Моје, твоје, наше двориште

Наслов: „Моје, твоје, наше двориште”

Издавач: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, „Иновациона лабораторија одрживог развоја” и „Партиципативни урбани дизајн и партиципативна јавна уметност”

Аутори: др Предраг Јовановић, асистент / др Ксенија Лаловић, в. проф. / др Зоран Ђукановић, проф.

Графички дизајн: “Public Art & Public Space” / Предраг Јовановић

Аутор насловне стране: Тамара Младеновић, студент

Место и година издања: Београд, 2022.

ISBN 978-86-7924-319-5

Уводна реч

Аутори публикације

Публикација која се налази пред Вама има за циљ да илуструје креативни партиципативни процес који успоставља сарадњу и јача односе између цивилног, јавног и приватног сектора друштва.

Пројекти који су у њој приказани су у складу са принципима одрживог урбаног развоја. Они су производ идеја деце из вртића „Ластавица”, њихових родитеља, васпитача и других запослених у вртићу, а које је уобличио тим студената са Универзитета у Београду - Архитектонског факултета уз помоћ наставника и сарадника који су учествовали у процесу.

Кроз ову публикацију сви потенцијални донатори могу да се информишу о томе за шта су вртићу потребне донације и начину на који се донира.

Сугестија је да реализацију сваког појединачног пројекта води различит родитељ добровољац. Након разноврсних искустава током реализација успоставља се добра

Истраживачко полазиште

др Ксенија Лаловић, ванредни професор

Осигурање здравог и квалитетног живота у градовима у савременом тренутку улази у фокус пажње широм планете. Искуства суочавања са изазовима пренапрезања система здравствене заштите проузрокованих пандемијом корона вируса COVID-19 и најновији претње глобалне енерегетске кризе и неизвесност потенцијалних економскосоцијалних шокова и стресова, у први план глобане пажње стављају бројне проблеме осигурања здравља у градовима, који захтевају ефикасност деловања и дугорочно одрживе резултате (Tsouros, 2015; WHO&WB, 2017; UN-Habitat & WHO, 2020). Концетрисање популације у градове значајно је увећало комплексност процеса производње и потрошње ресурса неопходних за живот у граду. То је довело до све већег броја сложених урбаних технолошких и инфраструктурних захтева неопходних за одржање здравог живота у граду, који са друге стране подижу трошкове и цену урбаног живота. У контексту нових потенцијалних глобалних ризика и, и даље, негативних трендова повећања еколошког отиска на природне ресурсе планете и глобалних климатских промена (IPCC, 2014; IPCC, 2018; IPCC, 2021), а после пет деценија, дакле више од пола века, глобалног дискурса о одрживом развоју (Mensah, 2019), све чланице Уједињених нација препознају одрживи урбани развој као глобални изазов 21. века (UN-HABITAT, 2009; WB, 2010; EC, 2010)

Одрживи урбани развој у овом тренутку, и за наредне две деценије, према ставовима научника бројних дисциплина (Edwards, 2010; O’Brien, 2012; Ernst, Dinther, Peek, & Loorbach, 2015; Zhang, 2016), што је подржано и глобалном политичким консензусом кроз Агенду за одрживи развој до 2030. године и дефинисаним циљевима одрживог развоја читаве планете (UN, 2015), захтева интензивно, континуирано, глобално координисано, а локално проактивно и ефективно управљање и деловање. Циљ 11: «Одрживи градови и заједнице», наглашава неопходност да се у свим људским насељима тежи инклузивности, безбедности, резилијентности и отпорности на могуће шокове и стресове, а Циљ 3: «Здравље и благостање» усмерава деловање заједнице ка осигурању здравог живота и унапређењу благостања људи свих узраста. Досадашња искуства неефективности спровођења глобалних урбаних политика на локалном нивоу, које се огледа пре свега у економски орјентисаном развоју градова, довела су до повећаних напора међунардних организација за усвајањем бројних докумената

предстваљају основни вредсносни и принципијелни оквир за реализацију глобалног и европског политичког консезуса о одрживости на урбаном нивоу. У оквиру европског региона, нова европска «Баухаус» иницијатива за градове одрживости здравља и благостања (EC, 2020) повезује Европски зелени договор намењен заштити о очувању квалитета животне средине (EC, 2019) са свакодневним животом и животним просторима, позивајући све Европљане да заједно „замисле и граде одрживу и инклузивну будућност која је лепа за наше очи, умове и душе” (EC, 2020). Једноставно речено, то значи да би требало да одрживи урбани развој градова постаје основни развојни нормативни оквир локалних заједница, уз неопходност свести о последицама, односно доприносима, решавању глобалних претњи и ризика. У суочавању са глобалним изазовима 21. века, читава локална заједница, од управе, преко приватног сектора до цивилних организација

уколико се тренутни негативни трендови наставе без промена.

Урбани развој градова у Србији, у последње две деценије и даље карактеришу процеси друштвене и економске транзиције, са последично негативним трендовима у процесима урбанизације и територијалног развоја, што је истакнуто и у недавно усвојеном Просторном плану Републике Србије од 2021-2035. године (RS, 2021). Република Србија је, као и остале чалнице Уедињених нација ратификовала претходно наведена међународна документа, а кључни институционални оквир локализације Агенде 2030, циљева одрживог развоја и Нове урбане агенде у градовима Србије, је Стратегија одрживог урбаног развоја Србије (RS, 2019), која препознаје ургентна приоритетна подручја одрживих урбаних интервенција. У оквиру стратешког правца IV: „Квалитет животне средине” и пакета мера 4.3.: „Примена стратешких и планских докумената заштите животне средине у планирању и остваривању урбаног развоја“, Стратегијом се предвиђа мера 4.3.1 „Иновирање и координација постојећих локалних еколошких акционих планова за урбана насеља са стратегијама, програмима и пројектима урбаног развоја, и програмима који примењују „Healthy city” концепт” (RS, 2021). Концепт “Healthy city - Здрав град” (Kenzer, 1999) реaфирмисан 2016. године кроз Програм здравих градова Светске здравствене организације (СЗО), према коме би требало тежити осигурању позитивних урбаних утицаја на здравље који произилазе из могућности остварења бољег животног стандарда, социо-здравствених и

6

образовних услова, прилика за физичку активност и социјалну интеракцију у зеленим урбаним просторима и укупно благостање (WHO, 2020; WHO Europe, 2022). Здрав град дефинише се као континуалан процес тежње ка здравом животу. Сматра се да, без обзира тренутно здравствено стање људи у граду, сваки град постаје „здрав” у тренутку када омогући континуирано сазнање, свесност свих грађана о аспектима здравља и њихово слободно деловање ка унапређењу, када постане посвећен здрављу, процесима

и структурама за његово постизање (WHO, 2020; WHO Europe, 2022). Међутим, локализација циљева одрживог развоја

и достизање вредности здравог града у контексту транзиције, какав је и Београд, има посебну комплексност.

Здрав град је град који континуирано ствара и побољшава физичко и социјално окружење и проширује оне ресурсе заједнице који омогућавају људима да се међусобно подржавају у обављању свих животних функција и развијају се до свог максималног потенцијала. Градови као чворишта технолошких иновација, центри позитивног друштвеног напретка и покретачи националне економије, сматрају се главним покретачем трансформација ка националном

основ повећања нивоа друштвеног развоја (De Leeuw, Tsouros, Dyakova, & Green, 2014). Град Београд у 2022. години усвојио је „Стратегију развоја града Београда до 2027. годин” којом је

утврђена развојна визија града Београда: „БЕОГРАД – Комфоран, конкурентан, сигуран, отворен и одржив Град” (Град Београд, 2022; Beograd 2030, 2022). У овом документу наводи се 9 развојних приоритета Београда, од којих су првих 3 у домену економског развоја, потом у домену социјалног развоја и коначно, у домену одрживог развоја. У оквиру приоритета 6.: „Развој урбане заједнице на темељима културе, традиције, слободе и здравих стилова живота”, дефнисана су 2 развојна циља која се непосредно односе на примену концепта „Здравог града” у Београду: - „Подршка здравим стиловима живота становника”; и – „Развој капацитета за развој културе, креативне и активне урбане заједнице” (Град Београд, 2022). У оквиру приоритетног циља „Подршка здравим стиловима живота становника” наводи се да је „крајњи циљ је да се успоставе услови за потпуно физичко, ментално и социјално благостање становницима у свим насељима дизајнирањем и стварањем окружења које поспешује здравље и општу добробит” (Град Београд, 2022). Наводи се и да су кључни чиниоци здравља и здравог живота су нутритивно богата исхрана, исправна вода и чист ваздух, а да се свест о томе мора подизати промоцијом здравих навика, здравих стилова живота, почев од исхране, до активног живота на отвореном (Град Београд, 2022). У оквиру приротетног циља „Развој капацитета за развој културе, креативне и активне урбане заједнице”, у Стратегији се наводи да су „улагања у спорт, културу и уметност значајна за

у

у људском индивидуланом и

развоју за

и

управо моменат првог укључивања у друштвени живот заједнице, кроз програм дечије социјалне заштите, који се одвија на нивоу дечијих вртића. Тиме се стварају услови да се од најранијег детињаства код деце подстиче позитиван однос према природи, креативност и развијање вештина групног рада и слободе самоорганизовања. Додатно, кроз тај процес, у коме неминовно учествују и васпитачи, родитељи и баке и деке, ствара се прилика за шире размере искорака из уобичајених пракси живота на наивоу локалне заједнице, где „одрасли”, мотивисани здравим одрастањем деце налазе мотивацију да се ангажују изван уобичајених обавеза свакодневнице. У том смислу, крајњи резултат оваквог приступа могао би се осетити не само унутар дечје популације, већ и на нивоу побољшања квалитета породичног нивоа и унапређењу кохезије и организационих капацитета саме заједнице и институција које делују на овом нивоу. Овако подигнути капацитети читаве локалне заједнице, основ су за будуће ефективне одрживе урбане трансформације непходне

за

који су укључени у ово истраживање, рад на пројекту „Моје, твоје, наше двориште”, био је истовремено изазов, али и значајна иснпирација за рад. Свесни различитих теориjских концепата у домену стварања услова за одрживе урбане трансформације (Nevens, Frantzeskaki, Gorissen, & Loorbach, 2012; Block & Paredis, 2013; Parsons, Fisher, & Nalau, 2016; Pel & et.al., 2020) кроз процес ко-креације више различитих актера развоја (Nevens, Frantzeskaki, Go rissen, & Loorbach, 2012; Aarikka-stenroos, 2016; Mitić-Radulović & Lalović, 2021), у овом случају истраживача, институција, деце, родитеља итд., и различитих приступа спровођења партиципације грађана у области урбаног дизајна и коришћења јавне уметности за мотивисање актера на проактивно деловање у друштву (Živković & Lalović, 2018; Zivkovic, Djukanovic, & Radosavljevic, 2019) први пилот пројекат промоције здравог начина живота и подизања капацитета локалне заједнице за проактивно деловање у овој области у сарадњи са академијом, спроведен је на пологону Дечијег вртића „Ластавица”. Ова публикација представља преглед укупног процеса и постигнутих резулата рада заједнице и истраживача који утемељује полазне претпоставке и инспирише на будућа даља истраживања и деловања.

Рефернеце

Aarikka-stenroos, L. (2016). Value co-creation in innovation eco-systems. Center for Innovation and in innovation ecosystems. Beograd 2030. (2022, Novembar 22). Преузето са Beograd 2030 - Grad Budućnosti: https://bgd2030.rs/ Block, T., & Paredis, E. (2013). Urban development projects catalyst for sustainable transformations: the need for

entrepreneurial political leadership. Journal of Cleaner Production, 50, 181-188. doi:http://dx.doi.org/10.1016/j. jclepro.2012.11.021

De Leeuw, E., Tsouros, A., Dyakova, M., & Green, G. (2014). Healthy cities: Promoting health and equity – evidence for local policy and practice. Преузето са https://www. euro.who.int/en/publications/abstracts/healthy-cities.promoting-health-and-equity-evidence-for-local-policyand-practice.-summary-evaluation-of-phase-v-of-thewho-european-healthy-cities-network EC. (2010). Lisbon Strategy evaluation document. Brussels: Europian Commission. EC. (2019). A European Green Deal. Преузето September 20, 2022 са An official website of the European Union: https://ec.europa.eu/info/strategy/priorities-2019-2024/ european-green-deal_en EC. (2020). beautiful | sustainable | together. Преузето September 20, 2022 са New European Bauhaus: https:// new-european-bauhaus.europa.eu/index_en Edwards, M. G. (2010). Organizational Transformation for Sustainability, An Integral Metatheory. New York: Routledge. Ernst, L., Dinther, R. d.-V., Peek, G., & Loorbach, D. (2015). Sustainable urban transformation and sustainability transitions; Cconceptual framework and case study. Journal of Cleaner Production, 112, 2988-2999. doi:http:// dx.doi.org/10.1016/j.jclepro.2015.10.136

EU. (2020). The Leipzig Charter - The transformative power of cities for the common good. Adopted at the Informal Ministerial Meeting on Urban Matters on 30 November 2020. Преузето са https://ec.europa.eu/regional_policy/ sources/docgener/brochure/new_leipzig_charter/new_ leipzig_charter_en.pdf

IPCC. (2014). Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability, Part A: Global and Sectoral Aspects. United Kingdom and New York, NY, USA,: Cambridge University Press, Cambridge. Преузето 2018 са http://wedocs.unep. org/bitstream/handle/20.500.11822/19908/Climate_ Change_2014_PartA_FINAL.pdf?sequence=1&isAllowed=y IPCC. (2018). Global Warming of 1.5°C. 2018: The Intergovernmental Panel on Climate Change. doi:https:// www.ipcc.ch/sr15/ IPCC. (2021). Climate Change 2021: The Physical Science Basis. Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA: Cambridge University Press. doi:https://doi. org/10.1017/9781009157896

Jansen, S., & Pieters, M. (2017). The 7 Principles of Complete Co-Creation. BIS Publishers. Преузето са https://issuu.com/bis_publishers/docs/ the_207_20principles_20of_20complet

Kenzer, M. (1999). Healthy cities: a guide to the literature. Environment and Urbanization, 11(1), 201-220. doi:https://journals.sagepub.com/doi/ pdf/10.1177/095624789901100103

Mensah, J. (2019). Sustainable development: Meaning, history, principles, pillars, and implications for human action: Literature review. Cogent Social Sciences, 1-21. doi:https://doi.org/10.1080/23311886.2019.1653531

Mitić-Radulović, A., & Lalović, K. (2021). Multi-Level Perspective on Sustainability Transition towards NatureBased Solutions and Co-Creation in Urban Planning of Belgrade, Serbia. Sustainability, 13, 7576. doi:https://doi. org/10.3390/su13147576

Nevens, F., Frantzeskaki, N., Gorissen, L., & Loorbach, D. (2012). Urban Transition Labs: co-creating transformative action. Journal of Cleaner Production, 50, 111-122. doi:https://doi. org/10.1016/j.jclepro.2012.12.001

O’Brien, K. (2012). Global environmental change II: from adaptation to deliberate transformation. Progress in Human Geography, 667-676. doi:10.1177/0309132511425767

Parsons, M., Fisher, K., & Nalau, J. (2016). Alternative approaches to co-design: insights from indigenous/ academic research collaborations. Current Opinion in Environmental Sustainability, 20 (a themed issue on Transformations and co-design), 99–105. doi:https://doi. org/10.1016/j.cosust.2016.07.001

Pel, B., & et.al. (2020). Towards a theory of transformative social innovation: A relational framework and 12 propositions. Research Policy, 49 (104080). doi:https:// doi.org/10.1016/j.respol.2020.104080

RS. (2019). Strategija odrzivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine. Преузето September 20, 2022 са https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/urbani-razvoj

RS. (2021). Prostorni plan Republike Srbije od 2021. do 2035. godine - Nacrt. Beograd: Ministratsvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Преузето са https://www. mgsi.gov.rs/sites/default/files/PPRS%20Nacrt.pdf

Tsouros, A. D. (2015). Twenty-seven years of the WHO European Healthy Cities movement: a sustainable movement for change and innovation at the local level. Health Promotion International, 30(1). doi:https://doi. org/10.1093/heapro/dav046

UN. (2015). Transforming our world: The 2030 Agenda for Sustainable Development. Geneva: United Nations. Преузето 2018 са https://sustainabledevelopment.un.org/ content/documents/21252030%20Agenda%20for%20 Sustainable%20Development%20web.pdf

UN. (2017). New Urban Agenda. United Nations Conference on Housing and Sustainable Urban Development (Habitat III) in Quito, Ecuador, on 20 October 2016. United Nations. Преузето may 2018 са http://habitat3.org/the-newurban-agenda/ UN-Habitat & WHO. (2020). Integrating health in urban and territorial planning: A sourcebook for urban leaders, health and planning professionals. UN-Habitat and WHO. Преузето са https://unhabitat.org/integrating-health-inurban-and-territorial-planning-a-sourcebook-for-urbanleaders-health-and

UN-HABITAT. (2009). Planing Sustainable Cities, global report on human settlements 2009. London Sterling, VA: United Nations Human Settlements Programme. WB. (2010). World Devleopment Report 2010: Development and Climate Change. World Bank Group. WHO. (2020). Healthy Cities Effective Approach to a Changing World. World Health Organization. Преузето са https:// www.who.int/publications/i/item/9789240004825 WHO Europe. (2022, May 20). Healthy Cities Vision. Преузето са WHO Europe: https://www.euro.who.int/en/healthtopics/environment-and-health/urban-health/whoeuropean-healthy-cities-network/healthy-cities-vision WHO&WB. (2017). Tracking universal health coverage: 2017 global monitoring report. WHO & The World Bank. Преузето са https://www.who.int/healthinfo/universal_ health_coverage/report/2017/en/ Zhang, X. Q. (2016). The trends, promises and challenges of urbanisation in the world. Habitat International, 54(3), 241252. doi:https://doi.org/10.1016/j.habitatint.2015.11.018 Živković, J., & Lalović, K. (2018). Place-Based Urban Design Education for Adapting Cities to Climate Change. Book of Conference proceedings: PLACES AND TECHNOLOGIES 2018 - Keeping up With Technonolgies to Adapt Cities for Future Challenges (стр. 641 -651). Belgrade: University of Belgrade –Faculty of Architecture. Zivkovic, J., Djukanovic, Z., & Radosavljevic, U. (2019). Urban Design Education for Placemaking: Learning From Experimental Educational Projects. У E. Vanista-Lazarevic, A. Krstic-Furundzic, A. Djukic, M. Vukmirovic, & A. K.-F. E.Vanista-Lazarevic (Ур.), Keeping up with technologies to create cognitive city (стр. 114-137). Cambridge Scholars Publishing.

Град Београд. (2022). Стратегија развоја Града Београда до 2027. године. Град Београд: Градска управа Града Боеграда. Преузето са https://www.beograd.rs/images/ file/413e46b11762c73f29145b678ce85a67_6728894625.pdf

Виолета Вељковић, васпитач у вртићу Ластавица

Савет родитеља вртића „Ластавица” из

Блока 37 покренуо је иницијативу за унапређење дворишта вртића на основу жеља својих малишана. Повод је било обрушено дрво које је при паду поломило

и једну клупу.

Међу члановима савета родитеља били су и чланови активне локалне заједнице на нивоу Блока 37 формално организоване

кроз удружење грађана „Блок 37“. Удружење је на позив савета родитеља на волонтерској основи подржало иницијативу умрежавањем савета родитеља и вртића са другим релевантним стејколдерима.

Тако је на позив удружења грађана „Блок 37“ формиран стручни волонтерски тим студената и наставног особља Архитектонског факултета Универзитета у Београду кроз сарадњу две лабораторије („Иновациона лабораторија одрживог развоја” и „Партиципативни урбани дизајн и партиципативна јавна уметност”) ради спровођења партиципативног процеса.

Предговор

Маме Блока 37

Индивидуализам који је постао доминантно обележје данашњег света –да, онај исти за кога смо се деценијама борили – осим што нас је научио да ценимо и боримо се за своје ЈА, показује нам и своју тамну страну: самовољу и тенденцију да зађе у сваку пору нашег друштва, и да га учини рањивим и поларизованим. Концепт заједнице као да није био спреман за ово оснажено ЈА, па је пред новим изазовима поклекао. Осуђени смо (или изабрани!) да се сами или у малим групама боримо за опште, цивилизацијске вредности: за здраву животну средину, за град који дише, за домове чији прозори гледају у небо, а не у зидове дивље грађених чудовишта од бетона, али пре свега за наше малишане. Неупитна је чињеница да се наша истрајност и заједништво у Блоку 37 градила решавањем других проблема, али наш циљ је увек био само један: да наша деца буду срећна и слободна, као и да им омогућимо простор за игру и радост, како би одрасли у људе навикнуте на креативност и кретање без граница – како у њиховим главицама, тако и у физичком простору. Зато је сарадња са вртићем “Ластавица” и Архитектонским факултетом дошла спонтано, као одговор на питање: Како да деци улепшамо детињство? Наравно, прави одговор на то могли су дати само

они – деца. Цртали су нам и причали о својим идејама, а затим смо њихове жеље спојили са мудрошћу њихових васпитача и знањем студената Архитектонског факултета. Тако је настала ова публикација, а тако би требало да настану и све будуће: из изворних и аутентичних потреба са једне стране, као и из искрене жеље и способности да се на те потребе одговори. Ми у Блоку 37 знамо да је прича о великим идејама застарела, али не зато што њима не треба тежити, већ зато што се до њих стиже малим победама и „baby” корацима. Зато, ако се наша или нека будућа деца буду играла у Вигвамленду, шетала Чаробном стазом, или скакутала по Возујићу, то ће бити знак да смо један корак ближе великим стварима од којих су многи одустали. Или, да смо ближе деци. Јер, како каже Љубивоје Ршумовић, „одрасли нису дорасли деци”, али ми се трудимо да то променимо. Захваљујемо свима који су идејно, материјално, емотивно или стваралачки допринели да ова публикација угледа светлост дана. Иако су је писали одрасли („а одрасли су више деца, него сама деца”, бриљантно је запазио Мика Антић) , она је плод игре, и игра јој је циљ.

Предговор

Слађана Радак, Удружење грађана „Блок 37”

Двориштанце – наш прозор у свет

Ако сте гледали истоимени цртани филм за децу „Двориштанце”, знате да тамо постоје неки супер хероји спремни на добра дела. Они побеђују заједно помажући једни другима, јер нико од њих није сам.

И у нашем малом-великом Блоку 37 постоји једно „Двориштанце” и неки супер хероји који тамо живе, раде, одгајају децу, расту и старе заједно. Заинтересовани и решени да се баве питањима која унапређују квалитет живота свих комшија, окупили су се у удружење грађана „Блок 37”.

Једна од тема за коју се залажемо је и стварања бољег простора у оквиру вртића у блоку где ће наши мали супер јунаци имати боље услове да се развију у велике хероје и људе. Као и супер хероји из цртаног филма, ни ми не можемо све сами, али можемо много тога када остваримо квалитетну сарадњу са институцијама. Овде смо

деца, родитељи, баке и деке, васпитачи, запослени у вртићу и наравно студенти који су нашу машту артикулисали кроз своје пројекте. Као израз те маште произашао је пројекат идејног решења уређења дворишта вртића „Ластавица” који је приказан у овој публикацији.

Верујемо да ћемо успети да овај пројекат остваримо у потпуности заједничким снагама и вољом да унапредимо квалитет живота у свом свакодневном животном окружењу.

учесници су се несебично ангажовали у овом процесу и сви су заједнички маштали, наша

Оно што смо у нашој заједници искусили и разумели је да сви имамо моћ да будемо носиоци промена које желимо да видимо и да су супер хероји свуда око нас. Треба се само пробудити и пружити руке, храбно и одважно, јер свака срећа је дупло већа када се дели! Испред удружења грађана „Блок 37” захваљујемо се предшколској установи „11. април” и Архитектонском факултету у Београду што су нас подржали и заједно са нама маштали неки бољи простор за наше најмлађе јунаке, којима ћемо једног дана са поносом причати ову истиниту причу о снази свих нас. Унапред се захваљујемо и свим донаторима добре воље који ће помоћи да се макар неки пројекти студената остваре на свеопште задовољсто.

Средња 1 вртићка група

Невена Мејић, представник савета родитеља

Живка Јањуш, васпитач

Милица Вучетић, васпитач

Средња 2 вртићка група

Милош Арсић, представник савета родитеља

Јелена Токовић, васпитач

Михаела Ђурић, васпитач

Старија вртићка група

Јелена Рођиков, представник савета родитеља Марица Баковић, васпитач Милан Тасић, васпитач Мешовита вртићка група Гордана Иванишевић, представник савета родитеља

Удружење грађана ,,Блок 37”

Партиципативни процес

др Предраг Јовановић, координатор процеса

У оквиру састанака између представника

све три заинтересоване стране у овом процесу договорен је дан одржавања првог састанка тутора и студената са факултета са једне и малишана, њихових родитеља и запосленх у вртићу са друге стране. За организацију овог спектакуларног догађаја заслужан је вртић “Ластавица”, а нарочито васпитачица Виолета Вељковић која је дала изузетан допринос својим ентузијазмом и ангажованошћу. Људи попут ње су кључни у оваквим процесима јер мотивишу друге да реагују и да се укључе. Архитектонски факултет је кроз сарадњу две лабораторије ангажовао 9 студената волонтера са различитих нивоа студија који су желели да учествују у овом процесу. Први догађај се одвио у уторак 10. маја 2022. године са почетком у 16:30 часова. Окупљени малишани су најпре подељени у неколико група према узрасту уз пратњу својих родитеља. У свакој групи је било двоје васпитача и један или двоје студената. Малишани су или имали већ припремљене цртеже или су на лицу места цртали и разговарали са свима присутнима. Проф. др Зоран Ђукановић, Стефан Славић и моја маленкост, као тим са факултета који је

координисао рад студената, обилазили смо све групе и разговарали са њима, како о пројектима тако и о утисцима како се одвија сам догађај. Након што су разменили идеје, групе су једна по једна доносиле своје цртеже и белешке до тима који је координисао догађај, чиме се догађај завршио. Договор је био да се на наредном састанку малишанима прикажу интерпретације њихових идеја у виду идејних решења уређења дворишта вртића. Дечји цртежи су потом фотографисани и архивирани, а студенти су заједно са туторима одржали састанак на коме су разменили утиске и основне правце даљег рада: • Формиране су оквирне зоне у складу са уобичајеним боравцима одређених узраста деце у дворишту вртића; • Жеље деце су се у великој мери сводиле на базичан мобилијар који већ имају и користе на оближњим игралиштима, али су кроз разговор дали студентима значајан

карактера како би могли да се постављају на различита места у дворишту и независно једни од других;

• Материјали од којих се креира свака интервеницја треба да се базирају на еколошким принципима, да буду приступачних цена и да буду адекватни и безопасни за децу;

• Све извођачке детаље и супституцију

за материјале може да предложи и

изабрани извођач с обзиром на то да је реч о идејним решењима.

Закључено је да фокус даљег истраживања

и стварања треба да буде на активности

и мобилности деце, уз садржаје који подстичу креативно размишљање. Одржано је и још неколико састанака

где је вршен пресек стања односно где су студенти добијали сугестије за унапређење својих пројеката.

Иако ови процеси иначе трају 7 до 10 дана, из оправданих разлога други догађај се одвио у уторак 31. маја са почетком у 16:30 часова. На фасади вртића била је постављена изложба дечјих цртежа, али и плакат са пројектима које су припремили студенти. Студенти су затим изложили своја идејна решења организована у 8 зона дворишта вртића. Деца, њихови родитељи и васпитачи су затим имали прилику да дискутују са студентима њихова решња као и да дају сугестије за њихово унапређење. На страницама које следе приказана су унапређена појединачна идејна решења са описима.

Као координатори процеса са Архитектонског факултета који раде у настави, сматрамо да би било изузетно значајно за наше студенте да буду укључени у процес и да присуствују потенцијалном извођењу неког од њихових пројеката. Због тога инсистирамо једино на томе да буду контактирани. Студенти и малишани из вртића су будућност која већ сада почиње да се обликује те се надамо да ће бити још пуно оваквих прилика за сарадњу. У овом тренутку су у току партиципативни процеси сарадње са вртићима “Лептирић” и “Пчелица” у Блоку 23.

Аутори: Аница Трајковић Лана Трајковић Апроксимативна цена пројекта: 118.817,17 РСД / 1.012,07 € (детаљан предмер и предрачун је на стр. 82)

Пројекат је инспирисан традиционалним

индијанским структурама које подсећају

на шаторе и зову се „вигвами“ [1].

Предвиђен је за децу предшколског узраста, али би свакако био приступачан и млађима.

Инсталација је замишљена као расклопива структура сачињена из дрвеног стуба на који се каче платна и дрвени елементи за седење.

Привремени карактер структуре омогућава

деци да сама бирају поставку елемената око стуба, кроз различите комбинације истих она самостално интерпретирају и стварају амбијент за игру. Тиме се код деце подстиче креативност и осећај аутономије над средином у којој се играју.

Расклопивост инсталације и чињеница да се платна и елементи седења могу одвојити од примарног стуба чине одлагање вигвама практичним. Платна је могуће разапети и међу дрвећем што пружа нову димензију игри активирањем присутног зеленила. Вигвами постају потенцијална скровишта, креативне радионице, одморишта, базе за ратнике, кућице за породице, места за маштање, смејање и стварање.

ВИГВАМ

материјал

Конструкција се састоји из стуба и платана или мреже разапетих између стуба и анкера у земљи. Стуб представља кичму вигвама, уједно је и једини фиксни елемент анкерован у земљу. Седење је сачињено из елемената у облику исечака на различитим висинама, тe једни преузимају функцију клупа, а други столова. На овај начин се обезбеђују површине за седење, цртање, пењање које се лако преносе и ротирају око стуба. Платна су различите материјализације и боја, од пуне тканине, до мрежице, са хоризонталним или верткалним џеповима и прозорима. Заставе се каче на врхове стубова. Предвиђено је осликавање платана и застава од стране деце у оквиру организованих радионица вртића. Стуб, клупе и столови су од дрвета, анкери од нерђајућег челика, а платна и заставе од рециклиране тканине.

димензије

Стуб је 170 цм висине пречника Ø 15 цм. Платно се разапиње на 150 цм удаљености од стуба.

[1]

[4]

[3]

[5] [2]

Део вртића који је обухваћен пројектом је намењен деци предшколског узраста. Пројекат се састоји полигона који чини више елемената примарно изграђених од коришћених аутомобилских гума. Полигон почиње трибином од гума [1] као места за скупљање, одмор и разговор деце... ...Затим се наилази на стазу од гума [2] где деца вежбају одржавање равнотеже и развијају машту... ...Пењалица од гума [3] представља прави изазов за децу да га савладају вежбајући пењање и силажење у безбедном окружењу...

...Након силаска са пењалице следе препреке [4] по које се могу савладати на различите начине - заобилажењем и провлачењем или ходањем по њима... ...Најзад деца стижу до свог циља, груменог иглуа [5] у који могу ући, скривати се, и све остале игре на које кућице у отвореном простору инспиришу децу. Уз овај садржај се на безбедан начин деци омогућава активна игра, која истовремено служи и за физичко разгибавање. На гуменом полигону деца могу да се пењу, скачу и трче. Садржај сличан овоме је од великог значаја за физички развој деце и представљао би битан део њиховог одрастања.

Зашто су аутомобилске гуме добар

материјал за игралишта?

Доступност — налазе се у скоро свакој заједници на свету.

Једноставна уградња — креирање играчака од аутомобилских гума не захтева никакве посебне вештине, а постоји велики број могћности дизајна. Потребно је неколико гума, електрична бушилица, нож, прегршт вијака и лопата.

Безбедност — за разлику од челика као најчешћег материјала на дечјим игралиштима, гуме се не загревају превише на сунчевој светлости (нарочито када су офарбане) и не може доћи до велике повреде приликом пада. Издржљивост — у својој основи су направљене да трају и нису подложне уобичајеним ризицима по животну средину (нпр. термитима који једу дрво или подложност метала рђању). Камионске гуме су посебно издржљиве. Приступачност — већина заједница може да набави гуме бесплатно. Истрошене гуме се често спаљују ослобађајући токсична испарења, те њихова реупотреба унапређује еколошко стање животне средине. Одабир и одржавање гума Пре употребе било

гуме важно је утврдити

површине. Уколико има изложене жице у малом проценту на сегменту који може да се укопа у земљу онда може да се употреби. Изабране гуме је пре фарбања потребно изрибати сапуном и водом. Како би се боја добро нанела на гуму потребно је користити боју на бази уља високог квалитета. Здравствени ризици

Тренутна количина доказа сугерише да честице од хабања гума на путу* представља низак ризик по људско здравље. Хабање гума на игралиштима је неупоредиво мање од хабања гума приликом вожње, те самим тим можемо закључити да је употреба гума по здравственим параметрима сигурна. * представљају ситне остатке који се формирају током нормалних услова вожње од трења између гуме и пута.

Коришћени

извори

Kreider M., Unice K. and Panko J. (2019). Human health risk assessment of Tire and Road Wear Parti cles (TRWP) in air. Human and Ecological Risk Assessment: An International Journal, Volume 26. weblink: https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/10807 039.2019.1674633

нема челичних жица које вире пажљивим

целе њене

Америчка национална академија наука: http://www. nasonline.org/ Гумени точкићи: https://www.ecosystem.rs/product/ gumeni-tockici/

ГУМЕНИ ПОЛИГОН

1. Офарбане гуме се укопавају у терен под нагибом формирајући трибине.

2. Повезивање офарбаних гума у форму кућице по узору на пример: https://www.prekprintablefun.com/blog/10-ideas-for-using-tires-inyour-outdoor-space.

3. Повезивање офарбаних гума у форму стазе за ходање и скакање.

материјал

димензије

Аутомобилске гуме, шрафови са матицама, дрвене летве за ограду.

1. Оквирна површина трибина је 300 цм дужине и 170 цм ширине. 2. Пречник кућице је 130 цм, а висина 100 цм. 3. Дужина стазе је 600 цм, а ширина је 75 цм.

Идеја је конципирана за старију дечју групу до 6 година. Кретање и праћење постојећих токова је заједнички мотив за сваку од планираних активности. Интервенције се надовезују на места у дворишту која се највише користе. Кретање почиње модификованом школицом [1] у оквиру травнатих квадрата у централном делу зоне. На њу се надовезује трамполина [2] у виду препреке, како би навела децу да се крећу читавим током уместо да се задрже само на њој. Усмеравање кретањa се затим наставља уцртаним корацима [3] преко централног мотива дворишта, шареног пужића, и спроводи децу до следећих активностизип лајна [4] и вишенаменског платоа [5] са уцртаним различитим геометријским облицима. Овакав плато стимулише трчање и међусобно јурење као једна од омиљених физичких активности деце. У његовом централном делу се налази изразито већи круг који представља и позорницу наспрам пањева/седишта [6]. На ове садржаје се надовезују места за одмор и седење у хладовини сачињена од поља маховине

ИСТРАЖИВАЧКА/КРЕАТИВНА ЗОНА

опис

материјал димензије

У оквиру ове зоне деца могу сама да организују простор уз помоћ модуларних столица, столова и полица.

Сав намештај је од дрвета.

Димензије су прилагођене узрасту деце од 3 до 7 година.

постојеће значајне тачке у дворишту - почиње од уцртаног пешачког прелаза и води до централног мотива дворишта, шареног пужића. У склопу овог потеза деца би могла да скакућу или да претрчавају полигон. Као препрека постављене су две трамполине у нивоу терена, a могу да се користе и независно од саме “школице”.

ургадне трамполине, трава, маховина, гумене подлоге за игралишта, малч, каменчићи.

Трамполине су пречника 100 цм, док је најшира стаза 50 цм.

Зона за одмор у различитим положајима.

Трава и маховина.

Површина једног поља маховине или брдашца је 1-2,5м2.

Брдо на које би деца могла да се пењу уз помоћ дрвених гредица и канапа, уколико је потребно.

Земља, дрвене гредице и канап.

Оквирна површина предвиђене конструкције је 150 цм дужине и 200 цм ширине, док њена висина износи 100 цм.

Цртежи на платоу имају вишеструку улогу. Централни круг представља главни мотив и уједно представља “бину” испред гледалишта. Он као и остали геометријски облици могу да стимулишу децу да покрену и да сами смишљају разне активности и игре. Такође, кроз игру уче о облицима, величинама, позицијама и бојама. Постављен је и континуални ток који чине мали кораци, а који пролази кроз све зоне и повезује их. Могу да се користе као путокази у разним играма потраге или у импровизованим активностима.

Боја за бетон. Највећи круг је пречника 600 цм, а траке у боји су 10-20 цм.

У целини са тереном предстваљају гледалиште и места за седење, а по њима би могло да се трчи и скаче. дрво тј. пањеви офарбани у разне природне боје.

Пречник једног пања је 32 цм. Висина пања варира у зависности од пада терена али би у делу за седење требала да буде 32 цм

пример: https://www.dinopark.rs/en/zip-line-kids

[1]

Идеја за играчку је инспирисана цртежом девојчице која је изричито желела само змију звечарку и ништа друго. Звечарка [1] је звучна играчка за двориште конципирана тако да се меко ребрасто црево провлачи кроз рупе и између лајсни како би деца у црево убацивала лоптице, звечке или друге ситне играчке и тако производили одређени звук. Такође, на рупама и лајснама се јављају исте четири боје које деца треба да препознају и споје. Црева су мека и лако савитљива тако да су деца слободна сама да модификују играчку и мењају путању кретања звечки. Играчка је преносива и више зидића се може низати на различите начине.

ОСБ плоче су премазане еколошким лаком

за дрво, тако да не пропадне уколико покисне.

Када дете прође пролазом, окупаним шареним светлом, Тада је тајна дохватљива, У крошњи дрвета је магија! Магична кухиња га чека, А можда и малени зека, Који дели своју травицу, за једну блатну супицу!

Идеја се односи на уређење једне зоне дворишта вртића у којој бораве деца узраста око 3 године. Предвиђено је постављање монтажно демонтажне надстрешнице [1] од дрвета и плексигласа са висећим заобљеним елементима плексигласа, док би се поред ње налазила и кухиња [2]. Надстрешница има вишеструку улогу: • заштита од кише и других атмосферских непогода; • заштита од претераног сунчевог УВ зрачења, с обзиром на то да плексиглас поседује ово својство; • визуелни стимуланс за децу настао би пролазом светлости кроз шарене плочице плексигласа; • отварање могућности тактилног учења кроз игру додиривањем, љуљањем и окретањем заобљених плочица плексигласа.

НАДСТРЕШНИЦА КУХИЊА

опис материјал димензије опис материјал димензије

Надстрешница вишеструке намене са висећим елементима. Дрвена монтажно демонтажна “роштиљ конструкција” надстрешнице са кровом од разнобојног плексигласа. Висећи елементи од заобљених комадића плексигласа окачени су за конструкцију танким канапом.

Оквирна површина коју би заузела предвиђена конструкција је 12,6 м дужине и 3,4 м ширине. Канапи су пречника Ø 0,5 цм и до 320 цм дужине. Висећи елементи су 10 цм ширине, 10 цм дужине и 3-4 цм дебљине.

Панел са полицама за посуђе и површином за “спремање хране” где деца могу да се играју са природним елементима попут земље, траве, воде и сл. Састоји се из три елемента. Импрегнирани дрвени елементи - палете или даске спојене типловима или елементима од нерђајућег челика. Бочни елеменати су 120 цм дужине и 60 цм ширине, док је средишњи 100 цм дужине и 45 цм ширине.

Возујић је полигон за игру деце. Главни мотив је возић на прузи [1] затвореног облика која на овај начин формира разиграно острво... ...На разиграном острву налази се тунел [2] који води до шуме разиграних штапића [3] ...За прелазак преко пруге потребно је да се пређе мали дрвени мостић [4], али веома пажљиво и обазриво... ...Са друге стране пруге налазе се скривалице [5] окачене на гране дрвећа. Конструкцију скривалице по приципу “заједничког креирања” стварају деца, васпитачице и васпитачи, као и други учесници - психолози, уметници, родитељи, дизајнери, студенти и сл. Деца би сецкала и везивала трачице од разноврсних тканина стимулишући

Померљив елемент који може да се се формира и од већ формираних елемената попут гајбица.

Деца се кроз обруче провлаче као кроз тунел да би дошли до високих штапића који се извијају при додиру. Круг је од пластичног материјала односно обруча за децу. Закачен је за дрвене штапиће који су причвршћени у земљи. Веза између дрвених штапића и обруча је прилично једноставна и лако се раздваја.

Пречник обруча је 75 цм, а висина штапића 100 цм.

Место за скривање, трчање и провлачење. Мекани и прилагодљиви готови елементи од пене који се користе за помагање при пливању. Навучени су на пластичне цеви које су фиксиране у земљи.

Висина штапа варира од 50 до 150 цм.

Дрвени материјал. Волумен елемента је 50 цм ширине, 80 цм дужине и 20-30 цм висине. Скривалица служи за сакривање од другара током игре,

[2]

[3]

[1]

Дете сади семо у башти, Тада сунце почне да шљашти, Биљке се радују и расту, Док су деца у свом царству. Играње са малчом стварно је лако, Узми грабуљице и кофице, показаћу ти како! Ако ти пак то није по вољи, Можда полигон твоје жеље задовољи.

Пројекат је намењен деци узраста до 5 година. Прво је предвиђено постављање склопивих кутија у облику призме од иверице у којима би се нашли различити природни материјали са којима би деца могла да се играју. Башта [1] је планирана по узору на сензорне баште које се налазе широм Русије, један од примера је башта у Томску, у бази Центра за помоћ породици

и деци „Спарк”. Идеја је да постављањем различитих материјала попут маховине, млача дрвета, каменчића, сламе, шишарки и воде деца кроз игру истражују свет око себе својим чулима, активирају и развијају их. Једно поље намењено је за садњу биљака по дечјем избору. Својим утицајем на различита чула (вид, мирис, додир, слух) башта помаже да се деца опусте и ослободе вишка енергије. За други део интервенције историшћен је постојећи нагиб терена у рубној зони дворишта где је предвиђено да се постави мрежа [2] и полигон са ужетом за пењање [3]. Мрежа и полигон су погодни за дечије авантуристичке активности и помажу у развијању координације, равнотеже и снаге.

су облику једнакокраких троуглова у којима се налазе различити материјали за игру. За овај пројекат је предвиђено 7 кутија. Панели иверице. Краћи крак троугла износи 220 цм, дужи 250 цм, док је висина кутије 30 цм. Кутије могу да се затворе у периоду када се не користе, нпр. у току ноћи. Поклопци штите материјале у њима од атмосферских утицаја, животиња и сл.

Панели иверице. Површина сваког поклопца је једнака површини кутије у облику једнакокраког троугла.

Налазе се између дрвених кутија као простор где би деца могла да седе док се играју - док су им ноге у води или копају баштицу. Планиране су тако да могу да се поставе и склоне по потреби.

Летвице од иверице.

Димензија једне летвице је 120 цм дужине, 40 цм ширине и 10

Предвиђена је као дрвени рам који би се поставио на косом делу терена, а у оквиру кога би се разапела мрежа од канапа.

Дрвени рам, канапи.

Димензија рама је 200 цм дужине, 100 цм ширине и 20 цм дебљине, док су канапи пречника Ø 2 цм и 150-250 цм дужине.

Састоји се од три дела: подлоге направљене од дрвета која се поставља на сам терен, дрвених пањева мењих димензија који су закуцани у подлогу од иверице и канапа за пењање који је закачен за дрвени стуб.

Дрво, канап.

Димензија подлоге је 200 цм дужине, 110 цм ширине и 10 цм дебљине. Пањеви су пречника Ø 10-15 цм, док је канап пречника Ø 2 цм и 200 цм дужине. Дрвени стуб за качење канапа је пречника Ø 15cm и висине 100cm од којих је најмање 20 cm у земљи.

Аутор: Алма Дацић Апроксимативна цена пројекта: 52.876,96 РСД / 450,40 € (детаљан предмер и предрачун је на стр. 92)

Овај пројект се налази у кутку за најмлађу децу до 3 године. Главна тема су микро амбијенти за развој дечје маште кроз авантуру. На делу терена под нагибом налазе се мреже за пењање [1] чији размак конопца је примерен узрасту деце како би могла несметано и безбедно да се пењу... ...Даље се у слободном зеленом простору наилази на магична скровиштабункере [2] уроњена у терен под нагибом, где деца могу да уживају у природном окружењу скривајући се од различитих имагинарних створења која замисле током игре. Деца воле да се скривају чак и када не беже ни од чега... ...Испред бункера, простор централног дела дворишта чини вишенаменска отворена дневна соба [3]. Формирана је око пања дрвета које се претходно поломило, а представља место за окупљање и разноврсне радионице (нпр. цртање, глума, разговор), док пањ може да послужи као сто или сцена... ...Уз фасаду објекта се налази

Бункери представљају пластичну цев уроњену у део терена под нагибом. Служе за скривање деце те је важно да се поставе тако да може да се приступи детету у сваком тренутку.

ПВЦ канализационе цеви навећег пречника са заобљеним ивицама. Могу евентуалну имати тканину преко.

Пречник цеви је Ø 500 мм. Отворен простор оивичен природним елементима тако да позиционира централно место зоне у коме се одвивају групне активности.

Тепих отворене дневне собе је од маховине и уоквирен је камењем које је офарбано разним бојама у оквиру радионица. Око камења се могу налазити и саксије са цвећем, фигурице од глине коју направе деца и сл.

Поље маховине не би требало да прелази површину радијуса ?? м2. Према принципима обраде и спајања гума у зони “Гумени полигон”.

Исто као у зони “Возујић”.

Повратак нативних екосистема у градове Аутор: Никола Лаловић, студент факултета Заштите животне средине, председник Биолошког истраживачког друштава „Јосиф Панчић“ Екосистеми су комплексне заједнице сачињене из биотичких компоненти, тј. свих живих организама на датом простору, и абиотичких компоненти, односно неживих делова екоситема, као што су тип подлоге (камен, земља, ...), количина воде, итд. У екосистемима биотичке - живе и абиотичке - неживе компоненте, су у сталној интеракцији и међузависности. Веома је битно имати у виду да абиточке - неживе, компоненте екосистема условљавају које врсте огранизама, могу да живе и да се размножавају у тим условима. Са друге стране, под утицајем биотичких – живих компоненти, тј. живих органзама, абиотичке компоненте екосистема се мењају током времена. Стална, међусобна интеракција ова „два” дела екосистема најчешће се описује кроз процес „кружења материје и енергије у природи”. Процес кружења материје односи се на ланац исхране у хијерахији живих бића, док се процес кружења енергије посматра у ширем котексту живота на планети Земљи. Опстанак сваког екосистема зависи од уноса енергије. Највећи удео енергије, који улази у екосистем путем сунчевог зрачења, омогућава процес фотосинтезе у коме биљке помоћу сунчеве светлости стварају храну и органску материју. У том смислу темељ живота већине екосистема

јесу биљке. Међутим, веома битни организми за кружење материје кроз екосистем, па самим тим и за и његов опстанак су сапрофити. То су организми који активно разлажу органску материју, као што су бактерије и гљиве и други. Дакле, биљке и сапрофити, као почетна и крајња карика у функционисању ланца исхране, граде основу кружења материје и енергије кроз екосистем. Према томе, опстанак неког екосистема, веома зависи од природне организације заједнице и укупне разноликости организама који живе на одређеном простору, где осим биљака и сапрофита, учествују птице, сисари, гмизавци и инсекти. Треба посебно нагласити важност инсеката за опстанак екоситсема. Они предтсваљају најразноврснију групу организама на свету, који су се кроз еволуцију специјализовали за мноштво различитих екосистемских улога: од опрашивача, разлагача, паразита и ловаца других инесеката и тд. Ова разноликост

Специфичност градских екосистема је живот у створеној животној средини. У градовима, иако можемо да кажемо да постоји присуство елемената природе, доминирају простори и површине који су створени деловањем људи. Да би градови могли да се развијају неопходан им је простор за инфраструктуру и објекте, а простор за њихову изградњу добија се на рачун локалних екосистема који постоје на тој тероторији. Ма колико се трудили да задржимо и очувамо површине под зеленилом, изградњом у градовима битно се ремете биотичкеживе и абиотчке - неживе компоненте екосистема. Крчење различитих врста биљака и дрвећа, и додатно, ремећење природне слојевитости земљишта, имају за последицу промене нативних карактеристика локалног екосистема. На тај начин се ствара нови тип абиотичких - неживих услова животне средине, јер се мења подлога, доток сунчеве светлости, температура, хемија и количина воде, који се у новим условима разликују од локалних услова, сада бивших, екосистема. Услед промена абиотичких

- неживих услова насталих у процесу градње, нужно долази и до промена биотичких – живих карактеристика екосистема, чак иако се не људским деловањем не интервенише у домену састава биљног и животињског света у деловима простора који нису изграђени. Отворени простори у градовима се уређују како би се прилагодили потребама живота људи у граду. Промене у новом уређењу простора, чак и када уређење простора подразумева озелењавање, има за последицу стварање новог биотичког – живог састава екоситема, чији се биодиверзитет такође разликује у односу на биодиверзитет који је у датом простору нативно постојао. Колико код да тежимо да људском интервенцијом надоместимо биодиверзитет екосистема новоствореног градског простора, веома је упитан квалитет тако створених ботичких - живих услова за опстанак новонасталог екосистема. Поједностављено речено, градове можемо интерпретирати са аспекта животне средине за развој и преживаљавање екосистема, као велике вештачке „камењаре” са бираним врстама дрвећа, често сађеним у редовима у коридорима улица, са одвојеним зеленим просторима где се сади само цвеће и трава, или евентуално комбинације одабраног ниског, средњег и високог растиња, које препознајемо у парковима или култивисаним градским шумама. Међутим, у природи „камењари” немају дрвеће у редовима, одвојене кутије

за цвеће, или култивисане шуме са комбинацијом одређених биљних врста, а које као саднице долазе из свих крајева света. Оваквим процесом уређења отворених простора у градовима, стварају се тзв. „празнине” у организацији природе у граду. У току живота неког озелењеног градског простора, ове „празнине” у организацији створених екосистема, у већини случајева природно „попуњавају” инвазивне врсте биљака и животиња, јер у датим, новоствореним, условима немају конкренцију, или природног „непријатеља” на датим просторима. Уобичјена пракса садње ненативних, „страних” врста биљака, чак и када су неинвазивне, заправо не доприноси локалном градском биодиверзитету, већ само естетици, јер се стварају екосистеми за које је непознато међусобно садејство у одржању природних животних процеса. Додатно, у градовима зелене површине су често исцепкане и неповезане, што онемогућава природну повезаност живих врста и међусобно садјество екоситема који у овим просторима опстају. Последице оваквог приступа (не)уређењу градских екосистема нису мале: од промена у микроклими простора кроз пораст температуре, самњења влаге, до исушивања паркова и дрвореда, одумирања птица и природних полинатора, до пораста у популацији штеточина као што су комарци, итд. Наше паркове и зелене површине прекривају лепе, али стране врсте биљака и дрвећа и неприродни

травњаци са једном доминатном биљном врстом. Отуда су градске зелене површине погодно тле за ширење па пример амброзије и других алергених биљака, или неконтролисано ширење одређених врста инсеката. Дакле, непромишљеним и селективним приступима уређења зелених површина града, где се тежи стандрадима естетике, пре него екосистемској функционалности, битно се слаби природна организација екосистема у градовима, смањује њихова отпорност, што у крајњем може утицати и на квалитет живота људи не само у погледу здравља животне средине, већ и економских захтева одржавања. Посматрањем ових феномена, уочава се један од фундаменталних и уобичајених проблема екосистема у граду. Пре свега то је недовољна развијеност и повезаност заједнице биљака од које зависе и друга жива бића. Да би један екосистем могао да опстаје и да се развија неопходна је природна „спратовност” биљака у простору. Одржаване шуме и паркови у градовима углавном поседују само „два спрата биљака” - дрвеће и ниско растиње, док у природним шумама можемо уочити чак седам. У том смислу, уређени травњаци, са једном врстом траве, представљају, заправо, пре вештачку, него природну средину. На овим површинама појављује се веома мали број инсеката, и неразвијена заједница сапрофита, јер се такви травњаци косе, а покошена трава због естетике и функционалности укљања, те недостаје природни процес труљења и разлагања огранске материје, чиме

78

се у крајњем доводи до ерозије састава тла које онда мора да се ђубри ветачким ђубривима. Дакле, други уобичајени проблем градских екосистема је претерано и неселективно интервенисање људи у уређивању градских ескосистема у циљу уобичајених естетских норми или функционалности, чиме се битно утиче на живот инсеката, птица и других животињских врста који би у градским системима могли да опстају. Драматичне последице настају када ови услови онемогуће живот природних полинатора, солитарних пчела и других инстеката па у крајњем долази и до одумирања успостављеног биљног система. У контексту неопходности суочавања са бројним претњама, које су последица климатских промена, оживљавање и повратак нативних градских екосистема

представља стратешки потез у опстанку градова. Међутим, повратак нативних екосистема у градове предстваља друштвени изазов на више нивоа. Пре свега потребно је подизање свести о значају присуства природе у граду, односно подсећање на чињеницу да су и људи саставни део система живота на планети, те да у том смислу, понашање и деловање људских заједница мора бити мање анртопоцентрично, а више екоцентрично. Људи у градовима постају све отуђенији према живом свету. Губи се контакт и свест о живим организмима око нас. Јављају се страхови од инсеката, птица и слепих мишева итд., док ликови из тв-серија и игрица окупирају нашу пажњу са потреба наших „комшија”, које нико и не примећује, а неопходна им је помоћ.

Апроксимативни предмер и предрачун

Аутор: Јелена Павловић, дипл. инж. арх., докторанд

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

Будући да је саставни део Идејног решења уређења дворишта вртића „Ластавица” претходно његовој детаљној разради, сегмент предмера и предрачуна карактеришу одређена ограничења, која су објашњена у наставку. Предмер и предрачун, према правилу, обухвата позиције припремних, грађевинско-занатских и завршних радова, одређених на основу графичких и текстуалних прилога, као и консултација са ауторима појединачних делова Решења. Садржи описе позиција, услове израде и уградње, избор и квалитет материјала и начин обрачуна сваке појединачне позиције, који треба да омогуће контролисано извршење планираног унапређења. Радови који се описују образложени су опште усвојеним терминима архитектонске струке, са коришћењем познатих података из грађевинске праксе. Последично, формиране цене су пројектантске, установљене на основу нормираних величина представљених радова, те подложне променама услед могућих флуктуација тржишта материјала и радне снаге, као и измена у финалном избору извођачких детаља. Описане позиције су издиференциране према врстама радова у оквиру

појединачних просторних целина Идејног решења којима припадају, ради лакше појединачне анализе у наредним фазама планирања и извођења. Збир свих позиција према целинама дат је у Рекапитулацији. Овако формирана Рекапитулација трошкова за извођење радова на уређењу представља оквирну инвестициону вредност предложене интервенције ради утврђивања могућности за њену реализацију, као база за формирање тендера зарад утврђивања њене стварне цене коштања. Цене су дате у динарској противвредности на дан 8.7.2022. године када је средњи курс € износио 117,40 РСД.

1 ВИГВАМЛЕНД

1.1

Ручни ископ за темеље самце Ручни ископ земље III категорије за темеље самце. Ископ извести према пројекту и датим котама. Бочне стране правилно одсећи, а дно нивелисати. Ископану земљу превести колицима, насути и нивелисати терен или утоварити на камион и одвести на градску депонију. Димензије темеља: а=40цм, б=40цм, h=60цм, n=12kom Обрачун по м3 земље, мерено урасло. 0,4м*0,4м*0,7м*12 м3 1,34 880,50 1.183,39

1.2 Набавка и разастирање шљунка у слоју дебљине 10цм испод темеља Тампонски слој шљунка насути у слојевима, набити и фино испланирати са толеранцијом по висини +/- 1цм. Обрачун по м2 набијеног шљунка. 0,4м*0,4м*12 м2 1,92 293,50 563,52

1.3 Израда и уградња челичних анкера за дрвене стубове Вертикални скривени анкер за дрвене стубове израђује се од челичне плоче са граничником и преходно избушеним рупама за завртњеве. Анкер се чисти пре уградње и премазује минијумом. Поставља се на пројектовану позицију пре бетонирања темеља и заједно са њим формира носач вертикалног дрвеног стуба кружног пресека. Испоручује се са потребним завртњима, подлошкама и матицама, у свему према детаљима произвођача. Обрачун по комаду анкера. ком 12,00 1.761,00 21.132,00

1.4

Израда армирано-бетонских темеља Темеље самце армирати према детаљима. Претходно изливању бетона поставити анкере за стубове. Бетон марке МБ30 уградити и неговати према прописима. У цену улази сва арматура и потребна оплата. Обрачун по м3 темеља. 0,4м*0,4м*0,6м*12 м3 1,15 14.088,00 16.229,38 1.5 Израда и постављање дрвених стубова Ø15цм, висине 170цм Набавити, обрадити

1.6

Израда и уградња кружних челичних носача на дрвене стубове Кружни носачи за качење платна израђују се од челичних елемената са преходно избушеним рупама за завртњеве, у свему према детаљима и упутству пројектанта. Носачи се чисте пре уградње и премазују заштитном бојом. Постављају се на дрвене стубове и финално боје бојом за метал по избору пројектанта. Испоручују се са потребним завртњима, подлошкама и матицама неопходним за монтажу. Обрачун по комаду челичних носача. ком 36,00 1.174,00 42.264,00

1.7

Израда и постављање дрвених клупа

Набавити, обрадити и поставити дрвене клупе од суве грађе четинара прве класе, у свему према детаљима и упутству пројектанта. Клупе пажљиво поставити на дрвене стубове и учврстити везе, а затим заштитити и импрегнирати. Обрачун по м3 дрвне грађе. (0,6м*0,3м/2*0,03м+0,06м*0,06м*0,2м*2)*24 м3 0,10 54.004,00 5.365,84

1.8 Израда и постављање дрвених сточића Набавити, обрадити и поставити дрвене сточиће од суве грађе четинара прве класе, у свему према детаљима и упутству пројектанта. Сточиће пажљиво поставити на дрвене стубове и учврстити везе, а затим заштитити и импрегнирати. Обрачун по м3 дрвне грађе. (0,75м*0,4м/2*0,03м+0,06м*0,06м*0,35м*2)*24 м3 0,17 58,70 3522,00

1.9 Набавка металних анкера за платна Метални анкери за тло израђени од нерђајућег челика набављају се за потребе разапињања ужади и платна окачених о дрвене стубове. Обрачун по комаду анкера. ком 60,00 58,70 3.522,00 1.10 Набавка рециклиране тканине, ужади и израда платна за вигваме Позиција може бити предмет добровољне акције родитеља деце вртића уз обезбеђење техничких детаља од стране пројектанта. Обрачун паушално. пауш 0,00 0,00 0,00 УКУПНО “ВИГВАМЛЕНД” 118.817,17

2 ГУМЕНИ ПОЛИГОН

2.1

Скидање површинског слоја земље дебљине до 20цм

Употребљив хумус, за завршну обраду, одвојити на посебну депонију, што улази у цену. Вишак земље превести колицима, насути и нивелисати терен или утоварити на камион и одвести на градску депонију. Обрачун по м2 терена. м2 36,70 176,10 6.462,87

2.2 Набавка и насипање туцаника у слоју дебљине 10цм

испод стаза Преко испланираног терена насути и разастрети туцаник предвиђене гранулације у слојевима и извршити набијање ваљком уз потребно квашење. Обрачун по м3 набијеног туцаника. м3 3,67 1.174,00 4.308,58

2.3 Набавка и постављање баштенских бетонских ивичњака Ивичњаке поставити у слоју цементног малтера размере 1:2. Ивичњаке спојити цементним малтером, спојнице благо увући у односу на ивичњак и обрадити. Обрачун по м’ ивичњака. м’ 56,00 880,50 49.308,00

2.4 Набавка и разастирање слоја песка испод финалне облоге стаза Тампонски слој песка насути у слојевима, набити и фино испланирати са толеранцијом по висини +/- 1цм. Обрачун по м2 набијеног песка. м2 36,70 293,50 10.771,45

2.5 Набавка и разастирање слоја финалне облоге стаза Финалне облоге стаза према избору пројектанта, у свему према детаљима произвођача. Обрачун по м2 финалне облоге. а) гумена подлога б) малч (дебљина слоја 10цм) в) маховина г) камени облутак д) трава (садњом из семена)

2.6 Набавка рециклираних

м2 м2 м2 м2 м2

0,00 12,23 12,23 12,23 0,00

3.991,60 1.174,00 1.174,00 2.700,20 293,50

0,00 14.361,93 14.361,93 33.032,45 0,00

2.7 Бојење рециклираних аутомобилских гума

Пре бојења извршити детаљно прање гума хемијским и физичким средствима. Бојити бојом погодном за корићење на гуменој површини, на бази уља високог квалитета, у два слоја. Обрачун по комаду гума. ком 80,00 211,32 16.905,60

2.8 Израда мобилијара од рециклираних аутомобилских гума

Мобилијар израдити у складу са детаљима и упутствима пројектанта. У цену урачунати шрафови и матице потребне за спајање појединачних елемената. Позиција може бити предмет добровољне акције родитеља деце вртића уз обезбеђење техничких

детаља од стране пројектанта. Обрачун по комаду гума. ком 80,00 234,80 18.784,00 УКУПНО “ГУМЕНИ ПОЛИГОН” 168.296,81

85

3.1

Ручни ископ за трамполину

Ручни ископ земље III категорије за позицију трамполине. Ископ извести према пројекту и датим котама. Бочне стране правилно одсећи, а дно нивелисати. Ископану земљу превести колицима, насути и нивелисати терен или утоварити на камион и одвести на градску депонију. Димензије трамполине: пречник 1м, h=1м, n=2kom Обрачун по м3 земље, мерено урасло. (1м)2*3,14*1,1м*2 м3 6,91 117,40 811,00

3.2 Набавка и разастирање шљунка у слоју дебљине 10цм испод трамполине Тампонски слој шљунка насути у слојевима, набити и фино испланирати са толеранцијом по висини +/- 1цм. Обрачун по м2 набијеног шљунка. (1м)2*3,14*2 м2 6,28 293,50 1.843,18

3.3 Набавка и постављање трамполине Финални избор модела, материјала и окова треба да одобри надлежна служба Предшколске установе “11. април”, у складу са мерама за безбедност и здравље деце. Димензије трамполине: пречник 1м, h=1м, n=2kom Обрачун по комаду. ком 2,00 11.740,00 23.480,00

3.4 Израда и постављање зип-лајна Систем сачињава дрвена конструкција полазишта и циља, као и ужад и оков велике носивости, у свему према детаљима произвођача. Финални избор дизајна, материјала и окова планираног за употребу на изради, као и завршно изведени систем, треба да одобри надлежна служба Предшколске установе “11. април”, у складу са мерама за безбедност и здравље деце. Обрачун паушално. пауш 1,00 176.100,00 176.100,00 3.5 Декоративно бојење бетонских површина Декоративно бојење “корачића” и вишенаменског

платоа бојама за бетон. Позиција може бити предмет добровољне акције родитеља деце вртића уз обезбеђење техничких

детаља од стране пројектанта. У цену урачунат

материјал за бојење. Обрачун паушално. пауш 1,00 30.524,00 30.524,00

3.6

Израда и постављање дрвених пањева Ø30цм, висине 30цм Набавити, обрадити и поставити дрвене пањеве од суве дрвне грађе, у свему према детаљима и упутству пројектанта. Пањеве пажљиво поставити и учврстити, а затим заштитити и бојити бојама за дрво. Обрачун по м3 дрвне грађе. (0,03м)2π*0,3м*180 м3 15,26 11.740,00 179.157,10

Скидање површинског слоја земље дебљине до 20цм Употребљив хумус, за завршну обраду, одвојити на посебну депонију, што улази у цену. Вишак земље превести колицима, насути и нивелисати терен или утоварити на камион и одвести на градску депонију. Обрачун по м2 терена. м2 23,60 176,10 4.155,96 3.8 Набавка и насипање туцаника у слоју дебљине 10цм испод стаза Преко испланираног терена насути и разастрети туцаник предвиђене гранулације у слојевима и извршити набијање ваљком уз потребно квашење. Обрачун по м3 набијеног туцаника. м3 2,36 1.174,00 2.770,64

3.7

3.9 Набавка и разастирање слоја финалне облоге стаза Финалне облоге стаза према избору пројектанта, у свему према детаљима произвођача. Обрачун по м2 финалне облоге. а) гумена подлога б) малч (дебљина слоја 10цм) в) маховина г) камени облутак д) трава (садњом из семена)

3.10 Постављање декоративних бехатон плоча 20цмx 20цмx4цм Постављање појединачних декоративних бехатон плоча на травнатим површинама у оквиру

м2 м2 м2 м2 м2 м2

2,67 9,28 8,34 1,31 2,00 23,60

3.991,60 1.174,00 1.174,00 2.700,20 293,50

10.657,57 10.894,72 9.791,16 3.537,26 587,00

4.1 Израда и постављање мобилијара за спољашњу

употребу Израда и постављање мобилијара за спољашњу употребу од ОСБ3 плоча дебљине 18мм, заштићених премазом отпорним на временске услове, као и меког ребрастог црева. У цену улази оков и шрафовска роба неопходна за израду и монтажу. У свему према детаљима и упутствима пројектанта. Обрачун по комаду.

5.1 Ручни ископ за темеље самце Ручни ископ земље III категорије за темеље самце. Ископ извести према пројекту и датим котама. Бочне стране правилно одсећи, а дно нивелисати. Ископану земљу превести колицима, насути и нивелисати терен или утоварити на камион и одвести на градску депонију. Димензије темеља: а=40цм, б=40цм, h=60цм, n=12kom Обрачун по м3 земље, мерено урасло. 0,4м*0,4м*0,7м*14 м3 1,57 880,50 1.380,62

5.2 Набавка и разастирање шљунка у слоју дебљине 10цм испод темеља Тампонски слој шљунка насути у слојевима, набити и фино испланирати са толеранцијом по висини +/- 1цм. Обрачун по м2 набијеног шљунка. 0,4м*0,4м*4

5.3

Израда и уградња челичних анкера за дрвене стубове Вертикални скривени анкер за дрвене стубове израђује се од челичне плоче са граничником

м2 2,24 293,50 657,44

пројектовану позицију пре бетонирања темеља и заједно са њим формира носач вертикалног дрвеног стуба квадратног пресека. Испоручује се са потребним завртњима, подлошкама и матицама, у свему према детаљима произвођача. Обрачун по комаду анкера. ком 14,00 1.761,00 24.654,00

5.4

Израда армирано-бетонских темеља Темеље самце армирати према детаљима. Претходно изливању бетона поставити анкере за стубове. Бетон марке МБ30 уградити и неговати према прописима. У цену улази сва арматура и потребна оплата. Обрачун по м3 темеља. 0,4м*0,4м*0,6м*14 м3 1,34 14.088,00 18.934,27

5.5 Израда дрвене конструкције надстрешнице финално

покривене поликарбонским покривачем Израдити и поставити надстрешницу састављену од дрвених стубова, греда и укрућења од суве грађе четинара прве класе. Стубове пажљиво поставити

на анкере и учврстити везе, а затим заштитити и импрегнирати. Покривање извршити вишебојним поликарбонским покривачем. У свему према детаљима

и упутству пројектанта. Обрачун по м2 надстрешнице. м2 44,00 7.631,00 335.764,00 5.6 Набавка и постављање дрвеног дечијег мобилијара за спољашњу употребу У свему према детаљима произвођача. Обрачун по комаду мобилијара. а) дечија кухиња ком 1,00 23.480,00 23.480,00 УКУПНО “МАГИЧНО СВЕТЛО” 404.870,34 напомена за пројекат “Магично светло”: Аутор предмера сугерише челичну конструкција јер ће статичким прорачуном бити значајно велике димензије дрвених елемената, с обзиром да се ради о надстрешници од 44 м2. Истиче данадстрешница не може бити монтажно-демонтажна и да би за њу било довољно 8 темеља, на 3-4м.

6.1

Ручни ископ за темеље самце Ручни ископ земље III категорије за темеље самце. Ископ извести према пројекту и датим котама. Бочне стране правилно одсећи, а дно нивелисати. Ископану земљу превести колицима, насути и нивелисати терен или утоварити на камион и одвести на градску депонију. Димензије темеља: а=30цм, б=30цм, h=40цм, n=35kom Обрачун по м3 земље, мерено урасло. 0,3м*0,3м*0,5м*35 м3 1,58 880,50 1.386,79

6.2 Набавка и разастирање шљунка у слоју дебљине 10цм испод темеља Тампонски слој шљунка насути у слојевима, набити и фино испланирати са толеранцијом по висини +/- 1цм. Обрачун по м2 набијеног шљунка. 0,3м*0,3м*35 м2 3,15 293,50 924,53

6.3 Израда и уградња челичних анкера за дрвене стубове Вертикални скривени анкер за дрвене стубове израђује се од челичне плоче са граничником и преходно избушеним рупама за завртњеве. Анкер се чисти пре уградње и премазује минијумом. Поставља се на пројектовану позицију пре бетонирања темеља и заједно са њим формира носач вертикалног дрвеног стуба кружног пресека. Испоручује се са потребним завртњима, подлошкама и матицама, у свему према детаљима произвођача. Обрачун по комаду анкера. ком 35,00 939,20 32.872,00

6.4

Израда армирано-бетонских темеља

Темеље самце армирати према детаљима. Претходно изливању бетона поставити анкере за стубове. Бетон марке МБ30 уградити и неговати према прописима. У цену улази сва арматура и потребна оплата. Обрачун по м3 темеља. 0,3м*0,3м*0,4м*35 м3 1,26 14.088,00 17.750,88

6.6

Израда и постављање дрвеног дечијег мобилијара Израда и постављање мобилијара за спољашњу употребу од дрвне грађе, заштићених премазом отпорним на временске услове. У свему према детаљима и упутствима пројектанта. Обрачун по комаду. а) возујић од дрвених гајбица на точкићима б) мостић ком ком 1,00 4,00 5.870,00 3.522,00 5.870,00 14.088,00

6.7

Набавка рециклиране тканине, ужади и пластичних колутова Набавка рециклираног материјала за потребе израде пруге од лествичасто везане ужади и “скривалице” од пластичних колутова и другог материјала. Позиција може бити предмет добровољне акције родитеља деце вртића уз обезбеђење техничких

детаља од стране пројектанта. Обрачун паушално. пауш 0,00 0,00 0,00 УКУПНО “ВОЗУЈИЋ” 82.388,26

7 ШАРЕНА БАШТА

7.1 Израда и постављање дрвеног дечијег мобилијара Израда и постављање мобилијара за спољашњу употребу од дрвне грађе, заштићених премазом отпорним на временске услове. У свему према детаљима и упутствима пројектанта. Обрачун по комаду. а) кутије сензорне баште б) мрежа за пењање в) дрвени полигон са ужетом за пењање

ком

7,00 1,00 1,00

11.740,00 5.870,00 11.740,00

82.180,00 5.870,00 11.740,00 УКУПНО “ШАРЕНА БАШТА” 99.790,00

8.1

Скидање површинског слоја земље дебљине до 20цм Употребљив хумус, за завршну обраду, одвојити на посебну депонију, што улази у цену. Вишак земље превести колицима, насути и нивелисати терен или утоварити на камион и одвести на градску депонију. Обрачун по м2 терена. м2 8,00 176,10 1.408,80

8.2 Израда и постављање дрвеног дечијег мобилијара Израда и постављање мобилијара за спољашњу употребу од дрвне грађе, заштићених премазом отпорним на временске услове. У свему према детаљима и упутствима пројектанта. Обрачун по комаду. а) мреже за пењање б) бункери (који се насипају земљом из ископа) а) возујић од дрвених гајбица

ком ком ком

3,00 4,00 1,00

5.870,00 5.870,00 5.870,00

17.610,00 23.480,00 5.870,00

8.3 Набавка рециклираних аутомобилских гума При избору гума детаљним прегледом утврдити да нема металних остатака или других већих оштећења. Позиција може бити предмет добровољне акције родитеља деце. Обрачун по комаду. ком 16,00 0,00 0,00

8.4

Бојење рециклираних аутомобилских гума Пре бојења извршити детаљно прање гума хемијским и физичким средствима. Бојити бојом погодном за корићење на гуменој површини, на бази уља високог квалитета, у два слоја. Обрачун по комаду гума. ком 16,00 211,32 3.381,12

8.5 Постављање декоративних бехатон плоча 20цмx20цмx4цм Постављање појединачних декоративних бехатон плоча на травнатим површинама у оквиру целине “корачићи”. Обрачун по комаду. ком 30,00 37,57 1.127,04 УКУПНО “СКРОВИШТЕ” 52.876,96

9.1 Рестаурација ограде од челичних профила и вучене жице Делове који недостају или су дотрајали израдити и поставити по узору на постојеће, према детаљима и упутству пројектанта. Обрачун по м2 ограде. 265м*1,3м м2 344,50 2.348,00 808.886,00 УКУПНО “ШАРЕНА БАШТА” 808.886,00

БАШТА 99.790,00 8 СКРОВИШТЕ 52.876,96 9 ОГРАДА ВРТИЋА 808.886,00 УКУПНО 2.395.074,65

Инструкције за примање донација

Аутор: Александра Марин, ПУ „11. април”, Нови Београд

Руководиоци вртића и јаслица пре примања било које донације морају упутити донатора да је дужан поднети захтев за одобрење донације (садржај обрасца је приказан на следећој страни).

Руководиоци вртића и јаслица могу примити донацију тек након потписаног Уговора о донацији који сачињава правна служба Установе.

назив: привредног друштва или предузетника и адресу, као и име и презиме лица које ће у име привредног друштва потписати уговор о донацији. Уколико директор привредног друштва не потписује уговор о донацији, лице које потписује уговор мора имати овлашћење.

Уколико руководилац вртића и јаслица приме донацију супротно овом упуству подлежу дисциплинској одговорности предвиђену чланом 7. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности (деловодни број :35/ XVII/4/3 од 04.04.2021.године).

Донатор је дужан да уз захтев за одобрење донације достави предрачун као и опис модела донације. Уколико донатор донира половну

Уколико донатор жели да поклони клима уређај, након подношења захтева за одобрење донације, а пре закључивања Уговора о донацији, Техничка служба је дужна да на терену провери да ли постоје техничке могућности за уградњу климе.

ДИРЕКТОРУ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ «11 АПРИЛ» НОВИ БЕОГРАД НАРОДНИХ ХЕРОЈА 12а

ЗАХТЕВ ЗА ОДОБРЕЊЕ ДОНАЦИЈЕ

Обраћамо Вам се са овим захтевом да одобрите донацију : (Навести предмет донације, модел и цену)

Донацију дајемо вртићу (Навести вртић и групу) Образложење

Прилог: 1.предрачун/рачун Руководилац вртића –јаслица име и презиме и потпис

Правна обрада

Донатор: име и презиме или фирма улица , број и место број личне карте или пиб Телефон, моб/фик. Одобрио донацију: директор установе: Јелена Дубљевић