Студент: Невена Обрадовић ШЕТАЛИШТЕ КАО „НАШЕ МЕСТО“ Тема рада заснована је на проблему аутентичности, уоченом током посете шеталишту „Лазаро Карденаса“, у коме постоји парадокс да се наменски, пројектовани простори за окупљање људи не користе а неплански простори насеља постају простори окупљања. Шта то чини да неке просторе људи доживљавају као своје? Циљ мог пројекта је да се од шеталишта створи ,,наше место'', простор са којим би се људи идентификовали и повезали. Метод истраживања сам назвала ,,ослушкивање'', будући да сам истраживала разноврсне жеље и потребе становника. Своју методу ,,ослушкивања'' спровела сам кроз радионицу у којој су деца ОШ ,,Бранко Радичевић'' цртала рад на тему ,,Мој идеални парк''. Након анализе дечијих цртежа бавила сам се опросторавањем њихових жеља водећи рачуна и о скривеним квалитетима локације. На овај начин настао је мултифункционални, безбедни, доступни простор који подржава заједницу али и различитости појединаца, који својом специфичношћу изводи људе из куће и активан је током целе године. .