МASA-23020-05 Arhitektonski fakultet u Beogradu
Master akademske studije arhitekture Izborni predmet – istorija i teorija 3 – TEORIJSKE OSNOVE ODRŽIVOG RAZVOJA
Predmet istraživanja i istraživački poligon:
SOCIOLOŠKI ASPEKTI ODRŽIVOSTI JAVNIH PROSTORA NASELJSKOG ZNAČAJA - STUDIJA SLUČAJA BLOK 45 U NOVOM BEOGRADU
Nastavnik:
dr Ksenija Lalović, vanredni profesor
Studenti: Isidora Avramović 21077/2015 Dušan Nikolić 21050/2015 Ivana Dičić 21176/2015
Beograd, februar 2017
SADRŽAJ
1.0 Apstrakt.................................................................................................................3 2.0 Metodologija istraživanja/analiza......................................................................... 4 3.0 Istraživanje socioloških aspekata javnih prostora stambenih zajednica bloka 45..........................................................................................................................7 4.0 Identifikacija problema........................................................................................11 4.1 Individualno spoljašnje.............................................................................14 4.2 Kolektivno spoljašnje................................................................................14 4.3 Individualno unutrašnje............................................................................15 4.4 Kolektivno unutrašnje...............................................................................15 5.0 Istraživanje načina za unapređenje / Predlog rešenja........................................22 5.1 Prikaz dobre prakse.................................................................................30 6.0 Zaključna razmatranja: Predlog unapređenja socioloških aspekata javnih prostora u bloku 45.............................................................................................31 7.0 Reference...........................................................................................................32
2
1.0 APSTRAKT U prvom delu rada razmatra se metodologija istraživanja stanovanja kao i sam početak života u zajednici, gde se dolazi do pojma sused a zatim i komšija. Dolazi se do zaključka da susedstvo nije zajednica a da komšiluk jeste. U radu su istraženi sociološki aspekti bloka 45 u okviru stambene zajednice, gde je predstavljen sistem i presek između životne sredine, društva i ekonomije koji čine održivost. Centralni deo je posvećen identifikaciji problema koji se javljaju u prostoru, i koji imaju svoje ciljeve koje treba slediti kako bi se problem rešio. Rešavanjem problema dolazimo do reakcija korsnika koji taj prostor koriste. Predstavljen je prostorni okvir jedinica kao i tipovi stanovanja unutar bloka, gde se uočavaju problemi ponašanja ljudi prema okruženju. Jedno od ponuđenih rešenja jeste transformacija prostora u mesto, što je i prikazano u radu, što predstavlja I sam cilj ovog rada. Prikazana je analiza problema jedne stambene jedinice kao i problemi koji nastaju između zgrade i okruženja. Dat je predlog unapređenja socioloških aspekata javnih prostora u bloku 45.
Ključne reči: susedstvo, stambena zajednica, stanovanje, sociološki aspekti, okruženje
3
2.0 METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA / analiza U sklopu održivog razvoja predmet istraživanja se bazira na anlizi sociološkog aspekta stambene zajednice, odnosno, analiziranje društvenih odnosa koji u okviru nje postoje kao i odnosa same zajednice prema njenom neposrednom okruženju. Osnovnu ljudsku potrebu zadovoljava stanovanje koje predstavlja potrebu za opstankom, fizičkom zaštitom i sigurnošču kao i zadovoljavanje mnogih drugih čovekovih psiholoških, socijalnih i ekonomskih potreba (reprodukcija i odgoj dece, rad, obrazovanje, druženje, privatnost itd.). Kvalitetno stanovanje uslov za kvalitetan život. 1 Stanovanje kao ljudsko pravo Promišljanje susedstva kroz koncept zajednice kao relativno stabilne strukture naglašava da susedstvo nije samo terotorijalno ograničena oblast već složena mreža socijalnih odnosa. Forrest i Kearns (2001) ističu da susedske veze doprinose osećanju sigurnosti, praktičke i socijalne podrške i da rezidencijalno zasnovane interakcije imaju važnu ulogu u svakodnevnim rutinama koje čine temelje socijalne kohezije, kroz njih se učimo toleranciji, kooperaciji, i stičemo osećaj socijalnog poretka i pripadanja. 2 Prvi čovek koji je formulisao rane ideje o jedinici susedstva i životu zajednice bio je Klarens Artur Peri. Najpoznatija monografija je ona gde piše o “zajednici komsiluka” (regionalan plan za Njujork 1929.). Novi talas izrade planova Novih gradova od 1961. do 1967. godine donosi nove termine. Umesto termina susedstvo (neighbourhood) koriste se termini: residential community, district, villages. Snažan uticaj u istoriji planiranja gradova imao je rad Džejn Džejkobs (Jane Jacobs) objavljen 1961. U delu The Dead and Life of Great American Cities, Džejkobs iznosi kritiku koncepta susedstva, pokazuje stanja i probleme uspešnih susedstva i neuspelih planova susedstva. Džejkobs izražava sumnju u opstanak bilo kog drugog koncepta susedstva. Prema Oxford english dictionary značenja reči zajednica, društvo, susedstvo dovode do niza razlika: pojam susedstvo ima prostornu dimenziju dok pojam zajednica ne mora nužno imati prostornu odrednicu; pojam susedstvo se vezuje za koegzistenciju, a zajednica za koheziju; susedstvo podrazumeva urbanost, zajednica ne mora nužno biti urbana; susedstvo podrazumeva partnerstvo, rivalstvo, zajednica podrazumeva solidarnost.3
1
http://detelinara.org/wp-content/uploads/2014/03/Stanovanje-kao-ljudsko-pravo.pdf
2
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2008/0038-03180801055P.pdf
3
Uvod – Milica Milojević – doktorska disertacija / http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2005?localeattribute=sr_RS
4
Pojam susedstvo Referiranje i analiziranje na osnovu doktorske disertacije dr. arh. Milice Milojević na temu “Plan susedstva – Norme prostorne i društvene distanciranosti “Okruženje, zajednica, susedstvo, komšiluk - su pojmovi koji se najviše pojavljuju kroz društveno socijalni razvoj. Ono što ih čini zajedničkim jesu korisnici nekog prostora tj ljudi, ali njihovo ponašanje u prostoru u odnosu jedni na druge određivaće značenje zadatih pojmova. Dosadašnje sociološke i antropološke klasifikacije oblika društvenosti susedstvo svrstavaju u zajednice. Imajući u vidu da se u srpskom govornom jeziku za takav oblik susedstva koristi termin komšiluk, a ne susedstvo. U etimologiji reči sused nalazi se reč latinskog porekla vicinus što znači blizina i bliskost, odnosno biti u blizini ili bliskom odnosu. Reč sused i reč komšija u govornom jeziku na području Srbije ne upotrebljavaju se kao sinonimi kako ih definišu u rečnicima srpskog jezika, niti imaju isto asocijativno značenje. Dve narodne izreke ilustruju razlike u upotrebi ova dva termina. U rečniku Vuka Stefanovića Karadžića iz 1852. godine zapisana je izreka: „Uz koljena đeca janjičari, /U susjedstvu vuci i bauci.“ Određenje blizine „uz koljena“ znači tu gde sam, gde stojim, odmah pored mene, ali ne i sa mnom. Uz koljena stoje nedorasli, ali i oni koji izražavaju poniznost. Sledeći stepen blizine kojim se u ovom iskazu opisuje životno okruženje je susedstvo – prva zona u koju se zakorači izvan kuće ili porodice – susedstvo koje je okružujuće, prostor ili sfera između porodice i sveta.
SUSEDSTVO
Postavljen izvan porodice || Podrazumeva distanciranost || NIJE ZAJEDNICA
U svakodnevnom govoru reč komšija je više rasprostranjena od reči sused, što potvrđuju i brojne izreke, od onih koje govore o zlobi i zavisti između komšija, do onih koje govore o blizini i bliskosti sa komšijom. Kako su za ovaj rad značajne one izreke koje sadrže prostorno određenje bliskosti, izdvaja se narodna izreka: „Prvo komšija, pa košulja.“
5
Za razliku od izreke u kojoj je susedstvo postavljeno izvan porodice, ovde je komšija prisvojen, prihvaćen kao deo porodice. Sused je onaj u blizini, ali ko se drži na distanci, odvojen, „vuk i bauk”, dok je komšija „preči od košulje”. Iskaz „Prvo komšija, pa košulja.“ govori o dispozicijama unutar zajednice i važnosti koju komšija ima – „preči je od” ili „važniji je od” materijalnih predmeta, znači da mu se može ustupiti, poveriti, pozajmiti nešto od sopstvene imovine (na primer, komšiji se često poverava na čuvanje ključ od kuće). Bilo nakratko ili duže odsustvovanje od kuće, u mirnodopskim ili ratnim okolnostima, od komšije se očekuje zaštita i pomoć. KOMŠIJA || Prisvojen/prihvaćen kao deo porodice ...je u sferi privatnog Proširena porodica/posed || Prisvajanje || JESTE ZAJEDNICA
U ovoj izreci, time što je komšija upoređen sa predmetom, kao i u svakom označavanju komšijskog, prisutan je čin prisvajanja i posvajanja. U kontekstu dispozicija unutar zajednice komšija je, kao i košulja, stvar koja ima sklonost da postane moje za razliku od prve navedene izreke gde se ja sukobljava sa drugim (bića koja su realna ili imaginarna) i drži se na distanci. Odnos sa susedom nije familijaran, ne poverava mu se ključ, komunikacija sa susedom je uz oprez i „preko plota” (sused ne ulazi na posed, posed se čuva od suseda – kao da su oni vuci i bauci); da bi ušao na posed, sused mora biti pozvan ili najavljen, i zato sused, a ne komšija, može biti gost ili provalnik.
ZAKLJUČAK Susedstvo nije zajednica. Susedstvo daje mogućnost zajedništva Susedstvo podrazumeva distanciranost, komšiluk prisvajanje Komšiluk je zajednica.4
4
Plan Susedstva – Milica Milojević – doktorska disertacija / http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2005?locale-attribute=sr_RS
6
3.0 ISTRAŽIVANJE SOCIOLOŠKIH ASPEKATA JAVNIH PROSTORA STAMBENIH ZAJEDNICA BLOKA 45
Održivi razvoj je koncept, sa teorijama koji su oblikovali ljudi i organizacije sa jedinstvenim pogledom na svet. Obično se predstavlja kao presek između životne sredine , društva i ekonomije, koji su zamišljeni kao odvojeni delovi sistema, dok njihov presek čini održivost. Tvrdi se da oni nisu jedinstveni entiteti, već su višeslojni i mogu se svrstati pod različitim prostornim nivoima. Oni su povezani, sa ekonomijom u zavisnosti od društva i životne sredine, dok ljudsko postojanje i društvo zavise od okruženja. Odvajanje životne sredine, društva i ekonomije često dovodi do uskog pristupa tehnologiji i nauci, dok pitanja u vezi sa društvom koja najverovatnije osporavaju sadašnjost socio-ekonomske strukture su često marginalizovana, posebno u oblasti održivosti zajednice i održavanja kulturne raznolikosti. Dva najčešća pristupa održivosti sistema postavlja se kroz koncept preseka i sadržajnosti.
Slika 1
Slika 2
https://www.whitman.edu/Images/About_Whitman/Sustainability/2000px-Nested_sustainability-v2.svg.png
Od nastanka održivosti razvoja najčešće se pristupalo teoriji sa slike 1, koja predstavlja sredinu preseka ekonomije, društva i okruženja. Vodili su se pristupom gde održivi razvoj sadrži u sebi podjednake delove svakih od oblasti, u kojoj bi nedostatak ili preovladavanje jedne od njih vodio ka rastu tj. opadanju jedne od oblasti. Dok se na drugom primeru koji je mlađi i savremeniji prikazuje sadržajnst održivog sistema. U njima se ne dovodi pitanje nedostatka ili preovladavanja jedne od tema, već se ide ka razmišljanju da se u okruženju sadrži društvo i u njemu ekonomija. Postojanost jedne oblasti, razvija se druga, gde se pri takvom pristupu dolazi do zaključka da održivi razvoj sadrži u sebi pomenute oblasti koje se dalje raslojavanju.
7
Prostorni okvir
Blok 45
Slika 3 Analiza blokova 45, 44, 70 na Novom Beogradu u okviru studio projekta - M01 2015 godine – profesor Jelena Živković / spratnost
8
Gledano sa prostornog aspekta, predmet istraživanja i analize vezuje se za stambeni okvir tj. jedinicu u okviru Bloka 45 na Novom Beogradu. Za primer su uzeti dva tipa, tip 1 koji se nalazi među poslednjim redovima stambenih objekata i tip 2 za koji se uzima nekoliko stambenih objekata koji su povezani zajedničkim prostorom. TIP 1
Uzimanje jedinice karakterističnog oblika ima za cilj da prikaže mogućnost zajednice u obliku komšiluka koji se javlja pri manjem broju spratnosti objekta kao i manjem broju korisnika. Stambena jedinica – objekat iako sadrži nekoliko ulaza u zgradu, broj korisnika je manji u odnosu na korisnike stambenih jedinica u zgradama koje se nalaze iza, koje su veće spratnosti i time pružaju prisustvo od mnogo više korisnika i porodica. U ovom tipu korisnici mogu da budu bliski sa svojim susedima tj. komšijama. TIP 2
Grupa objekata koja je odabrana formirana je oko centralno postavljenog parka gde korisnici mogu da budu stanovnici tih objekata ili drugi prolaznici koji žive u obližnjim objektima. Ovde može najbolje da se uoči odnos ponašanja jedne stambene jedinice i ostalih, kao i koliko korisnici ovih objekata brinu o prostoru u kojem borave, prolaze. Stambena jedinica – u okviru samo jedne stambene jedinice može da se primeti odnos između ljudi kao i kako funkcionisu u kulturološkom smislu. Više stanova podrzumeva više različitih mišljenja i nesklad u donošenju odluka, pa se time takvo ponašanje odražava na samu zgradu; da li će biti uredna, sigurna, bezbedna, kreativna, živa.
9
Istraživanje koje se bazira na lokaciji bloka 45 na Novom Beogradu, koje se dalje sprovodi u dva karakteristična tipa, tiče se identifikacije aktuelnih problema i pitanja. Najviše obuhvata korisnike zajednikih prostora, života u takvom okruženju, koji se odražavaju na njih, njihovo raspoloženje, komunikativnost, verovanje, sprovođnje raznih inicijativa itd. Ključni aspekt istraživanja je uočavanje problema na nivou zajednice jedne stambene jedinice ili male grupe, kao što je prikazano na tipu 1 i tipu 2, izvlačenja zaključka njihovog ponašanja jedni prema drugima, kao i prema okruženju. Potrebno je odrediti I pronaći koji je ciljani problem održivog razvoja kao i kako bi mogao da se reši tj. prevaziđe.
Slika 4 FortyFivers - https://www.facebook.com/Blok45nbg/?fref=ts
Slika 5 FortyFivers - https://www.facebook.com/Blok45nbg/?fref=ts
10
4.0 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA Problemi koji se javljaju u prostoru, koji su uglavnom definisani delovanjem korisnika tog okruženja imaju svoje ciljeve i stavove, a pritom se takva delovanja odražavaju na druge korisnike tog prostora. Odbojnošću, ne postojanošću sadržaja, restrikcijom pristupa se dovodi u pitanje ko zapravo koristi prostor oko samih objekata kao i između objekata.
1. RESTRIKCIJA PRISTUPA Izvršena je veličinom i vrstom javnih prostora, granica je saobraćajnica || problem: VELIČINA
2. ZADRŽAVANJE Namerno nepostojanje sadržaja koji bi bili razlog zadržavanja ili boravljenja || problem: SADRŽAJI_MESTA SUSRETA
3. SPONTANO KRETANJE Slepa ulica koja vodi unutar bloka i razdaljine koje su ostvarene između saobraćajnica obeshrabruju spontana kretanja i zalaženje nepoznatih i nepovezanih ulica unutar teritorije stambene jedinice || problem: RAZDALJINA
PROBLEM: TRANSFORMACIJA PROSTORA U MESTO5
5
Analiza blokova 45, 44, 70 na Novom Beogradu u okviru studio projekta - M01 2015 godine – profesor Jelena Zivković / Susedstvo_ problemi
11
Pitanja za anketu / broj ispitanika 30 / 18 žena i 12 muškaraca / starost 18-45 god.
1. Vaš odnos sa komšijama je? a) Dobar b) Loš c) Nemamo odnos d) Ne znam ko uopšte živi tu
30% 10% 30% 30%
2. Sa kojim komšijama najviše komunicirate? a) Ne komuniciram ni sa kim b) Sa komšijama sa istog sprata c) Sa svim komšijama iz zgade
60% 35% 5%
3. Da li postoji kućni savet? a) Da b) Ne
30% 70%
4. Da li ste zadovoljni funkcionisanjem kućnog saveta? a) Da b) Ne
15% 85%
5. Koliko često vodite računa o dvorištu? a) Stalno b) Često c) Povremeno d) Ne zanima me
5% 20% 55% 20%
6. Ko se bavi održavanjem zgrade i dvorišta - zajedničkih prostora? a) Kućni savet b) Individualno c) Nadležne službe d) Niko
35% 5% 20% 40%
7. Da li se osećate bezbedno u svojoj zgradi? a) Da b) Ne
50% 50%
8. Ko ima pristup zgradi? a) Svi ljudi b) Samo stanari
100% 0%
Rezultati ankete
12
Mišljenja korisnika kroz izjave:
-
Izgradnja naselja prema potrebi funkcije
-
Ne postojanje identiteta
-
Nestajanje kulture
-
Zanemarivanje istorije kao i budućnosti
-
Vremenski „void“
-
Nova lica
-
Odnosi čoveka sa…
-
Osećaji, atmosfera opada
-
Zapuštenost
-
Praznina
Slika 6 Analiza blokova 45, 44, 70 na Novom Beogradu u okviru studio projekta - M01 2015 godine – profesor Jelena Živković / istorijski aspekt
13
Identifikacija problema u oviru jedne stambene jedinice Prvi korak u razvoju projektne ideje jeste pravilna i precizna identifikacija problema koji će se rešiti sprovođenjem projekta. Određuju se ciljevi projekta koji daju preduslov za njegov uspeh. Za identifikaciju problema koristimo AQAL metod, definisan integralnom teorijom, koji obuhvata: a) razumevanje objektivne dimezije realnosti (individualno spoljašnje) b) razumevanje interobjektivne dimezije realnosti (kolektivno spoljašnje) c) razumevanje subjektivne dimenzije realnosti (individualno unutrašnje) d) razumevanje intersubjektivne dimezije realnosti (kolektivno unutrašnje) 4.1 INDIVIDUALNO SPOLJAŠNJE Razumevanje objektivne dimenzije realnosti fenomena svodi se na individualnu spoljašnjost realnosti individue, koja se često vezuje za um, organizam akcije I ponašanje. Metode istraživanja koje se izdvajaju za istraživanje u okviru stambenih jedinica mogu biti, odnosi prema okruženju, kao I upravljanej budžetom kada je u pitanju organizacija kućnog saveta koji se ti kulturnog dela istraživanja. Problemi: lična korist I potrebe, individualni ciljevi I želje, ponašanje prema okruženju, neurednost, zagađenje… Svi navedeni problem potiču iz pozicije samostalne unutrašnjosti I kolektivne unutrašnjosti jednim delom. Zapravo predstavlja samo odražavanje njihovih osobina na širi deo. 4.2 KOLEKTIVNO SPOLJAŠNJE Iz ovakve dimenzije koju prouzrokuje najviše kulturno unutrašnja dimenzija najčešće se radi o institucijama koja doprinose izabranom segmentu istraživanja. Metodu istraživanja je teže uočiti u odnosu na ostale dimenzije, jer se radi o tipu stambenih jedinica gde institucije bilo da su državne ili ne, retko intervenicu unutar objekta. Za primer istraživanja mogu da se identifikuju neke metode od kojih su: društvena uloga, odluke, zaštita prirodnih resursa. Istraživanje se time širi na spoljašnji deo koji se nelazi neposreno uz stambene jedinice ili između njih gde je proctor pristupačniji za reagovanje. Problemi: nepostojanost institucija koji su nadležni za stambene jedinice, gradsko zelenilo, gradska čistoća Stavka nepostojanosti institucija poizilazi iz segmenta kućnog saveta tj same organizacje koju organizam ima. Odgovarajućom organizacijom bi se dovodilo u pitanje provere stabilnosti objekta, liftova, protivpožarnih aparata, koji bi semenjali po potrebi. Zbog nepostojanosti institucija u kojima bi se informacije o ovakvim pretpostavkama razmenjivale sa kućnim savetom, nemouće je sprovoditi redovne provere kako ne bi dolazilo do kvarova. Kada je su pitanju gradsko zelenilo I čistoća, više se vezuju za javne prostore koji nisu u skolopovima stambenih objekata. 14
4.3 INDIVIDUALNO UNUTRAŠNJE Kroz razumevanje subjektivne dimenzije reanosti fenomena najviše se dovodi u pitanje pozicija korisnika I njegovo stanje mogu se izdvojiti neki od pojmova za iztraživanje. Neki od njih su: pol, religija, obrazovanje, veštine, zdravlje, politička verovanja, privatnost… Za metodu istraživanja su provučena dva pojma od kojih je jedan segment u okviru stambenih jedinica – kućni savet, a drugi segment porodice u okviru jedne sambene jedinice. Problemi: pohlepnost , otuđenost, manipulacija, verovanja, ubeđenost, religija Sagledavanje ovih problema može se ustanoviti prema prethodnim analizama, koja su najviše prisutni u okviru porodice I jedne zajendice kao što je kućni savet. Ono što čini ljude ovakvim u jednu svrhu su to pozicije koje im se nameću I time vide prednost u tome. Neke od tih pozicija su: pohlepnot, manipulacija, ubeđenost, dok su verovanje i religija nešto što im je nametnuto kao izvor informacija I time prihvataju ka sebi. 4.4 KOLEKTIVNO UNUTRAŠNJE Razumevanje ove dimenzije svodi se na zajednice koje se formiraju unutar stambenih jedinica. Neke od takvih su uglavnom kućni saveti, koji po zakonu moraju da postoje u stambenim jedinicama. Metode koje se najviše vezuju za ovakav organizam su uglavnom: zajendička značenja, kulturne norme, granice I običaji, komunikacija, odnosi… Problemi u okviru Kućnog saveta: organizacija, manipulacija, održavanje, nivo bezbednosti, pristup Ono za šta se Kućni Savet najviše vezuje jeste organizacija koja je najviše zastupljena u ovakvim objektima. Nezainteresovanost ljudi tj koisnika da budu deo ovakvog organizma doprinosi lošoj organizaciji iz kojeg slede I dalji problem koji su navedeni. Problemi u okviru segmenta porodice: običaji, tradicija, vaspitanje, obrazovanje. Polazište ovakvih problema se uglavnom svodi na funkcionalnost porodica koji mogu da zanemare neke od pomenutih iskaza problema I time da u daljem periodu vremena ostave posledice koje mogu biti individualno unutrašnje, koje su pomenute, kao I individualno spoljašnje koje su takođe pomenute.
15
Analiza problema jedne stambene jedinice Stambene potrebe predstavljaju osnovu rada/aktivnosti. Unutar jedinice javljaju se sledeći problemi: -
-
Svest o široj zajednici koja se odražava na kućni savet / javljaju se različiti ciljevi / sukob interesa Odnos prema pravilima i zajednici / troškovi / nezainteresovanost Stepen poštovanja suseda Zgrada nije u funkciji / zatvorenost / isključenost / sleganje ramenima / nedovoljno investiranje u održavanje stambene zgrade Priuštivost i raspoloživost stanovanja / nezadovoljstvo / utiče na društveno jedinstvo zajednice Rapidno propadanje stambenog fonda Odnos prema zgradi - tudja briga? Stan je moj, a zajednički delovi zgrade su ničiji (ili državni) Liftovi / ničija obaveza Nemogućnost efikasnog održavanja / ‘vlasnici stanova u zgradi imaju mala primanja’
Do ovih zaključaka došli smo na osnovu ankete. Anketirali smo 30 ispitanika starosti od 18-45god. (broj žena: 18, broj muškaraca: 12). Većina ispitanika je odgovorila da postoji sukob interesa među stanarima, da je smanjen stepen poštovanja, da vlada nezainteresovanost za zgradu što dovodi do isključenosti. Stanari smatraju da su odgovorni samo za svoj stan a da zajednički delovi zgrade pripadaju državi i da je ona odgovorna za održavanje. Problemi koji nastaju između zgrade i okruženja (dvorišta) -
-
Naselje funkcioniše kao jedan mali zaseok / Loš odnos sa radnicima u lokalnim radnjama i mesarama - loš komad mesa i hleba Mnogo ljudi, sve više automobila, ali ne i više parking-mesta Parkiranje i kretanje vozila po pešačkoj stazi / bezbednost stanara Održavanje dvorišta / Pretrpani kontejneri / smeće
Posledica propadanja stambene zajednice može se naći u neadekvatnim propisima, nedostatku instrumenata za sprovođenje zakona, niskom nivou obaveznosti za njihovo sprovodjenje propisa, slabim institucijama vlasti itd.
16
Razvoj tržišnih ekonomija, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji izaziva i socijalno raslojavanje, ali i pojavu siromaštva. Trajna ili privremena nezaposlenost, male zarade, zdravstveni problemi, poodmaklo starosno doba, ili materijalno neobezbeđena situacija mladih ljudi na školovanju ili na početku radnog veka čine kupovinu ili zakupljivanje odgovarajućeg stana na tržištu nedostupnim određenom procentu porodica. Ekonomska recesija ovakve probleme samo pooštrava i multiplikuje, povećavajući učešće ranjivih društvenih grupa i porodičnih domaćinsta bez stana. Kao što je socijalno stanovanje nerazdvojni deo stambene, tako je i deo socijalne politike svake države i lokalne zajednice, važan korektiv negativnih posledica ekonomskog razvoja ispontanih tržišnih tokova. 6 Nizak životni standard i kultura besplatnog stanovanja dovela je do toga da se u održavanje stambenih zgrada i stanova ulaže manje nego što je to npr. trošak za cigarete, frizera ili održavanje automobile. Dobra organizacija i upravljanje leže samo na entuzijazmu predsednika skupštine zgrade na žalost, što pokazuje da problematika upravljanja i održavanja stambenih zgrada nije sistemski rešena, već počiva na pojedincu. Pored neadekvatnih propisa i organizacionih rešenja, postoji veliki nedostatak i u znanju svih koji su u ovaj proces uključeni – od državne uprave, preko opština, javnih stambenih preduzeća, do vlasnika stanova. „…pružanje prilika da se pomogne domaćinstvima kako bi se uklopila u ekonomiju i društvo, a da ne bude dalja marginalizacija onih koji su već marginalizovani, tiče se mehanizama urbanog i ekonomskog razvoja na lokacijama, na primer, davno izgrađene spoljne periferije gde postoje dokazi urbanog opadanja i smanjenih investicija. Konačno bi trebalo da olakšava izbor, pružajući čak i porodicama sa niskim primanjima mogućnost da sebi priušte stan po sopstvenom izboru, koji bi odgovarao njihovim ličnim potrebama.“7 Da bi efikasno održavali stambenu jedinicu mora da postoje: 1) administrativni poslovi (procedura vođenja sastanaka, angažovanje i nadzore nad radom osoblja (čistačica, domara, zaključivanja obaveznih ugovora osiguranje, obezbeđenje zgrade, vođenje isprava i dokumentacije, informisanja novih vlasnika itd. 2) Finansijski poslovi (otvaranje bankovnog računa, pripreme budžeta i njegovog raspoređivanja, plaćanje računa i poreza). 3) Tehnički poslovi (održavanje, obnova i poboljšanje Imovine, poštovanje kućnog reda).
6
Studija socijalnog stanovanja / pojmovi veyani ya socijalno stanovanje / socijalno stanovanje / http://www.urbel.com/documents/studija%20soc%20stanovanja.pdf 7
www.sisr.net/cah/docs/05burke_nathousing.doc
17
Slika 7 Kako efikasno održavati stambenu zgradu / Donošenje pravilnika o kućnom redu / http://www.pur.rs/materials/publication/301%20Odrzavanje%20stamb.zgrade4y1r.pdf
18
Tabelarni prikaz problema
individualno unutrašnje
idnividualno spoljašnje
kolektivno unutrašnje
kolektivno spoljašnje
19
Prikaz problema na nivou zajednice kućnog saveta
individualno unutrašnje
idnividualno spoljašnje
kolektivno unutrašnje
kolektivno spoljašnje
20
Prikaz problema kroz segment porodice
U tabeli može jasno da se shvati o kakvim problemima se suočavaju korisnici bloka 45, gde problemi proizilaze jedni iz drugih, u kojima se javlja individualno razmišljanje o nekim od problema, ali ne i reakcija na iste. Prisustvo problema se takođe odražava na isti način sa tim da se intezitet i glavni izvor problema pozicioniraju po broju prisustva.
21
5.0 ISTRAŽIVANjE NAČINA ZA UNAPREĐENjE / predlog rešenja Analizom same socijalne strukture, prostora i međusobnih odnosa aktera, upoznali smo se sa trenutnim stanjem zajednice. Nakon zaključnih razmatranja odlučili smo da damo predlog unapređenja kroz projekat koji smo radili na predmetu kod prof. Jelene Živković – festival susedstva. Razvoju projekta ovog festivala prethodilo je sagledavanje zajednice iz tri različita ugla: ugla turiste, stanovnika bloka 45 i arhitekte. Pri ovoj vrsti opservacije težište je bilo u stavljanju nas kao arhitekata u ulogu stanovnika bloka. Na taj način su nastala dva ključna aktera, koji na prvi pogled nemaju zajedničkih interesovanja.
Prezentacija aktera
Ime i prezime: Radica Petrović Datum rođenja: 6.11. 1950. Mesto rođenja: Čačak Zanimanje: domaćica Hobi: heklanje, gledanje tenisa, uzgoj biljaka, kuvanje
Slika 8 Ilustracija lika - Deo vežbe za razumevanje socijalne strukture u okviru izbornog predmeta urbana rekreacija - MASA-23040-06 2016 godine – profesor Jelena Živković
22
U blok 45 sam se doselila 1978. godine, kada je moj suprug Branko, od strane preduzeća u kome radi, dobio premeštaj iz Čačka u Beograd. Branko je vremenom postao senilan i svaki dan mi govori kako sam mnogo slatka. Trenutno živimo sami, zahvaljujući Brankovoj penziji. Imamo ćerku Višnju koja je završila medicinu, udala se i sada ima dvoje dece, to su dva bakina oka u glavi. Stanujemo u prizemlju solitera, to je naš mali raj. Najviše vremena provodimo na terasi, koju smo ušuškali zelenilom da bi se sklonili od pogleda komšija i da bi se osećali prijatnije. Pre svega deca uživaju u domaćem povrću. Ja sam praktična žena, tako da sve što je lepo mora i da se iskoristi, tako da lavandu koristimo protiv komaraca, bosiljak kao začin, a ruzmarin smo poklonili Višnji za svadbu. Na terasi imamo i trećeg člana porodice, papagaja Mikija. On je posebno zanimljiv komšijskim mačkama. Svoju mačku nemamo, što zbog Mikija, što zbog heklanih zavesa i nameštaja. Branko je uvek bio džentlmen, on nosi spisak i ide u prodavnicu. Ja kuvam i gledam našeg Novaka kako igra. Šerpe me nikada nisu izneverile, čak ni kada gledam utakmicu. Kupila sam ih kada smo se doselili, ne pamtim kada mi je nešto u njuma zagorelo, eh tada je bilo sve kvalitetnije. Vikendom se naš tempo života ubrzava, dolaze nam unuci, šetamo sa njima pored reke, kada se umorimo sednemo na najbližu klupu dok se oni igraju oko nas, Obavezno prelazimo bodićem do ade, jer deca to najviše vole. Noću se ne osećamo toliko sigurno napolju, pa vreme provodimo pored televizora. Komšiluk na kafu zovemo fiksnim telefonom, a okupljamo se uglavnom kod kuće.
Slika 9 Terasa bake Radice, ilustracija - Deo vežbe za razumevanje transformacije prostora u mesto u okviru izbornog predmeta urbana rekreacija - MASA-23040-06 2016 godine – profesor Jelena Živković
23
Ime i prezime: Flora Cvetić Datum rođenja: 10.08.1998. Mesto rođenja: Beograd Zanimanje: učenik Hobi: Umetnost, grafiti, humanitarni rad, životnje
Slika 10 Ilustracija lika - Deo vežbe za razumevanje socijalne strukture u okviru izbornog predmeta urbana rekreacija - MASA-23040-06 2016 godine – profesor Jelena Živković
Trenutno sam učenik IV razreda privatne škole “Kosta Cukić”. Obrazovanje mi je jako bitno a za privatnu školu sam se odlučila kako bih uskladila sve nastavne, ali pre svega i vannastavne aktivnosti. Redovan sam član umetničke i muzičke sekcije, kao i učesnik brojnih kolektivnih izložbi i koncerata. Ponosno ističem da sam vegan od rođenja i da su životnje prijatelji čoveka, a ne njegova hrana. Aktivan sam borac za ljudska prava, volontiram u Crvenom krstu, ali i u brojnim drugim humanitarnim organizacijama. S a svojim prijateljima sam pokrenula inicijativu podizanja ljudske svesti i skretanja pažnje na zdravlje ljudi sa jedne strane, ali i bespomoćnosti životinja sa druge, te smo u tom smislu pokrenuli oslikavanje ulica Beograda grafitima i natpisima “Go Vegan”. U slobodno vreme često snimam veganske videe za svoj you tube kanal i na taj način edukujem ljude o zdravim receptima, ali i o štetnosti kozmetike. Ponosna sam vlasnica mačke, psa i ribica.
24
Tema festivala Festival susedstva je manifestacija koja se održava širom sveta kako bi zbližila susede, ojačala zajednicu i pokrenula nova pitanja kroz koja bi došlo do napretka. Koncept ovog festivala se uvek zasniva ne nekoj aktivnosti koja zahteva zajednički rad, koji je prepoznat kao prikladan. Kada kažemo prikladan, mislimo na nešto što je zajedničko za sve aktere i što ima veliku verovatnoću realizacije. U našem sučaju je to pripremanje i konzumiranje hrane, kao sigurni predmet okupljanja.
Naziv festivala: FORTI FAJV VEGE RAJ Lokacija: Blok 45, Novi Beograd Vreme održavanja: 16.9. - 16.10. Cilj: Zdravo funkcionisanje i angažovanje zajednice, kvalitetniji ambijenti i način života
Slika 11 Logo festivala - Deo koncepta festivala susedstva u okviru izbornog predmeta urbana rekreacija MASA-23040-06 2016 godine – profesor Jelena Živković
25
Kroz analizu i grupisanje različitih aktera prepoznate su potencijalne sfere okupljanja suseda. U daljem radu zajednicu smo posmatrali kao uniju različitih skupova i u skladu sa tim bilo je neophodno naći fokus okupljanja. Tema festivala je proizašla iz potrebe svakog savremenog čoveka da se hrani i živi zdravije na urban način. U okviru naše jedinice se to do sada manifestovalo na primitivan način, kroz pojedinačno spremanje zimnice u dvorištu koje pripada svim stanarima i uzgajanju povrća na terasama. Naime ovakva tema nije vezana direktno za probleme u zajednici, ali pošto upućuje aktere jedne na druge omogućava zbližavanje i lakše rešavanje istih. Prepoznali smo potencijal da se predmet festivala bliže definiše kroz promovisanje vegetarijanske ishrane i organske proizvodnje, gde bi se uključile sve starosne grupe jedinice, jer je tema dovoljno atraktivna mladima, a istovremeno i poznata starijim generacijama. Aktivnosti u toku festivala podelili smo na tri grupe: 1. aktivnosti u baštama: zasaditi, okopavati, zalivati, ubrati 2. radionice: spremanje zimnice, proizvoda od voća i povrća ubranog u bašti, prodaja proizvoda poetiocima koji nisu stanovnici stambene jedinice, ceđenje prirodnih sokova po izboru, pravljenje dekoracija od voća i povrća 3. aktivnosti na internetu: promocija festivala, lakša organizacija festivala
Slika 12 Prostorna organizacija festivala - Deo koncepta festivala susedstva u okviru izbornog predmeta urbana rekreacija - MASA-23040-06 2016 godine – profesor Jelena Živković
26
Tabelarni prikaz organizacije festivala
Vremenska organizacija festivala VREME 16.9. - 20.9.
AKTIVNOSTI - Organizacija festivala - Prikupljanje potrebnog alata i inventara - Čišćenje bloka - Intezivnija promocija festivala
21.9. - 30.9.
- Branje povrća - Pakovanje i pripremanje za radionice - Intezivnija promocija festivala
1.10. - 6.10.
- Radionice vezane za kozmetiku na biljnoj bazi
7.10. - 13.10.
- Radionice vezane za hranu i piće - Spremanje zimnice
14.10. - 16.10.
- Predstavljanje festivala posetiocima - Prodaja proizvoda - Konzumiranje napravljenog
Učesnici festivala i njihove uloge AKTERI
ULOGA NA FESTIVALU - Konzumiranje kaša od domaćeg povrća
Deca do 6 godina
- Igra van prostora predviđenih za bašte - Konzumiranje svih proizvoda - Upoznavanje botanike i lakših radova u bašti
Deca od 7 do 14 godina
- Učestvovanje u berbi uz prisustvo starijih - Konzumiranje svih proizvoda - Učestvovanje u lakšim radovima u bašti
Mladi od 15 do 19 godina
- Promocija festivala i ovog načina života na internetu i društvenim mrežama
27
- Konzumiranje svih proizvoda - Učestvovanje u radionicama u ulozi pomoćnika
Mladi od 20 do 29 godina
- Promocija festivala i ovog načina života na internetu i društvenim mrežama - Konzumiranje svih proizvoda - Učestvovanje u svim baštenskim radovima
Mame
- Prodaja gotovih proizvoda - Učestvovanje u radionicama u ulozi učenika ili mentora - Konzumiranje svih proizvoda - Učestvovanje u svim baštenskim radovima
Tate
- Prodaja gotovih proizvoda - Nabavka - Konzumiranje svih proizvoda - Učestvovanje u lakšim baštenskim radovima
Bake
- Učestvovanje u radionicama u ulozi mentora - Približavanje ovog festivala mladima - Konzumiranje svih proizvoda - Učestvovanje radovima
Deke
u
svim
baštenskim
- Nabavka - Konzumiranje svih proizvoda - Kupovina ponuđenih prooizvoda
Posetioci van stambene jedinice
- Učestvovanje u radionicama u ulozi učenika
28
Efekti priloženog rešenja SREDSTVA
REALIZACIJA
EFEKTI
Inicijativa:
Organizacija:
Ekološki:
stanovnici stambene jedinice
stanovnici stambene
- korišćenje samo postojećih resursa
Alat za baštu: zajednički za ceo objekat, čuva se u podrumu
jedinice Aktivnosti: - održavanje bašte - branje povrća
Inventar za radionice: stari stolovi i stolice, šporeti, koje stanovnici jedinice koriste svake jeseni za pravljenje zimnice u dvorištu
- organizacija radionica - zajedničko pravljenje domaćih proizvoda - konzumiranje hrane, pića i ostalih proizvoda - promocija zdravog života
Posuđe:
- upotreba starih stvari = remake - borba protiv upotrebe veštačkih supstanci i GMO hrane Ekonomski: - jedinica postaje samoodrživa - povrće i voće se ne kupuje nego se uzgaja, bere i prerađuje - stanovnici svakodnevno štede novac
Iz kuhinja domaćica Tegle i ostala ambalaža:
- ušteđeni novac se može iskoristiti za obnovu jedinica
Koristi se stara ambalaža, koja se prikuplja, sortira, pere i dezinfikuje
Društveni/kulturni:
Ostalo:
- razvijanje svesti o zdravom načinu života
finansira se od dobrovoljnih priloga tanovnika
- razvijanje osećaja za postojanje zajednice - upoznavanje ljudi, razmena ideja i iskustava, zbližavanje, unapređenje zajednice - druženje - učenje od suseda / komšija - bolja komunikacija između svih generacija
29
Politički: - promocija opštine kao dobrog mesta za život - dugoročno gledano, festival može postati turistička atrakcija i donositi profit
Profitabilnost: Festial se definiše kao neprofitabilan. Ulaz se ne naplaćuje, a organizacija je isključivo interna između stanovnika. Postoji mogućnost da se donese dobrovoljni prilog u obliku novca, alata ili bilo čega drugog potrebnog za festival i baštu. Prikupljen novac koristiće se za adaptaciju stambene jedinice. Efekti: Uređenije zelene površine, ulaganje u javne prostore, okupljane zajednice oko jedne ideje, međusobno upoznavanje stanovnika i njihovo zbližavanje. Bake dele svoje veštine pravljenja zimnice sa ostalima, Mame štede novac na svakodnevnim namernicama za ručak, povećava se kvalitet hrane, deca jedu domaće proizvode, madi koji se bave sportom piju zdrave šejkove, a stariji ih piju da bi se podmladili. Zajednica funkcioniše, postaje održiva. 5.1 PRIKAZ DOBRE PRAKSE Kao što smo već spomenuli, ovakva vrsta festivala se organizuje širom sveta, jedan od prvih na ovu temu je “ Festival of Neighbourhoods”, City of Kitchener, Canada. Baš zbog jednostavnosti i fleksibilnosti koncepta, varijacije na datu temu su mnogobrojne. Festival je osnovao John MacDonald Architect,the Social Development Centre Waterloo Region and the City of Kitchener. Osmišljen je tako da sprovodi program koji gradi veze i slavi zajednicu, podsticanjem njenih članova da lakše donose odluke zajedno. Osnovna misija ovog festivala jeste da podstakne aktere da: - misle o sebi kao o jednoj jedinici veće celine - zajednice - organizuju dijaloge između sebe, gde će se susresti licem u lice i upoznati bolje jedni druge - osvestiti važnost razmišljanja o zajednici - poboljšati veštine funkcionisanja u grupi - zabaviti se Sve ovo se manifestuje kroz različite aktivnosti koje su prepoznate kao pristupačne i zanimljive zajednici. U okviru festivala se organizuju različite gozbe, sređivanje zelenih i javnih površina, društvene igre, puštanje zmajeva i sve ostalo za šta zajednica pokaže interesovanje... Važno je napomenuti da su sve starosne grupe uključene, kao i različita zanimanja.
30
Slika 13 - logo festivala i atmosfera
Slika 14 - jedna od aktivnosti na festivalu
https://www.kitchener.ca/en/livinginkitchener/FestivalOfNeighbourhoods.asp http://www.waterlooregion.org/category/tags/festival-of-neighbourhoods
6.0 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Izgradnja prijateljstva i dobrih odnosa među susedima je važan deo stvaranja fleksibilne zajednice. Kada smo povezani jedni sa drugima, možemo razmeniti iskustva i osloniti se jedni na druge. Upoznavanje ljudi koji žive oko nas pomaže u stvaranju osećaja prirodnosti, jačanja poverenja i doprinosi srećnijem susedstvu za sve. Samo kroz zajedničke aktivnosti, dijaloge i komunikaciju dolazi do identifikacije problema, razmatranja, preduzimanja adekvatnih mera i najboljeg rešenja za sve. Kroz formulisanje predloga organizacije i uređivanja prostora za festival aktivira se socijalni i prostorni potencijal zajednice i afirmiše autentičan život novobeogradskih solitera i drugih stambenih jedinica. Okupljanjem ljudi oko jedne zajedničke ideje dolazi do međusobnog zbližavanja, susedi postaju komšije, a prostor postaje mesto. Ovakvim pristupom ljudi stiču veštine komunikacije, zajedničkog rešavanja problema i funkcionisanja, što je i u osnovi ljudskog bića da funkcioniše kao deo nekog društva - zajednice.
31
7.0 REFERENCE
[1] <http://detelinara.org/wp-content/uploads/2014/03/Stanovanje-kao-ljudsko-pravo.pdf > , pristupljeno 03.01.2017 [2] <http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2008/0038-03180801055P.pdf > , pristupljeno 08.01.2017 [3] Uvod – Milica Milojević – doktorska disertacija / < http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2005?locale-attribute=sr_RS > , pristupljeno 03.01.2017 [4] Plan Susedstva – Milica Milojević – doktorska disertacija / < http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2005?locale-attribute=sr_RS > , pristupljeno 03.01.2017 [5] < https://www.whitman.edu/Images/About_Whitman/Sustainability/2000px-Nested_sustainabilityv2.svg.png >, pristupljeno 29.01.2017 [6] Analiza blokova 45, 44, 70 na Novom Beogradu u okviru studio projekta - M01 2015 godine – profesor Jelena Zivković / istorijski aspekt / spratnost / susedstvo_problemi, pristupljeno 12.10.2016 [7] FortyFivers < https://www.facebook.com/Blok45nbg/?fref=ts > , pristupljeno 01.11.2016 [8] < https://en.wikipedia.org/wiki/Clarence_Perry > , pristupljeno 04.05.2017 [9] Studija socijalnog stanovanja / pojmovi vezani za socijalno stanovanje / socijalno stanovanje / pristupljeno 29.01.2017 < http://www.urbel.com/documents/studija%20soc%20stanovanja.pdf > , pristupljeno 01.02.2017 [10] < www.sisr.net/cah/docs/05burke_nathousing.doc > , pristupljeno 30.01.2017 [11] Kako efikasno održavati stambenu zgradu / Donošenje pravilnika o kućnom redu / < http://www.pur.rs/materials/publication/301%20Odrzavanje%20stamb.zgrade4y1r.pdf >, pristupljeno
04.01.2017 [12] Stambena jedinica kao deo jedinstvenog prostora stanovanja < http://www.gf.uns.ac.rs/~zbornik/doc/ZR27.14.pdf >, pristupljeno 30.01.2017 [13] Projekat festivala susedstva u okviru izbornog predmeta urbana rekreacija - MASA-23040-06 2016 godine – profesor Jelena Živković, pristupljeno 15.10.2016.
[14] City of Kitchener < https://www.kitchener.ca/en/livinginkitchener/FestivalOfNeighbourhoods.asp >, pristupljeno 30.1. 2017. [15] John MancDonald Architect < http://www.johnmacdonaldarchitect.ca/ > pristupljeno 1.2. 2017.
32