Архитектонски факултет Универзитета у Београдa Мастер академске студије, школска 2016/2017 година MAСA – 23020 – 05 ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
Професор: др Ксенија Лаловић Сарадник: Јована Бугарски
ЕКОЛОШКИ АСПЕКТ ОДРЖИВОСТИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА У ОКВИРУ СТАМБЕНИХ ЦЕЛИНА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА БЛОК 45 У НОВОМ БЕОГРАДУ
Студенти: Тамара Костић 21072/2015
Владимир Хлавати 21005/2015
Садржај:
1.0 АПСТРАКТ ........................................................................................................... 3 Методологија рада ................................................................................................ 4 Циљ истраживања ................................................................................................ 4 2.0 МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА .................................................................. 4 3.0 ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА............................................................................... 5 4.0 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА....................................................................... 8 1. Објективна димензија реалности (Индивидуално спољашње) ......................... 9 2. Субјективна димензија реалности (Индивидуално унутрашње) ..................... 14 3. Интерсубјективна димензија реалности (Колективно унутрашње) ................. 15 4. Интеробјективна димензија реалности (Колективно спољашње) ................... 17 5. AQAL табела ....................................................................................................... 18 6. Закључак ............................................................................................................. 20 7. Примери из праксе .............................................................................................. 21 8. Резиме ................................................................................................................. 33 9. Литература: ......................................................................................................... 34
2
1.0 АПСТРАКТ Ово истраживање бави се анализом проблема и потенцијала, са аспекта квалитета животне средине, на нивоу стамбене целине, на простору Блока 45. Рад се базира на анализи кроз AQAL методологију која обухвата четири домена реалности. Предлози решења који су дати односе се на разумевање и примену концепта одрживог развоја. Може се уочити да сва три аспекта, економски, социјални и еколошки, морају да се посматрају интегрално, јер међусобно реагују један на други. Одвајањем ових аспеката немогуће је сагледати кључне проблеме, као и узроке због којих долази до тих проблема. Ово истраживање са детаљном анализом постојећих проблема и предлогом унапређења представљају подлогу за даљи рад.
3
Методологија рада Анализа проблема и потенцијала на задатој локацији биће приказана кроз AQAL методологију. Циљ истраживања Циљ овог истраживања јесте уочавање проблема и потенцијала на локацији са одређеног аспекта и изнашење предлога унапређења, како би се ти проблеми превазишли.
2.0 МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА Помоћу AQAL методологије, коју је развио амерички филозоф Кен Вилберг, у коју је имплементирао комплетну стварност кроз 4 квадранта која представљају 4 различите тачке гледишта, у овом раду биће сагледани проблеми и потенцијали на простору Блока 45 са аспекта квалитета животне средине на нивоу стамбене целине. AQAL методологија се користи у теорији одрживог развоја како би се приказала комплетна слика стварности која помаже при дефинисању проблема. Четири домена реалности су: 1. Објективна димензија реалности (Индивидуално спољашње) 2. Субјективна димензија реалности (Индивидуално унутрашње) 3. Интерсубјективна димензија реалности (Колективно унутрашње) 4. Интеробјективна димензија реалности (Колективно спољашње)
Слика 1 – AQAL табела
4
Анализирајући сваки од ових домена, дошло се до индентификације и сагледавања проблема, недостатака и потенцијала на задатој локацији. Прикупљање информација, које су биле потребне да би се направило овакво истраживање, огледа се у анкетирању становника, праћењу сајта који је посвећен Блоку 45, а направљен је на иницијативу становника, анализирању Фејсбук странице. Анализа сваког домена реалности захтева промену тачке гледишта. Иако смо имали већ нека сазнања о Блоку 45, као и свој субјективни доживаљај тог простора, морали смо да променимо позицију сагледавања проблема. Морали смо да анализирамо простор из перспективе корисника тог простора, као и да сагледамо шта се то манифестује у простору. Најлакши начин да се ово спроведе је директан контакт са корисницима, дискурс о томе шта за њих представља тај простор и како га они доживљавају, потом анализа друштених мрежа и сајтова који су посвећени овој теми. При процесу прикупљања информација морали смо да сагледамо сва три аспекта одрживости и да истражимо проблеме који се тичу не само квалитета животне средине, јер сви они заједно интереагују. Након прикупљених информација кренуло се у обраду истих. Помоћу AQAL табеле, можемо приказати не само проблеме на посматраној локацији, већ и како су ти проблеми међусобно повезани да бисмо на крају дошли до главних узрока. Цела анализа резултирала је индукцији закључка, кроз који можемо сагледати основне узроке проблема. Тек након утврђивања главних узрока можемо дати предлог интервенције, унапређења овог простора са аспекта одрживог развоја.
3.0 ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Предмет истраживања је Блок 45 са различитих просторних оквира и кроз различите апекте одрживости. Четири нивоа просторних оквира су: 1. Јавни простори од значаја за стамбену целину 2. Јавни простори од значаја за блок 45 3. Јавни простори од значаја за општину Нови Београд 4. Јавни простори од значаја за град Београд Три аспекта одрживости су: 1. Економски аспект 2. Социјални аспект 3. Аспект квалитета животне средине
5
Оно што је предмет овог истраживања су јавни простори од значаја за стамбену целину са аспекта квалитета животне средине.
ОДРЖИВИ РАЗВОЈ Одрживи развој је циљно оријентисан, дугорочан, непрекидан, свеобухватан и синергетски друштвени процес трансформација који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки, институционални и др.) на свим нивоима. Одрживи развој подразумева израду модела деловања који на квалитетан начин задовољавају друштвено - економске потребе и интересе грађана, а истовремено уклањају или знатно смањују утицаје који прете или штете животној средини и природним ресурсима.1 Актуелности самог појма доприноси угроженост животне средине, која се огледа у еколошким изазовима и проблемима као што су: глобално загревање, смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и биљних врста. Одрживи развој и одрживост развоја откривају се као најургентнији глобални проблеми и већ скоро четири деценије, откако су 1972. унете у United Nations Environmental Programme (UNEP), остају важне области истраживања многих наука (економије, екологије, технологије, биологије, географије, социологије, правних и политичких наука, као и многих других), и подручја националних државних политика као и бројних међународних иницијатива и подухвата. Протекли 37 - годишњи период означио је суштински продор истинске филозофије глобализма и, ако још увек не потпуног планетарног али свакако све ширег регионалног, еколошким разлозима изнуђеног, повезивања и транснационалне интеграције све ширих делова света, што је несумњиви цивилизацијски помак од трајног значаја и са огромним перспективама. Данас се више не можемо задовољити само квантитативним емпиријским налазима о стварним развојним помацима у односу на претходну генерацију, већ је цивилизацијски далеко важније колико и какво наслеђе остављамо долазећим генерацијама.
_______________________ 1. Према: Националној стратегији одрживог развоја 2008., Владе Републике Србије
6
Квалитет животне средине је свакако најцеловитији критеријум за оцену укупног развоја неке јединице посматрања (државе, региона, предузећа итд.) у одређеном периоду. Због свега, кроз концепт одрживог развоја долази се до тако потребне симбиозе кључних категорија и критеријума и економије и екологије, јер су обе окренуте ка развојним циљевима све већег и већег броја људи. У том смислу одржавање развоја, односно одржавање услова за развој, није само материјална претпоставка опстанка садашњих генерација, него је и етичко питање одбране цивилизацијске части пред будућим генерацијама. У ствари, одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности наших природних система да задовољавају потребе будућих генерација. Другим речима, одрживи развој значи одржавање капацитета Земље да омогући живот сваком њеном садашњем као и још нерођеном становнику. Разуме се да одговорност за то носи свака текућа генерација која мора пронаћи најбољи начин управљања не само расположивим ресурсима него и начинима откривања и коришћења још увек непознатих ресурса.2
_______________________ 2. Преузето са: http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2009/4.3.pdf (датум преузимања: 17.03.2017.)
7
4.0 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА Блок 45 налази се на Новом Београду, омеђен улицама Јурија Гагрина, др Ивана Рибара, Нехруова и Савским кејом и има површину од око 56ha. Индекс изграђености је 15,63% и објекти су спратности од П+2 до П+16. Две битне типологије за ово истраживање су солитери које се налазе северно од шеталишта Лазаро Карденас и јужно, ка реци, такозвани објекти „потковице“. Објекти су слободностојећи. Заступљен је висок проценат зелених површина у блоку, као и повољна оријентација блока. Велики потенцијал овог простора је могућност коришћења енергије Сунца и ветра. Оно што се примећује као проблем је неуређеност јавних површина, запуштеност рекреативних простора.
Слика 2 – Два типа објеката који сачињавају стамбену групацију блока 45
8
AQAL методологија:
1. Објективна димензија реалности (Индивидуално спољашње) 2. Субјективна димензија реалности (Индивидуално унутрашње) 3. Интерсубјективна димензија реалности (Колективно унутрашње) 4. Интеробјективна димензија реалности (Колективно спољашње)
1. Објективна димензија реалности (Индивидуално спољашње) Присвајање јавног простора Овај феномен може се приметити код оба типа објеката. Становници који живе у приземљу су присвојили део јавног простора, оградили га и тиме створили приватан простор на јавној површини. Ово се догађа како због потребе становника за двориштем, не толико јавним (као што је цео блок) тако и због потребе неких људи да имају своје баште, испеку роштиљ у природи. (Извор: разговор са корисницима)
Углавном стари људи одржавају баштице испред зграда. Становници који имају овакве потребе су се или доселили са села или су као млади добили станове у блоку. Људи који живе у блоку се диве овим малим уређеним баштицама и поносе се њима. (извор: Фејсбук страница)
9
Посматрајући фејсбук страницу “FortyFivers” и читајући коментаре, долази се до сазнања да често замирише печена паприка коју старији становници пеку у двориштима, али да се ту појави и роштиљ.
10
Баскет Бројни кошаркашки терени се налазе у блоку где се одигравају разни турнири против тимова из других блокова. Још од средине 70 - тих година, па све до краја 90 - тих, блок 45 је са преко 20 баскет терена предњачио у односу на остатак блокова. Због те предности, велики је број момака који су долазили баш овде да играју баскет. Тих година је настао и баскет 1 на 1. Неки су постигли велике успехе, док су неки мало мање успешни остали легенде у крају.3 Велики број терена је последњих година обновљен и саниран. Постоји доста спортских догађаја и турнира који се играју у блоку.
_______________________ 3. Преузето са http://fortyfivers.blogspot.rs/2015/05/basket-u-bloku.html (датум преузимања: 05.01.2017.)
11
Графити Од осамдесетих година 20. века у блоку почињу да ничу разни цртежи. Данас је блок препун графита, где становници на свој начин покушавају да искажу свој однос према овом простору. Блок 45 је имао важан удео у стварању графита, а једни од првих радова цртани су баш овде.4 Могу се видети стари радови неких познатих цртача. На овај начин уметници покушавају да изразе своје виђење блока. Како су објекти слични по типологији и доста монотони, ови графити уносе нешто ново и издвајају се.
_______________________ 4. Преузето са http://fortyfivers.blogspot.rs/2014/06/blok-45-je-sredinom-osamdesetih-godina.html (датум преузимања: 05.01.2017.)
12
Изграђена физичка структура у северном делу блока је доста висока и ствара једну прилично нечовечну атмосферу, док су објекти ниже спратности оријентисани ка реци пријатнији за боравак у природи.
Јесења сенкa
Летња сенка To Assemble or Disperse: City and Site Planning, Jan Gehl : Large buildings need more streets and squares, side streets, primary squares and secondary squares. The movements should be in linear patterns andbased on the eye’s ability tosurvey the area. The immediate environment should take into account, the sensory reception of the human being that wasdiscussed in the previous chapter. Planners tend to leave large open spaces for city gathering activities that tend to be cold and impersonal. Gehl focuses on human scale spaces that are warmand inviting and highlights that in planning, “Whenever in doubt, leave some space out”.
13
2. Субјективна димензија реалности (Индивидуално унутрашње) Становници блока доживљавају овај простор као један велики парк. За њих је потпуно нормално и уобичајено пешачење километрима. Они овај простор доживљавају као свој. Опсервацијом слика које постављају, може се закључити да воле природу, зеленило у блоку, Савски кеј, шетње поред реке, спорт. Старији људи воле да седе у околини својих зграда и да се друже, играју шах и некада шетају поред реке. Млади се више крећу по блоку, углавном поред реке, шеталиштима, на теренима, воле да се друже. Реч једног становника блока: „Блок 45 је, како би се то маркетиншким језиком рекло, снажан бренд. Уз њега се углавном везују приче о опасним типовима из деведесетих година, светски познатим кримосима, од којих је већина управо из моје генерације, можда пар година старија или млађа. Нажалост, та сасвим утемељена лоша репутација потпуно је бацила у сенку оно због чега смо сви ми, одрасли у Блоку, на њега и дан данас врло поносни: на невероватну креативну енергију која се углавном очитује у музици (неки од најпознатијих бендова у Београду, али и бившој Југославији, поникли су у Блоку), чувене графите на гаражама, непресушну инвентивност у стварању сленга (блоковског језика), али и лепоту кеја, реке и зеленила у које је Блок ушушкан. Нема годишњег доба у којем Блок није чаробан. Зато и не чуди да блоковци огроман део свог времена проводе напољу, у већ спомињаној блеји, или у бављењу неким од спортова на бројним теренима за баскет и мали фудбал, или на справама на кеју. Улица је у блоковском животу важна образовна «институција», и када се за блоковце каже да их је васпитала улица, то нема увек уврежено негативно значење. Правила игре која од малена научите «висећи» на теренчету, у бескомпромисној фуци на асфалту, правила су која вам се касније животу покажу као драгоцена. Ако сте одрасли у Блоку 45 раздаљина је за вас релативан појам, а пешачење доживотно определење. Свакодневно одлажење до почетне станице јавног превоза, девојке или момка у суседном блоку мери се у стотинама метара, а понекад и у километрима. У другим ће вам се градовима чудити да сте од једног кварта до другог дошли пешке. У блоковима се то подразумева.“5
_______________________ 5. Преузето са http://fortyfivers.blogspot.rs/2016/06/blok-nad-blokovima.html (датум преузимања: 05.01.2017.)
14
3. Интерсубјективна димензија реалности (Колективно унутрашње) Традиционални новогодишњи ватромет се одржава сваке године у блоку. Иако Београд већ годинама нема организован ватромет за Нову годину, до пре две године, медијски овај скуп уопште није био испраћен.
Пре пар година покренули су иницијативу и направили страницу на Facebook-у на којој су веома активни. Такође, имају и свој сајт на коме могу да се нађу све информације о блоку, доста фотографија и могу да се прате догађања у блоку.
15
Протест Становници блока су 29.08.2015. године направили протест на кеју, са поруком „Насип није аутопут“. На Савском кеју није дозвољен моторни саобраћај, па су овим протестом хтели да укажу на проблем који већ низ година није решен од стране надлежних (Закон о водама).
Поред тога што је се кеј користи и за моторни саобраћај, покренута је и нелегална градња на обали реке. Насип служи као одбрана од поплава и не сме се градити на њему.
16
4. Интеробјективна димензија реалности (Колективно спољашње) У овом делу истраживања треба нагласити због чега то настају проблеми у блоку. Закон о планирању и израдњи је јавне просторе дефинисао као простор који је одређен планским документом за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина за које је предвиђено утврђивање јавног интереса у складу са посебним законом. Проблем је настао при планирању јавних површина у склопу блока, суседства. Недостају садржаји који би активирали одређене зелене површине које су у овом тренутку само то – зелене површине.
ОДЛУКА О КОМУНАЛНОМ РЕДУ О уредном стању површина из стзава 1. овог члана које се налазе унутар или између стамбеног, односно пословног блока или између зграда, као и других површина које су доступне већем броју грађана, дужни су да се старају власници, односно корисници тих површина, ако другим прописом града није другачије предвиђено.
Узрок протеста становника на кеју, лежи управо у неактивирању надлежних органа да реше проблем који се све више шири. Недостатак паркинг места, као и слепе улице, које постављене на овакав начин не увлаче кориснике у простор, већ напротив, одбијају људе да зађу у блок, осећајући непозваним, немају јасан пут ка коме иду.
17
5. AQAL табела
КОЛЕКТИВНО
ИНДИВИДУАЛНО
УНУТРАШЊЕ - задовољавање личних потреба - истицање појединца (потреба за исказивањем) - доживљавање блока као велики парк (како га називају „асфалтирана џунгла“)
СПОЉАШЊЕ - присвајање јавног простора - бројна спортска дешавања (кошаркашки турнири) - осликавање зидова у блоку (графити)
- изношење става – протестовање
- Закон о планирању и изградњи
- стварање сајта и фејсбук странице
- средства за одржавање и уређење јавних површина у блоку
- новогодишњи скуп у блоку – традиционални ватромет
- законска регулатива - неактивност надлежних органа
18
19
6. Закључак Након анализа проблема и потенцијала, путем AQAL методологије, као главни проблеми издвајају се недостатак садржаја и активирање простора, запуштеност јавних површина од стране надлежних органа. Узрок томе је и недостатак новчаних средстава, што становнике подстиче да сами делају на тим пољима и на тај начин задовоље своје личне потребе. Они простор у којем живе испуњавају слободним садржајем дајући му другу димензију. За њих блок представља ушушкану оазу, обележену њиховим начином живота, док се други људи осећају помало неснађено и непознато на овом простору. Разлог је изграђеност физичке структуре, различит тип блока у односу на остатак града, као и висока спратност објеката у северном делу, која странцу ствара застрашујућу и хладну атмосферу.
20
7. Примери из праксе Студија 1: Lafayette Greens, Detroid, 2010 Ова урбана башта из срца Детроита, настала је 2010. године као иницијатива грађана, јер се на њеном месту налазио историјски објекат Lafayette. Парцела је ипак била у власништву једног човека, који је имао разумевања и изградио је урбану башту. Архитекти су користили само природне материјале, а како би омогућили забаву и најмлађима осмислили су и Башту за децу.
извор: https://www.asla.org/2012awards/073.html
ОДРЖИВОСТ Сакупљање кишнице – систем за наводњавање је програмиран тако да сакупља воду која падне на парцелу. Постоји велики резервоар за воду и дренажни сиситем, који захтева минимално надгледање. Реупотреба материјала – коришћени су искључиво природни и локални материјали Урбани биодиверзитет – више од 200 различитих биљака: поврће, зачинско биље, сезонско воће, цвеће, лоза, бобичасто воће.
21
Органска храна – оваквим методом узгајања башти , биљке не захтевају прскање хемикалијама и нема потребе за генетски модификованом храном. Храна је 100% органска у самом центру града, звучи немогуће.
Извор: https://www.asla.org/2012awards/073.html
ЕДУКАЦИЈА И ЗАЈЕДНИЦА Lafayette Greens је јединствена урбана башта, где је сама парцела учесник у стварању. Овде може да дође било ко јер је ово место за окупљање, учествовање у коверзацији о локалној храни, где могу да се поделе разна искуства.
Студија 2: Заједничка башта, Небраска, 2015 Други пример је потпуно супротан од претходног. Ова урбана башта налази се на селу и није одувек била део јавног простора. Формирала се тако што су спајана суседства, те је настала јединствена парцела за узгајање воћа и поврћа. За разлику од предтходног пројекта, у овом простору могу деловати само мештани. Ове баште нису пројектоване, те самим тим нису толико одрживе. Настале су спонтано, као потреба становника, а уједно показале као одличан концепт.
22
Извор: https://tedxinnovations.ted.com/2015/06/25/spotlight-tedx-talk-the-new-neighborhood-trend-lawns-made-of-food/
извор: https://tedxinnovations.ted.com/2015/06/25/spotlight-tedx-talk-the-new-neighborhood-trend-lawns-made-of-food/
23
Студија 3: Dakakker, Roterdam, 2012 У Ротердаму група архитеката је реконструисала стару зграду у центру града и оживела је кровном урбаном баштом. Урбани кров је иновација у архитектури јер корисници пласирају своје производе на локално тржиште. Слична кровна фарма налази се у Амстердаму у Холандији и има за циљ да подигне свест о одрживости, фокусирајући се на активности, радионице и образовање.
Извор:http://popupcity.net/top-5-of-the-greatest-urban-rooftop-farms/
Студија 4 Винге, Данска, 2017 Смештен у непосредној близини Копенхагена, Винге је најновији модел одрживог града Данске. Први део града, дизајниран од стране данских пејзажних архитеката. Пројекат користи предност пејзажа (карактеристичних вештачких) да се створи јединствени стамбени простор ѕа заједницу уско везан за природу. 24
http://www.archdaily.com/551785/plans-revealed-for-denmarks-delta-district-in-vinge
Планирање првог дела има неконвенционалну полазну тачку, која има за циљ да се позабави кључним изазовом управљања атмосферских вода у региону. Да би се заштитио град против сезонскоих поплава, биће створена делта коју је направио човек. Сва кишница ће бити усмерена на ово велико мочварно подручје у центру округа, што га чини значајном карактеристиком локалног пејзажа. Налази се између две заштићене природе области. Додавање вештачке делте ће омогућити развој како би се боље уклопила у околину. Руководилац пројекта, Тхомас Сицхелков тврди: "Вода има велику вредност, а не видим поенту да се крије у великим канализационим цевима, зато радије би је нагласити и користити га у Делти."
25
http://www.archdaily.com/551785/plans-revealed-for-denmarks-delta-district-in-vinge
Природа је суштински део одрживог града. "Као жеља да се развој поврати природи, град ће обухватити много малих зелених површина, свака са својим јединственим стаништима и ствараће разне флоре и фауне у Винги . Даљи циљеви за одрживи развој су да ће бити потребно куће загревати геотермалном енергијом уз корипћење других пасивних и ниско-енергетских извора. Што се тиче архитектуре развоја, општина Фредерикссунг је инспирисана новим градовима у Холандији, охрабрујући све куће у комшилуку да буду другачији. У описујући архитектуру новог развоја, Томас Сицхелков каже, "Ми желимо да створимо град са занимљивом архитектуром и архитектонском разноликости. Због тога, пустимо наредних неколико власника кућа да одлуче које куће желе да граде.
26
Студија 5 DAGUPAN CITY, САД, 2013 DAGUPAN CITY - у дворишту Bonuan Boquig основне школе, има изобиље поврћа гајених у одбаченим нафтним конзервама и пластичним боцама, које су уредно наслагане у редовима или висе вертикално на плетеној жичаној огради. Један део ограде је обложен носачима за одбачене гумене чизме, напуњене земљом. Главни школски пут води до вертикалних башти од рециклираних контејнера где је засађен парадајз, патлиџан... Врт је изграђен пре две године, када је био директор школе Мануел Феррер, а школа је освојила " Gulayan sa Paaralan " такмичење у овом граду.
http://newsinfo.inquirer.net/682150/this-school-garden-responds-to-communitys-food-needs
27
У новембру 2013., Ферер је започео пројекат претварања празних простора у повртњак на школском дворишту. "Учинио сам то у школи у којој сам додељен пре, и желео сам да покажем студентима да је могуће да гаје поврће", рекао је он. Ферер је био главни три и по године на Carael Elementary School. Carael Elementary School. Врт у тој школи је такође освојио је главну награду такмичења " Gulayan sa Paaralan " две узастопне године. Становницима града, у башти је опуштајућа девијација. Gardening contest Ферер је рекао да намеравају да покрену кућни конкурс за баште (узгајанје поврћа) међу ученицима у школским узрастима, да они схвате да могу да узгајају своју храну чак и ако им дворишта нису велика. Он је рекао да поврће које беру су за додатни програм исхране у школи. "Неки од средстава се користе за одржавање врта. Такође имамо политику пикап и-паи. Наставници и родитељи дођу и беру поврће. Плаћају за производе који односе кући ", рекао је он. Деца узимају своје поврће за дом бесплатно.
Студија 6: Хавана, Куба, 1994 НЕГУЈУЋИ ХАВАНУ: ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА И УРБАНА БАШТЕНСКА РЕВОЛУЦИЈА У Сједнињеним Америчким државама, ми смо узимали здраво за готово, да ћемо увек имати обилно хране, по приступачним ценама. Већ дуги низ година, храна нас кошта само око 10% нашег прихода. Међутим, према Националном Географском члану,Инсиде тхе Лооминг фоод црисис (превиедло ако Унутар назирања хране кризе-нема ми бас смисао) учимо да треба, да се пробудимо и обратимо пажњу на оно што се дешава, са производњом хране у нашој земљи. Како популација расте, тако исто и захтеви за прехрамбени систем. Међутим, оштри временски обрасци, као што су олује, поплаве, топлотни таласи и суше су у порасту- и то смањује приходе. Све већи број становника, у пару са смањеним снабдевањем хране, је формула за катастрофу. У извештају објављеном маја прошле године, Чикагшко саветовалиште за Глобалне 28
послове, препоручује САД-у, да стави безбедност хране, за дугорочни приоритет. Како ће то да се одигра, тек треба да се види, али можемо узети неке поуке из Хване, Кубе. ПОНУДА И ТРАЖЊА 1989, Куба увози више од 57% од својих уноса калорија, из Совјетског Савеза. Скоро преко ноћи, Куба је стављена у ситуацију, у којој је морала да смисли како да прехрани своје становништво када се Совјетски Савез распао. Ту је било 2,2 милиона људи, само у граду Хавана, па су морали да смисле неко брзо решење. Уместо да траже помоћ околине, Куба је погледала унутар себе и људи су узели ствар у своје руке. Људи су почели да саде храну где су могли. У року од две године, храна је расла свуда где си погледао, по целој Хавани- у двориштима, вртовима и празним парцелама, на балконима и било где другде, где је било довољно простора.
http://earth911.com/business-policy/havana-organic-farming-revolution/
29
ОСНОВНА ПОЉОПРИВРЕДА У САД-у, у неким местима, је незаконито, да храна расте у дворишту. То мора да се промени, ако хоћемо да изађемо у сусрет долазећим изазовима, растуће кризе са храном. Наша влада треба да подржи, локалну, основну пољопривреду, као што је то Кубанска влада урадила. Године 1994. градско одељење за пољопривреду Кубе, направило је неколико корака да подстакне урбани покрет баште. Прво, они су потупно легализовали и обезбедили да се бесплатно сади храна, на не користећим јавним површинама. Друго, они су ставили програм, како би помогли у образовању и подстакли комшилук на баштованство. Ресурси и информације, биле су доступне у локалним пољопривредним продавницама, познатим као " Куће семенки". На крају, они су поставили директну продају на тржишта фармера, тако да су баштовани имали излаз за продају производа.
http://earth911.com/business-policy/havana-organic-farming-revolution/
30
ИСТОРИЈСКА ЛЕКЦИЈА Подршка владе, за урбане баште, је заиста њима помогла да успеју. 1988. године- мање од једне деценије, након почетка кризе- Хвана је била дом за више од 8.000 званично признатих башти, које производе више од пола Кубанског поврћа. Грађани САД-а, треба да преузму неке поуке из успеха Хаване, и да почну планирање за наредну кризу хране. Ако свака заједница почне постављање баште данас, можемо минимализирати утицај кризе са храном, на наше животе. Дакле, почните са својом баштом у дворишту. Ако живите у стану, узгајајте неку храну у контејнерима. Укључите са својом локалном заједничком баштом, ако не постоји ни једна покренута јавна башта, помажите, да се таква једна започне. Студија 7: Падина, Србија, 2016 ДНЕВНИ ЦЕНТАР ЗА СТАРА ЛИЦА Планирано је да објекат буде изграђен у Падини (мало место до 7000 становника) јер не постоје никакве просторије које су планиране за сениоре. То је пресудни фактор који одликује величину објекта. Док сам радио пројекат, све време сам размишлао као да пројектујем “вртић”, јер ме сениори на неки начин подсећају на децу, са својим специјалним потребама. Просторје веома приступачан, без великог денивелисања (готово да нема степеница). Објекат садржи 3 велике дневне собе иједну собу која би била за физикалне терапије и поподневни одмор. Поред просторија за одмор, рекреацију и разоноду, налази се и велика кухиња са својим техничким просторијама и великом мензом. У оквиру објекта, налази се и простор за запослене, канцеларија за уравника дневног центра са својом секретарицом. На самом улазу налази се рецепција за пријем старих лица, где је омогућен непосредни прилаз колима, ако су у питању лица са инвалидитетом. Дневне собе (центри) раздвојени су мокрим чворовима, раздвојено мушки и женски и посебан wц за особе са инвалидитетом.
31
Посебна место у овом пројекту заузимају урбане баште које заузимају већи део корва и цео унутрашњи атријум. Урбане баште се провлаче као мотив за рекреацију, да врати људима радне навике, али башта враћа плодовима, што служи као подстицај за будуће бављење истим. Оставља могућност да људи гаје шта им је потребно, од поврћа, до украсног биља и цвећа...
32
8. Резиме Ови примери представљају различите концепте урбаних башти, чијим анализирањем увиђамо начине на које би се повећала одрживост. Као јединствен простор, блок 45 има потенцијала да уз алтернативне изворе енергије, активира запуштене јавне површине и исконтролише њихов садржај. Квалитет животне средине не може се посматрати одвојено од друштвеног и економског аспекта.
33
9. Литература: https://www.facebook.com/Blok45nbg/?fref=ts http://fortyfivers.blogspot.rs/2015/07/istorijat-razvoja-i-izgradnje-bloka-45.html ОДЛУКА О КОМУНАЛНОМ РЕДУ ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) Jan Gehl, Life Between Buildings: Using Public Space, 1987 https://www.health.ny.gov/environmental/outdoors/garden/urban.htm http://www.archdaily.com/551785/plans-revealed-for-denmarks-delta-district-in-vinge http://newsinfo.inquirer.net/682150/this-school-garden-responds-to-communitys-foodneeds http://earth911.com/business-policy/havana-organic-farming-revolution/ http://stud.epsilon.slu.se/1317/ https://tedxinnovations.ted.com/2015/06/25/spotlight-tedx-talk-the-newneighborhood-trend-lawns-made-of-food/ http://themicrogardener.com/20-creative-ways-to-upcycle-pallets-in-your-garden/ http://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Povrtarstvo/1180-NE-SMETAJ--BASTI-PLUGOM.php#.WFaitNgR9XA.facebook https://www.kickstarter.com/projects/1810482715/plug-and-plant-smart-verticalgarden?ref=project_share http://www.ehow.com/how_6525347_build-compost-bin-using-pallets.html http://srb.sika.com/sr/solutions_products/downloadcenter/pdsconstruction/sikageotextil.html http://semiurbangardener.blogspot.rs/ https://dug.org/garden-map/
34