Студент: Јелена Грозданић ПРОЦЕПИ КОЈИ ПОВЕЗУЈУ Монотонија стамбених блокова и изостанак простора и садржаја који обогаћују свакодневни живот испровоцирала је идеју о стварању физичке структуре која повезује,покреће и активира становнике блока, чиме се ствара и јача осећај заједништва и припадности. Она је представљала одговор на дату ортогоналност блока а настала је као резултат сагледавања спонтаних токова кретања становника блока. Добијена је дијагонална матрица која нас увлачи у новонасталу структуру и даље разграђује на начин да процепима, отворима, изненадним проширењима динамизује наше кретање. Ти процепи чине боравак у самој структури интересантнијим, отварају нове приче и доживљаје, чине да будете део једног система а да сте истовремено у другом, да се осећате делом једног простора у структури потпуно одвојених целина. Кретањем пролазимо кроз различите просторе отворене или затворене , изграђене или озелењене, динамичне или мирне, они нас увлаче до краја, не говорећи шта даље следи. Визуре су те које се константно мењају, као и планови који се преплићу, стварајући увек нове слике у разним бојама, размерама и сенкама, све заједно поигравајући се нашом перцепцијом простора .