Студент: Немања Антонијевић ПРЕКИД КОЈИ ОБЈЕДИЊУЈЕ КОМУНИКАЦИЈОМ Шеталиште у Блоку 45 доживљава се као прекид – прекид блока на савски део и на део који се граничи са улицом Јурија Гагарина; прекид у типолошком смислу; прекид у смислу визура… Треба тежити да овај линеарни потез унутар блока постане одрживи простор у еколошком смислу кроз актере (зонирањем и увођењем разноврсног садржаја) и физички (урбани дизајн, мобилијар…). Јавља се потреба зонирања предметног простора у зависности од потреба актера. Како различити садржаји тангирају шеталиште, у појединим сегментима простор је прецизно дефинисан (зона школе, вртића…). Насупрот томе, постоје сегменти са недостатком садржаја уз шеталиште, па је тај простор недефинисан. Закључује се да није потребно „учвршћење“ шеталишта у сваком сегменту. Кључна места треба „учврстити“, а одређена места оставити да међусобно комуницирају и тако стварају тзв. „слободне зоне“. Врста и мера интервенције би одговарала наведеној комуникацији. Прекид остаје физички, али се као средство превазилажења прекида користи комуникација. Као физичко средство за превазилажење прекида појављује се „зид“. Манипулисање зидом омогућује да зид постане мобилијар (клупе, зелене површине, водене површине…).