Razbojništvo

Bosna i Hercegovina

Босна и Херцегoвина

BRČKO DISTRIKT

БРЧКО ДИСТРИКТ

BOSNE HERCEGOVINE

БОСНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ

I

И

Интернационални Yниверзитет Брчко

Internacionalni Univerzitet Brčko

Poslovna-civilna bezbednost Forenzika

SEMINARSKI RAD Osnovi krivičnog prava

Tema: Krivično delo- Razbojništvo

Profesor: Prof. Dr Miloš Marković

Student: Radmila Igić Br.indeksa: OPC254/14

Brčko, 15. Maj 2015

SADRŽAJ: 1.

Uvod

2.

Krivična dela protiv imovine

3.

Razbojnička kazna član 205. Krivičnog Zakonika R Srbije 3.1.

4.

Razbojništvo član 206. Krivičnog Zakonika R Srbije 4.1.

5.

Radnja izvršenja

Radnja izvršenja

Učinioci, žrtve I objekti krivičnog dela razbojnička kradja I razbojništvo 5.1.

Učinioci

5.2.

Objekat napada

6.

Razlike I sličnosti izmedju razbojničke kradje I razbojništva

7.

Pojavni oblici razbojništva 7.1.

Razbojništvo učinjenosačekivanjem žrtve na putu

7.2.

Razbojništvo učinjeno poznavanjem I zbližavanjem sa žrtvom

7.3.

Razbojništvo učinjeno ulaženjem u kuću I stanove

7.4.

Razbojništvo učinjeno sačekivanjem poštara I inkasanata

7.5.

Razbojništvo učinjeno oružanim napadima na banke, pošte I druge finansijske institucije

7.6.

Organizovani razbojnički napadi na finansijske institucije

8.

Fingiranje razbojništva

9.

Uloga policije u prevenciji krivičnog dela razbojnička kradja I razbojništvo

10.

Literatura

1.

UVOD

Rzbojništvo i razbojnička kradja predstavljaju dva posebna krivična dela, koja su sistematizovana u poglavlju o krivičnim delima protiv imovine u Krivičnom zakoniku R Sbije koje je donet 29. Septembra 2005godine, a koje je počeo da primenjuje od 1. Januara 2006.godine.

Kriivčna dela protiv imovine spadaju u klasična krivična dela. To su zaravo najklasičniji delikti jer je krivičnopravna zaštita vlasništva data već u vreme nastanka države I prava, pa se zbog toga ovi delikti ubrajaju u najstarija I najprimitivnija krivična dela. Imovisnki kriminalitet poznavali su I sanskionisali stari Grci, Asirci, Egipćani, Rimsko pravo, Dušanov zakonik kao I današnje modern zakonodavstvo.

Krivična dela umovinskog kriminaliteta su veoma rasprostranjena I prem nekim procenama u svetu I kod nas čine 50% ukupne mase kriminaliteta. U strukturu opšteg, klasičnog kriminaliteta u našoj zemlji prema svim statističkim pokazateljima dominiraju krivična dela protiv imovine. Medju kriivčnim delima protiv imovine naročito u poslednje vreme ističu dela kod kojih se putem nasilja

pribavlja ili zadržava protivpravna imovinska korist za sebe ili drugog. To su u prvom redu razbojnička kradja I razbojništvo kao I teži oblici ovih krivičnih dela protiv imovine.

Karakteistike večine krivičnih dela protiv imovine jested a se ona vrše u nameri da se izvršenjem pribavi protivpravna imovinska korist. Ali kod manjeg broja krivičnih dela ta namera ne postoji ( kod krivičnog dela oduzimanja tudje stvari), a kod nekih ipak postoji takozvana kradja upotrebe gde se delo vrši samo zato da bi se stvar upotrebljavala ( oduzimanje vozila tj. Tudjeg saobraćajnog sredstv). Poder drugih podela jedna od najčešćih jeste podela krivičnih dela protiv imovine prema odjektu radnje na krivična dela kod kojih je taj objekat tudja pokretna stvar I krivična dela čiji je objekat radnje imovinska prava I interesi.

Krivična dela protiv imovine posebno karakteriše: -

masovnost I stalna tendencija apsolutnog I relativnog porasta. Ovaj procenat kod nas je godinama, s oscilacijama I izvesnim stagnacijama iznosno 10% godišnje;

-

manifestovanost-uočljivost delikta I anonimsnost učinioca;

-

recidivizam- povratništvo I pofesionalizacija sve većeg broja kriminalaca;

-

specijalizacija u načinu izvšenja I verziranja za jednu vrstu krivičnih dela;

-

organizovanost učinilaca u organizacijske oblike grupa ili bandi;

-

dinamičnost I prilagodljivost društvenih uslova

2.

KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE

Po krivičnom zakoniku R Srbije od 6.oktobra 2005.godine, Službeni glasnik broj 85/2005 u grupu krivičnih dela protiv imovine spadaju sledeća dela: -

Član 203. KZRS – Kradja

-

Član 204. KZRS - Teška kradja

-

Član 205. KZRS – Razbojničk kradja

-

Član 206. KZRS – Razbojništvo

-

Član 207. KZRS – Utaja

-

Član 208. KZRS – Prevara

-

Član 209. KZRS – Neosnovano dobijanje I korišćenje kredita I druge pogodnosti

-

Član 210. KZRS – Sitna kradja, utaja I prevara

-

Član 211.KZRS – Oduzimanje tudjih stvari

-

Član 212. KZRS – Uništenje I oštećenje tudje stvari

-

Član 213. KZRS – Neovlašćeno korišćenje tudjeg vozila

-

Član 214. KZRS – iznuda

-

Član 215. KZRS – Ucena

-

Član 216. KZRS – Zloupotreba poverenja

-

Član 217. KZRS – Zelenaštvo

-

Član 218. KZRS – Protivpravno zauzimanje zemljišta

-

Član 219. KZRS – protivpravno useljenje

-

Član 220. KZRS – Oštećenje tudjih stvari

-

Član 221. KZRS – prikrivanje

-

Član 222. KZRS – Gonjenje u slučaju kada je učinilac u bliskom odnosu sa oštećenim

Kao što se vidi iz priloženog grupa krivičnih dela protiv imovine sastoji se iz dvadeset različitih krivičnih dela koja svaka za sebe imaju posebna obeležja I karakteristike po čemu se razlikuju jedno od drugog I što je razlog postojanja

većeg broja ovih dela propisanih u Krivičnom zakoniku R Srbije. Svako krivično delo iz ove grupe se razlikuje po načinu samog izvršenja dela, način na koji je dolo učinjeno, predmeti, oružja ili orudja koja su tom prilikom korišćenja I druga sredstva kao I broj lica koja su to delo izvršila.

U nastavku obog rada ću vas bliže I detaljnije upoznati I upoznati I uvesti u čari krivičnog dela razbojništva I razbojničke kradje iz člana 205. I 206. Krivičnog zakonika R Srbije.

3.

RAZBOJNIČKA KRADJA ČLAN 205. KRIVIČNOG ZAKONIKA R SRBIJE

1.

Ko je na delu kradje ( krivična delo kradje je propisano u članu 203.

Krivičnog zakonika R Srbije ) zatečen, u nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da će neposredno napasti na život, ili telo, kazniće se zatvorom od jedne ili deset godina.

2.

Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1 500 000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve ili dvanaest godina.

3.

Ako je delo iz stave 1. Do 3.ovog člana učinjeno od strane više lica ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

Kriivčno delo razbojničke kradje predstavlja složeno kriivčno delo, sastavljeno iz krivičnog dela kradje I krivičnog dela prinude pa stoga sadrži element eta dva kriivčna dela.

3.1.

Radnja izvršenja

Radnja izvršenja se sastoji u upotrebi sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo u nameri da se ukradena stvar zadrži. To znači da je potrebno da je kradja već izvršena, to jest da je tudja pokretna stvar oduzeta u nameri da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist, pa je izvršilac zatečen na delu kradje. Izvršilac je zatečen onda kada se još nalazi na

mestu izvršenja ili dok odnosi ukradenu stvar, odnosno kad izvršilac još nije došao u “mirni posed” ukradene stvari.

Izvršilac razbojničke kradje primenju silu ili ozbiljnu pretnju u odnosu na ono lice koje ga je zateklo u vršenju kradje, alo to ne mora da bude vlasnik stvari ili lice u čijem se posedu ta stvar pre izvršnjea krivičnog dela nalazila. Sila ili pretnja se upotrebljavju u nameri da se ukradena stvar zadrži što znači da razbojnička kradja postoji u ovom slučaju kada učinilac nije uspeo da zadrži ukradenu stvar.

U pogledu vrednosti ukradene stvari stav je sudske prakse I teorije da se razbojnička kradja može izvršiti I u pogledu stvari koje su predmet sitnog dela kradje.

Izvršilac kod razbojničke kradje može biti samo ono lice koje je prethodno izvršilo kradju. Navedeno delo se može izvršiti samo sa umišljajem, a osim njega mora postojati da se ukradena stvar zadrži.

Stav dva ovog krivičnog dela je kvalifikovan oblik koji postoji onda kada je vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1 500 000 dinara. Za ovaj kvalifikovani oblik dela predvidjena je kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

U stavu tri se podrazumeva najteži oblik razbojničke krajde, ovaj oblik podrazumeva dve kvalifikatorne okolnosti: prva je kada ovo krivično delo izvrši više lica ( najmanje dva lica), a druga je kada u toku I vršenja ovog krivičnog dela dolazi do nanošenja teških telesnih povreda. Pa zbog prirode ovog krivičnog dela teška telesna povreda se nanosi u nameri da se već oduzeta stvar zadrži a ne da se oduzme, što je slučaj kod krivičnog dela razbojništva. Za najteži oblik ovog krivičnog dela propisanog u stavu tri ovog člana predvidjena je kazn azatvora od tri do petnaest godina.

4.

RAZBOJNIŠTVO ČLAN 206. KRIVIČNOG ZAKONIKA R SRBIJE

1.

Ko upotrebom sile protiv nekog lica ilii pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tudju pkretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

2.

Ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od 1 500 000 dinara, učinalac će se kazniti zatvorom od tri do pettnaest godina

3.

Ako je delo iz stave jedan I dva ovog člana učinjeno od strane lica ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina

4.

Ako vrednost ukradenih stvari iz stave jedan ovog člana ne prelazi iznos od 10000 dinara, učinilac je išao sa tim da pribavi malu imovinsku korist, učinilac će se kazniti zatvorom od tri godine

5.

Za pokušaj dela iz stave 4.ovog člana, kazniće se.

Razbojništvo je takodje složeno krivično delo kod koga se nalaze elementi krivičnog dela kradje I krivičnog dela prinude, kao I kod razbojničke krajde. Ali se od nje razlikuje po tome što na prvom mestu dolazi primena prinude pa tek onda uzvršenje same kradje. Pošto poseduje element nasilja razbojništvo se ubraja u nasilnički kriminalitet.

4.1.

Radnja izvršenja

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela smatra se oduzimanjem tudje pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje. Sila mora biti upravljena protiv nekog lica pre svega vlasnika stvari ali može I prema drugom licu. Pretnja je kvalifikovana tj. Preti se neposredno napadom na život ili telo lica. Ukoliko se preti da će se kasnije napasti na život ili telo, ili se preti nekim drugim zlom neće postojati radnja izvršenja licu od kojeg se oduzima stvar. Može se pretiti I nekom drugom licu kod koga se stvar trenutno nalaz Ili licu koje je u bliskim ili rodbinskim odnosima sa vlasnikom te bi gat a pretnja pogodila.

Prinuda mora da se vrši upotrebom sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo. Pod silom se podrazumeva upotreba snage koja može biti telesna ili mehanička. Prema intezitetu sile sila može biti neodoljiva – vis apsoluta, ili kompulzivna – vis kompulsiva. Neodoljiva sila u potpunosti fizički savladjuje neko lice, dok kompulzivna sila u izvesnom smislu više podrazumevapsihičku prisilu.

Pretnja treba da je usmerena na sprečavanje slobode akcije, slobode odlučivanja I kretanja I istovremeno mora biti takva da je onaj prema kome je upućena ozbiljno shvati, a opasnost koja se stavlja u izgled pretnjom mora biti istovremena I neposredna. Upotreba sile u cilju prekidanja fizičke veze izmedju nekog lica I stvari u nameri prisiljavanja, zbog slabijeg intenziteta sile neće biti krivičnog dela razbojništva već će biti kivično delo teška kradja iz člna 204.stav 1.tačka 3.

Krivičnog Zakonika R Srbije.

Iz navedenog zaključujemo da prinuda prethodi izvršenju kradje. Ona je zapravo sredstvo z oduzimanje stvari I iz tog razloga izmedju kradje I prnude mora postojati madjusobna povezanost. Zmedju prinude I kradje ne mogu da postoje vremenski razmak u dužem postojanju. Prinuda se preduzima neposredno ili za vreme oduzimanja stvari. Ovde se zapravo radi o dve aze ednog kontinuiranog delovanja izvršilaca u kome prva faza prinude tek treba da omogući izvršenje druge faze tj. Kradje. Upravo ove činjenice moraju biti obuhvaćene umišljajem učinioca učinilac naime treba da je svestan da prinudu upotrebljava da bi upravo pomoću nje oduzeo pokretnu stvar od drugog I time izvršio krivično delo. Kd pokušaja krivičnog dela potrebno je da je preduzeta sila ili pretnja koja je upravljena na oduzimanje tudje pokretne stari. Za postojanje pokušaja ovog krivičnog dela dovoljno je da je učinilac započeo sa primenom sile ili pretnje ukoliko je njegov umišljaj bio upravljen na oduzimanje stvari za postojanje krivičnog dela razbojništvo neohoda je umišljaj koji obuhvata svest da se upotrebom prinude oduzima tudja pokretna stvar. Kao I kod krivičnog dela kradje mora biti ostvareno kao subjektivno obeležje I nameta da se prisvajanjem tudje pokretne stvari pribavi protivpravna imovinska korist. Za stva 1. Krivičnog dela razbojništva predvidjna je kao što sam navela kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, dok u stavu 2.ovog kriivčnog dela predvidjen je kvalifikovani oblik koji postoji kada vrednsot oduzetih stvari prelazi iznos od mlion I petstotina hiljada dinara. Kazna zatvora za kvalifikovano delo iz stave 2.je od tri do petnaest godina.

Najteži oblik izvršenja ovog krivičnog dela propisan je u stavu 3.i on podrazmeva dve kalifikatorne okolnosti : prva kvalifikatorna okolnost postoji onda kada krivično delo razbojništva učinjeno od strane više lica, najmanje dva lica. Da bi

druga kvalifikatorna okolnost postojala moraju biti ispunjena dva uslova: prvi uslov je da je teška telesna povreda nanesena pri izvršenju razbojništva, dok drugi uslov je da u odnodu na prvi uslov postoji umišljaj izvršioca. Jer ukoliko bi u odnosu na tešku telesnu povredu postojao nehat, radilo bi se o sticaju osnovnog dela razbojništva I nehatne telesne povrede. Za najteži oblik krivičnog dela razbojništvo popisana je azna zatvora od tri do petnaest godina.

Za navedeno krivičnog delo propisan je I privilegovani oblik u stavu četiri. Naime, krimilastičko počitičko opravdanje za popisivanje ovog privilegovanog oblika razvojništva jeste činjenica stari male vrednosti, ted a su sudovi često takve slučajeve kvalifikovali kao krivično delo iznude, iako su ostvarena bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo. Delo se od osnovnog razlikuje prema vrednosti oduzetih stvari, kao I namei učinioca da prbavi malu protivpravnu imovinsku koist. Za privilegovani oblik ovog krivičnog dela propisana je kazna zatvora od tri godine. Pokušaj privilegovanog oblika krivičnog dela razbojništvo je kažnjiv, kao što je navedeno u stavu pet ovog člana.

5.

5.1

UČINIOC, ŽRTVE I OBJEKTI NAPADA KRIVIČNOG DELA RAZBOJNIČKA KRADJA I RAZBOJNIŠTVO učinioci

Krivična dela razbojnička kradja I razbojništvo često čine mladji ljudi, kada se nadju u nepovoljnim socijalnim sulovima. Učinioci navedenih krivičnih dela pre izvršenja krivičnog dela vrše detaljne pripreme. Tu se traže podaci o objektu napada. Posebna pažnja se pri tome obraća na način obezbedjenja vrednsoti, čijim oduzimanjem ili prisvajanjem učinioci žele da pribave protivpravnu imovinsku korist. Učinioci ovih krivičnih dela u pripremi dobro izuče I saradnju obezbedjena objekta sa policijom I sagledavaju kakvo je prisustvo policije u blizini tih objekata.

U praksi se kao izvršioci krivičnih dela razbojništva ii razbojničke kradje najčešće javljaju muškarci, mada se u poslednje vreme pojavljuju I žene, kao samostalni učinioci ovih krivičnih dela. Ova krivična dela najčešće vrše lica koja nisu u random odnosu mada u praksi ima I suprotnih slučajeva. Da bi se bolje shvatilo ko su

učinioci krivičnog dela razbojničke krajde I razbojništva potrebno je objanisti pojmove kao što su razbojnik, razbojnička banda I banda.

Razbojnik je nasilnik, pljačkaš, profesinalni kriminalac koji vrši krivična dela razbojništva. Ovo su uglavnom primitivni tipovi kriminalaca koje karakteriše niži stepen inteligencije, bezosećajnost, rubost I bezozirnost, pri vršenju krivičnih dela.

Razbojnička banda je delikventna grupa profesionalnih kriminalaca koji u primenupretnje isle I prinude, udruženo u saučešništvu vrše krivična dela kradje I pljačke.

Banda je primarna grupa mladjih lica, jednostvne structure, koja se formira spontano, a sklona je vandalizmu, organizovanim oblicima nasilja I imovinskom kriminalu. U užem smislu to je organizvana grupa lica koja silom najčešće uz korišćenje oružja vrše krivična dela.

5.2. objekat napada Objekti napada razbojnika su najčešće: banke, pošte, trgovinske I juvelirske radnje, menjačnice, stanične I druge blagajne, ugostiteljski I drugi objekti, benzinske pupme, kće ili stanovi z akoej se zna da se u njima nalazi novac ili neke druge dragocenosti. Žrtve napada razbojnika su uglavnom blagajnici, poštari lica koja su zadužena za prenos hovca, lica pod uticajem alkohola, taksisti, usamljeni ljubavni parovi, homoseksualci, usamljeni prolaznici muškoh ili ženskog pola, vlasnici luksuznih automobile.

6.

RAZLIKE I SLIČNOSTI RAZBOJNIČKE KRADJE I RAZBOJNIŠTVA

Osnovna razlika izmedju razbojničke radje I razbojništva je u pogledu vremena primeen sile ili pretnje. Kod razbojništva prinuda se ispoljava od strane učinioca pre oduzimanja tudje stvari ili za vreme protivpravnog prisvajanja, s ciljem savljadivanja pruženog ili očekivanog otpora. Kod razbojničke kradje prinuda se ispoljava posle izvršene kradje sa ciljem da se ukradena stvar zadrži.

Izmedju ova dva krivična dela postoje I odredjene sličnosti koje se manifestuju u činjenici da se radi o složenim kriivčnim delima. Radnja izvršenja se sastoji u prinudi I kradji. Upravo sličnost ovih krivičnih dela u pogledu načina izvršenja, neposredno se odražava I u odnosu primene adekvatnih kriminalističkih metoda pa je to I osnovni razlog što se metodika otkrivanja, rasvetljavanja I dokazivanja ovih krivičnih dela izučava jedinstveno. Ova krivična dela se svrstavaju u krivična dela protiv imovine, zato što je kod njih osnovni cilj pribavljanje protivpravne imovinske koristi, a sve ostalo je podredjeno tom cilju.

7.

POJAVNI OBLICI RAZBOJNIŠTVA

Pojavni oblici razbojništva su: -

Razbojništvo učinjeno sačekivanjem žrtve na putu,

-

Razbojništvo učinjeno upoznavanjem I zbližavanjem sa žrtvom,

-

Razbojništvo učinjeno ulaženjem u kuće I stanove

-

Razbojništvo učinjeno sačekivanjem poštara,

-

Razbojništvo učinjeno oružanim napadima na banke I pošte

-

Organizovani razbojnički napadi na finansijske institucije

7.1. razbojništvo učinjeno sačekivanjem žrtve na putu Kod ovog načina izvršenja opseg priprema za realizaciju kriminale zamisli je minimalan, er u večini slučajeva razbojnici nemaju smišljen la za razbojnički napad konkretnog lica, već podatke o žrtvi prikupljaju neposredno pred sam napad. To obično čine na način što na odredjenim mestima gde se manipuliše I plaća gotovim novcem, za napad odabiraju fizički slabija lica kod kojih su zapazili veću količinu novca, rate ih do pogodnog mesta, gde ih fizički napadaju u cilju savladjivanja I onesposobljavanja za otpor. Oni računaju na efekat iznanedjenja, ne vrše zastrašivaje I pretnju oružjem I po pravila se ne maskiraju. Od žrtve oduzimaju novac I vredne predmete. Ova kategorija je razbojnika krivična dela vrše sami, a pi izvršenju krivičnih dela koriste priručna sredstva koja im u tom trenutku stoje na raspolaganju.

7.2. razbojništvo učienjno upoznavanjem I zbližavanjem sa žrtvom Upoznavanjem I zbližavanjem učinioca I žrtve najčešće se dešava na javnim mestima, parkovima, železničkim I autobuskim stanicama, u ugostiteljskim objektima I sličnim mestima. Gde razbojnici nakon pažljivog odabira žrtve sa njom započinju razgovor, nudi joj raznu pomoć, časti je pićem I slično, a zatim žrtvu namamljivanjem I izmišlenim razlozima dovode do podesnog mesta gd eje fizički napadaju I oneposobljavaju za otpor. Načešće se dešava da razbojnici kod ovog načina izvršenja rade u planu, tako dšto se nakon odabiranja žrtve dogovore za mesto izvršena, a zatim se prema podeljenim ulogama razdvoje, da bi na mesto zločina razbojnik koji je namamio žrtvu pobegao, ili što je redji slučaj ueo aktivno učešće u savladavnaju oštećenog, udarajući ga rukama I nogama pri čemu mu oduzimaju novac I vredne stvari.

7.3. Razbojništvo učienjeno ulaženjem u kuće I stanove Ovaj način razbojništva u gotovo svim slučajevima vrši se u grupi ili bandi, gde se članovi grupe unapred dobro isplaniraju napad, odabirajuči za žrtve samo imućnije gradjane. Ova vrsta razbojništva kod nas veoma je česta, opasna I značajna jer učinioci u pripremi razbojništva pedantno isplaniraju sve detalje I razbojništvo vrše u vreme kada oštećeni najmanje mogu očekivati pomoć. Pri izvršenju dela učinoci su uvek maskirani najčešće pletenim kalama tkz.fantomkama. u toku izvršenja dela učinioci ne komuniciraju, a kada to čine oslovljavaju se nadimcima I sporazumevaju ugovorenim znacima. U nekim slučajevima razbojnici prilikom prisiljivanja žrtve da preda novac I druge vrednosti preteraju u primeni sile pa zrtvama nanose teške telesne povrede ponekad sa smrtnim posledicama.

7.4. Razbojništvo učinjeno sačekivanjem poštara Ovu vrstu razbojništva uglavnom vrše profesionalni kriminalci koji detalno izvidjaju situaciju, prate poštare koji obično ustaljenim načinom I vremenom prenose novac, da bi zatim odabrali napogodnije mesto I način za realizaciju razbojništva. U nekom od slučaja makstirani razbojnici bez posebnih priprema na pogodnim emstima sačekuju ili presreću navedena lica gde im najčešće uz pomoć

oružja ili fizičkog savladavaja oduzimaju tašne sa gotovim novcem. Dok u nekim drugim slučajevima specijalizovani razbojnici u sastavu grupe ili bande duše vreme prate I pričavaju transpost novca, posebnu trasukretanja,vreme sredstva I navike učensnika u pratnji, da bi zatim detaljno planirajući prašli ranjivo mesto I izvršili oružani napad. Za razbojničke napade na poštare pojedince u praksi je poznata pojava lažnog prijavljivanja krivičnog dela na način da ova lica fingiraju učinjena razbojništva kako bi time opravdali potrošeni ili na drugi način izgubljeni novac.

7.5. Razbojništvo učinjeno oružanim napadima na bake, pošte I druge finansijske institucije Kod izvršenja ove vrste razbojnštva činioci napade vrše u gangsterskom stilu I to su istovremeno najteži oblici razbojništva. Razbojnici napade vrše pojedinačno ii u paru, a najčešći I najpoznatiji metod napada je u grupi od trojice I više razbojnika.

Takvi napadi se izvode iznenada I veoma brzo, uz obavezno maskiranje I prerušavanje isključivo uz pretnju oružjem čime se postiže maksimalni efekat zbnjenosti, nesnalaženja I straha kojim se onemogućava svaka vrsta otpra.

Organizovani razbojnički napad na finansijske institucije

7.6.

Kod ove vrste razbojničkih napada, kao i u prethodom slučaju, primarno sredstvo z apretnju je oružje, s tim što se u ovom slučaju radi o napadima na objekte čija je zaštita materijalizovana, a zapreke su takve vrste da se bzim i iznenadnim napadima uz retnju i upotrebu otužja ne može postići željeni cilj, kao u napadu na banke, pošte i druge novčane institucije. Iz ovih razloga razbojnici u izvršenju dela prekoračavaju radovnu silu i pretnju i obično da bi došli do plena pribegavaju fizičkom savladavanju, vezivanju, uzimanju taoca i otimanju lica.

8.

FINGIRANJE RAZBOJNIŠTVA

Pored provalne kradje i razbojništvo je jedno od krivičnih dela koje se vrlo često fingira. Zbog toga se uvek prilikom njihovog rasvetljenja mora uzeti u obzir i mogućnost da se radi o fingiranju. Motivi fingiranja razbojništva mogu viti veoma različiti. Tako na primer poštari prijavljuju razbojništvo da bi pokrili protivpravno prisvojen novac za sebe od penzija. Lica koja izgube novac na kocki, da bi se prikrila ili opravdala izgubljeni-prokockani novac. Blagajnici, poslovodje, i druga

lica kojima je poveren novac ili druge vrednosti, fingiraju razbojništvo da bi prikrili zloupotrebu i pljačku.

Fingiranje ili lažno prijavljivanje dela e po Krivičnom zakoniku R Srbije kažnjivo kaznom zatvora, ovo delo je propisano u glavi tridesetoj-Krivična dela protiv pravosudja, u članu 334.pod imenom lažno prijavljivanje.

9.

ULOGA POLICIJE U PREVENCIJI KRIVIČNOG DELA RAZBOJNIČKA KRADJA I RAZBOJNIŠTVO

Uloga policije u prevenciji kirimiliteta je od izuzetnog značaja, a ostvaruje se na dva načina – neposrednim sprečavanjem da do izvršenja kriivčnog dela dodje, i posredno otrivanjem učenjenih krivičnih dela i njihovih učinilaca, čime policija preventivno deluje u okviru prevencije kriminaliteta koja se ostvaruje primenom krivičnog zakonodavsta i aktivnosti krivičnog pravosudja. Načini na koje se to vrši su, pre svega opšti koji se odnose pre svega na krivična la uopšte, ali u pogledu pojedinih krivičnih dela aktivnosti su u izvesnj meri i nešto drugačije. To zavisi od prirode krivičnih dela o kojima je reč, načna kako se ta kriivčna dela vrše, karakteristika ličnosti koja ta dela čine, kao i niza drugih soposobljenosti krivičnih dela koja su u pitanju i okolnosti pod kojima se ona vrše.

U vezi s preventivnim delovanjem u odnosu na vršenje razbojništva i razbojničke krade od značaja su i posebne karakteristike ovih krivičnih dela, koje i ako ne predstavljaju zakonska obeležje ovih krivičhnih dela obično razlikuju pojedinačne slučajeve ovih dela, uiniove, a ito tako i žrtve razbojništva i razbojniček kradje.

Karakteristika krivičnog dela razbojništva je da se ta dela najčešće vrše na mestima koja su lako dostupna učiniocu, to jest kojima je pristup lako ostvarljiv, kao što su banke, pošte, prodavnice, benzinske pumpe i druga mesta gde se obično nalaze veće sume novca,a eventualno i neke druge vredne stvari. Tu dolazi do izražaja uloga policije u nadziranju ovakvih mesta, patroliranje i pozornička služba, a pod odredjenim ulovma i službe obezbedjivanja objekata, stvari ilica.razbojništvo se često vrši prema pojedincima na javnim, ali ne mnogo pometnim mestima, kao i na mestima koja su noću nedovoljno osvetljena. Za ove slučajeve su posebno značajni patroliranje i pozornička služba policije. Pošto

policija u okviru vršenja svojih zadataka ima dužnost da uočava mesta gde se pojedina krivična dela najčešće vrše, njena uloga time dobija veći značaj sa gledišta preventivnog delovanja.

Učinioce krivičnog dela razbojništva i razbojničke kradje, najčešće odlikuju drskost, odlučnost i bezobzirnost. Za razliku od na primer: kradljivaca koji nastoje da ostanu nezapaženi, razbojnici otvoreno stupaju u kontakt sa žrtvama krivičnog dela i drugim licima. Rpit tome se često maskiraju, ali kada ni to ne čine. Pošto kod takvih slučajeva uvek ima svedoka dogajdaja koji mogu da pruže važna obavezštenja policiji u vezi sa učinjenim krivičnim delom, ova okolnost ima veliki značaj za zadatak policije da pikupi obaveštenja o krivičnom delu, kao i da otkrije učinioca.

Medju učiniocima krivičnih dela razbojništva i razbojnička kradja veliki je broj narkomana, koji zbog situacije u kojoj se nalaze stalno imaju hitnu potrebu za novcem do koheg ne mogu lako da dodju, što ih upućuje na vršenje onih dela kao načina na koji se vrzo može doći do većih iznosa. Policija inače u vršenju svojih obaveza u vezi sa trgovinom drogom i drugim krivičnim delima vezanim za narkotike uočava i prati ta lica kao i narkomane uopšte, pa u okrivu tih saznanja u stanju je da identifikuje potencijalne razbojnike.

Napadima razbojnika izložena su i druga lica kao pojedinci, kao što su lica koja prenose novac, poštari i druga lica koja kod se e imaju veće sume novca, na koja se razbojnici načešće odlučuju iza njih savetovanje sa policijom ima veliki začaj sa gledišta mogućih napada. Kao pojedinci napadima razbojnika izloženi su i obični gradjani, naročito oni koji teže mogu da pruže otpor prema kojima se razbojništva vrše ootimanjem stvari iz silu i prenju za ta lica pozornička služba poliije je gotovo jednina pmoć na koju mogu da račuaju ukoliko budu napadnuti.

Pri vršenju napada razbojnici često koriste oružje, ali i druga sredstva kojima se služe da savladaju napadnute i onemoguće ih da prže otpor. Korišćenje takvih sredstava ostavlja često posbne tragove koji mogu da posluže policiji u otkrivanju učinioca krivičnog dela. To doprinosi značaju uloge policije u pogledu pronalaženja ovih tragova kao dokaza o učinjenom krivičnom delu i kao putokaz ka otkrivanju učinioca.

10.

LITERATURA

1.Djordjević Dj.; Krivično delo razbojništva i uloga policije u njegovoj prevenciji, policijska akademija, Beograd 2002.godine 2.Jovaševič D.;Časops bezbednosti -2/2005, Beograd, 2005.godinne 3.Jovanović S,Lukić M.; Revija za kriminologju i krivično pravo, Beograd 2003.godine 4.Kovačević V.; Metodika istraživanja imovinskih delikata, Novi Sad 2003.godine 5. Kresoja, M.; kriminalistika, Novi Sad 2006. Godine 6.Milašević S.; Krivično pravo-posebni deo, Novi Sad 2007.godine 7.Radovanović D.; Teškii oblii kriminaza, beograd 2004.godine