Универзитет у Београду Архитектонски факултет Мастер Интегрални урбанизам в.проф. др Ксенија Лаловић Асистент: Александра Ђорђевић
Н
АШЕ БАШТЕ В Студент: Софија Недељковић 22033/2014
Садржај:
1. Увод 1.1. Шири контекст 1.2. Локални контекст 1.3. Стратешки правци развоја и локалне акције
2. Разрада пилот пројекта " наше/ваше баште" 2.1. Опис пројекта 2.2. Матрица логике пројекта 2.3. Имплементација пројекта 2.4. Мониторинг и евалуација 2.5. Извори финансирања и процена буџета
3. Референце
1.1. Шири контекст
Град Београд као главни град Републике Србије представља важан центар и водеће функционално чвориште региона. Према Просторном плану Републике Србије, град Београд је развојно најдоминантнији регион у држави, па као такав има веома динамичну и интензивну интеракцију са окружењем, али и унутар својих административних граница (Бузаџић, 2011). Анализом докумената од националне важности попут Генералног урбанистичког пплана и Националне стратегије одрживог развоја уочавају се приоритетни развојни правци који се односе на уопштено побољшање животног стандарда. Један од не мање важних докумената је Стратегија развоја града Београда из 2011. године која налаже да ће се основне развојне смернице ослањати на принципе одрживости, конкурентности, идентитета и унапређења начина управљања градом, а све у складу са постављеним општим циљем, односно визијом развоја града Београда. Што се београдског приобаља тиче, важно је истаћи његов међународни значај. С тим у вези, потенцијал овог подручја је немерљив. Према Студији београдског приобаља из 2007. године „садашње коришћење и потенцијали стоје у дијаметралној супротности“. Простор београдског приобаља тренутно је угушен комерцијаним садржајима и недовољно уређеним јавним просторима. Градска општина Нови Београд је настала након Другог светског рата као плански изграђено насеље са друге стране реке. Регулационим планом општине Нови Београд, насталим с почетка 60-их година, предвиђена су два стамбена блока (45 и 70) уз саму леву обалу Саве, величине од око 115ха за изградњу око 9000 станова за око 32000 становника. 1973. године почела је изградња објеката у блоку 70.
1.2. Локални контекст
Уже предметно подручје налази се између блокова 44 и 70а, ограничено улицом Јурија Гагарина на северу и реком Савом на југу. У питању је блок 70, данас широј народној маси махом познат по Кинеском тржном центру који се у њему налази. Ипак, најдоминантнија функција у оквиру блока је становање. Према детаљном урбанистичком плану дефинисани су одређени параметри који налажу потребних 22м2 по становнику. Кроз интегралну анализу територије уочен је велики број јавних зелених површина, што свакако представља велики потенцијал и снагу поменутог подручја. Затим, важно је поменути опслуженост блока објектима јавних функција, рекреативним простора, трговинским и услужним објеката. Примећено је да је распоред свих ових функција сконцентрисан углавном око главне саобраћајнице у овом делу града тј. Улице Јурија Гагарина, што је представљено следећим графиком. Ту се уједно указује и на циљеве којима се кроз пројекат тежи као што су проточност ка унутрашњости блока од улице Јурија Гагарина ка Сави, као и активација јавних зелених површина.
Идући ка обали, односно јужном делу блока, уочен је пад активности и разноликости садржаја. Међутим, у самом центру блока налази се занатски центар, који је престао да има своју првобитну функцију, али зато тренутно представља уточиште многим другим
комерцијалним активностима као и потенцијал за развој локалне заједнице. Уређене зелене површине и кеј сачињавају део блока уз реку Саву. На тај начин, блок може бити подељен на три целине од којих је прва уз саму улицу Јурија Гагарина, друга је средина блока, док је трећа целина део најближи реци. Бољом понудом активности у оквиру самог блока тежи се његовој активацији. Самим тим би локално становништво имало разлога за боравак на јавним површинама блока и тиме би, осим активирањем блока дошло и до активације заједнице.
У складу са бројним захтевима становника и покренутом иницијативом градске општине Нови Београд, 2001. године донесена је одлука за израду планова детаљне регулације блока 45 и блока 70, у циљу дефинисања услова за њихову свеобухватну реконструкцију. Међутим, планови су тек 2009. године излагани Комисији за планове, која је донела закључак да их треба вратити у фазу концепта. Ипак, на поменутој седници долази до усаглашавања мишљена стручне јавности да обим планираних интервенција на подручју блокова 45 и 70 мора бити: минималан, усмерен ка објектима јавних намена, без планирања нових комерцијалних површина уз реку, без надзиђивања постојећих и планирања нових објеката становања.
1.2. Стратешки правци развоја и локалне акције
За сврху одређивања стратешких праваца развоја и локалних акција за предметно подручје, у оквиру наше групе, првобитно је урађена анализа територије и њених карактеристика. Након тога, уследила је SWOT анализа која је показала снаге, слабости, могућности и претње везане за подручје блока 70. Следећи корак при разматрању могућих праваца развоја чинили су алати дрво проблема и дрво циљева из којих су као резултати произашли главни запажени проблеми и циљеви оствариви уз предложене активности. Укључивање српске, али и кинеске заједнице у активности блока, један је од главних циљева. Међу осталим, али не и мање важним цињевима су активирање јавних простора, увођење друштвених активности, као и креирање културних садржаја.
При креирању визије за развој предметног подручја, а у складу са већ предложеним циљевима, третирано је неколико различитих тема. Стога је изабрана визија везана за стратешке циљеве чија је основна идеја била активирање јавних простора и јачање социјалне кохезије, односно креирање јаке и дружељубиве заједнице и она гласи: ,,Нови Београд, односно блок 70 на Новом Београду је 2025 године одрживо и паметно место за живот, опремљено социјалном и културном инфраструктуром, задовољава све стандарде живота, то је место које спаја све нације које живе на том подручју, без искључивања било каквих социјално угрожених група.” У складу са тиме и у оквиру наше групе која обрађује дато подручје блока 70 дефинисана је и идеја за иницијални пројекат, кога, заправо чини више пилот пројеката чији су називи ,,70 for Kitchen” ,,Наша/ваша башта”, ,,Наша/ваша кухиња” и ,,Учимо заједно”, поређаних хронолошким редом. Након свих поменутих анализа, међу којима је сам обилазак локације оставио најјачи утисак на све чланове групе, примећена је сторга подела блока на кинески и српски део. Исто тако је уочено да локално становништво нема иницијатива за покретање било које врсте заједничких активности, те да нема довољно садржаја у оквиру блока који би то подржали.
н
2. Разрада пилот пројекта " аше баште"
в
2.1. Опис пројекта Општи циљ овог пројекта односи се на јачање заједнице кроз развој урбане агрикултуре. У смислу принципа одрживог развоја, а у складу са Националном стратегијом одрживог развоја Републике Србије, акценат је на социјалној кохезији, односно на јачању социјалне стабилности и солидарности и подстицању социјалне укључености. Наиме, креирањем заједничких башти постигло би се активирање јавних простора, али би се и локалном становништву понудио програм и простор који би им омогућили активно учешће у активностима везаним за напредак њиховог сопственог окружења. Исто тако, створила би се могућност узгајања и конзумирања здраве, органске хране. Простор на коме би се налазиле баште, данас представља само недовољно уређен јавни зелени простор. Пренамена ових површина одвиће се кроз њихову активацију. Без обзира на пренамену, имплементацијом урбаних башти подручје ће и даље имати функцију јавног простора што значи да ће бити приступачан свима, укључујући све становнике блока, али и заинтересоване чланове кинеске заједнице. Неопходно је да се анализирају предуслови који треба да буду испуњени пре почетка реализације пројекта. Први и најважнији међу предусловима је очекивана заинтересованост становника блока 70 за укључивање у реализацију пројекта. Осим тога, важно је да услови за пољопривреду буду адекватни, као и да цео пројекат буде подржан од стране ГО Нови Београд. Дати резултати пројекта заправо приказују циљеве којима сам пројекат тежи, и то су: 1. Повећана учесталост коришћења јавних простора 2. Основано пољопривредно удружење грађана 3. Формиране заједничке баште 4. Атрактиван и читљив визуелни идентитет блока 5. Културолошка размена кроз пољопривредне активности Анализом структуре локалног становништва треба установити које групе људи би могле највише да буду укључене у реализацију пројекта. Након оформљавања водеће групе удружења грађана, укључили би се и сви други чланови заједнице који имају мотивацију да учествују и помогну на било који начин. Примарна делатност удружења била би везана за развој агрикултуре у блоку 70, а све са циљем удруживања грађана зарад постизања виших заједничких циљева. Удружење је замишњено као непрофитна, нестраначка и невладина организација која нуди могућност партиципације грађана у процесу креирања стратешких праваца развоја заједнице.
Након креирања плана и програма рада удружења било би потребно одредити чланове и расподелити дужности у односу на количину њиховог слободног времена које би они желели да искористе за учествовање у проејкту. Стручњаци из области пољопривреде помогли би у свим недоумицама које би могле да се јаве члановима удружења недовољно упућеним у област пољопривреде. Они би могли бити и спољни сарадници, али уколико постоје становници блока из те струке, утом би се они могли и више укључити и помоћи свом окружењу. Као саставни део пољопривредних испитивања подразумевају се хемијске и еколошке анализе земљишта као и истраживање климатских карактеристика на предметном подручју, како би се дефинисали најадекватнији услови за планирану пољопривредну делатност. Чишћења и обележавања терена обухватило би актере који би саму акцију учинили занимљивијом, а који за то имају довољно потребног времена, а то су свакако деца. Наравно, деца би била у пратњи одраслих и под њиховим командама и упутствима би радила. Следећи корак у активностима заједнице било би прикупљање потребних садница, па онда организовање акције сађења башти. Након што су баште посађене, дошло би се до тренутка када би се створила потреба за креирањем новог визуелног идентитета блока. То би се остварило тако што би, уз помоћ прибављених финансијских средстава, израдили знакови, тј. путокази смештени у блоку. Све поменуте активности би биле оствариве уз помоћ самих становника који би желели да помогну, али и уз подршку месне заједнице и других стејкхолдера из јавног и приватног сектора.
2.2. Матрица логике пројекта Матрица логике пројекта је дата табеларно на крају ове свеске.
2.3. Имплементација пројекта Анализом стејкхолдера позициониране су њихове улоге у развоју и реализацији пројекта. Кључни актери током имплементације пројекта су сами становници блока 70. Међутим, неопходно је постојање стручњака који би пројектним циклусом могли да управљају. Лидерски тим стручњака чиниће представнике грађанског удружења који ће касније моћи да едукују грађане како би их оспособили да сами извршавају даље планиране активности. Њиховим јачањем, јачала би и њихова месна заједница, што би касније утицало на даљи развој и напредак насеља. Главни партнери пројекта: јавни сектор ГО Нови Београд ЈКП Зеленило Школа „20. октобар“ Пољопривредни факултет
приватни сектор „Ваш баштован“ „Биодекор“ „Еver green“
цивилни сектор Башталиште Београдски фестивал цвећа Друштво „Далеки исток“ „24 Kitchen“ Србија
Градска општина Нови Београд која обезбеђује коришћење свих локалних ресурса под које спада обезбеђивање неопходних дозвола , просторија, волонтера, маркетиншког простора у локалним новинама и на сајту. Затим, Пољопривредни факултет у Београду треба да обезбеди присуство експерата неопходних за организовање едукације тима за имплементацију пројекта, док студенти–волонтери представљају техничку подршку током свих активности. ЈКП „Зеленило“ представља подршку пројекту нудећи своје услуге креирања и одржавања зелених површина. Ђаци локалне школе „20. октобар“ учествовали би у програмима засађивања башти, али и праћења њиховог развоја, у складу са наставним програмом на предметима природних наука. Што се тиче приватног сектора партнерства, све приватне фирме или агенције које се баве хортикултуром могу да буду укључене и допринесу пројекту. Из цивилног сектора издвојена су удружења која се већ баве сличним пројектима, међу којима је најважнији актер „Башталиште“.
2.4. Мониторинг и евалуација Праћење и евалуација активности у току пројекта одвијају се у зависности једна од друге. Ангажовањем експертског тима планирана је израда периодичних извештаја након сваке фазе пројекта, али и на самом крају када ће доћи и до пројектне евалуације. Мониторинг и евалуација пројекта „Наше/ ваше баште“ приказани су на табели на крају ове свеске.
2.5. Извори финансирања и процена буџета Процена буџета је дата табеларно на последњој страни ове свеске.
Naše/Vaše bašte: Gantogram / dinamika implementacije / 1. mesec
2. mesec
3. mesec
4. mesec
5. mesec
6. mesec
7. mesec
8. mesec
9. mesec
10. mesec
11. mesec
12. mesec
1. PRIKUPLJANJE I OBRADA INFORMACIJA Pripremne aktivnosti u vidu formiranja anketa i izbora anketara
Anketiranje stanovništva Evidencija stanovnika prema polu, uzrastu, nivou obrazovanja 2. ORGANIZOVANJE ZAINTERESOVANIH GRAĐANA Analiza i stvaranje baze podataka dobijenih anketiranjem Osnivanje građanskog poljoprivrednog udruženja koje je neprofitno, nevladino i nestranačko Formiranje grupe zainteresovanih građana Kreiranje plana i programa razvoja projekta Izrada periodičnog izveštaja 3. PRIKUPLJANJE INFORMACIJA SA TERENA Okupljanje stručnog kadra za ispitivanje karakteristika terena Identifikacija poljoprivrednih potencijala Izrada periodičnog izveštaja 4. FORMIRANJE I OBELEŽAVANJE URBANIH BAŠTI Analiza podataka dobijenih iz poljoprivrednih istraživanja Okupljanje zainteresovanih građana i raspodela dužnosti Sprovođenje akcija čišćenja i obeležavanja terena Prikupljanje svih potrebnih sadnica Organizovanje akcija sađenja bašti
20 30 10 20 7
20000 240000 20000 400000 56000
3 3 2
10000 10000 4000
15 15 7
450000 450000 56000
2 2
10000 1000
10 5
200000 10000
3
200
25
15000
500
1000
500000
15
2000
30000
ukupan iznos materijalnih troškova
500 2000 1000 5000 4000
troškovi
2 4 2 4 2
broj dana
60000 420000 1500
stanovnici/ volonteri
10 30 3
ukupna cena robe
ukupan iznos stručnih usluga
3000 2000 500
cena
broj dana
2 7 1
količina
cena/dan
Naše/Vaše bašte: Procena budžeta
materijalni troškovi
eksperti
profesionalni rad
20
5
500
50000
50
15
750
562500
2
5
500
5000
100
30
1
3000
ukupni troškovi
Kreiranje znakova o položaju i sadržaju svake bašte Postavljanje vizuelnih smernica u bloku Izrada periodičnog izveštaja 5. ORGANIZOVANJE PROMOTIVNOG PROGRAMA Priprema promotivnog materijala Promovisanje projekta putem interneta (web marketing) Izrada završnog izveštaja i evaluacija projekta
1. PRIKUPLJANJE I OBRADA INFORMACIJA Pripremne aktivnosti u vidu formiranja anketa i izbora anketara
Anketiranje stanovništva Evidencija stanovnika prema polu, uzrastu, nivou obrazovanja 2. ORGANIZOVANJE ZAINTERESOVANIH GRAĐANA Analiza i stvaranje baze podataka dobijenih anketiranjem Osnivanje građanskog poljoprivrednog udruženja koje je neprofitno, nevladino i nestranačko Formiranje grupe zainteresovanih građana Kreiranje plana i programa razvoja projekta Izrada periodičnog izveštaja 3. PRIKUPLJANJE INFORMACIJA SA TERENA Okupljanje stručnog kadra za ispitivanje karakteristika terena Identifikacija poljoprivrednih potencijala Izrada periodičnog izveštaja 4. FORMIRANJE I OBELEŽAVANJE URBANIH BAŠTI Analiza podataka dobijenih iz poljoprivrednih istraživanja Okupljanje zainteresovanih građana i raspodela dužnosti Sprovođenje akcija čišćenja i obeležavanja terena Prikupljanje svih potrebnih sadnica Organizovanje akcija sađenja bašti
Kreiranje znakova o položaju i sadržaju svake bašte Postavljanje vizuelnih smernica u bloku Izrada periodičnog izveštaja 5. ORGANIZOVANJE PROMOTIVNOG PROGRAMA Priprema promotivnog materijala Promovisanje projekta putem interneta (web marketing) Izrada završnog izveštaja i evaluacija projekta
2
4000
7
56000
4
10000
12
480000
3
12000
15
540000 3474500
530000
620500
4625000
13. mesec
14. mesec
3. Референце
Тилингер, А. (2014). Форумурбанум, Мале градске баште, мала тема „великог“ и велика тема „малог“ урбанизма. Коришћено јануара 2016. са http://www.ingkomora.org.rs/materijalpo/download/2015/20150325_MALE_GRADSKE_BASTE_mala_te ma_ZA_IKS.pdf Граовац, А., Теофиловић, В., Лалић, И. (2015), Две стране планерске медаље. Коришћено јануара 2016. са http://www.ingkomora.org.rs/materijalpo/download/2015/20150320_dve_strane_planerske_medalje.p df Бузачић, Б. (2011). Службени лист града Београда LV/38. Измене и допуне регионалног просторног плана административног подручја града Београда. Стратегија развоја Београда. (2011). Београд: Урбанистички завод Београда. Студија приобаља, Прва фаза. (2008). Београд: Урбанистички завод Београда. Коришћено јануара 2016. са http://www.urbel.com/documents/priobalje.pdf Национална стратегија одрживог развоја. (2008). Београд: Влада Републике Србије. Коришћено јануара 2016 са http://indicator.sepa.gov.rs/slike/pdf/o-indikatorima/nacionalna-strategija-odrzivograzvoja-srbije
Графички прилози: Фотографија 1 (локални контекст) преузета са http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beogradkoga-vise-nema?page=1093