bb glas

Cena 50 din • Bajina Ba{ta • Maj. 2007 • Broj 17

Savez potomaka ratnika Srbije

PO^AST ZA PLEMENITE

ELEKTROIZGRADNJA

Bajina Ba{ta 031/862-144

Konfekcija

Bajina Ba{ta

031/862-290 063-80-93-216 063-406-100

SALON NAME[TAJA

KARLO PIZZERIA

Borje

Bajina Ba{ta

Tel: 031/863-480

861-373

GRILL-PIZZERIA LESKOVA^KI RO[TILJ KOMPLET LEPINJE PIZZA SENDVI^I JAGNJE]E PE^ENJE 799 din, PRASE]E PE^ENJE 399 din

2

Broj 17 - Maj 2007.

TRE]A STRANA Predlog za razmi{qawe

K

Prole}no ulep{avawe grada

ZASLUGE NA TASU

ako ka`u stranci, a mi rado primewujemo, vaqda da poka`emo koliko smo im bliski - dobio sam „{lagvort” za ovu pri~u. Tiwa to u meni godinama, pa i decenijama. Kao slika neznawa, nepo{tovawa, a najboqe re~eno nepravde....

Evo, ovih dana zasuti smo blago{}u milosti, dobronamernosti i qubavi [kotlan|ana. Najpre su wihovi vatrogasci poklonili vozila koja ovaj grad nikada ne bi imao, dao Bog da nam i ne zatrebaju... Potom su do{li i potomci ratnika, pa opet [koti, posetili i grob heroine Eveline Haverfild u porti na{e crkve. Govorili, divili se, suze ronili nad veli~inom dela svoje zemqakiwe. U krvavim vremenima Prvoga rata napustila je sigurnost ostrva, lagodnost svoga `ivota i do{la na Balkan i ba{ u na{ kraj - da le~i, poma`e, uvede malo sveta - gradwom siroti{ta, tj bolnice... A na kraju i `ivot okon~a od bolesti od koje je ~uvala one najmla|e, bez igde ikoga...

Devedesetih godina pro{log veka ovda{wi SPO je sakupio preko 1.000 potpisa kao inicijativu i apel da se glavnoj ulici na{eg grada da ime Eveline Haverfild. Se}am se suza Milisava Kotar~evi}a, koji je, potpisuju}i, rekao da ga je ta `ena odgajila, ili drugih, koji su politi~ki tada bili daleko od inicijatora, ali su rado stavili svoj potpis na papir.

Kao i mnoge iskrene i po{tene inicijative, tako je i ova ostala nerealizovana u vremenima politi~ke ostra{}enosti i dubokih rovova nerezumevawa. ^ime se ovaj grad odu`io Evelini? Dom zdravqa i jedna kriva ulica u Vi{esavi nose weno ime. Malo i `alosno! U vreme kada nam ona svojim delom, evo jo{ uvek donosi po{tovawe i blagonaklonost beloga sveta, niko ne pomi{qa da smo joj jo{ uvek du`ni... Mada je dug ovde pogotovu ru`na re~. U danima kada tamo negde podi`u spomenik Rokiju i Tarzanu (ka`u, da privuku turiste), evo apelujem da na trgu, umesto onih skaradnih kupa~ica ili ve} {ta su - podignemo spomenik Evelini Haverfild! Garantujem da }e ambasada Engleske, a i gra|ani [kotske finansirati wegovu izradu. A ima li zgodnije prilike, nego predvideti to uz rekonstrukciju trga... Ukras grada, zahvalnost `iteqa, mesto gde }e dolaziti i slikati se turisti, ekskurzije i oni koji prolaze kroz ovaj kraj...

A i glavna ulica. ^ime je to Milan Obrenovi} zadu`io na{ grad? Potpisao neki akt! Pa {ta? Ve}a je zasluga onog neimenovanog me{tanina koji je pokrenuo tu inicijativu, ako }emo pravo. A neka oni od nauke, ako ho}e, diskutuju o takore}i sramnoj istorijskoj slici i ulozi ovog vladara, ako i to treba da bude ono {to treba stavqati na tas, a u prilog Evelini i wenoj zasluzi da glavna ulica ponese upravo weno ime!

Nadam se da }e ova pri~a i inicijativa na}i podr{ku kod svih onih kojima je na srcu Bajina Ba{ta - na svaki na~in... A i pravda i qudsko po{tovawe...

Vladisav BIQI]

VREDNI KOMUNALCI

V

Sadwa cve}a na trgu

redni komunalci i ovog prole}a ure|uju zelene povr{ine, brinu o drvoredima. Na Trgu Du{ana Jerkovi}a zatekli smo radnike Gradskog zelenila kako sade cve}e uz stru~ni nadzor in`ewera hortikulture Marije Petrovi} R.B.

Na{ grad od 21-25. maja bio doma}in i organizator Smotre amaterskog dramskog stvarala{tva Zlatiborskog okruga

GLUMCI AMATERI NA SCENI

U

organizaciji Kulturno- informativnog centra, a pod pokroviteqstvom Op{tine, 21.maja u Bajinoj Ba{ti je predstavom „Narodni poslanik” u izvo|ewu [kolskog teatra Ekonomske {kole iz U`ica, otvorena Smotra amaterskog dramskog stvarala{tva Zlatiborskog okruga.

Do 25. maja, do kada je Smotra trajala, publika je imala priliku da vidi jo{ jednu Nu{i}evu komediju, „Sumwivo lice” u re`iji Milke Mini}, a u izvo|ewu Dramske grupe „Srik” iz Ariqa, potom su nastupili amateri iz Po`ege „Igrom lutaka” Duwe Tulimirovi} i Emilije Mili}. Ovu predstavu Pozori{ne trupe Gimnazije „Sveti Sava” na scenu je postavila Marija Jeveri~i}. Pretposledwe ve~eri igrali su amateri iz Sjenice, izveli su komad „Sjutra” Luisa Fran~eska Rabela, u re`iji Eda Ma{ovi}a (Amatersko pozori{te ustanove kulture Sjenica).

25. maja „Sabirnim centrom” Du{ana Kova~evi}a Smotru su zatvorili doma}ini iz Bajine Ba{te nastupom Putuju}eg pozori{ta „Jovan~i}” u re`iji Bojana Jovan~i}a.

Op{irnu reporta`u sa ovogodi{we Smotre objavi}emo u narednom broju na{eg lista.

R.B.

Izdava~: Stefan Co Bajina Ba{ta

Broj 17 - 25. maj 2007.

Osniva~:

Adresa redakcije: „BB glas” Nemawina 4 Za izdava~a: Slavi{a Arsenijevi} 31250 Bajina Ba{ta Redakcija: Ratomir Blanu{a (glavni i odgovorni urednik), Telefoni: Obrad Dodi} (urednik), Milan Andri} (urednik).

031/851-620, Dizajn i priprema: Stevan ]ati} - ]ato 865-375, 064-371-50-69, 063-713-44-24, 064-305-85-93 [tampa: [tamparija Stefan Co Bajina Ba{ta List izlazi svakog posledweg petka u mesecu

Broj 17 - Maj 2007.

E-mail: ratomirmb@ptt.yu www.bajinabasta.com/bbglas

3

30 DANA U porti bajinoba{tanske crkve

D

Komemorativni skup u Ra~i

VENCI ZA RATNIKE

elegacija Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912 – 1920. godine polo`ila je vence i cve}e na spomenplo~u u~esnicima Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, koja se nalazi na ulazu u portu crkve „Sveti prorok Ilija” u Bajinoj Ba{ti. Vence su polo`ili: pukovnik Qubomir Markovi}, predsednik Republi~kog odbora, Spasoje ^ubrak, predsednik Okru`nog odbora za Zlatiborski okrug i Novak Spasojevi}, predsednik Op{tinskog odbora Saveza potomaka starih ratnika. Ista dele-

Pred spomen plo~om starih ratnika

STRADAWA NEDU@NIH CIVILA

U

Ra~i je, u organizaciji Op{tinskog odbora SUBNOR-a, odr`an tradicionalni komemorativni skup u znak se}awa na tragi~nu pogibiju desetorice me{tana Bajine Ba{te, koje su 1. maja 1944. godine zaklali ~etnici Du{ana Radovi}a-Kondora. Na spomen-obele`je polo`eni su venci i cve}e bora~kih organizacija Zlatiborskog okruga, Bajine Ba{te, Skelana (Republika Srpska) i OO SPS-a, a na tragi~ni doga|aj od pre 63 godine podsetili su Miodrag Tri{i} i Mi}o Misailovi}, predsednici SUBNOR-a Bajine Ba{te i Zlatiborskog okruga.

- Ako je gnusni zlo~in bio ~in lojalnosti prema okupatoru, onda je u wemu sadr`ana sva qudska niskost, moralna beda onih koji su zlo~in po~inili - istakao je Miodrag Tri{i} i dodao da danas pojedinci i grupe poMiodrag Tri{i} govori u Ra~i ku{avaju da istoriju iskrive i prilagode svojim potrebama.

Kristina Ogwanovi}, u~enica drugog razreda Gimnazije pro~itala je tekst profesorke iz Bajine Ba{te Spomenke Simi}, a posve}en je svom dedi Spasoju Ivanovi}u i ostalim ra~anskim `rtvama.

Na grobu Eveline Haverfild

gacija polo`ila je vence i cve}e na grob Eveline Haverfild, plemenite [kotlan|anke, iz jedne od mnogobrojnih medicinskih misija u toku Prvog svetskog rata. Evelina je i posle rata ostala u Bajinoj Ba{ti, le~ila i pomagala bolesne i siroma{ne, tu se razbolela i umrla u martu 1920. godine. Sahrawena je u porti bajinoba{tanske crkve.

Delegacija Saveza potomaka posetila je i Dom zdravqa koji nosi ime Eveline Haverfild, a potom u~estvovala na okruglom stolu, tribini na temu „Medicinske misije u Prvom svetskom ratu”, u hotelu „Drina”.

Odmah po zavr{etku tribine pukovnik Markovi} je, u ime Republi~kog saveza potomaka ratnika, uru~io spomen medaqu Qubinku Radoji~i}u, odborniku Skup{tine op{tine, kao priznawe Op{tini za doprinos na ~uvawu tradicija iz slavnog istorijskog perioda. Zavet ratnika i po~asne ~lanske karte Saveza uru~eni su predsedniku op{tine Miloju Savi}u, direktoru Doma zdravqa dr Adamu Stefanovi}u i dr \uri Raoni}u, u~esnicima tribine. Zavet se ina~e dodequje u prigodnim prilikama najzaslu`nijim gra|anima koji su dali svoj veliki doprinos na o~uvawu slave i dela na{ih slavnih predaka, ratnika iz perioda 1912 – 1918. godine.

O. Dodi}

4

Komemorativnom skupu prisustvovalo stotinak gra|ana

- Deset na{ih sugra|ana, razli~itih generacija, `rtve su zla i pomra~enog uma. Wihova imena su: Mi}i} Olga, Gli{i} Petar, Karakli} Veqko,^u~kovi} Katarina, Pavlovi} Svetomir, Vilotijevi} Rajko, Ivanovi} Spasoje, Milutinovi} Obrad, @ivkovi} Qubomir i Tri{i} Du{an. ^ovekova du`nost je da se bori protiv zla, da se ovakve tragedije vi{e nikada ne dese, to je najvrednija poruka koju treba poneti sa ovog mesta.

Komemorativnom skupu u Ra~i prisustvovalo je stotinak gra|ana. Zahvaquju}i velikom anga`ovawu rukovodstva bora~ke organizacije, a uz sversrdnu pomo} Op{tine, spomen-obele`je u Ra~i je ure|eno, a put do wega popravqen i povaqan.

R.B.

Broj 17 - Maj 2007.

30 DANA Okrugli sto: MEDICINSKE MISIJE U PRVOM SVETSKOM RATU

VIDALI RANE NAPA]ENOG NARODA Poruka sa tribine: treba slediti na{e slavne pretke, ~uvati uspomenu na wih i ne dozvoliti da budu zaboravqeni

P

ovodom obele`avawa zna~ajnih istorijskih doga|aja, 95 godina od Prvog balkanskog rata i 90 godina od Topli~kog ustanka, a u ciqu analize i ocene u~e{}a i rada medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, Republi~ki odbor Saveza potomaka ratnika od 1912-1920. godine, u saradwi sa Op{tinskim odborom Saveza, Domom zdravqa „Evelina Haverfild” iz Bajine Ba{te, op{tinom Bajina Ba{ta i Crkvom, organizovao je 12. maja u sali hotela „Drina” okrugli sto na temu „Medicinske misije u Srbiji tokom Prvog svetskog rata”. Na ovoj vrlo zanimqivoj tribini u~estvoali su sa svojim izlagawima: pukovnik Qubomir Markovi}, ina~e predsednik Republi~kog odbora Saveza potomaka ratnika, \uro Raoni}, lekar i Slavica Popovi} - Filipovi}, kwi`evnik i novinar.

Zna~ajnu podr{ku svojim u~e{}em dali su i Qubinko Radoji~i}, odbornik Skup{tine op{tine, dr Adam Stefanovi}, direktor Doma zdravqa i Novak Spasojevi}, predsednik Op{tinskog odbora Saveza potomaka ratnika od 1912-1920. godine.

U odsutnosti predsednika op{tine, Qubinko Radoji~i}, odbornik Skup{tine, pozdravio je u~esnike tribine, istakav{i pritom humanitarnu ulogu Eveline Haverfild, nekada{we na{e sugra|anke, koja je u Prvom svetskom ratu {irila istinu o Srbiji i srpskom narodu, uvek miroqubivom i rodoqubivom, dok dana{wi potomci plemenite [kotla|anke sasvim druk~ije govore.

Zahvaquju}i svima koji su pomogli organizovawe okru-

U~esnici tribine

glog stola sa ovako zna~ajnom istorijskom temom, pukovnik Qubomir Markovi} je pozdravio skup u ime preko 160 hiqada ~lanova i 162 op{tinske organizacije Saveza potomaka ratnika.

- Poruka sa ove na{e tribine glasi: sledite va{e slavne pretke koje su `ivote davali za ovaj narod, ~uvajte uspomenu na wih i tako }ete kao i oni u}i u istoriju. ^ovek `ivi samo jednom, a umire dva puta, jednom kada fizi~ki nestane, a drugi put kada ga zaborave. U~inite sve da ne zaboravimo na{e slavne ratnike i wihova dela - istakao je pukovnik Markovi}.

Da su ratovi koje su Srbija i Crna Gora vodili od 1912. do 1918. godine bili pravedni i oslobodila~ki, govore brojne medicinske misije koje su bile anga`ovane u humanitarnim aktinostima na balkanskom rati{tu. ^iwenica je da i danas, posle gotovo jednog veka, te misije predstavqaju ~astan primer anga`ovawa i pomo}i zemaqa saveznica i ~itavog naprednog sveta. U odbrani na{e otaxbine one su imale ne samo humanitarni ve} i veliki vojno-politi~ki zna~aj. Danas, sa velike istorijske dis-

Broj 17 - Maj 2007.

tance, mo`e se zakqu~iti da su plemenite misije u pomo}i na{oj zemqi i narodu bile i zna~ajan ~inilac u definisawu na{eg suvereniteta, slobode i nezavisnosti, odmah po zavr{etku oba Balkanska i Prvog svetskog rata.

Vaqa i danas ista}i, a to se nekoliko puta moglo ~uti za okruglim stolom, da je u tim sudbonosnim danima u Srbiju stiglo oko 300 medicinskih misija, najvi{e iz Rusije, Engleske, Holandije, Belgije…

One su, na zahtev srpskog Crvenog krsta, pohrlile u oktobru 1914, a naro~ito u prvoj polovini 1915. godine, kada je epidemija pegavog tifusa harala u ovoj zemqi i odnela preko 160 hiqada `rtava, me|u wima i oko 30 hiqada vojnika i stare{ina, ~ime je dobar deo srpske vojske izba~en iz borbe. Dana{wim generacijama ostaje da se stalno podse}a na to vreme Pukovnik Qubomir i da ga nikada ne zaboravi.

Markovi} O ulozi Eveline Haverfild i zdravstvenim prilikama u Srbiji tokom Prvog svetskog rata govorio je dr \uro Raoni}, koji je o tome i ranije pisao u lokalnim medijima i publikacijama.

- Tih dana, kada je Austrougarska carevina napala malu Srbiju sa ciqem da je satre i uni{ti, pokazalo se ko je pravi prijateq srpskog naroda. U tim te{kim danima stupa na scenu plemenita misija {kotskih `ena na ~elu sa dr Elze Inglis i Evelinom Haverfild. One su postavile sebi ciq da pomognu jednom narodu u nevoqi, da neguju i le~e narod i rawenike. Srpski vojnici i seqaci su sa divqewem i ose}awem po{tovawa posmatrali kako ove plemenite `ene postavqaju lete}e bolnice za pomo} rawenima i bolesnima - naglasio je izme|u ostalog dr Raoni}.

Slavica Popovi} - Filipovi} iz tima novinara i kwi`evnika koji uveliko priprema kwigu posve}enu {kotskim `enama iz medicinskih misija tokom Prvog svetskog rata, iznela je osnovne podatke o najistaknutijim humanitrcima iz tog vremena. Pomenula je pri tom Elze Inglis, dr Solton, vi{e puta pomiwanu Evelinu i, naro~ito, dr Ketrin Mekfejn koja je i posle rata ostala u Srbiji, gde je punih 35 godina radila na unapre|ewu zdravstva, a sagradila je od svojih sredstava i prvu de~ju bolnicu. @ivot je zavr{ila u Sremskoj Kamenici. Bilo je to vreme kada je jato humanitarnih an|ela doletelo u Srbiju da vida rane ovog napa}enog naroda.

Sva autorizovana izlagawa sa okruglog stola bi}e dostavqena Republi~kom odboru kako bi do kraja godine bila publikovana u Zborniku radova.

O Dodi}

5

ISTORIJA I KOMENTARI Posle 66 godina sud u U`icu rehabilitovao nepravedno optu`enog Gojka Blagojevi}a iz sela Zaglava. sin Radomir i }erka Rada do~ekali pravdu

NA[ OTAC NIJE BIO IZDAJNIK Partizanske vlasti proglasile Gojka krivim za nema~ki masakr nad borcima Radni~kog bataqona na Kadiwa~i, iako je on bio nevin. Zbog ove te{ke optu`be porodica Blagojevi} pre`ivqavala nevi|enu golgotu, a istori~ari na toj la`i gradili svoju spisateqsku karijeru

G

ojko Blagojevi}, narodni tribun i ugledni doma}in, predsednik op{tine i kafexija iz sela Zaglavak, nije izdao borce Radni~kog bataqona i ostale partizanske jedinice koje su pretrpele te{ke gubitke u neravnopravnoj borbi sa Nemcima na obroncima Kadiwa~e krajem novembra 1941. godine. Pojedini istori~ari, koji su - za{to to ne re}i otvoreno - na toj i sli~nim neistinama gradili svoju spisateqsku karijeru, tek su, istina srame`qivo, po~etkom posledwe decenije pro{log veka ustvrdili da je Gojko nevin i da je Radni~ki bataqon `rtvovan na Kadiwa~i. Tek ovih dana, dakle posle predugih 66 godina, Okru`ni sud u U`icu je rehabilitovao Gojka Blagojevi}a.

prekora~io prag da bi potra`io istinu od Gojkovih direktnih potomaka, izneo {ta se, zaista, pola veka ranije de{avalo u ~uvenoj bici na Kadiwa~i, ali i {ta su sve kasnije pre`ivqavali.

- Bilo nas je sedmoro dece, tri brata i ~etiri sestre, i problemi su po~eli da se ni`u jedan za drugim. Nemci su nas tokom rata popalili, zapalili su nam sedam gra|evina, majka je bila na Bawici 1943. a posle rata su nas hapsili i uni{tili. Brat Bogoqub je radio na Tari, izmislili su pri~u da je nekom Slovencu dao jagwe}e ko`ice bez reversa te da zbog toga mora odgovarati, i on se obesio. Jedan brat je pop u Mokroj Gori, po{ao je 1959. godine u Zaovine i smrzao

Gojko Blagojevi} (u sredini) 1939. godine sa unukom i svojom porodicom

Re{ewe o rehabilitaciji, istina, jo{ uvek nije stiglo na adresu Gojkovih potomaka, ali je odluka suda poznata. Zahtev za rehabilitaciju podnela je ovog prole}a Gojkova }erka Rada, udata Ostoji}, jedna od sedmoro dece koja su zbog ove te{ke optu`be u kompletnom posleratnom periodu pre`ivqavala nevi|enu golgotu. „Bojala sam se da }u umreti a ne}u kazati ono {to mislim. Ja sam punuh 65 godina svaki dan ponavqala sve {to se doga|alo pre, u vreme i posle bitke na Kadiwa~i, kako ne bih zaboravila ~iwenice koje govore u prilog nevinosti mog oca. Naravno da se svega se}am, jer sam 1941. imala 20 godina, i tvrdim da na{ otac nije bio izdajnik”, rekla je Rada va{em reporteru.

Gojkova deca i ostali potomci ~uvaju i sve`weve novina, i istorijske uxbenike, u kojima se o wemu govori kao izdajniku. Gojkov sin Radomir, osamdesettrogodi{wak koji je do~ekao rehabilitaciju svog oca i zvani~no skidawe qage sa Blagojevi}a ku}e, prvi je po~etkom oktobra 1994. godine u ispovesti va{em reporteru, prvom novinaru koji mu je, kako je tada rekao,

6

se. Zeta, `andarmerijskog narednika, partizani su `ivog bacili u Savu sa mosta u [apcu.

Mnogo smo stradali, pa sam ~ak i ja, iako sam u vreme bitke na Kadiwa~i imao svega 16 godina, le`ao 56 dana u zatvoru po{to su optu`ili nas ~etvoricu da smo navodno ubili nekog muslimana. Mom ocu je posle rata konfiskovana sva imovina, ali su, sre}om, stri~evi, dobrostoje}i qudi, ostavili sav imetak nama i na{oj majci, rezignirano nam je pri~ao te 1994. godine Radomir Blagojevi}.

Dr Vjenceslav Gli{i}, istori~ar iz Beograda, prvi put je u jesen 1991. godine, na nau~nom skupu povodom pedesetogodi{wice bitke na Kadiwa~i, izneo tezu o `rtvovawu Radni~kog bataqona. On je tada izazvao buru negodovawa boraca i pre`ivelih sa Kadiwa~e, iako je wegov stav u vezi sa tom ratnom epopejom bio veoma jasan: „Uspomena na borce sa Kadiwa~e mora da se ~uva. Da `ivi. Ja sam rekao da na te qude ne sme mrqa da padne. Oni su poginuli u uverewu da brane svoj grad, svoju zemqu. Oni su ginuli kao patriote, shvatili su to kao svoj patriotski

zadatak. Poslati su, bili su prinu|eni, `rtvovani su. Izmanipulisani su. Na Kadiwa~i su ih Nemci ubijali kao ze~eve”.

U nema~kom izve{taju vezanom za tu bitku stoji da se ispod Kadiwa~e „69. pe{adijski puk 342. pe{adijske divizije sukobio sa jakim neprijateqem”, koji je napadnut i odba~en uz velike gubitke - 240 mrtvih. U ranije izdatoj kwizi „U`i~ka republika” me|utim stoji, izme|u ostalog, da je „nema~ka komanda obave{tena od pro~etni~kih elemenata u Zaglavku, me|u kojima i od Gojka Blagojevi}a, kafexije, o partizanskim polo`ajima”, i da je uputila dve kolone da obuhvate polo`aje s desna i s leva. Koliko je poginulo Nemaca na Kadiwa~i? Da li je mogu}e da su, prema nema~kom izve{taju, stradala samo dvojica i da je rawen samo jedan vojnik nema~ke armade. Koliko je dejstvovao partizanski top sa Kadiwa~e i za{to je pre`iveli tobxija sa kadiwa~e Miko Bosiq~i} 1991. godine demonstrativno napustio simpozijum posve}en ovoj temi. [ta je, najzad, svojevremeno va{em reporteru rekao general u penziji i narodni heroj Radivoje Jovanovi} Bradowa, neposredni u~esnik doga|aja na Kadiwa~i?

On je, naime, kategori~ki odbacio nema~ki izve{taj o „minimalnim `rtvama”, koji su od 1991. godine obilato koristili na{i pojedini istori~ari. Iako su mnoge arhive iz Drugog svetskog rata ve} bile stavqene na uvid javnosti, oni, istina, ni posle 50 godina nisu imali na raspolagawu arhive Vrhovnog {taba NOV i POJ, jer su one ili nepotpune ili uni{tene tokom povla~ewa partizanskih snaga iz U`ica prema Sanxaku krajem novembra 1941. Podvla~e}i da tada nije bilo govora o nekakvoj izdaji, i tvrde}i da bi se sa polo`aja na kojima su bili branioci Kadiwa~e „kamewem ubilo vi{e od dva Nemca”, Radivoje Jovanovi} Bradowa je doslovce rekao: - Bezobrazluk je da se govori o dva poginula Nemca. Vrlo je neodgovorno uzimati wihov izve{taj kao ta~an, jer su oni krili svoje `rtve.

Meni je to poznato ne samo sa Kadiwa~e nego i iz nekih drugih borbi. [ta to zna~i verovati nema~kom izve{taju, a ne verovati nama, u~esnicima bitke, i kako objasniti to da su Nemci posle bitke na Kadiwa~i odneli iz seoskih ku}a sve bele ~ar{ave. Ja sam komandovao topom na Kadiwa~i, i tvrdim da je neprekidno tukao po Nemcima. A to {to pojedini istori~ari sad tako pi{u, i koriste nema~ke izve{taje, verovatno je iz razloga {to ho}e da usko~e u voz koji ide u kapitalizam. I najlak{e je to u~initi na tom mestu, preko na{e istorije, i nema~ke la`i uzimati kao istinu, - tvrdio je 1994. godine Radivoje Jovanovi} Bradowa.

U tim novim vi|ewima bitke na Kdiwa~i ~ak se govorilo da „top koji je trebalo da {titi polo`aj Radni~kog bataqona nije ni jednom opalio”. Miko Bosiq~i}, topxija sa Kadiwa~e, ispri~ao je me|utim va{em reporteru da je u dvo~asovnoj borbi ispalio izme|u 40 i 60 granata

Broj 17 - Maj 2007.

ISTORIJA I KOMENTARI te{kih po sedam kilograma „koje u pre~niku od 30 metara imaju smrtonosno dejstvo”. Paqba je obustavqena tek kada su im Nemci za{li s le|a.

On je tada imao 21 godinu, a neposredno pred Drugi svetski rat zavr{io je artiqerijsku {kolu u ]upriji. Wegov top od 75 milimetara, kako je govorio, bio je na po~etku rata najsavremenije artqerijsko oru|e, a velike koli~ine municije bile su uskladi{tene u Vrelima i povezane na Kadiwa~i gde je bilo planirano da se zaustavi nema~ka vojna armada.

GOJKO BLAGOJEVI]: na svadbi }erke Rade

- Mi smo tada vatrom iznenadili [vabe. Ne znam koliko ih je pobijeno, jer to nisam video, ali je sigurno da su imali znatne gubitke, - tvrdio je svojevremeno Miko Bosiq~i} reaguju}i na simpozijum na Kadiwa~i 1991. godine.

Kako je bitku na Kadiwa~i i doga|aje pre we i posle we video, tada {esnaestogodi{wi de~ak koji je radio kod oca Gojka u kafani u Zaglavku.

Isti~u}i da je mnogo {to{ta pro`iveo, i da mu je najve}a `ivotna `eqa da se sa wegovog oca, bra}e, sestara i ostale rodbine skine qaga „pa makar odmah posle toga umro”, Radomir je ovako opisao taj, za Blagojevi}e sudbonosan dan: - Moj otac je bio predsednik op{tine Zlodol, i partizanske vlasti su ga uhapsile zajedno sa ostalim predsednicima op{tina i neposredno pred bitku na Kadiwa~i poslale u zatvor u

Suvi{e legendi Bilo je mnogo verzija navodne Blagojevi}eve izdaje. Izme|u ostalog, pri~alo se kako su ovog uglednog doma}ina „obukli u `ensku ode}u da ga kom{ije ne bi prepoznale dok Nemcima prenosi podatke o razme{taju boraca Radni~kog bataqona i vodi ih partizanima iz le|a”. Dr Vjenceslav Gli{i} je i sam priznao da smo stvorili previ{e legendi kada je NOB u pitawu, i da to vi{e nema smisla. Me|utim, kako je svojevremeno podstio dr Gli{i}, kada je to jednom prilikom rekao sada pokojnom Ivanu Stamboli}u, on mu je uzvratio da su „legende potrebne da bi se vlast u~vrstila”.

Broj 17 - Maj 2007.

Bajinoj Ba{ti. Pu{teni su 27. novembra uve~e, zbog rehabilitacije Gojka Blagojevi}a. Kako kada je kod Krupwa zapo~ela nema~ka ofanziva. isti~e, zbog te la`i propatili su svi Gojkovi Sutradan, 28. novembra, svi smo bili kod ku}e, potomci, slu~ajno ili namerno svako je, od najmajka, otac i nas sedmoro dece, i ne sawaju}i da mla|ih do najstarijih, imao odre|enih pro}e nai}i Nemci. Pedve~e su prvo nai{li parti- blema. Sa zapo{qavawem najvi{e. Wena }erka zani, odstupali su ispred Nemaca, a kod nas u Desanka je u ~etvrtom razredu osnovne {kole kafani sedeo je Radivoje Jovanovi} Bradowa odbila da u temi o bici na Kadiwa~i spomene i koji je do{ao sa partizanima iz pravca Loznice. „narodnog izdajnika Gojka Blagojevi}a”, i malo Moj brat Bogoqub mu je smestio kowa u {talu, a je nedostajalo da je zbog toga izbace iz {kole. kad su oni pred zoru oti{li prema Kadiwa~i Nakon {to je odrasla i {kolovala se, morala je otac nas je okupio i rekao da treba po~istiti sve da potra`i uhlebqewe {to daqe od rodnog ispred kafane, jer je tokom no}i vojska napra- grada, u Novom Sadu. Ali, priznaje Rada, sre}om vila nered. Svi smo iza{li, a pomoglo nam je i koliko su imali neprijateqa u `ivotu, toliko nekoliko kom{ija. U tom trenutku nai{li su su imali i prijateqa koji su ih branili i pomaNemci, prvo biciklisti a onda pe{adija. Ta~no gali. I, ono {to je najva`nije, i pored {ikanije da su Nemci nekako odmah uhvatili oca, rawa, podrugqivog dobacivawa da su oni izdazajedno sa Vuka{inom Despotovi}em, Miqkom jni~ka deca i unuci „izdajnika”, pa i odbijawa Blagojevi}em, Kojom Jezdimirovi}em i nekim na konkursima za zaposlewe, svi su uspeli u podnarednikom @ivkovi}em. Poterali su ih `ivotu. odma prema Kadiwa~i i sve ih pustili nakon - Prvi put sam, posle toliko godina, osetila kratkog vremena, kada su odozgo sa brda po~ele neko blagostawe, ali ru`na se}awa mi stalno da padaju granate. Jedino smo u wihovom stroju naviru. Iz U`ica posle rata ponesem autobusom ostali ja i neki Radomir Ma~ak, stariji ~ovek hranu majci u Zagalavak, a preko Kadiwa~e ~oiz susednog sela, a obojici su Nemci natovarili vek pri~a „Ovde je neko Blagojevi} izdao pana le|a postoqa od minobacala. Wihova kolona rtizane”. Naravno, ne mogu da izdr`im, creva se nakon tre}e granate razdvojila levo i desno, a mi se kidaju, pa sko~im, krenem prema wemu, namestili su i top i po~eli da tuku polo`aje na uhvatim ga za rever i glasno pitam: „Otkud ti to Kadiwa~i. Nemci nisu imali ni tenkove, ni zna{, jesi li bio na Kadiwa~i? Moj otac nije borna kola, a jedino su se na nebu pojavila dva nikoga izdao”. I svi znaju da niko od Gojkove wihova aviona, - pri~ao je Radomir u ranu jesen dece nije uradio ni{ta {to ne vaqa, ~ak i onda 1994. godine, a zatim dodao: kad smo gladovali. Stoi~ki smo podnosili -Izneo sam postoqe minobaca~a u nema~koj koloni koja je i{la desno, prema Ponikvama, ne znaju}i {ta se de{ava. Tu su me na brdu i ostavili, i oti{li prema Volujcu. Kod Vasi}a ku}e, s druge strane Kdiwa~e, prilazi mi jedan nema~ki vojnik i na srpskom ka`e: „Majku ti srpsku, {to ne be`i{. [ta ~eka{...” Ku}i sam se vratio tokom no}i. Svi su bili na okupu, ali niko nije znao {ta se toga dana de{avalo na Kadiwa~i. Moj otac je ponovo zatvoren odmah posle rata.

Ne|o Pani} iz Zaglavka optu`io ga je RADOMIR RADA da je izdao partizane, a sudija Mi}o BLAGOJEVI]: OSTOJI]: Cicvari} iz U`ica ga je osudio na -Mom ocu je posle rata smrt. Moj stric Boro Blagojevi}, ne- -Bojala sam se da }u konfiskovana sva kada rektor Univerziteta i ministar, umreti a ne}u kazati imovina ono {to mislim uspeo je da spre~i streqawe, a Gojku je smrtna kazna preina~ena u 20 godina robije. Na uvrede, i hvala Bogu sve izdr`ali. Pre nekoliko osnovu `albe, prvo mu je smawena na 16, a onda na godina umrla mi je sestra Olga, a nas troje dece 10 pa na pet, da bi kona~no posle tri godine bio smo `ivi, Radomir, ja i Mara, udata Risti}. pu{ten, uslovno.

Wih sedmoro u ku}i i ona je osma, i svi zavrPrilikom otkrivawa spomenika na Kadiwa- {ili fakultete i svi ~estiti qudi. Moji sino~i, na velikoj narodnoj sve~anosti Gojko Blago- vi su po{teni i radni. Gojko ima ogromnu farmu jevi} je ponovo optu`en da je izdao borce Radni- u Volujcu... ~kog bataqona. Opet je uhap{en i sproveden u Iako su pro{li nevi|enu golgotu, pre`ivela bajnoba{tanski zatvor, gde se obesio u }eliji 1951. godine, napraviv{i u`e od }ebeta s kojim deca i unuci i unuke Gojka Blagojevi}a su ~uvali uspomenu na ovog vrednog doma}ina, tada jednog se pokrivao.

- Rehabilitovali su mi oca! Jo{ da se svi od najbogatijih i najpo{tovanijih qudi sa one okupimo, Gojko ima vi{e od stotinu potomaka, i strane Kadiwa~e. Dvojica unuka ~ak nose wegoda napravimo slavqe i to na na{em imawu Za- vo ime. Sa~uvali su i wegova odlikovawa iz glavku, pa {ta onda bude. Voleo bi da nam vrate vremena balkanskih i Prvog svetskog rata kojim konfiskovanu imovinu, ali to sigurno ne}u su ga odlikovali Kraq Petar i Kraq Aleksado~ekati, - radosno je rekao Radomir Blagojevi} ndar. Radomir i Rada ~uvaju i sve novine i sve kada smo ga u ~etvrtak pre podne, na Spasovdan, presude u kojima je, posle Drugog svetskog rata, posetili u ku}i u U`icu. zapisano da je on bio izdajnik. Presuda koju ovih Rada Ostoji}, wegova sestra je udata u ~uvenu dana `eqno i{~ekuju svakako je dokument koji }e u`i~ku doma}insku ku}u Ranisava Rane Osto- biti najzna~ajniji u toj „zbirci” i koji su ~ekaji}a, koji je tako|e imao sedmoro dece i kome su li bezmalo punih - 66 godina. posle rata oduzeli silnu imovinu, otmena iako u poodmaklim godinama, tako|e ne skriva radost Svetislav Tijani}

7

HRONIKA Donacija DVD

[KOTLAN\ANI POKLONILI VATROGASNE KAMIONE

P

osle dolaska brodom do Holandije, a potom prevaqivawa preko tri hiqade kilometara drumovima vi{e evropskih zemaqa, nakon ~etiri dana u Srbiju je stiglo devet odva`nih [kotlan|ana zajedno sa tri moderna kamiona za ga{ewe po`ara. Dva vozila poklonili su Dobrovoqnom vatrogasnom dru{tvu iz Bajine Ba{te, a jedno gradu Kraqevu.

- Nama izuzetno vredna i potrebna vozila stigla su ponajvi{e zahvaquju}i bra~nom paru iz Londona Kenu i Tiji Mantel - ka`e mladi komandir bajinoba{tanske vatrogasne jedinice Pero Raki}. - Oni su se zalo`ili oko

organizovan \ur|evdanski uranak. Ne malo su se iznenadili dragi gosti kada su videli da se za ovu priliku na ra`wu okretao vo te`ak gotovo pola tone. Bio je to za wih nezaboravan do`ivqaj o kome }e godinama pri~ati svojim sunarodnicima.

Poklowena vozila

Detaq sa pokazne ve`be

dobijawa kamiona i wihovog transporta. Ina~e, poznati su dugogodi{wi pomaga~i na{e i susedne op{tine Qubovija. Zahvaquju}i wima godinama sti`u lekovi, medicinski aparati, oprema i pribor za Dom zdravqa „Evelina Haverfild”, ali i za osnovne i sredwe {kole.

Umorne [kotlan|ane doma}in je srda~no do~ekao uz truba~e. Sutradan ih je odveo na izleti{te Ra~a gde je

Ekspedicija iz [kotske ostala je u gradu sa Drine punih pet dana da bi obu~ila bajinoba{tanske vatrogasce kako da se slu`e poklowenim vozilima i najsavremenijim priborom i alatom prilikom raznovrsnih intervencija. Ujedno su obu~ili i ekipu iz Kraqeva koja je bila zajedno sa kolegama iz Bajine Ba{te. Na{li su vremena da posete portu crkve i polo`e cve}e na grob svoje zemqakiwe Eveline Haverfild, `ene koja je neizmerno pomagala srpskoj vojsci i stanovni{tu tokom Prvog svetskog rata, a potom gra|anima ovog dela Podriwa.

URANAK UZ PE^ENOG VOLA

Vatrogasci iz [kotske

Pod pokroviteqstvom Op{tine Bajina Ba{ta tradicionalni \ur|evdanski uranak na u{}u re~ice Ra~e u Drinu i ove godine je organizovalo Vatrogasno dru{tvo „Aqo Akanovi}”. U ranim jutarwim ~asovima centrom grada su pro{la vatrogasna vozila sa ukqu~enim sirenama koja su budila gra|ane i pozivala ih da krenu do izleti{ta Ra~e gde su ih ~ekali oni koji su tu proveli celu no} i pomagali majstorima iz ^ajetine, Milo{u Milutinovi}u i Vasi Raki}u, u pe~ewu vola na ra`wu te{kog 520 kilograma. \ur|evdanskom slavqu pridru`ilo se i devet tek prispelih vatrogasaca iz [kotske koji su bajinoba{tanskim kolegama darovali dva vatrogasna vozila.

R.B.

8

Po obavqenoj obuci, na Trgu „Du{ana Jerkovi}a” izvedena je pokazna ve`ba, koju su pratili brojni gra|ani zajedno sa predsednikom op{tine Milojem Savi}em, u ciqu sagledavawa stepena obu~enosti. Tom prilikom vatrogasci su imali tri zadatka, da priteknu u pomo} zapaqenom putni~kom automobilu, da oslobode povre|ena lica iz smrskanog vozila prilikom sudara i da i izvuku povre|enog voza~a iz prevrnutog vozila na bok, a potom pomognu medicinskoj ekipi da ga utovare i transportuje do bolnice.

- Aplauz prisutnih najboqe je pokazao kako su vatrogasci obu~eni za rad sa novim vozilima, sredstvima i opremom - veli komandir Raki}. - Priznawe su nam odali i instruktori.

Na opro{tajnoj zajedni~koj ve~eri u hotelu „Jezero” [kotlan|ani su iskazali svoje zadovoqstvo boravkom u gradu sa Drine obe}av{i da }e ponovo do}i. Qubazni doma}ini, u znak se}awa na dolazak u Srbiju, pokonili su im, izme|u ostalog, i po kapu {ajka~u.

M.Andri}

Broj 17 - Maj 2007.

HRONIKA Sredwo{kolka Sla|ana \uri} (17) okon~ala `ivot u Drini

MATURANTSKA HAQINA ZA TU@NO SE]AWE

O

vogodi{we tradicionalno maturantsko slavqe u Tehni~koj {koli iz Bajine Ba{te ne}e imati uobi~ajen sjaj. Ono }e biti pomu}eno, naro~ito u odeqewu ~iji }e u~enici ve} u narednom mesecu dobiti diplome o zavr{enom trogodi{wem {kolovawu za zvawe kuvara, jer }e im tada, i zauvek, nedostajati wihova {kolska drugarica Sla|ana \uri} (17) koja je svoj mladi `ivot okon~ala u talasima reke Drine.

Otkako se nesre}a dogodila u no}i izme|u ~etvrtog i petog maja, svakodnevno ekipe ronilaca, policije i kajaka{a pretra`uju re~no korito Drine sve do Zvorni~kog jezera, ali do ovog momenta telo nesre}ne devojke jo{ uvek nije Mesto gde se odigrala tragedija prona|eno.

Sla|ana je ro|ena u Srebrenici odakle se wena porodica doselila u bajinoba{tansko naseqe Crkvine gde je otac Zoran sagradio porodi~nu ku}u. O tome kako se nesre}na devojka na{la u talasima Drine jo{ uvek nema zvani~nih informacija. Sve se desilo oko jedan sat iza pono}i na u{}u re~ice Ra~e u Drinu pedesetak metara daleko od mosta koji spaja Bajinu Ba{tu sa susednim Skelanima iz Republike Srpske. U {koli koju je poha|ala nesre}na u~enica ka`u da je Sla|ana bila dobra devojka sa ne{to skromnijim ocenama, ali da nikome od wenih profesora, drugarica i drugova ni{ta nije moglo nagovestiti ovakav kraj. Radovala se maturskoj sve~anosti pa je ro|akama u vi{e navrata pokazivala haqinu koju je trebalo da obu~e toga dana.

Gradom danima koBABA PREDOSETILA TRAGEDIJU laju raznorazne pri~e o ovom doga|aju. Do zvaU tragawu za podacima, Dragomir Sekuli} ni~nih informacija te- {ef pravne slu`be u ovda{woj „Elektro{ko se dolazi iz razu- distribuciji” rekao nam je da je ~uo pri~u po mqivih razloga jer se kojoj je Sla|anina baba nekoliko dana pre ~iwenice svakodnevno tragedije i{la kejom re~ice Pilice koja se prikupqaju od strane uliva u Drinu i naglas vikala: nadle`nih organa i li- Ne dajte qudi, ho}e Sla|ana da se utopi. ca. Na{ izvor informacija, koji je `eleo da ostane anoniman, tvrdi da je u ovda{wem MUP-u posle tragi~nog doga|aja iste no}i dao izjavu jedan mladi} koji je Sla|anu dovezao do mesta gde se desila tragedija.

Nazvani~no te no}i Sla|ana je sedela sa svojim dru{tvom u kafi}u „Blu mon”. Tvrdi se da je bila razo~arana jer se toga dana posva|ala sa svojim de~kom kome je i tokom te no}i slala poruke mobilnim telefonom.+ Oko pono}i zamolila je svog dugogodi{weg prijateqa, koji se nalazio tu u dru{tvu, da iza|e napoqe a potom zatra`ila da je odveze na izleti{te Ra~u. Na wegovo pitawe ko je tamo ~eka i za{to da ide tu, odgovorila je da `eli biti sama. On joj je ispunio `equ ne slute}i ni{ta. Po nezvani~noj pri~i devojka je iza{la iz kola i dok je voza~ okretao automobil i parkirao ga, Sla|ana se na{la u Drini. Momak se potom odvezao do obli`weg pograni~nog punkta odakle je zajedno sa jednim policajcem otr~ao prema mostu sa koga su uz pomo} baterijske lampe opazili telo devojke.

Si{li su do obale, usko~ili u privezani ~amac u nameri da dohvate devojku koja je jo{ plutala po povr{ini vode, ali je ona bila daleko od ~amca. Poku{ali su da dovedu vlasnika ~amca, me|utim dok je on stigao telo nesre}ne devojke vi{e se nije videlo.

B.B.G.

Broj 17 - Maj 2007.

Milija Biqi} (55) iz Svojdruga, posle smrti supruge

P

OBESIO SE U [TALI

rava porodi~na tragedija dogodila se nedavno u ]erani}ima, zaseoku Svojdruga. Najpre je, posle kra}e bolesti, umrla Radmila Biqi} (53), a samo desetak dana nakon wene smrti, u svojoj {tali, u neposrednoj blizini ku}e, obesio se wen suprug Milija (55).

Wega je ujutru prona{la ma}eha Zlatija.

Prema re~ima wihovih kom{ija, Milija je te{ko podneo gubitak supruge. Po~eo je intenzivno da pije, a u alkoholisanom stawu nije vi{e `eleo da uzima hranu. Govorio je da ne `eli vi{e da `ivi, ali niko nije verovao da Milija Biqi} }e do}i do tragi~nog epiloga.

Nesre}ni Biqi} bio je veoma omiqen u svom selu. Bio je poznat kao aktivista u nastojawima da selo dobije {to boqe uslove za `ivot, a voleo je da poma`e svojim kom{ijama koji su to veoma cenili i po{tovali.

Mnogi su ga poznavali i kao dobrog peva~a narodne izvorne grupe „Zvuci Podriwa”.

O.D.

@arko i Persa Jankovi}, Katarinini deda i prababa o presudi za zlostavqawe i ubistvo

M

MALO ZA ZLODELA

ada su Ana Filipovi} i wen qubavnik Mali{a Jevtovi}, zbog fizi~kog i seksualnog zlostavqawa i ubistva Anine trogodi{we k}erke Katarine Jankovi} dobili visoke zatvorske kazne, Jevtovi} maksimalnu od 40 godina, to je malo za stra{na zlodela koja su po~inili.

Ovako presudu ocewuju Katarinin deda @arko Jankovi} (53) i prababa Persa Jankovi} (75) iz sela Solotu{a kod Bajine Ba{te.

- I smrtna presuda je mala kazna, posebno za majku Anu kada je mogla da u~ini takav zlo~in prema svom detetu. Trebalo je da im se sudi na javnom mestu, da svi vide o kakvim se nequdskim bi}ima radi - ogor~eno kazuju @arko i Persa.

Prababa Persa dodaje da je Ana nekoliko puta s wenim unukom, neve~nanim mu`em Nedeqkom Jankovi}em, kada su dobili slatku }erkicu Katarinu, dolazila kod wih u Solotu{u.

- Pona{ala se veoma fino i pristojno i nikada ne bih ni u snu pomislila da je u Persa Jankovi} @arko Jankovi} stawu da u~ini ne{to lo{e i ru`no.

Katarinin otac Nedeqko Jankovi} je dve godine u Sloveniji. Tamo je i saznao za monstruozno ubistvo svoje }erkice.

- Nisam skoro bio s wim u kontaktu jer je promenio adresu i telefon i ne znam kako je on do`iveo presudu beogradskog Okru`nom suda - ka`e @arko.

R.B.

Ov~iwa

STRADAO TRAKTORISTA

D

ok je traktorom orao wivu 24. aprila nastradao je Branko Jankovi} (30) iz Ov~iwe. Traktor se na kosini nagnuo, prevrnuo i prigwe~io nesre}nog traktoristu koji je od te{kih povreda preminuo na putu za bajinoba{tanku bolnicu.

M.A.

9

QUDI I DOGA\AJI Sedmo~lanoj porodici Mijailovi} iz Dowe Crvice

STI@E POMO] HUMANIH

U

zaseok Su}ule iz sela Dowa Crvica sti`e se posle ~etiri pre|ena kilometra uskim makadamskim putem {to vijuga od Drine pa do vrha brda, gde je nekad `ivelo devet doma}instava. Danas ih ima ~etiri, dva Mijailovi}a, i po jedno Maksimovi}a i Jak{i}a, ostala su izumrla ili su se odselila. Od preostalih, najbrojnija je porodica Bogoquba Mijailovi}a (61). U woj su supruga Bo`ana (64), sin Rado{ (36), snaha Dragica (31), unu~i}i Ana (11), Jelena (8) i petogodi{wi Uro{.

- U na{oj sru{enoj ku}ici nismo imali nikakve uslove za u~ewe, a sada je jo{ gore jer u jednoj sobi budemo svi. Ona nam je i kuhiwa, i dnevni boravak i spava}a soba. Ode}u ve{amo po zidovima. Kad nas majka kupa u koritu, svi ostali moraju da iza|u napoqe. Naro~ito nam je te{ko zimi. Nemamo obu}e koja ne propu{ta vodu, pa su nam noge svakodnevno bile mokre-ka`e Ana. - Moja je `eqa da imam sto na kome mogu da pi{em doma}e zadatke, ormar za ode}u, lepu torbu za kwige, televizor i po jedan krevet za mene, seku i batu.

Porodica Mijailovi} je ba{ siroma{na i `ivi u nemogu}im uslovima. Nekako pre`ivqava zahvaquju}i jednoj kravici, a uz wu ima pet ovaca isto toliko koko{ki i jedno prase. Ponekad im pomo} stigne od Centra za socijalni rad. Ima dobrih qudi i iz Crvice koji donesu deci polovne ~arape, majice, jakne, {kolski pribor... ^im se ~ulo o neda}ama porodice iz Su}ula, iz op{tinskog Centra za socijalni rad i Crvenog krsta qudi su brzo reagovali i poku{ali koliko-toliko da pomognu Mijailovi}e koje je zadesila nova nevoqa. Wima se pridru`ila i prodavnica sportske opreme „Panda” obezbediv{i za decu neophodnu obu}u i ode}u. Vera u qude i nada u boqe dane po~eli su polako da se vra}aju. Prava radost usledila je nakon {to je Rado{ upoznao op{tinsko rukovodstvo sa svojim brojnim problemima.

Uskoro nova ku}a pod krovom

Mnoge su nevoqe zadesile Mijailovi}e. Bogoqub je oslepeo pre desetak godina i nesposoban je za rad. Bo`ana je te`ak nervni bolesnik i ne pro|e godina a da ne odle`i zbog toga bar dva meseca u bolnici. Rado{u je, po povratku sa rati{ta, krajem pro{log veka obolela ki~ma, tako da se sada kre}e ote`ano, pogureno i ne mo`e da podigne ni{ta te`e od dva-tri kilograma. Stara ku}ica od tridesetak kvadrata u kojoj su `iveli do polovine minule zime sru{ila se tako da je ova sedmo~lana porodica ostala i bez krova nad glavom.

Porodica Mijailovi}a

Bogoqub i @ivana

- Te no}i, kad su pali krov i plafon, u woj je spavao samo otac. Na sre}u ostao je `iv - pri~a Rado{. - Majka je bila u bolnici, a ja, supruga i deca spavali smo u kom{ijskoj ku}i ~iji se vlasnik sa porodicom poodavno odselio u ^a~ak.

Sestre Ana i Jelena su u~enice Osnovne {kole „Rajak Pavi}evi}” Izdvojeno odeqewe Crvica. Svakodnevno do {kole i nazad prevale po osam kilometara. Prva je |ak ~etvrtog razreda i ima dobar uspeh. Druga je pri kraju prvog razreda i prema re~ima wihove zajedni~ke u~iteqice Svetlane Saki} mnogo br`e napreduje i gotovo sigurno ima}e odli~an uspeh.

10

- Kad sam predsednika op{tine Miloja Savi}a obavestio u kakvoj smo se situaciji na{li, dao je obe}awe da }e ubrzo sti}i pomo}. I zaista bilo je tako. Op{tina mi je poslala mehanizaciju da se uklone ostaci sru{ene ku}e, potom je ure|en plac gde se ona nalazila, a onda mi je uplatila 406 hiqada dinara za gra|evinski materijal.

Potom je stigao projekat za novu ku}u veli~ine 8,5 puta 6,7 metara. Nacionalni park „Tara” dao je gra|u za krovnu konstrukciju, ostrugao ju je vlasnik strugare Milovan Eri}, dok je 50 vre}a kre~a poklonila kre~arska radwa Dejana \uri}a. Iako vidim da radovi odmi~u, nikako ne mogu da zamislim da }e ve} od jeseni moja tri |aka imati pristojne uslove da urade doma}e zadatke, da se okupaju, da se naspavaju. Svima mnogo hvala. Molim se Bogu za wihovo zdravqe i sre}u.

U pomo} se ukqu~ila i Mesna zajednica Crvica. Wen predsednik Slobodan Damwanovi} gotovo svakodnevno je na gradili{tu ku}e za Mijailovi}e. Poma`u i kom{ije Velizar Maksimovi}, Radi{a Mijailovi}, Zoran Milosavqevi}, Radoje Maksimovi}... Pomo} su najavili HE „Bajina Ba{ta” i „Elektroizgradwa”. Svi oni koji bi `eleli da nov~ano pomognu gradwu i opremawe ku}e za Mijailovi}e mogu to u~initi uplatom na `iro ra~un br.

205-1001529714182-45 kod Komercijalne banke AD - Rado{ Mijailovi}.

Broj 17 - Maj 2007.

BB PISMA Ram za sliku zavi~aja (9)

Vitomir PAVLOVI]

KRAJPUTA[ NA VOJI]A BRDU Ako jo{ postoji, spomen vojniku sa Voji}a brda trebalo bi postaviti pokraj rimskih stela u Bajinoj Ba{ti: takvi belezi su prava retkost u ra~anskom kraju, a pusto{ im preti potpunim nestajawem

^

im grane prole}e i gora se zaodene listom, vaqa}e dobro pritegnuti opanke da bi se ~ovek odmetnuo u jednu avanturu. Neka po{tovani ~italac oprosti ako mu se nametnula primisao o hajdu~iji, {to ne bi bilo ~udo: ovaj kraj je oduvek bio postojbina „gorskih careva”, me|u wima }emo, ~ak u dvadesetom veku, na}i i jednog smernog slugu bo`ijeg, ra~anskog kalu|era, ali o tome mo`da drugi put.

Okamewena ikona na povijarcu Pritezawe opanaka usmerava nas, dakle, prema Voji}a brdu, onoj najvi{oj ta~ki do koje se od istoka s naporom pristizalo u pazarnoj `urbi prema Bajinoj Ba{ti. Postojala je dobro utabana staza i s jedne i druge strane, a kako sada stoje stvari, savr{eno je nepoznato. Staze su, bez sumwe, odavno zarasle u bujad, ostrugu i pavitinu, pogodnu za razmo`avawe sitne zveradi i ptica stanarica. Po tome taj put ne bi bio ni izgledan ni privla~an, ali postoji tajnovita znamenitost: jedan krajputa{, onaj beleg koji priziva putnika namernika da ne pro|e pored wega kao „pored turskog grobqa”. To je spomenik srpskom vojniku, koga su gonili svi vragovi, od Tur~ina, Nemca, etc do doma}e vojne potere i svakih nadre|enih u trupi.

Pored seoskih bogaza, na raskr{}ima ili du` starinskih makadamskih drumova, rasuto je bezbroj beli~astih obeliska pokojnicima. Umno`avali su se godinama, naro~ito od balkanskih ratova i sada ustuknuli pred pretencioznim crnim mermerom.

To nisu razmetqivi belezi, ve} skromne gromade sa slovima u li{aju okruwenog kamena. Obi~no beli~ast kre~wak, ne mnogo postojan, ali izdr`qiv koliko je ~ovek pa`qiv i koliko po{tuje sen umrlog ili poginulog. Ili je lako obradiv ali nepouzdan pe{~ar. Ti belezi nam ~esto ka`u da telo poginulog tu ne postoji, ali postoji znak da se ime ne zaboravi, kao {to potpisnik ne}e zaboraviti svoga dedu Vitomira, sina Veselinovog, narednika prvog poziva drinske divizije, palog 17. juna 1913. godine na Bregalnici u borbi s Bugarima, u 28. godini, kada je pao i wegov mla|i brat Ivan. Spomen pe{~ar stajao je u livadi iznad puta na Brdu, nekih {ezdeset godina, a onda se jednostavno raspao u nevremenu.

Spomen na Voji}a brdu nije beleg re~ene vrste ili bar nije bio takav; to je ovda{wa retkost. Potpisnik ga je

Broj 17 - Maj 2007.

prvi put zapazio pre vi{e od pedeset godina i to je bila neka vrsta zbuwenosti. Blesnuo je na povijarcu, zagledan na zapad, zaokrenut bo~no od Drine podmuklice; u woj je mo`da i zavr{io upokojeni opiru}i se silnom Habzburgu. U tom ~asu toplog letweg jutra, odjednom se ukazalo da su qudska muka, nevoqa, kratkove~nost i sama smrt bele`eni i drugim znakovima, a ne samo humkama, busewem, plo~om bez imena, krstom od kamena ili hrastovine. Sve je to ve} vi|eno po matrici, ali ovaj prizor je kao okamewena ikona svetog ratnika pod prozra~nim nebom: uramqen, u stavu mirno, gledao je u vas, kao u komandira, disciplinovani vojnik; u mundiru jarkih boja, posmatrao je nekako smireno, bez ikakvog o~ekivawa, i pri tome niste pomi{qali na pogibiju i smrt. Bio je to neki naivni, de~iji izraz lica, sa {iqastim br~i}ima, {to je celom reqefu davalo i neki izgled veselosti; tako je vaqda hteo klesar ili mu se otelo. Mora da je i on be`ao od stalne senke smrti i u vedrini tra`io uto~i{te. To je bio najo~itiji primer spomena koji }e kasnije postati poznat kao krajputa{, u okviru od hrastovine ili s kamenom kapom nadstre{nicom. Wima }e se pridru`iti i spomenici „prirodne smrti”, ali }e delovati nekako }o{kasto i otka~eno.

Ovde moja `ena le`i, le`i i re`i, putni~e be`i, jer ako sko~i iskopa}e ti o~i. ili: Ovde le`im ja a gleda{ ti, boqe bi bilo da le`i{ ti a da gledam ja. Ili spomen hajduku sa uvijenim obja{wewem: Umro naprasno u prisustvu vlasti.

Stele, ste}ci i krajputa{ Re~ krajputa{ oficijelno ne postoji u narodnom jeziku - to je zamena za spomen (ne spomenik). Spor oko toga da li je krajputa{ nezgrapna kovanica izgla|en je onog trenutka kada je pesnik Branko V. Radi~evi} ubacio, pedesetih, jedan kamen u }iru da bi ga u Beogradu pokazao arheolozima, muzealcima, etnolozima. On je, potom, obilazio mnoga sela zapadne Srbije, ali ne i ra~anskog kraja. Zanimao ga je najvi{e moravi~ki prostor, na liniji Ivawica, ^a~ak, Po`ega, sve do Subjela i Kosjeri}a.

Tragao je za klesarima, za majdanima u Kablaru, prepisivao stra{ne poruke sa kamena i 1961. godine izdao omawu kwi`icu pod naslovom Plava linija `ivota. Tekst, citati i fotografije in`ewera Du{ana Stanimirovi}a prvi put su skrenuli pa`wu javnosti

na zapostavqenu spomeni~ku arhitekturu jednog naroda i wegov duhovni karakter, na kult mrtvih, ali i na zanat koji prelazi u umetnost. Klesari su naj~e{}e sami sastavqali tekstove, pa iako neuki, znali su da poka`u vrhunac ve{tine: neki su verno urezivali likove prema fotosima (Qubomir Tripkovi}, Cerova) pisali i te{kom Miroslavqevom }irilicom (Simo Grbi}, Kosjeri}); neki su re~i i slova, u stilu pesnika Artira Remboa, razli~ito bojili, kao {to su, opet, ostavqali ubedqive dokaze o paklenoj strani srpskog karaktera: o osveti i mu~kim ubistima, ne samo protivnika, politi~ara, bogata{a, nego mirnih qudi i bespomo}nih `ena. Ornamentika na tim spomenicima ponekad podse}a na umetni~ki vez Sumera, svedena plastika na skulpture prastanovnika Lepenskog vira, ali isto tako i na ste}ke (stoje}ke) koji su se u Srbiji zadr`ali samo u zapadnom delu, a u bajinoba{tanskoj kraju se mogu na}i u Peru}cu i Kostojevi}ima.

U vi{u formu spomeni~kog znaka spada i zapam}eni krajputa{ sa Voji}a brda i zato treba pritegnuti opanke. Uza sve po{tovawe qudskih ose}awa, taj spomenik bi trebalo preneti i postaviti na travwak ispred zgrade nekada{weg duvanskog monopola, pored rimskih stela. Tu bi mogao da stoji i jedan ste}ak, pogotovo {to oni nemaju ni zapisa ni ornamentike; ne opomiwu prolaznike i ne prokliwu: Moqu vi se bratjo i gospodo nemojte mi kosti potresati Tko ovaj biqeg pogubi pogubi ga bog.

Strepim pri pomisli na Voji}a brdo: nedostatak po{tovawa i goli }ar uni{tili su mnoge dragocenosti na najmizerniji na~in. To se, zbiqa, mora proveriti, ako ne hri{}anski, sa sve}om i tamjanom u ruci, ono bar sa bo~icom mu~enice koja je ~esto pratila vojnike, kao `udwa i ma{tawe o napu{tenom ili spaqenom domu.

11

REPORTA@A Rajko i Dobrila Mitrovi} ceo svoj radni vek proveli u ugostiteqstvu

^ETIRI DECENIJE U ISTOM KOLEKTIVU Turizam ne ~ine samo prirodne lepote, kulturne i istorijske znamenitosti, ve} i qudski odnos prema svakom gostu, kome se uvek mora dokazivati na{a turisti~ka kultura i tradicionalna gostoqubivost - isti~u danas Rajko i Dobrila Mitrovi}

K

ada je pre ~etrdeset godina, 1. aprila 1967. godine, u restoranu „Evropa” po~eo da radi kao kasir, Rajko Mitrovi} nije mogao ni pretpostaviti da }e na isti dan, posle ~etiri decenije, oti}i u zaslu`enu penziju.

BOJLER NA DRVA Hotel „Tara” je tada imao 160 le`aja - se}a se Rajko - Sobe su bile bez kupatila, a samo po jedno kupatilo bilo je na svakom spratu. Voda se zagrevala u pe}i na drva, a gosti su posebno naru~ivali kupawe. Kada je 1968. godine ugra|en bojler na struju za zagrevawe vode, to se smatralo velikim korakom napred. Imali smo tada izrazitu letwu i zimsku sezonu, hotel je bio stalno popuwen, a mesta su morala unapred da se rezervi{u.

Kuriozitet je i u tome {to je ~itav radni vek proveo u istom kolektivu, u „Ineks-Tari”, koje je za to vreme nekoliko puta pretrpelo reorganizaciju i promenilo ~ak 12 direktora.

Rajko je zavr{io Ekonomsku {kolu 1965. godine i po dolasku iz vojske dobio je prvo zaposlewe na mestu kasira, ali je ubrzo preme{ten u ra~unovodstvo, jer je u to vreme bilo malo ekonomskih stru~waka. Ve} u maju iste godine raspore|en je kao recepcionar i blagajnik u hotelu „Tara” na Tari.

Po~etkom 1969. godine, posle reorganizacije Ugostiteqskog preduze}a, „Ineks-eksportu” iz Beograda se pripajaju: hotel „Tara”, „Omorika”, objekti u Peru}cu i hotel „Drina”, koja je tada jo{ bila u izgradwi. Rajko je u aprilu iste godine postavqen za upravnika u motelu „Omorika” (dana{wi „Jeremi~ak”), u ~ijem sastavu je bio i turisti~ki dom u Radmilovcu.

Motel je imao 20 le`aja, ali su kori{}ene i privatne vikendice. Veoma uspe{no se poslovalo sa samo 11 ugostiteqskih radnika. Krajem 1971. imenovan je za upravnika hotela „Tara” i tu ostaje do oktobra 1975. godine, kada napokon silazi u Bajinu Ba{tu, postaje komercijalni direktor i na tom mestu ostaje do penzionisawa.

U vreme dok je radio na Tari upoznao je i svoju budu}u `ivotnu saputnicu Dobrilu, blisku saradnicu i na poslu i u porodici, koja je tada radila kao {ef kuhiwe u hotelu „Tara”. Sa wom se ven~ao 1974. godine, nekoliko meseci ranije nego {to je „si{ao” u Bajinu Ba{tu.

Vi{e od trideset godina Rajko je bio komercijalni direktor u „Ineks Tari” i na tom mestu, svakako, dao svoj

12

najve}i radni doprinos. Radio je na prodaji turisti~kih aran`mana, obilazio turisti~ka tr`i{ta i znala~ki uspevao da u bajinoba{tanske ugostiteqske objekte dovede veliki broj doma}ih i stranih gostiju. Te{ko da se tada, ali i danas, mogao na}i neko ko je tako uspe{no radio turisti~ke programe u kojima je, na najboqi mogu}i na~in, uspevao da uskladi turisti~ku ponudu bajinoba{tanskog kraja sa wegovim sme{tajnim kapacitetima i zahtevima mnogobrojnih posetilaca.

Rajko i Dobrila Mitrovi}

Mnogi se i danas rado se}aju sedamdesetih godina kada su od Peru}ca do Vi{egrada krstarila dva turisti~ka broda, a turisti mogli da u`ivaju u lepotama kawona Drine, jedinstvenog u svetu. Mogli su tada, prema programu ~iji je autor bio Rajko Mitrovi}, na nezaboravan na~in do`iveti Drinu, Vi{egrad, Mokru Goru, Taru, Bajinu Ba{tu…

- Dobar turisti~ki radnik uvek sebi postavqa za ciq da gost uvek bude zadovoqan, da uvek ponovo do|e i da svaki slede}i put sa sobom povede {to vi{e novih turista - ka`e Rajko - To je bila i moja stalna deviza. Turizam ne ~ine samo prirodne lepote, kulturne i istorijske znamenitosti, ve} i qudski odnos prema svakom gostu kome se uvek mora dokazivati na{a turisti~ka kultura i tradicionalna gostoqubivost.

Kao dobar poznavalac turisti~kih destinacija u bajinoba{tanskom kraju, Rajko je ~esto „uskakao” i kao izvrstan vodi~. Dosta je ~itao i pratio literaturu tako da je uvek va`io za odli~nog poznavaoca istorije i turi-

sti~kih vrednosti Bajine Ba{te, manastira Ra~e, Drine, Tare…

Sve je to trajalo do polovine 2006. godine, kada je „Ineks Tara” u{la u privatizaciju i promenila vlasnika.

Firmu je kupio „Global real estate end investment”, registrovana je kao AD „Hoteli Tara” i, kako to obi~no biva, neki novi qudi nisu imali nameru da daqe koriste znawe i iskustvo ~oveka koji je tako dugo radio u turizmu i va`i za izvrsnog poznavaoca svih poslova u toj privrednoj grani. Sve se to slu~ajno poklopilo sa sticawem uslova za penziju.

Samo nekoliko meseci ranije, 1. oktobra 2006. godine, u penziju je oti{la i Rajkova supruga Dobrila, po{to je svoj puni radni vek odradila u istom preduze}u. Ona je, kao stipendista Ugostiteqskog preduze}a „Tara”, u U`icu zavr{ila {kolu za kvalifikovane kuvare davne 1966. godine, a nekoliko godina kasnije zavr{ila je Vi{u {kolu u istoj struci. Postala je izvrstan majstor kulinarstva, a svoju stru~nost i znawe, kao {ef kuhiwe, godinama je potvr|ivala u hotelu „Tara”, Turisti~kom domu u Radmilovcu, Gradskoj kafani u Beogradu i, najzad, u

NASLEDNICI Danas je te{ko posebno izdvojiti neki od brojnih nastupa na raznim takmi~ewima u pripremawu tradicionalnih jela, na kojima je Dobrila u~estvovala u ekipi Hotela „Drina” ili sa svojim u~enicima iz ugostiteqske {kole. Na „Ineksijadama” su skoro po pravilu uvek bili me|u prvima, ~esto i pobednici.

Ipak, Dobrila posebno izdvaja svoje velike uspehe sa u~enicima, naro~ito u aprilu 2006. godine u Leskovcu, kada su u teorijskom delu bili prvi, a u prakti~nom {esti, u konkurenciji preko 40 {kolskih ekipa. hotelu „Drina”. Uporedo sa tim predavala je stru~ne predmete u Tehni~koj {koli u Bajinoj Ba{ti, gde je generacijama svojih u~enika prenosila znawe i dugogodi{we iskustvo iz kulinarstva.

Bila su to neka divna vremena koja }e se pamtiti.

O. Dodi}

Broj 17 - Maj 2007.

KAMEROM I PEROM Portret - DRAGAN TOMI] TOMA

NAVIJA^I GA OPEVALI

A

ko bi nekome palo na pamet da mac ekipe koja je osvojila drugo mesto napi{e fudbalski uxbenik, go- u prvenstvu najve}e zemqe sveta, gde tovo sigurno u wemu bi moralo biti sam ~esto igrao pred 80 hiqada navimesta i za Dragana Tomi}a Tomu, prvo- ja~a. Ne mo`e se zaboraviti ni Novi timca Sloge iz Bajine Ba{te, momka Pazar. Navija~i su me srda~no prihvakoji je posle mnogo seqakawa jesenas tili, ~ak na tribinama pevali pesme o stigao u grad sa Drine. Odmah da meni, koje su sami sastavili. Naravno ka`emo da je re~ o jednom sjajnom da mi je ~ast {to sam jedno vreme nosio momku i isto tako sjajnom fudbaleru. dres OFK Beograda.

A o kakvoj je li~nosti re~ mo`da Po povratku iz Kine, Tomi} je proponajboqe mogu da posvedo~e re~i koje menio mnogo klubova igraju}i za ~ajeje veliki zaqubqenik u fudbal i tinski Zlatibor, Drinu iz Vi{egrabiznismen Obradin Jakovqevi} ~uo da, u`i~ku Slobodu, ubsko Jedinstvo, prilikom wegovog nedavnog boravka u vaqevsku Vuji} vodu odakle se zaputio prostorijama FK Rada iz Beograda, u Slogu. dugogodi{weg jugo- Divno sam prislovenskog prvoligamqen u Bajinoj Ba{a: {ti. Tu sam do{ao da - Kada su me qudi iz pomognem da Sloga uprave Rada poveli da bude u prvih {est obi|em prelepe kluklubova koji }e i pske prostorije, u posle reorganizacije jednom momentu su mi zona zadr`ati rang. pokazali na veliku Nadam se da }e oja~an sliku ekipe ~iji je sastav na ~elu sa svojevremeno kapiten trenerom Milanom bio upravo Dragan ^an~arevi}em biti Tomi} - ka`e Jakospreman da istraje u vqevi}, a onda su katrci za prvo mesto i zali: plasman u Srpsku - Bio je najboqi kaligu. piten i ujedno najNeumorni vezista boqi ~ovek koga je Rad po desnoj strani fuimao u svojoj istoriji. dbalskog terena i Dragan je svoju zapri tome sjajni golista bogatu i dugu kageter mahom iz sloBESPREKORNA KARIJERA rijeru po~eo u Zlatibodnih udaraca jedno Dragan Tomi} boru iz ^ajetine kao vreme bio je na {ide~ak od 14 godina, a samo tri godine rem spisku dr`avnih reprezentakasnije, prakti~no }e iz kadetskog tivaca Jugoslavije i samo ~udnim tima u`i~ke Slobode, usko~iti u prvi spletom okolnosti nije izbio u prvi tim i u wemu ostati ~etiri godine. plan. Pored te `eqe ostala mu je i ona Potom je stigla pozivnica od vezana za Crvenu zvezdu mada je sve biprvoliga{a Rada u kome je igrao od lo dogovoreno, ali ipak ne i reali1995-2000. godine. zovano.

- Igraju}i za Rad i nose}i kapiteOnima koji po~iwu savetuje da vensku traku, do`iveo sam mnogo lepih ruju u sebe i rad, da budu uporni i da trenutaka - ka`e Tomi}. - Jedne godine osvojili smo ~etvrto mesto. Ipak, ni- shvate da su odricawa normalna stvar. kad ne}u zaboraviti utakmicu protiv Uz talenat to je neophodno za uspe{nu tada mo}nog Partizana. Pobedili smo karijeru. ga sa 1:0. Ja sam namestio gol Sla|anu U karijeri dugoj preko 20 godina Nikoli}u i zahvaquju}i toj pobedi (ro|en 1972. godine) nijednom nije ostali smo i daqe prvoliga{i. Ujedno iskqu~en. Isto tako zaobi{le su ga i je to bio jedini poraz crno-belima u povrede. Osim pomenutih trenera futom prvenstvu. dbalski u~iteqi bili su mu \oiPre odlaska u Beograd, Tomi} je dao n~evi}, Kikovi}, Bekvalac, Milanoveliki doprinos Slobodi iz U`ica vi}, Petrovi}, Jovi~i}, Radovi}... prilikom wenog ulaska 1992. godine u Prvu ligu pod vo|stvom trenera Iva- Namera mu je da bogato ste~eno iskuna ^an~arevi}a i 1994. godine kada je stvo prenese na druge pa }e po zavrU`i~ane u Prvu A ligu uveo jedna od {etku zaista besprekorne igra~ke karijere uploviti u trenerske vode. Sufudbalskih i trenerskih legendi de}i po sada{wim igrama, na ostvaSlobodan Doganxi}.

- Nosim izuzetno lepe uspomene iz rewe te namere mora}e pri~ekati bar Kine gde sam u [angaju, koga je tre- jo{ nekoliko godina. nirao Ilija Petkovi}, bio prvotiM.Andri}

Broj 17 - Maj 2007.

U Edukativnom centru u Ra~anskoj [qivovici

KAMP MLADIH RENXERA Deset sedmodnevnih smena.

Prva grupa 17.juna

I

ove godine Nacionalni park „Tara” organizova}e Kamp mladih renxera. Planirano je da on ima 10 sedmodnevnih smena u kojima }e biti po deset u~enika osnovnih {kola iz cele Srbije. Prva grupa do}i }e u kamp, koji }e biti sme{ten u Edukativnom centru u Ra~anskoj [qivovici, 17.juna.

- Mi smo prepoznali zna~aj rada sa decom u za{ti}enom podru~ju - ka`e direktor NP „Tara” Du{an Milovanovi}. - Uz odmor na planini ona }e nau~iti kako da `ive sa prirodom i kako da je sa~uvaju za generacije koje }e do}i posle wih. Uz to, ona }e ovladati ve{tinama koje }e im pomo}i, da u slu~aju potrebe, mogu bez problema da pre`ive od onog {to se nalazi u prirodi.

Budu}i mladi renxeri mo}i }e da obi|u i upoznaju prirodne i kulturne lokalitete na podru~ju NP „Tara”, upoznaju se sa biqnim i `ivotiwskim vrstama ove planine, nau~e da ja{u na kowima u nedavno formiranoj ergeli, obi|u seoska doma}instva i provozaju se brodom kroz kawon Drine. Obu~i}e se za rad na ra~unaru i za rukovawe kamerama i digitalnim foto-aparatima. Svaki u~esnik kampa nau~i}e da se sigurno orijenti{e u prirodi.

Planiran je i rad vi{e radionica razli~itog tipa.

Desetodnevni boravak ko{ta 9 hiqada dinara. Ovaj iznos mo`e da se uplati u devet mese~nih rata.

M.A.

Ekologija

BESPLATNO SEME

S

portsko turisti~ki centar „Bajina Ba{ta” pro{le godine je po prvi put organizovao vrlo uspelu akciju na ure|ewu gradskih dvori{ta, terasa i izloga pod nazivom „Da na{a Ba{ta bude bajna”. Ovog prole}a akcija se obnavqa i pro{iruje i na seosko podru~je. U ciqu pove}awa broja u~esnika, u centru grada postavqen je mini {tand na kome se gra|anima besplatno dele kesice sa semenom cve}a i prospekti na kojima su prikazani detaqi iz pro{logodi{we akcije.

M.A.

13

U OBJEKTIVU Peru}ac

URE\EWE VILE „DRINA“

N

ULI^NE CVE]ARE

a glavnoj gradskoj Ulici Milana Obrenovi}a ovog prole}a pojavilo se nekoliko uli~nih prodavaca cve}a. Ove prave male uli~ne cve}are imaju dobar asortiman koji privla~i kupce. Cene cve}a u saksijama kre}e se od 10 do 200 dinara. Vlasnici cve}ara, kojima je to je-

Vila Drina u Peru}cu

V

ila „Drina” iz turisti~kog naseqa Peru}ac sme{tena na obali istoimene reke vi{e od dvadeset godina stoji napu{tena. Tako je bilo sve do nedavno dok nije prodata zajedno sa Ineks hotelima. Novi vlasnik Kompanija „Cepter” i wegovo preduze}e Hoteli „Tara” zapo~eli su adaptaciju ove atraktivne vile. Radovi }e biti zavr{eni do po~etka jula kada ovde po~iwe glavna turisti~ka sezona. Trenutno se vr{i rekonstrukcija restorana „Vrelo” koji se nalazi nedaleko od vile „Drina” i pripada istom preduze}u.

M.A.

Jedna uli~na cve}ara

dina delatnost, ne gledaju blagonaklono na ove sezonske konkurente jer smatraju da uli~ni cve}ari ne pla}aju dr`avi obaveze i da su im zbog toga cene ni`e.

M.A.

Odr`ana 28.smotra recitatora Zlatiborskog okruga

U@I^ANI NAJUSPE[NIJI

DO MANASTIRA BEZBEDNIJE U P reduze}e „Putevi” U`ice po~elo je regulaciju kanala na regionalnom putu Bajina Ba{ta - Ra~a u du`ini od pet kilometara do istoimenog sredwovekovnog manastira. Poslovi treba da se zavr{e za mesec dana. Prema re~ima poslovo|e Sretena Markovi}a, u drugoj fazi vr{i-

Regulacija kanala na putu Bajina Ba{ta - Ra~a

}e se krpqewe kolovoza. Postoje dobri izgledi da se umesto krpqewa postavi novi asfaltni sloj. U tom slu~aju do{lo bi do pro{irewa puta. O~ekuje se da }e do kraja juna Republi~ka direkcija za puteve doneti kona~nu odluku.

M.A.

14

odli~noj organizaciji Narodne biblioteke iz Kosjeri}a po 28. put odr`ana je smotra u~enika recitatora iz osnovnih i sredwih {kola sa podru~ja Zlatiborskog okruga. U tri uzrasne kategorije nastupilo je 58 |aka koji su prethodno zauzeli prva dva mesta na op{tinskim nadmetawima. @iri u kome su bili Miroslav Trifunovi}, rediteq, Dragan Jovanovi} Danilov, kwi`evnik i Milunika Mitrovi}, profesor kwi`evnosti, odlu~io je da u kategoriji osnovaca od £-£¤ razreda prva tri mesta pripadnu Jasmini Brajkovi} iz U`ica, Predstavnici bajinoba{tanskih Mariji Pil~evi} osnovnih {kola - u~esnici takmi~ewa iz Ariqa i Mau Kosjeri}u riji Stefanovi} iz Kosjeri}a. Me|u takmi~arima od ¤-¤£££ razreda pobedio je David Ivi} U`ice, ispred svoje sugra|anke Soke Milivojevi} i Vladimira Nikitovi}a iz Priboja.

U konkurenciji sredwo{kolaca najboqa je bila Sara Vulovi} Po`ega. Slede Jelena Tomanovi} Priboj i Bogdan Bel~evi} ^ajetina. Ovih 12 recitatora predstavqa}e Zlatiborski okrug na Republi~koj smotri.

Najuspe{nije predstavnike Zlatiborskog okruga pripremali su profesori Du{an Glogovac, Milka Mili}, Danijela Gagovi}, Marija Radevi}, Ivana Cvijovi}, Marija Jeveri~i}, Jasna Pe{ut i Brankica Je~menica.

M.A.

Broj 17 - Maj 2007.

BB PORTRETI

POZNATI BAJINOBA[TANI Ove godine se intenzivno radi na pripremi „Biografskog leksikona ra~anskog kraja” koji po~etkom idu}e godine izlazi iz {tampe. Po slobodnom izboru u na{em listu objavqujemo biografske odrednice znamenitih li~nosti na{eg kraja

ALEKSI] V. MILORAD (Bajina Ba{ta, 1875-1943), u~iteq, {kolski nadzornik, osniva~ i predsednik zemqoradni~ke zadruge.

Bio je u~iteq u Zaovinama, kasnije u Bajinoj Ba{ti, gde je bio i upraviteq {kole, a mnogo du`e {kolski nadzornik sreza ra~anskog i zlatiborskog.

Zajedno sa 20 naprednih i patriotizmom nadahnutih qudi osnovao je 1905. Zemqoradni~ku zadrugu u Bajinoj Ba{ti za koju je svih 20 zadrugara ulo`ilo po jedan dinar. Bio je blagajnik i sekretar zadruge do Prvog svetskog rata. U rat je poneo sa Aleksi} Milorad sobom u rancu i zadru`nu arhivu, preneo je preko Albanije i predao u Solunski depo - u arhiv. Posle rata vratio je dokumentaciju iz Soluna, rad zadruge je obnovqen a on izabran za wenog predsednika.

Ovu du`nost je obavqao do Drugog svetskog rata. Zadruga je do~ekala i svoju 25. godi{wicu, povodom koje je napisao kwigu. Bio je posle rata, 1919. vrlo aktivan osniva~ zemqoradni~kih zadruga u ra~anskim selima. Za ove zasluge nagra|en je i odlikovan.

Bio je poslanik ra~anskog kraja u Ustavotvornoj skup{tini na listi Demokratske stranke 1920. godine. Izme|u dva rata, sa tada vi|enim qudima, trgovcima i kafexijama, u~estvovao je u osnivawu Trgova~ke i Industrijske banke.

Bio je, bez sumwe, jedan od najboqih prosvetnih radnika koga je ovaj kraj imao.

JAGODI] VLADIMIR (Zaro`je, 1885 - Bajina Ba{ta, 1939), kafexija, predsednik op{tine, banski ve}nik.

Jedan je od osniva~a i utemeqiva~a Zemqoradni~ke zadruge u Roga~ici, osnovane 1911. godine. Zadruga je ostvarivala prihod i od prodavnice koja je radila u wegovoj ku}i. Bio je ~lan Odbora u roga~i~kom Sokolskom dru{tvu i jedan od osniva~a kwi`nice i ~itaonice, koja se nalazila u jednoj od prostorija wegove kafane. U~estvovao je u svim Jagodi} Vladimir ratovima od 1912. do 1918. godine u ~inu potpukovnika. Na parlamentarnim izborima 1935. godine izabran je za zamenika narodnog poslanika sreza ra~anskog. Bio je i dugogodi{wi predsednik op{tine u Roga~ici i banski ve}nik Drinske banovine.

Broj 17 - Maj 2007.

Zaboravqeni, a zaslu`ni Bajinoba{tani

PEDAGOG POSEBNOG KOVA Cveta Miqu{evi} na `ivotnu stazu izvela brojne generacije ekonomista, trgovaca, ugostiteqa

U

pripremi je Biografski leksikon op{tine Bajina Ba{ta u koji, po mom mi{qewu, treba uvrstiti i ime diplomiranog ekonomiste i dugogodi{weg veoma zapa`enog i uspe{nog pedagoga Cvete Miqu{evi}. Imao sam priliku da kao direktor sredwih {kola pratim wen rad i mogu re}i da je ostavila dubok i neizbrisiv trag u `ivotu gra|ana Bajine Ba{te.

Cveta je ro|ena 1942. godine u Roga~ici, u uglednoj i imu}noj zanatlijskoj porodici. Osnovnu {kolu zavr{ila je u mestu ro|ewa a Ekonomski fakultet u Beogradu.

Po~etkom 60-ih u Bajinoj Ba{ti se formira Obrazovni centar „Josif Pan~i}” u ~ijem sastavu su [kola za KV radnike, Ekonomska {kola i Gimnazija. Kao diplomirani ekonomista Cveta se zapo{qava u Obrazovnom centru i predaje ekonomsku grupu predmeta ekonomistima, trgovcima i ugostiteqima. Obrazovnu i vaspitnu ulogu

Cveti Miqu{evi} priznawe uru~uje direktor Jovan Stani}

profesora obavqa savesno i odgovorno. Za svaki ~as Cveta se ozbiqno i temeqno priprema {to daje odli~ne rezultate. Kao direktor Centra imao sam priliku da se u to uverim. Jedne {kolske godine zamolila me da u drugom polugodi{tu uzmem jedno odeqewe trgovaca jer je bila preoptere}ena ~asovima u {koli i obavezama u porodici.

Prvi ~as u tom odeqewu posvetio sam propitivawu i bio zadivqen u~eni~kim znawem.

Cveta je imponovala `ivotnom energijom, ambicijom i samoupozdawem u sopstvene sposobnosti. Bila je i veoma emotivna i sve nabrojane osobine ispoqavala u svakodnevnom radu sa svojim u~enicima i kolegama. Iako veoma optere}ena obavezama u {koli i porodici nalazila je vremena da ih savesno i na vreme izvr{i. Dugo godina nalazila se na ~elu Radne zajednice OC „Josif Pan~i}”.

Na `ivotnu stazu sa uspehom je izvela brojne generacije dobrih ekonomista, trgovaca, ugostiteqa. Ozbiqna, {armantna i iteligentna, kod u~enika u`ivala je veliki ugled jer im je davala dosta znawa.

Cveta ima uglednu porodicu, wen suprug je poznati i priznati stomatolog, imaju tri sina a dvojica sina su intelektualci, zavr{ili su tehni~ke fakultete i kao uspe{ni stru~waci du`e vreme rade u Kanadi.

Jovan STANI], profesor u penziji

15

REPORTA@A Svetlan Sekuli}, u~iteq sa Pa{ine Ravni

NEUMORNI PROSVETAR

P

o~etkom septembra 1963. godine samohrana majka Radojka Sekuli} iz bajinoba{tanskog sela ]erani}i uputila je svog sina jedinca na {kolovawe u tada{we Titovo U`ice.

Tako je plavokosi {trkqasti osnovac Svetlan postao |ak U~iteqske {kole ,,@elimir @eqo \uri}”.

Tih godina bio bi to veliki finansijski izazov i za imu}nije seqake, a ne za siroma{nu Radojku. Kad se jesen po~ne primicati kraju i do|e vreme klawa poseka, ova hrabra i nepokolebqiva seqanka proda varo{anima iz Bajine Ba{te sviwu koju je hranila za posjek,pa sve pare po{aqe da plati hranu i stan za svog {kolarca. Istim putem odu koko{ija jaja, jagwad, rakija.

Vaqeva i Uba - ka`e U~o, koga danas tako oslovqavaju, ne samo drugovi, prijateqi i kom{ije, ve} i |aci, pa i porodica.

- Tako sam dolazio do para da kupim kwige, ode}u, obu}u, jer majka nije mogla nama}i za sve. Da mi oca Milisava ne ubi hrast prilikom se~ewa, kad sam zakora~io u dvanaestu godinu, ~ini mi se da bi sve bilo druga~ije, ali, {ta }e{, vaqda takva sudbina.

Sa diplomom u~iteqa ode na odslu`ewe vojnog roka, a po povratku navrati do Osnovne {kole ,,Stevan Joksimovi}” u Roga~ici, gde je stekao osnovno obrazovawe. Doju~era{weg svog |aka, a sada kolegu, lepo prime i ponude mu posao u zaba~enom i bespu-

da se svaki |ak obu~i u plivawu. Onda re{e da grade crkvu. Mislili seqani dugo koga da izaberu za predsednika gra|evinskog odbora. Na kraju zakqu~i{e da je najboqe da na to mesto

ORDEN SVETOG SAVE Kad do|e dan osve}ewa crkve, sti`e tada{wi izaslanik patrijarha Pavla, gospodin Stefan, `i~ki episkop, i pred hiqadama qudi Svetlanu Sekuli}u uru~i Orden Svetog Save drugog reda, kojim ga je „za wegov posebno ulo`en trud na izgradwi i opremawu hrama odlikovao Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve”.

Svetlan Sekuli} U~o - 35 godina u Pa{noj Ravni

Ona je prezadovoqna kad ima hleba, krompira i pasuqa...

Za Vidovdan sti`e u selo weno ~edo sa svedo~anstvom o zavr{enom prvom razredu u~iteqske {kole. Pozove kom{ije na „divka”kafu, pusti pokoju suzu, jer za dva, tri dana mom~i} opet odlazi od ku}e.

- Udru`im se sa zidarima, pa im nosim celog letweg raspusta malter, kamen i ciglu na gradili{tima oko

POMO] BIV[IH \AKA Ni posle 35 godina ovaj prosvetar nije se umorio. U posledwe vreme najvi{e se anga`ovao na rekonstrukiji {kolske zgrade i asfaltirawu puta do dvori{ta i crkvene porte.

Obratio se U~o svojim nekada{wim |acima koji rade u [vajcarskoj.

Predlo`io im je da pomognu u nabavci nastavnih sredstava. Oni to rado prihvatili i sakupili preko tri hiqade franaka. Za te pare kupqen je grafoskop, dijaprojektor, televizor, kasetofon, kompleti zvu~nih ~itanki, audio i video- kasete, zidne gografske karte, globus, geometrijska tela i drugi pribor.

16

tnom selu Pa{ina Ravan ispod planine Povlena. I tako po~e s jeseni 1972.godine u~iteqska karijera Svetlana Sekuli}a.

Posle vi{esatnog pe{a~ewa i pre|enih skoro 30 kilometara sti`e u selo, ne slute}i da }e danas, nakon trideset pet godina, i daqe biti tu.

Prona|e {kolskog poslu`iteqa Vitomira Vasi}a, a ovaj ga odvede do {kole.

Be{e to, u stvari, jedna privatna ku}ica. Mladi u~iteq odmah zapo~e akciju da se sagradi {kolska zgrada, pa pedesetak u~enika posle dve godine kona~no dobi koliko-toliko pristojne uslove za rad. Okupi U~o svoje seqane u dugim zimskim no}ima i pri~a im kako bi se lepo `ivelo i ovde samo da ima struje. Ideja je polako sazrevala, a 1980. godine zasvetli prva sijalica. @ivot se preporodio.

Stigo{e prvi radio-aparati, pa televizori, pegle, pokoja ve{-ma{ina...

Tri godine pre toga vojska sagradi put od Roga~ice do Vaqeva, i to asfaltni. Kolovozna traka pro|e ba{ posred Pa{ine Ravni. Tako ovo selo najzad dobi izlaz u svet.

U~o i daqe ne miruje. Vodi akcije oko seoskih puteva i vodovoda. U {kolskom dvori{tu pravi mini bazen

postave u~u. Tako i bi. Kao i ranije, i ovu akciju privede kraju. Na stotinak metara od {kole ni~e crkva Svetog Petra i Pavla.

U me|uvremenu je ovaj uzorni, i ne samo prosvetni radnik oformio porodicu, dobio sina Davora, a ovaj tako|e zasnovao porodicu i podario mu unu~i}e Marka, Dimitrija i Stefana. U mestu slu`bovawa sagradio je ku}u, koju jo{ nije potpuno opremio za stanovawe. Te{ko ide jer sam radi u sedmo~lanoj porodici koja je do zimus `ivela u U~inom {kolskom stanu od tridesetak kvadrata.

Majka Radojka odavno nije me|u `ivima.

- Na{ U~o je sila. Meni je izu~io troje dece - pri~a Svetozar Proki} za stolom u }o{ku kafane „Tre{wica”na Pa{inoj Ravni, dok o~ekujemo da pristigne Svetlan Sekuli}.

- I meni je u~io dvoje dece,a uskoro }e i unuku - dodaje Milorad Vasi}.

- Da smo ga lu~em tra`ili ne bi ga na{li. Mogao je da ode u lep{a i pitomija mesta. - konstatuje i istovremeno naru~uje novu turu pi}a nekada{wi wegov u~enik Mirko Vasi}.

M.Andri}

Broj 17 - Maj 2007.

REPORTA@A Razre{ena misterija duga devet decenija

PRONA[AO GROB DEDE U FRANCUSKOJ Solunski ratnik ^edomir Aksentijevi} iz Vi{esave, ~iju sudbinu niko decenijama nije znao, sahrawen na vojnom grobqu u okolini Tulona, u Francuskoj

B

eogra|anin Radosav Aksentijevi} (64) iz Novog Beograda krenuo je tragom informacije objavqene u „Politici” iz pera dopisnika „Tanjuga” iz Pariza Ane Ota{evi} da sazna za sudbinu svog dede ^edomira Aksentijevi}a. Bio je borac Cerske bitke (1914-1918), rawen je na Ceru, ali o wegovoj daqoj sudbini porodica nije imala nikakvog traga, gde je i kako okon~ao svoj `ivot - isti~e Radosav. U pomenutom ~lanku o nepoznatoj istoriji pod naslovom „Zaboravqeni srpski grobovi u Francuskoj” navedeno je da se na vojnom grobqu u gradi}u Sen Mandrije, na jugu Francuske, nalaze grobnice 22 srpska vojnika, za

Sen Mandrijeu je otvorena vojna bolnica koja je radila sve do 1935. godine, kada je u Tulonu podignuta druga, ve}a. U woj su le~eni i srpski vojnici koje su, rawene ili bolesne, naj~e{}e od tifusa, Francuzi prevezli brodovima zajedno sa sopstvenim vojnicima koji su se borili, rame uz rame sa srpskom vojskom, na Solunskom frontu. U Sen Mandrije su stizali retki brodovi sa srpskim rawenicima, jer su nema~ke podmornice bile prili~no efikasne u torpedovawu savezni~kih brodova.

Radosav Aksentijevi} je u{ao u trag do tada nepoznatom vojnom grobqu sa srpskim vojnicima ali se ispostavilo

AUTO-MOTO DRU[TVO

ACA STAMENI] 31250 Bajina Ba{ta Ul. 12.jula br. 37

50 GODINA SA VAMA KORISNE INFORMACIJE ZA GRA\ANE Kompletan tehni~ki pregled se mo`e platiti: KREDITNOM KARTICOM NA 6 I VI[E MESE^NIH RATA, PUTEM ADMINISTRATIVNE ZABRANE NA 6 MESE^NIH RATA, PUTEM UGOVORA (BEZ ^EKOVA) NA 4 MESE^NE RATE!

Na spisku sahrawenih vojnika i ^edomir Aksentijevi} iz Vi{esave

koje se 100 godina niko nije raspitivao. Na grobnicama su ispisana imena, ~inovi i godine smrti srpskih vojnika, me|u wima stajalo je i ime ^edomira Aksentijevi}a, uz podatak da je `ivot okon~ao 6. septembra 1918.godine.

- Otputovao sam u Francusku s namerom da posetim grobqe u gradi}u Sen Mandrije, koji je sme{ten na jugu zemqe, na poluostrvu preko puta Tulona, i da utvrdim da li se zaista radi o mom dedi ^edomiru - pri~a unuk Radosav. U op{tini Sen Mandrije na uvid su mu dali dokumentaciju iz koje se vidi da je me|u sahrawenim „soldatima” i ^edomir Aksentijevi}. Imena su ispisana onako kako se izgovaraju na francuskom, uz mno{tvo neizbe`nih gre{aka, {to navodi na zakqu~ak da su ona zabele`ena na osnovu usmene izjave vojnika na samrti ili pak wihovih ratnih drugova sa kojima su le`ali u bolnici. Pred kraj Prvog svetskog rata u

Broj 17 - Maj 2007.

da na wemu svoje kosti nije ostavio wegov deda, ve} se radi o srpskom vojniku sa istim imenom i prezimenom, ^edomiru Aksentijevi}u iz Vi{esave kod Bajine Ba{te.

- Radosav je uputio pismo Op{tini Bajina Ba{ta u kome je naveo da je do{ao do saznawa da je na teritoriji na{e op{tine postojao borac sa identi~nim imenom i prezimenom - ka`e Aleksandar Aco Aksentijevi}, koji je utvrdio da se radi o wegovom potomku, nestalom u vihoru Prvog svetskog rata. Najbli`i `ivi srodnik je Velibor Be}o Aksentijevi} iz Bajine Ba{te, ^edomir mu je bio deda.

- Iz pri~e starijih znamo da je ^edomir bio borac na Solunskom frontu i da mu se tu gubi svaki trag.

Naga|alo se da je stradao od [iptara, a sada znamo da po~iva u Francuskoj ka`e Aco i dodaje kako mu je `eqa da poseti ^edomirom grob u Sen Mandrijeu.

R.Blanu{a

Kompletna obuka voza~a za B kategoriju se mo`e platiti: KREDITNOM KARTICOM NA 6 I VI[E MESE^NIH RATA, PUTEM ADMINISTRATIVNE ZABRANE NA 6 MESE^NIH RATA, PUTEM UGOVORA (BEZ ^EKOVA) NA 4 MESE^NE RATE! KOMPLETNO PRAWE PUTNI^KIH AUTOMOBILA SPOQA I IZNUTRA JE 140 DINARA I SVAKO ^ETVRTO PRAWE JE BESPLATNO!

Na{i telefoni: 031/865-987, 869-415 (faks), direktor: 869-015 E-mail: amdasta@ptt.yu

17

KAMEROM I PEROM Na Svetog Vasilija

Udru`ewe „Polen“

P^ELARI SLAVILI U MANASTIRU RA^I

U

dru`ewe p~erlara „Polen” iz Bajine Ba{te svoju krsnu slavu, Sveti Vasilije Ostro{ki, proslavilio je 12.maja po prvi put u sredwovekovnom manasiru Ra~i, zadu`bini kraqa Dragutina. Najpre je odr`ana liturgija a slu`ili su je sve{tenici na ~elu sa Ilijom Lijeski}em, koji se i sam p~elarewem bavi nekoliko decenija i va`i za jednog od uzornih u ovom kraju. Potom je prvi ~ovek bajinoba{tanskih p~elara Rade Marjanovi} izlomio slavski kola~ sa stare{inom manastira ocem Savom Risti}em.

- Manastirsko bratstvo nas je zaista lepo do~ekalo pa smo odlu~ili da ubudu}e na{u slavu stalno obavqamo u Ra~i - ka`e Rade Marjanovi}. - Nastoja}emo da ve} idu}e godine uve}amo broj u~esnika slave i za taj dan priredimo mini izlo`bu p~eliwih proizvoda i opreme.

Pre slavskog ru~ka obavqena je poseta manastirskom p~eliwaku koji ima preko 100 ko{nica o kojima se brine poznati p~elarski stru~wak iz u`i~kog kraja Gvozden Stevanovi}.Tom prilikom jedan od vode}ih teoreti~ara i prakti~ara u Srbiji, pisac vi{e kwiga o p~elarewu,

N

RADE MARJANOVI] NOVI PREDSEDNIK

a nedavnoj Skup{tini P~elarskog udru`ewa „Polen” za predsednika izabran je Rade Marjanovi}. Novo rukovodstvo Udru`ewa planiralo je i nove zadatke. Deo wih je realizovan u kratkom vremenu.

- Kona~no smo, zahvaquju}i pomo}i op{tine razre{ili pitawe prostorije za rad - ka`e Marjanovi}. - Ona se nalazi u sklopu upravne zgrade Zemqoradni~ke zadruge „Bajina Ba{ta”. P~elarsku slavu smo ponovo aktivirali i odlu~ili da je proslavimo u manastiru Ra~a. U stalnom smo kontaktu sa rukovodstvom Saveza p~elara Srbije i stru~wacima za p~elarstvo sa Poqoprivrednog fakulteta iz Beograda. Nastojimo da ove i narednih godina u {to vi{e p~eliwaka zamenimo postoje}e matice kvalitetnim i selekcionisanim.

Rade Marjanovi} u svom p~eliwaku

Zajedni~ki snimak u~esnika slave u manastiru Ra~i

Veroqub Umeli} iz Kragujevca, odr`ao je prigodno predavawe o zna~aju bagremove pa{e i tehnici rada sa Dadan Blatovim ko{nicama. On je istakao da se neopravdano u posledwe vreme sve ~e{}e iznose teze kako je p~elarewe sa ovom vrstom ko{nica zastarelo {to je sasvim pogre{no jer na prinos meda najmawe uti~e vrsta ko{nice.

Na slavu su do{li i predstavnici p~elarskih udru`ewe iz U`ica, Ariqa, Ivawice, Nove Varo{i, Priboja, Lu~ana, Kosjeri}a i Po`ege. Tokom slavskog ru~ka predsednik Marjanovi} prisutne je upoznao sa dosada{wim radom i planovima Udru`ewa „Polen”.

Pri kraju sve~anosti pojedincima i organizacijama uru~ena su priznawa za wihovu pomo} i doprinos u razvoju p~elarstva na podru~ju ove podriwske op{tine. Primili su ih Miloje Savi} predsednik op{tine Bajina Ba{ta, stare{ina manstira Ra~e otac Savo Risti}, Bogomir Filipovi}, p~elar iz U`ica, i lokalne televizije BB kanal 4 i TV „Prima”.

M.A.

18

Rade se p~elarewem po~eo baviti sasvim slu~ajno pre dvadeset godina. Pozvao ga je tada{wi u~iteq i napredni p~elar Boro Jeremi} da mu pomogne na poslu u p~eliwaku.

Odmah mu se to dopalo pa je od u~e kupio tri ko{nice. Uz wegovu pomo}, ve} idu}e godine pronikao je u mnoge tajne p~elarewa i bio osposobqen da sam proizvodi matice.

Danas Marjanovi} ima 120 ko{nica. Primewuje sele}e p~elarewe tako da koristi tri pa{e. Jednu u okolini Bajine Ba{te, drugu u rodnom selu Rasti{tu i tre}u u Vojvodini. Od ove godine Repro - centar Poqoprivrednog fakulteta iz Beograda u Srbiji ima devet stanica za proizvodwu matica. Jedna se nalazi na Radovom p~eliwaku. Koordinator ovog posla je profesor dr Mi}a Mladenovi}. Za potrebe proizvodwe selekcionisanih matica Marjanovi} je pripremio preko 300 oplodwaka.

Matica iz ~ijih jaja }e se dobiti nove za tr`i{te ko{ta 500 evra. Komercijalne matice prodaju se za 600 dinara po komadu. Od toga 200 dinara dr`ava regresira pa }e svako ko nabavi maticu, nazad dobiti taj iznos.

- Prema na{oj evidenciji p~elari sa podru~ja op{tine imaju zdrava dru{tva. Me|utim, veliki problem stvara nam nestru~no i u neodgovaraju}e vreme prskawe vo}a. Zbog toga smo imali dosta gubitaka. Naro~ito je to proletos bilo izra`eno u Jakqu. Da bi to smawili, poku{a}emo da do idu}e sezone odr`imo predavawa da bi vo}ari i malinari znali kako da se u obostranom interesu pona{aju u vreme cvetawa vo}ki - istakao je Rade Marjanovi}.

M.Andri}

Broj 17 - Maj 2007.

U OBJEKTIVU Akcija EPS I DECA

Urbanizam

DECA [TEDE STRUJU U sportskim takmi~ewu „EPS-ove ~igrarije“ u~estvovalo 8 osnovnih {kola

U

okviru ovogodi{we akcije Elektroprivrede Srbije „EPS i deca - {tedim energiju, ~uvam Srbiju” Privredno dru{tvo „Drinsko-Limske hidroelktrane” iz Bajine Ba{te bilo je doma}in sportskog takmi~ewa pod nazivom „EPS-ove ~igrarije” u kome je u~e{}e uzelo osam osnovnih {kola, ~etiri sa podru~ja op{tine Bajina Ba{ta, O[ „Sveti Sava”, O[ „Rajak Pavi}evi}”, O[ „Stevan Joksimovi}” Roga~ica, O[ „Du{an Jerkovi}” Kostojevi}i i O[ „Mito Igumanovi}” Kosjeri}, O[ „Branko Radi~evi}” Mali Zvornik, O[ „Dimitrije Tucovi}” ^ajetina i O[ „@ivko QuVasilije Pavi}evi} ji}” Nova Varo{. U Gradskoj sportskoj hali {esto~lane ekipe ovih {kola, u kojima su se nalazili u~enici tre}ih razreda, re{avale su kroz igru vi{e zadataka, od toga kako se provu}i kroz mra~ni tunel, osvetliti ga, prona}i zeleni list ili neku vo}ku, slo`iti slagalicu, simboli~no iskqu~iti ku}ne aparate kad se ne koriste, do toga kako savladati razne prepreke uz pomo} lopte i ~uweva.

V

DOZVOQENA GRADWA NA TARI

i{egodi{wa incijativa da se najatraktivniji prostor Nacionalnog parka „Tara” za{titi od divqe gradwe kona~no je dala rezultat jer je nedavno Arhitetktonski fakultet iz Beograda, posle vi{e dorada i ispravki, kona~no Skup{tini op{tine Bajina Ba{ta dostavio urbanisti~ke planove za ~etiri velike lokacije, Kalu|erske Bare, Oslu{u, Ra~ansku [qivovicu i Sokolinu, nakon ~ega su odbornici usvajawem izvr{ili wihovu verifikaciju. Ubudu}e mo}i }e da se legalno dobije dozvola za gradwu objekata razli~ite namene. Istina Zavod za za{titu prirode poku{ao je da odlo`i ovo usvajawe, ali se kasnije i on saglasio da su urbanisti~ki planovi ipak korektno ura|eni.

Kalu|erske bare na Tari

- Samo u pro{loj godini renxeri Nacionalnog parka „Tara” evidentirali su preko 80 podignutih ili bespravno zapo~etih objekata - ka`e direktor ovog Javnog preduze}a Du{an Milovanovi}. - Podnete su prijave inspekcijskim slu`bama, ali od toga, bar za sada, nije bilo ni{ta. Usvojeni urbanisti~ki planovi potpuno }e za{tititi prirodne vrednosti i ujedno }e omogu}iti legalnu gradwu.

Osnovci - u~esnici igara

Otvraraju}i ovo takmi~ewe, generalni direktor PD „Drinsko-Limske hidroelektrane” Vasilije Pavi}evi} po`eleo je dobro dru`ewe i zabavu svim u~esnicima uz napomenu da je ciq ove akcije da se i mladi ukqu~e u racionalnu potro{wu elektri~ne energije i o~uvawe `ivotne sredine.

Posle sat i po nadmetawa, ekipa O[ „Dimitrije Tucovi}” iz ^ajetine uspela je da za nijansu bude boqa od O[ „@ivko Quji}” iz Nove Varo{i i ona }e se na}i na zavr{nom delu ovog takmi~ewa koje }e se odr`ati 5. juna uz u~e{}e jo{ 10 {kola iz drugih krajeva Srbije. Najboqa ekipa sa zavr{nog takmi~ewa dobi}e kao nagradu sedmodnevni boravak u Eko-kampu na planini Tari.

M.A.

Broj 17 - Maj 2007.

Neizvesnost {ta }e biti sa ranije bez dozvola izgra|enim objektima je otkowena. O tome predsednik op{tine Bajina Ba{ta Miloje Savi} ka`e: - [irile su se razne alarmantne pri~e. Me|utim, od wih ne}e biti ni{ta. Gde god ima i najmawih uslova usledi}e legalizacija. Sada kona~no imamo urbanisti~ke planove i wih se moraju pridr`avati svi budu}i graditeqi. Bespravna gradwa ne}e se mo}i tolerisati. Ko se na to ipak odlu~i, mora biti spreman na sankcije koje }e preduzeti inspekcijske slu`be. Mi sada poku{avamo da dobijemo od Republike saglasnost da op{tina izdaje sve dozvole za izgradwu ~ime bi se gra|ani po{tedeli odlazaka u Beograd. Ina~e, i sada op{tina izdaje gra|evinske dozvole, ali samo onim doma}instvima koja se nalaze na Tari.

O~ekuje se da }e urbanizacija Tare privu}i mnogo vi{e doma}ih i stranih investitora.U me|uvremenu po~e}e se sa izradom urbanisti~kih planova i za druge lokalitete koji se nalaze na podru~ju NP „Tara”.

M.A.

19

HRONIKA Ovog prole}a

O

BROJNE AKTIVNOSTI CRVENOG KRSTA

vog prole}a Crveni krst op{tine Bajina Ba{ta organizovao je vi{e akcija, a ~esto se ukqu~ivao i u one koje su drugi vodili. Me|u posledwima bila je akcija „Nedeqa globalne bezbednosti saobra}aja na putevima” koja je sprovedena zajedno sa MUP-om, Domom zdravqa, {kolama, Udru`ewem dijabeti~ara i Auto-moto dru{tvom „Aca Stameni}”.

U Tehni~koj {koli

NASTAVQENI RADOVI NA [KOLSKOJ RADIONICI

K

ada se okon~aju zapo~eti radovi na {kolskoj radionici obe sredwe {kole, Gimnazija „Josif Pan~i}” i Tehni~ka {kola u Bajinoj Ba{ti, ima}e mnoge boqe uslove rada.

Tada }e, kako isti~e direktor Tehni~ke {kole Nenad Mihailovi}, obe obrazovne ustanove mo}i da izvode nastavu u jednoj, a ne kako je to sada, u dve smene.

- U toku je druga faza rekonstrukcije [kolske radionice, odnosno radi se na sanaciji ravnog krova.

Direktor Tehni~ke {kole Nenad Mihailovi}

Sa akcije „Nedeqa bezbednosti u saobra}aju”

- Na vi{e punktova ispred {kola i na raskrsnicama tokom sedam dana bila je poja~ana kontrola saobra}aja, deqeni su propagadni materijali, gra|anima je meren nivo {e}era u krvi, deca policajci i aktivisti CK davali su voza~ima fla{ice sa sokovima dok su AMD i Taratrans omogu}ili besplatan tehni~ki pregled vozila tokom dva dana - ka`e V.D. sekretara CK Qiqa Mati}. - U ovom poslu zna~ajno su nam pomogli sponzori me|u kojima su Nacionalni park „Tara”, PP „Zari}”, Auto {kola „Rogi}”, AMD „Aca Stameni}”i „As prevoz”.

U periodu od 8-15. maja obele`avana je Nedeqa Crvenog krsta. Pored konferencije za lokalna sredstva informisawa na kojoj su prezentirani podaci o radu ove humanitarne organizacije, objavqeni su rezultati republi~kog konkursa „Krv `ivot zna~i”, podeqene su ~lanske karte pojedincima, preduze}ima i ustanovama, dodeqena su priznawa donatorima sa podru~ja bajinoba{tanske op{tine, prikazan je jednosatni film na TV Kanal BB-4 o radu Crvenog krsta a u Gimnaziji „Josif Pan~i}”, odr`ana je radionica o humanim vrednostima.

Krajem maja i tokom juna bi}e novih aktivnosti. Planirana je akcija na prikupqawu krvi, susret sa donatorima i sponzorima Crvenog krsta,odr`a}e se sve~anost na kojoj }e se dodeliti priznawa dobrovoqnim davaocima krvi, pru`i}e se pomo} deci oko slawa na letovawe, a u planu je i obilazak nekoliko materijalno ugro`enih porodica.

M.A.

Kompletni radovi za dve godine

Na 650 kvadrata korisnog prostora dobi}emo na jednom mestu u~ionice za ma{ince i {kolsku radionicu za izvo|ewe prakti~ne nastave - ka`e direktor Mihailovi}.

Ukupna investicija je 13 miliona dinara a do sada je utro{eno oko tri miliona dinara. Kompletni radovi, ~ije finansirawe obezbe|uje lokalna zajednica, trebalo bi da se zavr{e za dve godine.

R.B.

U Gimnaziji i Tehni~koj {koli

U

VIDEO NADZOR

Gimnaziji „Josif Pan~i}” i Tehni~koj {koli u Bajinoj Ba{ti pre nekoliko meseci ugra|ena je oprema za video nadzor. Kamere pokrivaju sav unutra{wi prostor, tako|e i spoqa{nost zgrade. Pod neprekidnom „prismotrom” kamera: Zgrada sredwih {kola - Otkako imamo ove ure|aje za nadzor drasti~no je smawena {teta na {kolskom inventaru, tako da se investicija od oko 150.000 dinara brzo isplatila, a {to je najva`nije disciplina u~enika je na znatno vi{em nivou - isti~u direktori Gimnazije Uro{ Kremi} i Tehni~ke {kole Nenad Mahailovi}.

R.B.

20

Broj 17 - Maj 2007.

RUBRIKA IZ MOG UGLA

O SUJETI ILI KO NAS SASTAVI OVAKO NADARENE

B

ajina Ba{ta obiluje mnogo ~ime… Ne bih ja to tvrdio, niti bih slu{ao ikoga iz ove ~ar{ije, jer smo mi i ina~e skloni da preterujemo, pogotovu kad gledamo u ogledalo. Ali - i drugi pri~aju, pa i pi{u! Ka`u tako da imamo mnogo prirodnih lepota, pa planina, pa jezera, pa reka, du`ih i kra}ih, pa sve`ih izvora, uzbrdica i nizbrdica (kao stvorenih za maltretirawe auta i naroda!), pa istorijskih spomenika - kako na zemqi, tako i pod zemqom!

U svemu tome mo`e se u`ivati, po prvom svetskom pravilu koje ka`e da se svako zadovoqstvo pla}a… Neko pre, a neko posle u`ivawa u pomenutom. Tako mu ispade da krajevi koji obiluju vukojebinama i pustiwama spadaju u vrlo profitabilne!

Udaqih se od teme! A htedoh o jo{ jednoj pojavi koja je vrlo prisutna u na{em kraju. Elem, vaqda po voqi vladaju}e dokolice, koja se najboqe oslikava kroz evidenciju nezaposlenih, Bajina Ba{ta ima i dosta umetnika! Uglavnom zaposlenih, ali svih profila - kwi`evnika, koji se dele na prozne i pesni~ke du{e; slikara - kojih ima iz svih pravaca koje poznaje istorija umetnosti, a bogami i nekih koje ista jo{ nije zabele`ila i klasifikovala; vajara koji |eqaju sve {to im do|e pod ruku; muzi~ara, peva~a - ko pleve, a tek glumaca - ma ni broja im se ne zna!

E, tu se krije i tema moje pri~e - kako se, na ovom malom prostoru odvija su`ivot ovolikog broja nadarenih qudi, a bogami i `ena… Ukratko re~eno - burno!

Susretnem jednog pesnika, {to i nije tako te{ko, jer je pesni{tvo jedna od najomiqenijih vanprivrednih aktivnosti. ^ak su i udru`ewe osnovali, to jest osnivali! Pitam ga, tako, u svom neznawu, kako radi taj „Kwi`evni

Izvi|a~i Bajine Ba{te lane dobro radili

N

ODRED ORLOVA

a smotri „Izvi|a~ki stroj” koju je u Vrawu organizovao Savez izvi|a~a Srbije, dodeqena su tradicionalna priznawa ove organizacije najboqim odredima, ~etama i pojedincima. Za rad i doprinos razvoju izvi|a{tva u pro{loj godini Bajinoba{tani su dobili presti`na priznawa „Odred orlova” i „Srebrni javorov list”.

Izvi|a~i Bajine Ba{te na smotri u Vrawu

Priznawa su uru~ena i dugogodi{wim ~lanovima i stare{inama, „Zlatni javorov list” Sretenu Mijatovi}u i „Srebrni javorov list” Milo{u Lazarevi}u.

R.B.

Broj 17 - Maj 2007.

klub”, ima li {ta od aktivnosti! Ma nisam vi{e u tome, sa kime ja da budem, pa tamo su oni, bre, ovakvi i onakvi - ono {to „ona” dvojica objave za dve godine, ja napi{em za no}!

Sa strahopo{tovawem se udaqim iz senke te pesni~ke gromade, pa pred „Evropom” sretnem jednog od „one” dvojice… Isto pitawe, a onda me zasu pesma u prozi - ma onaj pametuje, objavio kwigu, a ni sam nije pro~it’o {to je napis’o, ono {to on napi{e, pi{em i ja, al’ bacam kad se istreznim! A i one {to su sa wim, razo~arane doma}ice, boqe im je da kuvaju i decu ~uvaju, nego {to seju li~ne frustracije diqem populacije… Ma, {ta da vam pri~am talenat Bo`ji! - svaka mu u stihu!

Opet jedna pesnikiwa, ali plemenitija - ne du{om i znawem, nego obrazovawem, sa ga|ewem obja{wava kako je tu skoro jedan od ~ar{ijskih pisaca sro~io sestri}u pismeni za sedmi razred, pa de~ko dobio keca ko vrata! Proma{io ujka temu, a i ideju, izgleda! I tako… mala ~ar{ija, al’ mnogo pismenih! Evo, i ja, kad mi ne ide slikawe, objavim pone{to. I obrnuto… ^isto da ne zaostajem, zar ne? Povrh svega - nisu se zalud u na{em malom gradu rodile ~ak tri {tamparije… Mala nam reprodukcija, al’ velika produkcija, {to bi se reklo.

E - slikari! Ima nas, Bogu hvala, kao {to ve} rekoh…

Pre nekog vremena, na ovom plodnom tlu rodi se mis’o da osnujemo Udru`ewe slikara ili umetnika Bajine Ba{te.

Lepa ideja, ali za neka druga podnebqa! Onda je jedan stvaralac rekao drugom - ma {ta }u ja tamo sa onim, koji je on slikar, crta samo kriva sena, a {arovina mu dole viri!

Drugi je, opet, izjavio da je to dobro, ali da on ne}e zbog ovog, jer je taj u zadwih deset godina imao vi{e sr~anih udara nego {to je naslikao slika! Tre}i se besno okomio na onog {to {tancuje sliku dnevno, a jo{ ne zna ni zelenu da napravi, zamislite! Ovaj, opet, za koga reko{e da je zadwu sliku nacrtao za neke mladence kad su drugu Titu odsekli nogu, ne}e zbog onog skota koga je li~no u~io da crta, a on mu sad ule}e u tezge i otima zaradu! I plus - ne zna da crta!

Pomenuti ne bi sa ovima koji, ka`e, crtaju uz pomo} neke tehnike, a ni ovi {to {to lepe po papiru na {ta nagaze u {etwi nisu wegov nivo! Onaj, ba{ umetni~ki razbaru{en, ne}e u isto udru`ewe sa ovima koji |eqaju `ile, perdu i sve {to Drina izbaci… Ovaj se, opet, dru`i s jednim akademskim, pa ne bi da kvari prijateqstvo, a i nivo! Taman se qudi kolebaju da nije i on akademizir’o… Onaj, opet, za pola potencijalnih ~lanova nije ni znao da crtaju, drugi ka`e da to {to ovaj crta ne bi stavio ni na pano u vrti}u…

I tako - nema udru`ewa… A i te{ko je to - sastaviti tolike veli~ine! Pa ne mo`e{ ti u isti ko{ staviti one koji su izlagali samo u Ba{tini ili samo u Komitetu, sa onima koji su izlagali i u Ba{tini i u Komitetu, da ne pri~am ko je stig’o do Mitrovca! Ne podnosimo se tako lepo da nam na{i ~ar{ijski akademci, tj. {kolovani umetnici i ne trebaju!

Ako }emo pravo, i kroz istoriju je vladala netrpeqivost me|u tim veli~inama od umetnosti. Evo, malo je onih koji ne znaju kako su se kosili recimo Mikelan|elo i Leonardo da Vin~i. I u celoj pri~i ne}u da izdvajam sebe, ali retki su ovako skromni qudi i veliki stvraoci. A kad ve} pomenuh skromnost pa i Leonarda - ne potenciram, ali mo`da niste znali u ~emu se ja i on razlikujemo? Vrlo malo! Eto, ja sam ro|en 13. a Leonardo 15. aprila. On u selu Vin~i, kraj Firence, a ja u Svojdrugu, koji kilometar ispod, zamislite, Vin~ine vode! Neznatno, zar ne?

Nije onda u ovoj na{oj ~ar{iji slu~ajno da i u meni bitku vode slikar i pisac! [ta rade? Pa, eto, kad ovaj {to ma`e vidi da od pri~e fajde nema, krene da slika, a ovaj {to pi{e opet, ne mo`e miran, pa s vremena na vreme zapo|ene kavgu - ~isto da neko do|e na izlo`bu, a i da narod ima o ~emu da pri~a… Ili da misli, bilo bi jo{ boqe…

Vladislav D. Biqi}

21

KULTURA Promocija kwige „Miris deteline” Dragana Kuruzlije Popovi}a

T

MIRIS ZAVI^AJA U PRI^AMA IZ @IVOTA

e{ko da bi se u novijoj srpskoj kwi`evnosti mogao na}i pisac koji na tako poseban na~in, na promociji svoje nove kwige, osvaja ~itala~ku publiku, kao Dragan Kuruzlija Popovi}. Ovaj ve} afirmisani kwi`evni stvaralac, autor zbirke pesama „Oqubi~ene zore petrovske” i zbirke pripovedaka „Arhimandritov prsten”, preselio se, kako sam ka`e, u sivi svet bez boja i svetlosti, ali istovremeno i u svet kwigopisawa. Ve} je i dobitnik presti`nih kwi`evnih nagrada, a po wegovim tekstovima snimqene su i televizijske emisije i etno filmovi.

Gosti na promociji

Na izuzetno pose}enoj promociji svoje nove kwige pripovedaka „Miris deteline”, Kuruzlija je doveo i neobi~ne i nesvakida{we, ali svakako i posebne goste. Miroslav \or|evi}, peva~ starih narodnih pesamma i, kako to Kuruzlija ka`e, sa najlep{im glasom u Srbiji, ~est je gost kwi`evnih ve~eri, nikada i nikog ne ostavqa ravnodu{nim. Qiqana Vukovi} je svojom pesmom sebe stavila u prvi plan, tako da je u jednom trenutku izgledalo da je zapravo ona u glavnoj ulozi. Mr Ranko Buri} se predstavio u dvostrukoj ulozi, kao izvrstan peva~, ali i kao nepogre{ivi tuma~ Kuruzlijinog kwi`evnog dela. Najzad, tu je bio i dr Ratomir Cvijeti}, profesor iz U`ica, ina~e recenzent Kuruzlijine kwige.

Zbirka „Miris deteline” podeqena je u tri tematske celine. Sve pri~e su iz `ivota, o qudima iz bliskog okru`ewa, sa temama sasvim obi~nim, gotovo svakodnevnim. Tu }emo na}i potresne ispovesti nesre}nih `ena, de~je nesta{luke, pogubno dejstvo alkohola, ubistvo svekra u samoodbrani, qudske nesre}e posle eksplozija bombi…

Pripovetke iz ove zbirke svakako }e privu}i pa`wu ~itala~ke publike, a wihova najve}a vrednost je „u autorovoj iskrenosti, snazi sugestije i dubokoj pro`ivqenosti opisanih doga|aja”.

- U ovim pri~ama reskih tonova ~italac }e lako uo~iti autorovo dobro poznavawe narodnog `ivota, obi~aja, ose}awa prirode. U pri~ama se ~uju glasovi ptica, `ivotiwa, zvukovi vetra, `ubor seoskih re~ica i potoka. Tu su i jarke boje cvetova, mirisi trava, boje neba,, talasawe `ita…

Autor jednostavno ima dara i smisla da bogatstvo prirodnih boja, svetlosti i zvukova, uo~i, ~uje i utka u svoju pri~u, u do`ivqaj svojih junaka - istakao je profesor Cvijeti}.

O. Dodi}

22

„Etno Tara” nova kwiga Ilije Vasili}a

NARODNI @IVOT OZAREN STVARALA^KIM NADAHNU]EM

P

oznato je da su se narodnim obi~ajima i verovawima oduvek bavila na{a klasi~na etnolo{ka nauka, da je toj oblasti pridavala posebnu pa`wu, ali se sa sigurno{}u mo`e re}i da ni blizu nije zapisano sve ono {to je trebalo, pre svega zato {to se ti obi~aji uglavnom razlikuju od kraja do kraja, pa ~ak i od sela do sela. Ne ka`e se slu~ajno u na{em narodu: „Koliko sela, toliko adeta”.

Isto tako, retko je ko imao pravu priliku da narodni `ivot i obi~aje posmatra i do`ivqava iznutra, ne kao slu~ajni svedok, ve} kao wihov neposredni u~esnik, koji je najve}i deo `ivota proveo sa wima, u neposrednom kontaktu.

Takvu nesumwivu prednost imao je i Ilija Vasili}, autor kwige „Etno Tara”, i on je, svakako uz mnogo truda i rada, poku{ao da tu prednost iskoristi do kraja. On je o~igledno umeo da zapazi mnoge, malo poznate, ili sasvim nepoznate pojedinosti iz svakodnevnog `ivota i da ih vaqano zapi{e. Svaki praznik, od Bo`i}a do krsnih slava u Zaovinama, ima iza sebe ~itav ciklus zanimqivih pri~ica, obi~ajnih rituala, pro`etih narodnim izrekama, stihovima ili poslovicama. Nisu, dakle, u pitawu samo obi~aji i verovawa, nego i sveobuhvatnost narodnog `ivota u Zaovinama i drugim tarskim selima. Narodni `ivot u ovom kraju oduvek je bio protkan retkim narodnim umotvorinama. Lako se uo~ava da je Vasili} u svakodnevnom `ivotu bio u stalnom neposrednom kontaktu sa narodom svog kraja.

Ba{ zato je boqe nego iko drugi mogao da oseti pravi narodni `ivot i obi~aje, da ih zapi{e na licu mesta, upravo tamo gde su se i odvijali, gde su se prenosili s kolena na koleno i usput mewali kako je vreme prolazilo.

Vasili} je o~ito imao bogatu izvornu gra|u. Tako je skoro u potpunosti zaokru`io Ilija Vasili} svoje istra`ivawe.

Najlep{e i najpotpunije u ovome je svestrana raznovrsnost narodnog `ivota i wegova celovitost, ozarena pravim stvarala~kim nadahnu}em.

Zapisuju}i narodne izreke, poslovice, narodne umotvorine, izuzetno razu|ene i slikovite, Vasili} se pridru`io na{im vrsnim sakupqa~ima nepresu{nog narodnog blaga.

Time je dao vernu sliku duhovnog bogatstva naroda svog zavi~aja.

Pravu sliku narodnog `ivota znatno upotpuwuju i ~obanske pesme i igre, naro~ito posebne i neobi~ne, koje zasigurno predstavqaju pravi vukovski poduhvat. Nadahnuto narodno pesni{tvo puno duha i simbolike, karakteristi~no za ovo podnebqe, zahvaquju}i Vasili}u ostaje zapisano i znatno oboga}eno. Pa`wu posebno privla~e nekoliko verzija pesama o „vrapcu”, koji leti iznad tarskih sela, posmatra i „bele`i” sve {to se doga|a, ali na vrlo zanimqiv, naj~e{}e duhovit na~in.

Kwiga koju nam daruje Ilija Vasili} daje vernu sliku naroda i obi~aja iz tarskih sela i predstavqa svakako bogatu izvornu gra|u od posebne vrednosti.

O. Dodi}

Broj 17 - Maj 2007.

PROSVETA Geografija

U

Srpski jezik

DU[AN BEZ PREMCA

jakoj konkurenciji najboqih mladih geografa u~enika osmih razreda iz 10 op{tina Zlatiborskog okruga na takmi~ewu odr`anom u U`icu, prvo mesto pripalo je Du{anu \oki}u iz Izdvojenog odeqewa Ba~evci O[ „Stevan Joksimovi}” Roga~ica. On je uspeo da re{i 96 posto pitawa iz testa.

- Ove godine prvi put sam se pripremao i u~estvovao na takmi~ewima iz geografije - ka`e Du{an. - Kad sam na op{tinskom nadmetawu bio drugi, znao sam da imam dobre {anse i na okru`nom {to sam i potvrdio a nadam se dobrom rezultatu i na republi~kom koje }e se odr`ati u Jagodini 17. i 18.maja.

Talentovanog mladog geografa pripremao je nastavnik ^aslav Nikoli}. Zanimqivo je da je tre}e mesto na op{tinskom i na okru`nom takmi~ewu zauzeo wegov drug iz istog odeqewa Bojan Todorovi} odgovoriv{i ta~no na 85 posto pitawa. Uspehu predstavnika {kole iz Roga~ice doprinela je i Aleksandra Todorovi} osvajawem prvog mesta na op{tinskom, i tre}eg mesta na okru`nom nivou.

Wu je pripremala nastavnica Borika Vuka{inovi}.

Du{an \oki} sa svojim nastavnikom ^aslavom Nikoli}em

M.A.

Istorija

P

redstavnici op{tine Bajina Ba{ta imali su dosta uspeha na ovogodi{wem Okru`nom takmi~ewu iz srpskog jezika u~enika osnovnih {kola. Posebno su se istakle Jelena Tri{i}, |ak {estog razreda O[ „Rajak Pavi}evi}” i Martina Mili}, u~enica osmog razreda O[ „Sveti Sava”. Prva je pobedila sa maksimalnih 20 poena. Jo{ tri predstavnika ove {kole, Marijana Bo{kovi}, Radovan An|i} i Sara Vuli}, bili su uspe{ni jer su sa po 18 poena podelili drugo mesto sa U`i~ankom An|elom Obradovi} (O[ „Slobodan Sekuli}”).

Martina Mili} tako|e je imala 20 poena i delila je prvo mesto sa tri U`i~anke, Jovanom Debeqevi}, Jelena Tri{i} Martina Mili} Ogwenom Obradovi}em (Prva osnovna {kola) i Nevenom Nedi} (O[ „Du{an Jerkovi}”).

Jelenu, Marijanu, Radovana i Saru pripremala je nastavnica Vinka Pavi}, a Martinu nastavnik Qubodrag Filipovi}.

M.A.

Fizika i matematika

TALENTOVANI ROGA^I^ANI

M

ladi istori~ari iz Osnovne {kole „Stevan Joksimovi}” Roga~ica po tradiciji posti`u odli~ne rezultate na {kolskom, op{tinskom, okru`nom pa i republi~kom takmi~ewu. I ove godine dva |aka roga~i~ke {kole, posle osvajawa drugog mesta na Zlatiborskom okrugu, na}i }e se me|u najboqima u Srbiji.

Mladi istori~ari iz Roga~ice sa svojim nastavnicima

- To su u~enici sedmog razreda Jelena Mati} i Uro{ Marinkovi} ka`e wihov predmetni nastavnik ^aslav Nikoli}. - Oni su na okru`nom nivou osvojili po 92 odsto poena. O~ekujem da }e i na republi~kom takmi~ewu biti u grupi najboqih.

Pored wih vrlo dobre rezultate na okru`nom nadmetawu, po{to su osvojili preko 80 posto poena na op{tinskom takmi~ewu, imali su i drugi osnovci iz ove {kole. Zorica Jankovi} i Jelena Petrovi} bile su pete, Marija Milosavqevi} zauzela je sedmo, Ogwen Spasojevi} osmo, Bogdan Mili} deveto i Dragana Davidovi} deseto mesto. Solidno znawe na op{tinskom takmi~ewu pokazali su Marko Vasi} i Nenad Marinkovi}.

U pripremawu ove grupe u~enika pored ^aslava Nikoli}a u~estvovala je i wegova koleginica Borika Vuka{inovi}.

M.A.

Broj 17 - Maj 2007.

[AMPIONKE JELENA I MARTINA

BRANISLAV BRIQIRAO

B

ranislav Stevanovi}, u~enik osmog razreda O[ „Sveti Sava” iz Bajine Ba{te, napravio je pravi podvig na ovogodi{wem okru`nom takmi~ewu fizi~ara i matemati~ara. On je iz oba predmeta bio najboqi u konkurenciji osnovaca iz 10 opStevanovi} sa direktorom {tina Zlatiborskog Branislav {kole Leposavom Ivanovi} okruga. Najpre je odneo pobedu iz fizike sa 67 poena umakavi{i drugoplasiranoj Gordani Dra{kovi} iz Po`ege za 23 poena. Potom je bio briqantan u nadmetawu matemati~ara pobediv{i sa 95 poena. Ovakvi rezultati omogu}ili su mu da se oku{a iz oba predmeta i na republi~kom novou odakle }e najverovatnije sti}i lepe vesti. Ovo nisu slu~ajni ni wegovi prvi takmi~arski uspesi. Lane je pobe|ivao na op{tinskom nadmetawu iz fizike i matematike i na i na okru`nom iz fizike.

- Podjednako volim oba predmeta - ka`e Branislav. -Dosta nau~im na redovnim ~asovima, ali imam i pripremne ~asove za takmi~ewe kroz dodatnu nastavu. - Za moje uspehe dosta su zaslu`ni predmetni nastavnici Qiqana Ekme{~i} i Mitar Josipovi}. Dobro sam isplanirao svakodnevne obaveze pa imam vremena za bavqewe vannastavnim aktivnostima, dru`ewe sa vr{wacima i odlazak na utakmice.

Ovaj nadareni osnovac je odli~an u~enik. Namerava da daqe {kolovawe nastavi u Gimnaziji „Josif Pan~i}” iz Bajine Ba{te.

M.A.

23

KAMEROM I PEROM KORISNI SAVETI

UPUTSTVO ZA PRE^I[]AVAWE VODE Iz kwige „Servis - ~i{}ewe organizma” mr Milovana Milo{evi}a

Atletika

N

OSNOVCI VOLE KROS

a op{tinskom krosu za u~enike osnovnih {kola, koji je ujedno bio i izborni pred nastup na Krosu RTS u Sremskoj Mitrovici, u~e{}e su uzeli predstavnici svih {est osmorazrednih {kola. Po tri najboqa predstavnika od £-¤£££ razreda u mu{koj i `enskoj konkurenciji stekli su

V

oda iz gradskog vodovoda je veoma nezdrava za konzumirawe. Da bismo je o~istili i doveli do vrlo kvalitetnog stawa mo`emo primeniti jedan postupak.

Ostavimo vodu u posudi sa otvorenim poklopcem ili u otvorenoj fla{i 12 - 24 sata kako bi se dehlorisala, a zatim sipamo u plasti~ne fla{e i stavimo u zamrziva~.

Kada izvadimo fla{e sa potpuno zale|enom vodom, primeti}emo da je u sredini led postao mutan sa razli~itim nijansama od bele `ute i sive boje, a okolo je providan. U tom unutra{wem sloju skoncentrisali su se vi{kovi soli iz vode, veliki deo toksi~nih jediwewa, te{ki metali… U spoqa{wem delu zamrznute vode, tik uz ivice fla{e ostao je deuterijum - te{ka voda, veoma pogodna za pravqewe atomske bombe, ali ne i za funkcionisawe na{eg organizma, a u odre|enim malim koli~inama veoma razaruju}e deluje na organizam i izaziva smrt.

Prvi razred

U DUBU A NE BAWALUCI Pisac kwige „Servis - ~i{}ewe organizma”, mr Milovan Milo{evi} zamolio je da objavimo ispravku podatka objavqenog u pro{lom broju „BB glasa” u tekstu „Priru~nik za zdrav i dugove~an `ivot”, u rubrici „Korisni saveti”, na strani 21. Naime, tu je navedeno da je on „danas stalno nastawen u Bawaluci”, {to, kako saznajemo, nije ta~no. Mr Milo{evi} `ivi u rodnom selu Dubu.

pravo odlaska u Sremsku Mitrovicu. Op{tinu Bajina Ba{ta na tom internacionalnom takmi{ewu predstavqa}e: Stefan Vukovi}, Marko Nikoli}, Aleksandar Radivojevi}, Aleksandar Mitrovi},Igor Mitrovi}, Uro{ Jovanovi}, Du{an \uri}, Lazar Vukovi}, Du{an Todorovi}, Nikola Mitrovi}, Vlado Pavlovi}, Milo{ Brzin, Milan Milovanovi}, Aleksandar Pavlovi}, Branislav Vukovi}, Miroslav Simi}, David Mitrovi}, Bojan Radivojevi}, Aleksandar Stanojevi}, Igor Ivanovi}, Marko Bo`i},

Uz izviwewe mr Milo{evi}u i ~itaocima napomiwemo da smo do pogre{nog podatka do{li koriste}i biografsku Bele{ku o piscu, objavqenu u kwizi „Servis ~i{}ewe organizma”.

Kada izvadimo fla{u iz zamrziva~a prelijemo je minut dva toplom vodom, onda pa`qivo otvorimo poklopac i pod pritiskom }e iscuriti iz boce voda bogata deuterijumom (ovo treba raditi pa`qivo, polo`enu fla{u u sudoperi, da ne bi prskalo po kuhiwi). Nakon toga fla{u zatvorimo i spustimo u neki ve}i sud napuwen toplijom vodom - oko 40 stepeni Celzijusovih. Voda u fla{i }e se brzo otopiti, a na dnu }e ostati talog. Sada procedite vodu kroz nekoliko puta ispresavijanu gazu i dobi}ete vrlo kvalitetnu pre~i{}enu vodu sa kojom mo`ete pripremati sve napitke i hranu koja zahteva primenu vode.

(Moje iskustvo: otopqenu fla{u sa vodom nagnemo i ostavimo neko vreme nagnutu da se talog skupi u neko od udubqewa dna plasti~ne fla{e, zatim polako sipamo vodu u neki sud i vodimo ra~una da se ne uzburka, a posebno oprezno sipamo kad se praznina fla{e pribli`i su`enom - centralnom delu fla{e da se tu zadr`i talog).

Ovako pripremqena voda ne samo da je pre~i{}ena, nego je i struktuirana kao i sva voda u `ivim organizmima i vo}u i povr}u. Tu vodu organizam mo`e direktno koristiti ne tro{e}i 25 kilokalorija po jednom litru na dovo|ewe vode u stawe u kojem mo`e biti usvojena u organizmu.

24

Osmi razred

Milan Bosi}, Aleksandar Bogdanovi}, Bojan Gligi}, Jovana Miki}, Miqana Mitrovi}, Mirjana Jelisav~i}, Nata{a Nikoli}, Emilija Mi}i}, Bojana Bo`i}, Andrijana Tri{i}, Jelena \uki}, Nata{a Gligi}, Tijana Milinkovi}, Mirjana Stanojevi}, Marija Markovi}, Bojana Pavlovi}, Nata{a Vasiqevi}, Natalija Simi}, Katarina Te{i}, Bojana Vasiqevi}, Milica Jevti}, Marija Vasi}, Milena Rogi}, Darija Petkovi}, Nikolina Karakli}, Sara Todorovi} i Jelena Jevremovi}.

M.A.

Broj 17 - Maj 2007.

SPORT Poja~awa u Slogi

J

BRANI I DAJE GOLOVE

edan od trojice novajlija u FK Slogi je golman Dragi{a Petrovi}. Na pre~ac je osvojio qubiteqe fudbala u ovom delu Podriwa. Sigurne odbrane gola su mu uobi~ajen radni zadatak, ali on u ekipi ima i posebno zadu`ewe, od koga mnogi be`e zbog velike odgovornosti, da {utira penale. I u tome je Dragi{a pravi majstor.

- Kaznene udarce po~eo sam da izvodim u u`i~koj Slobodi gde sam od devet {uteva postigao isto toliko golova ka`e Petrovi}. - U Takovu iz Gorweg Milanovca dva puta sam {utirao penale i oba puta bio uspe{an. Ovog prole}a i u Slogi sam sa stopostotnim u~inkom. Od pet penala sve sve sam realizovao.

Jedino sam omanuo kada sam nosio dres Sloge iz Po`ege jer mi je na utakmici sa Jedinstvom iz U`ica kolega Leki} odbranio penal.

Ovaj momak ro|en je u Kosjeri}u 1973. godine, a fudbalski put zapo~eo je u Slobodi iz U`ica kao kadet. Potom je stigao do prvvog tima 1991.

Dragi{a Petrovi} godine i u wemu bio do 1995. godine. Te godine po~iwe da mewa sredine. Najpre je pre{ao u tada{wi srpskoliga{ GP Zlatibor, pa se ponovo na godinu dana vratio u Slobodu. Iz we put ga vodi u po`e{ku Slogu, Sevojno, Mladost iz Lu~ana i opet u Slobodu. Sledi novo pute{estvije. Takovo, Jedinstvo Ub, Sloga Po`ega, Sloboda U`ice, a od prole}a u redovima je bajinoba{tanske Sloge.

- Do{ao sam sa `eqom da pomognem u ostvarivawu Sloginih ambicija - isti~e Petrovi}. - Uveren sam da }e se to i desiti. Bar za sada sve ide po planu. Zdravqe me slu`i i nadam se da }u mo}i da budem uspe{an bar jo{ nekoliko godina. Posle toga posveti}u se trenerskom pozivu.

Ima}e {ta ovaj mastor svoga posla da prenese na mladi}e koji tek dolaze jer je i sam je imao vrsne u~iteqe kakvi su Brane Veselinovi}, Ivan i Milan ^an~arevi}, Slobodan Doganxi}, Miroslav Vuka{inovi}, Lene Radivojevi}, @eqko Beri}, Dimitrije Davidovi}, Goran Matkovi}, Milutin Maru{i}, Mile Milanovi}, Predrag Ristanovi}, Dragan Popovi}, Zdravko To{i}, Zoran Novakovi}, Savi}, Nalbanti}, Langura, Marjanovi}, \eni}...

M.A.

REKORDNA POBEDA Sloga – Zlatibor (^ajetina ) 8:0 (3:0)

Petrovi} je iz penala savladao kolegu Jovanovi}a iz Zlatibora

Broj 17 - Maj 2007.

Kniwanin Dario Babi} igrom i golovima osvojio simpatije Bajinoba{tana

M

„KNINXA” ME\U PODRIWCIMA

e|u desetinama hiqada prognanih Srba iz Hrvatske u „Oluji” 1995. godine na{ao se tada i desetogodi{wi de~ak Dario Babi}. Po prelasku Drine, porodica Babi} zaustavila se u Obrenovcu. U tom gradi}u nadomak Beograda, tek pristigli de~ak iz Knina, ukqu~io se u pionirsku selekciju Fudbalskog kluba Radni~ki i danas poznatom po tome {to je u wemu prve fudbalske korake na~inila kasnija legenda Crvene zvezde, Bora Kosti}.

Dario je odmah bio zapa`en.

Talenat je potvrdio igraju}i za kadetski tim na mestu {topera postav{i ujedno drugi strelac ekipe. To ga je preporu~ilo za {iri spisak kadetske reprezentacije Jugoslavije. Kao omladinac dobio je priliku da zaigra za seniorski sastav Radni~kog koji se tada takmi~io u Prvoj jugoslovenskoj ligi. Po{to Obrenov~anima nisu ba{ cvetale ru`e u tom visokom rangu ispali su iz Lige, a Babi} odlazi u BSK iz Bor~e. Ubrzo se seli u srpskoliga{a Slogu iz Po`ege ~ije je boje branio pune tri godine.

- U posledwi momenat priDario Babi} hvatio sam zimus poziv Sloge iz Bajine Ba{te i do{ao u grad sa Drine - ka`e Dario Babi}. - Dosadila mi je vi{egodi{wa borba Po`e`ana za opstanak pa sam re{io da do|em u klub koji ima ambicije da u|e u vi{i rang.

Imamo dobre uslove za rad, vrsnog trenera i ekipu pa se nadam da }emo sti}i i do Srpske lige. Zaslu`uju to grad i divna publika kakve malo gde ima.

Iako je Dario {toper, trener ^an~arevi} dao mu je ulogu zadweg veznog igra~a. I tu se mladi Kwiwanin odli~no sna{ao. Uz to, na pet utakmica stigao je da se ~etiri puta upi{e u strelce. Borbeno{}u i golovima na pre~ac je osvojio Slogine navija~e.

- Dolazak u ovu sredinu bio mi je olak{an kad sam na{ao klupskog druga iz prvoliga{kih dana Obrenov~ana Miladina Jovanovi}a. ^ast mi je {to sam pored takvih igra~a kao {to su Dragan Tomi} i Dejan Timotijevi}, od kojih zaista imam {ta da nau~im.

M.A.

E

kspresni fudbalski voz kojim upravqa majstor svog posla Milan ^an~arevi} muwevito juri ka Srpskoj ligi, jo{ uvek neostvarenom Sloginom snu u dugoj i bogatoj istoriji od 67 godina.

Na tom putu te{ko je „stradao” i Zlatibor iz ^ajetine koga su Bajinoba{tani na svom terenu ispra{ili sa 8:0. Seriju je otvorio Makismovi} u 2.minutu. Potom je golman Petrovi} u 20. minutu realizovao opravdano dosu|en penal. I Tarabi} je bio upe{an u 40. minutu tako|e iz kaznenog udarca. U drugom poluvremenu najpre Babi} jo{ jednom trese mre`u Jovanovi}a za 4:0. Tarabi} je u 51. minutu povisio rezulzat, Maksimovi} to isto u~inio u 68. minutu, Tarabi}, svoj tre}i pogodak posti`e u 77. minutu da bi Babi} golgeterski skor zakqu~io deset minuta pre kraja sa kona~nih 8:0 {to je jedan od najubedqivijih rezultata koje je ostvarila Sloga u prvenstvenim utakmicama. Wene boje branili su na ovoj utakmici: Petrovi} (Markovi}), Vasili} (Ja{i}), \ukanovi}, Timotoijevi}, D.Jovanovi}, (Veselinovi}), M.Jovanovi}, Kamberovi}, Tomi}, Maksimovi}, Babi}, Tarabi}.

M.A.

25

SPORT Dr`avno prvenstvo u karateu za kadete, juniore i seniore u Lazarevcu

^ETIRI TITULE [AMPIONA ZEMQE U generalnom plasmanu prvi JU karate Do iz Novog Sada, drugi Sirmium Sremska Mitrovica a tre}i Omladinac iz Bajine Ba{te

N

a devetom prvenstvu Srbije za kadete, juniore i seniore odr`anom 13. maja u u Lazarevcu u organizaciji Srpske karate unije (SKU) i doma}eg KK Kolubara nastupilo je 360 takmi~ara iz 33 kluba. U generalnom plasmanu prvo mesto sa 63 boda pripalo je karatistima JU karate Do iz Novog Sada, drugo Sirmiumu iz Sremske Mitrovice, tre}e Omladincu iz Bajine Ba{te, ~etvrto i peto mesto dele novosadski Budo i Mladost iz Oxaka. Od na{ih predstavnika u~estvovali su takmi~ari Omladinca i nedavno formiranog kluba Tara, ~iji su kadet i kadetkiwa, prvi nivo Dejan Milosavqevi} i Nevena Jakovqevi}, osvojili tre}e mesto i bronzane medaqe.

Karatisti Omladinca jo{ jednom su potvrdili da su me|u najboqima u zemqi. U katama, pojedina~no i u kategoriji starijih juniorki, zlatnu medaqu i titulu prvaka dr`ave osvojila je Qiqana ZNAJU SAMO ZA USPEHE Karatisti Omladinca Ekme{~i}, a ekipno Ekipno u borbama u konkurenciji kadeta i Omladinac juniora Omladincu su pripala tre}a mesta.

Dr`avni prvak Qiqana u katama Ekme{~i} sa trenerom juniorke je - Dr`avno prvenstvo u Lazarevcu i turnir Milenkom Ordagi}em tre}i.

Navikli smo posledwih godina da nas sa „Tara open” u Bajinoj Ba{ti bili su dobra U borbama, pojedina~no dr`avni prvaci su: svih velikih evropskih i svetskih turnira prilika da se forma reprezentativaca Srpske kaStefan Martinovi} (kadeti, plus 60 kg), Miodrag vi{estruki {ampion Nedeqko Ordagi} obra- rate unije proveri i podigne na jo{ vi{i nivo. ^vorovi} (mla|i juniori, minus 55 kg), Miroslav duje donose}i najsjajnija odli~ja i titule {a- Oko 40 karatista 26. maja nastupi}e na turniru u @ivanovi} (mla|i juniori, minus 62 kg) i mpiona. Ovoga puta trofeji }e izostati jer se Emilija Vasiqevi} (seniorke, plus 60 kg.). Nedeqko ne}e pojaviti na borili{tu. U~e{}a Bratislavi, u Slova~koj, a od 22-24. juna predstoji Srebrne medaqe i titule vice{ampiona dr`ave na dr`avnom prvenstvu u Lazarevcu, turniri- nam najva`nije ovogodi{we takmi~ewe, Svetsko pripale su Branislavu Jawi}u (mla|i juniori, ma u Bajinoj Ba{ti i Bratislavi, otkazao je prvenstvo u Bergamu u Italiji - ka`e trener plus 73 kg), Slobodanu Alimpi}u (stariji zbog polagawa ispita na Pravnom fakultetu u Omladinca i reprezentacije SKU - Milenko juniori, plus 78 kg). Bronzana odli~ja osvojili su Novom Sadu, a iz istih razloga nije na spisku Ordagi}.

Nikola Jovanovi} (mla|i juniori, minus 73 kg) i putnika za Bergamo na SP. R.B. Emilija Vasiqevi} (starije juniorke, plus 60 kg).

BEZ [AMPIONA

Karate

N

Na karate turniru „Tara open”

USPE[NA I TARA a prvenstvu Srbije u Lazarevcu u~estvovalo je i {est predstavnika nedavno osnovanog kluba Tara iz Bajine Ba{te koga vodi profesor

Karatisti Tare sa trenerom Draganom Radovanovi}em

Dragan Radovanovi}. Prvi nastup na dr`avnom nivou bi}e zapam}en po osvajawu dve bronzane medaqe u katama. Po{lo je to za rukom Neveni Jakovqevi} i Dejanu Milosavqevi}u. Ivana \uri} i Tijana Gvozdenovi} izborile su pravo nastupa u finalnoj grupi. Marijana \oki} i \or|o Milovanovi} ovaj put nisu imali zna~ajnijeg uspeha.

M.A.

26

PREKO 400 TAKMI^ARA U borbama dominirali karatisti Omladinca koji su se okitili sa 14 zlatnih medaqa, u katama najboqi Sirmium iz Sremske Mitrovice

U

organizaciji Karate kluba Omladinac iz Bajine Ba{te i KK Unilajn iz Sevojna, minule nedeqe u Gradskoj hali odr`an je turnir „Tara open” na kome je u~estvovalo preko 400 takmi~ara iz 22 kluba Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Pozdravqaju}i u~esnike ove masovne i lepe sportske manifestacije turnir je otvorio Jovica \uri}, direktor Sportsko-turisti~kog centra „Bajina Ba{ta”.

U katama u pojedina~noj konkurenciji najvi{e uspeha imali su predstavnici Sirmiuma iz Sremske Mitrovice sa devet osvojenih zlatnih medaqa (Du{an \or|evi}, Filip Draganovi}, Uro{ Mitrovi}, Toni Kova~evi}, Nemawa Brodali}, Sava Mirkovi}, @eqana Koji}, Ogwena Sankovi}, i Tamara An|eli}). Po broju zlatnih medaqa slede Mladost iz Oxaka {est i Omladinac Bajina Ba{ta, pet. U ekipnoj konkurenciji po ~etiri prva mesta pripala su Sirmiumu i Mladosti, dok je Budo Novi Sad imao dve prvoplasirane ekipe.

U borbama dominirali su predstavnici Omladinca sa 14 zlatnih medaqa (Stefan Jovanovi}, Nikola Dimitrijevi}, Lazar Bogdanovi}, Miodrag ^vorovi}, Mihailo Spasojevi}, \or|e Markovi}, Stefan Martinovi}, Milan Zmijanac, Branislav Jawi}, Slobodan Alempi}, Jelena Bogdanovi}, Maja Jovanovi}, Emilija Vasiqevi}). Mladost iz Oxaka imala je {est prvih mesta, a JU karate do iz Novog Sada tri. U ekipnom nadmetawu po tri zlatne medaqe osvojili su sastavi Omladinca i Mladosti, dok je JU karate do Novi Sad zauzeo jedno prvo mesto.

Broj 17 - Maj 2007.

SPORT Fudbal

SLOGA LIDER MORAVI^KE ZONE

U

25. kolu Sloga je na svom terenu pred oko 2.000 gledalaca savladala GP Zlatibor sa 6:0 i tako izbila na vrh Moravi~ke zone. Po dva gola postigli su Dejan Tarabi} i Dragan Tomi}, a po jedan Ivan Maksimovi} i Dario Babi}. [anse za plasman u Srpsku ligu sada su vrlo izgledne pa se nadamo da }e dru`ina Milana ^an~arevi}a znati da to iskoristi. Visoku pobedu izvojevao je tim u sastavu: Petrovi}, Vasili}, Ordagi}, Timotijevi}, Vasi}, Jovanovi} (Vuji}), Kamberovi}, Tomi}, (Jaki}), Maksimovi}, Babi}, Tarabi} (Mijatovi}).

Fudbaleri Sloge preuzeli prvo mesto na tabeli

Trenutno na tabeli Sloga vodi sa 49 bodova, slede Draga~evo sa 47, Polet (T) i Jedinstvo Putevi sa 45, FAP ima 43, Sloga (S) i Polet (Q) 39, Zlatar 37, Omladinac 36, Polimqe 31, Prijevor 29, Crnokosa 23,GP Zlatibor 14, Zlatibor (^) 10 i Mladi rudar 2 boda.

Do kraja prvenstva ostalo je pet kola. Bajinoba{tani igraju na svom terenu protiv Jedinstva Puteva i Sloge iz Sjenice, a idu u goste Crnokosi, Draga~evu i Zlataru.

M.A.

Odbojka

Na gostovawu u Prijevoru kod ^a~ka Sloga ubedqiva - 0:2

P

PREPLIVALI MORAVU

rva radost stigla je u 15. minutu, Kamberovi} je zaustavio napad protivnika, izneo loptu do polovine igrali{ta, prosledio na levu stranu do Tarabi}a odakle ju je ovaj poslao na vrh {esnaesterca Prijevora. Tu je prihvata Slogina radilica, Dragan Tomi}, i preciznim {utem poga|a dowi desni ugao nemo}nog Ostoji}a. Kona~an rezultat postavqen je u 48. minutu. Tomi} je lepo uposlio Maksimovi}a na poziciji desnog krila odakle je usledio odli~an centar{ut.

Na pravom mestu na{ao se Tarabi} pa je Ostoji} po drugi put izvadio loptu iz mre`e. Od tog momenta doma}in se gotovo predao pa su Bajinoba{tani rutinski igru priveli kraju.

- ^estitam momcima na zalagawu i dobroj igri, naro~ito u prvom poluvremenu PRIPREMA I DAJE kada smo uspeli da dr`imo sve konce u GOLOVE Ivan svojim rukama - rekao je trener Milan Maksimovi} ^an~arevi} posle susreta u Prijevoru.

Nove bodove Slogi su doneli: Petrovi}, Vasili}, Ordagi}, Kamberovi}, M.Jovanovi}, Timotijevi}, Vasi}, Tomi}, Maksimovi}, Babi} i Tarabi} (Veselinovi}).

M.A.

^etrnaesti susret Telekoma Srbije Centar i FK Po{tara

RADOVALE SE TELEFONXIJE

NEIZVESNA SUDBINA TARE S G otovo stopostotno podmla|ena ekipa @enskog odbojka{kog kluba „Tara” te{ko se ovog prole}a nosila sa ostalim ekipama iz Druge B lige. Na kraju prvenstva pokazao je to i plasman. Zahvaquju}i zalihi iz jeseni, na{e odbojka{ice izbegle su posledwe mesto i zavr{ile na 11. poziciji sa 14 bodova u konkurenciji 12 klubova. Ipak, svega jedna pobeda u polusezoni je preskroman u~inak. U kojoj }e ligi Tara igrati naredne godine jo{ uvek je neizvesno. Prema re~ima predsednika kluba Zorana Jezdi}a, najverovatnije }e se formirati nova liga po teritorijalnom principu u kome bi igrao i na{ klub. Za sada jo{ uvek je sve neizvesno.

O~ekuje se da }e klub smo}i snage da u pauzi do narednog prvenstva otkloni nedostatke koji su uticali na preskromne rezultate.

M.A.

tadion u Sportskom centru Lug bio je mesto gde su po 14. put odmerile snage u fudbalu veteranske ekipe Telekoma Srbije Centar i beogradskog FK Po{tara. Ovaj put radovale su se telefonxije po{to su u fini{u zabele`ile pobedu od 4:2. Mre`u Po{tara na~eo je Pepi} u 15. minutu. Na 2:0 povisio je Todorovi} u 66. minutu. ^inilo se da je susret ve} odlu~en. Me|utim, sledi rezultatski preokret. Uro{evi} u 70. minutu smawuje prednost a pet minuta kasnije Ivanovi} donosi izjedna~ewe.

Telekomovci dodaju gas pa Stoiqkovi} u 77. i Dabi} u 80. minutu postavqaju kona~nih 4:2. Odli~an delilac pravde bio je mladi savezni sudija U`i~anin Milan Jeremi}. Posle ove utakmice obe ekipe imaju po pet pobeda,dok su ~etiri susreta zavr{ena nere{enim rezultatom. Po zavr{etku fudbalskog nadmetawa, uprili~ena je zajedni~ka ve~era u restoranu „Odmor na Drini” ~iji je doma}in bio Mirko Gavrilovi}, direktor Telekoma Srbije, Radna jedinica U`ice.

M.A.

Veterani Telekoma i Po{tara na stadionu u Lugu

Broj 17 - Maj 2007.

27

FEQTON Pi{e: BOGOQUB SIMANOVI]

[KOLA U JAGO[TICI (3)

S

(prema kazivawu Vladana \oki}a, u~iteqa iz Jago{tice)

eoski odbor je odredio dve zgrade za {kolu na raznim mestima, ali se komisija nije slo`ila ni za jednu od wih, pa je odredila novu, a to je bila ku}a Milovana Despotovi}a sa kojim je napravqen ugovor o upotrebi zgrade za {kolu. Po tom ugovoru odre|ena je kirija u iznosu od 300 dinara koju je trebalo da pla}a tada{wa op{tina.

Kako je op{tina bila siroma{na i nije mogla da pla}a kiriju, ta obaveza je pre{la na Drinsku banovinu.

PRVI U^ITEQ – DANILO NEDEQKOVI] [kolski name{taj su nabavili sami me{tani, a Milovan Despotovi} je dao dve stolice iz op{tine i lampu koje su u{le u inventar {kole. Dok su vr{ene pripreme za otvarawe {kole, u~iteqica Roksanda Novakovi} koja je bila odre|ena za {kolu u Jago{tici, nije pristala da do|e iz Rasti{ta, pa je na weno mesto do{ao u~iteq Danilo Nedeqkovi}.

O podizawu {kole odlu~ivala je tada{wa op{tina.

Za gradwu nove {kolske zgrade u Jago{tici formiran je re`ijski odbor koji je rukovodio svim poslovima. U tom odboru su se nalazili: sve{tenik Stevan Joji}, kao predsednik odbora, Blagomir Jovanovi}, predsednik op{tine, Milovan Despotovi}, op{tinski delovo|a i Pavle Vasiqevi}, kmet sela. Dok se tra`ilo mesto za gradwu {kole, u re`ijski odbor dolazi Dobrisav Jovanovi}, ujak Miloja Rajakovi}a, tada{weg ministra u Vladi. Za gradwu ove {kole on je odigrao veliku i zna~ajnu ulogu jer je bio podr`an od ministra Rajakovi}a i kao takav odlu~io je da se {kola podigne na zbornom mestu sela.

Izrada plana poverena je in`eweru Milo{u Majki}u.

Sa gotovim planom Majki} izlazi na lice mesta gde je izvr{eno postavqawe zgrade. Na licitaciji za gradwu posao je dobio Bo{ko Josipovi}, majstor iz Bosne, za sumu od 206

[kola u Jago{tici

Prva {kolska godina po~ela je u {koli u Jago{tici 1931/32. godine, i to sa prvim i razredom i jednim u~enikom ~etvrtog razreda koji je prethodna tri razreda zavr{io u Rasti{tu i Zaovinama.

Otvarawe {kole u privatnoj zgradi nije zaustavilo daqe aktivnosti vrednih me{tana Jago{tice. Milovan Despotovi} se trudio da u {to kra}em roku selo dobije novu {kolsku zgradu.

28

hiqada dinara. Radovi su otpo~eli u prole}e 1936. godine i trajali su do pred zimu 1937. godine. Stolariju za {kolu radio je Milo{ Radosavqevi}, stolar iz Bajine Ba{te, na strugari Adama Ili}a u Rasti{tu. Sve je i{lo po planu osim novca koji se nije mogao obezbediti. Tu je glavnu ulogu odigrala Julka Rajakovi}, sestra Dobrisava Jovanovi}a i majka ministra Miloja Rajakovi}a. Kao dobra i humana `ena Julka je `elela da pomogne

svom selu i svojim me{tanima, pa je uticala na svog sina Miloja, da se obezbede potrebna sredstva za gradwu {kole. Kako se tada na ~elu Drinske banovine nalazio ban Veqko Popovi}, to je Miloje Rajakovi} novac obezbedio kod wega. Tako, 1937. godine Jago{tica dobija novu {kolsku zgradu sa dve u~ionice, hodnikom, kancelarijom i dvosobnim stanom za jednog u~iteqa. U novu {kolsku zgradu unet je sav stari inventar.

[KOLA I U^ITEQI U RATNOM I POSLERATNOM PERIODU U vremenskom periodu od {kolske 1931/32 do 1935/36 godine kroz {kolu u Jago{tici prolaze u~iteqi: Danilo Nedeqkovi}, Miloje Vrani}, u~iteq iz U`ica, Vaso Vukovi}, u~iteq iz U`ica, Natalija Kovi}, u~iteqica iz Negotina, i Miodrag Proki}, u~iteq iz Sarajeva.

U {kolskoj 1936/37 godini u Jago{ticu dolazi Dimitrije – Dile Simeunovi}, u~iteq iz Skelana, koji je u jesen pre{ao u novu {kolsku zgradu i ostao do zavr{etka {kolske 1938/39 godine. U ovom periodu najvi{e u se}awu ostao je u~iteq Vaso Vukovi}, a docnije i Dimitrije Simeunovi}. Svi su oti{li iz Jago{tice, a iza wih su ostale generacije qudi koji }e kasnije stajati na politi~koj pozornici Sreza ra~anskog.

Iz u~ionica {kole u Jago{tici iza{le su ugledne li~nosti iz politi~kog, kulturnog, privrednog `ivota biv{eg Ra~anskog sreza kao {to su Dragomir Jovanovi}, Petar Mati} i mnogi drugi.

Godine 1937. {kola u Jago{tici bila je spremna da primi najmla|e me{tane sela, koje }e posle ~etiri godine zahvatiti vihor rata i koji }e do`iveti najte`e trenutke svog `ivota.

Na mesto Dimitrija Simeunovi}a u {kolskoj 1939/40 godini dolazi Aksentije Milo{evi}, u~iteq iz ^a~ka, koji se tu zadr`ao samo u toj godini. U {kolskoj 1940/41 godini u ovu {kolu dolaze u~iteqi Stanko Ili} i Mijat Mirkovi} iz Sevojna. U jesen 1941. godine Mirkovi} je napustio {kolu i sa wegovim odlaskom {kola u Jago{tici prestaje sa radom sve do oslobo|ewa 1945. godine.

Drugi svetski rat doneo je {koli i ~itavom selu nova stradawa. Sve vojske koje pro{le kroz Jago{ticu ostavile su tragove na {kolskoj zgradi jer su je sasvim opusto{ile. Bez igde i~ega {kola je do~ekala oslobo|ewe. (nastavi}e se)

Broj 17 - Maj 2007.

^ITUQE

POMEN

Navra{ava se ~etrdeset dana od prerane smrti na{eg prijateqa

BO@O []EPANOVI]

BO@E []EPANOVI]A

iz Bajine Ba{te 1958-2007

(1958–2007)

Moj najdra`i, I ~etrdeseti dan je isti kao i prvi.

Volim te i uvek }u Tvoja Slavica

19. juna 2007. godine navra{ava se 30 godina od prerane smrti na{eg dragog

JEREMIJE JELISAV^I] (REMO)

Tvoja }erka Spomenka sa porodicom

Broj 17 - Maj 2007.

Mi}o, Miloje, Bukalo, @u}o, Dr Zoran, Milojko, ]elo, Savo, Raf, Dragan i ostalo dru{tvo iz Picerije Karlo

SE]AWE

Dana 20.05.2007. godine posle kra}e bolesti upokojio se

MARKO MALE[EVI]

ALEKSANDAR OBRADOVI] SOVRA

(23.05.2000 - 23.05.2007)

1930 - 1977

Svojom plemenitom du{om i ~asnim `ivotom zaslu`io si na{u ve~nu qubav i po{tovawe

iz Bajine Ba{te

1934-2007.

Sa tugom i setom stalno mislimo o tebi Ve~no o`alo{}eni Volimo te sestre Biqana i Mirjana majka Rada i otac Milan

Porodica OBRADOVI]

29

IZ MATI^NIH KWIGA-OBAVE[TEWA-ZANIMQIVOSTI

RO\ENI U APRILU 2007.

RAKETA A]IMOVI]-BJELI^I] DOO BAJINA BA[TA

Vukajlovi} (Milan) Awa, \unisijevi} (Jovica) Jovana, Jovanovi} (Radojko) Tawa, Kotar~evi} (Dragan) Ana, Mati} ( Milo{) Jovana, Mijatovi} (Milan) Sa{a, Mitrovi} (Damwan) Sla|ana, Mi}i} (Milosav) Stefan, Ne{kovi} (Vladan) Jovana, Pavlovi} (Milija) Jana, Pavlovi} (Vidan) Nikolina, Radivojevi} (Radisav) Nemawa, Risti} (Predrag) Filip, Risti}evi} (Nikola) Bojan, Spasi} (Predrag) Bogdan.

Telefon: 865-485

VEN^ANI U APRILU 2007.

Markovi} Tiosav i Ivanovi} Nata{a, Xambasovi} Goran, i Obradovi} Marija, Jovanovi} Dragan i Jovanovi} Milenija, Risti} Boban i Simi} Marina, Andri} Vaso i Damqanovi} Mirjana, Markovi} Milija i Mihailovi} Danijela, Jawi} Dragan i Josipovi} Radovanka, Avramovi} Bojan i Jaki} Biqana, Markovi} Milovan i Bo{kovi} Danijela, Markovi} Sr|an i Petrovi} Jelena, Nikoli} Zoran i Jakovqevi} Slavica, @ivanovi} Zoran i Mladovan Marina, Vukovi} @eqko i Zari} Milena, \uri} Radenko i Filipovi} Marija, Josipovi} Bojan i Laki} Marijana, Dimitrijevi} Ivan i Martinovi} Milena, Filipovi} Boban i Stameni} Branka.

RED VO@WE Peru}ac - B.Ba{ta- Beograd Beograd - B.Ba{ta- Peru}ac B.Ba{ta - Vaqevo - Beograd Beograd - Vaqevo - B.Ba{ta B.Ba{ta - [abac - Beograd Beograd - [abac - B.Ba{ta B.Ba{ta - Pilica - U`ice U`ice - Pilica - B.Ba{ta B.Ba{ta - Kostojevi}i - U`ice U`ice - Kostojevi}i - B.Ba{ta B.Ba{ta - Peru}ac Peru}ac - B.Ba{ta B.Ba{ta - Mitrovac Mitrovac - B.Ba{ta B.Ba{ta - Ve`awa Ve`awa - B.Ba{ta B.Ba{ta - Pilica - Zlodol Zlodol - Pilica - B.Ba{ta B.Ba{ta - Kostojevi}i - Zlodol Zlodol - Kostojevi}i - B.Ba{ta B.Ba{ta - Solotu{a - P.Potok Solotu{a - P.Potok - B.Ba{ta B.Ba{ta - Manastir Ra~a Manastir Ra~a - B.Ba{ta B.Ba{ta - Tara

UMRLI U APRILU 2007.

Dragan Gavrilovi} (1952), Branislav Mijailovi} (1937), Milisav Ristanovi} (1931), Stanica Jovanovi} (1925), Budimka Jovanovi} ( 1929 ), Stana Risti} (1928), Milovan Radoji~i} (1930), Radoslav \oki} (1951), Despot Despotovi} (1922), @eqko Risti} (1970), Dimitrije Simi} (1930).

BB glas na INTERNETU Svi dosada{wi brojevi na{ih i va{ih novina „BB glas� mogu se preuzeti na INTERNET adresi:

www.bbasta.org.yu/bbglas www.bajinabasta.com/bbglas

30

Tara - B.Ba{ta B.Ba{ta - Pa{ina Ravan Pa{ina Ravan - B.Ba{ta B.Ba{ta - Ba~evci Ba~evci - B.Ba{ta B.Ba{ta - Panin Potok Panin Potok - B.Ba{ta

06:00 10:15 11:15 15:15 06:30 09:00 09:00 07:40 9:30 13:45 06:30 08:00 07:45 13:00 04:50 07:20 6:20 10:00 05:30 06:00 13:00 14:30 06:00 07:10 18:00 18:30 06:00 13:00 14:15 21:15 06:00 (radni dan)

17:40 17:30 10:30

13:00 13:50 11:30 14:30 06:30 15:45 10:15 20:00 20:30

15:00

18:10

15:40 19:30 14:30 17:40 09:30 18:10 11:30 21:40

19:20

21:15 11:00 19:30 13:00

12:30 20:30 15:00

12:00 (petak)

Po zavr{etku nastave

7:00 (petak)

05:00 06:40 20:40 07:15 13:15 12:30 19:15 05:50 21:00 05:00 14:10 05:20 14:30 06:50 13:00 07:15 13:20 06:00 07:00 11:30 13:00 20:30 06:50 08:15 12:00 14:15 21:15 13:30 05:30 (ponedeqak) 06:45 14:30 (petak) 06:00 (ponedeqak) 12:00 13:50 06:30 13:50 20:45 (petak) 05:40 12:00 06:10 12:20

15:15

19:10

15:45

19:40

20:00

--- Red vo`we je ZA RADNE DANE --- ZA VIKEND proveriti na tel. 865-485 ---

U

DELIJE IZ ROGA^ICE

malom podriwskom selu Roga~ici pristalice Crvene zvezde mnogo su se obradovale osvajawu duple krune. Posle pobede nad Vojvodinom u Kupu Srbije, Zvezda{i iz ovog nekada sedi{ta Ra~anskog sreza Quban ^itakovi} i Zoran Dodi}, istakli su Zvezdinu zastavu na zgradi gde je posle Drugog svetskog rata bila sme{tena Roga~i~ka op{tina. Prolaznici zastanu pred ovim prizorom, dok se voza~i obavezno oglase sirenom.

M.A.

Broj 17 - Maj 2007.

RAZONODA

UKR[TENE RE^I Oslu{kuju i zapisuju: Obrad Dodi} i Milan Andri}

DUG Na ulici Akan zaustavqa slu~ajnog prolaznika pa ga upita: - Ima{ li deset dinara da mi da{?

- Nemam dvadeset, da}u ti deset.

Akan pogleda i ne razmi{qaju}i uze nov~anicu i re~e: - Mo`e i tako, ali znaj da mi duguje{ jo{ deset dinara.

1

2

\URAJA I ZMAJ Nekada poznati profesor istorije Vlada \uri} - \uraja je imao obi~aj da u Lugu pu{ta zmajeve koje je sam napravio.

Jednom prilikom tr~i profesor po fudbalskom terenu, sav znojav, ali zmaj nikako da se digne. Jedna `ena, u prolazu, htela je da se malo na{ali pa povika sa tribina: - Profesore, je l’ to ne}e da se digne?

- Ne}e, ali bogami, dok sam bio mla|i, dizao se svaki ~as re~e profesor, {to je izazvalo smeh na tribinama Gradskog stadiona.

PREDIZBORNO OBE]AWE U jeku posledwe predizborne kampawe za sastav Skup{tine Srbije grupa aktivista DSS na ~elu sa aktuelnim odbornikom SO Bajina Ba{ta @ivanovi}em poznatim po nadimku „Mujo” bane u selo Gvozdac. Gvo{~ani obe}aju glasove, a za uzvrat zatra`e da im se pomogne u dovo|ewu struje do imawa koja imaju na planini. Dogovore se da me{tani iskopaju rupe, a da aktivisti pomenute stranke zalo`e se oko obezbe|ewa bandera. Navalili Gvo{~ani i zavr{ili deo svog posla, izbori pro{li, a bandere jo{ nisu stigle. Ovo je sa govornice SO ispri~ao odbornik SRS iz Gvosca Milorad Aleksijevi} i upitao kad }e i ho}e li predizborno obe}awe biti ispuweno.

Ubrzawe ka Evropi

F

ormirana je Vlada, potpisan sporazum o viznim olak{icama, najavquje se ubrzawe procesa pridru`ivawa Evropi...

A u na{em gradu, oti{lo se i korak daqe u tom ubrzawu! Evo, gledam neki dan - vozi ~ovek motor~e glavnom ulicom, kad ga potera ~opor pasa, za{ti}enih ba{ po evropskim standardima! Siromah je na APN4 pretekao kolonu auta, proleteo kroz crveno i - na{ao se pred vratima Evrope! Ma {ta na{ao - umalo ne u|e unutra, bre!

A mo`da su u svemu opet u pitawu evropski standardi! Jer, imalo je bar dva razloga {to ga je ona evropejska ku~nica sa na{ih ulica terala - prvo, nije nosio kacigu, a potom je pro{ao i kroz crveno! A tako se, dragi moji, ne ulazi u Evropu!

V.Biqi}

Broj 17 - Maj 2007.

4

5

6

7

8

9

10

11 12

13

14

15

18

19

17

16 20

21

PENZIONERI Sretnu se posle du`eg vremena dva bajinoba{tanska penzionera, pa }e jedan od wih re}i: - Pobogu, ne vi|amo se du`e vreme… Kako si, kako zdravqe?

- A, dobro je - odgovori drugi - @ivi se nekako, jo{ sam na nogama…

- E, {ta }e{… boqe bi nam bilo da smo me|u nogama, nego na nogama - poku{a prvi da bude duhovit.

Wegov kolega se malo zamisli, pa re~e: - A, {ta to be{e, ne{to se ne se}am…

3

22

23

24

25

26 27

30

28

29 31

32

VODORAVNO: 1 Prodaja po niskim cenama, 11. Kazna progonstvom u staroj Gr~koj, 12. Crna ovca, 13. Vrsta za~ina, 14. Neman, a`daja, 16. Glavni grad Jordana, 18.

Nadimak Ernesta Gevare, 19. Cincari, 21. Vulkanskka stena, 22. Zabrana `enidbe sve{tenstvu, 24. Dolina, 25.

Ptia (lat), 26. [upqa {ipka, 27. Grad u Italiji, 29.

Ogrevni materijal, 30. Stvar iz starine, 32. Stavqati sedlo.

USPRAVNO: 1. Mesto kod Bajine Ba{te, 2. Jezero u Etiopiji, 3. Mesto na severu Italije, 4. Prefiks za duboku starost, 5. Simbol radijuma, 6. Stara mera za te`inu, 7. Jak eksploziv, 8. Uglovno odstojawe nebeskog tela od podnevka, 9. Razgovetan, 10. Kowski zapre`ni pribor, 15. Listopadno drvo, 17. Stavqati zakovicu, 19. Starogr~ki filozof, 20.

Pokazna zamenica, 21. Beski~mewaci koji `ive u zemqi, 23.

Ameri~ka glumica, Linda, 24. Broj iz prve desetice, 26.

Linija, 28. Industrija kugli~nih le`ajeva (skr.), 29.

Orija{, titan, 30. Prvi i 4. samoglasnik.

Mihailo Reqi}

AFORIZMI • Ako je Bog dao sina, onda mu ti nisi otac • Siromah kune majku {to ga je rodila, a majka dr`avu {to ga ne hrani • Supruga ne vara mu`a, ona samo drugom poklawa vi{ak qubavi • Da penzioneru nije meraka, lak{e bi mladost zaboravio • Kome da se sada `alim kad je sve i onako `alosno • @eni je va`no da kupi uzdu, a za dorata }e lako • Samo onaj koga mu{kost oda, zaboravqa kog je roda • Motikom je iskopao olovku da bi ona wega zakopala • Ako je sve u rukama `ena, onda se nema{ ~ime braniti.

Radivoje Brzakovi} • Kad vam neko uvali kamen u torbu, proverite, mo`da je dragi • Kow je lep, a ~ovek sa kowskom glavom, rugoba • Srpska batina ima samo jedan kraj, sve dok je neko ne otkine • Mnogi se jo{ uvek uvla~e rukovodiocima, imaju elesti~nu ki~mu • Za neke ka`u da su ofarbani, za druge, namazani, a za molere da la`u.

Nedeqko Raji}

31

2 0 G O DI N A P O V E R E W A

Foto: M.Andri}

862-982 865-074 063-652-750