SREĆA KAO RAZVOJ SVESTI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: LIDIJA LAZIĆ, JOVANA TOMAŠEVIĆ

JASMINA STOJANOVIĆ, NEKADAŠNJE IZVRŠNE UREDNICA MAGAZINA „MEN’S HEALTH”, GLAVNE I ODGOVORNE UREDNICE MAGAZINA „SENSA”, MENADŽERA PROJEKTA „ADRIA MEDIA MAGAZINE”, PROJEKTNE I EDITORIJAL MENADŽERKE U MAGAZINU „ORIGINAL”, FONDACIJE NOVAK ĐOKOVIĆ, POD NAZIVOM „SREĆA KAO RAZVOJ SVESTI“ OBJAVLJENA

JE U EDICIJI „MOMENTUM“ FINESA IZDAVAŠTVA. KNJIGA JE NASTALA KAO RAZVOJ

PREDAVANJA „SREĆA KAO RAZVOJ SVESTI” IZ 2016. GODINE I U SEBI SADRŽI UČENJA, NAUČNE INFORMACIJE, SAVETE I PRAKTIČNE VEŽBE ZA ŠIRENJE POLJA SVESTI I

DOSTIZANJA

Kada si shvatila da idejno imaš knjigu u svojim rukama, a kada se ona zaista materijalizovala u tvojim rukama?

Idejno je knjiga postojala od 2016. godine, kao nacrt poglavlja razvijenih za potrebe predavanja koje sam tada držala u okviru festivala Nove perspektive u nekadašnjem Mixer House. To je po svemu bilo posebno vreme, kada je posađeno seme za današnju knjigu. Trebalo je da prođu godine, da se dese brojna iskustva, da pronađem još neke odgovore i dodirnem nešto što bi moglo biti rešenje na putu traženja sreće. Ne smatram da mogu da ponudim recept za sreću, ali kroz razgovore sa mudrijim i učenijim od mene, kroz lična iskustva i životna previranja, kroz građenje karijere i edukovanje u brojnim oblastima – mogu da ponudim put razvoja i širenja svesti, a sigurna sam da će to posledično dovesti do osećaja sreća kod svakog ko tim putem krene.

Materijal sam skupila i pripremila 2021. godine, ali nisam imala kraj. I onda sam je ostavila da još malo čeka. Počela sam da se edukujem u oblasti šamanizma i učenja dr Alberta Vilolda i kroz obuke koje sam završila - „Šamansko sanjanje“ i „Gospodari vremena“, a kasnije i dvodnevni seminar u Bazelu u Švajcarskoj kada sam primila inicijaciju Mosoq Karpay od Q’eros šamana, poslednjih potomaka Inka, shvatila koji je najbolji i najlogičniji način da zaokružim knjigu, ali i ceo taj decenijski ciklus svog života.

Objavljena je u decembru. Moja je želja bila da bude baš 10.12. kada sam i održala to predavanje 2016. godine ali i kada je moj rođendan, ali ona je želela da ima svoj rođendan tako da je ugledala svetlost dana 28.12. u znaku Jarca. Meni je Venera u Jarcu, koja simboliše umetnost, i to u drugoj kući –kući novca. Možda sve to ima neke veze, a možda je jednostavno taj novogodišnji žar atmosfera u kojoj je knjiga želela da se pojavi. Tako da ću decembar od sada voleti na toliko prelepih načina.

Šta je bila zajednička misao svim tvojim intervjuima, člancima, crticama, razmišljanima koje si sa nama podelila u knjizi „Svesni život je srećan život“ Većinu sagovornika sam pitala šta misle o sudbini, da li postoji, koliko toga nam je predodređeno a šta kreiramo sami. Pitala sam ih i za savete koje su dobili a koji su na njih najviše uticali. Volela sam da ih pitam ZAŠTO se ovaj naš život dešava na planeti Zemlji ali i KAKO da živimo kvalitetnije i bolje. Često sam istraživala temu straha, jer nas on najviše sabotira i zadržava u zonama u kojima ne želimo da budemo ali ne uspevamo da se odvažimo da napravimo važan korak napred. Mnoga pitanja se preklapaju ali su odgovori različiti i nude različita rešenja. Ja sam od svakoga uzela ono što je sa mnom najviše rezoniralo i tako gradila svoju unutrašnju energetsku arhitekturu koja je onda menjala i realnost, pa čak i moju biologiju. Volela bih da tako bude i sa čitaocima. To nisu doktrine za učenje napamet i klanjanje, niti učenja koja stvaraju sledbenike. Volela bih da uz sva znanja skupljena u knjizi čitaoci nauče kako da prošire svoju svest i posledično tome –postavljaju pitanja i traže odgovore za sebe, u građenju najlepše moguće vizije svog života, ali i onoga kako mogu da budu dar ovom svetu.

Sa kim si sve radila intervjue i sa čijom mišlju bi zaključila njihove živote i iskustva?

U knjizi se nalaze neki intervju koje sam izdvojila i koji se uklapaju sa temom cele knjige, ali i poglavlja na koje se nadovezuju. U njoj se nalaze se uvodnici iz magazina „Sensa”, koje sam pisala od 2012. godine do 2018. godine, uvodnici iz magazina „Original”, čiji sam projektni i editorijal menadžer bila od 2018. do 2021. godine. Tekstovi su adaptirani i prilagođeni. U eri digitalizacije, stari brojevi tih magazina su postali stari papir i reciklirani su. Te reči su ostale da žive kod nekih čitalaca koji verno čuvaju brojeve a ovo je moj način da ih skupim i sačuvam, uz zahvalnost Izdavačkoj kući „Adria Media” i Fondaciji „Novak Đoković” u kojima sam radila. Nalaze se i moje privatne slike nekih od susreta, koje želim da sačuvam kao podsetnik na jednu epohu. Na period pre i posle. Na moje promene. Ali i na svetske. Pre i posle kovida.

Od odabranih ličnosti i intervjua u knjizi su dr Erik Perl, Nil Donald Volš, Erik Doset, dr Brus Lipton, Karl Onore, Mabel Kac, Lujza Hej, Mari Dajmond, Bob Proktor, Danijel Mejpl, dr Francisko Monivas, dr Malte Hocel, Višen Lakijani, Mari Forleo, Tara Mor, Džejms Klir, Sadhguru, Anita Murđani, dr Ridiger Dalke.

Uradila sam tokom karijere još mnogo zanimljivih intervjua – na primer, sa Leonardom Di Kaprijom koji je bio i na naslovnoj strani „Original“ magazina, Mohanđijem, Pušanom Govindom, ekspertom za disanje, dr Tomasom Pečnerom, Džulijanom Lukaševičem, ekspertom za razvoj inovacija i biznis dizajn, i drugima. Dobila sam i ekskluzivno pravo da objavim deo knjige Grega Brejdena „The Wisdom Codes: Ancient Words to Rewire Our Brains and Heal Our Hearts“ u jednom od brojeva „Original“ magazina.

Nedavno sam uradila i ekskluzivni intervju sa Kejt Batler za www.vremeza.com. Kejt je sertifikovani trener za profesionalni uspeh i međunarodni govornik, predstavljena je na HBO-u, u The Huffington Post i mnogim drugim emisijama i radio platformama i imala je čast da bude predstavljena u knjizi Džeka Kenfilda „Living the Success Principles” i da sa njim drži govore i predavanja na ovu temu.

Ne postoji jedna misao samo jedne osobe – to je kolekcija osmeha, mudrosti, emocija. Svi ti razgovori su pravo blago koje odoleva vremenu a za mnoge od njih vreme tek dolazi. Mogla bih, možda, da izvučem nit koja sve objedinjuje – sve što su u životu uradili ili postigli, uspeli su to samo zato što su probali nove i drugačije stvari. Usudili su se da veruju više svojim snovima i nadama, nego strahovima. I svest o značaju onoga čime mogu da doprinesu svetu bila je jača od svih pitanja i reakcija okoline.

Da li si imala strah od belog papira? Iliti beli papir dođe ispisan lako?

Nemam strah od belog papira, to je moj poligon za igru. Ali sam imala strah od sopstvenih očekivanja šta će se dogoditi kada objavim knjigu, i to ne u smislu nekog vrtoglavog razvoja karijere, već reakcije kolega, saradnika, a najviše ljudi koje sam veoma podržala ili podržavala kroz Sensu. Već sam iskusila, kada više nisam bila urednica, kako ljudi lako promene smer kretanja i ako im nisi više potreban, nisi im ni zanimljiv. Nakon toga sam počela da radim u Fondaciji „Novak Đoković“ i onda su me obožavali i znani i neznani. Nije im bio problem da mi traže karte za turnire, autograme, prostor u magazinu… Naravno, kada sam odatle otišla, sito je ponovo propustilo prave prijatelje a oni kojima nisam mogla da činim bilo šta su nastavili dalje kod onih koji su mogli. Ipak, imala sam poseban strah od toga koliko ću očekivati da me podrže ljudi kojima sam najviše pomogla u Sensi, od kojih mnogi i imaju karijere zahvaljujući tim saradnjama. Nisam to tada radila iz ovakvih namera, bilo je tu poslovnih saradnji, ali bilo je ljudi za koje sam verovala da mi prijatelji. Uz to, ljudsko srce krije brojne zamke i to mi je bila najveća bojazan –sopstvena očekivanja.

Iako je razum govorio nešto sasvim suprotno, iako sam ta iskustva već prošla, iako znam da upravo oni kojima si najviše pomogao imaju tendenciju da najviše ignorišu, iako znam da realno to nema nikakve veze sa onim što ja radim – plašila sam se najviše sopstvenih osećanja.

Međutim, kada je knjiga izašla, wow – nastao je tako dobar pozitivan buzz i to – nekako predvidljivo – među ljudima za koje sam najmanje očekivala. Među prvima me je podržala koleginica koja me je sutradan pozvala da gostujem u prime time terminu na televiziji i predstavim knjigu, i taj gest će stati zauvek u mnom srcu. Podigli su se ljudi koje godinama nisam videla, javili su mi se prijatelji iz inostranstva, mreže su danima „gorele“ od pohvala, čestitki, podrške. I da, naravno da su najviše tihi oni za koje sam i pretpostavljala, ali i to je proces za sve nas. I za njih i za mene. Dobra vest je što nisam upala u sopstvenu zamku očekivanja i raz-očaranja. Što sam videla koliko je jaka moć ljubavi. Ovi dani od kada je knjiga izašla su neprestani izvor radosti, dok gledam kako ona počinje da živi svoj lepi život i da putuje svetom. Dok mi javljaju i šalju slike da su je kupili, da je čitaju, pronalaze u njoj savete, motivaciju. Već je proputovala više od mene. To je lepota kreacije. Zahvalna sam celim srcem i tebi na ovoj podršci, da sva znanja i mudrosti u knjizi dođu do što više čitalaca.

I posebna je lepota kada se pustimo, uprkos sopstvenim emocijama i strahovima, bili oni logični ili nelogični.

Kako su reagovali tvoji čitaoci na knjigu? Da li si ih iznenadila ili se knjiga očekivala?

Zajednica koja je volela i kupovala „Sensu“ i koja je čitala moje uvodnike, koja me je pratila kroz „Original“, kasnije kroz www.vremeza.com, očekivala je i dugo godina „navijala“ da se to desi. Godinama nakon što sam otišla iz Sense su mi slali slike uvodnika sa komentarima koliko su im značili. Pisali su mi i ohrabrivali me da objavim knjigu, i velikim delom sam zbog toga ovo i uradila. Pozdravljam svaku od njih koja je nalazila vremena da me podseti kako sve što radimo ima odjek u nečijem srcu.

Moji prijatelji to očekuju od srednje škole, a porodica od kako sam počela da pišem. Mislim da ni za koga nije bila iznenađenje to što je konačno tu, ali da sam uspela da ih iznenadim time kada i kako se desilo, jer nisam o tome nigde pisala niti najavljivala. Možda ih je malo iznenadio i format. Svakako je najviše komentara bilo sa: „Konačno!“

Da li knjiga traži knjigu? Imaš li ideju za neke druge, buduće naslove koji prosto sanjaju u tebi svoju svetlost ka čitaocima?

Imam svakoga dana barem tri ideje o knjizi, filmu, seriji, predstavi. Imam nebrojeno nenapisanih romana, scenarija. Počinjem nekoliko istraživanja, skupljam materijale, menjam koncepte. Nemam dovoljno vremena u danu niti me telo podržava u tome da ostvarim sve što bih želela. Neki unutrašnji svemir vapi da se izrazi a ja još uvek pregovaram sa sobom kako da to ispunim. Volela bih, nekada, da postoji neki printer realnosti i da misli direktno projektuje u kreaciju, u delo, film, umetnost. Da imam taj instant štapić manifestacije, jer čim prođe neko vreme, „zaglavim“ se u poslu i svakodnevici i vizije se udalje.

Obećala sam sebi, međutim, da ću mnogo više pisati i kreirati u budućnosti.

Tema februarskog izdanja RYL magazina „Imam srce lavice“. Kako kontemplira ovaj naziv sa tobom? Srce, lavica? Jesi li nisi?

Oh, tema srca je moja posebna tema. Nemam više srce lavice, slomilo se, naišlo je na stenu o koju se polupalo. Da, da, i to je moguće, neka lavice ne misle da su neuništive. Onda sam to srce lepila i sklapala i isceljivala, dok nisam shvatila da mi treba novo srce. Tako da sada imam novo, mlado srce, i volela bih da je to srce Orla. Vreme će pokazati šta sada kuca sada u grudima. Pisaću o tome. :)