Real Estate SR Volume 25

08

18

28

32

42

56

MAGAZIN

BROJ 25 | MART 2024.

Real Estate magazin pokriva sve aktuelne teme iz sektora nekretnina i savremenog načina života koji uključuje arhitekturu, dizajn, modu, umetnost, putovanja, gastronomiju, kao i novitete prestižnih brendova. Magazin je pokrenut 2016. godine i izlazi kvartalno.

DIREKTOR

Vladimir Popović vladimir.popovic@realestate-magazine.rs

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Nevena Jovanović nevena.jovanovic@realestate-magazine.rs

ART DIREKTOR

Ilija Petrović

Indigo  Child indigochild.ilija@gmail.com

REDAKCIJA

Jovana Nikolić

Petra Vasiljević

Petar Dobrosavljević

Ana Kralj

LEKTURA

Tamara Đokić

PREVODIOCI

Lazar Petković Jasmina Đekić

+381 11 4320-501 redakcija@realestate-magazine.rs

ŠTAMPA

Zlatna Knjiga Jagodina Bagrdanski put bb, Jagodina

DISTRIBUCIJA

PRETPLATA doo office@pretplata.rs

+381 11 314 99 21

IZDAVAČ

West Media World

Baba Višnjina 38

Vračar, Beograd Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa www.realestate-magazine.rs

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 659

REAL Estate magazin: nekretnine, dizajn i stil života / glavna i odgovorna urednica Nevena Jovanović. - [Srpsko izd.]. - Vol. 1, no. 1 (2016)- . - Beograd : West Media World, 2016(Jagodina : Zlatna knjiga). - 28 cm

Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku: Real Estate magazine (English ed.) = ISSN 2812-7293 ISSN 2466-4170 = Real Estate magazin COBISS.SR-ID 222705932

PRIBLIŽAVANJE SEVERNOM SUSEDU

Uzbudljivo vreme za real estate tržište na Zapadnom Balkanu u godini za nama nastavlja se i dalje! Očekujte da nas i u ovoj godini prati zahtevan period finansiranja i visoke cene nekretnina, koje oblikuju kompleksan pejzaž tržišta. U ovom, specijalnom broju Real Estate magazina, koji je miks redovnog i specijalnog izdanja, povodom prezentacije na međunarodnom sajmu nekretnina MIPIM, istražujemo najnovije trendove i investicije koje se dešavaju na tržištu nekretnina u Srbiji i regionu, sa akcentom na jednu zemlju iz okruženja, Mađarsku.

Otkrijte kako su investicije za Expo događaj u Srbiji postale ključne za razvoj kompletnog regiona, istražite dinamiku ulaganja u Srbiju u prethodnom periodu. Čitajte ekskluzivne intervjue s vodećim stručnjacima, kao što su direktor TSC-a Janoš Žemberi i direktorka Colliers Mađarska Kata Mažarof, kao i ambasador Republike Mađarske, Jožef Mađar. Takođe, imamo posebne

intervjue sa v.d. direktorom gimnazije “Nikola Tesla” u Budimpešti Anicom Pandurović. Poseban prostor u ovom broju izdvojili smo za pregled dešavanja uoči najvećem međunarodnom sajmu nekretnina MIPIM koji se više od 30 godina održava u Kanu. Zagrebite ispod površine tržišta i saznajte šta je novo i uzbudljivo u svetu nekretnina. Dok investitori traže nove načine za prilagođavanje svim promenama, naš magazin za vas istražuje strategije i trendove koji će vam pomoći da donesete informisane odluke. Od analize tržišnih kretanja, do saveta stručnjaka, pripremili smo obiman pregled sa osvrtom na približavanje našem severnom susedu, kako biste bili korak ispred, u dinamičnom real estate svetu.

Vaša

BRZA PRUGA BEOGRAD-BUDIMPEŠTA JE ZAJEDNIČKI CILJ, POTREBA I INTERES SRBIJE I MAĐARSKE

Izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta zajednički je cilj, potreba i interes Srbije i Mađarske, zaključeno je na sastanku generalnog direktora “Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojše Šurlana i generalnog direktora Grupe Mađarskih državnih železnica “MÁV-VOLÁN Group” Zoltana Paferija.Nenad Stanisavljević, iz Infrastruktura železnica Srbije istakao je da su prvu deonicu pruge kroz Srbiju gradile kineske i ruske železnice, nadzor nad izvođenjem projekta radili su stručnjaci nemačkih železnica, a holandski stručnjaci su jednim delom obavljali nadzor nad realizacijom svih poslova. Sve ovo je bila najbolja garancija da je projekat uspešno završen i da sve funkcioniše onako, kako je trebalo i kako je po planu.

MAĐARSKA U 2023. GODINI PRIVUKLA REKORDNIH 13 MILIJARDI EVRA INVESTICIJA

Mađarska je u 2023. godini privukla investicije u iznosu od rekordnih 13 milijardi evra. Investicije su otvorile rekordnih 19.000 radnih mesta u zemlji. Kina je prošle godine bila najveći strani investitor u Mađarskoj, a druga najveća grupa ulagača su lokalna preduzeća.Mađarska je pobednik “nove ere globalne ekonomije” pošto je privukla mnoge investicije iz industrije električnih vozila koja će definisati novu eru. Kineski proizvođač električnih automobila “BYD” će graditi svoju prvu evropsku fabriku u mađarskom gradu Segedinu, preneli su mediji u decembru.

NAFTOVOD MAĐARSKA – SRBIJA, PROJEKAT OD ZNAČAJA ZA NAŠU ZEMLJU

Projekat je planiran listom prioritetnih investicija, kao jedan od strateških u oblasti snabdevanja naftom. Projektom naftovoda bi se omogućilo stabilno snabdevanje tržišta Republike Srbije sirovom naftom, a nakon prerade i derivatima nafte, što je preduslov za ekonomski razvoj. Projekat naftovoda, obezbediće potencijalno smanjenje ukupnih troškova sirove nafte za krajnjeg korisnika, imajući u vidu direktnu povezanost cevovodima do izvorišta, istovremeno bi bili smanjeni troškovi transporta i cena derivata nafte, kao finalnog proizvoda. Takođe, projekat bi omogućio diversifikaciju pravaca snabdevanja sirovom naftom, tako da bi Republika Srbija, pored trenutnog snabdevanja naftom iz hrvatskog naftovoda Janaf, imala mogućnost i snabdevanja naftovodom Družba.

TSC JE KLUB KOJI SPAJA DVA NARODA

Da se fudbal, I to dobar, igra van Beograda, najbolji primer je TSC. Na dva sata od prestonice nalazi se Bačka Topola. Gradić čiji je fudbalski klub uspeo da zaseni slavnije komšije iz Subotice i da bude rame uz rame novosadskoj Vojvodini

Tekst:

MILOŠ MILIĆEVIĆ

Foto: TSC

Uspeh TSC-a nije došao preko noći. Čak bi se moglo reći, da se decenijski gradio. I ne samo na terenu. Danas TSC ima moderan stadion, infrastrukturno, akademiju kojoj mogu da pozavide bogatiji klubovi iz zapadne Evrope i, pre svega, stabilnost. Glavni arhitekta uspeha je predsednik vicešampiona Srbije, Janoš Žemberi. Neko ko je učestvovao u razvoju kluba od starta, kada je TSC bio u četvrtom rangu takmičenja.

Mislim da je početak razvoja TSC-a krenuo neke 2003.godine, kada sam, sa svojim saradnicima, došao u klub. Ulagali smo u mlađe kategorije, infrastrukutru, na početku su igra-

JANOŠ ŽEMBERI

li momci koji su iz Bačke Topole i povratnici u nekadašnji AIK. Tada smo uživali u fudbalu. Gradili smo klub korak po korak, sa željom da napravimo, u jednom trenutku, ozbiljan iskorak. Preko naših kontakata, došli smo do informacije da mađarski fudbalski savez želi da ulaže u sredinama gde postoji mađarska zajednica. Tu pomoć smo oberučke prihvatili. Tada smo i mi, kao klub, povećali ulaganja i snove, koje smo jurili, krenuli smo da ostvarujemo. Sponzori su počeli da se pojavljuju, lokalna zajednica je krenula da nam pomaže, počinje priču naš sagovronik.

Ipak, nije sve bilo tako lako. Kako je klub ras-

Predsednik vicešampiona Srbije

tao i osvajao niže rangove, tako su i ulaganja morala da budu veća.

— Znate koji je bio najteži trenutak? Kada smo iz amaterskog prešli u profesionalni nivo srpskog fudbala. Taj prelaz je veoma komplikovan. Trebao nam je igrački kadar, poverenje ljudi da vi želite da stvorite nešto dobro. Mnogo stvari u glavi treba da prelomite. Trebalo je naći prave ljude, ozbiljnog trenera i stručni štab, tim menadžera, podići organizaciju. Ali, želeli smo to. Toliko smo dobrih stvari uradili, da ne želim loših da se sećam. Stalno smo tražili put ka uspehu. Stegnete zube u nekim situacijama i gurate dalje. Neke instinkte nosim

Razvoj TSC-a je krenuo

2003.

godine, kada je Janoš, sa svojim saradnicima, došao u klub

iz biznisa. Klub vodim kao firmu, jednostavno ja sam menadžer i ne petljam se u struku, kaže Janoš Žamberi.

Za razliku od nekih većih klubova u Srbiji i regionu, TSC nema glomazan upravni odbor i previše ljudi koji donose vitalne odluke.

— Jednostavno, pokupili smo kvalitetne ljud,e koji su priznati u svom poslu i svom okruženju. U našem upravnom odboru su, većinom privrednici, koji imaju po nekoliko stotina zaposlenih. Mi smo jedno dobro društvo, nekih desetak ljudi, koje odlično funkcioniše i van ovog kluba. Ima nas desetak, delimo iskustva, uživamo u rezultatima. Svaki klub mora da ima takve ljude i gazdu. Ja vodim, oni mi pomažu i brinemo o TSC-u kao o svojoj deci.

TSC nije jedini klub u regiji gde Mađarska, kao država, pomaže kroz sport. U Hrvatskoj je takav slučaj bio sa Osijekom, u Slovačkoj sa DAC-om, u Rumuniji sa Šepšijem. Ipak, u Bačkoj Topoli nisu se oslanjali na njihova iskustva. — Nije nam pomoglo to iskustvo iz regiona. Reći ću vam i zašto. Svi mi drugačije funkcio -

TSC SE NIJE OBRUKAO U DRUŠTVU VEST

HEMA, FRAJBURGA I OLIMPIJAKOSA, I

DO POSLEDNJEG KOLA BIO JE U TRCI ZA TREĆE MESTO

nišemo, bez obzira na pomoć Mađarske kao države. Naravno, mi se međusobno poznajemo, ali su priče potpuno različite. Osijek je imao finansijske probleme, stigla je pomoć od jednog mađarskog privrednika (Ferenc Sakalj), koji nije toliko prisutan u samom klubu, ali uživaju u dobrim rezultatima. DAC, odnosno, Dunajska Streda je opet nešto drugo. Klub vodi Oskar Vilagi, čovek koji je rođen u Dunajskoj,

imao je visoke funkcije, potpredsenik je MOL-a, veoma je imućan i sam je izgradio moderan stadion. U Rumuniji je verovatno najbrojnija mađarska zajednica, ali Šepši nema takve rezultate. Mi priču vodimo na svoj način. Samostalni smo, prilagođavamo se uslovima, dobro se snalazimo, imamo sjajnu saradnju sa FSS. Za razliku od nabrojanih klubova za koje navijaju Mađari u tim zemljama, mi imamo podršku iz cele Srbije, prepoznaju nas i navijači sa prostora bivše Jugoslavije. Nekada igramo prijateljske susrete sa klubovima koje sam nabrojao, ali ponavljam, način funkcionisanja nam je drugačiji. Pa čak i stil fudbala, iskren je predsednik TSC-a.

Ponos, ne samo Bačke Topole, već

i svih onih koji u Srbiji prate fudbal je TSC Arena. Moderan stadion, kapaciteta oko 4500 mesta, kojeg se ni Bundesliga ne bi postidela. Ovaj objekat poseduje tri uefine zvezdice, multifunkcionalan je, u planu je i završetak hotela sa 45 soba, uz sve ono što krasi moderne stadione širom Evrope. Akademija je, opet neka druga priča. Ušuškana, sa najsvremenijim terenima, modernim učionicama, kvalitetnom kuhinjom, modernim učilima.

— Ja Akademiju volim. Kada ovde uđem napunim se pozitivnom energijom. Sada nam tu trenira i ženski fudbalski klub. Akademija i Arena idu zajedno. Akademija je rad, Arena je šou. Želimo da dovedemo kvalitetne trenere i da nam njihovo iskustvo pomogne.

To i roditelji prepoznaju. Nedostajao nam je skauting i to razvijamo. Verujte mi, sada imamo decu iz Beograda i sa juga Srbije u klubu. Imamo pedagoge i psihologe, a deca mogu da biraju u koju će školu u Bačkoj Topoli ići. Tu je poljoprivredna škola, gimanzija…Mi pratimo i kako se oni u školi ponašaju i kakve imaju ocene. Nekada smo mi roditelji umesto roditelja jer ih mi doživljamo kao našu decu. Ovo je takva sredina gde mogu pravilno da se razvijaju, i kao sportisti i kao ljudi. I da ne postanu fudbaleri, izaći će odavde kao kvalitetne osobe. Kada govorimo o stadionu, hteli smo moderan objekat. Žao mi je što nismo povećali kapacitet, ali ko je očekivao da ćemo tako brzo stići do Lige Evrope. Protiv Zvezde i Par-

tizana treba nam dupli kapicetet, za Evropu ove sezone mogli smo još više da napunimo. Opet, za manje utakmice, i ovo je dovoljno. UEFA nam je dala dozvolu da igramo utakmice grupne faze Lige Evrope i pored toga što su bili malo skeptični. Kada su videli da naša svlačionica za gostujući tim izgleda bolje nego Vest Hemova ili Frajburgova, nisu mogli da veruju.

Tu je i savet za one koji planiraju da grade nove stadione u Srbiji.

— Moja je preporuka da su Skajboks lože obavezne. To su mesta gde dolaze privrednici. Teže je skupiti novac od običnih ulaznica nego na ovaj način. Tu cena ne predstavlja problem, i tu imamo fiksno oko pet hiljada evra po utakmici. Kada ljudi plate, oni dolaze i dobro se osećaju. Preko nedelje dolaze sa svojim poslovnim partnerima. Hotel je sledeći korak, koji će biti i mesto za gledanje utakmica, jedna vrsta relaks centra. Žao mi je što stadion u Leskovcu nema skajboksove, mislim da je to velika greška. Vodili smo računa o svakom detalju. Šankovi za piće su na samoj tribini, ne van. Navijači mogu da gledaju utakmicu, razgovaraju, smanje nervozu. To smo prepisali sa američkih stadiona. Klupska radnja je blizu stadiona, pravimo animaciju za najmlađe navijače. Ideja je da u okviru hotela imamo i igraniocu. Ako roditelj na miru želi da odgleda fudbal tu smo mi da pomognemo. Ideja je da bazen i hotel povežemo pasarelom. U planu je savremen spa centar, moderan restoran. Mi imamo i salu za stoni tenis, ideja nam je da na taj način povežemo sport u gradu.

Posebno iskustvo bila je ovogodišnja grupna faza Lige Evrope. TSC se nije obrukao u društvu Vest Hema, Frajburga i Olimpijakosa, i do poslednjeg kola bio je u trci za treće mesto. Mnogo toga je naučeno, ne samo na terenu.

— Mnogo smo naučili. Naučili smo šta je prava organizacija, UEFA je vrhunska u tome. Pružila nam se šansa da naučimo šta je prava organizacija utakmice. Posle toga, nikakav problem nam ne predstavlja kada treba isto da uradimo u našoj Superligi. Druga stvar su bila gostovanja protiv pomenutih klubova. Poveli smo naše trenere da vide kako izgledaju akademije, pričali smo sa vlasnicima klubova, dobili smo nove ideje od njih gde možemo da

Moderan stadion, kapaciteta oko

4500 mesta, kojeg se ni Bundesliga ne bi postidela

profitiramo. Napravili smo kvalitetnu marketing službu posle tih sastanaka. Iskreno, profitirali su i naši igrači. Videli su i osetili jedan drugi nivo. Iz svega smo izvlačili pouke. Frajburg i Vest Hem su mi posebna iskustva, imali smo i sjajan prijem u Olimpijakosu. Činjenica, bilo je nekih unutrašnjih problema u Pireju, utakmica se igrala bez publike. Upoznali smo čelnike Vest Hema i Frajburga, imali smo dobre razgovore i mnogo nam je koristilo.. U Frajburgu su nam čak rekli, da je naša Akademija lepša od njihove.

Društvene mreže su nešto na šta klub iz Bačke Topole posebno obraća pažnju. Sa pre-

ko 20 hiljada pratilaca na Instagramu i Tik-toku u leđa im gledaju klubovi sa većom armijom navijača.

Videli smo kako rade u Evropi. Nas to godišnje dosta košta, ali ulaganje, kada govorimo o jednom klubu, nisu samo igrači. Iskreno, dosta mi je u tome pomogao i moj sin, koji je došao iz Londona. Cilj nam je da pratimo trendove, da budemo putokaz drugim klubovima. Ne možemo da stignemo Zvezdu i Partizan, ali želimo da im se pridružimo u borbi za navijače. Već duže vreme TSC ima saradnju sa firmom Kapeli sport koja je postala prepoznatljiva zbog saradnje sa klubom iz Bačke.

— Oni su nas prepoznali kada smo krenuli u ovaj projekat. Vlasnik Kpaelija je čovek koji ovde ima voćnjake, mnogo voli sport, njegovo petoro dece igraju fudbal. Ima fudbalske akademije u Njujorku, Duizburgu, Dasnskoj i jednu u Africi. Na početku nam je rekao da će nam pomoći. Kasnije, kada smo se razvili, bolje uslove dale su nam veće kompanije, ali ostali smo sa Kapelijem jer su nas na vreme prepoznali. Znate, nama imponuje i to što smo mi njima važan klijent. Nekada je bitniji taj status koji imate od samog ugovora.

TSC JE KLUB KOJI SPAJA LJUDE, JAČA I ODNOSE DVA NARODA

Na kraju se postavlja pitanje- šta je sledeći korak TSC-a i u kom pravcu će klub ići posle drugog mesta u prvenstvu i igranja u Ligi Evrope. — Rezultatski smo dotakli vrh, trenutno nemamo budžet da se trkamo za titulu. Cilj nam je Evropa, da je stalno igramo, da donosimo bodove za srpski fudbal. Uložićemo i u ženski fudbalski klub. Za početak da budemo pri vrhu, da i naše devojke izađu na veliku scenu. Ne jurimo nedostižne rezultate, želimo da budemo realni. Da vam kažem, volim da ulažem u infrastrukturu, sada ćemo izgraditi još dva terena. Infrastruktura je ono što ostaje iza vas. Moram da dodam da je TSC klub koji spaja ljude, jača i odnose dva naroda. Cilj nam nije da spojimo samo Srbiju i Mađarsku, već i ostale iz regiona, zaključio je Janoš Žemberi.

NJ.E. JOŽEF

MAĐAR, Amasador republike Mađarske u Srbiji

ŽELJA ZA GRAĐENJEM ZAJEDNIČKE BUDUĆNOSTI SRBIJE I MAĐARSKE

Mađarsko-srpski odnosi se ve ć 10 godina razvijaju uzlazno i veoma sadržajno. Kao odgovor na traume 20. veka, postignuto je istorijsko pomirenje, okrenuto budu ć nosti. U okviru toga su 2021. Godine, dve vlade u najužem partnerstvu , potpisale Sporazum o strateškoj saradnji, a zatim su u junu 2023. voljom šefova država i vlada osnovali Savet za stratešku saradnju. To je razlog zašto možemo re ć i da danas Srbija I Mađarska, upravljaju i razvijaju međusobne odnose na istorijskom vrhuncu

Tekst: NEVENA JOVANOVIĆ

Foto: PRIVATNA ARHIVA

Amasador republike Mađarske u Srbiji, njegova ekselencija gospodin Jožef Mađar, ističe da niko ne želi da bude zarobljenik istorije, već da se zajednički gradi budućnost.

Kako ocenjujete razvoj bilateralnih odnosa Mađarske i Srbije?

—Veoma je važno da međusobnu saradnju ne vidimo samo kao oruđe za sopstvene ciljeve, već iza svega toga stoji koncept života, koji je uzajamno blizak, slika društva zasnovanog na

porodici, ali i potreba za pronalaženjem novog rešenja za povećanje naše konkurentnosti. U međuvremenu, ne za-

SVAKA SARADNJA SA ZAJEDNIČKIM INTERESIMA POKAZALA SE KORISNOM ZA ZEMLJE BIVŠEG SOCIJALISTIČKOG

BLOKA KOJE ŽELE DA SE PRIDRUŽE EVROPSKOJ UNIJI

boravimo da ako ojačamo veze između dve zemlje energetskom ili transportnom infrastrukturom, ili zajedničkim osnivanjem kompanija i kapitalnim ulaganjima u zemlje jedne druge, inte-

resi dve zemlje i naroda će postati još više isprepletani. Ali ne morate uvek da razmišljate samo o velikim stvarima: da li je neko pre nekoliko godina mislio da će na svetskim ili evropskim sportskim događajima Mađari navijati za Srbe, a Srbi za Mađare? Nema potrebe da se to krije, to je jednostavno dobar osećaj.

Da li je nivo međudržavnih sporazuma dovoljno visok i gde ima prostora za poboljšanje?

—Rečeno jezikom diplomatije, činjenica da Srbija još nije članica EU, dok Mađarska primenjuje pravne tekovine Evropske unije, vodiće do razvoja međuvladinih sporazuma u mnogim

oblastima života. Ako otvorimo nove granične prelaze ili izgradimo energetsku infrastrukturu, sve to će zahtevati nove sporazume. U narednim danima želimo da finaliziramo Stipendium Hungaricum sporazum za univerzitetsku omladinu, kojim će se stipendirati mađarski studenti iz Srbije, što nije nužno najviši međuvladin sporazum, ali da ga nije bilo, uskratili bismo mladim ljudima nadu u našu budućnost, da se bolje upoznaju i razumeju.

Da li je projekat Otvoreni Balkan važan za približavanje Srbije i ostalih članica projekta Evropskoj uniji? —Svaka saradnja sa zajedničkim interesima pokazala se korisnom za zemlje

bivšeg socijalističkog bloka koje žele da se pridruže Evropskoj uniji. Ovo nije ideološki aspekt, već svest o tome da je Evropska unija, zasnovana na nekadašnjoj Zajednici za ugalj i čelik, stvorila zajedničko tržište sa drugačijim ekonomskim identitetom i srušila barijere slobodnom kretanju roba, ljudi, usluge i kapital. Tako, npr. CEFTA je bila ekonomska predškolska ustanova za zemlje koje su se do sada pridružile, a Srbija je ne samo članica, već i trenutno predsedava. Konkretno, treba prepoznati još dve prednosti Otvorenog Balkana. Ako ga uporedimo sa Višegradskom četvorkom, onda Otvoreni Balkan pokazuje sposobnost određene grupe zemalja u regionu da po -

veže svoju veoma sličnu istorijsku i kulturnu prošlost sa svojim sadašnjim skupom vrednosti, bez obzira na jezičke ili verske razlike. Saradnja Otvoreni Balkan takođe kuje njihovu ambicioznu viziju budućnosti sa njihovim integracionim ciljem, jer su zemlje počele da razvijaju i primenjuju zajedničke sisteme kao što su priznavanje diploma i radnih dozvola, lakši prelazak granice ili smanjenje naknada za roming. Sve su to ogromna dostignuća. Ali značaj otvorenog Balkana nije samo zato što ove tri zemlje moraju na sličan način da se prilagode usaglašenosti pred EU, već zato što zajedno unose u zajednicu vrednosti unije mnogo smislenije i trajnije sve ono što ih definiše u pogledu njihovih kulturnih, jezičkih i regionalnih karakteristika. Druga prednost ove sa-

radnje kakvu vidimo kao centralnoevropskog suseda Srbije je to što će Srbija ulaskom u EU kroz osovinu regiona sever-jug biti povezujuća spona između zemalja koje su pristupile u prošlosti i novog regiona EU.

Kako Mađarska gleda na dugo očekivano širenje Unije prema zemljama Zapadnog Balkana?

—Nakon ulaska u EU pre 20 godina, Mađarska je postala najaktivniji zagovornik proširenja na Zapadni Balkan. Ovo je takođe ilustrovano činjenicom da, u trenutnom institucionalnom ciklusu EU, politiku proširenja pokriva veoma posve ć eno komesar iz vašeg susedstva. Nakon dostizanja broja od 27 država članica, unutar Unije je nastupio zamor od proši-

renja, koji je u protekle četiri godine dodatno pogoršan pandemijom, a potom i ratom u susedstvu EU, i svim njegovim negativnim posledicama, koje su takođe imale uticaj i na Zapadni Balkan. Može izgledati paradoksalno da bi, uprkos usporenom pregovaračkom procesu,

JEDAN OD GLAVNIH PRIORITETA MAĐARSKE SPOLJNE

POLITIKE I DALJE JE UBRZANJE INTEGRACIJE

ZAPADNOG BALKANA

EU ipak pružila veću finansijsku podršku regionu da ga sustigne, uz preostale kriterijume iz Kopenhagena i, odnedavno, druge uslove. Nakon 2011. godine, u drugom polugodištu 2024.

godine, Mađarska će uzastopno predsedavati Evropskim savetom u okviru špansko-belgijsko-mađarskog trojca, a jedan od prioriteta biće davanje novog zamaha proširenju. Dok ekonomska i konkurentska situacija Evropske unije slabi u globalnom kapacitetu, ne smatramo dobrom politikom u oklevanju da eliminišemo bele tačke koje predstavljaju zemlje na Balkanskom poluostrvu. Evropska unija mora da deluje zajedno sa integracijom Balkana na polju globalnih borbi. Države učesnice su naučile da su se države jačale u savezu formirajući blisku zajednicu, što je donelo prednost ne samo novoj državi članici, već i Uniji u celini. Srbija je pristupne pregovore počela pre samo 10 godina, a nažalost, do sada su otvorena samo 22 poglavlja od 35, dok su dva privre-

meno zatvorena.

Jedan od glavnih prioriteta mađarske spoljne politike i dalje je ubrzanje integracije Zapadnog Balkana, zbog čega ć e i naša zemlja tome posvetiti posebnu pažnju tokom svog ovogodišnjeg predsedavanja EU. Želimo da pomognemo Srbiji da otvori nova poglavlja pristupanja. Evropskoj uniji je potreban novi zamah, nova energija, nove ambicije, a Zapadni Balkan to može doneti. Ove zemlje imaju energiju, nagon i ambiciju koji bi mogli biti od velike pomoći Evropskoj uniji kako bi mogla da ojača.

Za Republiku Srbiju najvažniji su transportni pravci od Srbije do Mađarske. Da li smatrate da je izgradnja brze pruge strateški utemeljen korak u pogledu povezivanja Srbije sa Evropskom unijom i da li će pro -

širenje brze pruge od Novog Sada do Subotice, kao i pravca iz Budimpešte u Srbiju, doneti bolje veze i lakši promet robe i ljudi?

—U kratkoročnoj, ali i srednjoročnoj

perspektivi, uspostavljanje moderne železničke veze između Beograda i Budimpešte definitivno odražava utemeljenu stratešku odluku. Ne samo zato što pruga ispravlja krivine prepunog autoputa, ili zato što je to danas ekološki najprihvatljivije tehničko rešenje,

već i zato što puštanjem pruge u rad možemo da steknemo ozbiljnu konkurentnost u regionu. Vreme putovanja robe i ljudi biće značajno smanjeno. Investicije koje se odvijaju u dve zemlje će pokrenuti priliv radne snage u regionu, povećavaće se broj turista u obe zemlje, a promet robe će nastaviti da raste. Dakle, pored drumskog prevoza, moramo jedni drugima da obezbedimo i železničku alternativu. Dobar primer za to je železnička linija između Subotice i Segedina, koja je ponovo otvorena u novembru, a koja je ne samo pogodno rešenje za dolazak iz centra jednog do centra drugog grada, već je i značajno smanjio broj ljudi koji čekaju da pređu granicu između Horgoša i Reskea i vreme čekanja

na granici. A srednjoročno gledano, ne zaboravimo da ćemo stvaranjem južnog krila brze pruge Budimpešta-Beograd povezati Sredozemno more sa krvotokom centralne Evrope, dok će balkanski region imati vezu sa Bečom i Nemačkom preko Mađarske. Ne smemo odustati od plana da spojimo Sredozemno i Baltičko more sa osovinom sever-jug kroz Srbiju i Mađarsku izgradnjom brze železnice i u zemljama Višegradskog sporazuma kako bi one bile povezane, čije se prednosti već mogu osetiti na primer kroz diversifikaciju sistema distribucije energije.

Očekujete li da će povećanje spoljnotrgovinske razmene između dve zemlje doneti nove investicije ma-

đarskih kompanija u Srbiju? Koji segment tržišta nekretnina će biti obostrano prioritet u narednom periodu?

—Naš spoljnotrgovinski promet u 2022. godini dostigao je blizu 6 milijardi evra, a najvažniji proizvodi su bili električna energija, struja i prirodni gas. Nastavili smo sa pripremanjem brojnih investicionih planova u kojima će i MVM, Mađarska elektroprivreda sa izgradnjom novog dalekovoda i MOL GROUP sa izgradnjom novog naftovoda biti nosioci, investitori i izvođači projekata u narednom periodu. Pored toga, ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji je takođe u fokusu naše pažnje, što ć e podrazumevati nove investicije. Na finansijskom tržištu, OTP se razvio u vodeće banke i igra sve značajniju ulogu u investicionom kreditiranju. Pored toga, neke kompanije koje se bave održavanjem kancelarija i mađarske HR kompanije orijentisane na tržište rada takođe su naišle na značajan interes u Srbiji u protekloj godini. Ono u čemu vidimo veliki potencijal je građevinska industrija. Konkretno, zgrade i infrastruktura EXPO 2027 u Beogradu koje je najavio predsednik Srbije, fudbalski stadioni, namenski objekti za manifestacije, čak i Beogradska opera, ali i u oblasti hotelskih ili medicinskih centara na bazi

termalne vode. U tom pogledu, Mađarska je napravila značajan iskorak i može da prenese korisna iskustva i da se uključi u investicije u Srbiji. U proteklih 20 godina izgradili smo više od 30 stadiona ili sportskih objekata, 2-3 medicinska i spa-velnes centra u svakoj mađarskoj županiji, renovirali jednu od najlepših operskih kuća na svetu, izgradili Kuću muzike koja je dobila brojna međunarodna priznanja, zatim zgradu Etnografskog muzeja koja se uklapa u okruženje, ali u međuvremenu pruža panoramski pogled na Budimpeštu sa vrha, a uskoro ćemo završiti renoviranje i rekonstrukciju kvarta Budimskog zamka. Dolazi nam veliki broj srpskih posetilaca, što nas raduje, jer je zajedno sa njima 2023. godine u Mađarsku stiglo ukupno 16 miliona turista. Srbija je takođe preduzela ozbiljne korake u proširenju turističke ponude i izgradnji centara za događaje kako bi ponudila kvalitetan program u pogledu vidljivosti i doživljaja. Iz ovoga proizilazi da ako uklonimo spoljne granice Evropske unije između nas, obezbedimo brzo putovanje iz jedne u drugu zemlju, organizujemo i ponudimo kvalitetne turističke, sportske i kulturne događaje, onda možemo biti sigurni da će zajedno Mađari i Srbi učiniti ovaj region još uspešnijim.

SRBIJA - PRVOKLASNA DESTINACIJA ZA ULAGANJE

Foto:

MARKO EDGE

Apsolutni regionalni lider u privlačenju stranih direktnih investicija i jedna od najpoželjnijih investicionih destinacija u svetu

Poboljšanje investicione klime i privlačenje direktnih investicija glavni su prioriteti Vlade od 2012. godine, što je dovelo do toga da Srbija postane vodeća investiciona destinacija u svetu. Sa oko 7 miliona stanovnika i BDP od nešto više od 60,4 milijarde evra u 2022. godini, Srbija je tokom poslednje decenije privukla 34 milijarde evra stranih direktnih investicija (SDI). Sa izuzetkom pandemijske godine, Srbija od 2012. beleži porast privlačenja SDI svake godine, dostigavši nacionalni rekord u 2022. od 4,4 milijarde evra – 4 puta više nego pre tačno 10 godina. Ovi trendovi su doveli do toga da Financial Times (fDi Intelligence 2019.) i IBM (Globalni trendovi lokacija za više godina) svrstavaju Srbiju kao globalnog lidera u privlačenju SDI.

Dom globalnih lidera iz različitih industrija koji uživaju u rascvetaloj investicionoj klimi

u Srbiji i sporazumima o slobodnoj trgovini, koji dostižu 2,6 milijardi potrošača

The dedicated effort to improve the investment climate is constantly present across all sectors of Serbia’s economy. The most prominent examples are: e-Government Services (electronic permitting system, which positioned Serbia among the top 10 countries globally in this area); continuous strategic investments in public infrastructure (with the Belgrade-Budapest fast speed railway being one of the largest infrastructure projects in this part of Europe) and industrial zones; improvement and alignment of laws with EU standards; educational infrastructure development including 4 Science & Technology Parks across the country; Dual Education system focusing on the private sector becoming part of the curriculum through mandatory internships, which is a best practice from Germany, etc. Adding to this list of successes, the latest accomplishment is the capital city of Belgrade’s selection as host of a specialized international exhibiti -

on - EXPO 2027 - which is expected to lead the overall development of the country over the next 3 years.

Renomirane kompanije iz celog sveta, kao što su Stellantis, NIDEC, Continental, ZF Group, Rivian, MTU Aeroengines, Barry Callebaut i druge, već su investirale u Srbiju. Sve ove kompanije prepoznale su jedinstvene prednosti Srbije: izuzetan talenat i raspoloživu kvalifikovanu radnu snagu, stratešku lokaciju na raskrsnici između Istoka i Zapada koja omogućava investitorima da stignu do većine velikih evropskih gradova u roku od 24 sata, konkurentni operativni troškovi, snažna podrška Vlade u realizaciji investicija, atraktivni finansijski i nefinansijski podsticaji, kao i jedinstven set sporazuma o slobodnoj trgovini koji omogućavaju slobodan izvoz na tržišta sa više od 2,6 milijardi potrošača.

Predan napor da se poboljša investiciona klima konstantno je prisutan u svim sektorima privrede Srbije. Najistaknutiji primeri su: Servisi e-Uprave (elektronski sistem izdavanja dozvola, koji je Srbiju svrstao među prvih 10 zemalja sveta u ovoj oblasti); kontinuirano strateško ulaganje u javnu infrastrukturu (brza pruga Beograd-Budimpešta je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u ovom delu Evrope) i industrijske zone; unapređenje i usklađiva-

nje zakona sa standardima EU; razvoj obrazovne infrastrukture uključujući 4 naučno-tehnološka parka širom zemlje; sistem dualnog obrazovanja koji se fokusira na to da privatni sektor postane deo nastavnog plana kroz obavezne prakse, što je najbolja praksa iz Nemačke itd. Uz ovu listu uspeha, poslednje dostignuće je izbor glavnog grada Beograda za domaćina specijalizovane međunarodne izložbe – EKSPO 2027 – za koju se očekuje da predvodi ukupan razvoj zemlje u naredne 3 godine.

Napredne industrije i IKT kao primetan trend u privlačenju investicija SDI

Nedavne investicije odražavaju strategiju Srbije u privlačenju SDI, koja je usmerena na korišćenje globalnih investicionih trendova u cilju privlačenja visokog nivoa dodatne vrednosti, stvaranja znanja i transfera znanja u Srbiju. Industrije i sektori koji su deo ovog fokusa su: e-Mobilnost, IKT, elektrotehnika i elektronika, robotika i mašine, napredna prerada hrane, Net-Zero industrije, itd. Rezultati su već očigledni - Srbija proizvodi motore za EV, Siemens tramvaje, nova električna vozila kompanije Stellantis, AI platforma za vožnju Rivian vozila, itd. Ove aktivnosti praćene su istraživanjem i razvojem

i stvaranjem intelektualne svojine kao rezultat visokih sposobnosti srpskih talenata i snažnog obrazovnog sistema i infrastrukture. Pored centara za istraživanje i razvoj istaknutih globalnih igrača kao što su Schneider Electric, Continental, Brose i drugi, centri za eksterne poslove poslovnih procesa kompanija NCR, Avnet i Clarivate, kao i centri za razvoj softvera iz globalnih IKT moćnih kompanija kao što su Microsoft, T2 Interactive, Epic Games, GoDaddy, Ubisoft i BlackRock su glavni pokretači srpskog IKT izvoza, koji se utrostručio za samo 3 godine.

AI i Biotech vode Srbiju u budućnost

Srbija je prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja je usvojila Nacionalnu strategiju veštačke inteligencije i osnovala javni institut za veštačku inteligenciju koji nudi mogućnosti partnerstva sa privatnim sektorom u naprednom istraživanju i razvoju veštačke inteligencije. Srbija je takođe bila prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja je pokrenula Nacionalnu AI superkompjutersku platformu i jedna je od 11 zemalja koje imaju veštačku inteligenciju u K-12 nastavnom planu i programu. Prepoznajući svetske trendove i značaj biotehnologije, Srbija je započela izgradnju prvog biotehnološkog čvorišta u jugoistočnoj Evropi poznatog kao BIO4 Campus, koji pokriva 4 različita stuba: biotehnologiju, bioinformatiku, biomedicinu i biodiverzitet. BIO4 je već potpisao memorandume sa kompanijama Pfizer, MSD, Takeda, Roche i drugim svetskim igračima o postavljanju njihovih najsavremenijih laboratorija i istraživačkih centara u Kampusu koji vredi stotine miliona evra i pozicionira Beograd kao centralnu tačka nauke jugoistočne Evrope.

Investirajte u Srbiju, osigurajte uspeh!.

SPECIJALIZOVANA MEĐUNARODNA IZLOŽBA EXPO 2027. - SVET NA SRPSKOM DLANU

Srbija će za tri godine ugostiti svet u Beogradu, a pripreme za ovaj događaj ozbiljno su shvaćene u srpskoj prestonici, iz koje stižu vesti da će za potrebe organizovanja najveće svetske manifestacije u 2027. godini izgraditi „novi grad“, te da će biti u potpunosti spremni za oko tri miliona gostiju iz 100 zemalja

Najveći graditeljski poduhvat u Evropi u narednih nekoliko godina stiže iz Srbije. Nakon dobijanja organizacije najveće svetske manifestacije, specijalizovane Međunarodne izložbe EXPO 2027, Srbija nije časila časa i već je započeta gradnja kompleksa koji zvaničnici u Srbiji nazivaju „novim gradom“.

Real estate magazin u ovom broju donosi detalje izgradnje kompleksa, infrastrukturnog projekta čija će vrednost kako je najavio potrpedsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali koji rukovodi projektom, premašiti 2,4 milijardi evra.

„Ekspo je srpska karta za svet. Šansa koja nam se pružila u pravom trenutku i koju ćemo iskoristiti. Više nismo zemlja iz koje dolaze loše vesti, za jednu deceniju smo od toga uspeli da se preobratimo u zemlju koja je zavredila svetsku pažnju i u jakoj konkurenciji uspela da dobije organizaciju Međunarodne specijalizovane izložbe“, kaže Mali.

On ističe da je Srbija već započela izgradnju sajamskog kompleksa koji će se prostirati na obodu glavnog grada Srbije. Kako kaže, u naredne tri godine ovu zemlju očekuje period intenzivnih radova na izgradnji hala, infrastrukture, smeštajnih kapaciteta i svih dru-

gih priprema za više od tri miliona posetilaca iz celog sveta, kolike su procene srpskog ministra finansija o broju očekivanih gostiju u zemlji koja ima nešto manje od sedam miliona stanovnika.

„To će biti najveći događaj ikada organizovan u Srbiji i daćemo sve od sebe da to i izgleda svetski i da svi koji dođu ponesu samo najlepše utiske o našoj zemlji. Verujemo da će EXPO dati ogroman zamajac napretku i razvoju naše države, ekonomije, privrede“, poručuje ministar.

On objašnjava da će se sajam održati na prostoru koji je saobraćajno odlično povezan, iz-

među beogradske obilaznice i auto-puta „Miloš Veliki“, u blizini Aerodroma „Nikola Tesla“ te da će se na tom potezu izgraditi Nacionalni stadion kapaciteta 52.000 sedećih mesta, sajamski prostor za EXPO, novi sajam, Akvatik centar i rezidencijalni kompleks koji će moći da primi oko 3.500 ljudi.

Na tom prostoru će, dodaje Mali, biti izgrađeno 10 kilometara novih gradskih bulevara sa svim pratećim instalacijama, nova petlja – priključenje na auto-put, javni parkinzi sa 9.000 parking mesta, kao i svi propratni elementi gasne, kanalizacione, telekomunikacione i energetske infrastrukture. Biće izgrađen i novi pristan na reci Sava za kruzere i taksi brodove, kao

i 18 kilometara nove pruge.

„Pravimo inovativan i moderan izložbeni kompleks na kome će se predstaviti više od 100 zemalja učesnica“, kaže Mali i dodaje da će se efekti organizacije izložbe preliti na čitav Beograd, ali i Srbiju, budući da će se građevinski projekat EXPO nadovezati na do sada najveći projekat u Srbiji „Beograd na vodi“ koji je poslednjih godina nikao na obali reke Save na do tad zaapuštenoj gradskoj lokaciji i postao jedan od najlepših delova grada po oceni turista.

Prema najavama ministra dosadašnja hala Beogradskog sajma biće pretvorena u epicentar kulturne scene Beograda sa tri operske scene.

„Čvrsto smo rešeni da Beograd ostane na liniji inovacija kakve EXPO uvek nosi kao što je činjenica da je 1939. godine na izložbi u Njujorku emitovan prvi put TV program uživo. Bićemo dostoj-

ni ovog događaja, čekamo vas u Beogradu“, zaključio je Siniša Mali, čovek koji je bio na čelu Radne grupe koja je Srbiji dovela EXPO u velikoj konkurenciji gradova iz Španije, Amerike, Tajlanda i Argentine.

Direktor, u međuvremenu osnova-

KAKO JE SRBIJA OD ZEMLJE NA DNU EVROPSKE LESTVICE

SPOSTALA ORGANIZATOR EXPA?

tatsistički podaci Ministarstva finansija ukazuju na ubrzani ekonomski razvoj Srbije u poslednjoj deceniji. Stručnjaci ocenjuju da je EXPO kruna ovog napretka, budući da je pre samo jedne decenije Srbija bila siromašna zemlja u kojoj su, prema podacima Ministarstva finansija, prosečne plate iznosile oko 330 evra, penzije tek nešto preko 200 evra. Danas se u Srbiju sliva godišnje 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, kažu u Ministarstvu. Čini se da su apetiti Srbije u ovom trenutku ogromni, ali ekonomske ambicije svakako su poduprte i

činjenicom da ova zemlja ima podršku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je ocenio da Srbija dobro ekonomski napreduje, te je prošle godine stend-baj aranžman koji Srbija ima sa MMF-om zamenio aranžmanom iz predostrožnosti. Srpski ministar finansija Siniša Mali je tada izjavio da je Srbiji podrška međunarodnih finansijskih institucija od velikog značaja kao potpora daljem rastu ali i očuvanju do sada postignutih ekonomskih rezultata ostvarenih u nekoliko godina teške svetske krize koja se prelila i na Srbiju.

nog preduzeća “EXPO 2027”, Dušan Borovčanin potvrdio je da je ovo nesumnjivo najveći i najznačajniji događaj koji će se organizovati u Srbiji, te istakao da je veliko interesovanje svih zemalja sveta za ovaj događaj.

“Jedan od razloga za to jeste i tema

koja je vrlo interesantna i neuobičajena za svetske izložbe do sada – ‘Igraj za čovečanstvo. Sport i muzika za sve’. Sa druge strane, ovaj region je sve zanimljiviji turistima i putnicima. Tako da ćemo 2027. godine imati priliku da promenimo način na koji se razmišlja o ovom regionu i da pokažemo jednu pravu i pozitivnu sliku naše zemlje”, dodao je on.

Borovčanin ističe da je za Srbiju važno i sve što će se dešavati nakon 2027. godine budući da će ostati znatno infrastrukturno nasleđe po završetku izložbe koja će trajati od 15. maja do 15. avgusta 2027.

Za Srbiju je, svakako, organizacija ovako velikog događaja “test zrelosti” koji će pokazati koliko je ova balkanska zemlja uspela da se izbori sa teškim istorijskim, ekonomskim i političkim nasleđem.

• Broj zemalja učesnica: više od 100

• Ukupna površina: greenfield investicija na 250 hektara

• Ukupna površina izložbenih objekata: 230.000m² bruto

• Izgradiće se Nacionalni stadion sa 52.000 sedećih mesta

• Rezidencijalni kompleks sa 1.500 stanova

• Akvatik centar sa 4.000 mesta

• 18 km železničke pruge

• Pristupna putna infrastruktura koja će spojiti kompleks, aerodrom “Nikola Tesla” i centar grada

EXPO 2027. U BROJKAMA

INTEGRALNI RAZVOJ SRBIJE: NOVA PERSPEKTIVA ZA INVESTICIJE

Srbija, zemlja sa bogatim prirodnim i kulturnim resursima, sada se otvara prema novom pristupu napretka - integralnom razvoju. Ovaj sveobuhvatni koncept ne samo da teži ekonomskom rastu, već objedinjuje ekonomske, ekološke, kulturne i socijalne ciljeve uz podršku relevantnih institucija

Foto:

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

roz revitalizaciju i uređenje našeg KULTURNO-ISTORIJSKOG I PRIRODNOG NASLEĐA, do otvaranja svetske izložbe EKSPO2027 u Beogradu, posetioci iz celog sveta će imati prilike da posete obnovljene lokalitete na 1/2/3 sata od Beograda, i upoznaju se sa onim što cela Srbija ima da ponudi.

KVlada Republike Srbije je pokrenula program integralnog razvoja u cilju kreativnijeg i perspektivnijeg korišćenja postojećih resursa kroz institucionalno podsticanje intenzivnijeg povezivanja različitih grana privrede, turizma, kulture, poljoprivrede,

gastronomije, prirodnih bogatstava, poljoprivrede i turizma u okviru realizacije koncepta integralnog održivog razvoja. Ova sinergija između različitih sektora omogućava čak i najmanje razvijenim opštinama da postignu konkurentnu prednost i postanu atraktivni centri na regionalnom nivou.

Jedan od ključnih ciljeva integralnog razvoja Srbije je otvaranje novih mogućnosti za investicije u sektor smeštajnih kapaciteta unutar turističke ponude. Ovaj potez ne samo da zadovoljava potrebe turista, već i stvara nova radna mesta, čime doprinosi razvoju lokalne ekonomije.

Međutim, integralni razvoj ide korak dalje. Izgradnja infrastrukture u ruralnim područjima i promocija lokalnih zajednica čini ih atraktivnijim za klasične investicije u fabrike i druge industrijske objekte.

U svetlu rezultata ovog programa započetog 2021. godine do danas, integralni razvoj Srbije je pokrenuo niz projekata u južnoj i zapadnoj Srbiji, koji ne samo što transformišu pejzaž zemlje, već i stvaraju nove mogućnosti za dalji razvoj udaljenih krajeva Srbije koji su bili više decenija zapostavljeni.

Rezultati u prvim pilot opštinama i budući planovi u sklopu plana Srbija2027, govore o

realnim ciljevim i planovima koji se već uveliko sprovode::

— Ulaganjima u revitalizaciju Ovčarsko kablarske klisure i Ovčar banje, predela izuzetnih odlika, koje je decenijama posmatrano isključivo kao tranzitno područje, tokom 20212023. godine postavili smo stubove za dugoročna ulaganja i nastavak inovativnih projekata u ovaj kraj. Završeni su projekti iz prve faze: Prirodnjački centar u Ovčar banji, rekonstrukcija železničke stanice u Ovčar banji, pristanište na jezeru Međuvršje, pristupna saobraćajnica ka Kablaru, amfiteatar i trg u Ovčar banji, a na jezero Međuvršje je uplovio i prvi domaći eko -

loški katamaran za prevoz turista. Ipak pozicioniranju zapadne Srbije na turističkoj mapi, glavni pečat daće Kablar Skywalk, prvi stakleni vidikovac u Srbiji, čija izgradnja je u toku i očekuje se da bude spreman za prihvat turista tokom leta 2024.

— Na jugu Srbije, konačno je u toku dugo sanjana rekonstrukcija i sanacija puta preko Radan planine, vredna 1.8 milijardi dinara, koji spaja pet opština (Kuršumliju, Lebane, Medveđu, Bojnik i Prokuplje), dva okruga (Jablanički i Toplički) i tri banje (Prolom, Kuršumlijsku i Sijarinsku banju), čineći ih jednom turističkom celinom. Ovi radovi takođe otvaraju vrata za investitore u prve hotelske i druge ugostiteljsko-smeštajne kapacitete. Put će biti završen do kraja 2024. godine.

— Restauracija arheološkog nalazišta Caričin grad, izgradnja inovativnog Centra za posetioce sa muzejskom postavkom i virtuelnim prikazom, kao i uređenje samog centra Lebana, uključujući i rekonstrukciju hotela “Caričin grad”, doprinosi podizanju juga Srbije na viši nivo receptivnog turizma i pro-

mocije kao novi kulturno-istorijski i gastronomski centar Srbije.

— Potpuno uređenje Sijarinske banje sa izgradnjom kulturnog centra, mosta, rimskog kupatila, novog hotela, fabrike flaširane vode, itd, podići će ovu, inače, veoma posećenu banju na jugu zemlje, na najviši nivo banjskog turizma u Evropi.

— Izgradnja jedinstvenog mosta-pasarale i saobraćajnog prilaza ka najočuvanijoj srednjevekovnoj tvrđavi Maglič, čija restauracija je u toku, zatim prvog edukativno-ekološkog parka u Svilajncu, predstavljaju samo neke od pokrenutih projekata koje unapređuju svaki deo Srbije.

Ovi projekti, vođeni principima integralnog razvoja, ne samo da obogaćuju turističku ponudu novim destinacijama, već i pružaju širok spektar mogućnosti za ulaganja u infrastrukturu, smeštajne kapacitete, gastronomiju i druge oblasti. Time, Srbija postaje ne samo poželjna destinacija za domaće, već i za strane investitore otvarajući put ka održivom ekonomskom rastu i razvoju.

Mazsaroff Kata, ispred Colliers Mađarska, navodila je primere dobre prakse poslovanja, osvrnula se na tržišne prilike i dala svoje viđenje za budući period godine.

Evropske investicije u komercijalne nekretnine u 2023. usporile su na najniži nivo u poslednjoj deceniji. Kakva je bila situacija u Mađarskoj?

— Obim investicija odslikava smanjenje transakcija od 27% u odnosu na 2022. Obim u 2023. bio je drugi najmanji u poslednjih 10 godina u Mađarskoj, ne prelazeći 650 miliona evra. Pad obi-

FLEKSIBILNO PRILAGOĐAVANJE RASTUĆOJ INDUSTRIJI NEKRETNINA

Poslovni model kompanije Colliers omogućava da se poslovanje fleksibilno prilagodi rastućoj industriji nekretnina i promenljivim tržišnim uslovima. Kao reakcija na taj model, Colliers Mađarska se istorijski fokusirao na diversifikaciju portfelja usluga

Tekst:

NEVENA JOVANOVIĆ

Tržište u Mađarskoj, trenutno vode, pre svega domaći investitori i ne očekuje se značajna promena ovog trenda u

Foto:

PRIVATNA ARHIVA

godini.

ma se prvenstveno može pripisati značajnom povećanju troškova finansiranja, što je izazvalo veći oprez kod velikih investitora. Ovaj pad se takođe ogleda u pritisku na cene i stope prinosa. Međutim, pritisak na regionalne prinose se smatra privlačnijim u poređenju sa zemljama zapadne Evrope – smanjuju cene komercijalnih nekretnina.

Kako su više kamatne stope uticale na očekivanja cena kupaca i prodavaca?

— U Mađarskoj i uopšte u regionu CIE, veći prinosi nego u zapadnoj Evropi su neophodni da bi se privukli međunarodni institucionalni in-

vestitori. To se naravno odražava i na cene. Što se tiče cena, još uvek postoji jaz između očekivanih vrednosti prodavaca i kupaca, ali postoje odstupanja od toga na primerima pojedinačnih nekretnina. Na primer, moderna, energetski efikasna, poslovna zgrada u skladu sa ESG-om sa velikom popunjenošću, na dobroj lokaciji i adekvatnim protokom novca i dalje se može prodati po povoljnoj ceni, čak i iz perspektive prodavca.

Koji sektor je podsticao obim investicija u Mađarskoj i odakle su najuticajniji investitori?

— Jasno je da su u 2023. segmenti industrijskih i logističkih i kancelarijskih nekretnina dominirali tržištem, svaki sa preko 30% tržišnog udela, a sledi hotelski sektor sa skoro 20% udela. Jedna značajna investiciona transakcija među njima bila je prodaja prve faze H2O kancelarija razvijene u Skanskoj koja je prodata Erste fondu, uz pomoć Colliers-a. Ovo je posebno dobar primer prodaje moderne poslovne zgrade sa relativno visokom popunjenoš ć u, koja zadovoljava obe strane uz odgovarajuću cenu i stopu prinosa.

Tržište trenutno vode pre svega doma ć i investitori i ne očekujemo značajnu promenu ovog trenda u 2024. godini. Tako je bilo ne samo 2023. već i prethodnih godina.

Da li su investitori promenili odnos u vezi sa ESG performansama objekata i koje su bile ključne opservacije u industriji u vezi sa ovom važnom temom?

— Apsolutno, ESG je postao fundamentalno razmatranje čak i za investitore koji ranije nisu davali prioritet ESG temi, jer garantuje održive operacije niskog rizika. Posebno, energetski efikasne nekretnine sa ESG potencijalom privlače veće interesovanje korisnika, podržavajući stabilan novčani tok. Ovo je usko povezano i važno je pomenuti iu aspektu finansiranja. U Mađarskoj postoji rastući trend zelenih kredita povezanih sa održivim operacijama u skladu sa ESG-om. Ovi krediti nude manji rizik iz perspektive finansiranja, a sa stanovišta investitora, isplativu alternativu u poređenju sa tržišnim uslovima.

Očekivanja u kratkročnom i dugoročnom periodu?

— Sve u svemu, ove godine ne očekujemo značajan zaokret u aktivnostima investitora; može ostati ispod nivoa viđenog pre 2023. godine, blago pojačavajući kretanja na tržištu u odnosu na drugu polugodišnju 2024. Prinosi bi mogli da dožive blagi porast ove godine, ali se tek dugoročno, kako inflacija bude pod kontrolom, očekuje pad kamatnih stopa. Ovo će se odraziti na evoluciju prinosa i aktivnosti investitora, sa najznačajnijim uticajem koji će se verovatno desiti oko 2025. godine i dalje, kada će se ponovo razmotriti osnovne i premium kancelarijske investicije.

Recite nam više o organizaciji Colliers Mađarska, ciljevima i oblastima razvoja.

— Poslovni model kompanije Colliers nam omogućava da se fleksibilno prilagodimo rastućoj industriji nekretnina i promenljivim tržišnim uslovima. Kao reakcija, mi smo se istorijski fokusirali na diversifikaciju našeg portfelja usluga. Na primer, integrisali smo naše ESG usluge izvan sertifikacije u sve naše sektore usluga nudeći sveobuhvatna rešenja vlasnicima nekretnina, investitorima i krajnjim korisnicima. 2023. godine pokrenuli smo naše usluge projektovanja i izgradnje kao nastavak naših usluga za korisnike i ponude i vlasnicima objekata. Takođe, očekuje se da će niže stope inflacije i pozitivan privredni rast u Mađarskoj imati povoljan uticaj na neto realne zarade i prihode individualnih preduzetnika, što bi trebalo da utiče na raspoloživi prihod i promet u maloprodaji. Ova pozitivna perspektiva dovela nas je do ponovnog pokretanja naših maloprodajnih usluga u januaru ove godine.

VESPREM - EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

Kako su Mađarska i Srbija sve bliže, što zbog autoputa i novih graničnih prelaza, tako i zbog brze pruge, koja će uskoro povezati Beograd sa južnom granicom Mađarske, u potrazi smo za novim i zanimljivim destinacijama, koje Mađarska pruža turistima

Tekst i foto:

Srpskim turistima su poznate mađarske banje, kuhinja, muzika, a posebno njen glavni grad Budimpešta, koji je česta destinacija vikend turista.

Manje poznat region u Mađarskoj je Balaton, koji krije jedinstvenu destinaciju – Vesprem, koji je 2023. godine poneo titulu evropske prestonice kulture, uz rumunski grad Temišvar i grčku Eleuzinu.

Vesprem – prelepi barokni mađarski grad i oblast u Bakonji-Balaton, pokazali su Evropi i svetu šta je suština programa evropske prestonice kulture – kulturna inkluzija, promo -

cija lokalne umetnosti i izgradnja zajednice novih ljubitelja umetnosti, jer na taj način, kada negujete umetnike i poklonike umetnosti, možete očekivati da budete prestonica kulture, ne samo tokom jedne godine, već i za dugu i blistavu kulturnu budućnost. I to je ono što je Vesprem uradio tokom 2023. godine - napravio je neverovatnu kulturnu i turističku infrastrukturu, otvorili su, ili restaurirali mnoge nove

galerije, izložbene prostore. Brojni kafići sa živom muzikom i domaćom gastronomijom, mogu se naći širom grada i regiona.

Vesprem i region Bakonji-Balaton,

zajedno su osvojili titulu evropske prestonice kulture 2018. godine i od tada pripremaju brojne umetničke, kulturne i kreativne dugoročne projekte, ali ono što je posebno u vezi sa titulom Vesprema je to što je veoma inkluzivna, jer deli ovu posebnu priliku sa 116 gradova i sela, u okolini Vesprema, i u oblasti Bakonji-Balaton. Jedna od centralnih manifestacija tokom kraja 2023. godine je bila izložba Dore Maurer u

vili Vaszari, na jezeru Balaton. Vila Vaszari, nalazi se u Balatonfiredu, 15 kilometara od Vesprema. Zahvaljujući restauratorskim radovima sprovedenim ranijih godina, vila je postala jedna od najprestižnijih i najznačajnijih građevina Balatonfireda. Kompleks zgrada, uglavnom prikazuje umetnička dela, sa svojim izložbama, upotpunjenim književnim događajima, muzičkim večerima i performansima.

Jedna od umetničkih izložbi u Vespremu, koju morate videti je izložba Jožefa Egrija u obnovljenom muzeju Deže Lacko. Jožef Egri je pre svega poznat kao slikar Balatona, iako je njegov opus mnogo složeniji. Nije opšte poznato da Muzej lepih umetnosti Lacko Deže u Vespremu čuva skoro pedeset Egrijevih slika, uključujući velika remek dela, kao što su Sveti Kristofor na Balatonu i Duga.

Zamak Vesprem je najveća atrakcija ovog grada na zapadu Mađarske. Građen je u 10. i 11. veku na jednom od sedam gradskih brda.

Vila Vaszari, nalazi se u Balatonfiredu, 15 kilometara od Vesprema

Zid koji se proteže oko ivice strmih, neravnih obronaka, označava mesto nekadašnje tvrđave, gde se sada izdižu istorijske zgrade na različitim nivoima. Tokom vekova, ovde je bilo mnogo bitaka, ali su ih uvek pratili veliki građevinski radovi. Dakle, izgled zamka se stalno obnavljao i transformisao, u skladu sa stilom i potrebama tog vremena. Posetioci ne bi trebalo da očekuju klasičnu srednjovekovnu kamenu građevinu sa debelim zidovima. Umesto toga, naći će se u četvrti sa drevnom atmosferom, kao i obnovljenim baroknim palatama.

BROJNI KAFIĆI SA ŽIVOM MUZIKOM I

DOMAĆOM GASTRONOMIJOM, MOGU SE NAĆI ŠIROM GRADA I REGIONA

Većina gradskih atrakcija je koncentrisana u sada već baroknoj četvrti - zamak. Već u vreme kralja Stefana, a verovatno i ranije, postojali su crkveni i svetovni centri, smešteni jedno do drugog, na severnom vrhu brda. Crkvene zgrade su morale uključivati nadbiskupsku palatu, ali se vrlo malo zna o njenim najrani-

jim oblicima.

Sadašnja Nadbiskupska palata pripisuje se biskupu Ignacu Kolleru (1762–1763), koji je 1763. godine naručio Jakaba Felnera da projektuje zgradu. Freske svetski poznatog majstora Johana Cimbala iz 1772. godine, mogu se videti u celoj palati. Zgrada je takođe bogata umetničkim blagom iz 18. veka kao što su slike, gravure, skulpture i nameštaj. Zbirka palate obuhvata radni sto biskupa Karolja Horniga (1888-1917), komplet nameštaja od jelenje kože napravljen tokom posete Franca Josifa,

nameštaj kraljice Elizabete (Sisi) i poklone od Sisi, uključujući prvosvešteničku odeždu napravljenu od svitak njene krunidbene haljine.

Fabrika porcelana Herend udaljena je samo deset minuta od Vespre -

MUZEJ LEPIH UMETNOSTI LACKO DEŽE

U VESPREMU ČUVA SKORO PEDESET

EGRIJEVIH SLIKA

ma. Dok se vozite prema Herendu, izdaleka možete videti impresivnu grupu zgrada u kojima se od 1999. godine nalazi Centar za posetioce Porcelanijum. Ovde možete videti misiju Herend manufakture porcelana na delu: osim što pokazuje kako se pravi kvalitetan porcelan, on je idealno mesto za popularizaciju ove posebne profesije i tehnika povezanih sa njom, kao i za prenošenje tradicije primenjene umetnosti.

U Mini manufakturi posetioci mogu

Freske svetski poznatog majstora Johana Cimbala iz 1772.

godine, mogu se videti u celoj palati

da zavire u tajne izrade porcelana. Ako želite da postanete majstor u zanatu pravljenja porcelana – makar i na kratko – možete da „zgrabite glinu“. Ovde ima prostora za vašu kreativnost. Takođe možete posetiti prodavnicu brenda Viktoria porcelana u delu zgrade preko puta Porcelanijuma. O istoriji manufakture u Muzeju porcelana, možete saznati iz stalne zbirke, ili iz privremenih izložbi koje se menjaju na go -

dišnjem nivou.

U Vespremu i regionu Balaton-Bakonji tokom 2023. godine bilo je više od 3000 kulturnih događaja i do sada ga je posetilo više od 1,5 miliona turista, sa više od 50% više noćenja domaćih turista i 25% više međunarodnih poseta. Infrastruktura koja će decenijama oblikovati kulturni život grada i regiona već se aktivno koristi od strane stanovnika, domaćih i stranih posetilaca.

SRPSKI OBRAZOVNI CENTAR NIKOLA TESLA U BUDIMPEŠTI

Srpska zajednica na prostoru Mađarske živi ukupno tri veka, i u tom periodu se školovanje na maternjem jeziku razvija. Od školske 1993. godine, usled dešavanja u matici, dolazi do osnivanja samostalne srpske škole na Trgu ruža. Danas ova institucija broji više od 30 godina svog postojanja, i izrasla je u Srpski obrazovni centar Nikola Tesla. Deo škole čini i šest podružnica, od koji su tri u Lovri, Desci i Segedinu, gde postoji zabavište i osnovna škola, dok u budimpeštanskoj ustanovi, obrazovanje na maternjem jeziku, postoji i u gimnaziji

Tekst: NEVENA JOVANOVIĆ

Foto:

GIMNAZIJA NIKOLA TESLA

Otome kako se Gimnazija Nikola Tesla nosi sa izazovima u obrazovanju, koje donosi novo vreme, kako škola podstiče inovativnost i kreativnost kod učenika, a zadržava tradicionalnu nit, razgovarali smo sa v.d. direktora, Anicom Pandurović.

Koje su ključne karakteristike koje čine Gimnaziju Nikola Tesla jedinstvenom u Budimpešti? — Gimnazija Nikola Tesla jedinstvena je, kako po samoj lokaciji, tako i po načelima po kojima funkcioniše, jeziku predavanja i etničkoj strukturi učenika i profesora. O jedinstvenosti naše ustanove govori

i činjenica da smo, uz gimnaziju u Temišvaru, jedina ustanova koja svojim učenicima omogućava redovnu nastavu na maternjem, srpskom jeziku, uz intenzivne časove mađarskog i engleskog jezika. Sem faktuelnih stavki u konotaciji sa školom, mnogi subjektivni doživljaji učenika o školi čine je jedinstvenom- zajednički život đaka u đačkim domovima, jedinstvo srpske zajednice i očuvanje kulture matične zemlje čine školu voljenom i izdignutom među onima koji je pohađaju, ili isto planiraju.

Kako se Gimnazija Nikola Tesla nosi s izazovima u obrazovanju u 21. veku? — Dvadeset prvi vek sa sobom je doneo nebrojeno mnogo unapređenja u svim aspektima, te tako i u obrazovne ustanove, naročito u razvijenijim zemljama i onima koje tom razvoju

teže. Implementacija različitih pristupa u edukaciji, naročito onih koji iziskuju upotrebu tehnologije, predstavljala je više povod za razvitak ustanove, nego mukotrpni izazov. Škola je i pre, a i tokom tzv. nastave na daljinu, implementirala sjajne pristupe učenicima kroz internet platforme, i to održala u regularnoj nastavi prethodnih godina. Mnogi internacionalni programi, poput Erasmus+ programa, svedoče o našoj spremnosti i savremenosti uprkos brzom razviću obrazovanja.

Kako vaša škola podstiče inovativnost i kreativnost kod učenika?

— Inovativnost i kreativnost kod učenika naše škole bili su prisutni odmah od njihovog apliciranja za mesto u ustanovi- mladi iz Srbije i Mađarske, kao preduslov pohađanja Gimnazije Nikola Tesla imali su već postignut uspeh u osnovnim školama, snažnu ambiciju za kvalitetnim školovanjem i želju za internacionalnim okruženjem koje nudi otvorena vrata ka velikim ciljevima. Te želje, naša škola podstiče uključenjem učenika u mnoga takmičenja, kako u Mađarskoj, tako i u Srbiji; internacionalnim programima razmene, sportskim dešavanjima u sklopu škloskih košarkaških, odbojkaških i fudbalskih timova, i podstrekom za priključenje u ostale ustanove srpske zajednice koje nude edukaciju u praktičnom radu. Škola se oduvek starala o tome da jezička barijera i nacionalnost učenika ne predstavlja prepreku.

Koji su prioriteti u vašem planu za unapređenje obrazovnog iskustva učenika?

— Svi zaposleni u nastavnom kadru se trude da, pored redovne nastave, učenike uključe u niz različitih projekata, takmičenja i srednjoškolskih razmena. Učenici imaju prilike da razvijaju svoje veštine iz različitih oblasti, kako u školi, tako i van nje. U okviru škole postoje različite

sekcije, umetničke (dramska, likovna sekcija i hor), sportske (odbojka, košarka, fudbal), ali i novinarska sekcija koja se bavi uređivanjem školskog časopisa, Gimnazijalac. Naši učenici često putuju kroz Erasmus projekte, i druga međunarodna takmičenja. Uzevši sve u obzir, učenici primenjuju svoje stečeno znanje, i na času i van njega, što i jeste prioritet naše ustanove.

Kako Gimnazija Nikola Tesla gradi mostove između različitih kultura i jezika?

— Gimazija Nikola Tesla čini sponu dva, kako različita, tako neuobičajeno bliska sveta. Srpski i mađarski državljani iz različitih delova obe države, sa sobom su u školu doneli čitav spektar različitosti, počev od lokalnih dijalekata u govoru, sve do religije i tradici-

ne među narodima.

Kako se vaša škola prilagođava digitalnoj transformaciji u obrazovanju?

— U skoro svakoj učionici naše škole nalaze se pametne table, koje pružaju unapređenje digitalne kompetencije učenika, i čine predavanja interaktivnim. Dosta profesora koristi različite platforme, i podstiče učenike na samostalne projekte i izlaganja.

LIČNI

RAZVOJ UČENIKA ČESTO JE FAKTOR KOJI

je u sklopu iste. Zajedničkim trudom, ustanova i njeni članovi trude se da nijedna doneta specifičnost ne iščezne, već se ceni i čuva kao deo kulture. Kultura čini temelj ovog mosta, i počinje poštovanjem sopstvene kulture, odakle se širi i na poštovanje tuđih. Učenje jezika, obilasci spomenika kulturnih nasleđa obe zemlje i kulturno-istorijskih manifestacija, čine naše učenike svestranim poštovaocima kultura i jezika, koji će i u budućnosti svoja znanja deliti i tako uspostavljati spo -

Kakvu podršku pružate učenicima u njihovom akademskom i ličnom razvoju?

nu, i činjenica da zbog istog mnogi iz korena menjaju navike, okruženje i način života, govori o akcentu koji na njega škola stavlja. Kroz prepreke u školovanju, profesori korepetacijama i dopunskom nastavom pomažu učenicima, a oni posebno talentovani, uz podršku predmetnih nastavnika uspevaju da upišu željene fakultete širom Evrope.

Koje su najvažnije vrednosti koje promovišete među učenicima i osobljem škole?

— Pre svega, kao manjinska škola, akcenat stavljamo na privrženost matici, maternjem jeziku i nacionalnoj istoriji. Kao multikultularna zajednica, s druge strane, ističemo otvorenost prema drugim tradicijama i toleranciju.

Kako se Gimnazija Nikola Tesla angažuje u zajednici i doprinosi društvenoj odgovornosti? — Škola neguje i čuva srpsku zajednicu u Ma-

đarskoj, okuplja Srbe iz Srbije, ali i regiona, i sve ih povezuje ljubavlju prema domovini, srpksom jeziku i istoriji. Škola je često domaćin susreta uvaženih ličnosti iz matice i inostranstva.

Koji su najveći uspesi i dostignuća Gimnazije Nikola Tesla u proteklom periodu?

— Naša škola je učestvovala u mnogim programima, kao što je Prva globalna robotička Olimpijada u Vašingtonu, Meksiku, Dubaiju, a zatim i Erasmus+ projekti za srednje škole. Školske sportske ekipe vrlo često postižu zavidne rezultate na državnom nivou. Na državnim takmičenjima iz predmeta Srpski jezik kao strani, i Engleski jezik, učenici su uvek plasirani na samom vrhu. Dramska sekcija nastupala je u mađarskom Nacionalnom pozorištu. Gimazijski hor profesorke Olivere Mladenović Munišić, dobio je državnu nagradu KOTA. Iz likovne kulture, učenici godinama dobijaju državna priznanja.

HOMESELECT. RS - VODEĆI WEB PORTAL ZA VAŠE NEKRETNINE

Homeselect.rs predstavlja prestižnu online destinaciju specijalizovanu za prezentaciju nekretnina na tržištu Srbije, koja svojim inovativnim pristupom efikasno spaja vlasnike nekretnina sa potencijalnim kupcima ili zakupcima. Uz primenu sofisticiranih SEO strategija i inovativnih marketinških pristupa, koje Vašu nekretninu izdvajaju u sam vrh Google pretraga, Homeselect.rs Vam omogućava da intuitivno i efikasno pretražujete ili prezentujete svoje nekretnine. Sa ciljem da se tokom 2024. godine ustoliči na liderskoj poziciji tržišta nekretnina, Homeselect.rs je posvećen kontinuiranom poboljšanju svog online prisustva.

Budući da je izbor broj jedan za pronalaženje idealnog doma ili poslovnog prostora, kao i za efikasnu promociju nekretnina, Homeselect.rs implementira najmodernije tehnike digitalnog marketinga kako bi osigurao maksimalnu vidljivost i dostupnost Vaših nekretnina. Uz neumorni entuzijazam, Homeselect.rs nastoji da postane sinonim za kvalitet, pouzdanost i uspeh na polju nekretnina u Srbiji, pružajući izvanredno iskustvo koje je ujedno moćan alat u procesu oglašavanja ili traženja nekretnina.

Homeselect.rs stavlja poseban fokus na vidljivost na društvenim mrežama i svakodnevno promoviše svoje usluge na različitim platformama kako bi maksimizirao online vidljivost. Takav pristup osigurava opsežnu interakciju i angažovanost potencijalnih klijenata, doprinoseći njegovom cilju da postane vodeća online platforma za nekretnine u Srbiji.

Saradnjom sa više od 100 agencija za nekretnine, Homeselect.rs prezentuje široki spektar nekretnina, doprinoseći tako diversifikaciji i kvalitetu svoje ponude. Partnerstva sa agencijama doprinose da Homeselect.rs postaje nezaobilazan resurs za sve one koji žele da promovišu ili potraže nekretnine na jednom mestu, podižući lestvicu u domenu online oglašavanja nekretnina. Homeselect.rs - Oglastite Vaše nekretnine.

MIPIM 2024: POGODNO VREME NA TRŽIŠTU INVESTICIJA U NEKRETNINE

Ovogodišnji MIPIM, godišnji globalni urbani festival koji se održava u Kanu, bi ć e ključni događaj za međunarodnu zajednicu nekretnina. Kako se sektor nekretnina oporavlja od prošlogodišnjih globalnih fluktuacija cena, ključni donosioci odluka će se okupiti na MIPIM-u između 11. i 15. marta kako bi razgovarali i razvili nove strategije za raspoređivanje kapitala u narednoj godini.

U kontekstu izazovnog tržišta finansiranja nekretnina, zajedno sa klimatskim promenama i pitanjima stanovanja, MIPIM 2024 ima za cilj da pomogne globalnoj zajednici da otkrije rešenja za dugoročne strukturne izazove kroz umrežavanje i diskusije na visokom nivou.

DOGAĐAJI I FORME

Svake nedelje se više od 1,5 miliona ljudi preseli u gradove širom sveta. Ipak, većina globalnih gradova ne ide u korak sa rastu ć om potražnjom za stanovanjem, što u ovom procesu pove ć ava cene i stambenu nejednakost. Kao odgovor, održavamo „Housing Matters!“ 11. marta u partnerstvu sa Co-Liv. To je nova poludnevna konferencija fokusirana na održiva stambena rešenja, uključujući stambene jedinice za jednu porodicu, studentski smeštaj, objekte za iznajmljivanje, domove za stare i druge inovativne modele. Na konferenciji će govoriti Klara Gejvic, nemačka savezna ministarka za stanovanje, urbani razvoj i građevinarstvo, koja će ukazati na važnu ulo -

gu stanovanja u rešavanju izazova urbanog razvoja u Nemačkoj i šire.

MIPIM 2024 će imati pet scena, uključujući posvećenu „Road to Zero“ kako bi se ubrzala transformacija izgrađenog okruženja i dekarbonizacija nekretnina. Scena „Leaders’ Perspective“ je fokusirana na predviđanja onih koji stvaraju promene u industriji, dok scena „Asset Class“ daje uvid u glavne imovinske klase radi sticanja uvida u smerove kretanja tržišta. Scena „Geo Focus“ ispituje specifičnosti lokalnih tržišta. Scena „Make It Happen“ će sadržati razgovore o operativnoj izvrsnosti i praktičnim rešenjima za rešavanje aktuelnih tržišnih problema.

Jedan od glavnih događaja, „Political Leader’s Summit“ koji će biti održan u utorak, okupiće kreatore politike iz celog sveta kako bi podelili perspektive i prioritete dok pripremaju svoje gradove za evoluciju dugoročnih pokretača kao što su geopolitika, demografija, tehnologija i očekivanja krajnjih korisnika.

Sastavni deo MIPIM-a je „RE-Invest Summit“ konferencija po modelu zatvorenih vrata, kome prisustvuju vodeći svetski investitori, koja služi kao centralna tačka za diskusije o trendovima ulaganja, strategijama i mogućnostima na tržištu nekretnina u poslednjoj deceniji.

PRISUSTVO INVESTITORA

MIPIM okuplja najveće svetske investitore u nekretnine i državne fondove, a 2024. nije izuzetak. Investitori čine jednu trećinu delegata MIPIM-a, a

mi imamo neke od najuticajnijih svetskih investitora koji su već potvrdili prisustvo, uključujući Aware Super, AXA IM Alts, KLP, ADIA, APG, GIC, PIMCO, PATRIZIA i abrdn.

Štaviše, predstavnici najvećih svetskih državnih fondova kao što su Investiciona uprava Abu Dabija, ADIC, GIC Private Limited, Investment Corporation of Dubai, Korea Investment Corporation, Oman Investment Authority, Katar Investment Authority, Temasek i drugi pridružiće se našem ekskluzivnom „RE -Invest Summit“ 12. marta gde će se raspravljati o investicionim strategijama.

ISTINSKI GLOBALNI DOGAĐAJ

Ove godine smo privukli interesovanje svetskih lidera u oblasti imovine, investicija i političkih lidera iz više od 90 zemalja, uz povećani broj rezervisanih izložbenih prostora, koji se svi okupljaju na MIPIM-u kako bi otkrili rešenja za glavne izazove sa kojima se naši gradovi suočavaju dok vode napred industriju nekretnina.

Pored velikih evropskih gradova i regiona, investitorima ć e se, između ostalih, pridružiti i delegacije iz SAD, Kanade, Omana, Saudijske Arabije i Hong Konga, čime ć e MIPIM biti zaista globalni događaj.

Sana Marin, bivša premijerka Finske, otvori ć e festival uvodnim govorom. Neki od drugih značajnih političkih govornika su Sreta Tavisin, premijer Tajlanda, Belit Nedžat Onaj, gradonačelnik Hanovera i Sofi Hestorp Andersen, gradonačelnica Kopenhagena.

POSTANITE DEO VELIKE REAL ESTATE MREŽE!

West Media World jedina je izdavačka kuća u Srbiji i regionu koja pruža kompletnu medijsku podršku svima koji posluju u sektoru nekretnina i pratećim industrijama. Kroz naša redovna i specijalna izdanja pratimo sve aktuelnosti i trendove u real estate industriji u svetu i kod nas, delimo informacije sa tržišta nekretnina i povezujemo sve kompanije i institucije iz zemlje i regiona koje su deo ovog ogromnog poslovnog lanca: investitore, građevinske kompanije, arhitekte, dizajnere, proizvođače nameštaja, proizvođače i uvoznike građevinskog materijala, firme koje se bave opremanjem enterijera, banke i osiguravajuće kuće, nadležne državne institucije, brokerske i konsultantske kuće, procenitelje, agencije za nekretnine, poslovna udruženja, pa sve do krajnjeg korisnika – kupca ili zakupca.

NAŠ PORTFOLIO OBUHVATA:

Redovno štampano izdanje REAL ESTATE magazina koje izlazi dvomesečno, u zasebnim tiražima na srpskom i engleskom

•

Digitalnu medijsku platformu REAL ESTATE magazina koja obuhvata dvojezičan portal, na srpskom i engleskom, i zvanične profile na društvenim mežama (Instagram, FB, LinkedIn)

•

Specijalna, tematska štampana izdanja REAL ESTATE magazina

•

Newsletter promocije preko naše velike baze klijenata

•

Organizaciju okruglih stolova, panela i konferencija

Ako želite da se informišete o aktuelnostima na tržištu nekretnina, da se umrežite sa novim partnerima u svom biznisu, da podelite zajedničke probleme i vizije, da unapredite svoje poslovanje, da bolje plasirate svoje proizvode i usluge, postanite i vi deo naše velike REAL ESTATE mreže. Pratite nas na portalu i društvenim mrežama, pretplatite se na naše štampano izdanje, pišite nam ili nas pozovite.

WEST MEDIA WORLD

www.realestate-magazine.rs

+381 11 32 43 274

redakcija@realestate-magazine.rs prodaja@realestate-magazine.rs