Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet MASA-23020-05: ISTORIJA I TEORIJA 3: TEORIJSKE OSNOVE ODRŽIVOG RAZVOJA
SOCIOLOŠKI APSEKT ODRŽIVOSTI JAVNIH PROSTORA ANALIZA FIZIČKIH KARAKTERISTIKA BLOKA 45 NA NIVOU GRADA
v.prof. dr Ksenija Lalović studenti: Tahov Tamara 21018/2015 Erdeljanović Marija 21121/2015
Sadržaj
1. Apstrakt 2. Definisanje predmeta i okvira istraživanja............................................................................................................1 3. Metodologija istraživanja.....................................................................................................................................................2 4. Nivo 1 - Blok 45...........................................................................................................................................................................4. 5. Nivo 2 – Otvoreni tržni centar Buvljak........................................................................................................................8. 6. Nivo 3 – Savsko šetalište.....................................................................................................................................................11 7. Primeri iz prakse........................................................................................................................................................................15 8. Zaklučak...........................................................................................................................................................................................17 9. Literatura..........................................................................................................................................................................................19
Apstrakt
Predmet rada jeste analiza javnih gradskih prostora u okviru Bloka 45, na teritoriji opštine Novi Beograd,sagledano na nivou grada. U prvom delu rada, dat je poseban osvrt na sociološki aspekt održivog razvoja javnih prostora. U nastavku, putem AQAL metodologije, uočeni su i grupisani svi problemi koji se tiču datog razvoja javnih prostora na predmetnom području Bloka 45 kao i na teritoriji opštine Novi Beograd. Poslednji deo rada tiče se izdvajanja ključnih problema, i definisanja smernica za unapređenje prostora. Sa tim ciljem, istraženi i i prezentovani primeri dobre prakse, analizirani su sa namerom da se glavne stavke i potencijali usvoje na predmetnom području kako bi se na adekvatan način iskoristili potencijali lokacije i samnjili problemi koji u ovom slučaju predstavljaju nepovezanost između aktera, blok-opština-grad.
Definisanje predmeta i okvira istraživanja
Cilj ovog istraživanja je analiziranje bloka 45 na opštini Novi Beograd, posmatrano sa sociološkog aspekta na nivou grada. Na samom početku fokus je bio na analiziranju trenutnog stanja, uočavanju kako problema tako i potencijala lokacije. S obzirom da je nas rad baziran sa socioloskom aspektu neophodno je objasniti sta za pravo predstavlja sociološki aspekt održivog razvoja. U skladu sa evropskim vrednostima i principima razvoja, socijalni razvoj jeste aktivna, razvojna snaga ekonomskog i privrednog rasta društva. Socijalni razvoj u tom smislu obuhvata promene koje se odnose na unapređenje kvaliteta života, stvaranje mogućnosti za zadovoljavanje potreba svih građana, obezbeđivanje i razvoj zaštite ljudskih prava, podizanje nivoa socijalne sigurnosti građana kao i razvoj preventivnih programa u cilju smanjivanja rizika od narušavanja njihovog fizičkog I mentalnog integriteta. Na taj način, socijalni razvoj podrazumeva strateški definisane ciljeve za određeni vremenski period uz jasne pokazatelje napretka u ostvarivanju zadatih ciljeva i transparentno odvajanje neophodnih budžetskih sredstava potrebnih za njihovo ostvarenje. U radnom dokumentu Evropske komisije, objavljenom krajem 2009. godine, nova strategija EU 2020 označena je kao naslednica Lisabonske strategije. U ovom dokumentu, naglašeno je da se izlaz iz finansijske krize vidi kao ulazak u novu održivu socijalno-tržišnu ekonomiju, u kojoj će prosperitet biti posledica inovacija i boljeg korišćenja resursa, a osnovni input znanje. Ovi pokretači stvoriće nov izvor održivog rasta i poslove koji će smanjiti nivoe nezaposlenosti kroz tri prioriteta: 1. stvaranje vrednosti zasnovane na znanju - šanse i socijalna kohezija će biti uvećane u svetu u kojem inovacije predstavljaju ključ napretka, povećavaju potencijal znanja, istraživanja i digitalne ekonomije, 2. osposobljavanje ljudi u inkluzivnim društvima – pribavljanje novih veština, podsticanje kreativnosti i inovacija, razvoj preduzetništva i laka tranzicija između poslova, u svetu koji će nuditi više poslova u zamenu za veću prilagodljivost; 3. stvaranje konkurentnije, povezanije i ekološke privrede – potreba za efektivnijom konkurencijom, uz efikasniju upotrebu neobnovljivih resursa i energije u svetu u kom je njihova cena visoka, što će ujedno stimulisati ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine. Poboljšanje infrastrukture, smanjivanje administrativnih nameta i ubrzanje tržišnog iskorišćenja inovacija. Stoga, socijalni razvoj treba da odgovori na sve potrebe koje postoje u zajednici, i to kroz multisektorki pristup u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, stanovanja i kulturno-rekreativnih potreba građana. Ovakav pristup utemeljen je na principima integralne socijalne politike i socijalnog razvoja, koja podrazumeva intenzivnu komunikaciju između svih 1
navedenih sektora uz stalno uključivanje njenih krajnjih korisnika, a u cilju stvaranja produktivnog I dostupnog okruženja za sve. Kroz navedeno, ostvaruju se mogućnosti i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja kojim se ostvaruje socijalna kohezija i društvo čini naprednim. U ovom delu rada istrazivaćemo detaljnije kako sam blok 45 tako i opštinu Novi Beograd kako bi smo identifikovali probleme koji se javljaju kako na mikro tako i na makro lokaciji. S obzirom da se nasa tema bazira na istraživanju prostora koji je znacajan za grad Beograd neophodno je bilo fokusirati na vise različitih problema koji se javljaju od bloka preko opštine pa sve do grada- blok 45, buvljak, poplave, kao aspekti koje treba analizirati. Kako bi sto detaljnije sprovele analizu istraživanje je podeljeno na 3 nivoa. 1. Prvi nivo - istraživan je prostor bloka 45 2. Drugi nivo - vezan je za premestanje buvljaka 3. Treci nivo - znacaj prostora savskog setalista u vanrednim situacijama - poplavama U svakom od nivoa biće predstavljen dati prostor i analiziran koriscenjem AQAL metode radi boljeg sagledavanja i identifikacije problema.
Metodologija istraživanja Prva korišćena metoda istraživanja bila je metoda opservacije. Na samom početku neophodno je bilo uvideti probleme i potencijale, same lokacije. Zatim su usledila istraživanja analizom sadržaja tekstova dokmenata (PDR blok 45, Nacionalna strategija održivog razvoja, Klimatske projekcije, mogući uticaji i opcije adaptacije, Strategija razvoja grada Beograda, Reafirmacija susedstva kroz prostorne prakse regulisanja poželjne prostorne i društvene distanciranosti), knjige (Beogradsko priobalje- info- Urbanistički Zavod Beograda, Arhitektura urbanizam 41-42, Budućnost Novog Beograda- Međunarodni konkurs za unapređenje urbane strukture Novog Beograda, Tajna Novog Beograda2), internet pretragainstitucija ( URBEL), planova (PDR), blogova (http://fortyfivers.blogspot.rs/, http://dusanpopovic.com/tag/blok-45/ ), društvenih mreža (https://www.facebook.com/beogradskakriticnamasa/ ¸ https://www.facebook.com/savskinasip/ https://www.facebook.com/blok45nbgd/ https://www.facebook.com/blokovi/ https://www.facebook.com/uguzb/ ), sistematizovanim putem domena stravnosti kroz kvadrante 1. 2. 3. 4.
Individualno unutrašnje – Subjektivna dimenzija realnosti Kolektivno unutrašnje - Interobjektivna dimenzija realnosti Idividualno spoljašnje - Objektivna dimenzija realnosti olektivno spoljašnje - Intersubjektivna dimenzija realnosti
2
Na osnovu analiziranog postojeg stanja, i uocenih problema i potencijala predmetnog podrucja, trazeni su primeri dobre prakse iz drugih zemalja kako bi se pronaslo moguće rešenje za unapređenje razvoja područja i prevazilaženje uočenih problema.
3
Nivo 1 – BLOK 45
Objektivna dimenzija realnosti – individualno spoljašnje Blok 45 je jedan od stambenih blokova Novog Beograda. Oivičen je ulicama Dr. Ivana Ribara, Jurija Gagarina ,Nehruovom i rekom Savom. U bloku se nalazi pošta , dva vrtića , T.C Enjub ,osnovna škola Branko Radičević, kao i veliki broj splavova na savskom keju,galerija,biblioteka i drugo... Blok se prostire se na 68 hektara + 13 hektara duz savskog keja.U njemu se nalazi 45 solitera i 23 cetvrospratnica i dvospratnica ,dok se broj stanovnika krece oko 18.000. Šetalište „Lazaro Kardenasa“ ide kroz centar svih blokova i odvaja Blokove 70, 44 i 45. Setaliste sece blok po sredini gde se nalaze četvorospratnice i dvospratnice prema reci Savi i na deo solitera uz ulicu Jurija Gagarina. U sklopu centralnog dela Bloka 45, pored mesne zajednice i mini šoping-centra koji je otvoren 80-tih godina, nalazi se i galerija. Galerija BLOK je otvorena pre oko tri godine, u tržnom centru u Bloku 45. Galerija Blok je inicijativa opštine Novi Beograd i umetničkog udruženja ULUS (Udruženje likovnih umetnika Srbije). Ideja je da se ovde donese jedna vrsta umetničkog života. Već od samog početka života u Bloku 45, puno umetnika se nastanilo ovde. ULUS je davao ateljee na poslednjim spratovima sedmospratnih zgrada. U Bloku 45 živi mnogo beogradskih umetnika, grafičara i skulptora. Ispred nekih zgrada su skulpture koje su ti umetnici radili. Tada je Blok 45 reklamiran kao „Naselje Sunca“. Bio je jedno od najmodernijih naselja u Beogradu. (http://fortyfivers.blogspot.rs/2014/06/o-kicblu.html)
Interobjektivna dimenzija realnosti – kolektivno unutrašnje Naselje sunca i meseca “Kada smo poceli da dolazimo u Blok 45, bilo je to kao osvajanje nekih teritorija. Kao zauzimanje stanice na Mesecu. Postojao je taj jedan put – Jurija Gagarina do Bloka 45. Jedine gradevine bile su sa leve strane. Potom, pešcare i mocvare. Leti su kreketale žabe, duvale pešcane oluje. Kao decaci iz "Toma Sojera" imali smo kontakt sa rekom u njenom najdivljem obliku. To je bila džungla i veliko igralište. Imali smo jedno samo za nas. Iako mnogi nikada nisu mogli da shvate dinamiku Novog Beograda, nama je on bio potpuno jasan. Daleko bolje ga razumemo od bilo kog drugog dela Beograda. Naravno, danas se promenila i struktura njegovih stanovnika. Mnogo zanimljivih ljudi je živelo u Bloku 45. Mnoga potkrovlja su bila dodeljivana umetnicima. Jedino tu postoje potpuno zagasiti, prašnjavi zalasci sunca u narandžastom kontrasvetlu. I stalno se nešto kopa, zida, ruši, dodaje. Bez obzira šta ljudi mislili o socrealistickoj arhitekturi, mislim da ona pruža mnogo humanije oblike i prostore za život. Imali smo mogucnost da se bavimo sportom. Mnogo je poznatih 4
košarkaša poniklo odavde, takode i muzicara. Ako je posmatramo strogo likovno, rec je o spoju crvene cigle, betona i okolnog zelenila. Na kraju Jurija Gagarina udariš u kukuruzna polja. Blok 45 je mesto gde još nesmetano može da se sanja o raznim stvarima. Sa te pozicije coveku se cini kao da je nebo bliže, a zvezde gušce i sjajnije – Mihael Milunovic.”
I
Izvor https://www.facebook.com/pg/Blok45nbg/photos/?tab=album&album_id=481989858489899
Interobjektivna dimenzija realnosti odnosi se na percepciju prostora od strane njegovih korisnika, njihovog sagledavanja i osecaja u prostoru koji koriste. Takodje bitna je i njiova volja-potreba za unapredjenjem istog. Sinonim za blok 45 je jedna velika porodica koja medjusobno komunicirafortyfivers-i sajt na kome se medjusobno izvestavaju o dešavanjima i promenama unutar bloka i delaju nezavinso od opštine i grada, tačnije informišu se putem medija o budućim planovima unutar ’njihovog’ bloka.
Intersubjektivna dimenzija realnosti – kolektivno spoljašnje Prema planu detaljne regulacije (www.urbel.com) za blok 45 predvidjena je bila izgradnja rejonskog centra u potezu bloka 45-70. Istorijat ideje izgradnje bloka 45 počinje 1965 kada je raspisan opšti jugoslovenski konkurs za dobijanje idejnog urbanističkog rešenja. Na osnovu prvonagradjenog rada uradjen je detaljni urbanistički plan čiji su nosioci bili arhitekte Mišković i Glavički. Realizaciji se pristupilo nakon njegovog usvajanja 1967 godine. Na mestu ukrštanja glavnih tokova pešačkih komunikacija u bloku (šetalište Lazaro Kardenasa) provbitno je planirano, a potom delimično izvedeno grupisanje javnih i komercijalnih sadržaja bloka (prostorije lokalne samouprave, 5
administracija obližnjih dečijih ustanova, mesne zajednice, tržni centar sa samoposlugom...) S obzirom na postojeću saobraćajnu matricu može se zaključiti da su sadržaji u okviru predmetnog bloka saobraćajno dobro povezani sa centrom Novog Beograda i Zemuna i ostalim delovima grada. Sve ostale saobraćajnice unutar predmetnog plana deo su sekundarne ulične mreže i služe za pristup konkretnim sadržajima unutar predmetnog bloka. Biciklistički saobraćaj se odvija ulicama Jurija Gagarina, Gandijeve i Omladinskih brigada kao i obaloutvrdom (nasipom) gde biciklistički saobraćaj vodi zajedno sa pešačkim. Zona poteza duž priobalja reke Save predstavlja parkovski uredjeni kej uključujući vrh i podnožje nasipa. Zona je realizovana na osnovu jedinstvenog projekta ovog dela novobeogradskog priobalja, kao šetalište sa elementima urbanog mobilijara. Takodje po planu detaljne regulacije REON 2 zahvata odbrambeni nasip uz reku Savu. U zoni ovog reona nije dozvoljena nikakva izgradnja. Ova zona predstavlja zaštitni pojas izvorišta sirove vode za potrebe Beogradskog vodovoda. Zbog toga se u području ovog reona moraju sprovoditi mere potpune zaštite u smislu očuvanja čistog prostora. U slučajevima neophodnih zahteva potrebna je stroga zaštita od mogućih prodora štetnih uticaja u izvorištu. U svakom slučaju predvideti potpunu zaštitu ovog reona u skladu sa zakonskim obavezama poštovanja uslova stroge zaštite izvorišta. Problem ilegalne gradnje kosi se sa stavovima plana detaljne regulacije u vezi sa zaštitom vodoizvorišta kao i kretanjem motornih vozila na savskom nasipu. Svest gradjana o problemu može se primetiti kako i po samom blogu (komentari korisnika bloka 45) tako i po demonstracijama ’Kritične mase’ – ’Nasip nije auto-put’.
izvor : http://www.blic.rs/vesti/beograd/kriticna-masa-biciklisti-opet-brane-savski-nasip/sjzqs4c
U ovom delu može se primetiti (na osnovu pročitanih clanaka iz novina kao i komentarisanjem istih na blogu fortyfivers-a) nezadovoljstvo stanovnika zbog isključivanja ’bloka’ od strane grada. Kada se govori o subjektivnoj dimenziji realnosti potrebno je napomenuti vrednosti koju javni prostor moze da ima. Da li blok sa planerske tačke gledišta kao prostor funkcioniše kao autonomna celina u odnosu na grad ili postoji određena mera usaglašavanja sa pravilima datim od šire zajednice/grada? Jedan od mogućih odgovora je fleksibilizacija standarda kao način uvažavanja i autonomnosti susedstva i 6
opštih pravila. Umesto favorizovanja jedne strane, takav pristup omogućava da se u susretu stručnjaka i građana uvaže motivi preduzetih akcija samoregulacije neposrednog okruženja stanara, ali i da se, s druge strane, u okvirima fleksibilne primene standarda artikulišu i susretnu sva tri nivoa produkcije prostora. To je naročito relevantno imajući u vidu da se stihijska privatizacija društvene imovine i prepuštanje nadležnosti održavanja i upravljanja stambenim zgradama građanima (civilnom sektoru i privatnom sektoru), odvija bez stručne i institucionalne pomoći, i bez bazične kontrole u uspostavljanju/očuvanju standarda.
Subjektivna dimenzija realnosti – individualno unutrašnje Na osnovu dosadašnje analize može se zaključiti da korisnici bloka 45 žive u harmoniji unutar svoje zajednice-BLOKA, ne ugrožavajući druge korisnike. Jedini problem izaziva njihovo iskljucivanje od strane lokalne samouprave i grada pri donosenju kljucnih odluka. Nezadovoljstvo korisnika se moze videti kroz komentare na blogu fortyfivers-a kao i kroz demonstracije ’Kritične mase’ na savskom nasipu. Radi produktivnosti projekata u vezi sa prostorom bloka 45 potrebno je ukljucivanje korisnika u donosenju odluka, od ideje do realizacije.
7
Nivo 2– Tržni centar na otvorenom- ‘BUVLJAK’
Objektivna dimenzija realnosti – individualno spoljašnje Otvoreni tržni centar, popularni prestonički "buvljak", nalazi se u novobeogradskom Bloku 43, na raskršću ulica Antifašističe borbe i Jurija Gagarina. Prostire se na površini od 23.190 kvadratnih metara, a otvoren je 1994. godine, kada je Skupština grada preduzeću Gradske pijace predala na korišćenje i upravljanje ograđeni pijačni prostor sa pratećom infrastrukturom i upravnom zgradom. Proteklih godina Gradske pijace neprestano su ulagale u osavremenjavanje najvećeg tržnog centra na otvorenom u Srbiji. Otvoreni tržni centar je 1997. godine ograđen kapijom, a iste godine dobio je i više od 1.000 modernih tezgi sa sanducima i veliki broj zidanih lokala na obodu pijace. Najveći broj trgovaca ovde prodaje odeću i obuću, a na delovima pijace postoje specijalizovane radnje koje nude prehrambene proizvode, plastičnu galanteriju, auto-delove i opremu, tehničku robu, posuđe i ostalo pokućstvo. Prema nekim procenama, krajem devedesetih godina u Otvorenom tržnom centru vikendom se snabdevalo oko 300.000 ljudi iz svih krajeva Srbije, a pojedini su čak u nabavku dolazili organizovano autobusima. Po nalogu Gradske uprave, zbog izgradnje pristupne saobraćajnice preko Save, tokom maja 2010. godine, izvršena je reorganizacija pijačnog platoa. Nakon rekonstrukcije popularni "Buvljak", podeljen je na dva dela, smanjen je broj tezgi sa 1600 na 787, a isti broj zakupaca radi kao i pre rekonstukcije. Rekonstruisan Otvoreni tržni centar dobio je nove montažne lokale, novi javni toalet, kao i kancelarije za policiju i inspekciju. Subota i nedelja su udarni dani za šoping. Otvoreni tržni centar u zimskim mesecima radi od 8 do 16 časova, a tokom leta kapije se zatvaraju tek u 20 sati.
8
Interobjektivna dimenzija realnosti – kolektivno unutrašnje Kvalitativnim istraživanjem putem internet pretrage (blogova, facebook-a, novine) saznajemo stav ’bloka’ koji ne goduje premestanje ’buvljaka’. Stanovnici na forumima komentarišu da je navedena lokacija za OTC generalnim urbanističkim planom namenjena prostoru fakulteta i da je u vlasništvu istog, međutim o tom pitanju politički vrh još uvek ne govori, verovatno jer lokacija nije još precizirana. S obzirom da se grad još uvek nije oglasio po pitanju precizirane lokacije za izmeštanje otvorenog tržnog centra građanima tj. stanovnicima bloka ostaje samo mogućnost nagađanja. Zbog nedovoljno informacija od strane gradske uprave kao i nepreciziranim informisanjem isključivo putem medija, dolazi do pobune stanovnika i započinjanje pisanja peticije.
izvor https://www.facebook.com/Blok45nbg/
Intersubjektivna dimenzija realnosti - kolektivno spoljašnje Projekat ’Beograd na vodi’ donosi velike izmene u planovima grada Beograda. To se može primetiti po planu detaljne regulacijebloka 42 gde je predviđeno izmeštanje otvorenog tržnog centra buvljak zbog autobuske stanice. Na osnovu analiza i istraživanja najviše potencijala za novu lokaciju buvljaka imalo je prostor bloka 71. Prema ’Planu detaljne regulacije kompleksa autobuske i železničke stanice u bloku 42 na Novom Beogradu’ na lokaciji današnjeg OTC, planiran je poslovni kompleks sa tržnim centrom. Ispod celog kompleksa planirana je podzemna garaža za oko 280 parking mesta poslovne kule i tržnog centra, magacinske i tehničke prostorije. Veza sa kompleksom stanica obezbeđena je u nivou, preko ulice Antifašističke borbe i pešačkom pasarelom u nivou železničke pruge, za bezbednu vezu i komplementarne sadržaje dva kompleksa. 9
Kada je reč je o parceli na kraju Ulice Jurija Gagarina sa desne strane onda se govori o novoj lokaciji otvorenog tržnog centra i može se reći da je to deo naselja Dr Ivan Ribar. ‘’Trenutno se radi urbanistički projekat, potom će biti urađen idejni projekat i raspisaće se tender za izvođača radova. Mislim da će uređenje placa biti završeno za mesec, dva jer ne zahteva puno posla. Tako da bi na proleće ceo posao mogao da bude gotov. Ovo rešenje nam odgovora jer će se „buvljak” umesto na 12.000 kvadrata prostirati na 32.000’’ – kaže Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace”. zvor : Politika, 5.11.2016 http://www.politika.rs/scc/clanak/367219/Poskupeo-zakup-na-buvljakuprodavci-nezadovoljni 11.11.2016 Gradonačelnik Beograda za Tanjug izjavljuje da se i dalje ne zna tačna lokacija za premeštanje OTC već da se i dalje razmatra. “Jeste Blok 71 jedna od lokacija, ali imamo još dve ili tri lokacije u razmatranju”, rekao je Siniša Mali. Na osnovu predhodnih iskaza može se zaključiti da je odsustvo konkretnih javnih informacija pokazatelj skrivanja problema.
Subjektivna dimenzija realnosti – individualno unutrašnje Na osnovu analize buvljaka kao posebne prostorne celine može se zaključiti da grad sam donosi odluke nezavisno od lokalne samouprave i korisnika tog prosotra. Opština se ne oglašava. Stanovnici bloka 45 mogu se informisati iskljucivo putem medija, koji ni sami nemaju tacne informacije, a inicijativa bloka za učestvovanje u premeštanju buvljaka (peticije) ignorisana je od strane grada Beograda.
10
Nivo 3 – SAVSKO ŠETALIŠTE
Objektivna dimenzija realnosti – individualno spoljašnje Da bi se izgradili blokovi potrebno je isušiti močvarni teren koji je stvarala reka Sava.Teren na kojem je danas Blok 45 je šezdesetih godina prošlog veka izgledao kao i svaki drugi rukavac reke Save u kojem su se gnezdile razne močvarne ptice i bio je stanište mnogih divljih životinja. Velikim radnim akcijama i kasnije preko društvenih preduzeća napravljen je sistem koji je omogućio izgradnju savskog keja sa šetalištima celom dužinom. Ovaj poduhvat je uglavnom izgrađen sedamdesetih godina 20. veka.Izgradnja celog keja i nasipa duž celog Bloka 45 je završena kasnijih godina. Savski kej i nasip su jedna od omiljenih mesta Novobeograđana. Pored beskrajno dugog nasipa u mirnom delu bloka pogodnim za šetnju i odvojenim stazama za džogiranje ili vožnju bicikla , nalaze se i travnate površine takođe pogodne za fizičke aktivnosti , šetnju ili opuštanje u prirodi.Na savskom keju se nalazi i teretana na otvorenom. Savski kej je jedno od omiljenih mesta za proslavu praznika Prvi maj. Pored sportskih aktivnosti i ribolova , na savskom keju se nalazi i veliki broj splavova.Savski kej se proteže od Bloka 70a do Bloka 45 u dužini od 3km.Od Bloka 45 se nastavlja 18 km sve do Ostružničkog mosta. Izvor informacija: (https://sr.wikipedia.org/sr/, Novi Beograd-Osporeni modernizam, Ljiljana Blagojević)
Izvor https://www.facebook.com/Blok45nbg/
11
Subjektivna dimenzija realnosti – individualno unutrašnje Shvatanje keja i njegovg znacaja od strane korisnika datog prostora spada u subjektivnu dimenziju realnosti. Unutar datog prostora prepliću se razlicite aktivnosti I sadrzaji koji predstavljaju uzrok razlicite grupe korisnika. Korisnici shodno navikama koriste prostor na svojstven nacin. Na sajtu fortyfivers-a uocavamo jasan stav i svest o znacaju keja, kako za same korisnike tog prostora po svojoj funkcionalnosti tako i za grad po pitanju poplava koje su zadesile Srbiju 2014 godine : ‘’ Da nije bilo Obrenovca ne bi bilo ni nas ‘’ – fortyfivers-i.
Intersubjektivna dimenzija realnosti – kolektivno spoljašnje Kao što je vec napomenuto u prethodnom nivou, po planu detaljne regulacije reon 2 zahvata odbrambeni nasip uz reku Savu. U zoni ovog reona nije dozvoljena nikakva izgradnja. Ova zona predstavlja zaštitni pojas izvorišta sirove vode za potrebe Beogradskog vodovoda. Prema strategiji razvoja grada Beograda, kada je reč o bezbednosti grada, osnovni cilj je da se obezbede sva naselja u kojima građani žive i rade kako bi se sačuvalo njihovo zdravlje, sprečilo ugrožavanje života elementarnim katastrofama i hazardima i obezbedila prevencija kriminala. Kreiranje bezbednijeg i sigurnijeg okruženja naselja ostvariće se putem urbanističkih planova, ali i angažovanjem službi zaduženih za bezbednost građana i svih kapaciteta lokalne samouprave, građana i civilnog sektora. Da bi se ostvario osnovni cilj, grad Beograd će ispuniti sledeće osnovne zadatke: Za zaštitu od poplava, prema strategiji razvoja grada Beograda grad će, : • rekonstruisati osetljive delove nasipa i obaloutvrda na Savi i Dunavu; • uklopiti zaštitne sisteme u urbano okruženje; • primeniti aktivne mere ublažavanja poplavnih talasa na bujičnim vodotocima; • strogo zabraniti građenje u zoni nožice nasipa; • uvesti složene sisteme zaštite od podzemnih voda i viših kota nasipa koji štite od poplava u zoni Beograda, radi umanjenja uticaja uspora Dunava; • obnoviti kanalske drenažne sisteme u zoni Pančevačkog rita, Surčinskog polja, Gornjeg Zemuna i Makiša. Sistem zaštite od poplava elastičan je u onoj meri u kojoj su odgovorne i javne službe, ali i fizička lica. Odgovornost za aktivnosti u stvaranju elastičnog sistema zaštite od štetnih dejstava poplave 12
odnosi se i na nivoe tih aktivnosti - od nivoa ukupne zajednice, do nivoa porodice, odnosno fizičkih lica. Tako možemo razlikovati privatnu i javnu odgovornost i mikro i makro nivo.. Prva grupa, korišćenje zemljišta, pripada javnoj odgovornost na makro planu, pa su javne službe lokalne zajednice odgovorne za uspostavljanje dobre politike za celokupnu zajednicu. Same aktivnosti vezuju se za plansku i prostorno- plansku dokumentaciju zajednice. Ekstenzivno korišćenje zemljišta u potencijalno plavnim i plavnim zonama posmatra se kao korišćenje tog zemljišta uz postojanje rizika od poplava. Da bi se ova grupa aktivnosti sprovodila u dobrom smeru, neophodne su administrativne odluke koje će podržavati samu grupu aktivnosti. U prvom redu, to je određivanje plavnih i potencijalno plavnih zona u sklopu opšteg planskog zoniranja zajednice. Na osnovu zoniranja, a u skladu sa novim strategijskim pravcem, sledi pomeranje građevinskih i regulacionih linija u planskoj dokumentaciji, naravno tamo gde je to tehnički i ekonomski moguće. Takođe, prostorno-planskom dokumentacijom potrebno je odrediti preporuke u korišćenju prizemlja i suterena, zabraniti izgradnju podruma i odrediti materijale za izgradnju objekata u potencijalno plavnom području. Privatna Javna Odgovorno Druga grupa, nazvana spremnost na poplavu, odnosi se na javnu i privatnu odgovornost na mikro planu, pa su kako javne službe lokalne zajednice, tako i fizička lica odgovorni za uspostavljanje I održavanje elastičnosti sistema. Spremnost na poplavu obuhvata niz aktivnosti usmerenih na pripreme za eventualnu pojavu poplave. Usko je povezana sa faktorima korišćenja zemljišta, jer delimično predstavlja implementaciju administrativnih odluka donetih na makro nivou. U ovu grupu aktivnosti spadaju i privatne aktivnosti na dodatnoj zaštiti objekata pravljenih pre „administrativnih odluka o definisanju materijala za izgradnju objekata”. U ovu grupu aktivnosti spada i podizanje svesti o riziku od poplava, koje se u grubim crtama sastoji od prognoza poplava i upozoravanja, kao i mera u oblasti ranih najava i upozoravanja. Finansijska spremnost pripada privatnoj odgovornosti na makro i mikro planu, jer se odnosi na finansijsku spremnost fizičkih lica da smanje potencijal šteta sebi, ali i zajednici. Usko je povezana sa dobrovoljnim osiguranjem objekata i imovine, što predstavlja određene finansijske napore. Dodatno dobrovoljno osiguranje imovine od štete od poplava može se posmatrati kao posledica podizanja svesti o riziku od poplava. Sve prethodno nabrojane aktivnosti bile bi besmislene bez podizanja svesti o poplavama, a u tu svrhu najčešće se koriste mediji, kao što su televizijski program, radioemisije, štampa, ali u poslednje vreme primat preuzima internet. Ova grupa aktivnosti pripada javno-privatnoj odgovornosti na makro planu, jer su u aktivnosti uključeni i lokalna zajednica i pojedinci, a podizanje svesti važno je na opštem nivou zajednice. Javne površine u plavnim zonama poželjne su lokacije za postavljanje mapa ugroženosti od poplava, a veliki uticaj na opštu svest građana imaju i pločice na zidovima javnih objekata sa obeleženim nivoima poplavnih voda kroz istoriju. Svakako da najveći uticaj ove grupe aktivnosti mora biti usmeren na određenu ciljnu grupu stanovnika, a to je upravo stanovništvo koje imovinu poseduje u plavnim zonama ili u njima živi. Još jedna aktivnost iz ove grupe izdvaja se kao veoma poželjna, a to su predavanja o poplavama, štetnim posledicama poplava, evakuacionim koridorima, prvoj pomoći unesrećenima od poplava i drugo.
13
Interobjektivna dimenzija realnosti – kolektivno unutrašnje Kako u prethodno navedenom smo dokazali da korisnici bloka imaju svest I inicijativu za delovanjem u vanredniim situacijama, a grad sadrži planove I strategije za adaptaciju na klimatske promene, lokalna samouprava predstavlja barijeru pri ostvarivanju ideje ka realizaciji.
14
Primeri iz prakse
Autori koji se bave građanskom participacijom navode čitav niz potencijalnih problema koji mogu otežati proces informisanja. Tako, Šeri Arnstajn ističe da je tok informacija obično jednosmeran – od opštinskih zvaničnika ka građanima – i da kanali kojima bi tekle povratne informacije nisu dovoljno razrađeni. Da je informisanje mahom jednosmerno, svedoče i primeri iz Srbije. Jedno istraživanje građanske participacije je utvrdilo da izuzetno mali broj opština organizuje ankete u nameri da se informiše o mišljenjima građana. Velika većina građana (84%) izjavljuje da u njihovoj opštini ankete i razgovori sa građanima nisu organizovani ili da oni za to ne znaju .Vesti koje se pružaju preko medija, brošura i sl. su sredstva koja se najčešće koriste u jednosmernoj komunikaciji između vlasti i građana. Sastanci, takođe mogu biti pretvoreni u sredstva jednosmerne komunikacije na taj način što se na njima pružaju površna obaveštenja, obeshrabruje postavljanje pitanja, daju irelevantni odgovori ili koristi specifična terminologija s namerom da se prisutni osete nedovoljno kompetentnim za dalju debate. Obelodanjuju se samo osnovni podaci o održanim sednicama, propisima i izveštajima, dok se mnoga važna obaveštenja ne stavljaju građanima na uvid. Time su građani suštinski lišeni mogućnosti da učestvuju o radu opštine.
Primer neobaveštenosti građana i njihovog isključivanja može se videti u primeru u Beogradu, na opštini Zvezdara – ‘Peti park’ Tokom šezdesetih godina je na delu teritorije opštine Zvezdara planirano i izgrađeno naselje sa jedanaest velikih stambenih zgrada i šest poslovih objekata. U okviru naselja planirani su i izgrađeni parking-prostori kao i dečja i sportska igrališta i zelene površine. Dvadeset godina kasnije, daleko od očiju javnosti, izvršena je prenamena nekih delova naselja i umesto zelene površine i košarkaškog terena (poznata kao ‘Peti park’) ucrtan je poslovni objekat od 2000 m2. Deset godina kasnije, opet kroz netransparentnu proceduru, plan je promenjen i predviđen je, umesto toga stambenoposlovni objekat od 4500 m2 na mestu gde se nalaze dečja igrališta i školsko dvorište. Tokom naredne tri godine, uz niz nezakonitih radnji (prenamena parcele, probijeni rokovi sklapanja ugovora, pripajanje parcela, izmene rešenja bez ponovnog tendera itd.), ponovo daleko od očiju javnosti, investitor prikuplja papire i priprema gradnju. Potom sledi seča drveća kada građani konačno saznaju za plan izgradnje na mestu ‘Petog parka’. Od tog trenutka, i to predstavlja jedan pozitivan primer građanske akcije, započinje borba za očuvanje Petog parka. Građani se udružuju u prikupljanju dokumentacije, organizovanju dežurstava i u fizičkoj odbrani parka od pokušaja gradnje, pronalaze pravne puteve za rešavanje problema, probijaju medijsku blokadu, uređuju prostor i organizuju niz manifestacija. Ovaj primer jasno pokazuje, nedostatak informacija onemogućava građane da delaju preventivno u odbrani svojih interesa i ostavlja im mogućnost eventualne reaktivne akcije koja je često zakasnela pa samim tim i bez efekata. Jedinstvo, 15
upornost i izuzetna građanska inicijativa sprečili su da na mestu dečjeg igrališta i "zelene oaze" u krugu stambenih zgrada "nikne" višespratnica.
Pozitivan primer iz prakse je pokušaj vlasti u Engleskoj da obavaste i podstaknu učešće građana u planiranju urbanog razvoja Tokom sedamdesetih godina je u Oksfordu realizovana ideja o uključivanju ljudi u planiranje urbanog razvoja. Takozvani „planerski autobus“ (jarko ofarbani spratni autobus) kružio je ulicama stambenih četvrti i trgovačkim zonama u predgrađu, da bi oglašavao poslednje poteze urbanista koji se odnose na određenu lokalnu zajednicu. Osim što je predstavljao specifičan informativni centar, autobus je bio i svojevrsni, veoma uočljiv, podsetnik građanima da se na malo neuobičajen ali dovoljno direktan način uključe u proces diskusije o urbanoj budućnosti zajednice. Svako ko je želeo, mogao je da uđe u autobus, pogleda planove i zajedno sa urbanistima prodiskutuje o predlozima ili da stavi primedbe
Takođe na jedan pozitivan primer uključivanja građana u odluke, može se videti I u gradu Subotici, STRATEGIJA LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA GRADA SUBOTICE 2013. – 2022. Prema rečima gradonačelnika grada Subotice, Modest Dulića, proces izrade i usvajanja Strategije održivog razvoja Grada Subotice 2013. do 2022. godine doveo je do nastajanja značajnih vrednosti: • unapređena je saradnja između javnog, privatnog i civilnog sektora • povećano je učešće građana u procesu donošenja strateškog dokumenta • strateški dokument je postao vlasništvo cele lokalne zajednice Lokalni strateški dokument je nastao uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština I sugrađana: stručnjaka, aktivista i volontera, koji su dali svoj doprinos izradi ovog dokumenta.
16
Zaključak
Polazni zadatak a ujedno I jedan od osnovnih izlaznih podataka savskog priobalja jeste definisanje pojma I obuhvata beogradskog priobalja-prostora koji je konkretno predmet ove studije. Pojam savskog keja obuhvata akvatoriju I deo teritorije u granicama Generalnog plana Beograda 2021, prostorno definisane granicom uže I granicom šire zone priobalja. Uža zona obuhvata sadržaj neposredno uz obalu I predmet je detaljnijeg sagledavanja dok šira zona predstavlja zonu uticaja I šireg interesovanja formirane kao sinteza sagledanih granica sa različitih aspekata. Prostor savskog keja razmatran je sa dva osnovana aspekta: 1. Planske dokumentacije 2. Stvarnog stanja uočenog na terenu (podaci prikupljeni opservacijom I izjavama u medijima, blogovima I sl..) Sa aspekta planske dokumentacije akcenat je stavljen na odnos pokrivenosti Generalnim planom I Planom detaljne razrade, postojanje odnosno nepostojanje detaljne planske dokumentacije, a zatim njenu upotrebljivost s obzirom na vremenske periode nastanka I sporovodljivost u kontekstu nastalih promena u prostoru I načinu razmišljanja. Realna situacija na terenu koja nije uvek u skladu sa postojećim planovima analaizirana je sa aspekta prirodnih karakteristika I stvorenih struktura kroz postojeće stanje korišćenje prostora, izgrađenost I zastupljenost funkcija konflikte I potencijale. Sinteza navedenih pristupa rezultirala je formiranjem jedne opšte, ali I dovoljno jasne predstave o savskom keju kao I o beogradskom priobalju, kao kompleksnom I specifičnom entitetu koji se u buduće mora posmatrati isključivo celinski u cilju njegovog aktiviranja kako bi, kao najviše eksponiran I najvredniji proctor Beograda dobio značaj koji zaslužuje. Sa aspekta stvarne situacije na terenu prisutan je veliki broj ograničenja za uredjivanje I izgradnju kako prirodnog karaktera (plavnost), tako I od strane stvorenih struktura (bespravna gradnja, zaposednutost obala splavovima)
17
shema prethodne AQAL analize
Nakon uradjene analize predmetnog podrucja, i grupisanja svih problema putem AQAL metoda, kao kljucni problem izdvojeno je da se odluke koje se ticu uredjenja prostora Bloka 45 donose na nivou grada dok sami stanovnici, nisu direktno ukljuceni i informisani, iako prepoznaju problem i štite svoj zajednički prostor, vec informacije dobijaju posredno, putem medija. Cilj ovog rada jeste da analizom planske dokumentacije i njenom komparacijom sa postojecim (stvarnim) stanjem na lokaciji, ukaže na postojanje pomenutog konflikta.
18
Literatura
-‐
http://www.urbel.com/default.aspx?ID=uzb_DetaljniPlan&LN=SRL
-‐
http://www.palgo.org/files/knjige/strategija%20low%20srpski.pdf
-‐
http://fortyfivers.blogspot.rs
-‐
http://dusanpopovic.com/tag/blok-45/
-‐
https://www.facebook.com/beogradskakriticnamasa/
-‐
https://www.facebook.com/savskinasip/
-‐
https://www.facebook.com/uguzb/
-‐
http://www.kurir.rs
-‐
http://www.politika.rs
-‐
https://sr.wikipedia.org/sr/
-‐
http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?t=356&start=50
-‐
http://www.blic.rs-
-‐
http://www.klimatskepromene.rs/uploads/useruploads/Documents/Klimatske-projekcije,moguci-uticaji-i-opcije-adaptacije_V.Durdjevic.pdf-
-‐
http://www.100resilientcities.org/#/-_/
-‐
http://www.beoland.com/pgr-grad-beograd.html
-‐
Petrović M. Reafirmacija susedstva kroz prostorne prakse regulisanja poželjne prostorne i društvene distanciranosti. Beograd: Filozofski fakultet
-‐
Beogradsko priobalje- info- Urbanistički Zavod Beograda
-‐
Arhitektura urbanizam 41-42, Budućnost Novog Beograda- Međunarodni konkurs za unapređenje urbane strukture Novog Beograda,
-‐
Tajna Novog Beograda2
-‐
Novi Beograd-Osporeni modernizam, Ljiljana Blagojević)
19
-‐
Strategija razvoja grada Beograda
-‐
Strategija lokanog održivog razvoja grada Subotice 2013. – 2022.
-‐
Generalni plan Beograda 2021
-‐
Strateško planiranje I upravljanje na lokalnom nivou u Srbiji, Milija Cvijović
-‐
Neposredno učešće građana u donošenju odluka na lokalnomnivou vlasti u Srbiji, Jelisaveta Vukelić Institut za sociološka istraživanja Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
20