Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet MASA: ISTORIJA I TEORIJA 3_ Teorijske osnove održivog razvoja
Socio-ekonomski aspekti održivosti javnih prostora bloka 45, u Novom Beogradu
Profesor: dr Ksenija Lalović, vanredni profesor Studenti: Ivana Marjanović 21034_2015 Ivana Milikić 21143_2015 Jovana Laketić 21117_2015
Apstrakt
Kroz ovaj rad bavili smo se analizom javnih prostora u okviru bloka 45 u odnosu na Novi Beograd, sa posebnim osvrtom na sociološki i ekonomski aspekt održivosti datih javnih gradskh prostora. Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja, a najčešće se dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini. Srž problema i rešenje istog leži u razumevanju održivosti, održivog razvoja, socijalne održivosti društva. U toku rada je prikazana integracija socijalne i ekonomske održivosti, ali i uočeno da se ni jedan problem ne može posmatrati sam za sebe. Svi aspekti primaju povratne informacije, pa tako čovek i njegova okolina postaju neraskidiva celina. Korišćenjem AQUL metodologije kroz rad, koja je obuhvatala analizu svih domena realnosti, prikazana je analiza ključnih problema i dat predlog mogućeg prostorno-programskog delovanja. Kao predlog rešenja prikazana je manifestacija ,,Festival susedstva” koja ujedno predstavlja i socio-ekonomski okidač ove mini komune.
2
Metodologija istraživanja:
Američki filozof Ken Wilber razvio je integralnu teoriju koja se zasiva na principu allquadrants, all-levels u koju smešta kompletnu stvarnost i skraćeno je naziva AQAL. Podeljena u četiri kvadranta koja predstavljaju četiri različita gledišta ona predstavlja analitičku teoriju za posmatranje i razumevanje dimenzija stvarnosti sa pozicija prethodno pomenutih gledišta. AQAL se u teoriji održivog razvoja koristi kao alat za dobijanje kompletne slike stvarnosti i za dijagnostikovanje problema u istoj, u kojoj AQAL sistematično pomaže da se otkrije u kom je kvadrantu problem i gde treba delovati kako bi se isti rešio. Ta četiri kvadranta jesu četiri načia posmatranja koji se dele u dve grupe – subjektivno (unutrašnje) i objektivno (spoljašnje), a od kojih se svaka dalje grana na individualno i kolektivno, tako da dolazimo do te 4 kombinacije: •
Individualna unutrašnjost
•
Kolektivna unutrašnjost
•
Individualna spoljašnjost
•
Kolektivna spoljašnjost
3
1 – Individualna unutrašnjost – Subjektivna dimenzija realnosti Odnosi se na lični doživljaj stvarnosti koja nas okružuje. U ovom kvadrantu sam na primer ,,Ja” kao onaj malopređašnje pomenuti korisnik koji ,,bez razmišljanja” može da iznese svoj stav zasnovan na ličnim iskustvima i poimanju stvarnosti. To je način na koji JA vidim svet i na koji na određeni način reagujem, koji posmatram i istražujem i dajem odgovore, formiram ličnu sliku realnosti.
2 – Kolektivna unutrašnjost - Intersubjektivna dimenzija realnosti Ono ,,Ja” pripada nekom kolektivu, kao i svako drugo ,,Ja”. To je ono kada se svako od nas identifikuje sa određenim društvom, kulturom itd. Tada se dolazi do kolektivne unutrašnjosti koja nas u društvu predstavlja kao deo zajednice koji formiraju razni elementi kulture, tradicije, klasne podele, međuljudski odnosi... Ali se to tako odnosi i na samu strukturu grada, na njegove elemente i načine na koji su njegovi delovi nastali i umrežili odnosno povezali se. A onda dolazimo i do samog odnosa grada i stanovnika istog, međusobne veze građana na temu grada, uključivanjem u aktivnosti grada, komunikacija korisnika i prostora...
3 – Individualna spoljašnjost - Objektivna dimenzija realnosti Predstavlja skup informacija o određenoj stvari, u ovom slučaju o gradu. To su razni statistički podaci koje saznajemo iz pouzdanih izvora, a ne iz sopstvenog iskustva i mišljenja. To su podaci o reljefu, geografskom položaju, površini, broju stanovnika, istorijski podaci, vlažnost vazduha itd.. To su činjenice, objektivno viđenje karakteristika
4 - Kolektivna spoljašnjost - Interobjektivna dimenzija realnosti Objektivno posmatranje kojim se analizira sistemski deo posmatrane pojave, ne uključujući lični stav. To je društveni sistem sa svim svojim strukturama, organizacijama, javnim službama, ustanovama itd... Ovde se formiraju ,,obrasci ponašanja” koje društvo poseduje, razne društvene akcije koje žele nesto da pokrenu i promene u društvenom i gradskom sistemu. Takođe, za ovaj kvadrant su bitni dokumenti koje grad ima a to su zakoni, planovi detaljne regulacije i generalni plan, strategije za dalju razvoj itd. Važno je posmatrati i načine korišćenja grdskog tkiva koje se istražuje, frekvenciju korisnika i njihove akcije. Na taj način prikupljaju se informacije koje služe za dalje unapređivanje.
4
Istraživanje ekonomskih i društvenih aspekata javnih prostora novobeogradskog bloka 45:
Prostorni poligon istraživanja nalazi se unutar strukture bloka 45 na Novom Beogradu, a predstavlja upravo javne prostore ovog bloka od značaja za opštinu Novi Beograd. Pored prostornog okvira za istraživanje su izabrani i aspekti održivog razvoja koji će se istraživati na datom poligonu, a to su ekonomski i društveni aspekt u našem slučaju. Javni prostori najvećeg značaja za opštinu Novi Beograd su svakako glavna tri linearna poteza u bloku, a to su: (trgovinska zona) uz bulevar Jurija Gagarina, šetalište Lazaro Kardenas i kao najizraženije obala duž reke (ugostiteljska, rekreativna i zona odmora).
Jedna sveobuhvatna definicija održivog razvoja glasi: „održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, socijalni i ekološki razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života“.
5
Ekonomska sigurnost uključuje: 1. povećanje produktivnosti i proizvodnje korisnih dobara i usluga; 2. smanjenje siromaštva u svetu; 3. osiguranje pravedne raspodele dobara i stalno unapređivanje jednakosti u svim segmentima privređivanja; 4. osiguranje zaposlenosti, zarada, novih investicija, trgovine i distribucije roba; 5. podizanje inovativnosti i preduzetništva. Socijalna pravednost uključuje: 1. osiguranje i podsticanje kulturne raznolikosti; 2. održavanje i podržavanje institucija društvenih sistema; 3. podržavanje socijalne pravičnosti i polne i rasne jednakosti; 4. omogućavanje učestvovanja u odlučivanju svih segmenata društva; 5. obezbeđenje jednakih mogućnosti obrazovanja za sve. Ekološka ravnoteža podrazumeva: 1. osiguranje i održavanje genetske različitosti; 2. podržavanje biološke proizvodnje; 3. razvijanje otpora prema negativnim uticajima na okolinu, kao i podsticanje i omogućavanje oporavka u slučaju nastajanja negativnih uticaja; 4. osiguranje čiste okoline i stabilne klime; 5. podsticanje eko-efikasnosti u svim delovima društva.
Održivi razvoj donosi novu optimističku viziju globalnog razvoja, odnosno razvoja za sve, stavljajući akcenat na nove poslovne strategije preduzeća kao bazične jedinice ekonomskog i tehnološkog razvoja, koje mora uvažavati sve rigoroznije, ne samo ekonomske, nego i ekološke kriterijume. Država, obrazovanje i kultura, udruženje građana, mediji, i drugi brojni akteri tokova društvene reprodukcije moraju svako na svoj način doprineti intenziviranju ekologizacije svesti. Taj proces mora biti komplementaran procesu koji se realizuje pomoću mehanizma tržišne regulacije, u kojem takođe treba da budu ugrađeni ekološki kriterijumi. Prema tome, održivi razvoj je onaj koji nas trajno održava kao biološku vrstu i kao kulturna, odnosno društvena bića.
6
Ekonomska aktivnost mora biti održiva što znači da planeta Zemlja, sa svojim potencijalima, ne sme biti degradirana od strane postojećih ljudi. Dakle, pravo sadašnje generacije na iskorištavanje resursa i životne sredine, ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama. Druga grupa razloga za održivi razvoj je ekološke prirode. Ako priroda predstavlja vrednost samu po sebi onda je svaki vid ekonomske aktivnosti kojim se narušava bogatstvo resursa neprihvatljiv. Ekonomski i društveni aspekt održivog razvoja kao fokus istraživanja ukazuju na mnogobrojne pozitivne i negativne ocene ali pre svega na značajan potencijal kada je održivi razvoj ovih aspekata u pitanju. Konekcija odnosno zajednička nit težišta ovog istraživanja pronalazi se u konceptima društveno korisnim i ekonomski isplativim sa prethodno teorijski objašnjenim ciljem a u prostornim okvirima bloka 45 kao segmenta celine opštine Novi Beograd.
Ideja okupljanja, društvenog zalaganja, međusobne razmene, socijalne aktivacije i angažmana kroz afirmaciju ekologije kao preostalog nosioca magičnog trougla i prevazilaženjem u daljem radu identifikovanih problema uz ekonomsku dobit odnosno isplativost jeste srž i nosilac istraživačkog rada. Iz ove ideje prepoznali smo koncept festivala susedstva kao koncept koji podržava ovaj ciklus događaja u svojoj strukturi. Festival susedstva je opravdan teorijom sociološkog i ekonomskog održivog razvoja i korak ka njenoj promociji. Festival susedstva predstavlja pokret/događaj koji je nastao kao posledica inicijative građana/zajednice/organizacije, koja želi da inicira bliže upoznavanje ljudi unutar jednog gradskog sklopa i uključivanje u zajednička dešavanja. Ovi događaji su najčešće tematizovani i prilagodljive strukture prema temi i cilju.
7
Koncepti u kojima se definišu poželjni rezultati održivog razvoja javnih prostora jesu između ostalog i: Pametan rast: razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama (naučno tehnološka istraživanja i razvoj, inovacije, obrazovanje i digitalno društvo). Održivi rast: istovremeno podstiče konkurentnost i proizvodnju koja se efikasnije odnosi prema resursima. Inkluzivni rast: bolja participacija na tržištu rada, borba protiv siromaštva i socijalna kohezija. Teorijski osnov bi se mogao pronaći u našem slučaju u Strategiji razvoja grada Beograda (ciljevi, koncepcija i strateški prioriteti održivog razvoja). Pored toga zbog uopštenosti ove strategije bez jasnih teorija oslanjamo se i na strana iskustva, strategije i projekte. Postoji veliki broj projekata festivala susedstva koji će biti analizirani u nastavku rada i iskustva i zaključci primenjeni na našem predlogu rešenja. Kako je održivi razvoj usmeren na tri aspekta i njihov međusobni uticaj, a to su : ekonomski, društveni i aspekt životne sredine a čiji je cilj odnosno vrednost kojoj se teži kvalitetat život, u daljem radu analizom problema prostornog okvira bloka 45, prevazilazićemo ga na najadekvatniji način kroz koncept festivala susedstva pre svega sa ekonomskog i socijalnog aspekta.
8
Identifikacija problema:
1. Razumevanje objektivne dimenzije realnosti problema
Individualno spoljašnje Predstavlja skup informacija o određenoj stvari, u ovom slučaju o gradu. To su razni statistički podaci koje saznajemo iz pouzdanih izvora, a ne iz sopstvenog iskustva i mišljenja. To su podaci o reljefu, geografskom položaju, površini, broju stanovnika, istorijski podaci, vlažnost vazduha itd.. To su činjenice, objektivno viđenje karakteristika. Blok 45 se nalazi u jugozapadnom delu opštine Novi Beograd na levoj obali reke Save, na 8km od centra Beograda. Sa južne strane izlazi na reku Savu, a oko njega se nalaze Blok 71, Blok 44, Blok 61 i Blok 62. Oivičen je ulicama Dr Ivana Ribara, Jurija Gagarina, Nehruovom, i rekom Savom. Celom dužinom bloka se prostire Savski kej, a preko reke Save ostrva Ada Međica i Ada Ciganlija do kojih se može stići čamcima. Savskim nasipom iza Bloka 45 se izlazi na travnate površine, rečne kanale, kao i na šume i vikend naselja uz reku Savu. Stanari bloka 45 imaju izražen odnos prema okruženju, kao i međusobni odnos, tj. odnos prema susedima. Šetalište „Lazaro Kardenasa“ jedno je od omiljenih mesta žitelja. Šetalište se pruža kroz centar svih blokova i odvaja Blokove 70 i 45, odnosno odvaja celokupni središnji deo blokova, u odnosu na deo gde se nalaze dvospratnice i četvorospratnice prema reci Savi.
Šetalište Lazaro Kardenas
9
U sklopu centralnog dela Bloka 45, pored mesne zajednice i mini šoping-centra koji je otvoren 80-tih godina, postoji i jedna umetnička galerija. Galerija Blok je otvorena pre oko tri godine, u tržnom centru u Bloku 45. Galerija je inicijativa opštine Novi Beograd i umetničkog udruženja ULUS (Udruženje likovnih umetnika Srbije). Ideja je da se ovde donese jedna vrsta umetničkog života. Da se individualne želje i ciljevi ostvarujju u skladu sa interesima zajednice. Već od samog početka života u Bloku 45, puno umetnika se nastanilo upravo ovde. Tako je blok Blok 45 postao dom mnogih beogradskih umetnika, grafičara i skulptora, istaknutih građana. Ispred nekih zgrada i danas postoje skulpture koje su umetnici sami izradili, kao dokaz razvijene svesti o doprinosu pojedinca, kao i izraženog osećaja pripadanja zajednici.
Galerija Blok
Festival susedsva, pored ostalih aspekata proizašao je iz želje i interesovanja stanara za prevazilaženjem indentifikovanih problema unutar bloka. Kao što je cilj podizanja svesti o ekologiji, pre svega svakog pojedinca, a onda i bloka, Novog Beograda.
10
2. Razumevanje interobjektivne dimezije realnosti fenomena
Kolektivno spoljašnje Objektivno posmatranje kojim se analizira sistemski deo posmatrane pojave, ne uključujući lični stav. To je društveni sistem sa svim svojim strukturama, organizacijama, javnim službama, ustanovama itd... Ovde se formiraju ,,obrasci ponašanja” koje društvo poseduje, razne društvene akcije koje žele nesto da pokrenu i promene u društvenom i gradskom sistemu. Takođe, za ovaj kvadrant su bitni dokumenti koje grad ima a to su zakoni, planovi detaljne regulacije i generalni plan, strategije za dalju razvoj itd. Važno je posmatrati i načine korišćenja grdskog tkiva koje se istražuje, frekvenciju korisnika i njihove akcije. Na taj način prikupljaju se informacije koje služe za dalje unapređivanje. Stanari bloka 45 svakodnevno teže jačanju i razvitku zajednice, što se manifestuje kroz razne kulturne i edukativne događaje koji se odvijaju unutar bloka. Upravo ovi event-ovi jesu socioekonimski okidači. Za njihovu realizaciju neophodna je podrška opštine Novi Beograd koja je na svu sreću uvek tu da podrži stanare. Organizacija unutar bloka je veoma dobra, ali i izvršna moć, koja je potpora za želje i potrebe stanara. Od obrazovnih ustanova u bloku se nalazi osnovna škola „Branko Radičević“, nekada najveća škola na Balkanu, vrtići i predškolske ustanove Đurđevak, Zvončići. „Blok galerija“ pod pokroviteljatvom opštine Novi Beograd i udruženja likovnih umetnika Srbije, škola glume „Cvrčak“, Dečije pozorište na otvorenom „Teatar na Savi“, Biblioteka Sava, kao i biblioteka u okviru osnovne škole „Branko Radičević“, Kulturno umetničko društvo „Šumadija“, Škola stranih jezika „Hellas“ i „Smajli“.
Dečije pozorište na otvorenom Teatar na Savi
11
U Bloku 45 nalazi se nekoliko desetina sportskih terena, pogodnih za fudbal, košarku, rukomet, tenis i ostale sportove, a veliki broj njih je odlično opremljen i ograđen. Pored terena u bloku, u dvorištu osnovne škole „Branko Radičević“ takođe se nalaze tereni pogodni za sport, kao i školski bazen. Na savskom keju se nalazi teretana na otvorenom. Na nasipu reke Save postoji biciklistička i staza za trčanje, koja se proteže od Bloka 70a, preko Bloka 45 i nastavlja se u dužini od 18 km. Postoji veliki broj dečijih igrališta i sportskih terena između zgrada, pogotovu u delu bloka kod dvospratnica i četvorospratnica, a najveći je onaj u blizini autobuske okretnice uz Blok 44. Zelene površine preovladavaju u Bloku 45, naročito na delu bloka uz reku Savu. U bloku se takođe nalaze fudbalski tereni FK Bežanija, nekada „FK Sava 45“, lokalnog kluba bloka. Pored škole fudbala, nalaze se i škole košarke, rukometa, karatea, plivanja i druge.Svakog leta u bloku se održavaju sportski turniri. Najpopularnija blokovska kupališta su „Šljunkara“ i ostrvo Ada Međica, do koje se jedino stiže čamcem. U krugu oko celog Bloka 45 nalaze se staze sa vožnju bicikla i staze za šetanje koje se na kraju bloka nastavljaju na „Savski nasip“.
FK Sava 45
Iako unutar bloka stvari funkcionišu u najboljem redu, ipak se uviđa neadekvatna i nepotpuna iskorišćenost potencijala koje pruža reka. Festival susedstva kao mesto okupljanja, društvenog zalaganja, kroz afirmaciju ekologije i pojasa uz reku jeste moguće rešenje uočenog problema. Ono što je bitno jeste da je ceo festival opravdan kroz ekonomsku dobit i isplativost.
12
3. Razumevanje subjektivne dimezije realnosti fenomena Individualno unutrašnje
Individualna unutrašnjost se odnosi na lične stavove, zapažanja posmatrača, nas samih, naš lični odnos I razvoj, sopstvene interese I slično tome. Govori se o interesima društva koje koristi istraživani prostor. U ovom kvadrantu mi sami predstavljamo glavne posmatrače neke pojave, koja se istražuje time što za sve nas zanima postavljamo pitanje, dajemo odgovor i određujemo naš, sopstveni način posmatranja prostora.
Činjenica da se blok 45 nalazi na kraju samog grada tik uz reku Savu, ušuškan medju zelenilom, proizvodi ambijente na koje je svaki stanovnik ovog bloka ponosan i istim počastvovan, ali i inspirisan. Identifikacija i poistovećivanje sa mestom u kome žive je neverovatna. Tvrde da sva kreativna energija upravo potiče odatle a da odgovor na nju ne manjka. ,,Verujem da ste puno puta čuli priče o likovima iz blokova. Ne znam da li ste obratili pažnju na to da se ne kaže «čovek iz bloka», već «lik iz bloka». To ukazuje na uvrnutost stanovnika periferije, na postranjenost njihovog društvenog položaja i pogleda na stvari. Blokovci su osobenjaci. Energija tla nesumnjivo utiče na ćud ljudi koji na njemu obitavaju. Činjenica da je najveći deo Novog Beograda iznikao na močvarnom zemljištu nasutom peskom, na tom nepostojanom te-melju, na materijalu koji curi kroz prste i otežava hod, uvek mi se činila presudnom za oblikovanje mentaliteta likova iz blokova. Mi smo jednostavno navikli na to da ništa ne ide glatko, na to da nam tlo pod nogama izmiče, navikli smo na situacije koje nas lišavaju čvrstog oslonca. Jedan od prijatelja lepo je primetio: «Ko preživi blokove i ode preko osuđen je na uspeh, blokovi su surova životna teretana.» " ,,Glavni grad, metropola, mnogo ljudi, velika gustina naseljenosti, saobraćaj, haos, gužva vs Reka, brda i tolika količina zelenila ne daje utisak da ste baš u ovom gradu...” ,,Pejzaž koji je doživotno odredio tonalitet mojih osećanja.” ,,S vremenom on je za mene postao mentalni prostor kojim i kad se fizički krećem, hodam kroz vlastita sećanja." "Blok 45 je, kako bi se to marketinškim jezikom reklo, snažan brend. Uz njega se uglavnom vezuju priče o opasnim tipovima iz devedesetih godina, svetski poznatim krimosima, od kojih je većina upravo iz moje generacije, možda par godina starija ili mlada. Nažalost, ta sasvim utemeljena loša reputacija potpunoje bacila u senku ono zbog čega smo svi mi, odrasli u Bloku, na njega i dan danas vrlo ponosni: na neverovatnu kreativnu energiju koja se uglavnom očituje u muzici (neki od najpoznatijih bendova u Beogradu, ali i bivšoj Jugoslavsji, ponikli su u Bloku), čuvene grafite na garažama, nepresušnu inventivnost u stvaranju slenga (blokovskog jezika), ali i lepotu keja, reke i zelenila u koje je Blok ušuškan."
13
Efekat izlovonasti svakako proizilazi i velike količine zelnila ali i dobro organiyovanim saobraćajem. Uske ulice uslovaljavaju brzinu kretanja automobila, te primat preuzimaju pešaci. ,,Ako ste odrasli u Bloku 45 razdaljina je za vas relativan pojam, a pešačenje doživotno opredelenje. Svakodnevno odlaženje do početne stanice javnog prevoza, devojke ili momka u susednom bloku meri se u stotinama metara, a ponekad i u kilometrima. U drugim će vam se gradovima čuditi da ste od jednog kvarta do drugog došli peške. U blokovima se to podrazumeva."
14
Mir i spokoj ovog porodičnog bloka nažalost nestaje sa zalaskom Sunca. Svi prelepi, šarenoliki ambijenti blokovskih kutaka transformišu se u mračne protore sa neadekvatnim, nedovoljnim osvetljenjem. Takođe, ono što navode kao jedan od problema jeste nedovoljno očuvanje i briga o okruženju u kojem borave. Odnos prema prirodi i urbanom mobilijaru nije na zavidnom nivou. ,,lako se ovaj kraj može pohvaliti velikim brojem zelenih površina i blizinom Savskog keja, ljudi to ne umeju da cene, pa otpad bacaju svuda osim tamo gde mu je mesto - u korpu, iako postoji sasvim dovoljan broj kontejnera koji bi mogao da nas opsluži.”
Ipak veliku ljubav prema mestu u kom žive i provode svoje slobodno vreme, nadvladava nebriga i neosvešćenost o njihovom negativnom uticaju na zelenilo i javne prostore, mobilijar. Svesni smo da postaviti ljude u klupe i održati ima lekciju iz ekologije ne bi urodilo plodom. Tražeći način da ih podstaknemo da sami vode računa o svom prostoru došli smo do njihove kreativnosti, želje za individualnim izrazom ali i osćaja pripadnosti ovoj mini-komuni, te se ovaj fenomen povezuje sa intersubjektivnim, kolektivnim kvadrantom.
15
3. Razumevanje intersubjektivne dimezije realnosti fenomena Kolektivno unutrašnje Predstavlja subjektivan aspekt posmatranja pojava. Najviše se odnosi na sam identitet posmatranog mesta, na kulturna značenja artefakta. Ovaj način posmatranja predstavlja kolektivnu percepciju, tj. način kako Mi, kao jedan kolektiv doživljavamo specifičnosti koje formiraju glavne elemente koji utiču na identitet posmatrane pojave ili nekog mesta( kultura, simbolika objekata, artefakata ili repera, klasne razlike u društvu, razni običaji, odnosi, tradicija I slično). Opisuju se detaljnije karakteristike grada, kao i odnosi između glavnih karakteristika grada. Govori se o brojnim različitim odnosima koji čine grad koji se posmatra.
Organizovanost i preduzimljivost ove zajednice, osećaj pripadnosti, ogleda se u blogu FortyFivers (fortyfivers.blogspot.rs). Kako oni navode ,,Sam pojam 45og odnosno fortyfivers je mnogo više od virtuelne zajednice - nekome sa strane neopisivo, upućenom i više nego dovoljno reći - blok.” Svest o izdvojenosti, drugost, posebnost, u ambijentalnom i fizičkom smislu doveli su do neverovatne konekcije između samih stanara bloka koji su svoju zajednicu preveli i na virtuelni nivo, okupirajći mreže kao što su Facebook, Instagram, YouTube. Svakodnevni izveštaji o stanju, događajima ali i istoriji u bloku 45 pružaju uvid celom gradu, čiji se i odnos gradi upravo na osnovu njih. Virtuelna samopromocija je njihov alat za povećanje atraktivnosti.
fortyfivers.blogspot.rs
16
Iako je virtuelni svet organizovan na zavidnom nivou, reakcija u realnom prostoru i vremenu pomalo izostaje. Veliki potencijal fizičke strukture koja omogućava implementaciju različitih sadržaja, aktivnosti i događaja, usled neadekvatne upotrebe ostaje zanemarena. Kao što je pomenut, reakcija na ovaj problem jeste ,,Festival susedstva” koji bi omogućio sastanak stanara u realnom prostoru i vremenu, a koji je programski definisan iz prethodno analiziranih kvadranata.
17
Diskusija nalaza: Nakon prvog dela istraživanja pomoću AQAL metode, sledi sažetak, odnosno sistematski postavljnje teza po AQAL kvadrantima, koje će nas odvesti do postavljanja problematike u bloku 45, u kontekstu Novog Beograda, sa socio-ekonomskog aspekta. INDIVIDUALNO UNUTRAŠNJI
KOLEKTIVNO UNUTRAŠNJI
-“porodičan blok” -“na kraju” -mini komuna -izražen indetitet -izražena društvena aktivnost (motivisanost, volja) -razlika doživljaja u dnevnim i noćnim satima (noć-nebezbedno, neosvetljeno) -ekstrovertnost -pozitivna ocena tržišne ponude -obala: kao pozitivan fenomen (veliki potencijal) -kao negativan fenomen (neiskorišćenost potencijala)
-organizovanost i preduzimljvost društvenih zajednica -razumevanje, okupljanje stanara, briga o zajednici -obala (dobra uređenost i opremljenost) -svest o izdvojenosti od Novog Beograda jača vezu unutar bloka -fizička struktura koja omogućava implementaciju različitih sadržaja, aktivnosti, događaja -neadekvatna upotreba velikih površina javnog prostora -ugroženost zelenila aero zagađenjima i neodržavanje istog (nebriga o ekologiji) -neosvešćenost i needukovanost o ekologiji
INDIVIUDALNO SPOLJAŠNJI
KOLEKTIVNO SPOLJAŠNJI
-osećaj pripapadanja zajednici, doprinos pojedinca
-težnja jačanju i razvitku zajednice -event-ovi kao socio-ekonimski okidači
-individualne želje i ciljevi u skladu sa interesima zajednice
-dobra organizacija stanara bloka
-odnos prema susedima, okruženju
-neadekvatna, nepotpuna iskorišćenost potencijala koje pruža reka
-zainteresovanost stanara za probleme unutar bloka
-podrška opštine Novi Beograd
18
Istraživanje načina za prevazilaženje problema - studije slučaja:
Identifikovani problemi sa ekonomskog i društvenog aspekta na javnim prostorima u bloku 45, u kontekstu Novog Beograda, postavili su pitanja osvešćivanja problematike ekologije, brige o njima, samim tim i njihovoj atraktivnosti koja je direktno tom ,,ne-brigom“ ugrožena bez obzira na kvalitet blizine reke. Sam fizički kontekst bloka 45 deluje kao idealno mesto za ekonomski i društveni razvoj i negu zajednice, a sve to ne postoji usled nemara. Svesni smo da je nemoguće ljude postaviti u klupe, održati im par lekcija o gore pomenutim problemima i dati im uvid u moguća rešenja, te očekivati rezultat. Pitanje ,,okidača“, događaja, koji će kroz zabavu (jer to je ono što ljudi ne odbijaju) ponuditi i osvestiti moguću atraktivnost ove lokacije, kako stanare bloka 45, tako i ostale građane, dovelo nas je do ,,Festivala susedstva“.
Šta je festival susedstva? // inicijativa suseda da se planiraju aktivnosti, događaje, projekte ili druženja u svom susedstvu Sa kojom svrhom se organizuju? // socijalna kohezija susedstva // inkluzivnost // veća interakcija suseda // zabava // rekreacija
19
Kakvi festivali postoje: sličnosti/razlike? // prostor: ulica, park, blok, zgrada ili manji prostor... // vreme: jedan ili više dana godišnje, nekoliko puta godišnje // aktivnosti: zabava, hrana, rekreacija, pozorište, konceri, šetnje,.... Kako se organizuju u vremenu i prostoru? // festival se organizuje na različite načine u zavisnosti od samoinicijative suseda // tačkasto ili kao mreža festivala, jednom ili više puta godišnje Ko ih inicira, ko realizuje, a kako se finansiraju? // iniciraju susedi (samoinicijativa najčešće), realizuju susedi često uz pomoć neprofitnih organizacija, finansiaju sami susedi, a često uz pomoć grada Kakve su lokalne specifičnosti festivala? // specifičnosti festivala su posledica kulturoloških, verskih, obrazovnih, političkih, starosnih i drugih karakteristika suseda i organizacijakoje učestvuju u realizaciji određenog festivala.
20
:::Newtown Festival::: Camperdown Memorial Rest Park, Newtown Australia
1. Vreme održavanja festivala? druga nedelja u novembru :: 9:30 - 17:30 2. Koje sadržaje/programe obuhvata FS? dečije igraonice, štandove sa lokalnom hranom i pićem, eko štandove štandove, "zajednice"mesto druženja i razmene mišljenja suseda, štand srce - donacija beskućnicima i ugroženima, edukativne, čitalačke štandove 3. Gde i kako se organizuje ( na kojim lokacijama, koje vrste prostornih i programskih intervencija postoje, kako se povezuju pojedinačni elementi programa u prostoru i vremenu) ? organizuje se u lokalnom parku iza lokalne crkve, festival je dnevnog karaktera i traje jedan dan. Postoji agenda po kojoj se odvijaju dogadjaji u toku dana i mesta stalnog dešavanja. Štandovi i bine se montiraju i služe kao platforme za aktivnosti. 4. Koje teme su zastupljene? Kako se interpretiraju u programu, a kako u prostoru? humanost: štand za prikupljanje donacija socijalizacija: razmena znanja i mišljenja- motivacija za zajedničko delovanje - "dnevna soba" zona odmora promocija lokalnih vrednosti: štandovi sa lokalnom hranom i piće po povoljnim cenama ekologija: punktovi za bicikle, pumpe sa besplatnom vodom, reciklaža plastike, biorazgradive ambalaže 21
5. Koliko traje festival? jedan dan, od 9:30h do 17:30h 6. Ko su akteri festivala: Ko ih inicira, a ko realizuje? Ko učestvuje i kako? akteri festivala su: a. stanovnici naselja, posetioci b. organizatori- volonterski tim c. sponzori- uprava grada i privatni subjekti i donatori 7. Kako se finansiraju? glavni sponzor je grad Sidnej, dok pored njega postoji veliki broj kako državnih tako i privatnih subjekata 8. Na koji način izražavaju lokalne secifičnosti? okupljanjem stanovnika, njihovim sučeljavanjem razemenjuju se kulturološke specifičnosti i jačaju. promocijom hrane i pića, pomaganje lokalnih stanovnika koji spadaju u socijalno ugrožene. 9.Kako deluje na okruženje? ekološki aspekt- promocija bicikala, ukazivanje na štetne materijale korišćenje iskl-jučivo biorazgradivih materijala, kao i ukazivanje na značaj prirodnih resursa i njih-ovu cenu ekonomski aspekt- kako je festival volonterskog karaktera i sa višim humanim ciljem, finansije su isključivo na dobrovoljnoj bazi i sve se koristi u humanitarne svrhe društveni aspekt- poboljšanje interakcije među susedima i jačanje lokalne zajed-nice, pomaganje ugroženima - da svi žive lepo i zdravo politički aspekt- dostupnost javnog prostora građanima i popularizacija opštine kulturni aspekt- raznovrstan muzički program za sve posetioce, aktivacija najmlađih a sve u svrhu edukacije o ekologiji i širenju svesti građanja obogaćujući njihovu kolektivnu i individualnu kulturu
dugotrajni efekti- jačanje susedstva, pomaganje socijalno ugroženima, edukacija-pre svega ekološka kratkotrajni efekti- animiranje posetilaca i ponuda odmora i razonode
22
10. Da li i na koji način menjaju značenje i privlačnost susedstva? ovaj festival danas menja značenje susedstva stvarajući ga ekološkim, savremenim i jednakim za sve i privlači humane ljude kao ključne ali svojim bogatim muzičkim programom i veliki broj posetilaca iz šireg okruženja.
23
:::Art on the Avenue::: Alexandria, Virginia
1. Vreme održavanja festivala? :: prve subote u oktobru :: rain or shine 2. Које sadržaje/programe obuhvata FS? :: preko 300 umetnika prikazuje svoje veštine i proizvode vecinom tradicionalne i karakteristične za ovaj kraj. Promocija i prodaja stakla, keramike, sapuna, slika, skulptura.. Prodaja hrane i pica.. Dogadaji namenjeni animaciji dece - predstave, radionice.. Takmičenje u pripremi lokalnog kolača, kao i muzički program. 3. Gde i kako se organizuje ( na kojim lokacijama, koje vrste prostornih i programskih intervencija postoje, kako se povezuju pojedinačni elementi programa u prostoru i vremenu) ? :: Duž ulice se formiraju šatori kao štandovi za izlaganje, prezentaciju i prodaju proizvoda umetničkih, prehrambenih.. i sa binama za muzički program. Festival se koristi linijiski i navodi na kretanje. Program je vremenski nepromenjiv jer se kretanje menja. 4. Које teme su zastupljene? Kako se interpretiraju u programu, a kako u prostoru? :: umetnost :: promovisu se lokalni umetnici sa svojim veštinama koje prodaju posetiocima ::socijalizacija :: okupljanje lokalnog stanovništva uz jačanje identiteta ::promocija lokalnih vrednosti :: štandovi sa lokalnom hranom i pićem, umetnički predmeti karakteristični za ovaj kraj, lokalni bendovi.. prostorno razdvojeni po standovima duž ulice. 5. Koliko traje festival? :: jedan dan 24
6. Ко su akteri festivala: Ko ih inicira, a ko realizuje? Ko učestvuje i kako? :: akteri festivala su: a. stanovnici naselja, posetioci b. umetnici (sponzori) c. sponzori- javni i privatni subjekti 7. Kako se finansiraju? :: glavni sponzori su upravo privatni subjekti koji koriste standove za promociju i prodaju svojih proizvoda, dok pored toga u promociji i finansiranju pomažu i lokalne ustanove. 8. Na koji način izražavaju lokalne secifičnosti? :: okupljanjem stanovnika i upućivanjem na proizvode specifične lokalne vrednosti, njihovom promocijom podstiu se i sami na sline akcije. Ukljuivanje stanovnika u takičenja u tradicionalnim veštinama kao i aktiviranje dece u igre njihovih predaka. 9.Kako dеluје na okruženje? ekološki aspekt- širenje svesti o lokalnim resursima ekonomski aspekt- ekonomska samoodrživost festivala, budući da ucesnici festivala koji participiraju za štand prodaju svoje proizvode društveni aspekt- poboljsanje interakcije među susedima i jačanje lokalne kulture politički aspekt- dostupnost javnog prostora građanima kulturni aspekt- ovaj aspekt je najzastupljeniji i primarni za odrzavanje festivala, širi se kulturna svest i raznovrsnost ovog područja dugotrajni efekti- jačanje susedstva i kulturnog identiteta, kratkotrajni efekti- promocija lokalnih umetnika i proizvođača hrane, animiranje sugrađana a pre svega dece 10. Da li i na koji način menjaju značenje i privlanost susedstva? :: stvaraju kultorološki prepoznatljiv kraj čime privlače okolne posetioce.
25
26
Zaključna razmatranja:
Na osnovu istraživanja i sagledavanja problema i potencijala, kroz AQAL metodu smo došli do zaključaka da postoje određeni sukobi i konflikti sa ekonomskog i društvenog aspekta na javnim prostorima u bloku 45, u kontekstu Novog Beograda, počevši od odnosa građana prema okruženju, atraktivnosti (ekonomski aspekt) koja je direktno tim nemarom ugrožena bez obzira na kvalitet blizine reke, do nemogućstva i nemanja prilike za lični izraz i afirmaciju u realnom svetu, bez obzira na izuzetno izražen identitet zajednice koji je ,,pobegao” u virtulni svet. Pitanje ,,linka” i ,,okidača“, događaja, koji će kroz zabavu (jer to je ono što ljudi ne odbijaju) ponuditi i osvestiti moguću atraktivnost ove lokacije, kako stanare bloka 45, tako i ostale građane, dovelo nas je do ,,Festivala susedstva“, kao što je već i pomenuto. Temom ,,Festival susedstva” bavili smo se na izbornom predmetu ,,Urbana rekracija:Festival susedstva” kod prof. doc.dr.Jelene Živković čija je lokacija takođe Blok 45. Koristeći AQAL za teorijsku analizu održivog razvoja javnih prostora bloka 45, sa ekonomskog i društvenog aspekta u kontekstu Novog Beogradag, gorepomenute identifikovane probleme rešavamo kreiranjem i projektovanjem događaja ,,Festival susedstva:Blok 45”. Tom projektu prethodi analiza, studija slučaja, jednog takvog događaja koji se upravo najviše bavi ekonomskim i društvenim aspektom, kroz aspekt ekologije. Razumevanje strukture samog događaja, njegovog programa, učesnika, vidovima finansiranja i njegovim kratkoročnim i dugoročnim efektima na javne prostore dobijamo alate za osmišljavanje jednog takvog festivala koji će ponuditi rešenja za identifikovane probleme u Bloku 45. Njegova ideja okosnica jeste edukacija kroz zabavu, umetnost i druženje.
27
45.WAVE
1. Vreme održavanja festivala? ::poslednje subote avgusta
2. Koje sadržaje/programe obuhvata FS? :: edukacija kroz zabavu, umetnost i druženje : radionice umetničko-edukativnog karaktera : prezentacije : muzički program
3. Gde i kako se organizuje ( na kojim lokacijama, koje vrste prostornih i programskih intervencija postoje, kako se povezuju pojedinačni elementi programa u prostoru i vremenu) ? :: organizuje se duž šetlišta Lazaro Kardenasa gde stanovnici bloka 45 imaju mogućnost da predstave sebe i svoja dela na štandovima :: koriste se slobodne zelene površine duž šetališta za održavanje radionica, prezentacija edukativnog karaktera, održavanje muzičkiog programa :: program je vremenski nepromenjiv jer se kretanje menja
4. Koje teme su zastupljene? Kako se interpretiraju u programu, a kako u prostoru? ::edukacija i ekologija:osvešćivanje o ekološkom pitanju klimatskih promena, očuvanja okruženja i njihovim uticajem na sredinu i ambijent u kome žive ::umetnost:ispoljavanje kreativnosti i promocija lokalnih umetnika ::društvenost:okupljanje lokalnog stanovništva u ,,realnom vremenu” i interakcija kroz radionice ::zabava:muzički program upotpunjuje i oplemenjuje atmosferu festivala i privlači veliki broj posetilaca
5. Koliko traje festival? ::jedan dan
6. Ko su akteri festivala: Ko ih inicira, a ko realizuje? Ko učestvuje i kako? :stanovnici bloka 45 : učesnici na radionicama, posetioci prezentacijama i ostalim sadržajima, ali i kao izlagači na istim :posetioci:svi zainteresovani :stručnjaci iz oblasti ekologije i očuvanja sredine :volonterski tim organizatora :sponzori : opština Novi Beograd, privatni subjekti i donatori
28
7. Kako se finansiraju? :: sponzori su lokalna zajednica i opština Novi Beograd kojoj je u interesu promovisanje i očuvanje sredine kroz reciklažu otpada kao i sami stanovnici, privatni subjekti, koji koriste štandove za promociju i prodaju svojih dela
8. Na koji način izražavaju lokalne secfičnosti? ::povećanjem ekološke svesti kroz interakciju stanovnika, njihovom ,,samoprezentacijom” i povećanjem stepena društvenosti, jačanjem identiteta susedstva, direktno povećavamo i brigu o okruženju u kom živimo i provodimo slobodno vreme
9.Kako deluje na okruženje? ekološki aspekt - edukacijom o ekologiji i njenoj nezavidnoj poziciji, koja je odraz ljudskog delovanja (a sa čijim su posledicama direktno bili suočeni stanovnici bloka 45 za vreme poplava 2014.kao najugroženije područije na teritoriji grada Beograda) podstičemo očuvanje sredine kroz reciklažu otpada, gde objekti za skladištenje istog postaju umetnička dela ekonomski aspekt - ekonomska isplativost kroz reciklažu otpada, čiji se priodi investiraju u održavanje u uređenje slobodnih, zelenih površina unutar bloka društveni aspekt - poboljšanje interakcije među susedima politički aspekt - dostupnost javnog prostora građanima kulturni aspekt - mogućnost razvoja sadržaja kulture i njene prezentacije putem umetničkih radionica i štandova dugotrajni efekti - ekološki kvalitetnije, zdravije i bezbednije okruženje, jačanje susedstva, promocija kulture kratkotrajni efekti - promocija lokalnih umetnika, animiranje stanovnika bloka 45, atrakcija manifestacije privlači veliki broj ljudi 10. Da li i na koji način menjaju značenje i privlačnost susedstva? ::menja značenje susedstva stvarajući ga ekološkim, savremenim i jednakim za sve, privlači veliki broj posetilaca muzičkim programom, podižući im ekološku svest kroz zabavu
Prostorna ekspresija: ::s obzirom da je festival osmišljen kao vremenski nepromenjiv a da se kretanje menja, pozicioniran je na okosnicu kretanja izmedju dva najprometnija šetališta, oko brda, i tretiran je kao kružni tok, talas koji uvlači
29
::odredjenom kompozicijom stolova, koji svaki učesnik donosi sa sobom, postavljaju se na 4 kontaktne zone ova dva šetališta i stvara se upravo taj efekat uvlačenja istvremeno ne ometajući fizičku i viziuelnu komunikaciju svojom poroznom kompozicijom ::u zavisnosti od tretmana stolovi predstavljaju kako umetničku podlogu (vertikalna ili horizontalna postavka-grafiti, prezentacija fotografija sa radionice, prezentacija skluptura od recikliranog materijala...), tako i „platna za projekcije" (vertikalna postavka-eduka-tivne prezentacije), prodajne štandove, radioničke podloge.... ::na kontaktnim mestima festivala i šetališta nalaze se izložbene postavke kao tematski reprezentativne (objšnjavaju, prevode, uvlače..) - „tok" ::radionice su pozicinirane na „obalu" (kao najmirniju od ponuđenih pozicija) tangirajući „tok" (otvoren karakter radionice, pristupne svakom-svaki prolaznik je mogući učesnik) ::u večernjim satima „obala" poprima zabavni karakter, postavlja se bina, sumiraju utisci i kreće se sa muzičkim nastupima ::brdo kao centar kruženja postaje „šumsko ostrvo odmora" (prostirući „ćebe" na pod pravimo predah u prirodnoj borovoj hladovini) Sadržaj: :::radionice „edukacija kroz umetnost" (edukacija o ekologiju i njenoj poziciji u bloku i gradu, sa ciljem promene ka boljem, kroz umetnicki izraz) 1::fotografija::traženje, fokusiranje i beleženje kroz fotografski zapis otpadom ugroženih mesta u bloku::radionicu vode stručnjaci iz oblasti fotografije i ekologije::učesnici svi zainteresovani za ovaj vid umetnosti koji će imati priliku da od stručnjaka iz ove oblasti nauče osnovna pravila fotografisanja a istevremeno pomognu osvešćivanju o nezavidnoj ekološkoj poziciji u kojoj je njihov blok 2::slikanje::koristeći objekte za sortirano odlaganje otpada, koji će biti recikliran, kao umetničke podloge, platna za slikanje::radionicu vode stručnjaci iz oblasti slikarstva koji u saradnji sa ekolozima određuju temu oslikavanja i osmišljavaju kompoziciju slika na objektima otpada:: učesnici svi zainteresovani za ovaj vid umetnosti koji će imati priliku da od stručnjaka nauče osnovna pravila slikarstva a istevremeno pomognu osvešćivanju o nezavidnoj ekološkoj poziciji u kojoj je njihov blok 3::grafiti::afirmisanje ulične umetnosti i mladih umetnika čije se prusustvo oseća u bloku::kroz edukaciju o ekoloqiji osmišljavaju se kompozicije grafita koje će nositi „ekoporuku" vezanu za blok 45::umetničku podlogu sa oslikavanje čine različiti otpadni paneli ili ob-jekti po bloku 45., koji se recikliraju kroz umetnost::učesnici su mladi umetnici iz bloka i stručnjaci iz oblasti ekoloqije
30
:::prezentacije::prezentacije bi bile formirane u vidu projekcija različitih filmova i dokumentaraca koji su se na svetskom nivou bavili pi-tanjem ekologije i reciklaže i njihovim položajem::odvijale bi se na kompoziciji postavljenoj od stolova :::štandovi::prezentacija i samopromocija mladih umetnika i neafirmisanih umetnika, svih koji imaju šta da ponude:: takodje, na štan-dovima se mogu pronaći i ostali vidovi edukativnog materijala koji govore na temu ekologije i umetnosti-knjige, cd-ovi, ali i sve ostale ponude vezane za osnovne potrebe festivala u vezi hrane i pića... :::bine::u večernjim satima kao nagrada za vredan dan sledi malo zabave za koju će biti zadužni neki od dobrih gradskih bendova
31
32
33
34
Literatura:
“SOCIJALNA ODRŽIVOST GRADA: ANALIZA KONCEPTA2”, Anđelka Mirkov, Stipendistkinja Ministarstva prosvete i nauke, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu,2012.,Beograd https://en.wikipedia.org/wiki/Integral_theory_(Ken_Wilber) https://en.wikipedia.org/wiki/Ken_Wilber http://fortyfivers.blogspot.rs/p/fortyfivers.html http://www.newtownfestival.org/ http://artontheavenue.org/ http://neighbourhoodfestival.co.uk/
35