I r e n a A n d r i j a n a M i l e n a
V e l j o v i ć B a t a l o S t a n o j e v i ć
FEELS LIKE HOME F
E
S
T
I
10.SEPTEMBAR ŠETALIŠTE LAZARO K A R D E N A
S
A
V
A
L
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo Uvod Prostor Savskih blokova predstavlja jedan od prostora na područja Novog Beograda koji poseduje dosta potencijala za razvoj i integrisanje sa ostalim gradskim tkivom. Same geo - morfološke karakteris e, kao i dispozicija i uređenje ovih blokova pružaju veliki broj mogućnos a razvoj kkoji će bi u urbanom duhu današnjiceao i u skladu sa današnjim potrebama korisnika tog prostora. Većina mikroprostora na lokaciji predstavlja mul fun cionalne prostore koji se pretežno mogu akk vnoorisis okom cele godine, u svim vremenskim periodima i uslovima. Među m, u pocesu analize Savskih blokova uočeni i brojne probleme koji negataivno u ču na razvoj ove lokacije. Neki od njih su i potpuna ili delimična neintegrisanost sa ostalim gradskim sadržajima, nepostojanje bilo kakvih kulturno - istorijskih objekata ili spomenika, kao i rela vno slab i tenzitet održavanja. Svi ovi fak ori utali su na to da prostori Savskih blokova postanu rela vno isključeni iz gadskih urbanih tokova. Jedinu programsku dominantu ovog prostora trenutno predstavlja samo Kineski tržni centar. Cilj rada je realizovanje fes ala susedstva koji će, pre svega, uzee u zir buduće aktere. Stoga je neophodno iskorišćavanje svih potencijala koje ovaj prostor poseduje, pre svega iskorišćavanje raznolikos u trukturi stanovnika blokova. Naime, u analizi Savskih blokova, uočićemo da ovaj prostor poseduje najrazliči ju demogafsku strukturu. Shodno tome, sami članovi susedstva koje organizuje fes al su odabrani tako da formiraju raznolik socio - kulturološki milje. Članovi susedstva koji se smatraju glavnim inicijatorima fes ala susedstvva po ču iz različi h ajeva Srbije i sveta. Kako jedan fesfeal susedstva ima zma za cilj par cipacto većeg broja učesnika, komšija, cilj našeg fes ala jeste upoznavanje sa raznolikošću, karakterisstama i vrednosos ma različitultura aktera na lokaciji koji imaju različita porekla i životne priče. Na taj način, stvorile bi se stvarne mogućnos a dalji razvoj Savskih blokova kao i mogućnos a međusobno upoznavanje komšija i poboljšavanje njihove komunikacije.
Fes ali susedstva su jedinstveni trenuci okupljanja stanara okolnih kuća i zgrada u okviru jednog ili više naselja. U Srbiji su retki, ali su potrebni i korisni. Jedno susedstvo može organizova b zbroj fesstala i zanimljivih okupljanja, sa najrjrazlilči ji emama. Na fes alima mogu učestvovaa vi jer se organizuju za sve komšije. Svrha ovakvih fesesala je višestruka. Prvenstveno, jedan ovakav fes al doprinosi socijalizaciji, unapređenju komšijskih odnosa, saradnji i poštovanju, ali omogućava i prijatniji život, kao i bezbednije i sigurnije okruženje koje je srećnije i ispunjenije. Najčešći organizatori su sami stanovnici koji žele novine i zabavna dešavanja koja bi ispunila dane vikenda ili slobodno vreme.
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
Fes al se odvija jednom mesečno i tema se menja po želji aktera. Princip prvog fesstala je samoinicijalno rešenje aktera, tj. sve se odigrava na osnovu ideja osnivača. Prvu temu biraju naši osnivači, Marko, Marija i Su. Jedan fesalski dan biće prikazan u ovom radu. Glavna tema je mul ulturalnost. U okviru jednog dana fes ala izlažu se tradicionalna hrana, piće, muzika, ples, književnost, istorija, igre, filmovi (dokumentarni, igrani, animirani - po želji). Ovakav pristup organizaciji je jedan od predloga, ne mora bi ajan, a dadaa elemen postora su pomerljivi pa se sam fesstal može reorganizovavai preoblikovaovaDat je predlog prostorne strukture koja može, na je innačin, podraaaesesal, aktere, neophodne štandove, bine i slično.
Ideja: Cilj ovog fes ala je upoznavanje sa raznolikošću, aspekk ma i ednosos ma različitultura aktera na lokaciji koji dolaze iz raznih krajeva Srbije i sveta. Upoznavanje sa kulturama aktera pospešiće stepen njihove međusobne socijalizacije, otvoriće stvarne mogućnos da se omšije zapravo upoznaju na pravi način i steknu širu sliku o jedni o drugima. U skladu sa samim ciljem fes ala i mišljenjem ispitanika na lokaciji, zaključak je bio da bi bilo poželjno uključi to veći spektar aktera na lokaciji, aktere različih starosnih grupa, nacionalnih pripadnos , tatusa, interesovanja..Shodno tome, bilo je potrrebno osmisli interak vnu trukturu koja neće samo staja u postoru, već formiraa truktru koja će imama ,e svega, upotrebnu vrednost, kao i pristupačnost u prostornom, društvenom i finansijskom smislu. Govorimo o sis emu mul fu cionalnih struktura koje će moći da menjaju namene u skladu sa programom fes ala. Što se če same oganizacije fesstala, glavni organizator bila bi mesna zajednica blokova, koja bi sarađivala sa opšpš nom vi Beograd, kao i sa ambasadama stranih zemalja čiji pripadnici borave u blokovima. Na taj način, fes al bi postao održiv, jer bi svako bio zainteresovan da promoviše svoju kulturu i na taj način zaradi bas simboličnu sumu novca. Cilj je da se kao zaš tni znak maniestacije koriste zastavice koje će na odrređene načine bi oslane i koje ce se babavi eđenom tema kom. One ce bi odilje, tj. obeleživači kretanja i dešavanja na fesesalu, a ujedno i “hand made” najmlađih.
Prostor: Što se če postornog aspekta fesstala, struktura koja podržava program fesesala bi se nalazila duž šetališta Lazaro Kardenasa koje predstavlja jedan od adekvatnijih prostora koji bi mogao da podrži fes alski događaj. Naime, u procesu analize je zaključeno da ovo šetalište, pored svoje centralne pozicije na lokaciji i svih svojih potencijala da se integriše sa okruženjem i ostalim gradskim sadržajima, zapravo izuzetno nečitljivo i zapostavljeno. Stoga je potrebno integrisa a pre svega sa neposrednim okruženjem, sa samim blokovima, ali i akterima, i načini a ambijentalnim i čitljivim prostorom u blokovima. Kako je program fesstala prilično sveobuhvatan, plan je da se duž šetališta smenjuju različite namene struktura. Na taj način, šetalište će dobi više različi h ambijenata koji teku i smenjuju se celom njegovom dužinom. 12:00 h 14:00 h 16:00 h 18:00 h 20:00 h 22:00 h
OTVARANJE FESTIVALA
DEČIJE RADIONICE
BIBLIOTEKA NA OTVORENOM BIBLIOTEKA NA SPORTSKI OTVORENOM OBRAČUN BIBLIOTEKA NA DEČIJE RADIONICE OTVORENOM MUZIČKA BIBLIOTEKA NA KULTURA OTVORENOM KONCERT
KOMŠIJSKA KUHINJA KOMŠIJSKA KUHINJA KOMŠIJSKA KUHINJA PREDAVANJA/ PREZENTACIJE
IGRANKA
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
Razrada projekta:
Jedna od struktura koja bi bila postavljena duž šetališta predstavlja sistem koji se sastoji od drvenih pokretnih panela unutar kojih se nalaze police za odlaganje i postavljanje rekvizita neophodnih za održavanje fes ala. Paneli su od drveta koje je prelakirano tako da vremenom ne propada. Drvo je materijal koji je je iniji i lao se može nabaavi , a sa njim je i jedn tavno rukovava . Ovi paneli se mo napravi i od dvenih industrijskih paleta koje su pristupačnih cena, lako se spajaju i razdvajaju, a odgovarajućih su veličina. Paneli su visoki 2 metra i postavljeni su na točkiće, kako bi se lakše rukovalo. Paneli su šarkama povezani jedan za drugi, tako da se, ako je potrebno, mogu odvoji . Rotanjem panela mogu se stvtvori različi ambijen i postori koji učesnici mogu koriss t a postavljanje raznih sadržaja u skladu sa programskim elemenmen es f ala. Kako su paneli promenljive prirode, oni se mogu koris i n on fesesala kao nova mesta okupljanja duž šetališta. (akteri poseduju stolove i stolice, pa to mogu iskoris a okupljanja). Drugi element odabran za razvoj fes alskog okruženja je drvena paleta. Njihov dizajn je jednostavvan i mul funcionalan, aakođe su i veoma pristupačne i je ine. Na postoru blokova često se mogu naći kao nepotreban materijal (naročito oko tržnog centra i pijace) pa se mogu uze i b z cene. Njihovim rrazliči m sl anjem stvaraju se strukture koje na fesesalu služe kao nadstrešnice, štandovi, bine, tribine, poluzatvoreni prostori, klupe i slično. Različi m sla anjem dobijaju se različite forme koje na taj način definišu i karakterišu prostor fesstala na datoj lokaciji. Njihova namena je široka pa će u ovom r radu bi p azani samo neki od mogućih načina postavljanja za decembarski fes al. Razbijena aksonometrija pokazuje da su elemen pal te nezavisni, da jedna paleta ne mora da sadrži sve elemente ako to nije potrebno u projektu. Ovo znači da se tribine, štandovi, prostori za sedenje, nadstrešnice i slično, mogu gradi na azličite načine jer palete to omogućavaju. Svaka struktura napravljena je od strane autora, ali se predpostavlja da će učesnici dava n ve ideje za strukturnu organizaciju za dalje fes ale. Palete su transformabilne pa mogu odgovaraa mn obrojnim temama.
Na segmentu situacionog rešenja šetališta Lazaro Kardenasa prikazan je jedan od mogućih načina slaganja panela i formiranja manjih ambijenata u okviru kojih su smešteni programski elemen esstala.
Deo programa: 1) Dečije radionice - Deca su glavni dizajneri fes ala, prave zastavice koje ce obeležavaatprostor fesesala, pored radionica zastavica u programu su i radionice pravljenja maski povodom glavnog defilea, radionica dečije kuhinje kao i radionica lepog pisanja tj. kaligrafije; 2) Komšijska kuhinja - Cilj kuhinje je da svake kultura predstave neko svoje karakteristčno jelo, jelo iz svog mesta, predviđeno je kuvanje na licu mesta, kao i sama degustacija, pored toga pose ocisu u mog ćnosstda vide način pripreme jela i sam proces pravljenja. Ispod više od 15 šatora predstaviće se jela raznih generacija iz blokova/komšiluka; 3) Zdrav život u bloku - Takmičenja u sportu za razne generacije; timski sportovi prijavljuju ekipu, pobednik svakog ekipnog sporta dobija poslas cuiz “ omšijske kuhinje” kao nagradu; 4) Glavni muzički stejdž - Okuplja sve mlade neafirmisane bendove i pevače koji bi nastupali u večernjim časovima, u popodnevnim časovima bi se održavali dečiji nastupi kao i priredbe ( npr. Kineski kulturni centar, Priredba osnovaca...); 5) Komšijska kulturiška - u ovoj tematskoj celini su postavljeni video bimovi sa filmovima, kineskim , srpskim i animiranim crtaćima za najmlađe. Pored toga postoji mogućnost za biblioteku na otvorenom.
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
14cm
120cm
14cm
80cm
dimenzije jedne standardne palete
primer klupa i tribina:
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
Drvene palete se međusobno povezuju šrafljenjem. Moguće ih je podeli na manje eleme te ako je to potrebno. Bine su predstavljene šematski, njihova dimenzija je promenljiva - visina, širina, dužina, dubina, .... Takođe, svaki element može menja voje dimenzije jer je moguće razdeli paletu i ombinovaatdelove za potrebe fesesala (svaki segment može ima više arijann ). Klupe i tribine mogu se ggrradi na mnogo načina, ali u ovom radu je prikazano par koji se mogu koris t u jednom danu (predlog samo).
primer bine:
primer nadstrešnice i prostorije:
primer štanda:
primer štanda sa proizvodima: Štand je 1.20m širine i 0.80m dubine što predstavlja dovoljnu površinu za postavljanje hrane, pića, ukrasa ili drugih proizvoda koji se izlažu. Na obodima se uz pomoć kukica mogu okačit dodatni proizvodi ili dekoracija štanda. Svaka kultura ima svoje karakteris čnepoizvode te se na jednostavnom štandu mogu originalno postavi i o arakterisaa ga na pravi način.
jedan od mogućih izgleda sistema panela
šematski prikaz pomeranja panela i prikaz nekih mogućih položaja
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
Tipologija drvenih panela; Prikazani su otvoreni paneli, a mogu se zatvori i aključaa (o veza učesnika) Ovaj panel, koji je predviđen za deo fes ala, povećen je književnos i istoriji određenog naroda. Sastoji se iz polica na kojima se nalazi sva literatura u vezi sa programom. Knjige se ne mogu nosi van okvira fes ala.
Panel predviđen za upoznavanje sa muzikom koja je obeležje nekog predela ili zemlje. U panelu se nalazi sva neophodna tehnička oprema koju, za ovaj fes al obezbeđuju sami organizatori.
Prikazani panel, koji je predviđen za deo fes ala, povećen je pripremi, spremanju i degustaciji jela karakteris čnih za određena područja Srbije i sveta. U panelu se nalazi sva neophodna, mobilna oprema za pripremu hrane i degustacije.
Da panel, oji je predviđen za deo fes ala, povećen je karakteris čnim ples vima.U sklopu panela se nalazi sva neophodna oprema za ples koja se takođe ne sme iznosi van fes alske postavke.
Ovaj panel je predviđen za kinematografiju, tj. filmskom opusu određene regije ili zemlje. Svu potrebnu opremu obezbeđuju organizatori.
ZAKLJUČAK Cela intervencija se zasnivala pre svega na prethodno odrađenoj analizi, promociji različitos , ao i na željama korisnika koje su grupisane i usmerene ka konačnoj intervenciji koja je fokusirana na ono što je bilo zapaženo kao jedan od većih problema od strane korisnika prostora zapostavljenost i slab intenzitet upotrebe šetališta koje je trebalo da bude glavna spona između blokova.
Kao što je rečeno, u nekim slučajevima (muzika, ples), kada je neophodna oprema koja je tehnološke prirode, za nju su zaduženi organizatori fes ala. U ostalim slučajevima, opremu nabavljaju lokalni učesnici koji prezentuju svoj kraj. Oprrema se ne sme iznosi van prostornog okvira fes ala, a nadgledanje vrše sami učesnici.
izgled segmenta šetališta
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
Bioskop na otvorenom je već dobro pozna tend u svetu. Dokaz za to je letnji fesstal Filmstreet čija je tema projektovanje r rrazliči kultnih filmova na ulicama našeg glavnog grada, Beograda. Ulice se privremeno zatvaraju radi ovih projekcija, donose se različite hoklice, stolice na rasklapanje i slično i na taj način se postavljaju sedeća mesta za publiku dok je projektor najčešće namešten sa prikazom na fasadi neke stambene zgrade. Takodje, ovakve projekcije su realizovane i u parkovima, što je još jednostavnije, jer se drveće može dodatno koris t ao prostor za sedenje (na granama ili na visećim ležaljkama zakačenim na drveće). Pored ovog fes ala, u unutrašnjim dvorišš mgrada se takodje mogu realizovavaa projekcije. Klima naše zemlje postaje takva da se sa godinama gube i leto i zima, pa velike vrućine i veliki snegovi postaju naša prošlost. Zato se poneka kiša neće ispreči vakvom projektu u njegovoj realizaciji. Zato i jeste predlog taj da se tribine pomeraju, da budu mobilne, a da se platno postavlja kada je to potrebno. Data lokacija nema veliku površinu, ali je zato ta površina čista, jasno definisana i nije uzurpirana nekim drugim dešavanjima. Za mobilni bioskop na otvorenom potrebna je mala površina koja ne mora bi beonirana, a za postavljanje platna podloga ne igra bitnu ulogu, jer se danas platna prave određenim načinima koji ne zahtevaju veliko znanje za postavljanje na odgovarajuće mesto. Intervju: Mahom stariji stanovnici ovog okruženja nisu oduševljeni ovom idejom, jer smatraju da će oni sami brzo izgubi i teresovanje za stalnim postavljanjem potrebnih elemenata za projekcije, ali da je koncept veoma dobar i da je ovakav projekat održiv; mnogi stariji akteri na ovoj lokaciji ne znaju da koriste internet (što ide u skladu sa njihovim godinama), pa na televiziji prate neke serije i emisije, a s vremena na vreme pogledaju ne film; većina intervjuisanih stanara je prokomentarisala da bi im prijalo da sa komšijama pogledaju neki film, a da pritom nisu ni kod koga u stanu i d ne potroše puno novca za tako nešto; mlađi stanari su primili ovu ideju kao jako dobru, jer misle da je mnogo zabavnije gleda film u drutvu, a pritom pla t malo struje za ta dva sata filma (što je veoma mala količina novca kada se podeli sa brojem gledalaca); mlade mame i tate su se oduševile, jer bi na ovaj način preko leta ili bilo kog raspusta mogli da imaju malo vremena za sebe, tj. mogli bi svoju decu “ostavit” da gledaju neki crtani film sa ostalim klincima iz kraja, a da nikome ne smetaju i da se ne igraju na ulici (siguran način zanimanja deteta). Svim intervjuisanim se dopalo što će na ovaj način nauči vašta novo o drugim kulturama i zemljama. Nakon nekih predloga stanara i uz neke naše predloge nađeno je rešenje koje može odgovara vima. Jedna od ideja je da se bioskop na otvorenom zadrži kao konceptualna postavka, ali da tribine na nekim prostorima ne budu montažne, tj. da budu uvek prisutne na lokaciji. Jedan od naših predloga je bio paviljon od drvenih paleta (ili bilo čega drugog, a rela vnoje e inog!čijaornja površina gradi tribine za sedenje tokom projekcije, dok se unutrašnjost može koris t kao natkriven prostor za sedenje koji se može osvsvetleostavljanjem proreza između paleta (ili električnom energijom ako je to potrebno) i u kojem se mogu nalazi vi potrebni rrekvizitkako bi se projekcija mogla održa . ored toga, kako bi visina tribina odgovarala za normalno gledanje projekcije, pod odgovarajućim uglom, i za pristupačan prilaz sedenju, predlog je i da se deo ovog paviljona ukopa, tj. da se izgradi stepenište (ili se samo zemlja iskopa kaskadno i ugrade drvene grede kao podupirači) kako bi visina u samom paviljonu mogla bi d voljna za normalno stajanje bez osećaja klaustrofobije, a visina paviljona bi ostala na nivou pristojnom za normalno gledanje filma. Položaj na lokaciji je određen tako da se svim elemenn mm že prisistupisa svih strana. Tribine su malih dimenzija - sedeća mesta su modularno određena po dimezijama paleta (u širini jedne može ses 2 oveka, a da bi se došlo na određenu visinu potrebno je naređa 3 palee jednu na drugu (može i 2, ali je udobnije kada je više!), što u nekim delovima predstavlja stepenike za više nivoe sedenja). Tribine ne moraju da prave paviljon, već mogu bi asturene na pojedine elemente (tj. palete) i poređane bilo gde na lokaciji. Prostor za gledanje filmova ne mora bi na tribinama od palea, već se može koris t i zakošeni travnat deo lokacije koji ima dovoljnu širinu za smeštaj većeg broja stanovnika, a da pritom ima prostora i za postavljanje platna.
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo
PROJEKAT FESTIVALA SUSEDSTVA
Milena Stanojević, Irena Veljović, Andrijana Batalo