiran kao IQ=100. Oko 45% ljudi ima prosječan kvocijent inteligencije od 90 do 110, a samo 3% ljudi ima IQ ispod 70 (mentalna zaostalost), a viši od 140 (visoka nadarenost) oko 1 % ljudi.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 226
26.4.2010 9:45:31
227
Inteligencija se raspodjeljuje prema tzv. normalnoj ili zvonolikoj raspodjeli (na grafu čini tzv. Gaussovu krivulju) što znači da je najveći broj ljudi prosječne inteligencije (IQ 100), a što se kvocijent više razlikuje od prosjeka, prema većim ili manjim vrijednostima, smanjuje se broj ljudi s takvim kvocijentom i to simetrično s obiju strana krivulje. Slika 6.1. Normalna raspodjela inteligencije
Različita istraživanja su pokazala da se testovima inteligencije može dobro predvidjeti uspjeh u profesionalnom životu. Naime, korelacija između testova inteligencije i uspjeha u školovanju je iznosila 0.56; korelacija za uspjeh na poslu 0.50, a za složene pozicije i rukovodne poslove 0.58. No, kvocijent inteligencije svakako nije jedini činitelj uspjeha u poslu. Važne su i osobine ličnosti, a danas se sve više govori i o emocionalnoj inteligenciji.
6.1.1. Mentalna retardacija Mentalna retardacija je ograničena mentalna sposobnost. Smatra se da osobe s IQ ispod 70 imaju toliko nisku inteligenciju da to dovodi do problema u njihovu prilagođavanju zahtjevima okoline. Razlikujemo nekoliko stupnjeva mentalne retardacije: Blago retardirani •• IQ – 50/55 – 70 •• ne razlikuju se bitno po izgledu i ponašanju od onih s normalnom inteligencijom •• njihova se retardacija ponekad i ne uočava do polaska u školu •• mogu živjeti samostalno i završiti OŠ •• sporije čitaju, pišu, računaju Umjereno retardirani •• IQ – 35/40 – 50/55 •• mogu naučiti obavljanje jednostavnih poslova u zaštićenim uvjetima •• najčešće nisu sposobni za samostalan život
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 227
26.4.2010 9:45:31
228
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
Teško i vrlo teško retardirani •• teška retardacija – IQ – 20/25 – 35/40 •• vrlo teška retardacija – IQ ispod 20/25 •• ne mogu samostalno živjeti •• vrlo česti motorički problemi •• vrlo teško retardirani ne mogu naučiti govoriti i traže stalnu brigu i njegu
6.1.2. Doprinos nasljeđa i okoline u formiranju inteligencije 6.1.2.1. Genotipski doprinos razlikama u inteligenciji Genetski faktori snažno pridonose razvoju inteligencije – u istraživanjima na jednojajčanim blizancima koji su odrasli zajedno pokazalo se da je korelacija između genetike i inteligencije 0.86, dok je kod dvojajčanih korelacija 0.60. Većina se istraživača slaže da se preko 50 % razlika u inteligenciji može pripisati genima. Sličnost inteligencije jednojajčanih blizanaca odraslih odvojeno Američki psiholog Tom Bouchard je proveo istraživanje na jednojajčanim blizancima, koji su odvojeni vrlo rano u prosjeku s 2 mjeseca starosti i odrasli u različitim obiteljima. Iako su odrastali u različitim sredinama, blizanci su vrlo slični po inteligenciji. Njihova je korelacija inteligencije bila 0.72. Iako je ova korelacija manja od one kad blizanci zajedno odrastaju vidljivo je kako dijeljenje zajedničke okoline pridonosi sličnosti inteligencije blizanaca.
6.1.2.2. Okolinski doprinos razlikama u inteligenciji Genotip određuje raspon moguće inteligencije u prosječnim uvjetima. Ako zi uvjeti budu, vrlo je vjerojatno da takvi pojedinci neće razviti sve svoje potencijale. Istraživanja su pokazala da pojedinci koji su živjeli u izrazito nepoticajnoj okolini imaju nižu inteligenciju. Još se ne zna može li se inteligencija promijeniti kod osoba koje žive u prosječnoj ili poticajnoj okolini. Možemo utjecati na način na koji koristimo svoju inteligenciju – obrazujući se, učeći, čitajući ili razmišljajući bolje koristimo svoje potencijale. Iskustvo ostavlja tragove na našem mozgu. Učenje i stjecanje znanja omogućava nam bavljenje onim aktivnostima u kojima naša inteligencija može doći do izražaja.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 228
26.4.2010 9:45:31
229
Brzina obrade informacija i inteligencija Jedna skupina istraživača je pretpostavila je da su razlike u rezultatima na testovima inteligencije povezane sa sposobnošću mozga za brzo obrađivanje informacija koje do njega stignu. Pretpostavili su da će inteligentniji ljudi biti sposobni brže reagirati u jednostavnijim zadacima. U istraživanju je ispitanicima prikazan kvadrat i ispod njega 6 kvadrata od kojih je samo jedan isti kao gornji. Ispitanici su pritiskom na tipku morali odabrati kvadrat jednak prikazanom. Nakon što im je izmjerena brzina odgovora u tom zadatku, ispitanicima je izmjerena i inteligencija i pokazalo se da su doista inteligentniji ispitanici bili brži. Dakle, inteligencija je povezana s brzinom procesiranja informacija.
6.2. Teorije inteligencije Ljudska inteligencija je organizirana na sljedeći način: •• Opća inteligencija – opća ili generalna sposobnost koja se održava uspješnost u različitim mentalnim aktivnostima odnosno različitim sposobnostima koje se ispituju testovima inteligencije. Naziva se i g-faktor. •• Niz specifičnih sposobnosti (s-faktor) koje određuju uspjeh u različitim specifičnim sposobnostima (verbalnoj, matematičkoj, prostornoj i sl.). Te specifične sposobnosti mogu biti manje ili više povezane, npr. ako je netko dobar na zadacima jedne vrste, vjerojatno će biti bolji od prosjeka i na ostalim zadacima.
6.2.1. Cattellov model inteligencije Američki psiholog Raymond Bernard Cattell pretpostavlja da se učinak u velikom broju specifičnih zadataka može objasniti pomoću dviju sposobnosti koje naziva fluidnom i kristaliziranom inteligencijom. a) F luidna (lat. fluidus – tekući) predstavlja one sposobnosti koje su u većoj mjeri biološki određene. •• naziva se fluidna jer na neki način „teče” kroz različite oblike inteligentnog ponašanja; •• povezana je s brzinom kojom mozak obrađuje informacije; •• riječ je o sposobnosti uspješnog logičkog razmišljanja ili rasuđivanja apstraktnim pojmovima; •• važna je pri rješavanju novih problema gdje znanje i iskustvo mnogo ne koristi; •• to je prirodna inteligencija koja predstavlja potencijal za razvoj kristalizirane inteligencije; •• iako se inteligencija tijekom života mijenja, raste i pada, naš kvocijent inteligencije tijekom vremena uglavnom je stabilan. On
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 229
26.4.2010 9:45:31
230
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
pokazuje koliko mi zadataka na testu rješavamo u odnosu na našu dobnu skupinu. b) Kristalizirana (lat. crystallum – kristal) predstavlja ona znanja i vještine koje neki pojedinac razvija tijekom života. •• na neki način je ispunjenje nečijih mogućnosti; •• sastoji se od verbalnih sposobnosti te dobrog prosuđivanja, razumijevanja događaja oko nas, kognitivnih vještina (npr. strategije rješavanja problema), a temelji se na iskustvu i znanju.
6.3. Razvoj inteligencije U prvim godinama života inteligencija se ubrzano razvija, no na temelju testova koji se provode na djeci do 3 godine vrlo je teško predvidjeti inteligenciju u kasnijoj dobi. Inteligencija s razvojem postaje sve stabilnija te je moguće sve bolje predviđati IQ u budućnosti. Fluidna inteligencija koja predstavlja neku biološki određenu, nenaučenu sposobnost vrlo se intenzivno razvija do adolescencije i postiže svoj vrhunac do 16-17. godine. Na toj razini zadržava se do otprilike 40. godine, kada počine blago padati, a iza šezdesete. godine pad se ubrzava. Kristalizirana inteligencija razvija se različito. U početku brzo raste kao i fluidna, no dok fluidna stagnira ili opada, kristalizirana i dalje raste. Ona je neki oblik realizirane inteligencije koja se očituje u znanjima i vještinama koje čovjek usvaja tijekom života, te stoga ne opada do starosti. Do njezina pada dolazi tek u starijoj dobi s promjenama u mozgu. Neposredno pred smrt, kognitivne sposobnosti mogu naglo opasti i taj fenomen se naziva završni pad. Do njega može doći zbog naglog propadanja živčanog sustava. Rast kristalizirane inteligencije na neki način nadoknađuje pad fluidne te je inteligencija u prosjeku tijekom većeg dijela odraslog života stabilna. Kristalizirana inteligencija
Stupanj inteligencije
Fluidna inteligencija
Djetinjstvo Adolescencija Odrasla dob Starost
Slika 6.3. Krivulja rasta fluidne i kristalizirane inteligencije
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 230
26.4.2010 9:45:31
231
6.4. Grupne razlike u inteligenciji 6.4.1. Rasa Na testovima inteligencije su zamijećene razlike između američkih bijelaca i crnaca. Crnci su imali kvocijent za 10 do 15 jedinica manji. Razlozi za tu razliku su sljedeći: •• kulturalna pristranost postojećih testova inteligencije koje sastavljaju bijelci •• nejednaki socioekonomski i obrazovni uvjeti razvoja. Američki crnci su većinom nižeg socioekonomskog statusa te samim time imaju i manje mogućnosti za kvalitetno obrazovanje (kvalitetno obrazovanje se u SAD-u dobiva u privatnim školama i na fakultetima i skupo se plaća). U posljednje vrijeme se govori o tzv. kontekstualističkom pristupu koji predlaže da se inteligencija određuje sukladno ekološkom i kulturalnom kontekstu u kojem pojedinci djeluju. Npr. eskimske ribare ne bi imalo smisla ispitivati našim testovima inteligencije jer su oni nebitni za njihovo preživljavanje i uspješno prilagođavanje. Dakle nema jedinstvenog pojma inteligencije koji bi bio prikladan za sve kulture tako da nije posve opravdano uspoređivati inteligenciju među kulturama.
6.4.2. Spol Muškarci i žene se ne razlikuju prema općoj inteligenciji, ali se razlikuju pojedinim specifičnim sposobnostima ili faktorima inteligencije. Žene su bolje u verbalnim zadacima – postižu bolje rezultate u testovima značenja riječi i testovima rječitosti. Vjerojatnije će biti uspješnije u učenju stranih jezika i u jasnom i tečnom izražavanju. Muškarci su uspješniji u testovima prostornih odnosa i snalaženja u prostoru. Bit će uspješniji u snalaženju u novom gradu ili u igrama gdje se traži zamišljanje poput šaha. Razlike postoje i u načinu rješavanja zadataka: Kod verbalnih zadataka Muškarcima je aktivna samo lijeva polutka mozga, ženama obje. Kod snalaženja u prostoru Žene koriste perceptivno uočljive detalje i prema njima odlučuju kuda treba krenuti (npr. dućane), a muškarci stvaraju kognitivne mape (predodžbe o izgledu i rasporedu ulica).
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 231
26.4.2010 9:45:32
232
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
6.5. Emocionalna inteligencija Emocionalna inteligencija se određuje kao sposobnost prepoznavanja i upravljanja vlastitim i tuđim emocijama. Uključuje sljedeće komponente: a) sposobnost identifikacije vlastitih emocionalnih stanja b) razumijevanje veze između emocija misli i djelovanja c) sposobnost upravljanja vlastitim emocijama i kontrole nepoželjnih emocionalnih stanja d) sposobnost svrhovitog usmjeravanja emocija radi uspješnijeg mišljenja i rješavanja problema e) sposobnost razumijevanja emocionalnih stanja drugih ljudi i utjecaja na njih te vještinu održavanja zadovoljavajućih međuljudskih odnosa Sporno je postoji li među komponentama emocionalne inteligencije povezanost koja opravdava tezu o jedinstvenoj osobini. Također je sporno je li uopće riječ o sposobnosti ili o nekim vještinama i afektivnim crtama ličnosti.
6.6. Kreativnost Kreativnost je sposobnost nalaženja jedinstvenih i novih (originalnih) ideja koje omogućavaju rješavanje različitih problema i/ili dovode do stvaranja vrijednih djela. Jedan od bitnih elemenata kreativnog ponašanja jest što ono uključuje novost, originalnost – prije nepovezani elementi povezuju se na sasvim nov i često neobičan način. Da bi nešto bilo proglašeno kreativnim, mora biti prilagođeno kontekstu i usuglašeno sa zahtjevima situacije, odnosno moraju ga prihvatiti i drugi ljudi (ili barem stručnjaci u tom području). Standardi prema kojima se procjenjuje kreativnost mogu se mijenjati ili drugačije razumijevati u različitim vremenima (npr. Van Gogh je za života bio neshvaćen, a danas se njegova djela smatraju vrlo kreativnima). Kreativnost je većim dijelom specifična za različita područja i različite aktivnosti.
6.6.1. Povezanost inteligencije i kreativnosti Kreativni ljudi su u prosjeku inteligentniji (IQ oko 120), ali mnogi inteligentni ljudi nisu kreativni. Određena razina inteligencije povećava vjerojatnost stvaranja kreativnih djela.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 232
26.4.2010 9:45:32
233
6.6.2. Mjerenje kreativnosti Ispituje se testovima divergentnog mišljenja u kojima se testira koliko novih i originalnih rješenja ispitanik može pronaći u određenim problemskim situacijama (npr. kako sve možemo koristiti vilicu). Većina testova inteligencije zahtijeva konvergentno razmišljanje što znači razmišljanje u jednom smjeru, prema jednom točnom rješenju (2+2=4). Divergentno razmišljanje je razmišljanje u više smjerova. Uspješnost predviđanja stvarnog kreativnog ponašanja na temelju samo divergentnih testova nije velika jer testovi nisu dovoljno dobri i postignuće ovisi i o osobinama ličnosti.
6.6.3. Osobine ličnosti kreativnih osoba Mnogo znanja iz područja kreativnosti, veliki radnici, intrinzična motivacija, samopouzdanje, sigurnost, osjećaj vlastite vrijednosti, odsutnost straha od pogreške ili neuspjeha, nezavisnost duha, povjerenje u vlastite sposobnosti, znatiželja, upornost.
6.7. Procjenjivanje inteligencije Psihološki mjerni instrumenti su standardni postupci i metode koje se mogu koristiti za procjenjivanje psihičkih karakteristika. Ti mjerni instrumenti prolaze opsežne provjere u kojima se ispituju i poboljšavaju njihova mjerna svojstva. Da bi neki instrument bio prihvatljiv, mora imati neka svojstva koja se u psihologiji nazivaju metrijske karakteristike testa. Neke metrijske karakteristike testa:
POUZDANOST
VALJANOST
METRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA
STANDARDIZACIJA
OBJEKTIVNOST
OSJETLJIVOST
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 233
26.4.2010 9:45:32
234
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
1. pouzdanost – kod različitih mjerenja istim testom isti ispitanici postižu iste ili slične rezultate; 2. valjanost – ako je test valjan, mjerit će ono čemu je namijenjen (npr. inteligenciju, a ne neku drugu sposobnost); test može biti pouzdan i da nije valjan; 3. standardizacija – postupak kojim određujemo norme (standarde) koje nam omogućavaju vrednovanje pojedinačnih rezultata. Npr. određujemo kakav rezultat je prosječan ili koji rezultat odvaja 10% najboljih od ostalih; 4. objektivnost – ako rezultat isključivo ovisi o ispitaniku, a ne o ispitivaču test je objektivan; 5. osjetljivost – ako test dobro razlikuje ispitanike u pogledu osobine koja se mjeri (tako da zahvaća i male razlike među njima) kažemo da je osjetljiv.
GRUPNI TESTOVI PODJELA PREMA PRIMJENI
INDIVIDUALNI TESTOVI
MJERENJE INTELIGENCIJE TESTOVI BRZINE PODJELA PREMA VRSTI ZADATAKA
TESTOVI SNAGE
Testova inteligencije postoji mnogo. Neki mjere opću inteligenciju, a neki specifične sposobnosti. Svi testovi inteligencije su zapravo testovi sposobnosti jer ispituju što je netko sposoban riješiti. 1. Podjela testova s obzirom na primjenu: a) individualni – sastoje se od: •• pitanja koje psiholog usmeno postavlja ispitivanoj osobi (npr. sposobnost logičkog razmišljanja, opća informiranost) ili od neverbalnih zadataka koje ispitanik mora riješiti tako što će nešto učiniti (npr. sastaviti neki lik od pojedinačnih i rastavljenih dijelova, poredati slike pravilnim rasporedom tako da čine neku priču) •• primjenjuju se kad ispitujemo inteligenciju manjeg broja ljudi ili kad nismo ograničeni vremenom •• osobito pogodni pri ispitivanju inteligencije kod djece ili odraslih s psihičkim poteškoćama
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 234
26.4.2010 9:45:32
235
b) grupni •• korisni ako želimo testirati veći broj ljudi u kraćem vremenu •• nazivaju se i „papir – olovka testovi” jer ispitanici upisuju svoje odgovore na papir tj. list za odgovore 2. Podjela s obzirom na vrstu zadataka: a) testovi brzine •• sastoje se od laganih zadataka koje treba riješiti u vrlo kratkom vremenu (da vrijeme nije ograničeno, svi bi ih mogli riješiti) •• ispituju brzinu misaonih procesa b) testovi snage •• ispituju koliko teške zadatke možemo riješiti •• razlike među ljudima više ovise o misaonoj snazi •• test vizualizacije i test poznavanja riječi Vježbom se vrlo malo mogu poboljšati rezultati na testovima inteligencije. Priprema za testiranje može pomoći da se smanji napetost i trema koju prati testiranje inteligencije te da se odabere strategija rješavanja zadataka. Također, s obzirom da je vrijeme ograničeno, priprema može ispitanicima pomoći da procijene kada je bolje odustati od nekog teškog zadatka da ne gube vrijeme.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 235
26.4.2010 9:45:32
236
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
UVJEŽBAVANJE I. Odredite jesu li navedene tvrdnje točne ili netočne. 1. Ako se trebaju snaći u prostoru, žene će koristiti perceptivno uočljive detalje i prema njima odlučiti kuda krenuti. T N 2. Ako su uvjeti u kojima osoba odrasta nepoticajni, vrlo je vjerojatno da pojedinci neće razviti sve svoje potencijale. T N 3. Emocionalna inteligencija se određuje kao sposobnost upravljanja tuđim emocijama. T N 4. Genotip određuje raspon moguće inteligencije u prosječnim uvjetima. T N 5. Grupne testove primjenjujemo ako želimo testirati veći broj ljudi u kraćem vremenu. T N 6. Inteligencija ne ovisi o okolini u kojoj pojedinac odrasta. T N 7. Inteligentniji ljudi u testiranju jednostavnim zadacima bit će sposobni brže reagirati. T N 8. Istim testovima inteligencije možemo ispitati inteligenciju ljudi iz različitih kultura. T N 9. Istraživanja su pokazala da se vježbanjem i rješavanjem testova inteligencije inteligencija povećati za 10 do 15 jedinica. T N 10. Kad se trebaju snaći u prostoru, muškarci stvaraju kognitivne mape. T N 11. Kod testova snage ispitujemo koliko teške zadatke ispitanik može riješiti. T N 12. Kontekstualistički pristup inteligenciji predlaže da se inteligencija određuje sukladno ekološkom i kulturalnom kontekstu. T N 13. Kreativni ljudi su inteligentniji od prosjeka. T N 14. Kreativnost je većim dijelom specifična za različita područja i različite aktivnosti. T N 15. Muškarci su uspješniji u igrama gdje se traži zamišljanje položaja u prostoru poput šaha. T N 16. Muškarci su na svim testovima pokazali bolji učinak od žena. T N 17. Istraživanja u Americi su pokazala da na testovima inteligencije crnci postižu kvocijent za 10 do 15 jedinica veći od bijelaca. T N 18. Testovi snage, da vrijeme nije ograničeno, svi bi mogli riješiti. T N 19. Neko djelo će biti proglašeno kreativnim ako ga prihvatite drugi ljudi i stručnjaci tog područja. T N 20. Netko tko je kreativan na jednom području, bit će kreativan i na drugim područjima. T N 21. Pojedinci koji su živjeli u izrazito nepoticajnoj okolini nemaju ništa nižu inteligenciju od ostalih. T N 22. Postupak kojim određujemo koji rezultat na testu inteligencije je prosječan ili koji rezultat odvaja 10% najboljih od ostalih nazivamo standardizacija. T N
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 236
26.4.2010 9:45:33
237
23. Različite specifične sposobnosti koje čine inteligenciju mogu biti više ili manje povezane. T N 24. Standardi prema kojima se procjenjuje kreativnost uvijek su isti bez obzira na vremensku epohu. T N 25. Stvarno kreativno ponašanje možemo uspješno predvidjeti na temelju divergentnih testova. T N 26. Svi testovi inteligencije su zapravo testovi sposobnosti jer ispituju što je netko sposoban riješiti. T N 27. Za test kod kojeg rezultat ovisi isključivo o ispitaniku, a ne o ispitivaču, kažemo da je pouzdan. T N 28. Odgojno zapuštena djeca imaju često manji IQ nego što je njihova genetska predispozicija. T N 29. Žene su obično uspješnije u učenju stranih jezika te u jasnom i tečnom izražavanju. T N 30. Životinje u svojem ponašanju mogu iskazivati kreativnost. T N II. Pozorno pročitajte navedene tvrdnje i između ponuđenih odgovora izaberite onu koju smatrate točnom. 1. G faktor označava: a. opću inteligenciju b. primarne intelektualne sposobnosti c. sposobnost uspješnog rješavanja testova inteligencije d. kvocijent inteligencije e. specifične sposobnosti pojedinca 2. Najveće korelacije među kvocijentima inteligencije pronađene su kod: a. jednojajčanih blizanaca koji su odrasli odvojeno b. dvojajčanih blizanaca koji su odrasli zajedno c. dvojajčanih blizanaca koji su odrasli odvojeno d. jednojajčanih blizanaca koji su zajedno odrasli e. djece koja su odrastala u obitelji s oba roditelja 3. Binet je kvocijent inteligencije računao sljedećom formulom: a. (MDxKD)/100 b. (KD-MD)x100 c. (KD/MD)x100 d. (MD/KD)x100 e. (MD-KD)x100
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 237
26.4.2010 9:45:33
238
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
4. Fluidna inteligencija svoj najviši stupanj dostiže: a. u srednjem djetinjstvu b. u adolescenciji c. u ranoj odrasloj dobi d. u zrelom dobu e. u staračkom dobu 5. Ako je dijete staro 10 godina, a mentalna dob mu je 9 godina, njegov kvocijent inteligencije je: a. 80 b. 90 c. 100 d. 110 e. 70 6. Test za ispitivanje divergentnog mišljenja psiholozi rabe za procjenu: a. inteligencije b. obrazovanja c. postignuća d. kreativnosti e. mišljenja 7. Prvi pravi test za mjerenje inteligencije razvio je: a. Binet b. Cattell c. Pavlov d. Stanford e. Skinner 8. Koji zadatak ispituje kreativno mišljenje? a. navesti Pitagorin poučak b. navesti faze razvoja čovjeka c. navesti što više različitih upotreba praznih kutija d. navesti likove Ilijade i Odiseje e. riješiti jednadžbu 9. Najsličniji IQ imaju: a. roditelji i djeca b. istospolni dvojajčani blizanci c. jednojajčani blizanci d. braća i sestre e. dvojajčani blizanci različitog spola
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 238
26.4.2010 9:45:33
239
10. Koje se razlike javljaju pri snalaženju u prostoru između muškaraca i žena? a. nema razlika u načinu snalaženja u prostoru između muškaraca i žena b. muškarci koriste perceptivno uočljive detalje i prema njima odlučuju kuda treba krenuti, a žene stvaraju kognitivne mape c. žene koriste perceptivno uočljive detalje i prema njima odlučuju kuda treba krenuti, a muškarci stvaraju kognitivne mape d. žene su sklonije čitati mapu, a muškarci pitati uputu e. žene se bolje snalaze u prostoru od muškaraca 11. Kvocijent inteligencije u rasponu od 90 do 110 ima približno: a. 3% ljudi b. 20% ljudi c. 45% ljudi d. 60% ljudi e. 80% ljudi 12. Test za ispitivanje konvergentnog mišljenja psiholozi rabe za procjenu: a. inteligencije b. obrazovanja c. postignuća d. pamćenja e. kreativnosti 13. Poznato je da u starijoj dobi nastupa pad intelektualnih funkcija koji može biti nadoknađen: a. fluidnom inteligencijom b. konvergentnim mišljenjem c. kristaliziranom inteligencijom d. divergentnim mišljenjem e. motornim vještinama 14. Prosječna krivulja inteligencije svoj vrhunac dostiže u dobi od: a. 12 godina b. 16 godina c. 20 godina d. 25 godina e. 30 godina
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 239
26.4.2010 9:45:33
240
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
15. Sposobnost uspješnog snalaženja pojedinca u novim situacijama definiramo kao: a. sposobnost b. inteligenciju c. snalažljivost d. konformizam e. kreativnost 16. Koji je od navedenih psihologa prvi počeo s mjerenjem inteligencije u praktične svrhe? a. Thurman b. Stanford c. Cattell d. Spearman e. Binet 17. U statistici zvonasta simetrična krivulja, prema kojoj se inteligencija raspodjeljuje, naziva se: a. binomna krivulja b. pozitivno simetrična krivulja c. Gaussova krivulja d. akcelerirana krivulja e. Binetova krivulja 18. Test čiji rezultat isključivo ovisi o ispitaniku, a ne o ispitivaču je: a. valjan b. standardiziran c. pouzdan d. osjetljiv e. objektivan 19. Kad je djetetova mentalna dob jednaka kronološkoj dobi, koliki je kvocijent inteligencije? a. 110 b. 100 c. 90 d. veći od 100 e. na osnovi tih podataka ne može se znati koliki je kvocijent inteligencije
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 240
26.4.2010 9:45:33
241
20. Koja od sljedećih osobina ličnosti ne ide uz kreativnost? a. nezavisnost duha b. upornost c. rigidnost d. fleksibilnost e. samopouzdanje 21. Prema implicitnim teorijama inteligencije inteligentni ljudi su oni koji: a. dobro i jasno govore b. znaju mnogo riječi c. dobro se snalaze u situacijama u kojima treba riješiti neki problem d. sposobni su logički razmišljati i na osnovi određenih informacija donositi zaključke e. sve navedeno 22. Test inteligencije nije dobro zahvaćao male razlike među ispitanicima jer nije: a. pouzdan b. objektivan c. osjetljiv d. valjan e. standardiziran 23. Čija teorija spominje dvije vrste inteligencije? a. Gardnerova b. Sternbergova c. Cattellova d. Binetova e. Thurstoneova 24. Fluidna inteligencija predstavlja: a. znanja, vještine i sposobnosti koje razvijemo tijekom života b. biološki određene sposobnosti logičkog i apstraktnog razmišljanja c. „uličnu pamet”, sposobnost prilagođavanja okolini i rješavanje praktičnih problema d. kreativnu inteligenciju koja nam koristi u otkrivanju novih saznanja i pojmova e. inteligenciju koja nam omogućava snalaženje u prostoru
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 241
26.4.2010 9:45:33
242
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
25. Što znači da je inteligencija u općoj populaciji raspodijeljena prema normalnoj raspodjeli? a. najmanje ljudi je jako visoko i jako nisko inteligentno, većina je prosječne inteligencije b. najmanje ljudi je nisko inteligentno, srednji broj je prosječno inteligentan, a najviše je visoko inteligentnih c. najmanje ljudi je visoko inteligentno, srednji broj je prosječno inteligentan, a najviše je nisko inteligentnih d. jednak je broj ljudi s niskom, prosječnom i visokom inteligencijom e. najviše ljudi je visoko inteligentno, srednji broj prosječno i najmanje je ispodprosječno inteligentnih 26. Ako osoba sa 16 godina ima IQ 110, koliki će najvjerojatnije biti njezin IQ biti s 32 godine? a. 90 b. 110 c. 130 d. 150 e. ne može se predvidjeti 27. Istraživanja na jednojajčanim blizancima odraslima zajedno su pokazala da je korelacija između genetike i inteligencije: a. 0.60 b. 0.86 c. 0.70 d. 0.66 e. 0.50 28. Što se od sljedećeg ne odnosi na kristaliziranu inteligenciju? a. predstavlja ona znanja i vještine koje neki pojedinac razvija tijekom života b. do njezina pada dolazi tek u starijoj dobi s promjenama u mozgu c. sastoji se od verbalnih sposobnosti te dobrog prosuđivanja, razumijevanja događaja oko nas d. predstavlja potencijal za razvoj fluidne inteligencije e. temelji se na iskustvu i znanju 29. Odredite razliku u inteligenciji između žena i muškaraca: a. žene iskazuju bolji rezultat na testovima rječitosti i prostornih odnosa, a muškarci su bolji u testovima značenja riječi i u snalaženju u prostoru b. žene su bolje u verbalnim zadacima, a muškarci u testovima prostornih odnosa i snalaženja u prostoru c. muškarci su na svim testovima pokazali bolji učinak od žena
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 242
26.4.2010 9:45:33
243
d. žene su na testovima inteligencije pokazale bolje rezultate od muškaraca e. muškarci su bolji u verbalnim zadacima, a žene u testovima prostornih odnosa 30. Razlike u inteligenciji između bijelaca i crnaca ne mogu se pripisati: a. nejednakim socioekonomskim uvjetima b. intelektualnoj superiornosti bijelaca c. boljem obrazovanju bijelaca d. kulturalnoj pristranosti testova inteligencije e. manjim mogućnostima kvalitetnijeg obrazovanja crnaca 31. Emocionalna inteligencija ne uključuje jednu od sljedećih komponentni: a. sposobnost identifikacije vlastitih emocionalnih stanja i razumijevanje veze između emocija misli i djelovanja b. sposobnost upravljanja vlastitim emocijama i kontrole nepoželjnih emocionalnih stanja c. sposobnost nalaženja jedinstvenih i novih rješenja različitih emocionalnih problema d. sposobnost svrhovitog usmjeravanja emocija radi uspješnijeg mišljenja i rješavanja problema e. sposobnost razumijevanja emocionalnih stanja drugih ljudi i utjecaja na njih te vještinu održavanja zadovoljavajućih međuljudskih odnosa 32. Isti ispitanici su u različitim mjerenjima inteligencije istim testom postizali različite rezultate. Koju metrijsku karakteristiku taj test ne posjeduje? a. objektivnost b. osjetljivost c. pouzdanost d. standardiziranost e. valjanost 33. Što od sljedećeg nije značajka individualnih testova inteligencije? a. osobito pogodni pri ispitivanju inteligencije kod djece ili odraslih s psihičkim poteškoćama b. nazivaju se i „papir-olovka testovi” c. sastoje se od pitanja koje psiholog usmeno postavlja ispitivanoj osobi d. primjenjuju se kad ispitujemo inteligenciju manjeg broja ljudi ili kad nismo ograničeni vremenom
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 243
26.4.2010 9:45:33
244
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
e. sastoje se od neverbalnih zadataka koje ispitanik mora riješiti tako što će nešto učiniti 34. Istraživanja Toma Boucharda na jednojajčanim blizancima, koji su odrasli u različitim obiteljima su pokazala da je korelacija između genetike i okoline bila: a. 0.90 b. 0.50 c. 0.72 d. 0.62 e. 0.86 35. Koje se razlike javljaju u načinu rješavanja verbalnih zadataka kod muškaraca i žena? a. muškarcima je aktivna uglavnom samo lijeva polutka mozga, ženama obje b. ženama je aktivna uglavnom samo lijeva polutka mozga, muškarcima obje c. ženama je aktivna uglavnom samo desna polutka mozga, muškarcima obje d. muškarcima aktivna uglavnom samo desna polutka mozga, ženama obje e. muškarcima aktivna uglavnom samo lijeva polutka mozga, ženama desna III. Pročitajte pitanje i kratko odgovorite (u nekoliko riječi). 1. Kako se naziva inteligencija koja je spoj znanja, strategija rješavanja problema i iskustva? 2. U koju kategoriju intelektualne razvijenosti pripadaju osobe s IQ 115 i više? 3. Koja je mentalna dob djeteta koje ima 10 godina, a IQ 140? 4. U kojem životnom razdoblju fluidna inteligencija počinje značajno opadati? 5. U koju kategoriju intelektualne razvijenosti pripadaju osobe s IQ 70 i manje? 6. Kolika je korelacija između genetike i inteligencije kod jednojajčanih blizanaca koji su odrasli zajedno? 7. Kolika je korelacija između genetike i inteligencije kod dvojajčanih blizanaca koji su odrasli zajedno? 8. Kolika je korelacija između genetskog naslijeđa i inteligencije kod jednojajčanih blizanaca odraslih odvojeno? 9. Što je genotip? 10. Kako je naša inteligencija organizirana? 11. Kako nazivamo intelektualnu sposobnost koja se očituje u različitim mentalnim aktivnostima?
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 244
26.4.2010 9:45:33
245
12. Što je fluidna inteligencija? 13. Što je kristalizirana inteligencija? 14. Koji je spol bolji u verbalnom izražavanju, a koji u prostoru? 15. Što je emocionalna inteligencija? 16. Što je kontekstualistički pristup? 17. Kako nazivamo sposobnost nalaženja jedinstvenih i novih ideja koje omogućavaju rješavanje različitih problema ili dovode do stvaranja vrijednih djela? 18. Koji je važan element kreativnog ponašanja? 19. Što je konvergentno mišljenje? 20. Koliki IQ obično imaju kreativni ljudi? 21. Što mjerimo testovima divergentnog mišljenja? 22. Koja vrsta mišljenja se traži u testu kojim od ispitanika tražimo da smisli što više načina za korištenje cigle? 23. Ako od ispitanika tražimo da osmisli što više načina za upotrebu spajalice, što time ispitujemo? 24. Kakvo razmišljanje zahtijeva većina testova inteligencije? 25. Što je divergentno mišljenje? 26. Kako nazivamo standardne postupke i metode koji se mogu koristiti za procjenjivanje psihičkih karakteristika? 27. Ako kod različitih mjerenja istim testom isti ispitanici postižu iste ili slične rezultate na testu, znači da test posjeduje jednu metrijsku karakteristiku. Koja je to? 28. Koju metrijsku karakteristiku test mora posjedovati da bi mjerio ono čemu je namijenjen? 29. Kako nazivamo postupak kojim određujemo norme (standarde) koje nam omogućavaju vrednovanje pojedinačnih rezultata? 30. O kojoj je metrijskoj karakteristici riječ ako rezultat testa isključivo ovisi o ispitaniku, a ne o ispitivaču? 31. Navedite o kojoj je metrijskoj karakteristici riječ, ako neki test dobro razlikuje ispitanike u pogledu osobine koja se mjeri? 32. Kako testove dijelimo s obzirom na način primjene? 33. Što znači da su testovi inteligencije testovi sposobnosti? 34. Kada ćemo primijeniti individualne testove inteligencije? 35. Zašto se grupni testovi inteligencije nazivaju „testovi papir-olovka”? 36. Kada primjenjujemo grupne testove inteligencije? 37. Zašto zapuštena djeca imaju često manji IQ? 38. Gaussova krivulja raspodjele inteligencije pokazuje da u populaciji ima najviše kakvih ljudi? 39. Ako dijete ima 10 godina, a IQ 70, koja mu je mentalna dob? 40. Za koga su osobito prikladni individualni testovi inteligencije? 41. Ako ispitanik mora riješiti zadatak tako što će nešto učiniti, npr. sastaviti neki lik od pojedinačnih i rastavljenih dijelova, o kojoj vrsti testa inteligencije se radi s obzirom na način primjene?
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 245
26.4.2010 9:45:33
246
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
42. Kako se nazivaju testovi inteligencije koji se sastoje se od laganih zadataka koje treba riješiti u vrlo kratkom vremenu ? 43. Kako nazivamo testove inteligencije koji ispituju kako teške zadatke možemo riješiti? 44. Koji se spol orijentira u prostoru koristeći perceptivno uočljive detalje? 45. O čemu ovise razlike među ljudima na testovima snage? IV. Pročitajte pitanje i odgovorite jasno i sažeto, usmjeravajući se na ono što je bitno za to pitanje. 1. Kako se zove krivulja po kojoj se raspodjeljuje inteligencija? Opišite raspodjelu inteligencije prema toj krivulji. 2. Ako želimo ispitati kakav je udio gena, a koliki okoline u razvoju inteligencije, tko bi nam bili idealni ispitanici, u kojim uvjetima i zašto? 3. Objasnite zašto se i na koji način počela testirati inteligencija djece. 4. Objasnite zašto Binetova formula kvocijenta inteligencije nije prikladna za izražavanje stupnja inteligencije odraslih ispitanika i kako danas određujemo kvocijent inteligencije. 5. Kako laici definiraju inteligenciju, a kako psiholozi? 6. Definirajte što je mentalna retardacija, navedite stupnjeve retardacije i u kojem se rasponu kvocijenta inteligencije javlja? 7. Opišite stupnjeve mentalne retardacije. 8. Što je devijacijski kvocijent inteligencije i kako se računa? 9. Opišite Cattellov model inteligencije. 10. Objasnite razloge zbog kojih su na testovima inteligencije u SAD crnci iskazivali manji kvocijent inteligencije od bijelaca? 11. Navedite osobine kreativnih ljudi. 12. Opišite značajke individualnih testova inteligencije i usporedite ih s testovima brzine te navedite primjere jedne i druge vrste testova. 13. Obrazložite kako nam priprema za test inteligencije može pomoći u rješavanju testa inteligencije. 14. Objasnite što su metrijske karakteristike testa i navedite koje postoje. V. I. Pažljivo pročitajte tekst. Psiholozi žele ispitati utječe li temperatura okoline na sposobnost rješavanja testova inteligencije. Učenike srednje škole podijelili su u dvije skupine: jednu su skupinu stavili u prostoriju gdje je temperatura bila 30 celzijusa. Druga je skupina boravila u prostoriji gdje je temperatura bila 20 stupnjeva celzijusa. Obje skupine su rješavale isti test inteligencije. Na zadatke koji slijede trebate kratko odgovoriti (od jedne do nekoliko riječi). 1. Imenujte nezavisnu varijablu.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 246
26.4.2010 9:45:33
247
2. 3. 4. 5.
Imenujte zavisnu varijablu. Navedite dva čimbenika koja uzrokuju razlike u inteligenciji ljudi. Kako se zove ova vrsta istraživanja. Navedite kakva je najčešća raspodjela (distribucija) rezultata dobivenih primjenom nekoga testa inteligencije. 6. Objasnite osnovna obilježja kristalizirane inteligencije. II. Pažljivo pročitajte tekst. Katarina i Nikola su blizanci. Sudjeluju u istraživanju kojim se ispituje povezanost njihove inteligencije i uspjeha u školi. Na testiranju u prvom i četvrtom razredu osnovne škole su bili kod psihologa koji ih je oboje pojedinačno ispitivao. Kad su ih opet testirali u drugom razredu srednje škole, morali su riješiti jako lagani test u vrlo kratkom roku. Katarinu je frustriralo što tako lagani test nije do kraja riješila, no kad je razgovarala s ostalim blizancima koji su s njom u isto vrijeme pisali vidjela je da ga nitko nije riješio do kraja. Na trećoj godini fakulteta, rezultati testa inteligencije su im bili isti kao i u srednjoj školi pa se Nikola pitao zašto istraživači nisu samo tražili njihove ocjene s fakulteta. 1. Odredite prema načinu primjene kojim testom inteligencije su Katarina i Nikola testirani u prvom i četvrtom razredu osnovne škole. 2. Kolika je korelacija između inteligencije i genetike kod dvojajčanih blizanaca? 3. Odredite prema načinu primjene kojim testom inteligencije su Katarina i Nikola testirani u drugom razredu srednje škole. 4. Odredite s obzirom na vrstu zadataka, kojim su testom inteligencije Katarina i Nikola testirani u drugom razredu srednje škole. 5. Zašto su rezultati testa inteligencije Katarine i Nikole bili isti kao i u srednjoj školi? 6. Objasnite osnovna obilježja fluidne inteligencije.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 247
26.4.2010 9:45:33
248
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
ODGOVORI NA PITANJA I. 1. Točno 2. Točno 3. Netočno 4. Točno 5. Točno 6. Netočno 7. Točno 8. Netočno 9. Netočno 10. Točno 11. Točno 12. Točno 13. Točno 14. Točno 15. Točno 16. Netočno 17. Netočno 18. Netočno 19. Točno 20. Netočno 21. Netočno 22. Točno 23. Točno 24. Netočno 25. Netočno 26. Točno 27. Netočno 28. Točno 29. Točno 30. Netočno II. 1. A
2. D 3. D 4. B 5. B 6. D 7. A 8. C 9. C 10. C 11. C 12. A 13. C 14. B 15. B 16. E 17. C 18. E 19. B 20. C 21. E 22. C 23. C 24. B 25. A 26. B 27. B 28. D 29. B 30. B 31. C 32. C 33. B 34. C 35. A
III. 1. Kristalizirana inteligencija. 2. Nadprosječno inteligentni. 3. 14 godina. 4. U starijoj dobi.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 248
26.4.2010 9:45:33
249
5. Mentalna retardacija. 6. 0.86 7. 0.60 8. 0.72 9. Genetska konstitucija pojedinca. 10. Razlikujemo opću ili generalnu inteligenciju i niz specifičnih sposobnosti. 11. Opća inteligencija ili g-faktor. 12. Fluidna inteligencija predstavlja sposobnosti koje su u većoj mjeri biološki određene (sposobnosti uspješnog logičkog razmišljanja ili rasuđivanja apstraktnim pojmovima). 13. Kristalizirana inteligencija predstavlja ona znanja i vještine koje neki pojedinac razvija tijekom života. 14. U verbalnom izražavanju – žene, u prostoru – muškarci. 15. Sposobnost prepoznavanja i upravljanja vlastitim i tuđim emocijama. 16. Pristup koji predlaže da se inteligencija određuje sukladno ekološkom i kulturalnom kontekstu u kojem pojedinci djeluju. 17. Kreativnost. 18. Mogući odgovori: novost, originalnost. 19. Mišljenje kod kojeg postoji samo jedan točan odgovor. 20. Nadprosječan. 21. Kreativnost. 22. Divergentno mišljenje. 23. Mogući odgovori: Njegovu kreativnost. Njegovo divergentno mišljenje. 24. Konvergentno. 25. Mišljenje kod kojeg postoje različita rješenja jednog problema. 26. Psihološki mjerni instrumenti. 27. Pouzdanost. 28. Valjanost. 29. Standardizacija. 30. Objektivnost. 31. Osjetljivost. 32. Individualni i grupni. 33. Ispituju što je netko sposoban riješiti. 34. Kad ispitujemo inteligenciju manjeg broja ljudi ili kad nismo ograničeni vremenom. 35. Ispitanici upisuju svoje odgovore na papir tj. list za odgovore. 36. Kad želimo testirati veći broj ljudi u kraćem vremenu. 37. Nisu odrastali u poticajnoj okolini koja je potrebna za bolji razvoj inteligencije. 38. Ljudi prosječne inteligencije. 39. 7 godina. 40. Za manju djecu, osoba s poteškoćama u intelektualnom funkcioniranju. 41. Individualnih testova inteligencije.
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 249
26.4.2010 9:45:34
250
VI. INTELIGENCIJA I KREATIVNOST
42. Testovi brzine. 43. Testovi snage. 44. Ženski spol. 45. O snazi misaonih procesa osobe. IV. 1. Inteligencija se raspodjeljuje po tzv. normalnoj ili Gaussovoj krivulji (na grafu čini tzv. zvonoliku krivulju) što znači da je najveći broj ljudi prosječne inteligencije (IQ 100), a što se kvocijent više razlikuje od prosjeka, prema većim ili manjim vrijednostima, smanjuje se broj ljudi s takvim kvocijentom i to simetrično s obiju strana krivulje. Oko 45% ljudi ima prosječan kvocijent inteligencije od 90 do 110, a samo 3% ljudi ima IQ ispod 70 (mentalna zaostalost), a viši od 140 (visoka nadarenost, genijalnost) oko 1 % ljudi. 2. Idealni ispitanici bi nam bili jednojajčani blizanci kod kojih je genetski materijal identičan. Ako ispitujemo jednojajčane blizance odrasle zajedno u istoj okolini velika je mogućnost da sličnost među njima potječe iz istog odnosa okoline prema njima i istih iskustava i uvjeta koje su imali tijekom odrastanja (ista pravila, isti poticaj, iste škole itd.) Da bismo otkrili koliko okolina utječe na razvoj inteligencije, najbolje je ispitivati blizance koji su odrastali odvojeno. Na taj način svaka razlika koja bi se među njima otkrila mogla bi se pripisati utjecaju okoline, a svaka sličnost njihovoj genetici. 3. Inteligencija se počela testirati početkom 20. st. u Francuskoj kako bi se pronašla djeca s intelektualnim poteškoćama koju bi smjestili u zasebne razrede. Alfred Binet je provodio istraživanja u kojima je ispitivao koje zadatke mogu rješavati djeca različite dobi. Uvodi pojam mentalne dobi što je stupanj mentalnog razvoja djece. Ako dijete na testu rješava isti broj zadata kao prosječno dijete te dobi, mentalna dob mu je jednaka kronološkoj. Inteligencija tog djeteta je prosječna. Ako neko dijete od 6 godina može riješiti zadatke koje rješavaju prosječni sedmogodišnjaci tada je napredno za svoju dob. Kronološka dob mu je 6 godina, ali njegova mentalna dob je 7 godina i inteligencija mu je iznadprosječna. No, ako dijete od 6 godina rješava onoliko zadataka koliko prosječni 5 godišnjak, mentalna dob mu je 5 godina, a inteligencija ispodprosječna. Odnos mentalne i kronološke dobi izražava se kvocijentom inteligencije: IQ = MD/KD x 100. 4. Kod odraslih računanje inteligencije na Binetov način nema smisla jer inteligencija, odnosno mentalna dob, rastu do šesnaeste godine. Na primjer, ispitanik je u šesnaestoj godini postigao 20 bodova na testu i to je odgovaralo IQ=100. Ako taj isti ispitanik u svojoj četrdesetoj godini
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 250
26.4.2010 9:45:34
251
na istom testu ponovno ostvari 20 bodova, njegov kvocijent bi bio znatno manji jer mu je mentalna dob ostala ista, a kronološka narasla. Dakle, ispitanici stariji od 16 godina postizali bi nerealno male vrijednost IQ. Danas se za odrasle računa tzv. devijacijski kvocijent inteligencije koji se temelji na odstupanju rezultata određene osobe od rezultata koje postiže njezina dobna skupina. Prosječni rezultat za svaku skupinu je definiran kao IQ=100. 5. Većina ljudi smatra inteligentnima one koji: dobro i jasno govore te znaju mnogo riječi, dobro se snalaze u situacijama u kojima treba riješiti neki problem te su sposobni logički razmišljati i na osnovi određenih informacija donositi zaključke. Psiholozi definiraju inteligenciju kao sposobnost prilagođavanja pojedinca zahtjevima situacije, učenja iz iskustva, rješavanja problema te sposobnost logičkog razmišljanja ili kao svojstvo uspješnog snalaženja jedinke u novim situacijama u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje, a ni učenjem stečene navike, vještine i znanja. Također, inteligencija se često određuje i kao opća sposobnost mišljenja pri rješavanju problema i sposobnost učenja. 6. Mentalna retardacija je ograničena intelektualna sposobnost. Smatra se da osobe s IQ ispod 70 imaju toliko nisku inteligenciju da to dovodi do problema u njihovu prilagođavanju zahtjevima okoline. Razlikujemo nekoliko stupnjeva mentalne retardacije: blago retardirani (IQ – 50/55 – 70), umjereno retardirani (IQ – 35/40 – 50/55), teško retardirani (IQ – 20/25 – 35/40) i vrlo teško retardirani (IQ ispod 20/25). 7. Blago retardirani se ne razlikuju bitno po izgledu i ponašanju od onih s normalnom inteligencijom. Njihova se retardacija ponekad i ne uočava do polaska u školu. Mogu živjeti samostalno i završiti osnovnu školu, no sporije čitaju, pišu i računaju. Umjereno retardirani mogu naučiti obavljanje jednostavnih poslova u zaštićenim uvjetima, no najčešće nisu sposobni za samostalan život. Teško i vrlo teško retardirani ne mogu samostalno živjeti, vrlo često imaju motoričke probleme. Vrlo teško retardirani ne mogu naučiti govoriti i traže stalnu brigu i njegu. 8. Devijacijski kvocijent inteligencije se temelji na odstupanju rezultata određene osobe od rezultata koje postiže njezina dobna skupina. Prosječni rezultat za svaku skupinu je definiran kao IQ=100. Oko 45% ljudi ima prosječan kvocijent inteligencije od 90 do 110, a samo 3% ljudi ima IQ ispod 70 (mentalna zaostalost), a viši od 140 (visoka nadarenost) oko 1% ljudi. Inteligencija se raspodjeljuje po tzv. normalnoj ili zvonolikoj raspodjeli (na grafu čini tzv. Gaussovu krivulju) što znači da je najveći broj ljudi prosječne inteligencije (IQ 100), a što se kvocijent više razlikuje od
Prirucnik PSIHOLOGIJA za maturu - 2. izdanje.indd 251
26.4.2010 9:45:34