Moda u vreme Кamij Кlodel

Moda u doba Kamij Klodel Viktorijanski kostim, moda turnira

Jovana Matić Milica Nastevski Intermest tim Škole za dizajn

Sedamdesete i osamdesete godine XIX veka obeležila je nova forma ženskog kostima – turnir. Moda nošenja crnine je toliko uzela maha da su postojale specijalizovane prodavnice koje su nudile samo crninu. Nasuprot tome je druga krajnost: odeća živih boja, kakve su se do tada sretale samo kod pripadnika najviših staleža. Ovo je posledica pronalaska anilinskih boja (1856.).

Položaj žena : -Žene su uglavnom bile domaćice -Najveće dostignuće žene bila je udaja -Kvalitetna žena tog doba bila je uvek doterana,umela je da peva,svira instrument,prica malo italijanskog i francuskog,nevina , poslušna , -Bilo da je žena udata ili ne morala je da bude slaba,krhka i bespomoćna.

-Njen glavni posao je da bude odlična domaćina i da u kući neguje decu i drži sve pod kontrolom kako bi njen muž mogao da zaradjuje.

-I muskarci i žene su mogli imati ljubavnike ali ako bi se proširilo da žena ima ljubavnika ona bi bila odbaćena od strane drušstva.

-Status porodice bi se prikazivao preko lepote i oblaÄ?enja Ĺžene.

ŽENSKI KOSTIM Početkom 1870. suknje su bile ravne spreda, sa naborima prebačenim pozadi preko uzdignuća, turnira, napravljenog od konjske dlake ili malog jastuka. Turnir je takodje služio radi pravljenja draperije koja bi padala sa kukova .Bile su duge do zemlje, a pozadi se produžavale u šlep i, zajedno sa finim strukom i pripijenim grudnjakom, komponovale veoma ženstvenu figuru. 1875. Šlepovi haljina su sve ukrašeniji pletenicama , karnerima , čvorovima , ornamentima…

Sredinom 1870-ih turnir se smanjuje, ali nova silueta je daleko od toga da omogućava slobodu pokreta. Tesan grudnjak se produžava do stomaka ili kukova, isopd kojih je suknja – futrola ukrašena nizom draperija i nabora koji su padali do zemlje i produžavali se u šlep. Francuzi su opisali ovu figuru kao «vezana žena», jer su ženine noge bile umotane naborima nalik na zavoje egipatskih mumija. Stopala se nisu ni nazirala, pa je izgledalo kao da se žene kreću pomoću nekog nevidljivog mehanizma. Noge su mogle da pomeraju najvise do 15cm.

Početkom 1880. haljine za čajanku su opet u modi. U Engleskoj će ova moda biti poznata pod nazivom «tapacirani» stil, jer smešta na ženino telo količinu draperija koja bi bila prikladnija za tapaciranje cele sobe nego za ukrašavanje haljine.

Novi turnir, zvani krinoleta, je pokriven gomilom materijala,sa čeličnim obručima ispod suknje do zemlje, Nekada se dodaje i prišiven jastuk napunjen slamom. Zadignut i ogromnu nadgradnju, on ženi daje izgled nalik kentauru na dve noge. Uz ove haljine se nosi gornja odeća muškog tipa – žaketi, redengoti, prsluci, ogrtači.

Frizure su bile komplikovane, kao i suknje, i glava je bila prekrivena pletenicama, pufnama i šinjonima, obično u kombinaciji sa omčama od kose koje su padale na ramena. Veći deo te frizure su činili veštačka kosa i umeci ukrašeni cvećem i trakama. Na vrhu ovih komplikovanih frizura su bile nasađene tokice ili mali šeširi

VeÄ?ernja haljina 1885-90

1890-ih turniri , konačno, nestaju iz upotrebe zajedno sa horizontalnim draperijama i zvonasto se širile do zemlje (balske haljine su i dalje prekrivene draperijama).

Haljine za dan su imale kragnu uz vrat koja je bila ukrašena rišem ili velikom mašnom od tila. Nosilo se mnogo čipke. Čak su i dnevne haljine bile bogato ukrašene njome. Neke večernje haljine su bile cele od čipke, a korićena je u velikim količinama i na podsuknjama. Rukavi dobijaju enormne proporcije i ponovo se nosi forma «ovčjeg buta». Širina rukava je nekada bila tolika, da su morali da se u njih postavljaju jastučići.

Nova vrsta korseta su S-band korseti. Nazivali su ih i korseti za zdravlje jer se smatralo da omogućavaju lakše disanje ženamo koje ih nose. Krajem veka dnevne haljine dobijaju nešto strožiju formu, sa grudnjacima koji podsećaju na muške kapute, dok večernje haljine postaju još mekše i ženstvenije. Kaputi imaju formu muških i obično su ¾ dužine. Nose se i pelerine i ogrtači.

Kosa je prikupljena u meke punđe na temenu, a šeširi su najčešće sa malim obodom i bogato ukrašeni cvećem i mašnama. Čarape su bile skoro uvek crne, a cipele su bile duboke, sa šniranjem ili kopčanjem, relativno visokom potpeticom i zaobljenim vrhom. Bile su od kože ili tkanine. U večernjim prilikama nosile su se dugačke rukavice, koje su se nakad kopčale i sa dvadeset dugmadi, i velike lepeze od nojevog perja.

MUŠKI KOSTIM Dok je ženskim kostim bio šaren kao papagajevo perje, muškarci su bili čista suprotnost. Boja je gotovo nestale iz muške garderobe. Ideal su uspešni industrijalci, a ne gizdavi oficiri. Trezvenost je bila osnovna karakteristika muškog kostima, koji je morao da bude od izvrsne tkanine i izvrsnog kroja, ali u crnoj boji ili tamnim tonovima.Muškarci su pratili pravila i protokole oblačenja . Imali su odeću za jutarnju šetnju , odmaranje , gostujući kostim i večernji izlazak.

Džentleni nose tamnu odeću šivenu po meri,sat sa lančićem , prsten, ukrasnu dugmad na manžetnama. Nose se frak, redengot, žaket, smoking i sako. Cilindar se preko dana sve češće zamenjuje polucilindrom, a potom mekim šeširom.

.

Stilovi viktorijanskih mantila predstavljavljeni su pod različitim imenima kao što su Albert,Coaching, i Newmarket i bili su popualrni mnogo godina.

Glavne promene su u njihovim oblicima struka i dužini. Mantili su bili pripijeni uz telo sa uskim kragnama. Prednja strana bi imala 4-5 dugmadi.

Lančići za sat

Kravate i Ä?arape