УБКГ, 35 година модерног библиотекарства by Radomir D. Mitric

Универзитетска библиотека Крагујевац 1977–2012. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Садржај

Предговор / 7 Реч директора Универзитетске библиотеке / 9 Град Крагујевац / 11 Универзитет у Крагујевцу (1838–1976–2012) / 13 Реч ректора Универзитета у Крагујевцу / 15 Библиотека Лицеума (1838–1841) / 17 Универзитетска библиотека у Крагујевцу (1977–2012) / 19 Историјат развоја / 19 Библиотека данас / 25 Одељења / 29 Одељење набавке и обраде / 31 Одељење периодике / 36 Одељење фондова, заштите и циркулације / 41 Одељење за информациону и рефералну делатност / 44 Издавачка делатност / 47 Развој информационог система Универзитетске библиотеке у Крагујевцу / 49 Збирка старе и ретке књиге у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу / 57 Легати институција и појединаца / 61 Научне, стручне и уметничке манифестације / 67 Научни скупови / 67 Саветовања / 67 Стручна предавања / 69 Изложбе / 70 Промоције књига и часописа / 72

Универзитетска галерија / 75 Управљање и руковођење / 85 Програмски савет – Управни одбор / 85 Надзорни одбор / 89 Директор / 91 Сећања и осврт на тридесетпетогодишњи рад Универзитетске библиотеке / 99 Александар Милосављевић / 99 Душан Симић / 104 Бранко Р. Обровић / 107 Мира Матић / 111 Запослени у Универзитетској библиотеци / 113 Радили су у Универзитетској библиотеци / 121 Резиме / 127 Summary / 129

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Предговор

Ова публикација се објављује поводом 35-годишњице оснивања Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, са жељом да се прикаже њен минули развојни пут, пруже нови подаци о оствареним резултатима и укаже на могући даљи развој. При уређивању садржаја вођено је рачуна да се речју и сликом истакну најважнија догађања из врло богате делатности Библиотеке у претходном периоду. Надамо се да ће ова публикација представљати значајан прилог историји библиотекарства у Србији, а Библиотека, као пуноправна чланица Универзитета у Крагујевцу, допринети даљем развоју високог образовања на овом подручју. Редакциони одбор је са задовољством учествовао у припреми рукописа, ослањајући се на предан и савестан рад запослених у Библиотеци, на чему се посебно захваљујем. Проф. др Милентије Стефановић, председник Редакционог одбора

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Свечано отварање реновиране читаонице 24. септембра 2010. године

8 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Реч директора Универзитетске библиотеке Тридесет пет година у животу једне институције, прилика је за осврт на досадашњи пређени пут, за подсећање на људе који су је стварали и друштвене околности и изазове који су на њен развој утицали. Као у животу појединца, тако и у животу институције смењују се светли и тешки тренуци и нико, па ни Универзитетска библиотека, није поштеђен ових смена. Поглед на досадашњи пређени пут и остварене резултате, као и иновативни концепт развоја који изграђујемо, пружа нам утемељен основ за закључак да ново време доноси велике промене у библиотекарству. То се посебно односи на информационе и комуникационе технологије, које мењају целокупну природу публиковања, преношења и коришћења информација. Библиотеке имају будућност, али ће „дигиталне библиотеке“ врло брзо заменити традиционалне. Како се мења систем образовања тако ће и нове библиотеке, континуирано и на највишем нивоу, пратити стручни и образовни рад шире академске заједнице. Сећајући се развоја Универзитетске библиотеке, кључно је да се сетимо људи који су своје животне и радне биографије, духовни капитал, материјалну или књишку својину уткали у њу, било као запослени, било као дародавци и пријатељи Библиотеке. Ти људи су били и остаће најсветлији и најсигурнији стубови на којима Универзитетска библиотека почива и залог да ће она обележити још много годишњица рада. Мира Матић

Тридесет пет година модерног библиотекарства

10 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Град Крагујевац

Крагујевац, са око 180 000 становника, четврти град по величини у Србији, налази се у централном делу Србије и привредни је, културни, просветни, административни и здравствени центар. Крагујевац се први пут помиње у турском пописном дефтеру из 1476, као „Караговинџа“. Различита су тумачења порекла имена града, али се најчешће сматра да је име добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је, по предању, живела у средњем веку и била коришћена за лов, а данас је мотив на грбу града. Свој процват град доживљава у првој половини 19. века када је, за време владавине кнеза Милоша Обреновића, у периоду од 1818. до 1841. постао престоница обновљене српске државе. Престони Крагујевац је привукао најумније и најшколованије људе тога времена и у њему су никле прве најзначајније културне, просветне и привредне институције: прва гимназија (1833/35), „Лицеј Kнежевине Србије“ са библиотеком (1838), „Новине србске“ (1834), „Књажеско-србски театар“ (1835), „Књажеско-србска банда“ (1831), као прва музичка формација, суд (1820) и апотека (1822), прва галерија слика (1823), прва школа цртања – „школа начертанија“ (1839), прва музејска природњачка збирка (1837) и јавна библиотека (1866)… Прва српска штампарија, „Књажеско-србска печатња“ (Типографија), прешла је 1833. године из Београда у Крагујевац и у њему остала до јула 1835, када се поново преселила у Београд. Међу првим штампаним књигама у крагујевачкој штампарији, 1833. године, биле су: „Совјети здравог разума“ и „Етика“ Доситеја Обрадовића, као и неколико уџбеника на бугарском језику. ← Панорама Крагујевца Тридесет пет година модерног библиотекарства

Такође, исте године кад и „Београдско читалиште“, отвара се Читалиште у Крагујевцу (1846), које је, поред пружања могућности читања књига и периодике (домаће и стране) имало значајну улогу у организовању културних и просветних манифестација.

„Етика“ Доситеја Обрадовића

Свако важније историјско збивање снажно се одразило на овом подручју. Током Другог светског рата Крагујевац је претрпео велике губитке у људству и разарања, али се након ослобођења развио у један од највећих и најперспективнијих центара у земљи. Крагујевац је, почетком 21. века, реафирмисао водећу улогу у региону, обновио прекинуте и успоставио нове везе са окружењем, активно се укључио у процес регионалних интеграција и међународне сарадње у привредном, културном и сваком другом погледу. 12 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Универзитет у Крагујевцу (1838–1976–2012) Универзитет у Крагујевцу је један од седам универзитета чији је оснивач Република Србија. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је указом кнеза Милоша Обреновића, 1. јула 1838. године, у престоном Крагујевцу основан Лицеум књажества србског, чиме се продужило гимназијско школовање са четири на шест година. Лицеум је 1841. године пресељен у Београд, да би 1863. прерастао у Велику школу и Универзитет у Београду.

Писмо кнеза Милоша Обреновића министру просвете о набавци књига и учила за Лицеум, 30. јуна 1838. године.

Крагујевачки Лицеум се може сматрати зачетником високог образовања у Кнежевини Србији, на чијим темељима су, почетком шездесетих година 20. века, у оквиру београдских факултета, настале прве високообразовне институције.

Универзитет „Светозар Марковић“ у Крагујевцу је основан 21. маја 1976. године. Данас у свом саставу има 12 факултета и Универзитетску библиотеку, који су смештени у шест градова централне Србије: Машински (1960) – Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, Економски факултет у Крагујевцу (1960), Правни факултет у Крагујевцу (1972), Природно-математички факултет у Крагујевцу (1972), Медицински факултет у Крагујевцу (1977), Универзитетска библиотека у Крагујевцу (1977), Машински факултет у Краљеву (1970), Технички факултет у Чачку (1975), Агрономски факултет у Тридесет пет година модерног библиотекарства

Чачку (1978), Учитељски (1993) – Педагошки факултет у Јагодини, Учитељски факултет у Ужицу (1993), Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу (1996) и Факултет за туризам и хотелијерство у Врњачкој Бањи (2011).

Универзитет у Крагујевцу и споменик Атанасија Николића, првог ректора Лицеја у Крагујевцу

На Универзитету у Крагујевцу студира око 18 000 студенaта, а у настави ради око 1 000 наставника и сарадника. На факултетима Универзитета у Крагујевцу укупно је дипломиралo око 22 000 студената, магистарску тезу је одбранило око 830, а докторску дисертацију око 600 кандидата. Настанак и развoj на концепту разуђеног универзитета, Универзитет у Крагујевцу претворио је у једну од својих предности, која му омогућава да користи привредне и географске потенцијале, као и људске ресурсе територије која се простире на 5 000 км2, а насељава је око 2,5 милиона становника. Универзитет у Крагујевцу је постао носилац образовног, научног, економског и културног развоја Централне Србије. 14 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Реч ректора Универзитета у Крагујевцу

Они који су одрасли уз црно-беле телевизоре памте колико је, још пре неколико деценија, приступ научним информацијама био озбиљан захтев. Памте радост када однекуд, из неке универзитетске библиотеке стигне, жељно чекана, кључна референца.

Ректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Слободан Арсенијевић

Данас смо сведоци терора дигиталне заједнице. Преоптерећени смо обиљем информација свих врста и различитих квалитета – изворних, плагираних, научно заснованих, измишљених, копираних... Право је умеће изабрати релевантне информације, које могу да се уграде у систем усвојених знања.

У овом времену у томе нам мора помоћи Универзитетска библиотека. Озбиљна обавеза за библиотекаре је да се одупру застрашујућем загађењу неверодостојних информација које допиру до академске заједнице, да одаберу и понуде праве информације и очувају библиотеку као заједницу истинског знања. У супротном, последица ће бити не само занемаривање, него и негирање потребе за поседовањем целине знања. Проф. др Слободан Арсенијевић

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Господар Јевремов конак у коме се налазио Лицеум и Библиотека 1839. године

16 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Библиотека Лицеума (1838–1841) За претечу Универзитетске библиотеке у Крагујевцу може се сматрати Библиотека Лицеума књажества србског, која је основана за потребе Лицеума 1838. године. У време када је Крагујевац представљао културно средиште Србије, Попечитељство просвештенија је увидело да без библиотеке не може постојати ниједан просветни завод, па је прихватило захтев ректора Лицеума, Атанасија Николића и директора Гимнaзије, Исидора Стојановића, за формирањем библиотеке, као важне просветне и културне „заведеније“, по угледу на Европу. Основна улога Библиотеке је била да обезбеди професорима и ученицима Гимназије и Лицеума, као и интелектуалној елити из реда чиновника, коришћење потребне литературе. Прве године Библиотека Лицеума била је смештена у просторијама Лицеума, у соби „зданија на Лепеници које је варошки шпитаљ било“, али се Лицеум 1839. преселио у Господар Јевремов конак, где остаје до пресељења у Београд, 1841. године. Библиотека је била утемељена од књига мале библиотеке, која се налазила у Типографији у Београду, фонда Попечитељства просвештенија и обавезног примерка. Да би се књижни фонд обогатио, затражени су из Беча спискови најбољих и најновијих књижевних издања, а задужује се Панта Стоило да, током 1838, прибавља књиге из Беча. Откупљена је библиотека Лукијана Мушицког, а књиге су наручиване и од Георгија Кирјаковича, трговца из Новог Сада. Ипак, највише су недостајале школске књиге, које је требало превести и прештампати. Упоредо са пресељењем Лицеума у Београд, 1841. године, сели се и Библиотека Лицеума. Од књижног фонда Библиотеке основана је, 1844, засебна „Лицејска“ или Библиотека „Великог училишта“, општа за све науке и цео Лицеј. Она је прерасла у Библиотеку при Министарству просвете. Тридесет пет година модерног библиотекарства

18 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Универзитетска библиотека у Крагујевцу (1977–2012) Историјат развоја У културном животу сваке заједнице и сваке земље, библиотеке играју веома важну улогу. Oне су посебно и незаобилазно обележје и често се управо преко њих може проценити културна, образовна и научна развијеност једног друштва. Библиотека, као усталом ниједна културна институција, не настаје изоловано. Њен настанак подразумева одговарајућу средину, степен опште развијености и велики труд савременика, одважних прегалаца који настоје да остваре визију бољег и квалитетнијег живота. За настанак Универзитетске библиотеке у Крагујевцу постављени су темељи дужи од века, а по моделу претходних библиотека, образовних и научних институција. Половина осме деценије прошлог века је, за Крагујевац и земљу у целини, представљала време интензивног привредног и културног развоја. Оснивањем првих факултета у Крагујевцу, шездесетих година 20. века, јавила се потреба за уџбеничком и стручном литературом. На новооснованим факултетима формирале су се и развијале факултетске библиотеке, као уско специјализоване, са одређеном функцијом и програмом. Оснивање Универзитета у Крагујевцу, 1976. године, подразумевало је и развој компатибилних институција, пре свега универзитетске библиотеке. Универзитетска библиотека у Крагујевцу основана је 6. маја 1977. године, Oдлуком Скупштине Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу. Библиотека је основана уз велику подршку Универзитета, ресорних републичких органа и локалне заједнице, али и уз ентузијазам и залагање бројних појединаца, библиотечких и универзитетских радника и културних посленика. Како би се у пословима новоосноване Библиотеке применили стандарди савременог библиотекарства, ангажована је Емилија Јовановић, Тридесет пет година модерног библиотекарства

магистар библиотекарства. Припремљен је Развојни план Универзитетске библиотеке, који се односио како на просторни и кадровски план, тако и на структуру књижног фонда, са циљем обезбеђивања квалитетног избора релевантне литературе.

Одлука о оснивању Универзитетске библиотеке 1977. године

Библиотека је, средином 1978. године, смештена у адаптиране просторије ондашњег Дома самоуправљача. Налазила се на атрактивној локацији у центру града, у рустичном амбијенту од укупно 525 м2 (читаоница, радни простор и магацини) и 70 читалачких места. Отворена је за кориснике 3. јануара 1979. године и врло брзо је стекла бројну читалачку публику. 20 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Скупштина Универзитета је 1981. године донела Одлуку да се део објекта Правног факултета, намењен за библиотеку Факултета, пренесе на трајно коришћење, без надокнаде, Универзитету „Светозар Марковић“ у Крагујевцу за смештај Универзитетске библиотеке. Библиотека је пресељена у новоизграђену зграду Правног факултета, где се и данас налази, октобра 1981. године. Овај простор од 1 500 м2 наменски је грађен за библиотеку. Читаоница је имала 436 м2 и 200 читалачких места (део места је био у одвојеним кабинама), посебну просторију за рад са корисницима, магацин површине 218 м2, девет канцеларија за рад запослених и неколико мањих магацина.

Универзитетска библиотека у Крагујевцу – главни улаз

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Прве године рада обележила је стваралачка клима. Библиотечки фонд се релативно брзо богатио, како куповином, тако и поклонима и легатима. Библиотека САНУ и Универзитетска библиотека у Београду поклониле су око 5 000 књига. До краја 1985. године купљено је 32 000 публикација и тада је укупан библиотечки фонд износио око 50 000 књига, 470 наслова страних часописа и 620 годишњака. Од укупног броја инвентарисано је и каталогизирано 14 554 примерака купљених књига, као и сва годишта часописа. 1980. године појавили су се и први легати институција и појединаца, као што су легат Учитељске школе у Крагујевцу са 8 026 књига и легат војносудског пуковника Драгољуба М. Поповића са 135 књига из области права. У периоду од 1979. до 1983. године учлањено је око 3 500 корисника. Универзитетска библиотека се развијала као организациона јединица Радне заједнице секретаријата Универзитета све до 1985. године. На основу усвојеног Елабората о друштвено-економској оправданости оснивања Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, као радне организације, од стране Заједнице усмереног образовања за територију Републике, Скупштина Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу, на Седници одржаној 5. јуна 1985. године, доноси Одлуку о оснивању Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, као самосталне и самоуправне радне организације у области образовања, науке и културе. Све припремне радње око конституисања Универзитетске библиотеке завршене су 29. јануара 1986. године. Први пут је регистрована у Окружном привредном суду у Крагујевцу 29. јануара 1986. године, као Радна организација Универзитетска библиотека – у оснивању, а 1989. године трансформисала се у радну организацију са потпуном одговорношћу. Библиотека је преузела све раднике, који су на дан доношења Одлуке о осамостаљивању обављали послове у Служби Библиотеке. За првог в. д. директора именована је Ружица Игњатовић. Универзитетска библиотека је, као самостална институција чија је делатност од посебног друштвеног интереса, потписала 20. маја 1987. године 22 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Самоуправни споразум о удруживању у Универзитет „Светозар Марковић“ у Крагујевцу, са осталим факултетима и институтима. Удруживањем у Универзитет Библиотека је, захваљујући литератури коју поседује, помогла развој Универзитета кроз наставно-научни рад факултета. Са краћим прекидом, због измене законских прописа, Библиотека и данас представља равноправну чланицу Универзитета у Крагујевцу. Од оснивања, Библиотека је посебну пажњу поклањала прикупљању, формирању и чувању Збирке рефералне литературе. Захваљујући томе, формиран је богат фонд енциклопедија, речника и лексикона домаћих и страних издавача.

Читаоница пре реновирања

Ради сврсисходнијег коришћења научних и стручних информација, прикупљене су све докторске дисертације и магистарске тезе наставника и сарадника крагујевачког Универзитета. Касније је Библиотека штампала Библиографију докторских дисертација и магистарских теза Универзитета у Крагујевцу. Прикупљени су и научни радови наставника и сарадника Универзитета, који су публиковани у Библиографији радова наставника и сарадника Универзитета. Тридесет пет година модерног библиотекарства

У протеклом периоду књижни фонд Библиотеке се богатио куповином домаће и стране књиге, поклонима, легатима, докторским дисертацијама и магистарским тезама, тако да сада броји око 100 000 јединица. Библиотека располаже и богатом Збирком периодике, у којој има часописа које нико други у земљи не поседује. Последњих деценија 20. века формиран је Информационодокументациони центар Универзитета у Крагујевцу, што је омогућило ефикасније опслуживање научних и стручних захтева корисника. Применом библиотечког програма ISIS, све унесене публикације се паралелно пребацују у програм за циркулацију. Од 1997. године, Библиотека прелази на рад са корисницима путем система електронске евиденције. Нагли развој технологије проузроковао је укључивање Библиотеке у TEMPUS пројекат Изградње кооперативне библиотечке мреже високошколских библиотека у Србији. На састанку у Берлину, 2002. године, представници партнера из Србије и Европске уније договорили су да се као најпогоднији за реализацију Пројекта прихвати COBISS софтвер, који подржава узајамну каталогизацију. На овај начин универзитетске и факултетске библиотеке су повезане у јединствен систем, који омогућава боље услове за размену података. Укључујући се у пројекат Виртуелна библиотека Србије, Универзитетска билиотека је, почетком 2003. године, у потпуности прешла на систем електронске базе COBISS. Систем се и данас користи уз одговарајуће модификације, које су проузроковане новим технологијама. Библиотека је константно и кадровски јачала. Радници Стручне службе упућивани су на усавршавања у земљи и иностранству, како би се едуковали за примену нових технологија у библиотекарству. Просторно се Библиотека није ширила, али је већи део просторија које и данас користи реновирала. Адаптирани су магацини (депои) за смештај библиотечко-информационе грађе. Читаоница се сада састоји од читаонице, Интернет простора и Универзитетске галерије. Реновирана је и кровна 24 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

конструкција над читаоницом. Све адаптације су извршене последњих неколико година, у циљу модернизације рада Библиотеке и стварања бољих услова за рад њених корисника. Библиотека данас Универзитетска библиотека у Крагујевцу је библиотека општенаучног типа и информативно-реферални центар Универзитета у Крагујевцу. Њена основна улога је да прати и помаже наставне процесе, научни и стручни рад наставника, научника, истраживача и студената Универзитета, али њене услуге могу користити и сви остали грађани, организације и фирме, под посебним условима. Библиотека успешно и ефикасно обавља своју примарну делатност у оквиру тесно повезаног организационог система, који чине одговарајућа одељења: • Одељење набавке и обраде, • Одељење периодике, • Одељењe фондова, заштите и циркулације, • Одељењe за информациону и рефералну делатност, и • Служба за правне, опште и финансијске послове. „Библиотеке се не праве, оне расту“, констатовао је Агустин Бирел. Расту и граде се деценијама, па и вековима. Унутар њих се таложе идеје и дела генерација даровитих, вредних људи, научника, уметника и књижевних стваралаца. Тако је, током деценија принављања фонда, у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу оформљена јединствена збирка културних и научних добара и историјске грађе, која има не само национални, него и универзални значај и трајну вредност за будуће генерације. Активан књижни фонд Универзитетске библиотеке броји око 100 000 примерака домаће и стране књиге, као и велики број домаћих и страних стручних часописа и око Тридесет пет година модерног библиотекарства

2 500 магистарских теза и докторских дисертација. Набавка публикација обавља се у складу са потребама студијских група Универзитета, а посебно је значајна Збирка рефералне литературе. Преко КоBSON сервиса, Библиотека има приступ великом броју електронских часописа из свих научних области. Пораст књижног фонда намеће Универзитетској библиотеци проблем с којим се суочавају и друге библиотеке, а то је проблем складиштења, заштите и конзервације књига.

Читаоница након реновирања 2010. године

Пратећи савремене тенденције у библиотекарству, Универзитетска библиотека се брзо и спремно прилагодила изазовима промена у погледу коришћења савремених информационих технологија. У 2005. години се, 26 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

међу првима, укључила у мрежу јединственог корисничког програмског пакета COBISS, који представља заједничку платформу Виртуелне библиотеке Србије, чији je саставни део од оснивања. Целокупан књижни фонд каталошки је обрађен, налази се у рачунарској бази и доступан је корисницима. COBISS aпликацијa се проширила и на сегмент међубиблиотечке позајмице са библиотекама у земљи и иностранству. Усавршавајући библиотечку службу, знања запослених и њихове информационе вештине, Библиотека се од „центра за учење“ претворила у својеврсни „центар учења“. Пружање услуга више није ограничено на физичко присуство у просторијама Библиотеке, већ је поједине услуге могуће добити и путем web сајта (www.ub.kg.ac.rs). Web сајт Универзитетске библиотеке редовно се ажурира актуелним информацијама о Библиотеци, њеним услугама, релевантним догађајима и приступу базама података. Пратећи модерне трендове развоја у библиотекарству и ширењем својих услуга у виртуелном окружењу, Универзитетска библиотека се оријентише ка развијању улоге „информационог посредника“ унутар академског окружења и тиме настоји да успешно одговори изазовима 21. века. У 2010. години у Универзитетској библиотеци су извршени опсежни грађевински радови. Сходно стандардима за просторе ове намене, набављена је нова опрема и рачунари, чиме су битно побољшани услови за рад запослених и корисника Библиотеке. Пројекат адаптације и опремања читаонице Универзитетске библиотеке подржан је на Конкурсу Јужноморавске регије. Истовремено, као резултат радова на уређењу кампуса Универзитета, уређен је парк испред Библиотеке, који сада могу користити студенти за одмор, опуштање и дружење у паузама учења. Универзитетска библиотека је, поред своје иманентне функције подршке образовном и научноистраживачком раду на Универзитету, увек организовала и низ пратећих програма – књижевне вечери, промоције научних дела наставника и сарадника Универзитета, као и других значајних публикација из области Тридесет пет година модерног библиотекарства

науке и уметности. Програмски и организациони оквири ових активности нарочито су се проширили и развили 2010. године, када је захваљујући стратешкој и финансијској подршци Министарства просвете и града

Универзитетска галерија

Крагујевца адаптиран и опремљен простор Универзитетске галерије. После тридесет пет година континуираног рада и напретка Универзитетска библиотека у Крагујевцу сврстала се у ред најразвијенијих универзитетских библиотека Србије. Она превазилази оквире универзитетског града и региона Шумадије и Поморавља, који гравитира Универзитету у Крагујевцу. У данашње време глобализације, у коме се релативизују физичке границе, Библиотека постаје део светског система образовања, складиштења и претраживања информација и својим радом доприноси развоју и унапређењу научне и културне сарадње, унутар европског и светског академског простора. 28 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Одељења

Универзитетска библиотека је самостална универзитетска установа, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету. Централна је за библиотеке факултета крагујевачког Универзитета, којима пружа неопходну стручну помоћ у обради књига, формирању електронског каталога, изради библиографија, аутоматизацији пословања и свеукупном организовању библиотечко-информационе делатности. Своју делатност Библиотека обавља у оквиру организационо повезаних одељења: • Одељење набавке и обраде, • Одељење периодике, • Одељењe фондова, заштите и циркулације, • Одељењe за информациону и рефералну делатност, и • Служба за правне, опште и финансијске послове. Својом организацијом Библиотека настоји да развија један савремен модел рада, у коме су сви њени потенцијали (простор, фондови, техничка опрема и особље) на располагању њеним корисницима – студентима, истраживачима и професорима Универзитета у Крагујевцу, али и осталим грађанима. Уз свестрану и непрекидну везу са Универзитетом, развојни пут Библиотеке обележен је сталним успоном, остваривањем значајних резултата у примени савремених метода рада са корисницима и коришћењем нових информационих и комуникационих технологија и ресурса, што је ову установу афирмисало као значајну културну и научну институцију у Србији. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Универзитетска библиотека у Крагујевцу – поглед из парка

30 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Одељење набавке и обраде Од свог оснивања, Универзитетска библиотека у Крагујевцу преко Одељења набавке и обраде, своју набавну политику заснива на куповини, поклонима и размени публикација (научне, стручне литературе и универзитетских уџбеника). Почетак функционисања Библиотеке карактеришу уређеност и систематичност рада. Усвојен је договор да се инвентарисање врши по систему numerus currens, ради лакшег смештаја и бољег коришћења простора. Поштујући тадашњи Закон о библиотечкој делатности, уз подршку матичне установе, у Библиотеци су формиране три врсте каталога: алфабетски, стручни и каталог по насловима публикација. Каталози су пружали свеобухватни преглед фонда Библиотеке, јер су касније омогућавали врло прецизно претраживање публикација, са више аспеката. У почетку су писани руком, а касније прекуцавани писаћим машинама. Овако формирани каталози били су искључива заслуга образованих, активних, обавештених и у послу педантних библиотекара и књижничара. Њихов рад је годинама надограђиван и без обзира што је лисни каталог касније прерастао у електронски, основа је остала иста, тачна и поуздана.

Лисни каталог Библиотеке Тридесет пет година модерног библиотекарства

Од почетка рада Библиотеке, набавном политиком управљале су две посебно оформљене Комисије, чија се набавна политика нарочито заснивала на наставним плановима и програмима постојећих факултета. Комисија за набавку југословенске књиге, имала је у саставу три члана из матичне установе. Комисију за набавку стране литературе, чинили су два члана из Библиотеке и руководиоци факултетских библиотека, чији се број мењао у складу са оснивањем нових чланица Универзитета у Крагујевцу. Ова два тела омогућавала су квалитетан одабир стручне и научне литературе, неопходне за рад наставног кадра Универзитета, студената и других корисника. Данас је Комисија за набавку литературе једно тело, које чине три члана запослена у Библиотеци, а формира се сваке године. До 1989. године, Библиотека је преко Одељења набавке, а у сарадњи са издавачком кућом „Нолит“ из Београда, поред устаљеног начина набавке стране књиге, организовала повремене изложбе стручне и научне литературе. Да се богатство фонда не заснива само на стручној литератури, показује и присуство великог броја наслова из белетристике наших и страних аутора, како у преводу, тако и у оригиналним издањима. Прве публикације, које су сврстане у библиотечки фонд, набављене су 1979. године од издавачке куће „Нолит“. Прва инвентарисана јединица носи наслов – Правци криминалне психологије из 1976. године, аутора др Михајла М. Аћимовића, у издању Савремене администрације. Она још увек постоји у фонду Библиотеке, а каталошки је била описана у сва три лисна каталога. Први поклон који је Библиотека добила, а Одељење обраде инвентарисало, је из 1979. године и дар је Републичке Заједнице за науку. До 2012. године, поштујући усвојена каталошка правила и Међународни стандард за библиографски опис ISBD, обрађен је велики број поклона. Највећи је 32 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

поклон Лидије Пејчић из 2011. године, који броји 3 200 наслова. Ово је једини поклон који се састоји искључиво од књига на српском језику. Важно је истаћи и друге дародавце, као што су Универзитет из Минстера, Баварско Министарство за научноистраживачки рад и Руски дом из Београда, који су обогатили колекцију страном, пажљиво бираном, стручном литературом.

Поклон Лидије Пејчић из 2011. године

Обрађен фонд је временом растао захваљујући, не само установама, већ и појединцима, који су у Библиотеци препознали сигурност за своје легате. Највећи легат установе је легат бивше Више педагошке школе у Крагујевцу и броји 8 082 публикације, а његова каталогизација је завршена 1988. године. Највећи легат појединца је легат проф. др Светозара Стојановића, добијен 2011. године и броји 2 986 јединица. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Последњих година набавка се све више заснива на размени публикација. Учестала сарадња је остварена са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ у Београду, Српском академијом наука и уметности, Библиотеком Матице српске и Факултетом техничких наука из Новог Сада. Технолошки развој, који је наметнуо промене у свим животним сегментима, брзо је ушао и у библиотекарство. То се одразило на промену начина каталогизације и захваљујући жељи за инвентивношћу, руководство Библиотеке, међу првима прихвата нов начин рада. 1997. године усваја се рад на програму ISIS. Лисни каталози се полако напуштају, а каталошке јединице добијају свој нови електронски облик. Ова новина, ма колико да је у почетку изискивала више рада на фонду, нове обуке каталогизатора и паралелно претраживање, показала је да је то велики искорак у пословању једне озбиљне установе, каква је Универзитетска библиотека. Од 2003. године, Библиотека још једанпут показује жељу и потребу за иновацијама и међу првима се прикључује TEMPUS пројекту, којим прихвата улазак у узајамни електронски каталог (COBIB), са платформом COBISS2. Уз Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ из Београда наша Библиотека, од децембра 2011. године, постаје прва у Србији која усваја нов, побољшан, начин рада у једном од сегмената електронске каталогизације у оквиру програма COBISS3. То се поново одражава на информисање и обуку запослених у Одељењу. До 2012. године Одељење набавке и обраде инвентарисало је и каталошки обрадило око 100 000 јединица, од којих се већина наслова монографских публикација, докторских дисертација и магистарских теза налази у електронској форми. Најбоља година са аспекта набавке је била 2011. година, када је физички обрађено, инвентарисано и каталошки обрађено 6 232 наслова. Данас Одељење набавке и обраде обавља следеће послове: • прикупља податке о обавезној и препорученој литератури за све студијске групе Универзитета у Крагујевцу, 34 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

• кординира набавну политику библиотечко-информационе грађе и извора у оквиру Универзитета, • успоставља и одржава сарадњу са библиотекама у земљи и иностранству, • прикупља обавезни примерак (од 12.11.2009. године обавеза сваког факултета Универзитета у Крагујевцу је да Библиотеци уступи по један примерак новоиздате публикације своје установе), • евидентира и контролише трошкове набавке и прати изворе информација, односно домаћу и страну издавачку продукцију и врши избор библиотечко-информационе грађе и извора, • прегледа и одабира библиотечко-информациону грађу и изворе за набавку (куповина, размена, поклон) и израђује наруџбине, • врши пријем библиотечко-информационе грађе и извора, • врши рекламације неиспоручене грађе и извора, • излази у сусрет својим корисницима купујући дезидерате, • врши стручне посете и контакте са домаћим и иностраним партнерима, • даје информације о порученој и набављеној грађи и изворима, • обавља физичку обраду грађе и расходовање, • каталогизује, класификује и врши редакцију домаће и стране грађе, • врши аналитичку обраду монографских публикација, • шаље библиотечко-информациону грађу у размену, • пружа помоћ другим одељењима када се за то укаже потреба, • води и одржава електронски online каталог Библиотеке и одговарајуће нормативне базе података, • учествује у издавачкој делатности Библиотеке, • учествује у едукацији библиотекара са појединих факултета Универзитета у Крагујевцу, • почев од 2010. године уведена је и услужна делатност одређивања УДК бројева научних и стручних радова за све заинтересоване истраживаче крагујевачког Универзитета. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Одељење периодике Након отварања Универзитетске библиотеке у Крагујевцу 1977. године, Одељење периодике је почело са радом на прикупљању, класификовању и обради серијских публикација. Формиран је лисни каталог серијских публикација по међународним правилима за библиографски опис. Подаци су сређени по абецедном редоследу наслова, односно по струкама. Свако годиште је у оквиру наслова сигнирано и физички повезано. Први инвентарни број у лисном каталогу додељен је часопису Automatica Универзитета у Оксфорду.

Часопис Automatica

Своју набавну политику Библиотека је засновала првенствено на потребама наставних планова и програма факултета, као и научноистраживачких програма и пројеката. У реализацији програма 36 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

набавке домаћих и страних часописа, формирана је Комисија за набавку. Библиотека је преко Комисије била у могућности да обавља координирану набавку у оквиру нашег Универзитета. Координираном набавком није могло доћи до дуплирања часописа, а нарочито се водило рачуна о наручивању страних часописа. Године 1992. Библиотека је престала да се претплаћује на стране часописе због уведених санкција против Савезне Републике Југославије. Ситуација се није променила ни током наредне деценије. Због економске кризе, настаје застој у куповини и приливу нових и постојећих наслова часописа. Од страних часописа Библиотека више не прима ниједан наслов, од домаћих часописа претплаћена је на десетак наслова, а неколико наслова добија путем размене са Универзитетском библиотеком у Нишу и Библиотеком Матице српске у Новом Саду. Корисници су могли да користе само постојећу каталогизирану серијску грађу. До тог времена, у фонду периодике, на располагању корисницима било је око шездесет наслова на руском, тридесетак наслова на енглеском, немачком и француском језику и око сто наслова домаће периодике. Недостатaк нових наслова часописа у папирној форми надокнадиће Министарство за науку и технологију Републике Србије, бесплатном лиценцом за приступ преко Интернета базама података Web of Science. Овај сајт је обухватао преко 8 500 часописа из природних, друштвених и хуманитарних наука. Исто Министарство је обезбедило и приступ eIFL EBSKO publising – бази података и часописа са пуним текстом у електронком облику са преко 3 200 часописа из свих научних области. Будући да периодична грађа, за разлику од монографских публикација, није обрађена у ISIS-u, тј. није постојао локални електронски каталог серијских публикација, тиме је знатно отежан поступак претраживања фонда, а због захтева корисника који су се из дана у дан повећавали, прешло се на формирање електронског каталога периодике у систему COBISS, у Тридесет пет година модерног библиотекарства

оквиру Виртуалне библиотеке Србије. Наша Библиотека је била четврта библиотека у Србији која је формирала електронски каталог серијских публикација у оквиру COBISS-a. Марта 2005. године почело се са уносом периодичне грађе у систем COBISS, по опису који се израђује у складу са одредбама ISBD(S)-а. Престало се са одржавањем лисног каталога, а због застарелости и неажурности овај каталог је конзервиран. Реорганизацијом службе требало је обезбедити смештајни простор, направити селекцију актуелних наслова, преинвентарисати и пресигнирати публикације које су инвентарисане до деведесетих година. Затим, требало је инвентарисати и сигнирати серијске публикације које су приспеле после 1992. године, а које су одлагане у магацин као необрађена серијска грађа или су обрађене као монографске публикације, најчешће зборници. Задржан је принцип смештаја по универзалној децималној класификацији (УДК). У оквиру исте групе, публикације су смештене по наслову абецедним редом. Бројеви часописа физички се не повезују у годишта, чиме се олакшава задуживање корисника на појединачне бројеве. Приоритет каталошке обраде дат је оним часописима који су најтраженији од стране наших корисника, као што су часописи на српском језику из области филологије, књижевности, права, медицине и културне историје. Највећи број ових часописа добијен је као поклон Библиотеке Матице српске из Новог Сада, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, факултетских библиотека, као и појединих научних института или самих аутора. Такође, научни и стручни часописи који се издају на факултетима, у оквиру Универзитета у Крагујевцу, као и часописи других садржаја, који се издају на територији општине нашег града, имају приоритет у обради и уношењу у локални електронски каталог. Комплетирају се часописи и из других научних области: техника, економија, менаџмент, екологија и др. Сви записи часописа су преузети из узајамно библиографско-каталошке базе података, са одређеном редактуром и уз уједначавање записа, а све у 38 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

циљу побољшања квалитета и информативности у локалној електронској бази података. Поред инвентарисања, сигнирања, каталошког описа, предметне и класификационе обраде, смештаја серијских публикација, Одељење периодике ради и на аналитичкој обради чланака у периодичним и монографским публикацијама. Оваква обрада посебно је значајна због израде персоналних библиографија истраживача и стручних сарадника и библиографија радова у серијским публикацијама.

Часописи различитих научних и стручних области у фонду периодике

Критеријум за избор обраде чланака врши сам библиотекар, према профилу корисника Библиотеке. Будући да највећи број наших корисника чине студенти, професори и сарадници Филолошко-уметничког факултета, Тридесет пет година модерног библиотекарства

те да њихове потребе изискују литературу филолошких, лингвистичких, књижевних и естетских тема, сасвим је оправдан избор аналитичке обраде. Поред оваквог избора, обрађује се и тематика из историје уметности, опште и регионалне културне историје, науке, уметности. Аналитички се обрађују и часописи издања Универзитета у Крагујевцу, као и прилози из периодике и монографија професора нашег Универзитета и прилози са тематиком из културне историје Крагујевца – Шумадије. Данас, као и деведесетих година прошлог века, веома је мало финансијског простора за куповину нових наслова часописа, како од стране Министарства, тако и од сопствених средстава Библиотеке. Углавном се потребе корисника за овом грађом задовољавају поклонима поменутих дародаваца. Међутим, Библиотека поседује лиценце за приступ како домаћим, тако и страним базама часописа пуног текста, које су стално доступне нашим корисницима. У фонду серијских публикација Универзитетске библиотеке тренутно има око 550 наслова домаће и стране периодике, 2 400 годишта и око 6 300 бројева. Сви старији бројеви су смештени у магацину периодике, док су новији бројеви доступни корисницима у Одељењу периодике, како на увид, тако и у читаоницама Библиотеке. Поред ове услуге, корисници Библиотеке могу добити у Одељењу периодике фотокопију одређеног текста или скенирани текст добити путем мејла. Корисници могу наручити путем међубиблиотечке позајмице и фотокопију текста из часописа, који не поседује наша Библиотека, али га поседује нека друга библиотека у систему COBISS.

40 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Одељење фондова, заштите и циркулације Извршеном реорганизацијом, 1986. године, у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу формирано је данашње Одељење фондова, заштите и циркулације, под називом Информативно – документациона делатност и рад са корисницима, са задатком „да се брине о обезбеђењу књижног фонда и његовом коришћењу од стране корисника“. Послови овог Одељења организовани су кроз низ посебних радних операција: – пријем нових (обрађених) публикација, – смештај и одржавање у магацинима, – припрема фонда за повремене ревизије библиотечке грађе, – упис корисника и њихово упознавање са Правилником о коришћењу књижних фондова Библиотеке, – издавање публикација на коришћење, – упућивање опомена неуредним корисницима, – дежурства у читаоници. Смештај новонабављених монографских публикација у Универзитетској библиотеци устројен је по numerus currens-у и данас броји 100 000 библиотечких јединица, са око 70 000 наслова. Формирана је и врло вредна Реферална збирка, смештена у читаоници у слободном приступу, уређена по УДК систему. Током времена, а захваљујући поклонима и донацијама појединаца (најчешће професора Универзитета), као и разних установа (Учитељске школе у Крагујевцу, Више педагошке школе у Крагујевцу и других), у Библиотеци су формирани и посебни Фондови легата и поклона. На овај начин набављене публикације издвојене су из главног (централног) магацина и смештене у посебан магацин персоналних легата. Пријем и смештај нових публикација пратила је и одређена евиденција и картотека контроле. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Након вишегодишње ручно вођене корисничке базе, као и ручно писаних реверса за задужене публикације, Одељење прелази на рад путем електронске евиденције 1997. године. Библиотека је самостално развила и прилагодила својим потребама програм за циркулацију докумената. Овај програм је обухватао учлањивање корисника, евиденцију о дужини трајања чланарине, евиденцију чланства, задуживање и раздуживање публикација, статистике о броју издатих публикација, дневној циркулацији по члану и по публикацији. Данас се у Универзитетској библиотеци користи јединствен кориснички програмски пакет COBISS.

Одељење фондова, заштите и циркулације

Oд свог оснивања, када је коришћење фондова било бесплатно, из разлога промоције Библиотеке, па до данашњих дана, корисници услуга Универзитетскe библиотеке су у највећем броју студенти и наставници 42 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Универзитета у Крагујевцу, мада је Библиотека отворена и за све друге заинтересоване грађане. Да би своје фондове што више приближила корисницима, Библиотека нуди више врста чланарина (индивидуална, колективна, привремена и друге). Радно време Одељења прилагођено је потребама корисника.

Издавање и пријем публикација

Кроз свакодневни непосредан контакт са корисницима и ослушкивање њихових потреба, запослени у Одељењу фондова, заштите и циркулације, кроз перманентну самоедукацију, раде и на сталном унапређивању радних процеса, у циљу што бољег функционисања, на задовољство корисника.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Одељење за информациону и рефералну делатност Од како је основана, 6. маја 1977. године, као библиотека чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету, Универзитетска библиотека у Крагујевцу је, пратећи тенденције савременог библиотекарства, постепено прерастала у информационо-реферални центар. Све те промене највидљивије су у делатностима којима се бави једно од одељења Библиотеке – Одељење за информациону и рефералну делатност. Одељење је формирано 1986. године, као Информативно-документаци она делатност и рад са корисницима, са задатком „да се брине о обезбеђењу, коришћењу књижног фонда од стране корисника и пружања им потребних научно-стручних информација“.

Информациона делатност Библиотеке 44 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Већ 1989. године Одељење прераста у Научно-информативно и позајмно одељење, чиме почиње процес постепеног повећавања броја делатности и активности којима се бави. Вршена су претраживања и пружане су све врсте научних и стручних информација на основу фондова Библиотеке. Почела је да се води књига дезидерата, а 1991. године активирана је и међубиблиотечка позајмица и започета је сарадња са другим библиотекама из земље и иностранства. Води се Билтен приновљених публикација – информативно гласило Библиотеке. Почиње се са прикупљањем грађе за Библиографију радова научно-наставних радника Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу. Организују се тематске изложбе из фондова Библиотеке, промоције научних монографија професора Универзитета, продајне изложбе књига, као и стручна саветовања уз активно учешће библиотекара Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. После вишегодишњег претраживања фондова путем лисних каталога (ауторског, стручног и по наслову), који су били смештени у читаоници и тако били доступни и корисницима, Библиотека започиње 1997. године процес аутоматизације свог пословања. Унете публикације у програму ISIS се истовремено пребацују у програм за циркулацију. Паралелно са тим започиње и процес перманентне едукације запослених у Одељењу, са циљем да се библиотечко пословање модернизује и учини ефикаснијим, а све из разлога што квалитетнијег пружања услуга корисницима. Универзитетска библиотека учествује 2002. године у TEMPUS пројекту, заједно са друге две унверзитетске библиотеке у Србији (Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ у Београду и Универзитетском библиотеком „Никола Тесла“ у Нишу) и прелази на јединствени кориснички програмски пакет COBISS, који представља организациони модел повезивања библиотечко-информационог система са узајамном каталогизацијом, узајамном библиографско-каталошком базом података (COBIB) и локалним базама података библиотека, чланица Виртуелне библиотеке Србије (VBS). Систем COBISS заснован је на online комукацијама које се одвијају путем Тридесет пет година модерног библиотекарства

Интернета, тј. преко Академске мреже Србије (АМРЕС), на коју је Библиотека прикључена. На овај начин корисницима Библиотеке су доступне и друге базе података, углавном преко KoBSON сервиса (Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку). Целокупан систем претплате финансиран је од стране тадашњег Министарства науке. Прелазак на нове начине рада прати и систематско образовање корисника у области коришћења класичних и електронских извора информација, што је један од битнијих сегмената библиотечко-информационе делатности. У вези с тим Одељење за информациону и рефералну делатност организује курсеве за кориснике.

Читаоница након реновирања 2010. године 46 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Имајући у виду све претходно наведено, као и поредећи прву читаоницу, смештену у сутеренском простору зграде некадашњег Дома самоуправљача, са данашњом, реновираном и опремљеном по најсавременијим стандардима, у чијем склопу се налази и Интернет простор, Универзитетска библиотека ће време које долази дочекати спремна да испуни захтеве савременог универзитетског библиотечко-информационог центра. Издавачка делатност Једна од делатности Универзитетске библиотеке односи се на континуирано прикупљање, стручно обрађивање и публиковање библиографске грађе, како би се научној и стручној јавности представили изворни подаци о оствареним резултатима у научноистраживачком раду наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу. Библиографије су објављиване, у сарадњи са Универзитетом у Крагујевцу, поводом значајних јубилеја високог школства у Крагујевцу (I и II том поводом 30 година рада првих факултета, III и IV поводом 20 година Универзитета у Крагујевцу, а V том и Библиографија докторских десертација и магистарских теза поводом 25-годишњице и 30-годишњице Универзитета). До сада су објављене следеће библиографије: Библиографија радова књига I (1991). Библиографија радова књига II (1991). Библиографија радова књига III (1996). Библиографија радова књига IV (1996). Библиографија радова књига V (2001).

наставника и сарадника Универзитета 1960–1990, наставника и сарадника Универзитета 1960–1990, наставника и сарадника Универзитета 1990–1995, наставника и сарадника Универзитета 1990–1995, наставника и сарадника Универзитета 1996–2000, Тридесет пет година модерног библиотекарства

Библиографија докторских дисертација и магистарских теза 1960–1990. (1990). Библиографија докторских дисертација и магистарских теза 1960–1995. (1996). Библиографија докторских дисертација и магистарских теза 1960–2000. (2001). Библиографија докторских дисертација и магистарских теза Универзитета у Крагујевцу 2001–2005. (2007).

Библиографије радова наставника и сарадника Универзитета

Штампанo је и 49 свезака Билтена приновљених публикација, динамиком четири свеске годишње, у периоду од 1983. до 1996. године.

48 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Развој информационог система Универзитетске библиотеке у Крагујевцу Увођење рачунара у развојне, образовне и научноистраживачке процесе на Универзитету у Крагујевцу представљало је квалитативну промену и велики помак у раду. Почетком деведесетих година дефинише се веза између успешности научноистраживачког рада на Универзитету и информационе инфраструктуре, односно њеног адекватног коришћења. У овом процесу Универзитетска библиотека у Крагујевцу је имала значајну улогу. У Информацији о потреби електонских апарата у организацији Информационо-документационе службе Универзитета, 1988. године, постављен је императив да се од Универзитетске библиотеке очекује да ради као савремени научнодокументациони центар, са развијеном структуром библиотечких послова, постављеном на основима информатике. Из тог времена датира потписивање више међународних конвенција о коришћењу информација и употреби тадашњих техничких средстава за организацију система информисања Универзитета у Крагујевцу, где се Универзитетска библиотека поставља као кључни носилац послова. Исте године урађен је пројекат Рачунарског центра Универзитета у Крагујевцу, у коме су дефинисане његове функције, стратешки циљеви, као и потребна опрема и кадрови. Након Машинског и Природно-математичког факултета, локална мрежа се први пут успоставља истовремено за Економски, Правни факултет и Библиотеку. На два мини-рачунара као host-a се прикључују терминали – радне станице, за потребе све три институције. Изнајмљеном линијом ова мрежа се повезује са централном мрежом. Овај пројекат је званично усвојен почетком 1989. године, а рачунарска опрема је набављена у сарадњи са компанијом HP (Hewlett-Packard), у вредности од око 100.000$. Део те рачунарске опреме се први пут инсталира у Библиотеци. Тридесет пет година модерног библиотекарства

У таквом светлу, сагледавајући перманентни раст информација, као и потребу за њима, Универзитетска библиотека у Крагујевцу поставља темеље библиотечког информационог система, са акцентом на систем аутоматске обраде података и централним рачунаром, у који ће се „сливати“ подаци. Формирање централног каталога у то време је био велики изазов који Библиотека није могла да реши самостално, већ се тражило решење у сарадњи са Народном библиотеком Србије. Јавно доступне базе су биле доступне путем модемске комуникације или евентуално, преко изнајмљених телефонских линија. Основни циљеви будућег информационог система Библиотеке били су усмерени на – аутоматизацију библиотечког пословања и омогућавање приступа научним и техничким информацијама тадашње СФРЈ. Као софтверско решење за обраду библиотечке грађе, почетком деведесетих, усваја се се BIBLIO, апликација коју је Народна библиотека Србије прилагодила за DOS оперативни систем, настао од UNECSO-ве апликације CDS/ISIS. Првобитно је планирано формирање централног каталога свих институција Универзитета у Крагујевцу, али до њега се није дошло у том периоду. Важно је напоменути да је још пре распада СФРЈ, Универзитетска библиотека у Крагујевцу била укључена у Систем научних и технолошких информација Југославије (СНТИЈ), а Универзитет у Крагујевцу је планиран као један од три центра на територији Републике Србије. Овај систем требало је да омогући корисницима приступ како до домаћих, тако и до иностраних информационих извора и истовремено формирање сопствених база, како библиографских, тако и фактографских. Библиотека је добила одговарајућу опрему, као и прикључак за комуникацију са Марибором. Распадом СФРЈ систем је престао да постоји на овим подручјима, јер су аутори и носиоци пројекта били из Рачунарског центра Универзитета у Марибору, који је касније прерастао у Институт информацијских знаности – ИЗУМ. Интернет простор и читаоница → 50 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Почетком деведесетих година дефинише се потреба Библиотеке да креира базу података о научноистраживачком раду на Универзитету, која би била повезана са базом о наставно-научним радницима Универзитета, како би се лакше долазило до персоналних библиографија. Библиотека започиње рад на формирању електронског каталога 1996. године и тада је прекинут унос у лисни каталог. У току 1997. уведена је и апликација која је покривала рад са корисницима, те је тако Библиотека прешла на потпуну аутоматизацију рада. Повезивање Библиотеке на оптички прстен Академске мреже Србије 2002. године, означио је велики помак у раду. Постојање брзе и поуздане Интернет конекције био је неопходан предуслов да се Библиотека укључи у COBISS систем, крајем 2003. године. COBISS (Kooperativni online bibliografski sistem i servisi) представља организациони модел повезивања библиотека у библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом, узајамном библиографско-каталошком базом података COBIB и локалним базама података библиотека учесница. Од почетка реализације пројекта ВБС (Виртуелна библиотека Србије), почетком 2004. године, као целовитог системског решења координиране изградње и развоја јединственог библиотечко-информационог система на јединственој информатичкој технологији у Републици Србији, Универзитетска библиотека у Крагујевцу има статус пуноправне чланице. ВБС је део шире мреже – COBISS.Net, која међусобно повезује аутономне (националне) библиотечко-информационе системе COBISS држава чланица и њихове информационе системе о истраживачкој делатности. Програмска опрема COBISS технички омогућава преузимање записа из било које узајамне базе података COBIB, светског каталога OCLC (WorldCat) и других база података. Споразум о успостављању мреже COBISS.Net и слободном протоку библиографских записа, који се креирају у аутономним 52 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

библиотечко-информационим системима држава бивших република СФРЈ, потписан је у Београду фебруара 2003. године. Коришћењем COBISS/OPAC мрежне апликације, која крајњим корисницима омогућава online приступ фондовима, Библиотека престаје да буде конвенционална, јер број потенцијалних корисника, који преко Интернета претражују њене фондове, превазилази број уписаних чланова. Ова промена је била основ да се поново активирају услуге међубиблиотечке позајмице са другим библиотекама, како домаћим, тако и иностраним. Потреба да информације о Библиотеци буду доступне ширем кругу корисника довеле су до првог web сајта Универзитетске библиотеке 2003. године, на адреси www.ub.kg.ac.rs. Од када Библиотека користи програмски сегмент COBISS позајмица (2006. година), COBISS/OPAC апликација пружа online информацију о доступности појединог примерка (да ли је грађа слободна или позајмљена, као и рок враћања). Активирањем сервиса „Моја Библиотека“ корисници преко Интернета могу да погледају коју су грађу позајмили, продуже рок за позајмицу, резервишу грађу или наруче услуге електронског обавештавања. Формирањем Интернет учионице са пет рачунара 2005. године, члановима Библиотеке је омогућено да користе ресурсе на Интернету, првенствено бројне базе научних часописа које су академској заједници доступне преко КоBSON-а (Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку). Целокупан систем претплате за преко 35 000 научних часописа финансирало је тадашње Министарство за науку. Треба напоменути да се осим конвенционалне, грађа доступна преко Интернета – електронске публикације убрајају у библиотечко-информациону грађу, по новом Закону о библиотечко-информационој делатности. У ту сврху повећан је број рачунарских радних места за кориснике Библиотеке, мада и тај број не задовољава растуће потребе корисника. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Интернет простор након реновирања читаонице 2010. године

Универзитетска библиотека у Крагујевцу учествује као партнер на TEMPUS пројекту „Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана“, чији је носилац Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, а који се реализује у периоду од 2010. до 2012. године. Пројекат је намењен технолошком осавремењивању, функционалној интеграцији и институционалном ширењу академских библиотечких система у земљама партнера и треба да омогући: – инсталирање нових сервера у чворишта библиотечке мреже; – укључивање преосталих факултетских библиотека у библиотечко– информациони систем Универзитета; – имплементацију нових библиотечких сервиса са којима ће факултетске библиотеке заокружити све процесе рада у један систем; 54 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

– успостављање wеb портала универзитетских репозиторија, који садрже пописе обавезне литературе, наставне грађе и грађе са предавања, повезаног са репозиторијумима и wеb OPAC–ом; – успостављање система за архивирање и коришћење дигиталних докумената насталих као резултат научног рада на Унивезитету и његово повезивање са библиотечко-информационим системом и информационим системом научног рада. Систем за архивирање и коришћење електронских документа треба да постане трећи систем у Академској библиотечкој мрежи, који добија пуни кориснички смисао само ако је повезан са преостала два система – системом за библиотечко пословање и информационим системом научног рада. Изградња дигиталног репозиторија је следећи велики задатак који се поставља пред Универзитетску библиотеку у Крагујевцу, јер је репозиториј намењен, између осталог и трајном архивирању универзитетских публикација, а уједно представља и обавезу дефинисану Законом о библиотечко-информационој делатности. Све до сада рализоване активности, као и планирана стратегија развоја Универзитетске библиотеке, имају за циљ омогућавање слободног приступа информацијама, знањима и идејама које су садржане у библиотечкоинформационој грађи. У будућем развоју информационог друштва, библиотеке су дефинисане као његово средиште, јер су неопходне за развој образовања, науке и културе, и представљају покретач свеобухватног развоја слободног демократског грађанског друштва.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Најстарије књиге у фонду Библиотеке

Збирка старе и ретке књиге у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу У фондовима Универзитетске библиотеке, поред уџбеничке, стручне и научне литературе, набављане у циљу подршке и унапређења образовног, истраживачког и научног рада студената и наставника Универзитета у Крагујевцу, налази се и значајна Збирка старе и ретке књиге. По законским Критеријумима за процену и категоризацију старе и ретке библиотечке грађе, већина публикација из овог фонда не испуњава услове и критеријуме да буде третирана као стара и ретка књига. Међутим, са нашег аспекта, најмлађе универзитетске библиотеке у земљи, ова Збирка је значајна и заслужује посебан третман. Тим пре што многе од публикација из ове Збирке, поред Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, поседују Библиотека Матице српске, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Народна библиотека Србије. Збирка је формирана издвајањем монографских публикација из легата бивше Учитељске школе и Више педагошке школе у Крагујевцу, као и поклонима других дародаваца. Поводом 15-годишњице рада Библиотеке, 1992. године, приређен је Каталог старе и ретке књиге у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу и организована изложба под истим називом. Аутор каталога и изложбе била је Јелена Б. Срећковић, виши библиотекар. Каталог садржи 241 наслов и подељен је на следећа поглавља: I – Књиге издате до краја 1900. године Овде је посебно истакнута књига Историја филозофије по Швеглеру, Димитрија Матића, штампана 1865. године у Државној штампарији у Београду. По години штампе она испуњава услов да буде уврштена у групу старе српске књиге, као и књиге издате 1827, 1828, 1833, 1840, 1853, 1855, 1859, Тридесет пет година модерног библиотекарства

1860, 1863, 1864, 1865. и 1866. године. У овој групи публикација представљена је и најстарија публикација из фондова Универзитетске библиотеке – Corpus juris canonici, штампана 1730. године на латинском језику. Издвојена је и веома лепо опремљена књига Carla Hofmana, Botanischer Bilder-Atlas nach De Candolle s Naturlichem Planyensystem, издата у Штутгарту 1884. године. Интересантна је и илустрована Хомерова Илијада, из 1890. године, издата у Бечу, односно Прагу, са текстом епа на старогрчком језику, а предговором и коментаром штампаним готицом, коју је приредио Augustin Theodor Christ.

Најстарија књига у фонду Библиотеке из 1730. године

II – Књиге издате за време Првог светског рата (1914–1918) У овој групи представљено је 40 публикација, које могу имати статус ретке књиге, а издате су у Србији, Аустроугарској, Немачкој и Русији у 58 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

ратном периоду, што сведочи о потребама и постојаности људског духа и у најтежим околностима. Посебно су издвојена три наслова, штампана у Државној штампарији Краљевине Србије у Нишу 1915. године, у едицији Савремена питања: Аустро-Угарска против својих поданика, неразрешеног аутора, Хрватска и Мађари; Хрватска политика и рат, Јована Бањанина и Шта хоће Србија, Станоја Станојевића. У овој групи је и изванредна монографија из историје француске књижевности Grands écrivains français de la renaissance, аутора Abel Lefranc-a, издата 1914. године у Паризу. Ту су и два уџбеника за студенте медицине Précis de microscopie clinique, Ch. Lesieur et M. Favre, Париз 1914. и Précis d’anatomie pathologique, Charles Achard et Maurice Loeper, Париз 1916. III – Књиге издате за време Другог светског рата (1939–1945) У овом поглављу представљене су публикације које је Југоисток издао у Београду, књиге штампане готицом у Штутгарту у едицији Die Dichter der Deutschen, брошура штампана 1943. године у Јајцу и друге. Уз сваку библиографску јединицу дата је сигнатура Универзитетске библиотеке, у представљању је коришћен хронолошки низ, а каталог садржи и именски регистар и регистар књига по језицима на којима су штампане, док су у предговору назначени критеријуми по којима се аутор руководио. Данас, захваљујући јединственом програмском пакету COBISS, све ове, као и касније (након 1992. године) набављене старе и ретке књиге, доступне су на увид свим заинтересованим корисницима. У припреми је израда новог, допуњеног и прерађеног каталога, којим ће, између осталих активности, Библиотека обележити 35-годишњицу свог рада.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Легати институција и појединаца

Свака јавна библиотека је ризница нашег заједничког добра које се зове: књига. Из библиотеке сви могу да позајмљују и зато би требало сви да јој прилажу, док из ње не би смео никада нико ништа узети ни отуђити. Иво Андрић

Чин донаторства у нашем културном простору има дугу и континутирану традицију. Од настанка српске државе крајем 12. века до данас, непрекидно је постојао веома различит облик и намена материјалних и културних задужбина. Праћењем њиховог развоја схватамо да су то, у исто време, и сведочанства о друштвеном и политичком присуству дародаваца, као и очигледан показатељ њиховог личног афинитета и културно-уметничког схватања. С обзиром на очигледан историјски континуитет задужбина, легата и заоставштина, уз наглашавање њихове разноврсности, жеља нам је да укажемо да Универзитетска библиотека у Крагујевцу поседује три легата значајних институција овог града и 12 легата истакнутих личности овог краја. Легати институција: 1. Легат Учитељске школе – 8 026 књига (добијен 1980). Учитељска школа у Крагујевцу почела је са радом 27. јануара 1871, као прва учитељска школа у Кнежевини Србији. Након дугогодишњих припрема, отворена је 1903. године у просторијама Гушићеве задужбине. Променила је више локација, а до затварања, 1972. године, налазила се у згради коју је, након реновирања, користила ОШ „21. октобар“ и Природно-математички факултет, а данас користи Природно-математички факултет. Тридесет пет година модерног библиотекарства

2. Легат Више педагошке школе – 8 082 књиге (добијен 1987). Виша педагошка школа у Крагујевцу основана је 1950. године и до гашења, 1975, радила је у наменски изграђеној згради, коју данас, такође, користи Природно-математички факултет. 3. Легат Радничког универзитета „Црвени барјак“ у Крагујевцу – 940 књига (добијен 1994). Раднички универзитет основан је 1954. године у циљу организовања различиих облика образовања – политичке школе, школе страних језика, стручног образовања и оспособљавања. Током скоро четири деценије рада (1954–1992) формирана је и Библиотека, првенствено политичко-идеолошког садржаја.

Главни магацин Библиотеке 62 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Легати појединаца: 1. Легат Драгољуба М. Поповића, војносудског пуковника – 135 књига из области правосуђа (добијен 1980). 2. Легат проф. др Душана Симића, доктора техничких наука – 852 књиге (добијен 1989). Душан Симић (1928–2008), редовни професор Машинског факултета у Крагујевцу, декан Машинског факултета (1971–1975), проректор Универзитета у Крагујевцу (1976–1980) и ректор Универзитета у Крагујевцу (1980–1984). 3. Легат проф. др Владислава Ђукића, доктора техничких наука – 277 књига (добијен 1989). Владислав Ђукић (1932–2005), редовни професор Машинског факултета у Крагујевцу. 4. Легат проф. др Владимира Водинелића, доктора правних наука – 462 књиге (добијен 1989). Владимир Водинелић (1918–1994), редовни професор Правног факултета у Крагујевцу и проректор Универзитета у Крагујевцу у периоду од 1980. до 1982. године. 5. Легат проф. др Милорада Бојића, доктора техничких наука – 30 књига (добијен 1990). Милорад Бојић (1951), редовни професор Машинског факултета у Крагујевцу. 6. Легат проф. др Стевана Веиновића, доктора техничких наука – 132 књиге (добијен 1992). Стеван Веиновић (1938), редовни професор Машинског факултета у Крагујевцу и декан Машинског факултета у периоду од 1983. до 1985. године. Тридесет пет година модерног библиотекарства

7. Легат Софије Вукадиновић, професора руског језика у пензији – 97 књига (добијен 1993). 8. Легат Предрага Митровића, професора Више техничке машинске школе у Крагујевцу – 116 књига (добијен 1994). Предраг Митровић (1937), је дипломирао на Машинском факултету у Крагујевцу. Био је директор садашње Друге техничке школе у Крагујевцу и помоћник директора Више техничке машинске школе у Крагујевцу у два мандата. 9. Легат проф. др Мирослава – Бате Лазаревића, генетичара – 1 235 књига из области медицине (добијен 2001). Мирослав – Бата Лазаревић (1922–2001), редовни професор Медицинског факултета у Београду. 10. Легат проф. др Живомира Спасића, доктора филозофије – 900 књига (добијен 2006). Живомир Спасић (1934), редовни професор Економског факултета у Крагујевцу. 11. Легат проф. др Владимира Вељовића, доктора биолошких наука – 409 књига (добијен 2006). Владимир Вељовић (1923–1997), редовни професор Природноматематичког факултета у Крагујевцу, заменик управника Природноматематичког факултета у Београду – Одељење у Крагујевцу. 12. Легат проф. др Светозара Стојановића, доктора филозофије – 2 986 књига (добијен 2011). Светозар Стојановић (1931–2010), редован професор Филозофског факултета у Београду, директор Института за филозофију и друштвену теорију у Београду. Легат је Библиотеци, у родном граду проф. др Светозара Стојановића, уручио његов син, Душан Стојановић, 2011. године. 64 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Универзитетска библиотека у Крагујевцу поседује у свом фонду и вредне поклоне: • поклон америчке невладине организације ACDI/VOCA, добијен 2003. године, који садржи 352 уџбеника и 1 754 публикације из различитих стручних области; • поклони Министарства науке, Библиотеке САНУ, Библиотеке Матице српске, Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу, Немачке истраживачке заједнице у Бону, Goethe-Institutа, Амбасаде Индије, Центра за савремену историју из Београда...

Поклони у фонду Библиотеке

Међу дародавцима су и бројни појединци: • поклон Ненада и Верице Пејчић, добијен 2011. године, који садржи 3 200 публикација из личне библиотеке њихове прерано преминуле кћери Лидије Пејчић; • поклон породичне ризнице књига покојног Миодрага Јовановића, лозничког документатора и енциклопедисте, који је Библиотеци

Тридесет пет година модерног библиотекарства

завештала његова супруга Споменка Јовановић 2011. године, а садржи 300 публикација; • поклон академика Ивана Гутмана, који садржи 105 публикација из породичне библиотеке, међу којима је и 20 томова Интернационалне енциклопедије на енглеском језику; • поклон Зорана Петровића, професора енглеског језика и других.

66 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Научне, стручне и уметничке манифестације У следећем прегледу наведени су називи тема научних скупова, саветовања, стручних предавања и изложби, које је организовала Универзитетска библиотека. Научни скупови Почеци наставе грчког језика код Срба (18. мај 2010), поводом обележавања 200 година од рођења Вукашина Радишића (1810–2010), првог професора грчког језика у крагујевачком Лицеуму и писца прве Грчке читанке. Скуп је организован у сарадњи са Центром за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. Саветовања Саветовање о примени стандарда за библиотеке Универзитета у СФРЈ (10–12. октобра 1979), на коме су учествовали представници свих научних и универзитетских библиотека из Југославије. На Саветовању је покренута иницијатива за оснивањем Заједнице универзитетских библиотека СФРЈ, која ће касније резултирати оснивањем Заједнице библиотека универзитета у Србији, крајем 1992. године. Важно је истаћи да је V скупштина Заједнице библиотека универзитета у Србији одржана у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу, 6. октобра 1998. године. У циљу формирања мреже високошколских библиотека Универзитета у Крагујевцу и њиховог заједничког иступања по свим питањима из области библиотекарства (набавна политика, централни каталог, вредновање рада запослених, саветовања и др.), Универзитетска библиотека у Крагујевцу је организовала четири саветовања и то: Тридесет пет година модерног библиотекарства

Библиотечко-информациони систем Универзитета „Светозар Марковић“ (27. октобар 1989), на коме су поднета три саопштења: – Библиотечко–информациони систем Универзитета „Светозар Марковић“ (Александар Милосављевић), – Улога и место Универзитетске библиотеке у информационом систему Универзитета „Светозар Марковић“ (Зоран Михајловић), – Материјално–финансијски положај библиотека и библиотечких радника Универзитета (Милош Марковић). Стање и проблеми коришћења научне и стручне литературе на Универзитету „Светозар Марковић“ (15. октобар 1991), на коме су поднета три саопштења: – Корисници и коришћење литературе на Универзитету „Светозар Марковић“ у Крагујевцу (Александар Милосављевић), – Фонд периодичних публикација у Универзитетској библиотеци у функцији наставно–образовног процеса на Универзитету у Крагујевцу (Радмила Радојевић), – Функционалност просторија Универзитетске библиотеке у Крагујевцу у функцији услуживања корисника (Мирјана Маринковић). Стање, проблеми и начини формирања централног каталога универзитетског информационог система, и друга тема – Стање, место и улога периодичних публикација у фондовима библиотека Универзитета у Крагујевцу (8. октобар 1993), на коме су поднета четири саопштења: – Октобарска саветовања библиотечких радника Универзитета у Крагујевцу – библиотекарство Универзитета (Александар Милосављевић), – Библиографско образовање библиотечких радника као значајан услов за пружање помоћи потенцијалним корисницима периодике (проф. др Живомир Спасић), 68 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

– Савремене периодичне публикације у фондовима универзитетских библиотека (др Радославка Гигић), – Значај каталога за квалитет остварених услуга читалаца (мр Емилија Јовановић). Савремена библиотека на прагу 21. века, стање и перспективе, и друга тема – Стање, место и улога периодичних публикација у фондовима библиотека Универзитета у Крагујевцу (27. октобар 1995), на коме су поднета следећа саопштења: – Библиотекарство Универзитета у Крагујевцу (Александар Милосављевић), – Библиотекарство у савременој правној регулативи (мр Емилија Јовановић), – Корисници и њихова интересовања у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу (мр Емилија Јовановић), – Периодика Универзитетске библиотеке у Крагујевцу (Ружица Игњатовић), – Коришћење лексикографских издања у библиотекама – библиографија, лексикона, енциклопедија и др. (проф. др Живомир Спасић), – Рачунарска мрежа – будућност библиотечког система у Србији (др Гордана Поповић), – О набавној политици периодичних публикација на Економском факултету (Марија Милић). Стручна предавања Електронски извори информација (10. мај 2002) – др Стела ФилипиМатутиновић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. Предавање је одржано поводом обележавања 25 година рада Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, а у оквиру међународног пројекта TEMPUS, чији је др Стела Филипи-Матутиновић координатор. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Доступност стручних научних информација у Србији (9. мај 2005) – мр Биљана Косановић из Центра за научне информације Народне библиотеке Србије. Циљ предавања је био да се библиотекари науче брзом и лаком проналажењу научних информација у електронском облику и проследе их корисницима. Искуства универзитетских професора у коришћењу ресурса универзитетских библиотека у Америци (11. мај 2007) – Michael J. Palmiotto, професор Кривичног права на Вичита Универзитету – Kansas, USA. Предавање је одржано поводом обележавања 30 година рада Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. Електронске књиге; Цитатна база података; Евалуација научног рада, цитираност и ипмакт фактор часописа (28. и 29. мај 2008). Предавања су одржана у заједничкој организацији Универзитетске библиотеке у Крагујевцу и Заједнице библиотека универзитета у Србији. Сви присутни библиотекари су добили сертификате за даље обављање послова у овим областима. Улога књиге и језика у савременом друштву (28. септембар 2010) – Hope A. Olson, декан Факултета за информатичке студије на Универзитету Висконсин – Madison, Wisconsin. Предавање је одржано у организацији Универзитетске библиотеке у Крагујевцу и Америчког кутка у Крагујевцу, а присуствовали су запослени у факултетским библиотекама Универзитета у Крагујевцу и запослени у Библиотеци. Изложбе Стара и ретка књига у фондовима Универзитетске библиотеке, поводом обележавања 15 година рада Библиотеке (21. мај 1992). Крагујевац и књига (1944–1994), поводом прославе 50 година ослобођења Крагујевца (17. октобар 1994). 70 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Васкрс државе српске (1804–1914–1994), поводом прославе 190 година Првог српског устанка и 80 година Првог светског рата (13. децембар 1994). НОБ у књигама (1941–1945–1995), поводом прославе 50 година победе над фашизмом (30. мај 1995). Научно стваралаштво Универзитета у Крагујевцу, поводом обележавања 20 година Универзитета у Крагујевцу (21. мај 1996). Хајнрих Бел – живот и дело, поводом обележавања 80 година од рођења немачког књижевника и нобеловца (12. фебруар 1998). Изложба је организована у Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу, у сарадњи са Goethe-Institutоm. Предавање о Хајнриху Белу одржао је проф. др Мирко Кривокапић. Јохан Волфганг Гете – живот и дело, поводом обележавања 250 година од рођења једног од најзначајних немачких књижевника (11. јануар 2000). Изложба је организована у Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“. Предавање о Гетеу одржао је проф. др Мирко Кривокапић. Милутин Миланковић – великан светске науке (5. мај 2006). На изложби је приказан животни пут Милутина Миланковића (Даљ 1879 – Београд 1958), а могли су се видети: његови научни радови, радови из области историје науке, више издања чувене научно-популарне књиге „Кроз васиону и векове“, копије докумената везане за његов живот и рад, публикације посвећене његовом делу и страни часописи у којима је цитиран. Изложба је организована у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ у Београду, Центром за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. Изложба радова студената Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, поводом обележавања 30 година рада Универзитетске библиотеке у Крагујевцу (11. мај 2007). Изложбу је отворио проф. Слободан Штетић, декан ФИЛУМ-а. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Чарлс Дарвин – 200 година од рођења, у склопу светског обележавања два века рођења Чарлса Дарвина и 150 година од објављивања „Порекла врста“ (30. април 2009). Изложба је организована на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ у Београду, Центром за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу.

Изложба Чарлс Дарвин, 200 година од рођења

Промоције књига и часописа У оквиру представљања најновијих књига и публикација, Универзитетска библиотека се усмерила ка презентовању издавачке продукције Универзитета у Крагујевцу. У организацији Библиотеке реализоване су следеће промоције књига и часописа: „Моторна возила“ и „Динамика моторних возила“, аутора проф. др Душана Симића, редовног професора Машинског факултета у Крагујевцу (14. април 1989). На промоцији су говорили проф. др Јован Тодоровић, 72 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

проректор Универзитета у Београду, проф. др Милош Којић, проректор Универзитета у Крагујевцу, др Слободан Смиљанић, потпредседник Пословодног одбора Завода „Црвена застава“ и Никола Дончев, главни и одговорни уредник Научне књиге. „Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета 1960– 1990“, књига I и II (16. октобар 1991). О значају Библиографије и њеним стручним и историјским вредностима говорили су академик Драгослав Срејовић, проф. др Бранко Обровић, проф. др Живомир Спасић и Светлана Смречник. Књиге Центра за издавачку делатност и Југословенског друштва за трибологију, аутора – проф. др Светислава Захара, проф. др Слободана Танасијевића, проф. др Бранка Ивковића, проф. др Милуна Бабића и проф. др Милентија Стефановића (8. новембар 1994). Промоција је одржана у просторијама Машинског факултета у Крагујевцу, а о књигама су говорили рецензенти. У програм својих активности, 1997. године, Библиотека је уврстила трибину – Сусрети са ствараоцима, која је имала за циљ редовно и организовано представљање књига наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу, као и књига истакнутих професора других универзитета. „Acta Agriculturaе Sеrbica“ (19. новембар 1997), часопис Aгрономског факултета у Чачку, који излази на енглеском језику од 1996. године и има међународни редакциони одбор. Представљена је издавачка делатност Учитељског факултета у Јагодини и Учитељског факултета у Ужицу у 1997. години (25. децембар 1997). На промоцији су говорили еминентни стручњаци и ректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Радослав Сенић. Тридесет пет година модерног библиотекарства

„Народна банка 1884–1941“, аутора проф. др Верољуба Дугалића (2000. година). Промоција је организована у сарадњи са Југословенским прегледом из Београда, а о књизи су говорили проф. др Андреј Митровић, академик, проф. др Драгана Гњатовић и Иле Ковачевић, директор Југословенског прегледа. „Маркетинг у библиотекама“, за коју је аутор, мр Весна Жупан добила награду „Стојан Новаковић“ Библиотекарског друштва Србије (10. мај 2002). Промоција је организована поводом 25 година рада Универзитетске библиотеке. „Механика флуида“, аутора проф. др Бранка Обровића (2. новембар 2007). О књизи, лику и делу професора Обровића говорили су академик Владан Ђорђевић, проф. др Зоран Боричић, проф. др Драгиша Никодијевић, проф. др Слободан Савић и други истакнути професори. „Communications in Mathematical and in Computer Chemistry – MATCH“ и „Монографија из математичке хемије“ (20. новембар 2007). О публикацијама су говорили академик Иван Гутман, академик Драгош Цветковић, академик Миљенко Перић и др Борис Фуртула, секретар редакције часописа MATCH.

74 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Универзитетска галерија

Универзитетска галерија је свечано отворена 24. септембра 2010. године. Овај репрезентативан, мултифункционалан галеријски простор, површине 182 м2, се налази на спрату Универзитетске библиотеке. Изложбени простор Универзитетске галерије прилагођен је вишенаменској функцији: организовању изложби реномираних уметника из Србије и иностранства, извођењу концерата наставника и студената Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, одржавању промоција референтних научних и уметничких остварења, научних и стручних манифестација, перформанса, филмских фестивала и сл.

Изложба слика Николе Гвозденовића – Гвозда Тридесет пет година модерног библиотекарства

Организовање разноврсних атрактивних програма омогућава да се врхунска уметничка дела приближе публици, што утиче на повећавање броја корисника. Тиме се оплемењује и обогаћује постојећи архитектонски простор и трајно интегрише уметност у просторије Библиотеке. Тако се Универзитетска библиотека од информационог претвара и у културноуметнички центар Универзитета у Крагујевцу и ширег подручја региона који му гравитира. Oтварање Универзитетске галерије – 24. 09. 2010. У свечаној атмосфери, 24. септембра 2010. године, крагујевачки Универзитет је постао богатији за један нови уметнички интермедијални простор.

Проф. др Слободан Арсенијевић, проф. др Славица Ђукић Дејановић и сликар Недељко Гвозденовић – Гвоздо

У присуству ректора проф. др Слободана Арсенијевића, ректора и проректора државних универзитета, градоначелника града Крагујевца и града Бара, професора Универзитета у Крагујевцу и великог броја поштоваоца уметности, проф. др Славица Ђукић Дејановић отворила је изложбу слика 76 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

реномираног црногорског сликара Николе Гвозденовића – Гвозда, редовног професора Факултета ликовних уметности на Цетињу. Тим свечаним чином званично је почела са радом нова Универзитетска галерија, која се налази у склопу Универзитетске библиотеке. У уметничком делу програма наступио је баритон Оливер Њего, професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, у пратњи професора Николе Рацкова. Промоција часописа МАТСН – 15. 12. 2010. У Универзитетској галерији одржана је промоција 40-ог броја научног часописа MATCH, чији је издавач Универзитет у Крагујевцу. Министар за науку и технолошки развој у Влади Републике Србије мр Божидар Ђелић, поздрављајући све присутне, нагласио је значај овог часописа не само за Универзитет у Крагујевцу и Крагујевац, већ и за Србију у целини. Том приликом, оценио је Универзитет у Крагујевцу као универзитет који је спреман да се развија и напредује и нагласио да ће имати пуну подршку Министарства за науку и технолошки развој.

Мр Божидар Ђелић, проф. др Слободан Арсенијевић и академик Иван Гутман Тридесет пет година модерног библиотекарства

Уредник часописа MATCH, академик Иван Гутман, одржао је кратку презентацију о историјату часописа и његовом значају у Србији и свету. Представио је све досадашње уреднике и захвалио се свим сарадницима који омогућавају реализацију часописа. На крају презентације, нагласио је да је часопис MATCH часопис са највећом цитираношћу у региону. Циклус филмова Вима Вендерса – 14. 02. 2011. Поводом 65-годишњице рођења немачког редитеља Вима Вендерса, Goethe-Institut је организовао циклус филмских пројекција Вендерсoвих најзначајнијих остварења. Од 14. до 24. фебруара 2011. године приказано је једанаест филмова у Универзитетској галерији. Изложба слика, скулптура и објеката Радета Марковића – 3. 03. 2011. У Универзитетској галерији отворена је изложба слика, скулптура и објеката уметника Радивоја Радета Марковића. Уз присуство званица са Универзитета и културно-уметничке јавности града Крагујевца, изложбу је отворио проф. Сретко Дивљан, председник Програмског одбора Универзитетске галерије. У свом обраћању уметник је користио одломке из књиге „Ода XX веку“, мађарског писца Беле Хамваша. Изложба слика Обрада Јовановића – 14. 04. 2011. Уз ноте Менделсонове „Фантазије“, коју је извео на клавиру млади пиjаниста Милош Новичић, свечано је отворена изложба слика проф. Обрада Јовановића. Присутне представнике академске заједнице поздравио је проф. Сретко Дивљан. Надахнутим говором, беседио је о мотивима са слика и Златибору – родном крају уметника. Звуцима фруле, проф. Обрад Јовановић, је дочарао своју уметничку визију предела Златибора, предивних пејзажа са стадима и тиме изложби дао нову димензију. 78 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Изложба слика Обрада Јовановића

Концерт Милана Миладиновића – 18. 04. 2011. У Универзитетској галерији наступио је пиjаниста Милан Миладиновић, магистар клавира, доцент на Академији уметности у Новом Саду. На концерту под називом „Ноћ као инспирација у музици“, изведена су дела Бетовена, Шопена, Шуберта, Листа и Дебисија. Публика је аплаузом наградила виртуозно интерпретирање соната и баладa, а да је реч о изузетном музичком догађају говори у прилог и чињеница да су љубитељи класичне музике више пута враћали уметника на бис. Промоција уџбеника ПСИХИЈАТРИЈА – 28. 04. 2011. Уз надахнута вокална извођења Оливера Њега и пратњу Николе Рацкова, 28. априла 2011. године промовисана је књига „Психијатрија – уџбеник за студенте медицине“, проф. др Славице Ђукић Дејановић и сарадника, чији је издавач Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Интерпретација Оливера Њега уз пратњу Николе Рацкова

О значају уџбеника говориле су др Мирјана Јашовић и др Душица Лечић Тошевски, које су посебно истакле допринос „Психијатрије“ психијатријској литератури и решавању психијатријских проблема. Истовремено са представљањем уџбеника, потписан је Споразум о сарадњи Клинике за психијатрију – Клиничког центра Крагујевац и Института за ментално здравље из Београда. Ревијална изложба радова наставника и сарадника ФИЛУМ-а – 30. 06. 2011. У Универзитетској галерији у Библиотеци постављена je Ревијална изложба радова наставника и сарадника ФИЛУМ-а, која је трајала током јула и августа. Отварање изложбе је пратио музички програм Камерне банде из Крагујевца. Вече француске музике – 5. 09. 2011. 5. септембра 2011. године одржан је солистички концерт Невене Миловановић (клавир). На програму су изведена дела француских композитора – Рамо, Франк, Равел. 80 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Изложба слика Сретка Дивљана – 29. 09. 2011. У Универзитетској галерији свечано је отворена изложба слика проф. Сретка Дивљана. У уводном обраћању говорио је проф. др Тиодор Росић, који је потом дао најаву уметничког програма, који су извели – Биљана Ђуровић, драмски уметник из Београда, казивавши стихове Бранка Миљковића; Богдан Марковић (фрула); мр Емина Смоловић (виолина) и мр Душан Ерак (гитара). Изложба слика Косаре Бокшан – 27. 10. 2011. Након 125 изложби у галеријама широм света, у Универзитетској галерији отворена је још једна изложба слика уметнице за коју је сликарство било суштина живота, Косаре Бокшан, једне од оснивача чувене „Задарске групе“. У име „Фондације Косаре Бокшан и Петра Омчикуса“ увод у изложбу, прву откад фондација постоји, дали су госпођа Весна Репић и господин Недо Фарчић, захваливши се ректору Универзитета и самом Универзитету на великој подршци. Изложбу је отворио академик Никола Кока Јанковић. Отварање је праћено уметничким програмом који су извели Љиљана Кочовић (клавир), Бојана и Тијана Станковић (клавирски дуо). Изложба слика Петра Омчикуса – 24. 11. 2011. 24. новембра 2011. године у Универзитетској галерији отворена је изложба слика великана наше ликовне уметности – Петра Омчикуса. Петар Омчикус је рођен 6. октобра 1926. године у Сушаку (Ријека). Школу примењених умeтности и Академију ликовних уметности похађао је у Београду, код професора Ивана Табаковића. Живи и ради у Паризу од 1952. године. Бави се сликарством, скулптуром, грaфиком и мозаиком. Један је од оснивача Задарске групе (1947). Позван је од стране француских критичара Тридесет пет година модерног библиотекарства

да учествује на Париском бијеналу 1961. године. Члан је Српске академије наука и уметности од 1994. године.

Петар Омчикус

Концерт камерне музике – 30. 11. 2011. 30. новембра 2011. године одржан је концерт камерне музике који су извели Михаило Саморан (кларинет), Катарина Радовановић (клавир), Мирјана Нешковић (виолина) и Растко Поповић (виола). Koнцерт Матеје Маринковића – 2. 12. 2011. У Универзитетској галерији одржан је концерт класичне музике под називом „Поклон Крагујевцу“. Крагујевчанима се представио Матеја Маринковић, чувени виолиниста из Лондона, док је уметнички сарадник на концерту била Јована Радовановић, пијанисткиња из Крагујевца. На репертоару су била дела великана класичне музике: Чајковског, Вилијамса, Паганинија, Корелија, Леонардија, Фореа, Пјацоле и Блоха. 82 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Виолиниста Матеја Маринковић

Матеја Маринковић (1961), дипломирао је и магистрирао виолину на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Дејана Михаиловића. Усавршавао се на Гилдхол школи за музику и драму у Лондону, као стипендиста Фондације Мајре Хес и британског Савета, где је стекао диплому концертанта. Радио је као професор виолине на Гилдхол школи за музику и драму и Краљевској музичкој академији у Лондону од 1993. године. Постао је почасни професор Краљевске музичке академије у знак признања за високе домете у области педагогије. Концерт Стефана Ђоковића – 23. 01. 2012. 23. јануара 2012. године одржан је концерт Стефана Ђоковића (клавир). Гости на концерту су бити Александра Стојиљковић (виолина) и Јован Поповић (виолончело). На програму су изведене композиције Листа, Моцарта, Хајдна, Шуберта, Вагнера и Копланда.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Изложба радова студената ФИЛУМ-а – 26. 01. 2012. 26. јануара 2012. године отворена је изложба радова студената Филолошко-уметничког факултета – ПИСМО/ПЛАКАТ. На отварању изложбе је изведено и неколико музичких тачака. Концерт клавирског дуа – 27. 01. 2012. Концерт клавирског дуа Јелка Филиповић – Ружица Миловановић, одржан у заједничкој организацији Универзитетске галерије и ФИЛУМ-а. На програму су изведене композиције Моцарта, Шопена, Прокофјева и Дворжака. Концерт студената ФИЛУМ-а – 7. 03. 2012. У заједничкој организацији Универзитетске галерије и ФИЛУМ-а, одржан је концерт студената Одсека за музичку уметност – Катедра за камерну музику. На програму су изведене композиције Шумана, Мејеринга, Глинке, Тројана, Дербенкова, Нилсена, Росинија, Прокофјева и других. Изложба слика Анђелке Бојовић – 4. 04. 2012. Изложба представља ретроспективу радова Анђелке Бојовић, а изложене су „Дама са црвеном машном“, „Дама у црном“, „Две даме са каваљерима“ и многе друге слике, рађене техником уља на платну. На изложби су представљена и друга остварења инспирисана сликаром француског рококоа, Антоаном Ватоом. Изложбу је отворио проф. Сретко Дивљан, а у уметничком делу програма учествовали су студенти Филолошко-уметничког факултета.

84 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Управљање и руковођење

Одлуком Скупштине Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу, 6. маја 1977. године основана је Универзитетска библиотека, као посебна организациона јединица Радне заједнице секретаријата Универзитета. Све до осамостаљивања Библиотеке 1986. године, њени Органи управљања су били Скупштина Универзитета, а касније Савет Универзитета. У том периоду рад Библиотеке је организовао руководилац Службе Универзитетске библиотеке, изабран од стране Скупштине Универзитета. Издвајањем Библиотеке из састава Радне заједнице секретаријата Универзитета, у складу са тада важећим позитивним законским прописима, 22. маја 1986. године формиран је први Програмски савет Библиотеке, као Орган управљања. Чланови Програмског савета бирани су из редова запослених у Библиотеци, запослених на Универзитету у Крагујевцу и један део су чинили чланови друштвене заједнице. Избор чланова Програмског савета вршила је Скупштина Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу. Органи управљања и руковођења Универзитетском библиотеком су: 1. Програмски савет – Управни одбор (од 1993) 2. Надзорни одбор 3. Директор Програмски савет – Управни одбор Универзитетском библиотеком управљања Управни одбор. Председника и чланове Управног одбора именује и разрешава Савет Универзитета. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Управни одбор има пет чланова: четири члана из реда наставно-научних радника запослених на Универзитету у Крагујевцу и један члан из реда запослених у Библиотеци. Мандат чланова Управног одбора траје четири године, с могућношћу да буду поново именовани. Управни одбор Библиотеке: доноси Статут Библиотеке, усваја Годишњи извештај о раду, доноси Програм рада Библиотеке, усваја Годишњи извештај о материјално-финансијском пословању, одлучује о набавци основних средстава у складу са Законом о јавним набавкама, доноси План инвестиција и инвестиционог одржавања, решава у другом степену по приговорима запослених у Библиотеци и одлучује о другим питањима у складу са законoм. Први Програмски савет, за мандатни период од 1986. до 1989. године, чинили су: Председник – Проф. др Светозар Чановић – Природно-математички факултет Крагујевац Чланови Програмског савета: Проф. др Драгић Банковић – Природно-математички факултет Крагујевац Проф. др Бранко Обровић – Машински факултет Крагујевац Драган Бараћ – Народна библиотека Србије Београд Лидија Суботин – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд Јелена Срећковић – Универзитетска библиотека Крагујевац Зорица Радосављевић – Универзитетска библиотека Крагујевац Милош Марковић – Универзитетска библиотека Крагујевац Др Велизар Недовић – друштвена заједница Славица Богдановић – друштвена заједница Бранислав Недељковић – друштвена заједница Светислав Савић – друштвена заједница Златко Митровић – студент 86 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Састав Програмског савета, за мандатни период од 1989. до 1992. године, чинили су: Председник – Проф. др Живомир Спасић – Економски факултет Крагујевац Чланови Програмског савета: Проф. др Славица Солујић – Сукодлак – Природно-математички факултет Крагујевац Проф. др Драгољуб Стојановић – Правни факултет Крагујевац Мр Емилија Јовановић – Универзитетска библиотека Крагујевац Ружица Игњатовић – Универзитетска библиотека Крагујевац Јелена Срећковић – Универзитетска библиотека Крагујевац Зорица Радосављевић – Универзитетска библиотека Крагујевац Милош Марковић – Универзитетска библиотека Крагујевац Др Велизар Недовић – друштвена заједница Вера Антонијевић – друштвена заједница Мирка Влајковић – друштвена заједница Олга Ристовић – друштвена заједница Зоран Михаилов – студент У следећем прегледу хронолошки су наведени чланови Управног одбора Библиотеке према трајању мандата. Управни одбор од 1993. до 1996. године Председник – Проф. др Бранко Обровић – Машински факултет Крагујевац Чланови Управног одбора: Проф. др Мирослав Костић – Агрономски факултет Чачак Проф. др Живомир Спасић – Економски факултет Крагујевац Проф. др Славољуб Стевановић – Медицински факултет Крагујевац Ружица Игњатовић – Универзитетска библиотека Крагујевац Тридесет пет година модерног библиотекарства

Управни одбор од 1997. до 2000. године Председник – Проф. др Стево Јаношевић – Економски факултет Крагујевац Чланови Управног одбора: Проф. др Вукота Бабовић – Природно-математички факултет Крагујевац Проф. др Даница Јосифовић – Машински факултет Крагујевац Проф. др Тодор Подгорац – Правни факултет Крагујевац Зорица Будимировић – Универзитетска библиотека Крагујевац Управни одбор од 2001. до 2004. године Председник – Проф. др Бранко Обровић – Машински факултет Крагујевац Чланови Управног одбора: Проф. др Радослав Жикић – Природно-математички факултет Крагујевац Проф. др Слободан Јанковић – Медицински факултет Крагујевац Проф. др Радосав Маринковић – Економски факултет Крагујевац Александар Дучић – Универзитетска библиотека Крагујевац Управни одбор од 2005. до 2008. године Председник – Проф. др Бранко Обровић – Машински факултет Крагујевац Чланови Управног одбора: Проф. др Ђорђе Живић – Медицински факултет Крагујевац Проф. др Радослав Жикић – Природно-математички факултет Крагујевац Проф. др Радосав Маринковић – Економски факултет Крагујевац Александар Дучић – Универзитетска библиотека Крагујевац Управни одбор од 2009. до 2012. године Председник – Проф. др Милентије Стефановић – Машински факултет Крагујевац Чланови Управног одбора: Проф. др Милован Матовић – Медицински факултет Крагујевац 88 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Проф. др Срећко Трифуновић – Природно-математички факултет Крагујевац Проф. Слободан Штетић – Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Весна Абадић – Универзитетска библиотека Крагујевац Надзорни одбор Надзорни одбор обавља надзор над пословањем Библиотеке. Председника и чланове Надзорног одбора именује и разрешава Савет Универзитета. Надзорни одбор има три члана: два члана из реда наставно-научних радника запослених на Универзитету у Крагујевцу и један члан из реда запослених у Библиотеци. Мандат чланова Надзорног одбора траје четири године, с могућношћу да буду поново именовани. Надзорни одбор Библиотеке: врши надзор над законитошћу рада Библиотеке, спроводи преглед пословних књига, разматра Годишњи извештај о раду и Годишњи извештај о материјално-финансијском пословању Библиотеке и обавља друге послове у складу са законом. Надзорни одбор износи своје ставове и сугестије Управном одбору Библиотеке и Савету Универзитета у Крагујевцу. У следећем прегледу хронолошки су наведени чланови Надзорног одбора Библиотеке према трајању мандата. Надзорни одбор од 1993. до 1996. године Председник – Проф. др Драгић Банковић – Природно-математички факултет Крагујевац Чланови Надзорног одбора: Проф. др Тодор Подгорац – Правни факултет Крагујевац Јелена Срећковић – Универзитетска библиотека Крагујевац Тридесет пет година модерног библиотекарства

Надзорни одбор од 1997. до 2000. године Председник – Проф. др Момчило Милорадовић – Медицински факултет Крагујевац Чланови Надзорног одбора: Проф. др Драгић Банковић – Природно-математички факултет Крагујевац Душан Мандић – Универзитетска библиотека Крагујевац Надзорни одбор од 2001. до 2004. године Председник – Проф. др Зоран Поњавић – Правни факултет Крагујевац Чланови Надзорног одбора: Проф. др Даница Јосифовић – Машински факултет Крагујевац Душан Мандић – Универзитетска библиотека Крагујевац Надзорни одбор од 2005. до 2008. године Председник – Проф. др Бранислав Симоновић – Правни факултет Крагујевац Чланови Надзорног одбора: Дејан Каравесовић – Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Слађана Суботић (2005/2006), Весна Абадић (2006/2008) – Универзитетска библиотека Крагујевац Надзорни одбор од 2009. до 2012. године Председник – Проф. др Бранислав Симоновић – Правни факултет Крагујевац Чланови Надзорног одбора: Дејан Каравесовић – Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Александар Дучић – Универзитетска библиотека Крагујевац 90 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Директор Директор Библиотеке руководи радом Библиотеке. Директора именује и разрешава Савет Универзитета на предлог Управног одбора Библиотеке, на период од четири године, с могућношћу да поново буде именован. Директор Библиотеке: организује и води пословање Библиотеке, одговоран је за законитост рада Библиотеке, предлаже Програм рада и мере за његово унапређење, предлаже општа акта и одлуке које доноси Управни одбор, подноси Годишњи извештај о раду Библиотеке Управном одбору и Савету Универзитета, закључује уговоре у име Библиотеке, врши пријем у радни однос, закључује и раскида Уговоре о раду, одлучује о распоређивању запослених, изриче дисциплинске мере приликом повреда радних дужности, прати реализовање програма и планова рада, одлучује о распоређивању средстава према Плану инвестиција и обавља друге послове предвиђене законом, важећим Статутом и општим актима Библиотеке. Од оснивања Универзитетске библиотеке до 2012. године, функцију директора обављали су: Милан Станковић Рођен је 1923. године у Лапову, општина Крагујевац. Основну школу завршио је у Лапову, а гимназију у Крагујевцу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Групи за југословенске језике и књижевност. Радио је као професор књижевности у Првој крагујевачкој гимназији, Вишој педагошкој школи у Крагујевцу и Педагошкој академији у Јагодини, а функцију директора, односно управника Универзитетске библиотеке у Крагујевцу обављао је у периоду од 1978. до 1983. године, када одлази у пензију. Написао је и уредио Тридесет пет година модерног библиотекарства

више књига, зборника и монографија и био веома ангажован у друштвеном и јавном животу. Добио је низ стручних и друштвених признања. Долазак Милана Станковића за управника Библиотеке, везује се за формирање Стручне службе Библиотеке у саставу Универзитета и почетак рада са корисницима. Иако све књиге, којима је Библиотека располагала, нису биле каталошки обрађене, 3. јануара 1979. године почео је рад са корисницима. Књижни фонд, ентеријер у коме је била смештена и сама локација, привукли су велики број корисника. У јесен 1979. године, у организацији Универзитетске библиотеке, одржано је вишедневно Саветовање о примени стандарда за библиотеке Универзитета у СФРЈ, на коме су учествовали представници свих научних и универзитетских библиотека тадашње Југославије. Тиме је указан велики знак пажње и поверења новооснованој Универзитетској библиотеци у Крагујевцу. Пресељењем, 1981. године, у зграду Правног факултета направљен је велики помак у развоју Библиотеке. Запослени су добили адекватан радни простор, корисници знатно већи број места у читаоници, а Библиотека је добила више магацина за смештај грађе и кориснике два највећа факултета – Правног и Економског. Задатак управника је, као и увек, био да организује рад Библиотеке на најбољи могући начин и да се, са Управом Универзитета, побрине око набавке опреме која недостаје. Упоредо са богаћењем књижног фонда, радило се и на кадровском јачању, како би Библиотека одговорила новим захтевима који се пред њу постављају. У тренутку одласка Милана Станковића у пензију, октобра 1983. године, Библиотека је имала око 35 000 публикација, била претплаћена на 163 наслова часописа, прикупила 300 докторских дисертација и магистраских теза и формирала два каталога – ауторски и стручни. 92 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Александар Милосављевић (1934–1997) Рођен је 1934. године у Грошници, општина Крагујевац. Основну и средњу школу завршио је у Крагујевцу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Групи за историју. Радио је на Машинском факултету у Крагујевцу као виши предавач, на предметима Основи општенародне одбране и друштвене самозаштите СФРЈ I и II, од 1960. до 1986. године. Функцију директора Универзитетске библиотеке у Крагујевцу обављао је од 1986. до 1997. године. Аутор је неколико монографија о Машинском факултету у Крагујевцу и 37 стручних и научних радова у часописима из области народне одбране, безбедности, самозаштите и библиотекарства. Због свог друштвено-политичког и стручног ангажмана одликован је бројним признањима, међу којима је и Сурепова награда. У Универзитетску библиотеку у Крагујевцу дошао је 1986. године, када је Библиотека већ била издвојена из састава Радне заједнице Универзитета. Први задатак који је имао као директор, био је да формира Службу за правне, опште и финансијске послове, јер је до тада постојала само Стручна служба. Радио је на припреми неопходних докумената за пререгистрацију Библиотеке у радну организацију са потпуном одговорношћу (1989), односно у јавну установу (1991). Као директор Библиотеке испољио је више иницијатива у циљу њене афирмације, не само у локалним оквирима, већ и знатно шире. То је резултирало богаћењем књижних фондова, организовањем бројних изложби са каталозима, организовањем саветовања, округлих столова, промоција књига и др. У то време Библиотека је почела да издаје Билтен приновљених публикација, као стално гласило, којим су се корисници могли упознати са новонабављеним публикацијама.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

Под уредништвом Александра Милосављевића објављене су Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета, са 20 307 библиографских једниница (у четири тома) и Библиографија докторских дисертација и магистарских теза Универзитета у Крагујевцу (у два издања). Велики допринос Александар Милосављевић је дао унапређењу рада Универзитетске библиотеке и библиотека факултета и института, организовањем бројних саветовања за библиотечке раднике на Универзитету. Припремао је грађу за рад на Монографији Универзитетске библиотеке, поводом 20-годишњице њеног рада, али га је смрт претекла, тако да је тај подухват оставио у аманет својим сарадницима. Ружица Игњатовић Рођена је 1941. године у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи оријенталне филологије. Радила је као професор на Радничком универзитету у Крагујевцу од 1966. до 1978. године, када долази у Универзитетску библиотеку и ту остаје до пензионисања 2006. године. У Универзитетској библиотеци је радила на каталогизацији и формирању каталога, учествовала је у Комисији за набавку стране књиге и домаће и стране периодике; била је руководилац Одељења периодике. Функцију директора обављала је у два мандата 1983–1986. и 1997–2006. године. У реализацији програма набавке стране књиге и домаће и стране периодике Универзитетска библиотека је формирала Комисију. Председница Комисије је била Ружица Игњатовић, а Комисију су чинили и представници факултетских библиотека. Преко Комисије, Библиотека је била у могућности 94 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

да обавља координирану набавку у мрежи Универзитета. У том периоду Универзитетска библиотека је набавила 205 наслова часописа, од којих 105 страних и 100 домаћих. Као руководилац Одељења периодике дала је велики допринос у изради и поставци именског и стручног каталога периодике. Оба каталога су урађена по међународним правилима. Стручни каталог је истовремено и топографски, будући да је смештај периодике постављен по УДК систему. Овако формиран фонд периодике представљао је велику вредност Универзитетске библиотеке. Доласком на место директора, 1997. године, савремена технолошка достигнућа постепено освајају простор Библиотеке. Прелази се на рад са корисницима путем електронске евиденције. Библиотека се укључује у TEMPUS пројекат – Изградња кооперативне библиотечке мреже високошколских библиотека у Србији, прелази се на систем електронске базе COBISS и укључивање у пројекат Виртуелне библиотеке Србије, 2003. године. Ружица Игњатовић се стручно усавршавала у примени COBISS програма. У току њеног мандата директора, база података Библиотеке постала је доступна, путем Интернета, корисницима у читавом свету. У циљу што веће афирмације Библиотеке и Универзитета, почело се са представљањем нових књига и стваралаштва наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу, других универзитета и истакнутих стваралаца, у оквиру трибине – Сусрети са ствараоцима. Трибина је изазвала велико интересовање наставно-научних радника и сарадника Универзитета у Крагујевцу, Београду и Новом Саду, али и пажњу шире јавности и медија. Поједини факултети крагујевачког Универзитета, представљали су у оквиру ове трибине целокупну своју издавачку делатност (Учитељски факултет у Јагодини и Ужицу). Тридесет пет година модерног библиотекарства

Целокупан радни век у Библиотеци Ружица Игњатовић је уложила у стварање услова да Универзитетска библиотека испуни своју улогу – улогу ризнице извора знања, извора интелектуалних сазнања и развоја високог образовања, јер како је умела да каже „нема високог образовања без добре библиотеке“. Мира Матић Рођена је 1951. године у Подвидачи, општина Сански Мост, БиХ. У Крагујевцу живи од 1953. године. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Факултету организационих наука у Београду, на Организационо пословном смеру. Радила је у Библиотеци Групе Застава возила од 1977. године, као стручни сарадник за информационе системе и селективну дисиминацију информација (СДИ). Од 1993. године била је управник Библиотеке Групе Застава возила, касније директор Центра за ИНДОК и библиотечке послове. За директора Универзитетске библиотеке у Крагујевцу именована је децембра 2006. године и ту функцију обавља у другом мандатном периоду. Доласком на место директора Универзитетске библиотеке, прихватила се веома одговорног посла. Задатак директора је био наставити тамо где је претходни стао и унети све ново што прати рад овакве институције. Треба нагласити да је у библиотеци, као и у свакој другој институцији, врло битан континуитет у раду и руковођењу. Данас, на средини њеног другог мандатног периода, може се слободно рећи да је сваки претходни директор дао свој велики допринос како би Универзитетска библиотека била данас оно због чега је и основана. Године великих криза и немаштине у целој земљи, одразиле су се и на стање у библиотечкој делатности. Преокрет је наступио 2009. године када је, 96 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

захваљујући Мири Матић, дошло до промене у политици универзитетске и шире друштвене заједнице према Универзитетској библиотеци у Крагујевцу. На конкурсу Јужноморавске регије Развој иностране помоћи Србији, усвојен је пројекат Адаптација и опремање читаонице Универзитетске библиотеке, чију је реализацију подржао град Крагујевац, а пружена је и значајна финансијска подршка Министарства просвете. Завршетком овог инвестиционог циклуса, 2010. године, читаоница и магацински простор добили су потпуно нов изглед, значајно су побољшани услови за рад запослених и корисника Библиотеке. Треба нагласити да је у оквиру читаонице формиран и галеријски простор, који је Универзитетској библиотеци, Универзитету и широј друштвеној заједници, дао нов квалитет у организацији културних садржаја. Паралелно са уређењем простора, директорка Мира Матић радила је и на подизању стручног рада у Библиотеци. Од 2010. године Библиотека се активно укључила у регионални TEMPUS пројекат Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана. Пројекти овог типа сваког дана трансформишу рад библиотеке од класичне ка савременој, у којој све више долазе до изражаја информационе услуге, а библиотека постаје посредник између корисника и универзума информација. Стога, „Човек никада не треба да губи време жалећи због прошлости или због промена које нас узнемиравају, јер промена је сама суштина живота“. (Приписано Анатолу Франсоу)

Тридесет пет година модерног библиотекарства

98 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Сећања и осврт на тридесетпетогодишњи рад Универзитетске библиотеке Александар Милосављевић, проф. Директор Универзитетске библиотеке Реч поводом Дана Библиотеке 26. мај 1994. Поштовани господине ректоре, Уважени учесници овог скупа, Поштовани и драги гости, Пријатељи и садругови у заједничком послу, Драги представници средстава јавног информисања, У тренутку одржавања данашњег скупа, уз драгоцено Ваше учешће и присуствовање, радостан сам и истински почаствован што могу да Вас у име чланова УБКГ и своје лично, добродошлицом поздравим и да Вам зажелим да се у овој гостољубивој кући пријатно осећате. Истовремено, желим да Вам искажем натоплију захвалност што нисте зажалили времена и труда да се окупите овде у овој културној – научној жижи Универзитета и својим присуством увеличате овај наш свечани тренутак на путу нашег непрекидног корачања и трајања. Ваше присуство нам је речити доказ тог нашег трајања и вредности које поседујемо. Скуп је овај данас сабран да би био обележје и сећање на један већ давнашњи догађај од пре 17 година – 6. мај 1977. године (Ђурђевдан) – када је ђурђевданским уранком, захваљујући далековидости умних глава тадашњих посленика, искована УБКГ као ризница и музеј писане речи, хранилиште науке, знања и памети Универзитета у Крагујевцу. Изнедрила се ризница писане речи, као и Универзитет, у овом граду на дубоким темељима већ историјског књажевског Лицеума из 1838. године. Тридесет пет година модерног библиотекарства

Високо образовање и научноистраживачки рад, као најпродуктивнија енергија и производна снага, су схваћени од шездесетих година као развојна полуга овог историјског краја и друштва у целини. За протеклих 30 и нешто година оформљени су бројни факултети, центри, заводи, одељења, институти, рачунарске, информативне, културне и др. институције које су постале конститутивна основа данашњег разуђеног Универзитета у Крагујевцу, који покрива пет значајних центара у централној Србији. Поносни смо, као сведоци историјских дана у којима се свака од ових институција оснивала с настојањем да се крунише једна организована делатност у области науке и образовања, али и дана којима су отваране увек нове перспективе и постављани нови домети. Са растућим бројкама факултета, института, студената и научно-наставних радника, упоредо су увек расли и стални захтеви за савременим информацијама, неугасива жеђ за књигом, живим гласом који повезује људе, простор и време; књигом која је тумач људске мисли и памћење људског рода. Универзитетској библиотеци, смештеној својим рађањем 1977. године у подрумским просторијама Радничког универзитета, а од 1. новембра 1981. под овим кровом, је част и понос што је у складу са својим могућностима таквим потребама и затевима бројним корисницима удовољавала, пратила раст и стасање универзитетске породице, чиме је и сама стицала својеврсну афирмацију остварујући своје основне функције као установа од посебног друштеног интереса. Прохујале године раста и стасања су заједничке године нашег пунолетства и зрелости. Као и претходних година, данас Универзитетска библиотека овим својеврсним школским часом радно и свечано обележава Дан Библиотеке – 17 година свога постојања. По нама то је, примерено овом еминентном скупу, час дружења у интересу писане речи, књиге и пријатељства које нас међусобно повезује. Данашњи наш сусрет се одржава, као што је познато, 100 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

у веома сложеним условима економске, политичке, психолошке, војне и друге природе, које не заобилазе ни једну област живота на овим нашим просторима. Прохујала је недавно, надајмо се, највећа инфлација у историји и још увек тече незапамћена и неоправдана изолација нашег народа. Та сложеност услова би можда требало да нас опредељује мање на говоре и идеална планирања из неких захвалнијих времена која су за нама, а знатно више на радикалнија ангажовања. Несумњиво ти исти услови налажу и потребу, у једном предаху какав је данас, да се испоље осећања задовољства за постигнуте резултате баш у таквом окружењу, што је доказ својеврсне виталности и трајања друштва коме припадамо. Стваралачки напори стално запослених у овој установи и њихова непрекидна жеља да ове просторије постану снажан културно-научни фактор духовне надградње, обезбеђују остваривање резултата који су сваким даном све видљивији. То нас радује и интимно умирује у сазнању да друштвену, радну и моралну обавезу, у даљем развоју универзитетске породице и друштва у целини, с високим степеном одговорности савесно испуњавамо. Изграђује се и богати Универзитетска библиотека радом њених бројних посленика у снажан ослонац, као део заједничког, са другим чланицама Универзитета, гранитног система на коме почива велелепна зграда Универзитета у Крагујевцу. Њено богатство чине 19 запослених ентузијаста стручног и административно-техничког профила и фондови дела научне, стручне, културне, уметничке вредности, уџбеничке литературе, периодичних публикација, секундарни и терцијални, као и други библиотечки материјали. Другим речима, изражено у бројкама то је фонд од око 70 000 књига, 500 наслова страних и домаћих часописа са преко 2 300 годишта, преко 1 000 докторских дисертација, посебан фонд од близу 300 научних пројеката из различитих области, 15 отворених друштвених и персоналних легата и коначно, што је најзахвалнија наша снага у служби њеног величанства књиге којој служимо, учини преко 40 000 услуга годишње, за преко 3 000 активних корисника, такође, годишње. Тридесет пет година модерног библиотекарства

101

Једном речју, Библиотека је постала велика друштвена ризница чије су највеће богатство: књига и знање. Без таквог персоналног и материјалног богатства, Универзитет у Крагујевцу би, дубоко смо уверени, био знатно сиромашнији. Свака годишњица, па и ова данас коју обележавамо, је камен међаш за сагледавање пређеног и планирање трасе развоја пута у наредном периоду. Од једне до наредне годишњице, са више или мање напора, ова установа остварује снажан искорак у сутрашњицу и далеку будућност. Сви наши годишњи извештаји о раду са статистичким показатељима и усвајаним оценама о пређеном путу, програми рада као смерокази за наредна корачања и често сиромашне, једноставне речи које у оваквим приликама изговарамо, су само делови и прилог једној великој и никад завршеној причи о Универзитетској библиотеци крагујевачког Универзитета која данас, ван сумње, представња значајан сегмент научноистраживачког и образовног рада у нашој земљи. Отуда, када се говори о Универзитетској библиотеци, њеном месту и улози на овом простиру и шире, онда је сувишна било каква красноречивост која, узгред речено, нам никад у оваквим приликама није недосталјала, јер Библиотека као храм науке, знања и памети, што је највећа снага једног народа, сама за себе једноставним речима исписује непрекидну причу и исписиваће док буде трајала и живела. Драги пријатељи, ако је овом скромном прилогу са изговорених неколико реченица у поздравном говору потребан некакав закључак са још неколико пригодних речи, које морам да признам у овом тренутку је тешко пронаћи, онда можемо с поносом рећи да је укупан досадашњи развојни пут ове установе, захваљујући свестраној и непрекидној вези са Универзитетом из кога се изнедрила, карактерисала линија непрестаног успона и раста. Јачање материјалне и, пре свега, кадровске базе имало је за последицу остваривање значајних резултата. 102 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Драго ми је што у овом помало свечарском тренутку могу да нагласим да афирмацији Универзитетске библиотеке својим радом и непрестаном бригом коју испољавате и сами сте дали велики допринос, на чему Вам се у име радника Библиотеке и своје лично најлепше захваљујем, а посебно овом приликом ректору Универзитета проф. др Сенићу и драгим пријатељима са Радничког универзитета г-ђи Ивани и господи Аксићу и Максимовићу на своме, за ову кућу, значајном прилогу. Хвала на пажњи.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

103

Говор проф. др Душана Симића на Свечаној седници Управног одбора Универзитетске библиотеке у Крагујевцу поводом обележавања 25-годишњице њеног рада Поштовано председништво, поштоване даме и господо, Задовољство ми је да вас поздравим и да се у име награђених и своје лично име захвалим организаторима овог јубилеја на Повељи. Много је нас пионира било у изградњи овог Универзитета, као и саме Библиотеке. Одувек сам универзитетску библиотеку посматрао као стожер сваког универзитета. Она претходи и прати развој универзитета. Библиотека је прва инстанца у трагању за информацијама, а „Живот почиње тамо где почиње информација.“ (А. Харкевич) Универзитетска библиотека у Крагујевцу је на најбољи начин испуњавала своје задатке у реализацији циљева образовања и научноистраживачког рада у протеклих 25 година. У оквиру Библиотеке, као што смо чули (и знамо), било је и много других активности које обавезно прате једну овакву установу. Да бисмо дали право место Универзитетској библиотеци, морамо да дамо праве координате образовању и посебно високошколском образовању. Основна премиса је студент студира – не учи, тј. учи користећи више књига. Дозволите ми да, уместо уобичајених вербалних атрибута, који се обично придружују образовању, испричам једну истиниту сторију. Пре више од 150 година један младић у Америци, дао је оглас у новинама да држи предавање са темом „Шта бих радио када бих имао милион долара“. Тај младић је имао визију будућег друштва. Говорио је о значају образовања, о будућем тржишту образовања. Објашњавао је да ће образовање постати највећа индустрија на свету. Тада је рекао: „Да имам милион долара формирао бих колеџ и окупио умне људе за предаваче“. После његовог излагања пришао 104 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

му је један бизнисмен и рекао: „Младићу, имате милион долара“. Тако је постао Illinоi Универзитет. Ако отворите било који информатор о универзитетима у свету, као што су каталози под називом Европски универзитети или Амерички универзитети, у првом уводном делу налазите основне податке о универзитетској библиотеци. Колико томова, колико научних часописа, капацитет библиотеке итд. Библиотека одсликава универзитет. Прихватајући све лепе речи и похвале које су данас изговорене у корист рада ове библиотекe у току 25 година, са којима се у потпуности слажем, ја бих вас подсетио на визију коју смо ми некада имали. Она ме није до данас напустила. Упоредо са оснивањем Универзитета, 1976. године, израђен је у Дирекцији за урбанизам План просторног развоја Универзитета. Велики терен је резервисан за изградњу комплекса Универзитета у коме је требало да се развијају постепено сви садржаји једног универзитетског кампуса. Међу њима значајно место заузима и студентски дом, универзитетска библиотека, спортски терени, тржни центри, универтитетска књижара и др. Универзитетски кампус је додатни квалитет у образовању студената. Њихово међусобно дружење, размена информација међу студентима различитих факултета чини неопходно додатно образовање. „Размена информација проширује знања која чине основу свих активности човека.“ (Н. Винер) Универзитетске библиотеке, поред својих основних задатака, представљају и стециште студената различитих струка. Њихови међусобни сусрети у просторијама за освежавање и одмор играју улогу кампуса у маломе. Ми, као друштво и држава, не можемо да се похвалимо да смо зидали библиотеке. Универзитетска библиотека у Београду не би била то што јесте да није било фондације Карнеги. (Успут да кажем да је Библиотека Свеучилишта у Загребу сазидана из Карнеги фондације и још неколико стотина широм света, претежно у Америци). Тридесет пет година модерног библиотекарства

105

Мислим да је поново време да се позабавимо визијом будућег Универзитета у Крагујевцу. Знам да ректор Универзитета улаже изузетне напоре у даљи развој Универзитета, а ја бих волео да бар доживим да видим пројекат савремене Универзитетске библиотеке. Замишљам зграду од 4–5 спратова, па на пример, на првом спрату библиотека језика и књижевности, на другом друштвене науке, на трећем техничке науке, на четвртом медицина итд. Разуме се, не бих био жалостан ако то буде зграда са више од четири спрата и ако би се по спратовима другачији распоред направио. Можда је сада време да се нека од тих наших визија почне да остварује. Садашњим и будућим властима овог региона и града поручио бих – Основно стратешко опредељење овог града као универзитетског и регионалног центра треба да буде образовање. Ректору бих поручио да искористи и да не дозволи да се неким другим краткорочним интересима замагли и испари предвиђен терен, који смо резервисали за Универзитетски кампус. Још једном, у име награђених и у своје име, захваљујем се на додељеном признању – Повељи.

106 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Проф. др Бранко Р. Обровић Председник Управног одбора Универзитетске библиотеке у више мандата Када сам почетком деведесетих година, као члан Савета за науку Републике Србије, из Дневног реда видео да за Универзитетску библиотеку у Крагујевцу нису предвиђена средства за набавку потребне литературе, био сам јако изненађен. Скупио сам храброст и, вероватно као најмлађи члан Савета, уложио усмени приговор. Сматрао сам да, у то време, „најмлађа библиотека најмлађег државног универзитета у Србији“ треба обавезно да добије средства, како би се успешно развијала и била равноправна са осталим универзитетским библиотекама у Србији. Након мог излагања у свечаној сали САНУ, академик Душан Каназир је одговорио: „Ми смо Савет Републике Србије, а не само Београда; добићете средства као и Универзитетска библиотека у Нишу“. И добили смо средства, на чему смо били захвални мудром и поштеном академику Каназиру и свим члановима Савета за науку Републике Србије на донетој одлуци. Од тог дана активно сам се укључио у рад и развој Универзитетске библиотеке у Крагујевцу и стога више пута биран за члана Програмског савета и председника Управног одбора ове институције. Долазећи у Библиотеку, запажао сам да се њени запослени понашају као чланови једне сложне и хармоничне породице. Сарадња са особљем Библиотеке мени је представљала велико задовољство. Нарочито је та сарадња била изражена у време мандата директора Александра Милосављевића и мандата г-ђе Ружице Игњатовић. Поред релативно не дугог времена постојања и рада (у односу на друге наше и светске библиотеке), убеђен сам да су раније, а и сада запослени у Универзитетској библиотеци постигли, слободно се може рећи, одличне резултате. Стога, Универзитетска библиотека у Крагујевцу има пуно разлога Тридесет пет година модерног библиотекарства

107

да се поноси, јер је од свог оснивања, Одлуком Скупштине Универзитета у Крагујевцу од 6. маја 1977. године, одговорила својој намени. Универзитетска библиотека је, као библиотека општенаучног карактера, у току свог тридесетпетогодишњег рада своју делатност заснивала на потребама наставних планова и програма факултета, института и центара Универзитета у Крагујевцу. Заснивала је своју делатност и на потребама научноистраживачких пројеката и програма, које су реализовали истраживачи крагујевачког Универзитета, овог региона и шире. Библиотека је набављала домаћу и страну научну и стручну литературу, а за потребе студената и уџбеничку литературу у ширем смислу, као и „капитална дела из области историје, политике, белетристике и других области значајних за време у коме живимо“. Вредне светске енциклопедије чине књижни фонд Универзитетске библиотеке у Крагујевцу још богатијим. Оснивач, као и сви ранији и садашњи руководиоци и прегаоци, вредно су радили на обогаћивању фондова Библиотеке. Значајан допринос дало је својевремено и Министарство науке и заштите животне средине, које је неколико пута поклонило Библиотеци све књиге и друге публикације излагане на свом штанду Сајма књига у Београду. Истичем да је за развој и обогаћивање фондова Универзитетске библиотеке заслужно Баварско Министарство за научноистраживачку делатност, Немачка Ректорска конференција, као и америчка невладина организација ACDI/VOCA. Стога свим прегаоцима, посленицима и донаторима треба одати посебну захвалност на уложеном труду и помоћи. Поред своје основне делатности, Библиотека је, као што је познато, припремила и заједно са Универзитетом својевремено издала неколико значајних издања. „Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета“, која је за период 1960–2000. године изашла у пет томова, представља без сумње, капитално дело трајне вредности. 108 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Данас смо сви упознати са неограниченим могућностима савремених електронских комуникација и чувања научних и стручних информација и достигнућа. Али смо, такође, веома свесни значења речи које је, како се верује, Стефан Немања изговорио свом сину Сави: „Говорење је разговор са треном, а писање је разговор са вековима“. Зар бисмо данас знали оно што знамо о Сумерима, Египћанима, Мајама и другим културама да није било, поред монументалних грађевина, писања и записивања? „Хомер нас је пре 3000 година научио да ценимо овоземаљски живот, да ценимо оно што имамо“. Библиотека има књиге и часописе, зато ценимо књиге и читајмо књиге! Сетимо се да је својевремено и Николај Морозов рекао: „Књига је чаробњак. Она је преобразила свет. У њој је памћење људског рода, она је тумач људске мисли. Свет без књиге – свет је дивљака“. Убеђен сам да ће и у будућности Универзитетска библиотека набављати, али и стварати значајна писана дела, важна за будуће генерације студената, наставника, истраживача, научника, грађана Србије, а и шире. Жеља нам је да читаоци, а пре свега, студенти, наставници и сарадници наших факултета што више посећују Универзитетску библиотеку. У импозантном фонду књига могу наћи књиге које траже, а готово сигурно неопходне уџбенике из економских, техничких, правних, медицинских, природно-математичких, агрономских, филозофских, педагошких и других наука, као и из књижевности и уметности. У томе ће им свакако помоћи предусретљиви и вредни посленици Универзитетске библиотеке. Сигурно је да ће се у новој, светлој и савременој читаоници Универзитетске библиотеке сваки корисник осећати изузетно пријатно. На крају треба истаћи да Универзитетска библиотека има веома коректну сарадњу са Правним факултетом, са којим се налази у истој згради. Поред тога, а с обзиром на разуђеност наших факултета у самом граду Крагујевцу, одавно се јавила једна, можда, неостварива жеља. Мишљења сам, наиме, да већина прегалаца, посленика и корисника услуга Библиотеке жели да Тридесет пет година модерног библиотекарства

109

у будућности целокупну делатност Библиотека обавља у свом посебно изграђеном здању – Здању Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, како је то уосталом и уобичајено у свету. Нека та жеља буде сан и визија будућег рада и развоја Универзитетске библиотеке у Крагујевцу.

110 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Мира Матић Директор Универзитетске библиотеке Библиотеке, као ни остале установе науке и културе у нашој земљи, никада нису имале лак и једноставан развој. Оне су делиле судбину осталих инстутуција које су, услед перманентно тешке материјалне ситуације, уз велике напоре успевале да реализују своје планове и програме. Универзитетска библиотека је, током тридесет пет година развоја, углавном радила и данас ради под отежаним финансијским околностима. Било је периода у којима су услови за рад били посебно тешки. Библиотека је била помало заборављена од државних и општинских власти, слабо обнављана и у књигама и у опреми. Међутим, ни у тим данима Библиотека није била усамљена, нити су мотивација и радни елан запослених сплашњавали, посебно не у комуникацији са студентима и наставницима. Лојалност запослених ни у најтежим годинама оскудице и кризе није изостајала, а она се одувек огледала у препознатљивој атмосфери заједништва и сарадње, као и у чињеници да је мало ко из Библиотеке раскинуо радни однос да би отишао на боље плаћени посао. Током деценија развоја, Универзитетска библиотека је, упркос Сцилама и Харибдама које време намеће, оставила јасан траг континуитета. Библиотека се укоренила као незаобилазни елемент научно-образовног развоја Универзитета у Крагујевцу и основни извор знања и информација. Циљ библиотека у модерном времену није само да промовишу читање и чувају збирке. Библиотеке су постале комплексна места у којима се одржавају многобројне манифестације, места за окупљање и дружење, али и развој и усавршавање у области библиотечке науке и струке, места за инвентивност, размену добрих идеја и корисних информација. Континуирано технолошко осавремењивање, развој библиотечког система, функционална интеграција и институционално ширење у склопу академских библиотечких система у Србији и земљама Европске уније, садржаји су досадашњег рада, али и планови будућих временских оквира, од свакодневних, оперативних, до дугорочних. Тридесет пет година модерног библиотекарства

111

Универзитетска библиотека је данас слика радионице будућих планова и замаха, како у програмском, тако и у организационом смислу. Због обавезе достављања обавезног примерка, који се односи на целокупну издавачку продукцију факултета у оквиру Универзитета у Крагујевцу, Универзитетска библиотека представља ризницу научног стваралаштва научника и сарадника Универзитета у Крагујевцу. Захваљујући бројним дародавцима, институцијама и поједицнима, који су понекад целокупне своје приватне библитеке поклањали Универзитетској библиотеци, обогаћен је књижни фонд вредним насловима, међу којима су и капитална дела. Поред поклона у књигама, ресорно министарство, градска самоуправа, стране фондације, као и поједине привредне институције, донирале су реновирање простора, као и модернизацију опреме. Синхронитет улагања у Универзитетску библиотеку у Крагујевцу последњих година су још један доказ да су, далекосежно посматрано, од свих улагања, најзачајнија она у култури; она нису обимна, али су им ефекти далекосежни. Академик Милка Ивић, у студији И књиге су се некада „одликовале добротом“, дошла је до закључка да је у Вуковом времену доброта била реч којом се није означавала само одређена позитивна особина људског рода, већ и позитиван квалитет примерен одређеним појавама и стварима, а то значење се задржало и у првим деценијама 20. века. Ако се надовежемо на ту архаичну употребу израза доброта, онда ће развој по мерилима доброте и даље бити наш програмски credo. У наступајућем добу, развојна политика Универзитетске библиотеке би се огледала не само у осавремењивању физиономије и програма, већ и у настојању да у одговорима на будуће изазове и неизвесности будемо једни другима на услузи, да негујемо професионализам, ефикасност и посвећеност послу, али и учтивост, предусретљивост и ентузијазам. То је пут којим Универзитетска библиотека у Крагујевцу може да обезбеди, у садашњем и будућем времену, часно место и важну улогу која јој припада у духовном простору српског народа и библиотечко-информационом систему европске академске заједнице. 112 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Запослени у Универзитетској библиотеци

Стручна служба Радмила Царевић Рођена је 4. децембра 1960. године у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је 1984. године на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1989. године. Стручни испит за библиотекара положила је 1991. године у Народној библиотеци Србије. До 1994. године радила је у Одељењу периодике на изради аналитичког каталога страних стручних часописа и обради страних монографских публикација. Радила је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 1–2, за период од 1960. до 1990. године. Од 1994. до 2002. године није радила због боравка у иностранству. Од 2002. године поново ради у Библиотеци, а од 2005. на пословима руководиоца Одељења за информациону и рефералну делатност. Била је члан Савета Универзитета у Крагујевцу у периоду од 2006. до 2010. године. Од 2010. године је члан Програмског одбора Универзитетске галерије. Говори енглески и немачки језик. Приредила је Каталог старе и ретке књиге у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, 2012, поводом 35-годишњице рада Библиотеке. Александар Б. Дучић Рођен је 2. децембра 1959. године у Реновцу, општина Клина, на Косову и Метохији. Основну школу завршио је у Злокућанима, а гимназију у Клини. Дипломирао је 1987. године на Филозофском Тридесет пет година модерног библиотекарства

113

факултету у Приштини, на Одсеку за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Радио је каo професор српског језика и књижевности у Првој приштинској гимназији. Од 1992. године радио је у Универзитетској и народној библиотеци у Приштини, на пословима стручног каталога. Стручни испит за библиотекара положио је 1995. године у Народној библиотеци Србије. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1999. године, а од 2004. на пословима руководиоца Одељења периодике. Био је члан Надзорног одбора Заједнице универзитетских библиотека Србије у два мандата. Служи се руским и немачким језиком. До сада је објавио, као аутор, коаутор или приређивач, следеће публикације: - Библиографија издавачке куће „Григорије Божовић“ – 1960–1995. - Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета – 1996–2000. - Библиографија докторских дисертација и магистарских теза Универзитета у Крагујевцу – 1996–2000; 2001–2005; 2006–2010. - Каталог стране књиге – донације 2001–2002. године, поводом 25 година Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. Марија Гордић Рођена је 9. јануара 1974. године у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је 2001. године на Физичком факултету у Београду, на Групи за примењену физику. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 2003. године у Одељењу за информациону и рефералну делатност, а од 2007. на пословима руководиоца Одељења набавке и обраде. Стручни испит за библиотекарa положила је 2004. године у Народној библиотеци Србије. Говори енглески, служи се италијанским и немачким језиком.

114 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Јелена Владетић Рођена je 16. новембра 1975. године у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршила je у Крагујевцу. Дипломирала je 2003. године на Правном факултету у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 2005. године, на пословима библиотекара – документаристе у Одељењу периодике. Стручни испит за библиотекара положила је 2007. године у Народној библиотеци Србије. Говори енглески, служи се француским језиком. Љиљана Станимировић Рођена је 19. августа 1960. године у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је 2005. године на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 2006. године, на пословима библиотекара – информатора у Одељењу за информациону и рефералну делатност. Стручни испит за библиотекара положила је 2007. године у Народној библиотеци Србије. Од 2010. године је члан Програмског одбора Универзитетске галерије. Говори енглески и руски језик. Мр Катарина Карамијалковић Рођена је 23. јула 1976. године у Крушевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Учитељском факултету у Јагодини 1999. године као студент генерације. Магистрирала је 2004. године на Групи за методику наставе српског језика и књижевности, са тезом – Тумачење књижевних текстова са морално-васпитним порукама у млађим разредима основне школе. Током 1999/2000. године радила је на Учитељском факултету у Јагодини у својству асистента – приправника. Од 2002. до 2004. године радила је у Институту за педагошка истраживања у Београду као истраживач – стипендиста Министарства за науку, технологију Тридесет пет година модерног библиотекарства

115

и развој Републике Србије. Током 2006/2007. године радила је у ОШ „Наталија-Нана Недељковић“, а од 2008. до 2010. у ОШ „Радоје Домановић“ у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 2010. године, као библиотекар – информатор у Одељењу за информациону и рефералну делатност. Стручни испит за библиотекара положила је 2011. године у Народној библиотеци Србије. Говори енглески језик. До сада је објавила следеће радове: - Улога учитеља у процесу остваривања моралног васпитања ученика, Зборник радова Учитељског факултета у Јагодини, бр. 5 (201–215). Јагодина: Учитељски факултет, 2000. - Одступања од стандарднојезичке норме у писаним радовима ученика IV разреда основне школе, V научни скуп Педагошка истраживања и школска пракса – „Знање и курикулум“, Резимеи (33). Београд: Институт за педагошка истраживања, 2003. - Ангажованост ученика у откривању морално-васпитних порука књижевних текстова, VI научни скуп Педагошка истраживања и школска пракса – „Промене у школском раду и квалитет образовања“, Резимеи (15). Београд: Институт за педагошка истраживања, 2004. Зорица Радосављевић Рођена је 2. децембра 1951. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Вишој саобраћајној школи у Загребу 1984. године, стекавши звање инжењера цестовног промета. Радила је у фирми „Аутосаобраћај“ у Крагујевцу, од 1970. до 1980. године. Од 1980. до 1983. године радила је као стручни сарадник за инвестиције и развој на Универзитету „Светозар Марковић“ у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1983. године на пословима вишег књижничара, на Одељењу набавке и обраде. Стручни испит за вишег књижничара положила је 1985. године у Народној библиотеци Србије. Радила је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника 116 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Универзитета, књ. 1, за период од 1960. до 1990. године. Служи се руским и енглеским језиком. Мирјана Маринковић Рођена је 9. септембра 1948. године у Каменици, општина Алексинац. Основну школу завршила је у Кулини, а гимназију у Алексинцу. Дипломирала је 1975. године на Вишој педагошкој школи у Крагујевцу, на Групи за биологију и познавање природе. Радила је у Служби друштвеног књиговодства у Крагујевцу од 1974. до 1989. године. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1989. године, нa пословима каталогизације монографских публикација у Одељењу набавке и обраде. Стручни испит за вишег књижничара положила је 1991. године у Народној библиотеци Србије. Радила је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 1–4, за период од 1960. до 1995. године. Служи се француским језиком. Разуменка Карајовић Рођена је 18. фебруара 1950. године у Доброселици, општина Рековац. Основну школу завршила је у Доброселици и Рековцу, а средњу у Приштини. Радила је у фирми „Босналијек – санитекс“ у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујеву ради од 1982. године, а од 1986. на пословима књижничара у Одељењу фондова, заштите и циркулације. Стручни испит за књижничара положила је 1992. године у Народној библиотеци Србије. Служи се немачким језиком. Олга Перовић Рођена је 2. јуна 1962. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1986. године, на пословима књижничара у Одељењу фондова, заштите и циркулације. Тридесет пет година модерног библиотекарства

117

Стручни испит за књижничара положила је 1992. године у Народној библиотеци Србије. Служи се енглеским језиком. Драгана Вуковић Рођена је 4. јула 1960. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1988. године, на пословима књижничара у Одељењу фондова, заштите и циркулације. Стручни испит за књижничара положила је 2005. године у Народној библиотеци Србије. Служи се руским језиком. Оливера Симић Рођена је 13. октобра 1966. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Радила је у фирми „Ескод“ у Крагујевцу, током 1993/1994. године. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 2004. године, на пословима књижничара у Одељењу фондова, заштите и циркулације. Стручни испит за књижничара положила је 2007. године у Народној библиотеци Србије. Служи се енглеским језиком. Финансијска служба Снежана Станојевић Рођена је 7. децембра 1967. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је 2006. године на Економском факултету у Крагујевцу, на Групи за финансије и рачуноводство. Радила је у фирми „Екофи“ у Крагујевцу, од 1993. до 2003. године. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 2003. године, на пословима шефа рачуноводства у Служби за правне, опште и финансијске послове. Стручни испит за самосталног рачуновођу положила је 2001. године. Члан је Савеза рачуновођа и ревизора Србије од 2001. године. Говори руски језик. 118 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Мирјана Костић Рођена је 31. августа 1964. године у Крагујевцу. Основну школу завршила је у Белошевцу, а средњу биротехничку у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1986. године, на пословима административног референта – благајника у Служби за правне, опште и финансијске послове. Служи се руским језиком. Општа служба Мирослав Васиљевић Рођен је 17. јуна 1948. у Реснику. Основну школу завршио је у Реснику, а гимназију у Крагујевцу. Радио је у истуреном Одељењу Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Реснику, од 1975. до 1978. године. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1978. године. До 1993. радио је у Одељењу периодике, а од 1993. ради на пословима пословног секретара у Служби за правне, опште и финансијске послове. Радио је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 1–2, за период од 1960. до 1990. године. Радмила Ђорђевић Рођена је 3. августа 1961. године у Београду. Основну школу завршила је у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1990. године на пословима спремачице. Љубенка Дучић Рођена је 8. марта 1968. године у Пљевљима, Црна Гора. Основну и средњу школу завршила је у Пљевљима. Радила је на пословима пословног секретара у издавачкој кући „Григорије Божовић“ у Приштини, од 1994. до 1999. године. У Тридесет пет година модерног библиотекарства

119

Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 2005. године на пословима спремачице. Одржавање информационог система УБКГ Весна Абадић Рођена је 20. марта 1969. године у Крагујевцу. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Машинском факултету у Крагујевцу 1992. године. Радила је у фирми „Застава 21. октобар“, од 1993. до 1997. године. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу ради од 1997. године на пословима инжењер-програмера. Радила је на прикупљању грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета – 1996–2000. и за Библиографију докторских дисертација и магистарских теза Универзитета у Крагујевцу – 1996–2000; 2001– 2005. године. Говори енглески, служи се италијанским језиком.

Колектив Универзитетске библиотеке – посета Новом Саду 2011. године 120 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Радили су у Универзитетској библиотеци Мр Емилија Јовановић (1934–2005), магистар библиотекарства, библиoтекарсаветник. Рођена је 1934. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је 1960. године на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за историју светске књижевности. Стручни испит за библиотекара положила је 1962. године у Београду. Магистрирала је на Свеучилишту у Загребу 1974. године, на Групи за библиотекарство. Стручно звање библиотекара – саветника стекла је 1992. године. Радила је у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу од 1960. до 1977. године, када је ангажована на пословима организације стручне службе и библиотечке делатности новоосноване Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. У Библиотеци је радила до пензионисања, 1997. године, као виши стручни сарадник за организацију послова и руководилац Одељења за информациону и рефералну делатност. Добила је више стручних признања за постигнуте резултате у области библиотекарства. Мр Емилију Јовановић ангаживао је Универзитет, фебруара 1977. године, као председника Радне групе за израду пројекта – Прва фаза оснивања Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. Пројекат је обухватао обезбеђивање простора за почетак рада, кадрова и финансијских средстава, поштујући стандарде који су тада примењивани у универзитетским библиотекама СФРЈ. Тако припремљен Пројекат, прихваћен је од стране Скупштине Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу, 6. маја 1977. године. Припремила је и Елаборат о друштвено-економској оправданости оснивања Библиотеке, који ће помоћи приликом доношења Одлуке о конституисању Универзитетске библиотеке као радне организације, 1985. године. Активно је радила на унапређивању библиотечке делатности и стварању јединствене мреже библиотека на Универзитету. Обједињавање библиотечке мреже Универзитета подразумевало је снимање стања и стварање услова за квалитетније организовање библиотека факултета и института, у складу са потребама развоја Универзитета. Стога је Библиотека више пута организовала саветовања за запослене у библиотекама крагујевачког Универзитета. Као руководилац Одељења за информациону и рефералну делатност, развила је међубиблиотечку позајмицу са библиотекама у земљи и иностранству, као и издавачку делатност Библиотеке. У току њеног рада Библиотека је издавала Билтен приновљених публикација, чији је била одговорни уредник. Радила је на популарисању писане речи, Тридесет пет година модерног библиотекарства

121

организовању промоција књига, изложби и саветовања. Својим стручним радовима, везаним за унапређивање рада у библиотекарству, учествовала је на многим научним скуповима и саветовањима у земљи. Јелена Срећковић (1951–1995), професор југословенске и опште књижевности, виши библиотекар. Рођена је 1951. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је 1977. године на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност. Стручни испит за библиотекара положила је 1982. године у Београду. Стручно звање вишег библиотекара стекла је 1992. године. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1979. године као библиотекар, а од 1987. као руководилац Одељења набавке и обраде. Дуги низ година била је и председник Комисије за набавку и одабир стручне и научне литературе, неопходне за рад наставника и сарадника Универзитета. Како су се књижни фондови Библиотеке брзо богатили, куповином, поклонима и легатима, тако је и ово Одељење кадровски јачало, како би грађа била доступна корисницима. У то време Библиотека је била традиционална. Формирани су лисни каталози (алфабетски, стручни и по насловима публикација), као основни извори информација. Ради бољег коришћења простора, књиге су у магацинима смештане по систему numerus currens. Јелена Срећковић је била приређивач Библиографије докторских дисертација и магистарских теза – 1960–1990. године. Била је коаутор двотомне Библиографије радова наставника и сарадника Универзитета, уредник и редактор већег броја каталога и организатор изложби књига. Аутор је Каталога старе и ретке књиге у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, објављене 1992. године поводом обележавања 15-годишњице Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, као и истоимене изложбе. Радила је на изради регистра у ауторском и стручном каталогу. Била је један од оснивача и активних чланова академског камерног хора „Лицеум“. Прерана смрт је омела да настави да ради са књигама, које је са великом љубављу и само њој природно усађеном енергијом годинама каталошки обрађивала. Јакша Џајевић (1933–2007) Рођен је 13. августа 1933. године у Шљивовцу, општина Крагујевац. Основну и средњу школу завршио је у Крагујевцу. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду, на Групи за географију. 122 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радио је од 1987. до 1998. године, на пословима руководиоца Одељења фондова, заштите и циркулације. Радио је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 1–2, за период од 1960. до 1990. године. Зорица Будимировић Рођена је 3. децембра 1960. године у Земуну. Основну и средњу школу завршила је у Земуну. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, на Групи за социологију. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1995. до 2000. године, на пословима руководиоца Одељења набавке и обраде. Радила је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 3–4, за период од 1990. до 1995. године. Слађана Суботић Рођена је 7. марта 1967. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Факултету општенародне одбране и друштвене самозаштите у Београду. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 2000. до 2006. године, на пословима руководиоца Одељења набавке и обраде. Приредила је Каталог стране књиге – донације 2001–2002. године, поводом 25 година Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. Зоран Петровић Рођен је 8. маја 1958. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршио је у Крагујевцу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за енглески језик и књижевност. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радио је од 1989. до 1992. године, као библиотекар – информатор у Одељењу за информациону и рефералну делатност. Радио је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 1–2, за период од 1960. до 1990. године. Тридесет пет година модерног библиотекарства

123

Гордана Стојановић (1934–1994) Рођена је 25. новембра 1934. у Пожаревцу. Основну и средњу школу завршила је у Пожаревцу. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за француски језик и књижевност. До 1979. године радила је у Нишу као професор француског језика. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1979. до 1983. године, као библиотекар у Одељењу набавке и обраде. Душан Мандић Рођен је 20. септембра 1935. године у Милетићеву, Војводина. Основну и средњу школу завршио је у Вршцу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радио је од 1997. до 2000. године, на пословима стручног сарадника за библиографску и издавачку делатност. У пензији је од септембра 2000. године. Јасмина Нектаријевић Рођена је 26. марта 1965. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Факултету за германистику и књижевност Универзитета у Лајпцигу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 2002. до 2003. године, као библиотекар – документариста у Одељењу периодике. Нада Радаковић Рођена је 16. новембра 1947. године у Јесеницама, Словенија. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. Дипломирала је на Вишој педагошкој школи у Крагујевцу, на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1986. до 2010. године, на пословима вишег књижничара – каталогизатора у Одељењу набавке и обраде. Стручни испит за вишег књижничара положила је 1970. године у Народној библиотеци Србије. Радила је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 3–4, за период од 1990. до 1995. године. У пензији је од децембра 2010. године. 124 Универзитетска библиотека Крагујевац, 1977–2012.

Драгана Лекић Рођена је 7. фебруара 1957. године у Бруснику, општина Ивањица. Основну и средњу школу завршила је у Новом Пазару. Стекла је вишу школску спрему на Правном факултету у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1995. до 2002. године, на пословима вишег књижничара у Одељењу фондова, заштите и циркулације. Радила је на прикупљању и обради грађе за Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета, књ. 3–4, за период од 1990. до 1995. године. Зора Јовановић Рођена је 17. марта 1949. године у Банатском Карловцу, општина Алибунар. Средњу библиотекарску школу завршила је у Београду. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1979. до 1990. године, као књижничар – инвентатор у Одељењу набавке и обраде. Драгана Пантелић Рођена је 19. јуна 1964. године у Крагујевцу. Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1993. до 1996. године, на пословима књижничара у Одељењу фондова, заштите и циркулације. Миле Живковић Рођен је 20. септембра 1962. године у Лебану. Основну и средњу школу завршио је у Лебану. Дипломирао је на Машинском факултету у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радио је од 1993. до 1995. године, на пословима инжењер – програмера у Одељењу за информациону и рефералну делатност. Зоран Јевтић Рођен је 20. децембра 1960. године у Тополи. Основну и средњу школу завршио је у Тополи. Дипломирао је на Машинском факултету у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радио је од 1995. до 2001. године, на пословима инжењер – програмера у Одељењу за информациону и рефералну делатност. Тридесет пет година модерног библиотекарства

125

Добрила Вил Рођена је 10. маја 1944. године у Горњој Трнави, општина Топола. Основну и средњу школу завршила је у Тополи. Дипломирала је на Вишој економској школи у Београду. У Универзитеској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1986. до 2002. године, на пословима шефа рачуноводства у Служби за правне, опште и финансијске послове. У пензији је од децембра 2002. године. Милош Марковић Рођен је 7. јануара 1956. године у Пожеги. Основну школу и гимназију завршио је у Пожеги. Дипломирао је на Правном факултету у Крагујевцу. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радио је од 1986. до 1993. године, на пословима секретара у Служби за правне, опште и финансијске послове. Марија Јовановић Рођена је 13. фебруара 1952. године у Врбети, општина Кнић. Основну школу завршила је у Гружи. У Универзитетској библиотеци у Крагујевцу радила је од 1986. до 2004. године на пословима спремачице. У пензији је од децембра 2004. године. Раније запослени у Универзитетској библиотеци, својим радом, дали су велики допринос развоју ове институције и стога им дугујемо и упућујемо искрену захвалност.

Резиме

Универзитетска библиотека у Крагујевцу 2012. године слави 35-годишњицу свог постојања и рада. Циљ Монографије је да читаоцима створи јасну слику о раду и развоју Библиотеке од њеног оснивања до данас. Овим подухватом биће сачуван од заборава богат образовни, научни, истраживачки, културни и друштвени рад и развој једне од универзитетских библиотека у Србији. Постојање Библиотеке датира још од давне 1838. године, када је у Крагујевцу основана Библиотека Лицеума књажества србског, која се може сматрати претечом Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. Оснивање Универзитета у Крагујевцу, 1976. године, подразумевало је и развој компатибилних институција, пре свега универзитетске библиотеке. Универзитетска библиотека у Крагујевцу основана је 6. маја 1977. године, Oдлуком Скупштине Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу. Средином 1978. године, смештена је у адаптиране просторије ондашњег Дома самоуправљача, а за кориснике је отворена 3. јануара 1979. године. Библиотека је пресељена у новоизграђену зграду Правног факултета октобра 1981. године, где се и данас налази. Универзитетска библиотека данас је самостална универзитетска установа, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету. Централна је за библиотеке факултета крагујевачког Универзитета, којима пружа неопходну стручну помоћ у обради књига, формирању електронског каталога, изради библиографија, аутоматизацији пословања и свеукупном организовању библиотечкоинформационе делатности. Од свог оснивања, Библиотека своју набавну политику заснива на куповини, поклонима и размени публикација, тако да тренутно броји око 100 000 јединица. Од децембра 2011. године, наша Библиотека постаје друга у Србији која усваја нов, побољшан, начин рада у једном од сегмената електронске каталогизације у оквиру програма COBISS3. Својом организацијом Библиотека настоји да развија један савремен модел рада, у коме су сви њени потенцијали (простор, фондови, техничка опрема и особље) на располагању корисницима – студентима, истраживачима и професорима Универзитета у Крагујевцу, као и осталим грађанима. Тридесет пет година модерног библиотекарства

127

Summary

The University Library in Kragujevac celebrates the 35th anniversary of its existence and its work in 2012. The purpose of Monograph is to make readers see the clear picture of the work and development of the Library since its foundation up to present days. This project will help save from sinking into oblivion the rich teaching, scientific, research, cultural and social work and development of one of university libraries in Serbia. The existence of the Library goes back to the old year of 1838, when the Library of Lyceum of Serbian Principality was founded in Kragujevac, and can be considered to be the forerunner of the University Library in Kragujevac. Foundation of the University in Kragujevac in 1976 also meant the developing of compatible institutions, primarily of the university library. The University Library in Kragujevac was founded on May 6, 1977, on the basis of the Decision reached by the University Senate „Svetozar Marković“ in Kragujevac. During the middle 1978 it was placed in the adapted rooms of the Self-management house of that time, and it became open for users on January 3, 1979. The Library was moved to the newly-built building of the Law School in October 1981, where it is situated even today. Today, the University Library is an independent university institution, and its activity has the function of teaching, scientific and research processes at University. It is central for libraries of faculties of the University in Kragujevac and it offers them necessary professional assistance in books processing, electronic catalogue forming, bibliographies writing, automatization of affairs managing and comprehensive organization of library and information activity. Ever since it was founded, the Library has been basing its acquisition policy on purchasing, gifting and exchanging of publications, so it currently totals 100 000 units. In December 2011, our Library became the second one in Serbia which has acquired a new, improved way of working in one segment of electronic cataloguing within the software COBISS3. With its organization the Library has the intention to develop one contemporary working model, in which all its potentials (space, funds, technical equipment and staff) are available to the users-students, researchers and professors of the University in Kragujevac and other citizens.

Тридесет пет година модерног библиотекарства

129

Taking into consideration everything previously mentioned, as well as comparing the first reading-room, placed in the basement of the building of the former Self-management House, to todayâ&#x20AC;&#x2122;s renovated and equipped in accordance with the most contemporary standards, and also including the Internet space, the University Library in Kragujevac will welcome the forthcoming time ready to fulfill the demands of a contemporary university library and information centre.

Издавач / Publisher: Универзитетска библиотека Крагујевац Улица слободе бб За издавача / For publisher: Мира Матић, директор Библиотеке Редакциони одбор / Editorial Board: Проф. др Милентије Стефановић, председник Редакционог одбора Проф. др Бранко Обровић Лела Вујошевић Проф. Слободан Штетић Мр Катарина Карамијалковић Александар Б. Дучић Мирослав Васиљевић Весна Абадић Аутори прилога / Contributors: Весна Абадић Мирослав Васиљевић Лела Вујошевић Марија Гордић Александар Дучић Мр Катарина Карамијалковић Мира Матић Проф. др Бранко Обровић Проф. др Милентије Стефановић Радмила Царевић Лектор и коректор / Language editor and proofreader: Мр Катарина Карамијалковић Ликовно-графичкo обликовање / Design: Проф. Слободан Штетић Графички уредник / Grafical editor: Ненад Захар Аутори фотографија / Authors of photographs: Предраг Михајловић, Ненад Захар Технички уредник / Тechnical editor: Мр Катарина Карамијалковић Преводилац резимеа / Summary translator: Мирјана Крстић Штампа / Print: Графостил, Крагујевац Тираж / Number of copies printed: 500