Nis - Turizam 2013

година VII специјално издање 2013. бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com 





NI{

SAJAM TURIZMA 2013.

ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС

ТВ ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“! Получасовна колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, предања, мелодије. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > РТВ Републике Српске (РТРС), сваке недеље, 15:30 > Уско­ро и на Ра­дио-те­ле­ви­зи­ји Ср­би­је (РТС)

П Р О Л О Г ПРОФ. ДР ЗО­РАН ПЕ­РИ­ШИЋ, ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК НИ­ША Издавач:

ПРИНЦИП ПРЕС Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com Директор и главни уредник: Мишо Вујовић Заменик главног уредника: Бранислав Матић Технички уредник: Александар Ћосић Уредник фотографије: Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Небојша Јеврић, Јован Пејчић, Драган Мраовић, Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Хелена Дуковић, Влада Арсић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Ленка Шибалија, Дубравка Прерадовић, Жељко Синобад, Раде Бошњак, Михаил Кулачић, Предраг Тодоровић

Ср­це отво­ре­ног гра­да

Н

иш има при­ви­ле­ги­ју и част да ове го­ди­не обе­ле­жи ју­би­леј 1700. го­ди­шњи­цу Ми­лан­ског едик­та, да ожи­ви ту дав­ну 313. го­ди­ну и љу­ди­ма вра­ти дух то­ле­ран­ци­је, рав­но­прав­но­сти и со­ ли­дар­но­сти. Ово је ве­ли­ка шан­са да се град пред­ста­ви у пра­вом све­тлу и бу­де ме­сто ода­кле ће у свет оти­ћи по­ру­ка да Ср­би­ја има слав­ ну тра­ди­ци­ју, али и од­го­вор­ност да, пу­те­ви­ма на­ших пре­да­ка, и бу­дућ­ност пред на­ма учи­ни­мо слав­ном. И по­ред ва­жног исто­ риј­ског на­сле­ђа, ду­бо­ко ве­ру­јем да је нај­ве­ћа сна­га овог гра­да у љу­ди­ма, у њи­хо­вим де­ли­ма, зна­њи­ма и ве­шти­на­ма.

Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић Пласман и продаја: Миленко Василић Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић Штампа: „Портал”, Београд Представништво за Аустралију: „PRINCIP PRES AUSTRALIA PTY LTD”, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC

Насловна страна: Цар Константин и Медијана (Фото: Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“) Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Же­лим да у го­ди­ни ју­би­ле­ја Ми­лан­ског едик­та, ка­ко до­ли­ку­је до­брим до­ма­ћи­ни­ма, по­ка­же­мо да је Ниш отво­рен град и да ће то би­ти и по­сле 2013. Да бу­де и оста­не ту­ри­стич­ка ин­спи­ра­ци­ја, си­но­ним до­брог про­во­да, до­бре хра­не, ве­се­лих до­ма­ћи­на и пре­ бо­га­тог кул­т ур­но-исто­риј­ског на­сле­ђа. Про­сла­ва ко­јој смо до­ма­ћи­ни чи­та­ве ове го­ди­не пре­ва­зи­ла­зи ре­ги­о­нал­не окви­ре и пред­ста­вља ма­ни­фе­ста­ци­ју нај­ви­шег ме­ђу­ на­род­ног зна­ча­ја. Град Ниш и Ср­би­ја учи­ни­ће све да про­сла­ва бу­де у скла­ду са та­квим зна­ча­јем. Уз ве­ли­ку по­др­шку Вла­де Ре­ пу­бли­ке Ср­би­је, Ниш ће мо­ћи да го­сти­ма по­ну­ди мно­го то­га ове го­ди­не. На­кон ви­ше­де­це­ниј­ског за­сто­ја у ра­ду на Ме­ди­ја­ни крај Ни­ша – ар­хе­о­ло­шком ло­ка­ли­те­т у од не­про­це­њи­ве исто­риј­ске вред­но­сти – Вла­да Ср­би­је одо­бри­ла је зна­чај­на сред­ства ка­ко би ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни на вре­ме. И сви дру­ги ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­те­ти, и ни­шка ва­зду­шна лу­ка ко­ја но­си име нај­по­зна­ти­јег Ни­шли­је, ца­ра Кон­стан­ти­на, спрем­ ни су да до­че­ка­ју сва­ког дра­гог го­ста. Град Ниш и све Ни­шли­је отва­ра­ју сво­је ср­це сва­ком до­бро­на­мер­ном го­сту. 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ: РЕЧ ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИ­КА 06 АЛ­БУМ: ГРАД У ВРЕ­МЕ­НУ

Путоказ 12 М ОЈ НИШ: ДО­БРО­ДО­ШЛИ­ЦА 14 ЈУ­БИ­ЛЕЈ: ГО­ДИ­НА СВЕ­ТОГ ЦА­РА 20 ИН­ТЕР­ВЈУ: УРОШ ПАР­ЛИЋ, ДИ­РЕК­ТОР ТОН-А 26 ИЗА­ЗОВ: АК­ТИВ­НИ ОД­МОР У НИ­ШУ 32 БРИ­ГА: ОП­ШТИ­НА МЕ­ДИ­ЈА­НА 36 П О­ДУ­ХВА­ТИ: ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА 40 ПРЕД­С ТА­ВЉА­ЊЕ: ВР­ШАЦ 42 ПО­ЗИВ: ЛЕ­СКО­ВАЦ

Дух Града 44 МА­ЛИ ЛЕ­ТО­ПИС: КА­ФА­НЕ СТА­Р ОГ НИ­ША 50 СТА­РИ МАЈ­С ТО­РИ: ПЕТ­КО ЈО­ВАН­ЧИЋ 54 БРЕНД: ЏЕЗ ФЕ­С ТИ­ВАЛ „НИ­ШВИЛ“ 56 МРЕ­ЖА: ВИР­ТУ­Е Л­НИ НИШ

Именик 57 СПИ­САК УЧЕ­СНИ­КА САЈ­МА ТУ­РИ­ЗМА Партнери издања:

Медијски партнери:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

РТВ СРПСКЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

05

А Л Б У М

ПО КАЛ­ДР­МИ СТА­РОГ НИ­ША

Град у вре­ме­ну А

р­хе­о­ло­зи, ко­ји увек ко­па­ју у ду­би­ну, го­во­ре о „бар се­дам кул­т ур­них сло­је­ва“ у Ни­шу, о тра­го­ви­ма се­дам раз­ли­чи­тих ци­ви­ли­за­ци­ја ко­је по­чи­ва­ју у те­ме­љи­ма гра­да. Они што ко­па­ју у ви­си­ну ка­зи­ва­ли су о ле­ стви­ца­ма и уз­ле­ти­ма, пи­са­ли са­крал­ну исто­ри­ју Ни­ша. Не­ма ви­ше тих дав­них па­ла­та и хра­мо­ва, тр­го­ва и фон­та­на, ку­ла и мо­сто­ва. Иако су се чи­ни­ли веч­ним, ти „див­но кле­кли об­ли­ци у очи­ ма мај­сто­ра“ је­два да су над­жи­ве­ли сво­је гра­ди­те­ље. Ис­кру­ње­ни ка­мен и гра­ђе­ви­не „по­је­де­не вре­ме­ном“ опо­ми­њу нас на дра­му про­ла­зно­сти и вар­љи­вост зем­не сла­ве, по­зи­ва­ју на ста­рин­ску са­бра­ност и му­дрост. Гра­до­ви по­диг­ну­ти на ма­ње ва­жним ме­сти­ма ни­с у то­ли­ко на­па­да­ни и ру­ше­ни. Из­гле­да­ју ги­зда­ви­је, ло­гич­ни­је и кру­ће. Ниш, ме­ђу­тим, го­спод­ски но­си сво­ју суд­би­ну, сво­је ра­не и пре­ка­ље­ност. Са шар­мом ста­рог ла­фа. Го­ ри у сво­јој ва­три и не по­и­сто­ве­ћу­је се ола­ко ни са ким. Ниш ко­ји да­нас зо­ве­мо ста­рим на­стао је за­пра­во у по­след­њој че­твр­ ти XIX и пр­вој че­твр­ти XX ве­ка, на­кон осло­бо­ђе­ња од Ту­ра­ка (1878) и из­град­ње пру­ге Бе­о­град-Ниш (1884). То је вре­ме ка­да срп­ски Ниш, пра­ во­слав­ни и европ­ски, убр­за­но зба­цу­је са се­бе тур­ску ка­са­бу. На­пра­вљен је пр­ви ур­ба­ни­стич­ки план, из­ра­ња­ју ули­це и тр­го­ви, ни­чу европ­ске ку­ће углед­них Ни­шли­ја, вра­ћа­ју се европ­ски на­чин оде­ва­ња, му­зи­ка и на­чин жи­во­та. Не­што ка­сни­је град до­би­ја и нов­ча­ни за­вод, бан­ке, фа­бри­ке, тр­ го­вач­ке ко­мо­ре, са­вре­ме­ну бол­ни­цу... Упра­во на то вре­ме под­се­ћа­ју нас цр­те­жи и акварели Ми­ле­не Ра­ко­ вић, Ми­ше Мар­ко­ви­ћа, Јо­ва­на Ћи­ри­ћа и Ненада Живадиновића. „Нишки гра­фит“ са­брао их је под насловом Аква­ре­ли и ведуте ста­рог Ни­ша. Не­ке од њих по­де­ли­ће­мо са ва­ма, као што се са при­ја­те­љи­ма де­ле дра­ге успо­ ме­не.  (Б. М.)

06

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

07

А Л Б У М

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

09

А Л Б У M

10

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

11

М О Ј

Н И Ш

Проф. мр Пе­ри­ца Дон­ков, сли­кар Без об­зи­ра на по­вре­ме­на, пла­ни­ра­на, жи­вље­ња у не­ким дру­гим сре­ди­на­ма, Ниш је, ду­бо­ко осе­ћам, остао мој град. Чуд­на је то љу­бав. Про­из­ла­зи из не­ве­ро­ват­ног је­дин­ства су­ прот­но­сти, по­ме­ша­них бо­ја За­па­да и ми­ри­са Ле­ван­та, се­ћа­ ња на де­ча­штво, од­ра­ста­ње, мо­је ули­це, гим­на­зи­је, про­фе­ со­ре, дру­га­ре, ате­ље у твр­ђа­ви. Мно­ги обри­си се ме­ша­ју и гу­бе у да­љи­ни, али јед­но је си­гур­но: мој град и ја из­гра­ди­ли смо сре­ди­ште мог при­ват­ног уни­вер­зу­ма.

Ми­о­драг Ан­ђел­ко­вић, ака­дем­ски сли­кар То­ком од­су­ства у ја­ну­а­ру ове го­ди­не, осе­тио сам сна­жну же­љу да се од­мах вра­тим у Ниш. Из­не­на­ђе­ни, мо­ји та­да­шњи до­ма­ћи­ни пи­та­ ли су: „За­што?“ Жу­рим, да не бих за­бо­ра­вио ка­ко из­гле­да мој во­ље­ни Ниш, ле­пи град по ме­ри чо­ве­ка, од­го­во­рио сам. Пред­ност Ни­ша над мно­гим дру­гим гра­до­ви­ ма је ње­го­ва уза­вре­ла исто­ри­ја и бо­гат­ство ар­хе­о­ло­шких сло­је­ва на ко­ји­ма по­чи­ва град. Ов­де ни­ко­га не чу­ди уко­ли­ко се у те­ме­љи­ма би­ло ко­је ста­ри­је ку­ће про­на­ђе сли­ка­ни Хри­ стов мо­но­грам или мо­за­ик. Још је­дан од раз­ло­га због ко­јих мој град не бих ни за шта ме­њао је ње­го­ва чу­де­сна, бла­га ме­ди­те­ран­ска кли­ ма. На Ме­ди­ја­ни сам јед­ном при­ли­ком, то­ком шет­ње и раз­го­во­ра са на­шим чу­ве­ним исто­ри­ча­рем умет­но­сти др Во­ји­сла­вом Ђу­ри­ ћем, при­ме­тио ка­ко је он овла­жио ка­жи­прст и по­ди­гао га увис као ан­те­ну. „Кон­стан­тин је знао где ће по­ди­ћи лет­њи­ко­вац. Иде­ ал­на ру­жа ве­тро­ва!“ ре­као је. Мно­го је раз­ло­га што је чу­ве­ни Ни­шли­ја Ибиш-ага из­го­во­рио: „Мој Ниш ср­ма­ли ђу­миш!“ Ни­ска од сре­бра (у пре­во­ду са тур­ског).

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Ни­ко­ла Ка­ра­ба­тић, ру­ко­ме­таш Јед­но­став­но: во­лим Ниш. То је то мој род­ ни град. У ње­му жи­ ве ме­ни дра­ги љу­ди, чи­ји тем­пе­ра­мент и сен­зи­би­ли­тет су ми бли­ски. То је град до­ брог про­во­да и још бо­ље хра­не. Ниг­де на све­ту не­ма та­квог бу­ре­ка! И љу­ди су не­ка­ко при­сни и љу­ба­зни, про­фе­си­о­на­ли­зам ни­шких уго­сти­те­ља (где год сам ја био) на ви­со­ком је ни­воу. Ве­ли­ки по­здрав мо­ме гра­ду и свим ње­го­вим го­сти­ма!

Алек­сан­дар Блат­ник, ар­хи­тек­та и мул­ти­ме­ди­јал­ни умет­ник Же­лим до­бро­до­шли­цу по­се­ти­о­ци­ма Сај­ма ту­ри­зма и уоп­ште го­сти­ма Ни­ша. Осим из­ ван­ред­них спо­ме­ни­ка кул­ту­ре (од Твр­ђа­ве до Ме­ди­ја­не, од ан­ти­ке и сред­њег ве­ка до на­ших да­на) и све­до­чан­ста­ва исто­ри­је, уз­бу­ дљи­вих и че­сто по­тре­сних (по­пут Ће­ле-ку­ ле), ов­де ће­те на­и­ћи го­сто­прим­ство Ни­шли­ја, тог отво­ре­ног и ср­дач­ног све­та ко­ји је­сте ју­жни, али ни­је ту­жни. Осе­ти­ће­те и маг­не­ти­зам ни­шких ка­фа­на, за­но­сне ста­ре ку­хи­ње, му­зи­ке из вре­ме­на Зо­не Зам­фи­ро­ве и Ка­ зан­џиј­ског со­ка­че­та, ве­се­ља до зо­ре... Спри­ја­те­љи­ће­те се овим гра­дом го­то­во нео­сет­но и мно­го бр­же не­го што мо­же­те и да за­ми­сли­те.

Ј У­Б И­Л Е Ј

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

НИШ ЈЕ 2013. СРЕ­ДИ­ШТЕ СВЕ­ХРИ­ШЋАН­СКЕ ПРО­СЛА­ВЕ 17 ВЕ­КО­ВА МИ­ЛАН­СКОГ ЕДИК­ТА

Го­ди­на све­тог ца­ра

Би­ти на ви­си­ни Кон­стан­ти­но­вог за­ви­ча­ја. То је за­да­так Ни­ша и Ср­би­је. Про­грам је бо­гат и ра­зно­вр­стан. Вр­хун­ски кон­цер­ти, по­зо­ри­шне пре­ми­је­ре, на­уч­ни ску­по­ви, из­ло­жбе, фил­мо­ви, па­ра­де, фе­сти­ва­ли, мул­ти­ме­ди­јал­ни пер­фор­ман­си... Пом­пе­зне це­ре­мо­ни­је и ма­ле али ва­жне про­сла­ве, на­из­ме­нич­но. У Ни­шу, Бе­о­гра­ду, Ви­ми­на­ци­ју­му... Оче­ку­је се да ће се на ри­мо­ка­то­лич­кој ми­си, ко­ју ће 21. сеп­тем­бра у Ни­шу слу­жи­ти ми­лан­ски над­би­скуп Ан­ђе­ло Ско­ла, оку­пи­ти ви­ше од 100.000 хо­до­ча­сни­ка. А цен­трал­на про­сла­ва и вр­ху­нац обе­ле­жа­ва­ња ју­би­ле­ја би­ће 6. ок­то­бра, ка­да ће ли­тур­ги­ју у Ни­шу слу­жи­ти по­гла­ва­ри свих пра­во­слав­них цр­ка­ва на све­ту Пи­ше: Да­ша Мар­ја­но­вић

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“ и ТОН-а SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

15

Ј У­Б И­Л Е Ј  Спо­ме­ник на ни­шав­ском Ке­ју у Ни­шу

П

ро­те­кло је мно­го вре­ме­на. На­ ста­ја­ла су и не­ста­ја­ла цар­ства, мно­го пу­та ми­нуо рат и мир, за­це­љи­ва­не ста­ре и отва­ра­не но­ве ра­ не, ни­за­не по­бе­де и по­ра­зи, град­ње и ру­ше­ња. На­и­с ус је ра­стао у Ниш, Ме­ ди­о­ла­на ста­са­ла у Ми­ла­но, на уштрб ве­ле­леп­не есте­ти­ке а у ко­рист функ­ ци­о­нал­ног си­ви­ла. Све се про­ме­ни­ ло, али су­шти­на је оста­ла иста. Фи­на фи­ло­зо­фи­ја хри­шћан­ства – ис­пи­са­на у трој­ству Љу­бав, Ве­ра, На­да – ви­ше од два ми­ле­ни­ју­ма бру­си оштре ру­бо­ ве ег­зи­стен­ци­је, да­ју­ћи јој сми­сле­ну вред­ност. А већ је 1.700 го­ди­на от­ка­ ко је хри­шћан­ство, одо­бре­њем са вр­ ха Рим­ске Им­пе­ри­је, на ве­ли­ка вра­та ушло у Евро­пу. Мо­гло би се ре­ћи да је баш то би­ло пра­во и пот­пу­но кр­шта­ ва­ње Евро­пе. Учи­нио је то вла­дар ко­ји је имао до­вољ­но буд­но­сти и му­дро­сти да пре­по­зна Не­бе­ски Знак, те до­вољ­но сме­ло­сти да ка­же „без­у­слов­но да соп­ стве­ној суд­би­ни“.

313. Гај Фла­ви­је Ва­ле­ри­је Ауре­ли­је Кон­ стан­тин, ка­сни­је на­зван Ве­ли­ки, био је рим­ски им­пе­ра­тор, за пра­во­слав­це све­ти цар и рав­но­а­по­стол­ни, по­све­ће­ ник (ка­ко на­во­де оно­вре­ме­ни ле­то­пи­ сци) и ве­шти во­ђа (ка­ко би то оце­ни­ли да­на­шњи ана­ли­ти­ча­ри). Во­дио је ве­ли­ке бит­ке за учвр­шће­ ње по­љу­ља­ног цар­ства. Пред бит­ку про­тив рим­ског ти­ра­ни­на-узур­па­то­ра Мак­сен­ци­ја, 28. ок­то­бра 312. го­ди­не,

Па­три­јарх „Ово сла­вље ве­че­рас у Ни­шу, и сва дру­га ко­ја ће би­ти у овом гра­ду, али и у Бе­о­гра­ду и дру­гим ме­сти­ма у то­ку го­ди­не, по­мо­ ћи ће нам да се ре­чи Ми­лан­ског едик­та и да­нас, на­кон 1.700 го­ди­на, чу­ју и за­зву­че са­вре­ме­но, јер, на жа­лост, и про­го­ни и стра­да­ња са­вре­ме­ни су ши­ром све­та, у на­шем су­сед­ству, па и код нас, а на­ро­чи­то на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. То је под­стрек да још ис­трај­ни­је све­до­чи­мо Ису­са Хри­ста, да би нас сле­ди­ли и дру­ги, ви­дев­ши на­ша до­бра де­ла“, ре­као је Ње­го­ва Све­тост па­ три­јарх срп­ски Ири­неј 17. ја­ну­а­ра у Ни­шу, на све­ча­но­сти ко­јом је за­по­че­ло обе­ле­жа­ва­ње ве­ли­ког ју­би­ле­ја. „За­хва­љу­ју­ћи ца­ру Кон­стан­ти­ну, хри­шћа­ни су до­би­ли сло­бо­ду... Ова 2013. при­ли­ ка је да ви­ди­мо ко­ли­ко смо Хри­сто­ви, ко­ли­ко је Бог с на­ма и ми с њим. Ми смо ту да у го­ди­ни ве­ли­ког ју­би­ле­ја по­ка­же­мо да смо спо­соб­ни да пре­ва­зи­ђе­мо сва­ку кри­зу. Цар Кон­стан­тин био је ду­хов­ни узор по­то­њим вла­да­ри­ма, а по­го­то­во они­ма ко­ји су на­шег ро­да. И Не­ма­њи­ћи су се че­сто по­ре­ди­ли са Кон­ стан­ти­ном...“

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

тра­же­ћи по­во­љан знак са не­ба, Кон­ стан­тин је до­жи­вео ми­стич­но ис­ку­ ство. Јев­се­ви­је, Кон­стан­ти­нов са­вре­ ме­ник, ка­зу­је: „Ца­ру се по да­ну ја­вио бље­шта­ви крст на не­бу, оки­ћен зве­ зда­ма, на ко­ме је ста­јао нат­пис: Овим по­бе­ђуј! Цар та­да на­ре­ди да се ис­ку­је ве­ли­ки крст сли­чан оно­ме ко­ји му се ука­зао и да се но­си над вој­ском.“ Си­ лом кр­ста за­до­био је по­бе­ду над број­ ча­но над­моћ­ни­јим не­при­ја­те­љем, по­ бе­до­но­сно ушао у Рим и по­стао вла­дар чи­та­вог За­па­да. По­што је му­дри цар у кр­сту на­шао мо­ти­ва­ци­ју за се­бе и ис­цр­пље­не са­ бор­це, те слав­но по­бе­дио, убр­зо је от­ по­чео још јед­ну бор­бу. Ка­ко би ста­вио тач­ку на вер­ске про­го­не и обез­бе­дио спо­кој хри­шћа­ни­ма, пре окру­гло се­ дам­на­ест ве­ко­ва Кон­стан­тин је у Ме­ ди­о­ла­ну (да­на­шњи Ми­ла­но) до­нео за­ кон о то­ле­ран­ци­ји ве­ра, да­нас по­знат као Ми­лан­ски едикт. Едик­том је био за­бра­њен про­гон ино­вер­них, хри­ шћан­ска цр­ква је до­би­ла пра­во јав­ног де­ло­ва­ња, по­ве­ћа­не су при­ви­ле­ги­је све­штен­ства, а власт је по­де­ље­на на све­тов­ну и ду­хов­ну. Иако је хри­шћан­ ство по­ста­ло зва­нич­на ре­ли­ги­ја Рим­ ског Цар­ства не­што ка­сни­је, за вла­ да­ви­не ца­ра Те­о­до­си­ја, Кон­стан­тин је пу­стио пр­ву вар­ни­цу, мо­жда и не слу­ тив­ши да ће 1.700 го­ди­на ка­сни­је она и да­ље плам­са­ти.

2013. Да­нас на све­т у има ви­ше од две ми­­ли­јар­де хри­шћа­на. Две ми­ли­јар­де искри­ца ко­је сјај и Кон­стан­ти­но­вог оре­о­ла чи­не от­пор­ним на ве­ко­ве. Баш за­то је за цен­тар обе­ле­жа­ва­ња овог ве­ли­ког ју­би­ле­ја, 1700. го­ди­шњи­це од до­но­ше­ња јед­ног од нај­ва­жни­јих до­ку­ ме­на­та у исто­ри­ји хри­шћан­ства, ода­ бран Ниш, род­ни град моћ­ног ца­ра Кон­стан­ти­на. Ла­скав и зах­те­ван за­да­так за Ни­ шли­је. Мо­ра­ће да по­ка­жу да су до­стој­ ни Кон­стан­ти­но­ви ба­шти­ни­ци и при том ис­ко­ри­сте је­дин­стве­ну при­ли­ку да за­ди­ве свет ле­по­та­ма срп­ског ју­га. Бар две ми­ли­јар­де па­ри очи­ју би­ће упр­то у њих. Сре­ђе­не су са­о­бра­ћај­ни­це, би­ ци­кли­стич­ке ста­зе, пе­шач­ке зо­не, ту­ ри­стич­ке сиг­на­ли­за­ци­је, по­диг­нут је спо­ме­ник ца­ру Кон­стан­ти­ну, ре­кон­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

17

Ј У­Б И­Л Е Ј

18

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

стру­и­са­на згра­да Ста­рог офи­цир­ског до­ма, вра­ћа се сјај Ме­ди­ја­ни, у штам­ пи су мо­но­гра­фи­је о цар­ском гра­ду, у при­пре­ми раз­не ду­хов­не и кул­т ур­не ма­ни­фе­ста­ци­је. Слу­чај­ни про­ла­зни­ци и на­мер­ни хо­до­ча­сни­ци у Ни­шу на­и­ ла­зи­ће на ли­т ур­ги­је, пред­ста­ве, кон­ цер­те, из­ло­жбе, хор­ске и фол­клор­не ма­ни­фе­ста­ци­је, број­на пре­да­ва­ња и на­уч­не ску­по­ве о Ми­лан­ском едик­ту, на до­де­лу углед­не го­ди­шње на­гра­де гра­да Ни­ша у обла­сти про­у­ча­ва­ња, за­шти­те, пре­зен­та­ци­је и афир­ма­ци­је кул­т ур­но-исто­риј­ског и спо­ме­нич­ког на­сле­ђа... Про­сла­ва ће тра­ја­ти то­ком це­ле го­ ди­не, та­ко да се ли­ста ак­тив­но­сти и ма­ни­фе­ста­ци­ја стал­но до­пи­с у­је. У де­ цем­бру је у Ни­шу отво­ре­на Кан­це­ла­ ри­ја за Ми­лан­ски едикт, где гра­ђа­ни сво­јим пред­ло­зи­ма и до­брим иде­ја­ма мо­гу да по­пу­не евен­т у­ал­не пу­ко­ти­не у гу­стом пра­знич­ном ка­лен­да­ру. ДНЕВ­НИК СВЕ­ЧА­НО­С ТИ И ина­че тем­пе­ра­мен­тан ју­жњач­ки дух мо­ра­ће до­дат­но да се убр­за ка­ко би се успе­шно син­хро­ни­зо­ва­ло 1.700 го­ ди­на ју­би­ле­ја са јед­ном го­ди­ном ње­го­ вог пра­зно­ва­ња. Пом­пе­зне це­ре­мо­ни­је и ма­ле про­сла­ве на­из­ме­нич­но ис­пи­с у­ ју све­ча­ни днев­ник. А у па­у­за­ма ту је југ, ср­да­чан и уку­са пун. Ту је исто­ри­ја ко­ју у се­би чу­ва­ју оста­ци Ме­ди­ја­не. И она ко­ју ће клуп­ко вре­ме­на тек од­мо­ та­ти под ко­ра­ци­ма хи­ља­да по­се­ти­ла­ца ца­ре­вог Ни­ша. Обе­ле­жа­ва­ње ју­би­ле­ја 17 пу­та у зла­т у оку­па­ног по­че­ло је баш 17. да­на у ја­ну­а­ру. Отво­ре­но је кон­цер­том ду­ хов­ног по­ја­ња хо­ра ру­ског Сре­тењ­ског ма­на­сти­ра у На­род­ном по­зо­ри­шту у Ни­шу. Сле­де­ћа ве­ли­ка све­ча­ност за­ ка­за­на је за 27. фе­бру­ар, дан ро­ђе­ња Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког. За ца­рев ро­ђен­ дан пред­ви­ђе­на је пре­ми­је­ра пред­ста­ ве Кон­стан­тин: Зна­ме­ње ан­ђе­ла, по тек­сту Де­ја­на Сто­јиљ­ко­ви­ћа, ни­шког пи­сца и са­рад­ни­ка На­ци­о­нал­не ре­ви­је. Пред­ста­ву ће из­ве­сти ан­самбл Ни­шког на­род­ног по­зо­ри­шта, а глав­ну уло­гу игра Та­на­си­је Узу­но­вић. Истог да­на у свим шко­ла­ма би­ће одр­жан јав­ни час по­све­ћен жи­ти­ју све­тог ца­ра. А 18. ма­ја у Ви­ми­на­ци­ју­му, на ло­ ка­ли­те­т у кроз ко­ји је про­де­фи­ло­ва­ло

Пред­сед­ник „Сло­бо­да из­бо­ра ве­ре и да­нас је ак­ту­ел­на у све­ту. Ни­је ла­ко жи­ве­ти ча­сно, са сво­јом ве­ром, са сво­јим убе­ђе­њем, ако то ни­ је по во­љи моћ­ни­ка. Да па­ра­фра­зи­рам фран­цу­ског ака­де­ми­ка, срп­ског при­ја­те­ља, Жа­на Ди­ту­ра: ‘За­што и не умре­ти да би се са­чу­ва­ла угро­же­на част?’“ ре­као је пред­сед­ник Ср­би­је То­ми­ слав Ни­ко­лић, 17. ја­ну­а­ра у Ни­шу, на све­ча­но­сти ко­јом је за­ по­че­ло обе­ле­жа­ва­ње 1.700 го­ди­на од до­но­ше­ња Ми­лан­ског едик­та. „Ср­би­ја да­нас жи­ви по прин­ци­пи­ма Ми­лан­ског едик­та. Ње­ни гра­ђа­ни има­ју уста­вом и за­ко­ни­ма за­га­ран­то­ва­ну сло­бо­ ду ве­ро­и­спо­ве­сти или, ка­ко је цар Кон­стан­тин пи­сао у Ми­лан­ ском едик­ту, пра­во да сле­де и ве­ру­ју без уз­не­ми­ра­ва­ња. Ова ју­би­лар­на го­ди­на на­ма ни­је тек де­мон­стра­ци­ја кул­ту­ре се­ћа­ ња, већ истин­ска сла­ва јед­ног од нај­зна­чај­ни­јих ци­ви­ли­за­циј­ ских до­ку­ме­на­та... ‘Сва­ко не­ка ве­ру­је ка­ко му ср­це хо­ће.’ Овим Кон­стан­ти­но­вим ре­чи­ма ве­ра мно­гих од нас по­ста­ла је ве­ра жи­вих и сло­бод­них љу­ди.“

нај­ви­ше рим­ских им­пе­ра­то­ра, би­ће отво­ре­на из­ло­жба Кон­стан­тин и ње­ го­во до­ба, на ко­јој ће би­ти пред­ста­вље­ ни нај­бо­љи екс­по­на­ти из Кон­стан­ти­ но­вог до­ба ко­ји се чу­ва­ју у срп­ским му­зе­ји­ма. На истом ме­сту и истог да­ на, са­мо у ве­чер­њим ча­со­ви­ма, би­ће из­ве­де­на Вер­ди­је­ва опе­ра Аида. Ве­че­ ри кла­сич­не му­зи­ке ни­за­ће се и у не­ де­ља­ма ко­је сле­де. Тре­ћег ју­на, на дан све­тог ца­ра Кон­ стан­ти­на и ца­ри­це Је­ле­не, сла­ву гра­да Ни­ша, Са­ња Илић и „Бал­ка­ни­ка“ из­ве­ шће кон­церт нео­кла­сич­не му­зи­ке Кон­ стан­ти­нус Маг­нус. На Ни­шкој твр­ђа­ ви 15. ју­на Бе­о­град­ска фил­хар­мо­ни­ја сви­ра­ће Бе­то­ве­но­ву Де­ве­ту сим­фо­ни­ ју, а две не­де­ље ка­сни­је, на Ви­дов­дан, на истом ме­сту од­зва­ња­ће ту­жан и мо­ћан Вер­ди­јев Тру­ба­дур. По­след­ње у ни­зу му­зич­ких де­ша­ва­ња би­ће пре­ ми­је­ра опе­ре In hoc sig­no у бе­о­град­ској „Аре­ни“. По­ред кул­т ур­ног, ва­жан аспект обе­ ле­жа­ва­ња ју­би­ле­ја је онај ду­хов­ни и бо­го­слу­жбе­ни. Упра­во због бо­го­слу­же­ ња оче­ку­је се да ће Ниш уго­сти­ти ви­ ше од сто хи­ља­да љу­ди. За 21. сеп­тем­ бар на­ја­вље­но је бо­го­слу­же­ње ко­је ће нај­ве­ро­ват­ни­је би­ти на пи­сти ни­шког ци­вил­ног аеро­дро­ма „Кон­стан­тин Ве­ ли­ки“ ка­ко би би­ло до­вољ­но про­сто­ра за све хо­до­ча­сни­ке ко­је је по­зва­ла ри­ мо­ка­то­лич­ка цр­ква. За за­вр­шни­цу це­ре­мо­ни­је, 6. ок­то­ бра, као кру­на на све, пред­ви­ђе­на је све­та ли­т ур­ги­ја ко­ју ће слу­жи­ти по­гла­ ва­ри свих пра­во­слав­них цр­ка­ва.  SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

 По­че­так обе­ле­жа­ва­ња ве­ли­ког ју­би­ле­ја: Пред кон­церт у Ни­шу чу­ве­ног Хо­ра мо­сков­ског Сре­тењ­ског ма­на­сти­ра

19

П О­С Т А В­К А

УРОШ ПАР­ЛИЋ, ДИ­РЕК­ТОР ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ НИ­ША

При­ли­ка ко­ја се не про­пу­шта Срп­ска „пре­сто­ни­ца Ју­га“ чи­ни све да бу­де до­сто­јан до­ма­ћин обе­ле­жа­ва­ња све­е­вроп­ског ју­би­ле­ја, 1700. го­ди­шњи­це од до­но­ше­ња Ми­лан­ског едик­та. Ни­шки ту­ри­зам, пред ко­јим се та­ко отва­ра­ју но­ве пер­спек­ти­ве, пре­тво­ри­ће то у трај­ну до­бит и уна­пре­ђе­ње. Уз оп­ште по­ди­за­ње ква­ли­те­та по­ну­де, па­жња се усме­ра­ва на­ро­чи­то ка хо­до­ча­снич­ком и ма­ни­фе­ста­ци­о­ном ту­ри­зму, као и про­гра­ми­ма ак­тив­ног од­мо­ра Пи­ше: Го­ран Бу­ди­мир

20

У

ту­ри­зму је ско­ро три­де­сет го­ди­на и про­шао је це­лу вер­ти­ка­лу ове при­вред­не гра­не. Ра­дио је нај­зах­ тев­ни­је по­сло­ве, где су нео­п­ход­ни ви­ со­ка од­го­вор­ност, кре­а­тив­ност и пред­ у­зи­мљи­вост. Био успе­шан у до­брим и у ло­шим вре­ме­ни­ма, са до­ма­ћи­ма и са стран­ци­ма, у ве­ли­ким и ма­лим пред­у­зе­ ћи­ма. Опро­бао се и уса­вр­ша­вао са обе стра­не оке­ан ­ а.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Урош Пар­лић (1961) од сеп­тем­бра 2012. ди­рек­тор је Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је Ни­ша. Ниш је 2013. сре­ди­ште све­е­вроп­ске про­­сла­ве 1700. го­ди­шњи­це Ми­лан­ског едик­та. Шта ће то зна­чи­ти за Ваш град и ре­ги­он? По­ја­ча­но ин­те­ре­со­ва­ње ту­ри­ста, али и ин­ве­сти­ци­он ­ у фо­ку­си­ра­ност ка Ни­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

21

П О­С Т А В­К А

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

шу од стра­не др­жа­ве Ср­би­је, што у прет­ход­ном пе­ри­о­ду ни­је био слу­чај, а што град Ниш и овај ве­о­ма зна­ча­јан ре­ ги­он, цен­трал­ни на Бал­ка­ну, и те ка­ко за­слу­жу­ју. Ка­ко се Ту­ри­с тич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ни­ ша при­пре­ми­ла за те до­га­ђа­је? ТОН је от­по­че­ла ре­а­ли­за­ци­ју про­ јек­та по­ста­вља­ња ту­ри­стич­ке сиг­на­ ли­за­ци­је на те­ри­то­ри­ји гра­да Ни­ша. Сиг­на­ли­за­ци­јом ће би­ти об­у ­хва­ће­но 80 кул­т ур­но-исто­риј­ских спо­ме­ни­ка и зна­чај­них гра­ђе­ви­на, укљу­чу­ју­ћи ни­шку твр­ђа­ву и спо­ме­ни­ке у њој. Ту­ри­стич­ ко-са­о­бра­ћај­на сиг­на­ли­за­ци­ја во­ди­ће од ула­за у Ниш до ва­жни­јих кул­т ур­ноисто­риј­ских спо­ме­ни­ка, а на оста­лим ће би­ти по­ста­вље­не та­бле са об­ја­шње­њи­ма на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку. Про­је­кат об­у ­хва­та и сиг­на­ли­за­ци­ју ко­ја усме­ра­ва ка Је­ла­шнич­кој и Си­ће­вач­кој кли­с у­ри, а у са­мој Си­ће­вач­кој кли­с у­ри ће до­дат­но би­ти обе­ле­же­не ал­пи­ни­стич­ке ста­зе и прав­ци. Кра­јем мар­та отво­ри­ће­мо но­ви ин­ фо-цен­тар са су­ве­нир­ни­цом у Обре­но­ ви­ће­вој ули­ци, нај­про­мет­ни­јој пе­шач­кој зо­ни Ни­ша. До је­се­ни би тре­ба­ло да се из­гра­ди мо­де­ран ауто-камп на про­сто­ру пре­ ко пу­та Ар­хе­о­ло­шког пар­ка „Ме­ди­ја­ на“, као и про­стран и до­бро опре­мљен пар­кинг. Та­ко­ђе, у Ар­хе­о­ло­шком пар­ку „Ме­ди­ја­на“ у то­ку је ре­а­ли­за­ци­ја ве­ли­ ког про­јек­та нат­кри­ва­ња Ви­ле са пе­ри­ сти­лом, што ће омо­гу­ћи­ти да се огром­ но ар­хе­о­ло­шко бла­го учи­ни до­ступ­ним за по­се­ти­оц ­ е. ВЕР­СКИ ТУ­РИ­ЗАМ И АК­ТИВ­НИ ОД­МОР Ефек­ти јед­ног ова­квог ју­би­ле­ја, и број­ них ма­ни­фе­ста­ци­ја у ве­зи са њим, сва­ ка­ко ће би­ти ве­ли­ки. Ка­ко их пре­тво­ри­ ти у трај­ну до­бит и уна­пре­ђе­ње ни­шког ту­ри­зма? Та­ко што ће се Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­ за­ци­ја Ни­ша у на­ред­ном пе­ри­о­ду усме­ ри­ти ка по­ја­ча­ном про­мо­ви­са­њу хо­до­ ча­сни­чог ту­ри­зма. Град има огром­не по­тен­ци­ја­ле за то, а они до са­да ни­с у би­ли на пра­ви на­чин пре­зен­то­ва­ни и ко­ри­шће­ни. Раз­во­ју вер­ског ту­ри­зма до­при­но­си већ чи­ње­ни­ца да је у Ни­шу ро­ђен пр­

ви и нај­зна­чај­ни­ји хри­шћан­ски им­пе­ ра­тор, Кон­стан­тин Ве­ли­ки. Гра­ђе­ви­не Кон­стан­ти­но­вог род­ног На­и­с у­са – чи­ји оста­ци се мо­гу ви­де­ти у да­на­шњој твр­ ђа­ви, Град­ском по­љу и Ја­го­дин-ма­ли – омо­гу­ћа­ва­ју по­се­ти­о­ци­ма да се фи­зич­ки и ду­хов­но по­ве­жу са раз­до­бљем ра­ног хри­шћан­ства и ка­сне ан­ти­ке. За­тим, у ни­шку ка­то­лич­ку цр­кву Уз­ ви­ше­ња Све­то­га Кри­жа ове го­ди­не ће из Ми­ла­на би­ти пре­не­се­ни де­ло­ви Ча­сног кр­ста на ко­ме је био рас­пет Исус Хри­ стос, што ће овај храм учи­ни­ти ме­стом стал­ног хо­до­ча­шћа за­пад­них хри­шћа­на. У огром­ном бро­ју они ће у Ниш до­ћи и у сеп­тем­бру ове го­ди­не, на ве­ли­ку ми­ су ко­ју ће слу­жи­ти ми­лан­ски над­би­скуп Ан­ђе­ло Ско­ла. На­рав­но, као на­да­све пра­во­слав­ни град, Ниш и ње­го­ва око­ли­на ве­о­ма су бо­га­ти срп­ским пра­во­слав­ним цр­ква­ ма и ма­на­сти­ри­ма, од ко­јих су не­ки зна­чај­ни не са­мо по умет­нич­кој и ду­ хов­ној вред­но­сти, већ и по уло­зи у бур­ ним исто­риј­ским кре­та­њи­ма, па је и то стал­ни ве­о­ма јак мо­тив за вер­ски ту­ ри­зам (Си­ће­вач­ки ма­на­стир са Цр­квом Ва­ве­де­ња Бо­го­ро­ди­це, Ла­тин­ска цр­ква, Ма­на­стир све­тог Јо­ва­на код Гор­њег Ма­ те­јев­ца, Ма­на­стир све­те Пет­ке Иве­ри­це у Си­ће­вач­кој кли­с у­ри, Цр­ква све­те Пет­ ке у До­њем Ма­те­јев­цу, Ма­на­стир Све­те Тро­ји­це у Га­бров­цу, у Ни­шу Цр­ква све­ тог Ни­ко­ле, Са­бор­на цр­ква, Ба­зи­ли­ка са мар­ти­ри­ју­мом...).

 Цен­тар све­е­вроп­ске про­сла­ве 1700. го­ди­шњи­це Ми­лан­ског едик­та: Два по­гле­да на цен­тар Ни­ша

Но­во по­им ­ а­ње ту­ри­зма У обе­ле­жа­ва­њу ве­ли­ког ју­би­ле­ја Ми­лан­ског едик­та са­ра­ ђу­је­те са ни­зом на­ци­о­нал­них и европ­ских ин­стан­ци. Ка­ ква су Ва­ша ис­ку­ства у то­ме и мо­гу ли Вам она по­мо­ћи у по­ду­хва­ти­ма ко­је пла­ни­ра­те за на­ред­не го­ди­не? По­сто­ји од­лич­на ат­мос­фе­ра и до­бро рас­по­ло­же­ње свих зна­чај­них ин­сти­ту­ци­ја гра­да и ре­пу­бли­ке да се по­мог­не раст и по­ве­ћа зна­чај ту­ри­зма за Ниш. ТОН се укљу­чи­ла кроз пу­но парт­нер­ских про­је­ка­та. Апли­ци­ра­ла је за под­сти­цај­на сред­ ства ре­пу­бли­ке и ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја, ка­ко би се у овим еко­ном­ски те­шким вре­ме­ни­ма лак­ше до­шло до по­треб­ них ини­ци­јал­них сред­ста­ва за ула­га­ње у ин­фра­струк­тур­не про­јек­те у ту­ри­зму. На­кон свих кри­зних го­ди­на и ко­лап­са ин­ду­стриј­ских ка­па­ци­те­та, Ни­шу мо­же мно­го по­мо­ћи и са­ мо при­хва­та­ње чи­ње­ни­це да је ту­ри­зам ве­ли­ка шан­са – она гра­на при­вре­де ко­ја мо­же до­не­ти еко­ном­ски раст и одр­жи­ви раз­вој. Про­ме­на не­га­тив­них обра­за­ца по­на­ша­ња и ло­ших на­ ви­ка, на при­мер од­но­са пре­ма за­јед­нич­ком на­сле­ђе­ном до­ бру, сва­ка­ко би би­ла ва­жан до­при­нос ту­ри­зму, ти­ме и по­ве­ћа­ њу жи­вот­ног стан­дар­да ло­кал­ног ста­нов­ни­штва.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

23

П О­С Т А В­К А

 Ре­ка по­сред гра­да: Ни­ша­ва у Ни­шу

Те­ма ово­го­ди­шњег Сај­ма ту­ри­зма у Ни­шу је ак­тив­ни од­мор, о че­му све­до­ чи и про­ши­ре­ни на­зив ма­ни­фе­с та­ци­је. От­куд та­кво опре­де­ље­ње и то­ли­ки на­ гла­сак? Осим вер­ског (кул­т у­ро­ло­шког), ве­ ли­ки раз­вој­ни по­тен­ци­јал ни­шког ту­ ри­зма је у не­по­сред­ној око­ли­ни гра­да, у пре­ле­пој при­ро­ди, пла­ни­на­ма, кли­ су­ра­ма, пе­ћи­на­ма... Град Ниш и ње­го­ва Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја то мо­ра­ју да ва­ло­ри­зу­ју. На при­мер, Цер­јан­ска пе­ћи­на, јед­на од нај­ду­жих у Ср­би­ји, на са­мо 16 ки­ло­ ме­та­ра од цен­тра гра­да, пру­жа по­се­ти­о­ ци­ма уисти­ну адре­на­лин­ски до­жи­вљај. Са­мо шест ки­ло­ме­та­ра пе­ћи­не је ис­тра­ же­но, а крај јој се не на­зи­ре. Не­да­ле­ко је и Поп­шич­ка пе­ћи­на на Ка­ла­фа­т у, па и Пре­ко­но­шка у оп­шти­ни Свр­љиг, та­ко­ђе у Ни­шав­ском окру­гу. Су­ва пла­ни­на – са сво­јим вр­хо­ви­ма Трем, Со­ко­лов ка­мен, Мо­сор, из­ле­ти­

Са­јам 2013.

– Од ово­го­ди­шњег Са­јам ту­ри­зма у Ни­шу оче­ку­је­мо, по­ред ква­ли­тет­не тра­ди­ци­о­нал­не ту­ри­стич­ке по­ну­де, да по­кре­не и про­фи­ли­са­ње по­ну­де Ни­ша у адре­на­лин ту­ри­зму и ак­тив­ном од­мо­ру. По­ред уоби­ча­је­ног ни­за ту­ри­стич­ких аген­ци­ја и ор­ га­ни­за­ци­ја ко­је ну­де ши­ро­ку па­ле­ту ту­ри­стич­ких про­из­во­да, оче­ку­је­мо да ће ра­зно­ли­ка по­ну­да ак­тив­ног од­мо­ра у при­ро­ ди при­ву­ћи ви­ше по­се­ти­ла­ца не­го што је то до са­да био слу­чај.

24

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

штем Бо­ја­ни­не во­де, па­ди­на­ма где сло­ бод­но жи­ве кр­да ди­вљих ко­ња – иде­ал­ но је од­ре­ди­ште за љу­би­те­ље ал­пи­ни­зма, сло­бод­ног пе­ња­ња, тре­кин­га, офро­уд во­ жње, ја­ха­ња у при­ро­ди, па­ра­глај­дин­га, шу­тинг ре­ли­ја, раф­тин­га Ни­ша­вом и би­ ци­кли­зма... Све су то вр­ло при­влач­не ак­ тив­но­сти за ква­ли­те­тан ак­тив­ни од­мор. На Су­ву пла­ни­ну се на­до­ве­зу­ју Си­ће­ вач­ка и Је­ла­шнич­ка кли­с у­ра, Се­ли­че­ви­ ца, по­том Свр­љи­шке пла­ни­не и Ка­ла­фат. Сва­ка од ових ло­ка­ци­ја ну­ди раз­ли­чи­те ле­по­те и аван­т у­ре, а њи­хо­ва пред­ност је бли­зи­на ур­ба­ног град­ског је­згра и свих са­др­жа­ја мо­дер­ног гра­да. ПО­СЛОВ­НО И МЕ­РА­КЛИЈ­СКИ Шта Ви лич­но сма­тра­те кључ­ним сим­бо­ ли­ма и ту­ри­стич­ким брен­до­ви­ма Ни­ша? Кул­т у­ро­ло­шки и вер­ски ту­ри­зам. Ак­тив­ни од­мор у при­ро­ди. Ве­ли­ки тра­ ди­ци­он ­ ал­ни фе­сти­ва­ли. Ме­ра­клиј­ски про­вод, с хе­до­ни­змом ка­рак­те­ри­стич­ ним за овај ре­ги­он. На шта од то­га нај­бо­ље ре­а­гу­ју ино­стра­ ни, а шта се нај­ви­ше до­па­да до­ма­ћим го­ сти­ма? И до­ма­ћи и стра­ни ту­ри­сти под­је­д­ на­ко су оду­ше­вље­ни кул­т ур­ним и ис­ то­­риј­ским са­др­жа­ји­ма, пре­ле­пом при­ ро­дом, бо­гат­ством жи­во­тињ­ских и биљ­­них вр­ста (не­ке од њих су ен­дем­ске)

и, сва­ка­ко, уку­сном хра­ном и ме­ра­клиј­ ским про­во­дом, ко­ји је за­штит­ни знак ју­га Ср­би­је. Пре­ма Ва­шим ис­тра­жи­ва­њи­ма, шта су глав­ни не­до­ста­ци ни­шке ту­ри­с тич­ке по­ну­де и ка­ко их от­кла­ња­ти? Глав­ни не­до­ста­ци Ни­ша, на ко­је се жа­ле и ту­ри­сти, већ су ка­рак­те­ри­стич­ ни. Оп­шта хи­ги­је­на гра­да и сме­ће у раз­ ли­чи­тим об­ли­ци­ма, на нео­че­ки­ва­ним ме­сти­ма. Улич­ни про­дав­ци на тро­то­ а­ри­ма и ко­ло­во­зу, на­ро­чи­то ви­кен­дом по­ред бе­де­ма твр­ђа­ве, чи­ме се на­ру­ша­ва из­глед гра­да. Пре­гла­сна му­зи­ка у ка­фе­и­ ма и ре­сто­ра­ни­ма, од ко­је се са­го­вор­ни­ ци не мо­гу ме­ђу­соб­но чу­ти, и пре­ко да­на и на­ро­чи­то но­ћу. Чи­ње­ни­ца да се пу­ши у ско­ро свим ре­сто­ра­ни­ма и ка­фа­на­ма код не­ких ту­ри­ста иза­зи­ва оду­ше­вље­ ње, али не­ке дру­ге чи­ни не­за­до­вољ­ним. Гра­фи­ти ко­ји пре­кри­ва­ју исто­риј­ске спо­ме­ни­ке, стам­бе­не и по­слов­не згра­де. Не­до­ста­так та­бли са име­ни­ма ули­ца и бро­је­ви­ма, али и озна­ка на стра­ним је­ зи­ци­ма за град­ске ули­це и објек­те. Не­ до­ста­так ту­ри­стич­ког ауто­бу­са ко­ји би то­ком лет­ње се­зо­не нај­бр­жим и нај­кра­ ћим пу­тем пре­во­зио ту­ри­сте до свих ту­ ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја. Ка­да Вам до­ђу го­с ти из да­ле­ка и же­ли­те да осе­те истин­ски дух Ва­шег гра­да, да упо­зна­ју аутен­тич­ни Ниш, оно што не

мо­гу на­ћи и у би­ло ком дру­гом гра­ду на све­т у, где их во­ди­те и ка­ко осми­шља­ва­ те њи­хов бо­ра­вак? Као што сам вам опи­сао, па­ле­та по­ ну­де је ши­ро­ка, а из­бор за­ви­си од афи­ ни­те­та са­мих го­сти­ју. Број­не су мо­гућ­ но­сти ак­тив­ног од­мо­ра у при­ро­ди или по­се­те зна­чај­ни­јим кул­т ур­но-исто­риј­ ским спо­ме­ни­ци­ма. Ће­ле-ку­ла је спо­ме­ ник је­дин­ствен у све­т у Ће­ле-ку­ла (гра­ ђе­ви­на од срп­ских гла­ва ко­ју су по­ди­гли Тур­ци у XIX ве­ку). Не­за­о­би­ла­зни су Ар­хе­о­ло­шки парк „Ме­ди­ја­на“ и ни­шка твр­ђа­ва... Ипак, сви­ма на­ро­чи­то оста­не уре­зан у се­ћа­њу ме­ра­клиј­ски про­вод у на­да­ле­ко по­зна­тим ни­шким ка­фа­на­ма, ко­ји је пот­пу­но аутен­тич­ни до­жи­вљај не са­мо за стра­не го­сте већ и за оне из се­вер­ни­јих кра­је­ва Ср­би­је.

 Фон­та­на на цен­трал­ном тр­гу у Ни­шу

Ако би­смо Вас за­мо­ли­ли да из­дво­ји­те јед­ну пе­сму, књи­гу, сли­ку и филм ко­ји нај­бо­ље од­ра­жа­ва­ју срп­ску „пре­сто­ни­ цу Ју­га“, шта би­сте ода­бра­ли? Пе­сма: „Ни­шка Ба­ња“, срп­ска на­род­ на. Књи­га: Сте­ван Сре­мац је у сво­јим де­ли­ма нај­бо­ље опи­сао дух ста­рог Ни­ ша, а у књи­зи ни­шког пи­сца Де­ја­на Сто­ јиљ­ко­ви­ћа Ле­ва стра­на дру­ма осли­кан је да­на­шњи Ниш. Сли­ка: Ста­ри Ниш Ра­до­ми­ра Ан­ти­ћа, ко­ја се на­ла­зи у про­ сто­ру Аеро­дро­ма „Кон­стан­тин Ве­ли­ки“ у Ни­шу. Филм: Зо­на Зам­фи­ро­ва Здрав­ка Шо­тре.  SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

25

И З А З О В АК­ТИВ­НИ ОД­МОР И ПУ­С ТО­ЛОВ­НИ ТУ­РИ­ЗАМ У ОКО­ЛИ­НИ НИ­ША

У су­срет при­ро­ди и се­би

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

27

И З А З О В Иза­ћи из пре­на­се­ље­них и нер­во­зних гра­до­ва, бар на не­ко­ли­ко да­на на­пу­сти­ти љу­шту­ре сва­ко­дне­ви­це ко­ја нас при­ки­ва за мо­ни­то­ре. Удах­ну­ти ду­бо­ко, ви­де­ти не­бо и осе­ти­ти сло­бо­ду. Пе­ша­чи­ти ста­зом до не­ког ви­ди­ков­ца, спу­сти­ти се ка­ја­ком низ ре­ку, пли­ва­ти у гор­ском је­зе­ру, во­зи­ти би­цикл кроз пре­леп пре­део. Ба­ви­ти се екс­трем­ним спор­то­ви­ма, ис­пи­та­ти соп­стве­не гра­ни­це... Све то има ве­ли­ку при­влач­ност за мо­дер­ног чо­ве­ка, о че­му на свој на­чин све­до­чи и ово­го­ди­шњи ни­шки Са­јам ту­ри­зма и ак­тив­ног од­мо­ра

Н

ео­би­чан је то град. Има из­у­зет­ но по­во­љан ге­о­граф­ски по­ло­ жај. Сме­штен у плод­ној Ни­шав­ ској ко­тли­ни, об­гр­љен је вен­ци­ма Су­ве пла­ни­не, пи­то­мим бре­жуљ­ци­ма Се­ли­ че­ви­це, гре­бе­ни­ма Свр­љи­шких пла­ни­на и Ка­ла­фа­та. То чи­ни та­ко­зва­ну Ни­шку тран­сфер­за­лу, ду­гу 130 ки­ло­ме­та­ра, ко­ ја љу­би­те­љи­ма при­ро­де пру­жа чу­де­сан до­жи­вљај. Ко­тли­ну обе­ле­жа­ва ре­ка Ни­ша­ва, ко­ја про­ти­че и по­сред гра­да. Њен ле­по

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

уре­ђе­ни кеј је оми­ље­но ме­сто Ни­шли­ ја за ре­кре­а­ци­ју и ужи­ва­ње. При­ро­да је овом гра­ду по­да­ри­ла све што је мо­гла, а љу­ди су то ве­што ис­ко­ри­сти­ли и при­ла­ го­ди­ли ужи­ва­њи­ма. У оп­чи­њу­ју­ћој око­ли­ни Ни­ша, по­ђи­ мо од Си­ће­вач­ке кли­с у­ре, где је Ни­ша­ ва усе­кла свој ток из­ме­ђу Свр­љи­шких и Су­ве пла­ни­не. Ви­со­ке сте­не Свр­љи­шких пла­ни­на су по­год­не за ал­пи­ни­зам и па­ ра­глај­динг. Ве­тро­ви су по­вољ­ни, као и кли­мат­ски усло­ви, па се ту одр­жа­ва­ју

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

29

И З А З О В

Рас­кр­шће Ниш је и ве­ли­ко рас­кр­шће. Кроз ње­га про­ла­зе два ва­жна пут­на прав­ца, је­дан за Со­фи­ју и Ца­ри­град, дру­ги за Со­лун.

Via mi­li­ta­ris и Ца­ри­град­ски друм. Та­квог по­ло­жа­ја, град ни­је мо­гао да из­бег­не ни ј­ е­дан вој­ни по­ход и осва­јач­ки удар на Балкану. Сто­га је у свом ми­ле­ни­јум­ском по­сто­ја­њу не­бро­ја­но пу­та био осва­јан и ра­за­ран.

свет­ска и европ­ска так­ми­че­ња у па­ра­ глај­дин­гу. У том де­лу сво­га то­ка Ни­ша­ва омо­гу­ћа­ва и во­жњу ка­ја­ком. Из обли­жњег ме­ста Си­ће­во, за­ни­ мљи­вог на­се­ља, пру­жа се за­ди­вљу­ју­ћи по­глед на кли­с у­ру. Пра­те­ћи ре­ку, кроз кли­с у­ру ви­ју­га и ас­фалт­ни пут ко­ји во­ ди до Со­фи­је и да­ље ка Бли­ском ис­то­ку. У кли­с у­ри је ви­ше чу­ве­них гра­ђе­ви­на. Две хи­дро­цен­тра­ле по­диг­ну­те су по­ чет­ком XX ве­ка, а јед­на од њих и да­нас снаб­де­ва Ниш стру­јом. Ту су и ма­на­сти­ ри Све­те Пет­ке и Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ко­је ту­ри­сти ра­до по­се­ћу­ју. Не­да­ле­ко од Си­ће­вач­ке је и Је­ла­ шнич­ка кли­с у­ра, по­се­бан дра­гуљ при­ ро­де. Иако ма­ла, про­гла­ше­на је спе­ци­ јал­ним ре­зер­ва­том при­ро­де због сво­јих оча­ра­ва­ју­ћих ле­по­та. У њој ра­сту из­у­ зет­не ен­дем­ске биљ­ке, ме­ђу ко­ји­ма су не­ке и пла­не­тар­ни ра­ри­те­ти (ra­mon­da ser­bi­ca и ra­mon­da nat­ha­lie), о че­му смо оп­шир­ни­је пи­са­ли у про­шло­го­ди­шњем из­да­њу овог спе­ци­ја­ла. Сте­не у кли­с у­ ри су је­дин­стве­не, по­год­не за сло­бод­но пе­ња­ње, па се ту одр­жа­ва­ју при­пре­ме и так­ми­че­ња за овај све по­пу­лар­ни­ји спорт. Кли­с у­ра је јед­но од нај­о­ми­ље­ни­ јих из­ле­ти­шта Ни­шли­ја. АТ­МОС­ФЕ­РА ПРО­ЖЕ­ТА АВАН­ТУ­РОМ Ни­шли­је ра­до по­се­ћу­ју и Бо­ја­ни­не во­де, на­ро­чи­то пла­ни­на­ри, због чи­стог гор­ског ва­зду­ха и мно­го сун­ца. Ме­сто се на­ла­зи на се­вер­ној стра­ни об­ро­на­ка Су­ ве пла­ни­не, ко­ју кра­се мно­га уз­ви­ше­ња и вр­хо­ви, по­пут Мо­со­ра, Со­ко­ло­вог ка­ ме­на, Де­во­јач­ког гро­ба, као и Тре­ма, нај­ ви­шег вр­ха Су­ве пла­ни­не (1.810 ме­та­ра). Ка­ме­нич­ки вис, на огран­ци­ма Свр­ љи­шких пла­ни­на, та­ко­ђе че­сто по­се­ ћу­ју љу­ди из гра­да. Ода­тле се ужи­ва у по­гле­ду на Ниш. На ши­рем про­сто­ру

30

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Ка­ме­нич­ког ви­са је Цер­јан­ска пе­ћи­на, ко­јој се кра­ја још увек не зна. На­ста­ла је, сма­тра се, пре ви­ше од два ми­ли­о­на го­ди­на и бо­га­та је је­дин­стве­ним пе­ћин­ ским на­ки­том. Ни­шка око­ли­на, да­кле, рас­по­ла­же ле­ пим по­тен­ци­ја­ли­ма и за пу­сто­лов­ни ту­ ри­зам. То је она, што би ре­кли до­сад­ни на­уч­ни­ци, „ту­ри­стич­ка ак­тив­ност ко­ја се од­и­гра­ва у нео­бич­ним, ег­зо­тич­ним, уда­ ље­ним или ди­вљим од­ре­ди­шти­ма, у ат­ мос­фе­ри про­же­тој аван­т у­ром“. За пут­ни­ ке је то, увек, лич­ни иза­зов. Глав­ни циљ је ис­тра­жи­ва­ње, и се­бе и окру­же­ња у ко­јем си се за­де­сио, уз од­го­ва­ра­ју­ћи ни­ во ри­зи­ка и „кон­тро­ли­са­не опа­сно­сти“. Мо­ти­ви уче­сни­ка у ве­зи су са ужи­ва­њем у по­ди­за­њу адре­на­ли­на при су­сре­т у са опа­сно­шћу, као и у ис­по­ља­ва­њу од­ре­ђе­ них ве­шти­на. Са­др­же при­влач­ност уви­да у не­по­зна­то и скри­ве­но. Као у екс­трем­ ним спор­то­ви­ма. Пу­сто­лов­ни ту­ри­зам има све ви­ше при­ста­ли­ца у Ср­би­ји. А ни­шки крај, као и це­ла Ср­би­ја, па и цео Бал­кан, има за то од­лич­не пред­у­сло­ве. То­ме ће у на­ред­ним го­ди­на­ма би­ти по­све­ћи­ва­но све ви­ше па­ жње, о че­му све­до­чи и де­ве­ти Са­јам ту­ ри­зма и ак­тив­ног од­мо­ра у Ни­шу.

Ка­рак­те­ро­ло­ги­ја Мо­де­ран град, са ве­што укло­пље­ним са­вре­ме­ним тен­ден­ци­ ја­ма и ду­хом ста­рих епо­ха, Ниш је да­нас ва­жан ин­ду­стриј­ски и уни­вер­зи­тет­ски цен­тар, град мла­дих. Има осо­бен дух. И ње­го­ви ста­нов­ни­ци су по­себ­ног мен­та­ли­те­та и тем­пе­ра­мен­ та, увек спрем­ни на ша­лу, на свој и туђ ра­чун, го­сто­љу­би­ви, ве­се­ли и до­бро­на­мер­ни. Чу­ва­ју дух про­шло­сти и тра­ди­ци­ ју, дар за за­ба­ву, пе­сму и игру. Све ра­де ме­ра­клиј­ски. „Ме­рак не­ма це­ну“, ка­жу. Пошто су у Ни­шу жи­ве­ли и ра­ди­ли мно­ги пи­сци и пе­сни­ци, а не­ки ве­ли­ка­ни су одав­де и по­те­кли, ду­ бок је ни­шки траг у срп­ској књи­жев­но­сти.

Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о Су­вој пла­ни­ни, Је­ла­шнич­кој и Си­ће­вач­кој кли­с у­ри, као и о „ни­шкој тран­сфер­за­ли“ и пла­ни­нар­ским ста­за­ма, мо­же­те про­на­ћи на адре­си www. su­va­pla­ni­na.in­fo. Ин­фор­ма­ци­је о пла­ни­на­ ре­њу, ал­пи­ни­зму, би­ци­кли­зму, сло­бод­ном пе­ња­њу, ро­ње­њу, спе­ле­о­ло­ги­ји, као и о ор­ га­ни­зо­ва­ним из­ле­ти­ма у око­ли­ни Ни­ша, по­тра­жи­те на www.na­tu­re­tra­ve­lof­fi­ce.com. У име­ни­ку уче­сни­ка четрнаестог Сај­ма ту­ри­зма и ак­тив­ног од­мо­ра на­ћи ће­те, у по­себ­ном одељ­ку „Ак­тив­ни од­мор“, по­ дат­ке ни­шким клу­бо­ви­ма ко­ји се ба­ве екс­трем­ним спор­то­ви­ма. Ту су и аген­ци­ је ко­је ор­га­ни­зу­ју нај­и­за­зов­ни­је про­гра­ме оби­ла­ска ни­шке око­ли­не. 

Hotel „Panorama Lux“ Niš Svetolika Rankovića 51, 18000 Niš Telefoni: 018/560 213, 561 214; Faks: 018/560 907 info@panoramalux.co.rs, www.panoramalux.co.rs

Panorama Lux je živopisan garni hotel smešten u jednom od najlepših delova Niša. Udaljen je od cen­ tra grada svega nekoliko minuta vožnje, a ipak svojom lokacijom, visoko iznad nivoa grada, pruža gostima savršeni mir i odlično mesto za odmor nakon puto­ vanja ili napornog radnog dana.

Б Р И­Г А

 Др Не­бој­ша Кр­стић, председник Општине Медијана

НИ­ШКА ГРАД­СКА ОП­ШТИ­НА МЕ­ДИ­ЈА­НА ПРИ­КЉУ­ЧУ­ЈЕ СЕ ОБЕ­ЛЕ­ЖА­ВА­ЊУ ВЕ­ЛИ­КОГ ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈА

Све­до­чи­ти вред­но­сти Ми­лан­ског едик­та

За­ро­бље­ни­ци смо ве­ли­ких пра­зних при­ча. За­глу­ше­ни по­мод­ним фра­за­ма, ре­чи­ма иза ко­јих не­ма чи­на и сми­сла. За­бо­ра­вља­мо при том оне нај­бли­же и нај­ва­жни­је, оне ко­ји­ма смо нај­по­треб­ни­ји и за ко­је смо нај­од­го­вор­ни­ји. А у ни­шкој оп­шти­ни Ме­ди­ја­на чи­не упра­во су­прот­но, по­све­ћу­ју­ћи нај­ве­ћу па­жњу нај­мла­ђи­ма и нај­ста­ри­ји­ма. Ју­би­леј Кон­стан­ти­но­вог Едик­та би­ће обе­ле­жен ни­зом кре­а­тив­них про­гра­ма и про­је­ка­та, али нај­ва­жни­ја све­ча­ност обе­ле­жа­ва­ња тре­ба­ло би да се од­и­гра у на­шем соп­стве­ном ср­цу

Ц

ен­трал­на у Ни­шу, град­ска оп­ шти­на Ме­ди­ја­на осно­ва­на је у ок­то­бру 2004. По по­вр­ши­ни је нај­ма­ња од пет ни­шких град­ских оп­ шти­на (10,67 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра), а по бро­ју ста­нов­ни­ка нај­ве­ћа. Пре­ма по­ пи­с у из 2011, има 88.010 гра­ђа­на, што је тре­ћи­на ста­нов­ни­ка Ни­ша. Ова град­ска оп­шти­на пре­по­зна­тљи­ва је по исто­и­ме­ном ар­хе­о­ло­шком ло­ка­ли­

32

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

те­т у. Ре­ви­та­ли­за­ци­јом тог исто­риј­ског ком­плек­са и до­о­бли­ча­ва­њем Ар­хе­о­ло­ шког пар­ка „Ме­ди­ја­на“ по­че­ло је обе­ле­ жа­ва­ње се­дам­на­ест ве­ко­ва од до­но­ше­ња Ми­лан­ског едик­та.

– Исто­ри­ја, кул­т у­ра и ве­ра су те­ме­ љи сва­ког дру­штва. Ми има­мо исто­ри­ју, ко­јом се по­но­си­мо, кул­т ур­ну ба­шти­ну ко­ја пле­ни и ве­ру ко­ја нам је по­мо­гла да и нај­те­жим вре­ме­ни­ма про­на­ђе­мо сна­

гу, уте­ху и ис­трај­ност – ка­же пред­сед­ ник Град­ске оп­шти­не Ме­ди­ја­на прим. др сци. мед. Не­бој­ша Кр­стић. Же­ља Град­ске оп­шти­не Ме­ди­ја­на је да се мла­ди Ни­ша у том ду­ху вас­пи­та­ва­ ју, ис­ти­че Кр­стић. За­то је и нај­ве­ћи број сво­јих ма­ни­фе­ста­ци­ја оп­шти­на по­све­ ти­ла упра­во њи­ма. Та­ко, од сеп­тем­бра 2012. за ђа­ке пр­ва­ке ор­га­ни­зу­је се по­ се­та ло­ка­ли­те­т у „Ме­ди­ја­на“. Осим раз­ гле­да­ња и пре­да­ва­ња, уче­ни­ци и кроз ани­ма­ци­је мо­гу да до­жи­ве дав­ни пе­ри­од про­цва­та рим­ске Ме­ди­ја­не. Не­гу­ју­ћи тра­ди­ци­ју, пр­вен­стве­но за нај­мла­ђе оп­шти­на Ме­ди­ја­на ор­га­ни­зу­је про­сла­ве нај­зна­чај­ни­јих др­жав­них и цр­ кве­них пра­зни­ка, уз ак­тив­но уче­ство­ва­ ње де­це и мла­дих.

– Иза нас је из­у­зет­но те­жак пе­ри­од, обе­ле­жен ра­то­ви­ма, бом­бар­до­ва­њем и си­ро­ма­штвом – на­ста­вља Кр­стић. – Ми ста­ри­ји че­сто ни­смо мо­гли да за­шти­ ти­мо оне ко­ји­ма је тре­ба­ло да бу­де­мо за­штит­ни­ци. Све­стан то­га, же­лим са­да, са сво­јим са­рад­ни­ци­ма, да бу­ду­ће го­ди­ не тој на­па­ће­ној де­ци учи­ним бо­љим. Да им вра­ти­мо ве­дри­ну и ве­ру у пра­ве вред­но­сти. И у окви­ру тра­ди­ци­о­нал­ног „Ме­ди­ја­ на фе­ста“ мно­ги про­гра­ми осми­шље­ни су за нај­мла­ђе: мно­штво за­бав­но-обра­ зов­них ра­ди­о­ни­ца и ра­зно­вр­сна умет­ нич­ка из­во­ђе­ња. Се­ри­ја раз­глед­ни­ца на ко­ји­ма су цр­ те­жи и сти­хо­ви ма­ли­ша­на, по­све­ће­ни зна­чај­ним кул­т ур­но-исто­риј­ским ме­ сти­ма на њи­хо­вом про­сто­ру, по­ста­ла је не­зва­нич­ни су­ве­нир оп­шти­не Ме­ди­ја­на. За нај­мла­ђе оп­шти­на је ор­га­ни­зо­ва­ла и

Нај­ра­до­сни­ји Бо­жић у оп­шти­ни Ме­ди­ја­на ове го­ди­не је про­сла­вљен и у По­ ро­ди­ли­шту. Свим бе­ба­ма ро­ђе­ним на Дан Ро­жде­ства Хри­сто­ вог Оп­шти­на је, уз дру­ге при­год­не по­кло­не, да­ри­ва­ла и чек на по 10.000 ди­на­ра. Нај­мла­ђи­ма у оп­шти­ни Ме­ди­ја­на по­кла­ња­ни су бад­ња­ци, укра­си и бо­жић­на ико­на. Пр­ви пут је у згра­ди Оп­шти­не ло­ мље­на че­сни­ца, а у том бо­жић­ном хле­бу бе­ху, ка­ко тра­ди­ци­ја на­ла­же, злат­ни ду­ка­ти. На сли­чан на­чин је у Пар­ку све­тог Са­ве, где се на­ла­зи згра­да оп­шти­не Ме­ди­ја­на, ор­га­ни­зо­ван и до­чек Пра­во­слав­не но­ве го­ди­не.

„Зим­ске да­не у Ме­ди­ја­ни“. Де­ца су сво­ јим ра­до­ви­ма улеп­ша­ла но­во­го­ди­шњу јел­ку ис­пред згра­де оп­шти­не. За сред­ њо­школ­це и сту­ден­те ор­га­ни­зо­ва­на је три­би­на Мен­се о раз­во­ју ин­те­ли­ген­ци­је. Под сло­га­ном „Ме­ди­ја­на – ко­лев­ка Ца­ра Кон­стан­ти­на“, ор­га­ни­зо­ван је Фе­ сти­вал деч­јег ства­ра­ла­штва и ства­ра­ла­ штва за де­цу. На­кон дво­днев­ног дру­же­ ња са еми­нент­ним пе­сни­ци­ма, оп­шти­на је об­ја­ви­ла Збор­ник у ко­јем се, уз ра­до­ве по­зна­тих пе­сни­ка, на­ла­зе и сти­хо­ви и цр­ те­жи мла­дих уче­сни­ка овог фе­сти­ва­ла. И све ово са­мо је на­ја­ва за укљу­чи­ ва­ње де­це и мла­дих оп­шти­не Ме­ди­ја­на у обе­ле­жа­ва­ње ве­ли­ке го­ди­шњи­це Ми­ лан­ског едик­та.

 Др Не­бој­ша Кр­стић са Ње­го­вом 17 ЧЕ­СМИ ЗА 17 ВЕ­КО­ВА Све­то­сти па­три­јар­хом На­рав­но, оп­шти­на Ме­ди­ја­на ни­је за­ бо­ра­ви­ла ни сво­је нај­ста­ри­је су­гра­ђа­не. срп­ским Ири­не­јом И за њих се стал­но ор­га­ни­зу­ју ра­зно­ Са­бор­на цр­ква вр­сни про­гра­ми и ак­ци­је, од ху­ма­ни­ тар­них до за­бав­них. У пот­пу­но­сти су у Ни­шу

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

33

Б Р И­Г А

„Да­ни Ме­ди­ја­не“ Ла­ни, од 11. ок­то­бра, Да­на оп­шти­не, у окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­ је „Да­ни Ме­ди­ја­не“ про­сла­вље­на је оп­штин­ска кр­сна сла­ва, ор­га­ни­зо­ва­ни су Кон­стан­ти­но­ва Ме­ди­ја­на ли­га у фуд­ба­лу, пр­ва Ме­ди­ја­на ро­ле­ри­ја­да, ка­ра­о­ке-фест, оку­пља­ње из­ви­ђа­ ча из ви­ше зе­ма­ља. Ме­ђу­на­род­ни дан деч­јих пра­ва обе­ле­жен је по­ста­вља­њем осли­ка­них по­штан­ских сан­ду­чи­ћа у свим основ­ним шко­ла­ма. Осли­ка­ли су их са­ми ма­ли­ша­ни, а у њих се уба­цу­ју деч­ји пред­ло­зи и зах­те­ви ко­ји се до­ста­вља­ју пред­ сед­ни­ку оп­шти­не.

Ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­тет Ме­ди­ја­на крај Ни­ша

34

укљу­че­ни у жи­вот оп­шти­не, уче­ству­ју у обе­ле­жа­ва­њи­ма ва­жних да­т у­ма и пра­ знич­ним свет­ко­ви­на­ма. У окви­ру свог Клу­ба, нај­ста­ри­ји су­гра­ђа­ни мо­гу се по­ са­ве­то­ва­ти са ле­ка­ри­ма или по­ха­ђа­ти кур­се­ве стра­них је­зи­ка... Та­кав од­нос оп­шти­не на­и­шао је на пра­ви од­јек у ср­ци­ма ста­нов­ни­ка. Ве­ли­ ки број њих укљу­чио се у ху­ма­ни­тар­не ак­ци­је оп­шти­не, по­ма­жу­ћи у скла­ду са сво­јим мо­гућ­но­сти­ма.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

– Пле­ме­ни­тост на­ших су­гра­ђа­на под­стрек нам је да на­ста­ви­мо ху­ма­ни­ тар­ни рад – ка­же др Не­бој­ша Кр­стић, пред­сед­ник Град­ске оп­шти­не Ме­ди­ја­ на. – До­бро­та је нај­дра­го­це­ни­ји дар ко­ји чо­век мо­же има­ти. На­сто­ји­мо да се по­ ка­же­мо до­стој­ним ве­ли­ког све­хри­шћан­ ског ју­би­ле­ја чи­ји је до­ма­ћин наш град. Ми ће­мо се обе­ле­жа­ва­њу при­кљу­чи­ти, по­ред оста­лог, про­јек­ти­ма „Се­дам­на­ест че­са­ма за 17 ве­ко­ва хри­шћан­ства“ и по­ ста­вља­њем спо­ме­ни­ка-ре­пли­ка нај­зна­ чај­ни­јих фи­гу­рал­них на­ла­за из до­ба ца­ ра Кон­стан­ти­на. По­но­сни смо што смо за те про­јек­те до­би­ли бла­го­слов Ње­го­ве Све­то­сти па­три­јар­ха срп­ског Ири­не­ја, ко­ји је из­ра­зи же­љу да Ни­шу, где је ду­го био епи­скоп, и сам да­ру­је че­сму. Сле­де­ ћи тај све­тли при­мер, ја­ви­ли су нам се мно­ги до­бро­тво­ри и из­ра­зи­ли исту та­ кву же­љу. И че­сме и њи­хов пла­ни­ра­ни број има­ју ја­сну сим­бо­ли­ку. А из­ра­ду ре­пли­

ка из вре­ме­на ца­ра Кон­стан­ти­на фи­ нан­си­ра­ће Ми­ни­стар­ство финансија и привреде Ср­би­је. Би­ће по­ста­вље­не на ула­зу у град и на ве­ли­ким са­о­бра­ћај­ним кру­жним то­ко­ви­ма. У го­ди­ни ју­би­ле­ја, оп­шти­на Ме­ди­ја­ на до­ма­ћин је Скуп­шти­не АВЕК-а (Са­ ве­за европ­ских гра­до­ва кул­т у­ре). Ово удру­же­ње оку­пља ре­ги­о­не, про­вин­ци­је и гра­до­ве ко­ји же­ле да сво­је кул­т ур­но на­сле­ђе ста­ве у функ­ци­ју трај­ног и одр­ жи­вог ло­кал­ног раз­во­ја. Чи­не га пред­ став­ни­ци 46 гра­до­ва из 11 зе­ма­ља.

– Не­ка ова го­ди­на, у ко­јој обе­ле­жа­ ва­мо 17 ве­ко­ва од до­но­ше­ња Ми­лан­ског едик­та, по­мог­не да по­ста­не­мо бо­љи љу­ди. Не­ка нас слич­но­сти и да­ље збли­ жа­ва­ју, а раз­ли­ке до­при­не­с у да у њи­ма про­на­ђе­мо све оно што чи­ни су­шти­ну хри­шћан­ске ве­ре – ка­же за крај др Кр­ стић. – Са­мо та­ко мо­ћи ће­мо да на­шој де­ци оста­ви­мо бо­љи свет, ка­кав за­слу­ жу­ју. До­бро до­шли у цар­ску Ме­ди­ја­ну! 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

35

П О­Д У­Х В А­Т И

БО­БАН ЂУ­РО­ВИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ОП­ШТИ­НЕ ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА

По­др­шка за но­ви уз­лет Нај­ве­ћа ула­га­ња у срп­ски ту­ри­зам ове и на­ред­них го­ди­на би­ће усме­ре­на ка ба­ња­ма. А Вр­њач­ка, као нај­ве­ћа и нај­по­се­ће­ни­ја, би­ће пр­ва ме­ђу њи­ма. Отво­ре­но-за­тво­ре­ни аква парк про­ду­жи­ће се­зо­ну на два­на­ест ме­се­ци. До­би­ће се низ лук­су­зних хо­те­ла. Жи­ча­ра на Го­чу омо­гу­ћи­ће про­ши­ри­ва­ње бањ­ских са­др­жа­ја на ову пла­ни­ну. Би­ће ре­кон­стру­и­са­ни Цен­трал­ни парк, Про­ме­на­да, Лет­ња по­зор­ни­ца...

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

В

р­њач­ка Ба­ња, мон­ден­ско ту­ри­ стич­ко ме­сто на об­рон­ци­ма Го­ча, при­ље­жно се при­пре­ма за лет­њу се­зо­ну. По­што су још Ри­мља­ни све­до­чи­ ли о ле­ко­ви­то­сти вр­њач­ких из­во­ра, и по­ што су на про­сто­ру ва­ро­ши про­на­ђе­ни цар­ски нов­чи­ћи са ли­ком Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког, Скуп­шти­на оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња од­лу­чи­ла је да се при­кљу­чи обе­ле­ жа­ва­њу ју­би­ле­ја Ми­лан­ског едик­та. Све ово­го­ди­шње ма­ни­фе­ста­ци­је у Вр­њач­кој Ба­њи би­ће укло­пље­не у све­ча­но­сти тог обе­ле­жа­ва­ња. То је са­мо је­дан од по­во­ да за раз­го­вор са Бо­ба­ном Ђу­ро­ви­ћем, пред­сед­ни­ком оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња. Иако Вр­њач­ку Ба­њу зо­ву „кра­љи­цом срп­ског бањ­ског ту­ри­зма“, нео­п­ход­но је не­пре­ста­но ула­га­ти енер­ги­ју и ка­пи­тал да би се та­кав реј­тинг одр­жао и по­бољ­ шао. Шта с тим у ве­зи чи­ни ло­кал­на са­ мо­у­пра­ва? Мој тим пре­у­зео је на се­бе ве­ли­ки по­сао. Спрем­ни смо да ра­ди­мо са­мо­пре­ гор­но и струч­но, ка­ко би­смо ство­ри­ли мо­гућ­но­сти за но­ве ин­ве­сти­ци­је и но­ва рад­на ме­ста. Без то­га не­ма до­брог жи­ во­та, си­гур­но­сти и ра­до­сти на­ших су­ гра­ђа­на. Од ав­гу­ста, ка­да смо пре­у­зе­ли ду­жност, ни­је про­шло мно­го вре­ме­на,

Ефи­ка­сност и ре­кон­струк­ци­ја – У то­ку је про­це­ду­ра усва­ја­ња Стра­те­ги­је одр­жи­вог раз­во­ја оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња – ка­же пред­сед­ник ове оп­шти­не Бо­ бан Ђу­ро­вић. – Ра­ди се на уна­пре­ђе­њу ра­да оп­штин­ске Упра­ ве, ка­ко би гра­ђа­ни бр­же и ефи­ка­сни­је оства­ри­ва­ли сво­ја пра­ва. Од не­дав­но оп­шти­на Вр­њач­ка Ба­ња на­пра­ви­ла је но­ ви сајт (www.vr­njac­ka­ba­nja.gov.rs), уве­ли смо „си­стем 48 са­ти“. Из Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­нар­ства и ур­ба­ни­зма обе­ћа­на су нам фи­нан­сиј­ска сред­ства ко­ји­ма ће до по­чет­ка ту­ри­стич­ке се­зо­не би­ти за­вр­ше­на ре­кон­струк­ци­ја Цен­трал­ног бањ­ског пар­ка. Пла­ни­ра­мо сре­ђи­ва­ње Про­ме­на­де, Лет­ње по­зор­ни­це, под­зем­них ту­не­ла у ко­ји­ма ће би­ти отво­рен му­зеј... Уоста­лом, по­се­ти­ће­те нас, ви­де­ће­те и ужи­ва­ти.

али не­ке иде­је већ су по­ста­ле ре­ал­ност. По­ми­њао сам већ ку­по­ви­ну пред­у­зе­ћа „Тра­вел Тра­вел“, не­ка­да­шњег „Ауто­пре­ во­за“, ко­ја нам је омо­гу­ћи­ла да ус­по­ ста­ви­мо ква­ли­тет­ни­је са­о­бра­ћај­не ве­зе Ба­ње са ме­сти­ма из Ср­би­је и ино­стран­ ства. До­шли смо и до про­сто­ра од 13,5 хек­та­ра, на од­лич­ној по­зи­ци­ји, где ће­мо из­гра­ди­ти ве­ли­ки аква парк, нај­ве­ћи у овом де­лу Ср­би­је. За­хвал­ни смо Вла­ди РС ко­ја нам је фи­нан­сиј­ски по­мо­гла да ре­ши­мо то за нас ве­о­ма ва­жно пи­та­ње. Има­ли смо и низ са­ста­на­ка са за­ин­те­ре­ со­ва­ним ин­ве­сти­то­ри­ма, из Азер­беј­џа­ на, Ита­ли­је, Па­ле­сти­не... Отво­ре­но-за­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

 Бо­бан Ђу­ро­вић, пред­сед­ник оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња

37

П О­Д У­Х В А­Т И тво­ре­ни аква парк по­тре­бан нам је и да би­смо ту­ри­стич­ку се­зо­ну про­ду­жи­ли на свих два­на­ест ме­се­ци у го­ди­ни. Вр­њач­ка Ба­ња има из­у­зет­не при­род­ не и дру­ге ре­с ур­се, али они ни­с у, по на­ шем ми­шље­њу, до­вољ­но ис­ко­ри­шће­ни. Ни­с у ста­вље­ни у функ­ци­ју ин­ве­сти­ци­ја и раз­во­ја. На то­ме нај­ви­ше ра­ди­мо. На­ви­кли смо да иза оп­ти­ми­с тич­ких на­ ја­ва и раз­вој­них ви­зи­ја, у овом на­шем вре­ме­ну, има за­пра­во озбиљ­них про­ бле­ма. Ко­ји је го­ру­ћи про­блем Вр­њач­ке Ба­ње? Го­ру­ћи про­блем Вр­њач­ке Ба­ње је ХТП „Фон­та­на“. Ре­ша­ва­мо га по­ла­ко, уз по­моћ Вла­де РС. Пред­у­зе­ће је у ре­струк­ ту­ир ­ а­њу, те­шко функ­ци­о­ни­ше, не мо­же да се сер­ви­си­ра из соп­стве­них при­хо­да. Хо­те­ли су у ло­шем ста­њу, не­ки уоп­ште ни­с у у функ­ци­ји. Ако хо­ће­мо од­го­вор­не про­ме­не, као и од­го­ва­ра­ју­ћу струк­т у­ру го­сти­ју, мо­ра­мо да има­мо хо­те­ле ка­те­го­ ри­зо­ва­не са че­ти­ри и пет зве­зди­ца. Ра­ ди­мо на до­во­ђе­њу у Ба­њу „МК Гру­пе“, до­ка­за­не ком­па­ни­је ко­ја ула­же у ту­ри­  Ве­ли­ки парк и зам, а ка­па­ци­тет и спо­соб­но­сти убе­дљи­ је­дан од из­во­ра у во је до­ка­за­ла на Ко­па­о­ни­ку. То је по­треб­но Вр­њач­кој Ба­њи. Озби­ Вр­њач­кој Ба­њи љан, сол­вен­тан, јак ку­пац, ко­ји ће се на­ ред­них 25 го­ди­на ов­де ба­ви­ти ту­ри­змом  Де­таљ са чу­ве­ног „Вр­њач­ког и за­јед­но са ло­кал­ном са­мо­у­пра­вом на­ пра­ви­ти стра­те­шки по­мак за на­ше ме­сто. кар­не­ва­ла“

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Ме­ђу­соб­но смо се до­го­во­ри­ли о пра­ви­ма и оба­ве­за­ма, оста­ло је још да Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ци­ју при­пре­ми до­ку­мен­та­ци­ју за рас­пи­си­ва­ње ли­ци­та­ци­је. ВРЊ­ЦИ ИМА­ЈУ ПРИ­О­РИ­ТЕТ Вр­њач­ка Ба­њи, ко­ја свој раз­вој ба­зи­ра на здрав­стве­ном ту­ри­зму, осим Фа­кул­ те­та а хо­те­ли­јер­ство и ту­ри­зам у пла­ну је отва­ра­ње и оде­ље­ња Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та? Не­дав­но смо раз­го­ва­ра­ли са ру­ко­ вод­ством Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу о отва­ра­њу Оде­ље­ња Фа­кул­те­та ме­ди­ цин­ских на­у­ка. Ушли смо у по­сту­пак, ка­ко смо и обе­ћа­ли. Мо­дел за то по­ сто­ји, по ње­му је отво­рен Фа­кул­тет за хо­те­ли­јер­ство и ту­ри­зам. Пла­ни­ра­но је да Оде­ље­ње Фа­кул­те­та ме­ди­цин­ских на­у­ка поч­не да ра­ди у ок­то­бру, да­кле од на­ред­не уни­вер­зи­тет­ске го­ди­не, и то са два од­се­ка, за фи­зи­кал­ну ме­ди­ци­ну и за стру­ков­не ме­ди­цин­ске се­стре. По­след­њих го­ди­на Вла­да Ср­би­је ни­је мно­го ула­га­ла у Вр­њач­ку Ба­њу. Но­вац је од­ла­зио углав­ном на Ста­ру пла­ни­ну, Зла­ти­бор и дру­га ме­ста. Да ли се не­што про­ме­ни­ло? Је­сте, и то мно­го зна­чи. По­се­тио нас је низ др­жав­них се­кре­та­ра, по­ред оста­ лих и онај за ту­ри­зам. Раз­го­ва­ра­ли смо о стра­те­ги­ји раз­во­ја Вр­њач­ке Ба­ње и нај­бо­љим на­чи­ни­ма ула­га­ња у њу. За­ до­вољ­ство ми је што мо­гу да ка­жем: има­мо пу­ну по­др­шку ре­пу­блич­ке вла­ сти. Ре­че­но нам је да ће сред­ства и иде­је би­ти усме­ре­ни у раз­вој бањ­ских ту­ри­ стич­ких по­тен­ци­ја­ла, да је до­шло вре­ме и за то. А Вр­њач­ка Ба­ња, као нај­по­се­ће­ ни­ја и нај­ве­ћа, би­ће пр­ва ме­ђу њи­ма. Имао сам са­стан­ке и у Срп­ској ака­де­ ми­ји на­у­ка и умет­но­сти. Пре­до­чио сам са­го­вор­ни­ци­ма глав­не еле­мен­те да­љег раз­во­ја Вр­њач­ке Ба­ње, по­чев од отво­ре­ но-за­тво­ре­ног аква пар­ка и лук­с у­зних хо­те­ла до жи­ча­ра ко­је ће омо­гу­ћи­ти да се мно­ги бањ­ски са­др­жа­ји про­ши­ре и на пла­ни­ну Гоч. СА­НУ ће по­др­жа­ти све раз­ вој­не про­јек­те на­ше ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Сли­чан став имао је и ми­ни­стар фи­нан­ си­ја и при­вре­де, као и тим тог Ми­ни­стар­ ства за­ду­жен за ула­га­ња. Сма­тра­мо сво­ јим ве­ли­ким успе­хом то што је Вр­њач­ка Ба­ња ста­вље­на на пр­во ме­сто ово­го­ди­ шњих ула­га­ња у срп­ски ту­ри­зам. 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

39

П У ­Т О­К А З

У ВР­ШЦУ, НА РУ­БУ ВЕ­ЛИ­КЕ РАВ­НИ­ЦЕ, ПОД­НО НАЈ­ВИ­ШЕГ ВР­ХА У ВОЈ­ВО­ДИ­НИ

Ах, та ле­па ва­рош Сло­ган „Вр­шац ле­па ва­рош“ оста­вио је наш ве­ли­кан Јо­ван Сте­ри­ја По­по­вић још пре 165 го­ди­на, али је он Вр­шча­ни­ма и да­нас јед­на­ко при­ра­стао за ср­це. Град ле­пих зда­ња и ста­рих мај­сто­ра, умет­но­сти и ви­на, кул­ту­ре и спор­та, Па­је Јо­ва­но­ви­ћа и Вас­ка По­пе, ну­ди без­број ле­пих раз­ло­га да га чо­век по­се­ти. А и ви ће­те ла­ко про­на­ћи бар је­дан свој

У

под­нож­ју Вр­шач­ког гор­ја, тај ле­ пи град је у сво­ју при­влач­ност угра­дио мно­ге вред­но­сти. Ду­гу и че­сто бур­ну про­шлост, бо­га­т у кул­т ур­ну тра­ди­ци­ју, жи­во­пи­сну око­ли­ну, при­род­ не ле­по­те, уку­сно гро­жђе, чу­ве­на ви­на... Кра­се га вред­на зда­ња, као што су Двор Епар­хи­је ба­нат­ске, Град­ска ку­ћа, ка­то­

Кон­кор­ди­ја То вр­шач­ко зда­ње са­гра­ђе­но је 1847. Би­ло је и хо­тел, и ре­сто­ ран, а 1852. згра­ду је от­ку­пио вр­шач­ки Ма­ги­страт за ни­жу ре­ ал­ку. Од та­да све до 1987. слу­жи­ла је за по­тре­бе обра­зо­ва­ња. Пр­ва јав­на из­ло­жба у овом зда­њу отво­ре­на је да­ле­ке 1896. Да­нас је у Кон­кор­ди­ји ре­ги­о­нал­ни цен­тар кул­тур­не ба­шти­не Ба­на­та, са стал­ном по­став­ком рет­ких му­зеј­ских екс­по­на­та.

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

лич­ка Цр­ква све­тог Гер­хар­да, „Апо­те­ка на сте­пе­ни­ца­ма“... Сва­ко од њих по­чи­ва на не­кој сво­јој при­чи. Вр­шац је и род­ни град мно­гих по­зна­ тих лич­но­сти, по­пут пр­вог срп­ског ко­ ме­ди­о­гра­фа Јо­ва­на Сте­ри­је По­по­ви­ћа, сли­ка­ра Па­је Јо­ва­но­ви­ћа, пе­сни­ка Вас­ка По­пе, ша­хов­ског ве­ле­мај­сто­ра Бо­ре Ко­ сти­ћа, опер­ске ди­ве Сул­та­не Ци­јук, пе­ сни­ка Вас­ка По­пе... Име­ни­ма и де­ли­ма тих ве­ли­ка­на Вр­шац је трај­но упи­сан на срп­ску и свет­ску кул­т ур­ну ма­пу. По­ред бес­крај­не пи­то­ме рав­ни­це, град је обе­ле­жен и Вр­шач­ким бре­гом, при­род­ним ре­зер­ва­том и пра­вим дра­гу­ љем Ср­би­је и овог де­ла Евро­пе. Ов­де је и нај­ви­ши врх у по­кра­ји­ни Вој­во­ди­ни, са

чи­јих 641 ме­тар над­мор­ске ви­си­не по­ глед до­пи­ре да­ле­ко у рав­ни­цу. Мно­штво рет­ких биљ­них и жи­во­тињ­ских вр­ста, као и ва­здух ко­ји овај крај свр­ста­ва у ва­зду­шне ба­ње, та­ко­ђе су еле­мен­ти вр­ шач­ке при­влач­но­сти. Нај­мар­кант­ни­ји исто­риј­ски спо­ме­ ник су оста­ци Вр­шач­ког гра­да, на бр­ ду ко­је до­ми­ни­ра над рав­ни­цом. Град је 1439. са­гра­дио срп­ски де­спот Ђур­ђе Бран­ко­вић, а до да­нас је пре­те­кла са­мо ве­ли­ка дон­нжон ку­ла, је­дан од сим­бо­ла Вр­шца. ГРОЖЂЕ ПАДА С НЕБА Вр­шач­ки брег је иде­а­лан и за љу­би­ те­ље екс­трем­них спор­то­ва, ко­јих је по­ след­њих го­ди­на у Вр­шцу све ви­ше. Нај­ ви­ше је за­сту­пљен па­ра­глај­динг, због ве­о­ма по­вољ­них ве­тро­ва, али не за­о­ста­ ју мно­го ни брд­ски би­ци­кли­зам и fre­ec­ limb-инг. Па ипак, Вр­шча­ни се ве­ро­ват­но нај­ ви­ше по­но­се не­пре­глед­ним план­та­жа­ма ви­но­гра­да и чу­ве­ним вр­шач­ким ви­ном. Још од ве­о­ма дав­не про­шло­сти, то ви­но је део суд­би­не овог гра­да. Од дав­ни­на, бар од Да­ча­на и Ри­мља­на, за­хва­љу­ју­ћи ге­о­граф­ској по­зи­ци­ји, био је ово ви­но­ гра­дар­ски крај. И да­нас, „Вр­шач­ки ви­

но­гра­ди“ као јед­на од нај­ве­ћих ви­на­ри­ја у овом де­лу Евро­пе, по­ред мно­штва ма­ њих вин­ских по­дру­ма у се­ли­ма на­до­мак Вр­шца (Гу­ду­ри­ца и Ве­ли­ко Сре­ди­ште), за­до­во­љи­ће сва­чи­ју вин­ску ра­до­зна­ лост. Ку­са­ти од­лич­на ви­на, уз ба­нат­ске га­стро­ном­ске спе­ци­ја­ли­те­те и зву­ке там­бу­ра, то чи­ни не­за­бо­рав­ним Вр­шач­ ки пут ви­на, је­дан од брен­до­ва ов­да­ шњих. У те­сној ве­зи са тим је нај­ста­ ри­ја и нај­ве­ћа вр­шач­ка ма­ни­фе­ста­ци­ја „Да­ни бер­бе гро­жђа“ или, ка­ко то они ка­жу, „Гро­жђе­бал“. Сва­ке го­ди­не тре­ћег ви­кен­да у сеп­тем­бру у Вр­шац се сја­те љу­би­те­љи Ба­ху­со­вог пи­ћа и три да­на се ужи­ва у слат­ком гро­жђу, ква­ли­тет­ном ви­ну и уку­сним ко­ба­си­ца­ма. Ову фе­шту, на ко­јој чак гро­жђе па­да с не­ба (на­град­на игра, с ба­лон­чи­ћи­ма), пред­во­ди по­зна­ти Сте­ри­јин бо­ем и ви­но­пи­ја Вин­ко Ло­зић са сво­јим там­бу­ра­ши­ма. Али, до­ста смо ди­ва­ни­ли! До­ђи­те ви ле­по, па са­ми ви­ди­те. Не мо­же се то на плеј­бек. 

По­себ­ност У од­но­су на дру­ге рав­ни­чар­ске гра­до­ве, по­себ­ност Вр­шца је у „ње­го­вој дво­стру­ко­сти“. Он је на ру­бу. Има у се­би и пи­то­му рав­ни­цу и об­рон­ке озбиљ­не пла­ни­не, и не­ис­ква­ре­ну при­ро­ ду и де­ли­кат­ни дух за­но­сног европског гра­да.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

41

­НИ Д О А­Р ­ Н АЦ У ­ В Ђ ­ О Е 8. М Л ЛЕ­СК ­ВА Е Н ­ 13. ­ног Р 0 2 А л К у ­ од , 8. ј ­нар

­љак 8. ме­ђу ­шењ ­ е е д ­ е н ­ а е л По ар ­ а­њ и про­г ев­ства в т • О в­ а­ла ог кра­љ е н ­ р ка а ал­ск ћ ­ва­ла м ­ ­ в е е и н ­ н ­ ­ р кар у бу­ри е­зе Ка а ­ц • Тр­к ор прин ­б • Из 013. во­ди 2 л 9. ју а­ра на , к а г ­р Уто ­нев­ ал и р • Ка 013. body 2 л у 10. ј л fa­ce & , а д ­ Сре ар­нев­ а r­sa, к i . p 3

a и • ­tin­g oo pa­in в­ ал tat­t ­зу­ра ри р­не • Ка ­не­вал ф ­вал Кар о кар­не ек • 3.

013.

2 л у 11. ј ћ­них , к а р­т ку Че ­тв р­не­вал л а ен­ба а к ­ ц с ­ • 4. к им а а ­ м љуб­ ­ки деч­ји и • Ве­л 013. р 2 л . ју т­ ај­ме­ а а­вља­ча 2 1 , а­б лд ак Пе ­т ­нев­ ал о ич­них з по­вор­ка л р • Ка ти­вал у ев­ ал­ска ­ба о ­с ­н • Фе ч­ја кар ре­ћег д т е • 5. д р­не­вал ва­тре а • 4. к е­сти­вал 13.

• 4. ф 0 2 л 3. ју е­сни­ке 1 , а ч о­т Су­б ­јем за у

и • Пр е­ва­ла н а ­ од­ о­вор­ка кар­н у­нар ет е­ђ ап • 8. м ев­ ал­ск ва­тро­м кар­н ев­ ал­ски бал и р­н • Ка ­нев­ ал­ск р • Ка

а ов­ц к с ­ бб Ле и­ја ов трг ц ц ­ а и­к и­з ­ва ­га­н Ма­са­р Лес­ ко 60 р о 3 00 ч­ка 160 16 233 61 ­сти и 1 ­ р 33 8 Ту . +3 1 16 23 com л е т .

38 ­ ac .rs с. + l­le­skov к rg а ol.o ./ф ­va тел .kar­ne www.t o.com w aho ww c@y a v ­ ­sko to­le

: l i ema

Д У ­Ш А

Г Р А ­Д А

Та­мо где се КРАТКА ИСТО­РИ­ЈА НИ­ШКОГ КА­ФАН­СКОГ ЖИ­ВО­ТА

ро­је пра­ве при­че Мно­ге ка­фа­не ста­рог Ни­ша ушле су у ли­те­ра­ту­ру, мно­го је ли­те­ра­ту­ре из њих иза­шло. Од „Мар­ге­ра” до „Њу Јор­ка” и да­нас мо­же­те је­дри­ти „Га­ли­јом” пу­ном „Би­се­ра”, а пра­вац ће вам осве­тља­ва­ти моћ­на „Три фе­ње­ра”. А ус­пут ће­те сре­сти мно­ге ста­ре знан­це, од Срем­ца, Ну­ши­ћа и Па­ши­ћа, пре­ко Ша­ба­на Бај­ра­мо­ви­ћа и Бран­ка Миљ­ко­ви­ћа, до Звон­ка Ка­ра­но­ви­ћа, Зо­ра­на Ћи­ри­ћа и пи­сца „Кон­стан­ти­но­вог рас­кр­шћа”, на­шег екс­к лу­зив­ног во­ди­ча кроз „до­ма­ћу ми­то­ло­ги­ју” Ни­ша Пи­ше: Де­јан Сто­јиљ­ко­вић

44

Р

е­пу­та­ци­ју ка­фан­ског гра­да Ниш је сте­као дав­но, још у вре­ме ка­да су по за­ди­мље­ним ме­ха­на­ма уз ча­шу ра­ки­је и лу­лу ду­ва­на се­де­ли чор­ба­џи­ је, га­зде и пут­ни­ци на­мер­ни­ци и док се зна­ло ко је ше­грт, ко га­зда а ко пу­ста­хи­ ја. Ови по­то­њи би­ли су оно што се у да­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

на­шње вре­ме на­зи­ва бо­ем­чи­на а за шта је не­кад био аде­ква­тан из­раз ме­ра­кли­ја или ба­тли­ја чо­век. У ста­ром Ни­шу, баш у оно вре­ме ка­ да је тур­ски зе­ман по­чи­њао да би­ва део исто­ри­је а по­мод­не но­во­та­ри­је по­пут те­ле­фо­на и ла­ко­ва­них ци­пе­ла до­ла­зи­

ле из Бе­о­гра­да за­јед­но са ца­ри­ни­ци­ма и про­фе­со­ри­ма ла­тин­ског, по­јам „жен­ скар” и „ман­гуп” ве­зи­ван је за не­ста­ шне мом­ке, ка­кав је био, ре­ци­мо, Ма­не Ку­јун­џи­ја из Срем­че­ве Зо­не. Ма­ло се зна да је та ни­шка при­ча у Срем­че­ву бе­ ле­жни­цу до­спе­ла из При­шти­не и да му ју је ис­при­чао Бра­ни­слав Ну­шић, ње­ гов до­бар при­ја­тељ и срп­ски кон­зул у При­шти­ни. Баш као и Ну­шић, ко­ји је сво­ју чу­ ве­ну ко­ме­ди­ју Сум­њи­во ли­це на­пи­сао у јед­ној кур­шу­млиј­ској крч­ми, и ува­же­ни про­фе­сор Сре­мац био је љу­би­тељ ка­фа­ не и до­бре ка­пљи­це. По до­ла­ску у Ниш во­лео је да се­ди у ка­фа­ни „Мар­гер”, где су се оку­пља­ли чу­ве­ни ни­шки „еснафчо­ве­ци” и где су се уз пре­врео до­ма­ћи сир, чо­кањ ра­ки­је и пор­ци­ју-две ће­ва­ па пре­при­ча­ва­ле ва­ро­шке зго­де и не­ зго­де. Ка­жу да је у њој на­ста­ла и она чу­ве­на пе­сма о бр­зо­бро­ђан­ском ме­ра­ кли­ји Алек­си ко­ји се „уда­вио” у Ни­ша­ ви (прет­хо­ди­ло је, на­рав­но, „да­вље­ње” у вин­ској ба­чви) и ко­ме не­ма ко да при­ па­зу­је удо­ви­цу, што је био ја­сан по­зив ано­ним­ним до­бро­чи­ни­те­љи­ма да пре­ ска­чу ком­шиј­ске пло­то­ве. Сте­ван Сре­мац, ко­ји је у тек осло­бо­ ђе­ну ни­шку ва­рош, још уро­ње­ну у ори­ јен­тал­ни мрак, до­шао из јед­не са­свим дру­га­чи­је сре­ди­не, ни­је мо­гао да се на­ чу­ди мен­та­ли­те­т у и жи­вот­ним фи­ло­зо­ фи­ја­ма сво­јих но­вих су­гра­ђа­на, али за­то му је то пру­жи­ло ве­ли­ку ин­спи­ра­ци­ју и из­да­шан ма­те­ри­јал за пи­са­ње. Се­де­ћи за сто­лом у дру­штву Кур­ја­ка, Сму­ка, Жив­ ка и Кал­че, про­фе­сор Сте­ва је у сво­ју бе­ ле­жни­цу за­пи­си­вао анег­до­те ко­је су они при­ча­ли. Та­ко су на­ста­ле Ив­ко­ва сла­ва, Зо­на Зам­фи­ро­ва и не­ке дру­ге при­че из ње­го­вог „ни­шког ци­клу­са”. При­ча се да је Кал­ча био стра­шно бе­ сан ка­да се Ив­ко­ва сла­ва по­ја­ви­ла, пр­во као дра­ма у јед­ном књи­жев­ном ча­со­пи­ су а он­да и као по­зо­ри­шна пред­ста­ва. Кал­ча је био јед­но­ста­ван чо­век. Во­лео је да у сво­ју рад­њу при­ма про­фе­со­ра Срем­ца и ис­пре­да му сво­је ло­вач­ке при­ че, али ни­је му се до­па­ло ка­ко је све то Сре­мац до­со­лио (иако је сам Кал­ча био по­знат као ве­ли­ки хва­ли­са­вац и ла­жов). Нај­ви­ше га је по­го­ди­ла по­све­та на књи­ зи ко­ју му је из Бе­о­гра­да по­слао Сре­мац: „За мо­је­га до­брог чи­ча Кал­чу”. „Он по­стар од мен’, а ме­не ће ме ви­ка чи­ча!” бе­сно се ја­дао Кал­ча.

Те­ле­грам Ма­ло је по­зна­то да је Ни­ко­ли Па­ши­ћу те­ле­грам о об­ја­ви ра­та Ср­би­ји од стра­не Аустро­у­гар­ске ца­ре­ви­не до­нет упра­во у јед­ ну од ни­шких ка­фа­на у са­мом цен­тру, „Ста­ру Ср­би­ју” у Ду­ша­но­ вој ули­ци. Она и да­нас по­сто­ји и има из­у­зет­ну по­ну­ду тра­ди­ ци­о­нал­не ни­шке гур­ман­ске ку­хи­ње.

ЛА­ДАН ШПРИ­ЦЕР И БА­С ТЕР КИ­ТОН По­чет­ком XX ве­ка Ниш је бр­зо из­ро­ нио из фе­у­дал­не мо­чва­ре. Град се убр­за­но мо­дер­ни­зо­вао, до­шли су пру­га, пу­те­ви, ауто­мо­би­ли, на­пра­вље­на је хи­дро-цен­ тра­ла, ди­за­не су мо­дер­не и ви­со­ке згра­де. Се­ља­ци би има­ли оби­чај да се кр­сте ка­ да про­ла­зе по­ред лук­с у­зних го­спод­ских гра­ђе­ви­на, по­ма­ло упла­ше­ни њи­хо­вом мо­ну­мен­тал­ном рас­ко­ши. Ни­шке ка­фа­ не су пра­ти­ле тај раз­вој, па су по­че­ле да се де­ле на „се­љач­ке” и „го­спод­ске”. По­зна­то је да је Ниш на ис­точ­ном и за­пад­ном ула­зу у град имао та­ко­зва­не „тро­ша­ри­не”, где су се­ља­ци пла­ћа­ли да­ жби­не др­жа­ви и би­ли ду­жни да са­стру­ жу бла­то са опа­на­ка пре ула­ска. Већ ту, у тим пе­ри­фер­ним де­ло­ви­ма грaда, би­ле су и раз­не крч­ме и ме­ха­не на­ме­ње­не ис­ кљу­чи­во њи­ма (јер је, ве­ро­ва­ли или не, та­да у Ни­шу би­ло за­бра­ње­но се­ља­ци­ма да по­хо­де град­ске уго­сти­тељ­ске рад­ње). Једнa од њих би­ла је чу­ве­на крч­ма „Џе­ ри­ма” у прав­цу се­ла Ча­мур­ли­ја, упра­во она о ко­јој го­во­ри чу­ве­на пе­сма Усни­је Ре­џе­по­ве „Ка­зуј, крч­мо Џе­ри­мо”. Раз­ли­ка из­ме­ђу при­град­ских и град­ ских ка­фа­на би­ла је огром­на. У гра­ду су у ка­фа­ну из­ла­зи­ле чи­та­ве по­ро­ди­це,

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

 Сквер на ни­шком Тр­гу кра­ља Ми­ла­на, раз­глед­ни­ца из 1906.  Пи­јач­ни дан у Ни­шу, го­ди­не 1904.

45

Д У ­Ш А

Г Р А ­Д А

 „Град­ска пив­ни­ца” и ка­фа­на „Мар­гер”

та­мо су се скла­па­ли по­сло­ви, во­ди­ла по­ли­ти­ка, пи­са­ле пе­сме, док је у ме­ха­ на­ма на обо­ди­ма гра­да бив­ство­вао не­ ки дру­га­чи­ји свет. Ра­ба­џи­је, џе­па­ро­ши, коц­ка­ри, пре­ва­ран­ти, цр­но­бер­зи­јан­ци, сва­ка­кав дру­ги по­лу­свет са мар­ги­не, оба­ве­зни му­зи­кан­ти и при­ја­те­љи­це но­ ћи вољ­не да за ко­ји грош уве­се­ле умор­ ну му­шку ду­шу. У са­мом гра­ду су ка­фа­ не би­ле на­чич­ка­не у цен­тру, Ду­ша­но­ву ули­цу и Трг кра­ља Ми­ла­на кра­си­ле су њи­хо­ве ба­ште и сто­ло­ви са ка­ри­ра­ним стол­ња­ци­ма на ко­ји­ма су би­ла оба­ве­зна ку­ва­на ја­ја и ка­ра­финдл. Пе­ри­од из­ме­ђу два свет­ска ра­та до­ нео је Ни­шу ве­ли­ки про­цват ка­ко у дру­ штве­ном и кул­т ур­ном по­гле­ду, та­ко и у по­гле­ду ка­фан­ског жи­во­та. Ни­шке ка­ фа­не по­ста­ле су сре­ди­ште по­ли­тич­ког жи­во­та и све што се у њи­ма де­ша­ва­ло у то вре­ме сва­ка­ко тре­ба узе­ти у об­зир при­ли­ком ар­гу­мен­то­ва­ња тврд­ње да је ка­фа­на јед­на од кључ­них срп­ских де­ мо­крат­ских ин­сти­т у­ци­ја. На кра­ју кра­ је­ва, за­ве­ре­ни­ци у Мај­ском пре­вра­т у су у по­ход на кра­љев двор, где ће пре­ су­ди­ти не­срећ­ном Алек­сан­дру и Дра­ ги, кре­ну­ли из пет бе­о­град­ских ка­фа­

Чу­да Мар­ја­но­ва Част при­град­ских и се­о­ских ка­фа­на да­нас по­но­сно бра­ни ка­ фа­на „Мар­јан” у Дра­жев­цу, тач­но на осам­сто­том ки­ло­ме­тру ауто-пу­та „Брат­ство и је­дин­ство”. Њен вла­сник, Дра­ган Мар­ ја­но­вић, во­ли да лич­но спре­ма ро­штиљ сво­јим го­сти­ма па је га­стро­ном­ска (тор)ту­ра у ње­го­вој крч­ми по­зна­та и као „Чу­да Мар­ја­но­ва”. У Дра­жев­цу сам имао при­ли­ке да се­дим и пи­јем (а на­ро­чи­то је­дем) са Дар­ком Рун­де­ком и Го­ра­ном Скро­бо­њом, Ацом Сел­ти­ком и Мар­ти­ном Вр­бош, Отом Ол­тва­њи­јем и Не­ бој­шом Ози­ми­ћем, и мно­гим дру­гим умет­ни­ци­ма и по­зна­тим лич­но­сти­ма.

46

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

на. Слу­чај­но или не, ме­ђу њи­ма је би­ло нај­ви­ше ни­шких офи­ци­ра. Мој по­кој­ни де­да, Во­ји­слав Сто­јиљ­ ко­вић, и сам ка­дет кра­љев­ске под­о­ фи­цир­ске шко­ле, ра­дио је пре Дру­гог свет­ског ра­та као по­моћ­ник у ра­зним ни­шким ка­фа­на­ма. При­чао ми је да се тач­но зна­ло у ко­је ка­фа­не за­ла­зе де­мо­ кра­те, где са­стан­че ра­ди­ка­ли, за ко­јим сто­лом аги­т у­ју на­пред­ња­ци... Мај­стор за ко­ри­шће­ње ка­фа­не у свр­хе по­ли­ тич­ке ма­ни­пу­ла­ци­је био је Дра­ги­ша Цвет­ко­вић. Он је пре из­бо­ра ве­о­ма че­сто знао да по­ча­сти сво­је су­гра­ђа­не пе­че­ним во­лом ко­ји би био за­ли­вен са не­ко­ли­ко бу­ра­ди пи­ва и ви­на. Ниш је под ње­го­вим вођ­ством по­стао пра­ва ма­ла ме­тро­по­ла, у ње­му је чак отво­ рен и пр­ви би­о­скоп под ве­дрим не­бом. На­рав­но, то је у ства­ри би­ла ка­фа­на „Ру­ски цар”, са аде­кват­ном опре­мом, у ко­јој су сва­ке ве­че­ри еми­то­ва­ни та­да­ шњи ки­не­ма­то­граф­ски хи­то­ви, та­ко да сте уз јаг­ње­ти­ну ис­под са­ча или ће­ва­ пе и ал­бан­ску са­ла­т у ком­би­но­ва­ну са до­бро охла­ђе­ним шпри­це­ром мо­гли да ужи­ва­те у вра­то­ло­ми­ја­ма Да­гла­са Фер­банк­са или ге­го­ви­ма Чар­ли­ја Ча­ пли­на и Ба­сте­ра Ки­то­на. Чак је и Ита Ри­на по­хо­ди­ла град на Ни­ша­ви тих да­ на, ка­жу да су јој се мно­го сви­де­ли гур­ ман­ска пље­ска­ви­ца и јаг­ње­ћа црев­ца. Ниш је у то вре­ме имао ави­он­ску ве­зу са пре­сто­ни­цом, про­дав­ни­цу и сер­вис „Стен­ве­је­вих” кла­ви­ра и пи­ја­ни­на, про­ дав­ни­цу „Мер­це­де­со­вих” ауто­мо­би­ла, нај­мо­дер­ни­ју згра­ду по­зо­ри­шта и че­ ти­ри би­о­ско­па. На ме­сту не­ка­да­шњег „Ру­ског ца­ра” да­нас је би­о­скоп „Ви­лин град” ко­ји је у фа­зи ве­чи­те адап­та­ци­је, а оста­ле би­о­скоп­ске са­ле су за­тво­ре­не. О „Стен­ве­ју” и „Мер­це­де­с у” не­ће­мо...

НО­ВО КА­ФАН­СКО ДО­БА И у вре­ме ра­та ни­шки ка­фан­ски жи­ вот ни­је је­ња­вао. Ин­те­ре­сант­но је да ни увек не­по­вер­љи­ви Гер­ма­ни ни­с у одо­ле­ ли бла­го­да­ти­ма ко­је су ну­ди­ле ни­шке ка­фа­не, на­ро­чи­то њи­хо­ви ку­ва­ри. Оду­ ше­вље­ни ро­шти­љом и до­ма­ћом ра­ки­ јом, не­мач­ки офи­ци­ри и вој­ни­ци ни­с у из­би­ва­ли из ба­ште хо­те­ла „Парк” и ка­ фа­не „Ати­на” по­ред же­ле­знич­ке ста­ни­ це. У пар­ку се де­сио и чу­ве­ни бом­ба­шки на­пад, ко­ји је, за раз­ли­ку од оно­га што је увре­же­но ми­шље­ње, био не­ка вр­ста зло­чи­на из стра­сти а не ак­ци­ја по­кре­ та от­по­ра. На­и­ме, иле­га­лац ко­ји је ба­ цио бом­бу у хо­тел­ску ба­шту учи­нио је то за­то што му је не­ки мла­ди офи­цир Вер­мах­та пре­о­тео ве­ре­ни­цу. При­ча се да је за вре­ме ра­та чест гост ни­шке ка­ фа­не „Њу Јорк” био и То­за Жив­ко­вић, отац ле­ген­де на­род­не му­зи­ке Пре­дра­га Жив­ко­ви­ћа То­зов­ца ко­ји је та­мо сви­ рао хар­мо­ни­ку у ду­е­т у са Све­ти­сла­вом Пе­тро­ви­ћем Ни­шав­цем, по­зна­тим ни­ шким му­зи­кан­том и мај­сто­ром за бар­ бут. Ка­да су по­след­њих го­ди­на ра­та по­ че­ла са­ве­знич­ка бом­бар­до­ва­ња, То­за и Ни­ша­вац, ка­же град­ска ле­ген­да, свој су ре­пер­то­ар при­ла­го­ди­ли но­во­на­ста­лој си­т у­а­ци­ји. Та­ко је пе­сма „Оп, Ја­но, Ја­но” до­би­ла и ве­о­ма ак­т у­ел­ну стро­фу: Кад тро­ре­пац кру­жи, пр­во бе­жу му­жи А за њи­ма же­не у га­ће ша­ре­не... Тро­ре­пац је, у ства­ри, вр­ста ави­о­на, је­дан од мно­гих ко­ји су у то вре­ме бом­ бар­до­ва­ли Ср­би­ју, а o хра­бро­сти не­ких му­же­ва не­ка го­во­ре њи­хо­ве же­не. Осло­бо­ђе­ње је на је­дан кра­так пе­ ри­од пре­тво­ри­ло ни­шке ка­фа­не у им­

про­ви­зо­ва­не суд­ни­це и то је сва­ка­ко нај­мрач­ни­ји тре­ну­так у њи­хо­вој ду­гој исто­ри­ји. Де­си­ла се на­ци­о­на­ли­за­ци­ ја и у но­вом до­бу со­ци­ја­ли­зма и об­но­ ве сви сло­је­ви ста­нов­ни­штва су до­би­ли при­ступ ка­фан­ском жи­во­т у. Со­ци­ја­ли­ стич­ки мо­дел ка­фан­ског жи­во­та био је уре­ђен, па се та­ко тач­но зна­ло до­кле мо­же­те да за­ги­не­те у крч­ми, ко­но­ба­ри су но­си­ли ком­би­не­зо­не, по­пут ле­ка­ра или сто­ма­то­ло­га, а пи­ће је по­че­ло да би­ ва фир­ми­ра­но. Зи­до­ве уго­сти­тељ­ских обје­ка­та та­ко су по­че­ли да кра­се по­сте­ ри „Про­куп­ца” и „Ру­би­на”, а сва­ка­ко је ме­ђу њи­ма нај­по­зна­ти­ји био Чи­ча „Ја­ го­ди­нац” у ре­кла­ми за исто­и­ме­но пи­во чи­ју сли­ку је има­ла сва­ка бир­ти­ја ко­ја др­жи до се­бе. От­при­ли­ке у то вре­ме у Ни­шу се по­ја­ вљу­ју бо­е­ми но­вог, мо­дер­ног ти­па, из­ни­ кли ди­рект­но из про­ле­тер­ске кла­се. Они ни­с у но­си­ли жи­ра­до ше­ши­ре и по ме­ри кро­је­на оде­ла, ни­с у го­во­ри­ли фран­цу­ски и на­ру­чи­ва­ли ка­пу­ци­нер, они су би­ли шо­фе­ри, мо­ле­ри, дун­ђе­ри или ауто­ме­ ха­ни­ча­ри. До­ла­зи­ли би у ка­фа­ну пре­ко да­на да дрм­ну јед­ну с но­гу, или уве­че, да на­кон по­сла уби­ју „ки­ло-с-ки­ло” и пље­ ска­ви­цу од де­сет с лу­ком. Слу­ша­ли су Сил­ва­ну Ар­ме­ну­лић и чи­та­ли јеф­ти­не Х-100 ро­ма­не, зна­ли су све о ти­му „Рад­ нич­ког” и фил­мо­ви­ма Џо­на Веј­на.

 Све­ти­слав Пе­тро­вић Ни­ша­вац, чу­ве­ни ни­шки хар­мо­ни­каш. Ка­фа­на „Га­ли­ја”, по ко­јој је име по­не­ла нај­по­зна­ти­ја ни­шка рок-гру­па

„Га­ли­ја” Ниш је спе­ци­фи­чан и по то­ме што је ве­ро­ват­но је­ди­ни град чи­ја је нај­по­зна­ти­ја рок-гру­па на­де­ну­ла се­би име по јед­ној ка­фа­ни. Ка­фа­на „Га­ли­ја” и да­нас је ту где је би­ла, у са­мом цен­тру гра­да, иза чу­ве­ног Ка­зан­џиј­ског со­ка­че­та, и на јед­ном ње­ном зи­ду по­ но­сно сто­ји ура­мље­ни злат­ни ви­нил „Га­ли­ји­ног” ал­бу­ма „Ка­ра­ ван” из­дат по­во­дом ју­би­ле­ја – 20 го­ди­на пло­вид­бе.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

47

Д У ­Ш А

Г Р А ­Д А ОНО ЗРН­ЦЕ ЖИ­ВО­ТА

 Кроз из­ма­гли­цу но­стал­ги­је: Сли­ке ста­рог Ни­ша из вре­ме­на ка­да је са се­бе са­свим стре­сао кр­љушт тур­ске ка­са­бе

Ниш је тих по­сле­рат­них го­ди­на био све­док про­цва­та му­зич­ке и књи­жев­не сце­не, по­ја­вљу­ју се но­ви пе­снич­ки гла­ со­ви, об­на­вља се ча­со­пис Гра­ди­на, у сту­ ди­ји­ма Ра­дио Ни­ша сво­је пе­сме сни­ма­ју чу­ве­ни му­зи­ча­ри, из­ме­ђу оста­лих То­ма Здрав­ко­вић и Ша­бан Бај­ра­мо­вић, Ниш до­би­ја и сво­је пр­ве рок бен­до­ве. Ни­шки умет­ни­ци, као и сви дру­ги умет­ни­ци на све­т у, во­ле ка­фа­ну. До пре пар го­ди­на се зна­ло да ће­те чла­но­ве ре­дак­ци­је Гра­ди­не, као и мно­ге са­рад­ ни­ке овог ча­со­пи­са, нај­лак­ше на­ћи на го­ми­ли, или ђу­т у­ре што би ре­кли ми Ни­шли­је, ако свра­ти­те у ка­фа­ну „Зла­ ти­бор” на Цр­ве­ном Пев­цу. Тај обје­кат ви­ше не по­сто­ји, али су се за­то умет­ ни­ци пре­се­ли­ли на не­ка дру­га ме­ста. Јед­но од њих је и „Би­сер”, ка­фа­на пре­ко пу­та Скуп­шти­не оп­шти­не ко­ја је до­ би­ла рет­ку част да бу­де глав­ни ју­нак јед­ног ро­ма­на. На­им ­ е, у „Би­се­ру” се до­ га­ђа ве­ћи део рад­ње по­зна­тог ро­ма­на При­слу­шки­ва­ње Зо­ра­на Ћи­ри­ћа Ма­ гич­ног. Нај­ве­ћи па­ра­докс је што је у то вре­ме (НА­ТО агре­си­ја 1999. го­ди­не) „Би­сер” био ре­ги­стро­ван као “млеч­ни ре­сто­ран”, па су Ћи­ру мно­ги књи­жев­ ни кри­ти­ча­ри пи­та­ли: ка­кав је то млеч­ ни ре­сто­ран у ко­ме су на ре­пер­то­а­ру вот­ка, ви­њак, пи­во, ће­ва­пи и ма­сни ју­жњач­ки ви­це­ви? И не­ке дру­ге ка­фа­не су ушле у ли­те­ ра­т у­ру, ре­ци­мо „Ше­ћер ма­ла”, ко­ју по­ми­ ње Ми­лош Гро­зда­но­вић у свом ро­ма­ну Ју­го, а та­ко­ђе у њој град­ске би­тан­ге би­ стре свет­ску по­ли­ти­ку у мо­јој при­чи „Ку­ ме, из­го­ре ти џа­ми­ја”. Звон­ка Ка­ра­но­ви­ ћа че­сто мо­же­те ви­де­ти у „Ска­дар­ли­ји” у Ду­ша­но­вој ули­ци, где во­ли да свра­ти кад се умо­ри од тра­ди­ци­о­нал­ног бе­о­град­ског не­до­стат­ка ква­ли­тет­ног ро­шти­ља и до­ ма­ће ло­зе. У ње­го­вој три­ло­ги­ји Днев­ник

На­о­ча­ре Бран­ка Миљ­ко­ви­ћа Ве­ли­ка зве­зда је мла­ди Бран­ко Миљ­ко­вић, мно­ги су да­нас фа­ сци­ни­ра­ни чи­ње­ни­цом да на ве­ли­ком бро­ју фо­то­гра­фи­ја, по­ пут не­ког плеј­бо­ја или хо­ли­вуд­ског глум­ца, он но­си на­о­ча­ре за сун­це. Ма­ње је по­зна­то да то ни­је био мод­ни де­таљ већ је Бран­ко то ра­дио из прак­тич­них раз­ло­га. По­што је по по­ре­клу био За­пла­њац, да­кле твр­до­кор­ни гор­штак, он је био вр­ло не­ зго­дан кад по­пи­је, па по­што ни­је из­би­вао из ка­фа­не, ве­о­ма че­сто би упа­дао у ту­че чи­је по­сле­ди­це би сле­де­ћег да­на крио по­ме­ну­тим там­ним на­о­ча­ри­ма.

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Ав­да Зе­кић, шпан­ски глу­мац Мо­жда нај­по­зна­ти­ји ме­ђу бо­е­ми­ма со­ ци­ја­ли­стич­ке епо­хе био је Ав­да Зе­кић, по про­фе­си­ји мо­лер, по на­ци­о­нал­но­сти Ци­га­нин и Ни­шли­ја. Во­лео је да се пред­ ста­вља као „шпан­ски глу­мац из Лај­пи­ца” и пио за тро­ји­цу. Био је пе­снич­ка ду­ша и те­рао спе­ци­фич­ну мо­ду у обла­че­њу. На­и­ ме, Ав­да је до­ле но­сио обич­не рад­нич­ке пан­та­ло­не а го­ре са­ко, ко­шу­љу и кра­ва­ту. Ка­да су га пи­та­ли за­што то чи­ни, он је од­ го­во­рио да ка­да чо­век сед­не за ка­фан­ски астал дру­ги га ви­де са­мо од по­ја­са на­ви­ ше, па са­мим тим, он је у ка­фа­ни го­спо­ дин а на ули­ци оби­чан мо­лер. За Ав­ду су ве­за­не мно­ге анег­до­те и ка­фан­ске му­дро­ сти ко­је се пре­при­ча­ва­ју и да­нас.

де­зер­те­ра мно­ге се сце­не де­ша­ва­ју упра­ во у ни­шким ка­фа­на­ма, па се сти­че ути­ сак да су оне за ње­го­ву ге­не­ра­ци­ју ва­жне ко­ли­ко и Боб Мар­ли, Гин­зберг и Ке­ру­ак. Мла­ђе ге­не­ра­ци­је та­ко­ђе има­ју сво­ ја ме­ста. Ре­дак­ци­ја Пре­син­га и ни­шког СКЦ-а пре­кра­ћу­је вре­ме у ка­фа­ни „Три фе­ње­ра”, ко­ја де­ли про­стор из­ме­ђу ве­ли­ ке пи­ја­це и згра­де Уни­вер­зи­те­та. У њој се је­ду нај­бо­љи те­ле­ћи ре­по­ви у гра­ду а ку­ри­о­зи­тет је и што је њен ен­те­ри­јер уре­дио наш по­зна­ти сли­кар и умет­ник Ра­до­ван Ла­ле Ђу­рић, пред­сед­ник „Ниш арт фон­да­ци­је” ко­ја је, из­ме­ђу оста­лог, до­ве­ла у Ср­би­ју из­ло­жбу цр­те­жа и ма­ ши­на Ле­о­нар­да Да Вин­чи­ја. Не­ка­ко се чи­ни да су ни­шки ка­фи­ћи и клу­бо­ви да­нас из­гу­би­ли тр­ку са ни­ шким ка­фа­на­ма, бар кад је у пи­та­њу она су­шти­на бо­ем­шти­не и при­ча ко­ја сто­ји иза сва­ког умет­нич­ког ства­ра­ња и пра­ вог уго­сти­тељ­ства. Ни­шки бо­е­ми, ни­ шки умет­ни­ци, па и не­ки но­ви клин­ци, не­ка­ко не на­ла­зе се­бе у бес­крај­но ду­гом ис­пи­ја­њу еспре­са не­где у кут­ку сте­рил­ но уре­ђе­ног, хро­ми­ра­ног, нео­н­ског ка­ феа. То­пли­на ко­ју зна да пру­жи се­па­ре у не­кој по­лу­за­ди­мље­ној бир­ти­ји ко­ја ми­ри­ше на ћул­ба­сти­ју и про­шла вре­ме­ на по­не­кад је упра­во оно зрн­це жи­во­та ко­је нам тре­ба. Та­квих ме­ста још има у Ни­шу, и на њи­ма ће­те увек на­ћи не­ку град­ску пти­ цу да вам про­да при­чу ка­кву сте одав­но же­ле­ли да чу­је­те. До­вољ­но је са­мо да на­ ру­чи­те ту­ру пи­ћа... Све оста­ло иде са­мо од се­бе. 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

49

С Т А­Р И

М А Ј­С Т О­Р И

МА­ЛЕ ТАЈ­НЕ НИ­ШКЕ ГА­С ТРО­НО­МИ­ЈЕ

Књи­га за­ко­на Пет­ка Јо­ван­чи­ћа Хтео је да бу­де бра­вар, ума­ло да по­ста­не кел­нер, али је ипак за­вр­шио као ку­вар. И то чу­ве­ни, нај­бо­љи. Осво­јио је два­де­сет се­дам ме­да­ља у зе­мљи и ино­стран­ству, сво­ју ча­ро­ли­ју пре­то­чио у осам књи­га. По­сле све­га, ка­же да је уме­ре­ност нај­ко­ри­сни­ји за­кон. Злат­но пра­ви­ло му је: „Хлеб од ју­че, ме­со од да­нас, ви­но од го­ди­ну!“ А сад да поч­не­мо Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

50

„К

ад по­ђеш у Ниш, по­не­си са­ мо пра­зан сто­мак и до­бру во­љу!“ ве­ли ста­ра из­ре­ка. Чу­ве­ну ни­шку го­сто­љу­би­вост увек је пра­тио и на­ро­чи­ти гур­ман­ски ужи­так. Бо­ра­вак у Кон­стан­ти­но­вом гра­ду сво­је­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

вр­сни је иза­зов за чу­ла и апе­тит ра­до­ зна­лих го­сти­ју. О то­ме све­до­че број­не ка­фа­не, ре­сто­ра­ни, ро­штиљ­ни­це, бу­рег­ џи­ни­це, по­сла­сти­ча­ре, и сва­ка од њих по­ну­ди­ће вам не­што што ми­ри­ше баш на овај крај.

Пред­лог – У хлад­ном пред­је­лу тре­ба­ло би да бу­ ду па­при­ке пу­ње­не си­ром, пи­рин­чем и чвар­ци­ма, или пих­ти­је од бо­ба. Од чор­ би, ту су јаг­ње­ћа и пи­ле­ћа срп­ска, као и те­ле­ћа ра­гу чор­ба. За то­пло пред­је­ло бих пред­ло­жио не­ку од пи­та са си­ром, ме­сом или пе­чур­ка­ма, оба­ве­зно са раз­ вла­че­ним ко­ра­ма. Глав­но је­ло мо­гу да чи­не пу­ње­не па­при­ке или ри­бић у саф­ ту. Што се по­сла­сти­ца ти­че, до­бро би се укло­пи­ле ора­сни­це, су­ве пи­те са ора­си­ ма, или ко­лач са ме­дом – пред­ла­же Пет­ ко чи­та­о­ци­ма На­ци­он ­ ал­не ре­ви­је.

Је­дан од оних ко­ји су сво­јим ку­ли­нар­ ским уме­ћем утвр­ди­ли по­себ­ност срп­ ске, а на­ро­чи­то ни­шке ку­хи­ње је Пет­ко Јо­ван­чић, про­сла­вље­ни ку­вар ко­ји је де­це­ни­ја­ма ужи­вао ве­ли­ки ауто­ри­тет у зе­мљи и ино­стран­ству. Он, ме­ђу­тим, сма­тра да ју­жњач­ка ку­ли­нар­ска уме­ћа ду­гу­је­мо за­пра­во тра­ди­ци­ји Ис­то­ка.

– Ја­сно је да је нај­ве­ћи број спе­ци­ја­ли­ те­та, као и тра­ди­ци­о­нал­них је­ла, пре­у­зет од на­ро­да са ко­ји­ма смо ви­ше ве­ко­ва де­ ли­ли за­јед­нич­ки про­стор. То не зна­чи да укус ни­шке ку­хи­ње не­ма на­ро­чи­то обе­ леж­је. Ве­ли­ки број вр­сних ку­ли­на­ра де­ це­ни­ја­ма је уоб­ли­ча­вао по­себ­ну аро­му и пе­чат на­шег уку­са. На то­ме да­нас по­чи­ва ши­ро­ка ле­стви­ца ни­шке ку­хи­ње, ко­ја се ис­ти­че не са­мо у тра­ди­ци­о­нал­ном ме­с у са ро­шти­ља, или бу­ре­ку, већ и у ра­зно­ вр­сним ва­ри­ви­ма, хлад­ним је­ли­ма и по­ сла­сти­ца­ма – ка­же Пет­ко. Вр­ли­не вр­хун­ског ку­ва­ра ис­ка­зи­вао је у нај­пре­сти­жни­јим хо­те­ли­ма и ре­сто­ ра­ни­ма не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је, као и на га­стро фе­сти­ва­ли­ма ши­ром све­та. А ме­ ђу ку­ва­ри­ма об­рео се са­свим слу­чај­но, јер му се же­ља да упи­ше ма­шин­ску шко­ лу и по­ста­не бра­вар ни­је ис­пу­ни­ла.

– У то вре­ме по­сто­ја­ла је ко­ми­си­ја ко­ја је утвр­ђи­ва­ла на­вод­не спо­соб­но­сти уче­ни­ка за од­ре­ђе­не за­на­те. Ка­да су ви­ де­ли ме­не, сит­ног и сла­ба­шног, про­це­ ни­ли су да ни­сам за ма­шин­ску стру­ку, па сам, ви­дев­ши оглас у та­да­шњим На­ род­ним но­ви­на­ма, упи­сао Уго­сти­тељ­ску шко­лу од­лу­чан да се опро­бам као кел­нер. У то­ме се, пак, ни­сам про­на­шао, па сам по­на­вљао већ пр­ву го­ди­ну. Пре­ла­зак на ку­вар­ски смер је био пун по­го­дак. Иако ни­сам слу­тио у се­би та­кву спо­соб­ност, по­ка­зао сам из­у­зе­тан та­ле­нат. Убр­зо сам SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

51

С Т А­Р И

М А Ј­С Т О­Р И

У го­сти­ма код Пет­ка – Мо­ји го­сти нај­ви­ше во­ле да то бу­де за­пе­че­на те­ле­ћа гла­ва у саф­ту. Ја то­ме до­дам два до три је­зи­ка и ки­ло­грам те­ле­ћег ри­ би­ћа. Све се то ла­га­но крч­ка не­ких шест са­ти, по­том се одво­ји од ко­сти­ју, за­чи­ни и пе­че у рер­ни док се не ухва­ти по­ко­жи­ ца од по­ла до јед­ног цен­ти­ме­тра. То је за мно­ге не­у­по­ре­ди­ви спе­ци­ја­ли­тет.

сте­као сти­пен­ди­ју, а по­сле за­вр­ше­не шко­ ле до­био при­ли­ку да се уса­вр­ша­вам у Бе­ о­гра­ду. На­став­ник ми је био лич­ни ку­вар Јо­си­па Бро­за, па сам два пу­та уче­ство­вао и у при­пре­ма­њу спе­ци­ја­ли­те­та за про­ сла­ву Ти­то­вог ро­ђен­да­на, на ко­ји­ма је при­с у­ство­ва­ло че­ти­ри хи­ља­де зва­ни­ца. ПИ­ЛЕ­ТИ­НА ЗА ЕЛИ­ЗА­БЕТ Ни­шко ку­ли­нар­ско уме­ће мно­ги по­ве­ зу­ју пре све­га са ро­шти­љем, ми­сле­ћи при том пре све­га на ће­ва­пе и пље­ска­ви­це.

– Мно­ги на­сто­је да опле­ме­не по­ну­ду, па се све ви­ше мо­же на­и­ћи на пље­ска­ ви­це и ве­ша­ли­це пу­ње­не кач­ка­ва­љем, сла­ни­ном, пе­чур­ка­ма. Ви­дим да пра­ве и ве­о­ма уку­сне ро­ло­ва­не шниц­ле. Као гар­ нир све че­шће се ко­ри­сти гри­ло­ва­но по­ вр­ће. Са ро­шти­љем се мо­гу ура­ди­ти раз­ не ства­ри. Се­ћам се да смо сво­је­вре­ме­но при­пре­ма­ли и про­да­ва­ли днев­но и по де­сет ки­ло­гра­ма мо­зга на ро­шти­љу. Ни­ сам си­гу­ран да са­да та­ко не­што мо­же да се на­ђе у по­ну­ди. Ја на ро­шти­љу нај­ви­ше во­лим да спре­мам фи­ле, би­ло да је пи­ле­ ћи, свињ­ски, или те­ле­ћи. То све мо­ра да бу­де ма­ри­ни­ра­но, у па­цу да од­сто­ји два до три да­на и тек по­сле то­га да се ко­ри­ сти – при­ча Пет­ко Јо­ван­чић.

52

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

У Ни­шу се див­но при­пре­ма и ри­ба на жа­ру, ка­же.

– По­себ­но ис­ти­чем па­стрм­ку, ко­ја мо­ра да од­сто­ји у ма­ри­на­ди, али да се до­бро осу­ши пре не­го што се ста­ви на ро­штиљ, да се ва­ља­но по­со­ли и пре­ли­ је ли­му­но­вим со­ком. Та­да се не ле­пи за ска­ру, што мно­ге до­ма­ћи­це ис­ти­чу као про­блем. Ина­че, по­др­жа­вам оне ко­ји на ро­шти­љу не ко­ри­сте фа­брич­ке су­ве за­чи­не, јер им ту ни­је ме­сто. Со, це­лер, пер­шун – то је оно што иде на ро­штиљ, а раз­ли­чи­те сме­се су­вих за­чи­на оста­ви­те за чор­бе. Ма­да, и ту тре­ба би­ти опре­зан, јер сар­ма мо­ра да има свој укус, па­с уљ та­ко­ђе, или гу­лаш. Не сме да се до­зво­ли да би­ло ко­ји за­чин пре­кри­је аутен­тич­ни укус и ми­рис хра­не ко­ја се ку­ва. Пет­ко је рас­кош уку­са ни­шке ку­хи­ ње пред­ста­вљао ши­ром све­та, а у Ни­шу је го­стио мно­ге по­зна­те лич­но­сти, по­ пут Ри­чар­да Бар­то­на и Ели­за­бет Теј­лор. Слав­ног глум­ца је ви­ше за­ни­ма­ла ча­ши­ ца, док је ње­го­ва су­пру­га би­ла оду­ше­ вље­на Пет­ко­вим пи­ле­ћим га­лан­ти­ном. Ку­вар ко­ји је на број­ним фе­сти­ва­ли­ ма у зе­мљи и ино­стран­ству осво­јио 27 ме­да­ља, пре­то­чив­ши мно­га сво­ја уме­ћа у осам књи­га, об­ја­шња­ва шта не сме­те да про­пу­сти­те ако се за­тек­не­те у Ни­шу.

– Ако се кре­не од до­руч­ка, он­да је то оба­ве­зно бу­рек. У Ни­шу се још увек мо­гу на­ћи мај­сто­ри ко­ји га пра­ве она­ко ка­ко тре­ба, са пра­вим фи­лом ко­ји чи­не до­бар сир и ја­ја, и па­жљи­во ода­бра­не ко­ре. За ру­чак не­мој­те про­пу­сти­ти ур­не­бес са­ла­ ту са вру­ћом по­га­чом. Њој се до­да пе­че­ на па­при­ка и при­пре­ма се да­нас за су­тра да би сир при­мио ми­рис пе­че­не па­при­ке. Не­ка од чор­би је оба­ве­зна, као и пе­че­ње по во­љи, ко­је у Ни­шу мно­ги при­пре­ма­ ју у цре­пу­љи ис­под са­ча. Уз то иде во­ де­ни­чар­ски кром­пир. Ако баш же­ли­те мо­же­те да про­ба­те и не­што од ро­шти­ља, он­да узми­те пље­ска­ви­цу, ди­мље­ну или бе­лу ве­ша­ли­цу. За ве­че­ру иза­бе­ри­те пи­ ле­ћи фи­ле на жа­ру, уз гри­ло­ва­но по­вр­ће, или гри­ло­ва­ни кром­пир ува­љан у про­ји­ но бра­шно. Као де­серт по­ру­чи­те пе­че­не ора­хе са ме­дом. У ми­ру пен­зи­о­нер­ских да­на, Пет­ко Јо­ван­чић по­ла­ко сво­ди ра­чу­не бо­га­тог ис­ку­ства и опо­ми­ње да бу­де­те опре­зни са хра­ном, као и са оруж­јем. Уме­ре­ност је нај­ко­ри­сни­ји за­кон, ко­ји је на се­би при­ме­нио: „Хлеб од ју­че, ме­со од да­нас и ви­но од го­ди­ну!“ 

Na 35. međunarodnom sajmu turizma u Beogradu izuzetno zapažen nastup imao je nov i moderan hotel Solaris Resort iz Vrnjačke Banje. Propagandni materijali, sadržaji i ponuda predstavnika naših poznatih kompanija i preduzeća i brojnih posetilaca sajma. U okviru sajma organizovani su i dani Solaris-a gde su svojim prisustvom, doprinos i veliku podršku razvoju ovog hotela, dali i Dejan Tomašević, Andrea Lekić, Nenad Jezdić i brojni drugi predstavnici iz sveta sporta, kulture, glume itd.

Može se reći da hotel polako, ali sigurno, zauzima svoje prepoznatljivo mesto na turističkom tržištu naše zemlje. Idealan za mir i opuštanje gostiju, pripremu sportista i organizaciju raznih skupova, Solaris Resort ima sve veći broj gostiju.

U hotelu su do sada uspešno organizovane pripreme rukometaša i košarkaša za takmičenja na kadetskim, juniorskim i seniorskim evropskim i svetskim prvenstvima. Iako je novootvoreni hotel, može se pohvaliti i organizacijom brojnih seminara i skupova privrednih društava, farmaceutskih kuća, nevladinih organizacija, uduženja banaka i kompanija.

Uz proširenje sadržaja i kapaciteta, hotel predstojeću letnju sezonu dočekuje sa 60 moderno opremljenih smeštajnih jedinica različite strukture, novim komfornim restoranom kapaciteta do 140 mesta, otvorenim bazenom i brojnim iznenađenjima i programima animacije za goste.

Hotel trenutno raspolaže i kompletno opremljenom salom za sastanke koja ima kapacitet do 80 mesta (projektor, platno, ozvučenje, flip chart, wirelless internet konekcija).

Do septembra meseca očekuje se i otvaranje nove multifunkcionalne kongresne sale koja će imati kapacitet do 250 mesta, kao i najsavremeniju opremu sa mogućnošću održavanja raznih skupova, seminara, kongresa, konferencija i predavanja.

Wellness centar Solaris Resort daje ovom hotelu posebnu draž. Zatvoreni bazen sa slanom vodom, otvoreni bazen, jacuzzi za 10 osoba, slana pećina, tursko kupatilo, ruska sauna, finska sauna, kaldarijum i tepidarijum klupe, teniski teren i drugi sadržaji pružaju gostima poseban ugođaj i relaksaciju. Uz veliki izbor masaža Wellness centar svakom gostu pruža nezaboravne trenutke potpunog opuštanja duha i tela i izuzetno prijatne atmosfere.

Realna očekivanja su da će u 2013. godini Solaris Resort tek doživeti svoju pravu ekspanziju i formirati imidž na tržištu, uz veliki broj sportista koji će ovde doći na pripreme, predstavnika kompanija koji će prisustvovati seminarima i skupovima, kao i individualnih gostiju.

Savršen za mir, odmor, uživanje i relaksaciju, uz brojne specijalne pakete i specijalne popuste u 2013. godini hotel Solaris Vas očekuje.

Б Р Е Н Д НИ­ШКИ ЏЕЗ ФЕ­С ТИ­ВАЛ „NI­SVIL­LE“ НА­С ТА­ВЉА ДА ПО­МЕ­РА СОП­С ТВЕ­НЕ ГРА­НИ­ЦЕ

Свет­ско ли­це Ср­би­је Од 2009. Фе­сти­вал је и зва­нич­но про­гла­шен кул­тур­ном ма­ни­фе­ста­ци­јом од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја, 2010. го­ди­не „Про­јек­том бу­дућ­но­сти“, 2011. „Нај­бо­љим ло­кал­ним брен­дом“ у Ср­би­ји. Фе­сти­вал­ским по­зор­ни­ца­ма све вре­ме де­фи­лу­ју свет­ска џез име­на и мла­де на­де. Ла­ни га је по­се­ти­ло, укуп­но, пре­ко 120.000 љу­ди, би­ло је акре­ди­то­ва­но ви­ше од 300 до­ма­ћих и ино­стра­них но­ви­на­ра. Ове го­ди­не се са­мо за во­лон­ти­ра­ње при­ја­ви­ло ви­ше од 600 мла­дих из 28 зе­ма­ља. А кре­а­тив­ни тим „Ni­svil­le“ бр­зо ар­хи­ви­ра ло­во­ри­ке и „ми­сли пет по­те­за уна­пред“

Б

ри­сел­ски ча­со­пис New Euro­pe, не­зва­нич­но гла­си­ло ЕУ, у тек­сту „Ни­швил – европ­ско ли­це Ср­би­је“ оце­нио је ни­шки џез фе­сти­ вал као нај­зна­чај­ни­ју кул­т ур­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју те вр­сте у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. Од­лу­ком Ми­ни­стар­ ства кул­т у­ре Ср­би­је, Ni­svil­le Jazz Fe­sti­val про­гла­ шен је 2009. го­ди­не кул­т ур­ном ма­ни­фе­ста­ци­јом од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја. Ја­сна је ње­го­ва по­себ­на ва­ жност за Ниш. Глав­ни про­грам фе­сти­ва­ла 2012. го­ди­не по­се­ти­ ло је 20.000 гле­да­ла­ца, а бес­плат­не пра­те­ће про­гра­ ме – укљу­чу­ју­ћи ак­ци­ју „Ni­svil­le у Вра­њу, Пи­ро­т у и Ле­сков­цу“ – и пре­ко 100.000 љу­ди. По­след­њих го­ ди­на Ni­svil­le при­вла­чи све ве­ћи број по­се­ти­ла­ца из це­ле Ср­би­је, зе­ма­ља у окру­же­њу, али и љу­ди ко­ји из зе­ма­ља ЕУ, па и са дру­гих кон­ти­не­на­та, спе­ци­ јал­но због Фе­сти­ва­ла до­ла­зе у Ниш. Про­шле го­ди­не Ni­svil­le је пра­ти­ло ви­ше од 300 акре­ди­то­ва­них до­ма­ћих и стра­них но­ви­на­ра. Фе­ сти­вал је пу­бли­ци пред­ста­вио зна­ча­јан број умет­ ни­ка из „пр­ве свет­ске му­зич­ке ли­ге“: So­lo­mon Bur­ ke, Candy Dul­fer, Benny Gol­son, Billy Cob­ham, Roy Har­gro­ve, Tom Har­rell, Ми­ро­слав Ви­то­ус, De Phazz, In­cog­ni­to, The Brand New He­av­ i­es, Ric­hard Gal­li­a­no, Min­gus Dynasty, La­rry Coryel, Jimmy Cobb, Reg­gie Work­man, Chi­co Fre­e­man, Mil­cho Le­vi­ev, Aria Hen­ dricks, Phi­li­pe Cat­he­ri­ne, Ge­or­gie Fa­me, Ste­ve Hac­ kett, Ma­nu Di­ban­go, Ter­je Rypdal, Yehia Kha­lil, Jean Luc Ponty, Opus 5, John Pat­ti­tu­ci, Osi­bi­sa, Brus­sels Jazz Or­che­stra ft. Ma­ria Jo­ao & Da­vid Linx... Уз he­a­dli­ne­re у глав­ном и пра­те­ћим про­гра­ми­ма, пред­ста­вљен је и ве­ли­ки број до­ма­ћих и ино­стра­ них са­ста­ва. Мно­ги су упра­во на­сту­пом на овом фе­сти­ва­лу пре­с уд­но при­ву­кли па­жњу и пу­бли­ке и кри­ти­ке, отво­рив­ши пред со­бом ва­жна вра­та. Је­ дан од та­квих са­ста­ва је и до­ма­ћи „Eyot“, ко­јем је уче­шће на Ни­шком џез фе­сти­ва­лу 2009. би­ло од­ скоч­на да­ска за успе­шан на­ста­вак ка­ри­је­ре на срп­ ској и свет­ској му­зич­кој сце­ни.

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

ЗА­ГЛЕ­ДА­НИ У БУ­ДУЋ­НОСТ По­ред глав­ног, за кул­т у­ро­ло­шки иден­­ти­тет фе­сти­ва­ла Ni­svil­le ве­о­ма је ва­жан низ бес­плат­них пра­те­ћих про­ гра­ма. На при­мер, па­ра­лел­ни ве­чер­њи про­гра­ми Ga­te или Open sta­ge и Mo­vie sta­ge (бес­плат­не про­јек­ци­је фил­мо­ва са џез те­ма­ти­ком) у Твр­ђа­ви. Пре­по­днев­ ни про­гра­ми на ра­зним пунк­то­ви­ма у гра­ду, као што су де­фи­ле из­во­ђа­ча на дан отва­ра­ња или Ma­ti­ne sta­ge код тр­ жног цен­тра „Кал­ча“, у Пар­ку Све­тог Са­ве, Ни­шкој Ба­њи... Већ су тра­ди­ци­ о­нал­ни и кон­цер­ти у Ге­рон­то­ло­шком цен­тру (чи­ме Ni­svil­le прак­тич­но по­ка­ зу­је ка­ко тре­ба ми­сли­ти и о ста­ри­јој по­пу­ла­ци­ји). Ту су, на­рав­но, и из­ло­жбе фо­то­гра­фи­ја, про­мо­ци­је књи­га са џез или уоп­ште му­зич­ком те­ма­ти­ком, бес­ плат­не џез ра­ди­о­ни­це... Пла­ни­ра се да Ni­svil­le на­ред­них го­ ди­на про­ду­жи тра­ја­ње на се­дам до де­сет да­на и да по­ну­ди још ши­ри ди­ ја­па­зон пра­те­ћих ма­ни­фе­ста­ци­ја, под ге­слом „Цео Ниш – Ni­svil­le“. Про­гра­ми ће би­ти про­ши­ре­ни и на ве­ћи број гра­ до­ва ју­га Ср­би­је. Кре­а­тив­ни тим овог Фе­сти­ва­ла за­цр­тао је да Ni­svil­le до 2015. го­ди­не и зва­нич­но уђе ме­ђу 10 нај­зна­ чај­ни­јих европ­ских му­зич­ких до­га­ђа­ја те вр­сте. Раз­у­ме се, то ће кроз осми­ шље­ни кул­т ур­ни ту­ри­зам при­ву­ћи још ве­ћи број по­се­ти­ла­ца из дру­гих гра­до­ ва и зе­ма­ља. На по­след­њи кон­курс за во­лон­те­ре на фе­сти­ва­лу Ni­svil­le при­ја­ви­ло се 600 кан­ди­да­та из 28 зе­ма­ља, што до­вољ­но го­во­ри о реј­тин­гу фе­сти­ва­ла ме­ђу мла­

ђом по­пу­ла­ци­јом. На ини­ци­ја­ти­ву ди­ рек­то­ра Фе­сти­ва­ла, го­ди­не 2009. фор­ми­ ран је омла­дин­ски џез бенд „Jaz­zbo­o­kA“. Нај­пре је на­сту­пао у пра­те­ћим, а 2012. отво­рио глав­ни про­грам фе­сти­ва­ла. По­ ред то­га, Ni­svil­le је фи­нан­си­рао уче­шће не­ко­ли­ко мла­дих ни­шких му­зи­ча­ра на џез ра­ди­о­ни­ца­ма у ино­стран­ству. По­др­ жан је и рад ви­ше ло­кал­них џез са­ста­ва, што Ni­svil­le чи­ни, го­ди­на­ма већ, глав­ ним ослон­цем ни­шке џез сце­не. Ам­би­ци­је Ни­шког џез фе­сти­ва­ла су и да град­ске са­др­жа­је гра­да, кад се за то стек­ну усло­ви, упот­пу­ни Џез му­зе­јом и „Ни­шким џез клу­бом“. Ni­svil­le је ини­ ци­рао и по­ста­вља­ње спо­ме­ни­ка Ша­ба­ ну Бај­ра­мо­ви­ћу на Ке­ју по­ред Ни­ша­ве, где се по­след­њих го­ди­на гра­ду по­кла­ња кон­церт­ни омаж „При­ја­те­љи Ша­ба­ну“ (у на­ди ће Ниш и Ср­би­ја та­ко до­би­ти још јед­ну тра­ди­ци­о­нал­ну кул­т ур­ну ма­ ни­фе­ста­ци­ју).

Ni­svil­le је 2010. го­ди­не про­гла­шен Про­јек­том бу­дућ­но­сти у ак­ци­ји Цен­ тра за ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа и Клу­ ба при­вред­них но­ви­на­ра, а 2011. го­ди­не Нај­бо­љим ло­кал­ним брен­дом у ак­ци­ји „Нај­бо­ље из Ср­би­је“. 

Џез ака­де­ми­ја Је­дан од нај­ва­жни­јих сег­ме­на­та фе­сти­ва­ла Ni­svil­le је еду­ка­ тив­ни. На­ред­них го­ди­на, ка­жу ор­га­ни­за­то­ри, још ви­ше ће ин­си­сти­ра­ти на то­ме. Бес­плат­не џез ра­ди­о­ни­це Фе­сти­ва­ла тре­ба­ло би да бу­ду за­че­так Џез ака­де­ми­је у Ни­шу. На ра­ди­о­ ни­ца­ма уче­ни­ци и сту­ден­ти му­зи­ке, као и са­мо­у­ки мла­ди му­ зи­ча­ри, има­ју при­ли­ку да ра­де и сви­ра­ју са свет­ски по­зна­тим му­зи­ча­ри­ма.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

55

М Р Е­Ж А

ИН­ТЕР­АК­ТИВ­НА ВИР­ТУ­ЕЛ­НА ПРЕ­ЗЕН­ТА­ЦИ­ЈА НИ­ША

За по­се­ти­о­це из да­ле­ка Ко­ри­сте­ћи нај­са­вре­ме­ни­ја тех­но­ло­шка и мар­ке­тин­шка ре­ше­ња, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ни­ша омо­гу­ћи­ла нам је да вир­ту­ел­но про­ше­та­мо гра­дом, по­се­ти­мо ње­го­во ур­ба­но је­згро, хра­мо­ве, му­зе­је, ма­ни­фе­ста­ци­је, Ни­шку Ба­њу, да за­ви­ри­мо у за­ди­вљу­ју­ћу при­ро­ду ње­го­ве око­ли­не. За крат­ко вре­ме пре­зен­та­ци­ју је видело ви­ше од 300.000 љу­ди

Н

а­сто­је­ћи да мо­дер­ни­зу­је и по­ бољ­ша пред­ста­вља­ње, те да пру­жи што ква­ли­тет­ни­је ин­ фор­ма­ци­је ко­ри­сни­ци­ма ши­ром све­та, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ни­ша на­пра­ ви­ла је ин­тер­ак­тив­ну вир­т у­ал­ну пре­ зен­та­ци­ју гра­да. Ко­ри­сте­ћи нај­бо­ља свет­ска ис­ку­ства у то­ме, од тех­но­ло­ шких ре­ше­ња до ди­зај­на и ин­фор­ма­ тив­но­сти, по­сти­гла је од­лич­не ефек­те. У то­ме се сла­же и ви­ше од 300.000 љу­ди ко­ји су за ре­ла­тив­но крат­ко вре­ме по­ се­ти­ли ову пре­зен­та­ци­ју и оце­ни­ли је ви­со­ким оце­на­ма.

– Ци­ља­ли смо да функ­ци­о­нал­ни­је и атрак­тив­ни­је при­ка­же­мо ту­ри­стич­ке, кул­т ур­но-исто­риј­ске и за­бав­не са­др­жа­ је Ни­ша. Да угра­ди­мо нај­са­вре­ме­ни­ја мар­ке­тин­шка ре­ше­ња, до­ка­за­на у ту­ри­ стич­кој прак­си, и да их об­је­ди­ни­мо у је­ дин­стве­ну плат­фор­му, обо­га­ће­ну свим по­сто­је­ћим мар­ке­тин­шким ма­те­ри­ја­ ли­ма, те да оста­ви­мо мо­гућ­ност стал­ног ажу­ри­ра­ња. Хте­ли смо да по­ста­ви­мо нај­ви­ше стан­дар­де про­мо­ци­је у обла­сти ту­ри­зма у бал­кан­ском ре­ги­о­ну. Сви по­ ка­за­те­љи го­во­ре да смо у то­ме ус­пе­ли – ка­же Ми­лош Мла­де­но­вић, из ин­тер­нет и мар­ке­тин­шког ти­ма Ту­ри­стич­ке ор­га­ ни­за­ци­је Ни­ша. Пре­зен­та­ци­ја се мо­же по­гле­да­ти на сај­т у ТОН-а (www.vi­sit­nis.com/vir­tu­al­to­ ur). По­сто­ји и као са­мо­ста­лан ма­те­ри­јал, ко­јим ће би­ти омо­гу­ће­но нај­пот­пу­ни­је пред­ста­вља­ње на свим јав­ним пре­зен­

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

та­ци­ја­ма, ту­ри­стич­ким сај­мо­ви­ма, ме­ ђу­на­род­ним ску­по­ви­ма... На­пра­вље­не су и апли­ка­ци­је за пре­глед по­сред­ством мо­бил­них уре­ђа­ја (an­droid, ip­ho­ne, ipad).

– Па­жљи­во би­ра­ни ло­ка­ли­те­ти раз­ вр­ста­ни су у не­ко­ли­ко ка­те­го­ри­ја: ур­ ба­но град­ско је­згро, исто­риј­ско на­сле­ ђе, цр­кве и ма­на­сти­ри, ма­ни­фе­ста­ци­је, при­ро­да у око­ли­ни гра­да, адре­на­лин ту­ри­зам, Ни­шка Ба­ња. За сва­ку од тих ка­те­го­ри­ја ком­по­но­ва­на је ори­ги­нал­ на му­зи­ка, као „звуч­на под­ло­га“ ко­ја до­дат­но до­ча­ра­ва оно што же­ли­мо да пред­ста­ви­мо. Сце­не су сни­ма­не нај­са­ вре­ме­ни­јом HDR тех­но­ло­ги­јом, из ва­ зду­ха и са зе­мље. По­се­ти­о­ци­ма је та­ко омо­гу­ће­на пот­пу­на сло­бо­да кре­та­ња и раз­гле­да­ња из две пер­спек­ти­ве, као и пот­пу­на ин­тер­ак­ци­ја са пра­те­ћим ин­ фор­ма­тив­ним и мар­ке­тин­шким са­др­ жа­ји­ма – до­да­је Мла­де­но­вић. Плат­фор­ма са­др­жи ше­зде­сет шест вир­т у­ал­них сце­на сни­мље­них HDR те­хн ­ о­ло­ги­јом. Пре­ко по­себ­но ди­зај­ни­ ра­ног ко­ри­снич­ког ин­тер­феј­са мо­гу се ода­бра­ти тек­сту­ал­ни опи­си ви­ру­тел­ них сце­на, ка­те­го­ри­је сце­на, упут­ства за бо­ље ко­ри­шће­ње пре­зен­та­ци­је, по­ сла­ти лин­ко­ви-пре­по­ру­ке ка мо­бил­ ним уре­ђа­ји­ма и дру­штве­ним мре­ жа­ма... Ту су и га­ле­ри­ја са ста­тич­ним фо­то­гра­фи­ја­ма, ин­тер­ак­тив­на ма­па гр­а­да, ак­тив­не тач­ке за кре­та­ње кроз про­стор, оп­ци­ја би­ра­ња срп­ског или ен­гле­ског је­зи­ка...

Учесници Сајма туризма у Нишу 2013. Бање Градска општина Медијана Ниш, Париске комуне бб 018 532 992, www.medijana.rs

Специјална болница за рехабилитацију „Бујановац“ Бујановачка Бања, 017 651 292 sbrsilva@open.telekom.rs www.bujanovackabanja.co.rs Специјална болница за рехабилитацију „Врањска бања“ Врањска Бања, Краља Петра I Ослободиоца 7, 017 546 428 vranjska_banja@ptt.rs www.vranjskabanja.co.rs Специјална болница за рехабилитацију „Горња Трепча” Горња Трепча, 032 822 063 marketing@atomskabanja.com www.atomskabanja.com

Градови, коморе, установе, општине

Градска општина Палилула Ниш, Бранка Радичевића 1 018 290 600, www.palilula.eu Градска општина Пантелеј Ниш, Гутенбергова 4а 018 201-240, www.pantelej.org.rs Градска општина Црвени крст Ниш, Булевар 12. фебруар 89 018 583 701, www.gocrvenikrst.rs Градска општина Нишка Бања Ниш, Синђелићева 3 018 45 48 108, www.goniskabanja.org.rs

Туристичке агенције

Общинско предприятие „Туризъм“, Пловдив Пловдив, Пл. Ст. Стамболов 1 (+359 32) 656 794, 620 229 tourism@plovdiv.bg www.plovdiv-tour.info Регионална привредна комора Ниша Ниш, Добричка 2, 018 510 999 www.rpknis.rs Велико Тарново, Бугарска Велико Тарново, Христа Ботева 5 (+359 62) 622 148 office@velikoturnovo.info www.velikoturnovo.info

„1 А Travel“ Београд, Кондина 20 011 33 49 015, marketing@1atravel.rs www.1atravel.rs „Аеро турс“ Ниш, Обреновићева бб, ТЦ „Горча“, локал П7 018 523 886, aeroturs@gmail.com www.aeroturs.rs „Atlantic Travel & Service Jagodina“ Јагодина, Кнегиње Милице 13 office@atlantic.travel, www.atlantic.travel

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

57

„Еуротурс – Ниш“ Ниш, Цара Душана 94 018 521 200, info@euroturs.rs www.euroturs.rs „Majak Neofytos Travel Agency“ Београд, Змај Јовина 7 011 30 36 400, office@mayak-neofytos.com www.mayak-neofytos.com

„Astra travel“ Београд, Светозара Марковића 4 011 26 22 104, факс 011 26 26 450 astraoffice@sbb.rs, www.astratravel.rs

Туристичке организације

ТО општине Пирот Пирот, Српских владара 77, 010 320 838 top010@open.telekom.rs, www.topirot.com

„Robinson adventure team“ Београд, Београдска 29 011 334 67 76, info@robinson.rs www.robinson.rs

„Municipality of Serres“ Merarxias str. 1, Serres-62 100, Greece www.serres.gr

„Sabra company“ Београд, Косовска 16 011 334 27 58, vlada@sabra.rs www.sabra.rs

Организација за туризам, културу и спорт „Сокобања“ Сокобања, Трг Ослобођења 2 018 830 271, otks_sokobanja@beotel.rs www.sokobanja.rs

„Stella Maris“ Београд, Теразије 14/2 011 36 10 963, stela@gmail.com www.stellamaris.rs

ТО општине Бабушница Бабушница, Ратка Павловића 3 010 384 940, tobabusnica@gmail.com

„VIVA travel agency“ Београд, Крунска 48 011 78 52 800, milica@vivatravel.rs www.vivatravel.rs

ТО Беле Паланке Бела Паланка, Крсте Јоцића 4 018 853 080, tobelapalanka@gmail.com www.tobelapalanka.org.rs

Yuta Београд, Кондина 14 011 322 86 86, yuta@yuta.rs, www.yuta.rs

ТО Београда Београд, Масарикова 5/9 011 30 61 400, office@tob.co.rs www.travel-belgrade.com

„Fly fly travel“ Београд, Кнез Михаилова 30/11 011 218 56 16, office@flyflytravel.com www.flyflytravel.com

ТО Бојника Бојник, Трг Слободе 2/4 016 847 214, turizam@bojnik.org.rs www.bojnik.org.rs

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

ТО општине Будва, Црна Гора Будва, Медитеранска 8 (+382 33) 402 814, milan.ticic@budva.travel www.budva.travel

ТО града Крагујевца Крагујевац, Краља Александра I Карађорђевића 44 034 334 883, info@gtokg.org.rs www.gtokg.org.rs

ТО Бара, Црна Гора Бар, Обала 13. јула, (+382 30) 311 633, tobar@t-com.me, www.visitbar.org

ТО Краљева Краљево, Трг Српских ратника 25 036 316 000, jutok@tron.rs www.jutok.org.rs

ТО Херцег Новог, Црна Гора Херцег Нови, Јова Дабовића 12 (+382 31) 350 820, info@hercegnovi.travel www.hercegnovi.travel Туристичка организација Тивта, Црна Гора Палих бораца 8, Тиват +382 32 671 323 info@tivat.travel, www.tivat.travel ТО Чачка Чачак, Трг Устанка 4 032 343 721, toc@ptt.rs www.turizamcacak.org.rs ТО града Крушевца Крушевац, Мајке Југовића 3 037 445 180, turizamkrusevac@open.telekom.rs www.turizamkrusevac.com ТО општине Књажевац Књажевац, Милоша Обилића 1 019 735 230, toknjazevac@open.telekom.rs www.toknjazevac.org.rs

ТО Лебана Лебане, Цара Душана 55 016 847 160, tolebane@gmail.com ТО општине Медвеђа Сијаринска Бања, Краља Милана бб 016 891 348, tom@medvedja.org.rs www.tomedvedja.org.rs ТО општине Неготин Неготин, Војводе Мишића 25 019 547 555, toonegotin@gmail.com www.toon.org.rs ТО општине Бор Бор, Моше Пијаде 19 030 459 020, tobor030@open.telekom.rs www.tobor.rs ТО Параћина Параћин, Краља Петра I бр. 13 035 565 814, toparacin@gmail.com www.toparacin.org ТО регије Западна Србија Ужице, Димитрија Туцовића 52 031 500 155, office@westserbia.org www.westserbia.org

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

59

Активни одмор ТО Србије Београд, Чика Љубина 8 011 65 57 127, office@serbia.travel www.srbija.travel ТО општине Трстеник Трстеник, Књегиње Милице бб 037 714 333, www.trstenik.rs ТО Владичиног Хана Владичин Хан, Светосавска бб 017 743 073, turisticka@vladicinhan.org.rs www.vladicinhan.org.rs ТО Војводине Нови Сад, Булевар Михајла Пупина 6/4 021 452 910, office@vojvodinaonline.com www.vojvodinaonline.com ТО Врњачке Бање Врњачка Бања, Врњачка 6/2 036 611 106, office@vrnjackikarneval.com www.vrnjackabanja.co.rs ТО града Зајечара Зајечар, Светозара Марковића 2 019 421 521, toza019@gmail.com www.toozajecar.co.rs ТО Ваљева Ваљево, Проте Матеје 1 014 221 138, tovaljevo@open.telekom.rs www.tov.rs

60

Кајак кану клуб „Гусар“ Ниш, Јадранска бб 018 51 51 51, 069 159 11 21 kkkgusar@open.telekom.rs, www.gusarnis.com

Коњички клуб „Нониус“ Ниш, Горње Међурово бб 018 4563 886, 069 166 21 38 www.kknonius.tk kknonius@yahoo.com Пеинтбол клуб „Danger warzone“ Индустријска зона бб (код аеродрома) 065 50 90 300, paintball.warzone@yahoo.com Параглајдинг клуб „Грунф“ Ниш, Гвозденог пука 50 018 583 192, info@grunf.org, www.grunf.org Планинарски клуб „Мосор“ Ниш, Тврђава бб 063 484 139, pak.mosor@gmail.com www.mosor.org Планинарски клуб „Железничар“ Ниш, Тврђава бб 018 515 866, pkzeleznicarnis@gmail.com www.planinari-zeleznicar.rs Планинарско-алпинистичкоекспедицијски клуб „Ниш“ Ниш, Булевар др Зорана Ђинђића 75 018 232 033, gejosl@yahoo.com, www.paek-nis.org.rs

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

Ронилачки клуб „Гусар“ Ниш, Кеј Мике Палигорића бб 064 11 38 442, dejan.pavlovic.nis@gmail.com

РТБ „Бор“, Хотел „Језеро“ Бор, Ђорђа Вајферта 29 030 482 940, prodaja@hoteljezero.rs, www.hoteljezero.rs

Спортско-рекреативна организација „Сафари клуб“ Ниш, Сремска 13/5 018 531 009, 063 80 90 645 safari@open.telekom.rs, www.safari.rs

„Инекс хотели“ Београд, Балканска 18 и Пајсијева 4/6 011 36 26 382, inex.hoteli@sezampro.rs, ww.inexhoteli.com

Туристичка агенција „My travel“ Ниш, Копитарева 19 018 288 300, 061 258 1873 mytravelserbia@gmail.com www.mytravelsrbija.com Туристичка агенција „Nature travel office“ Ниш, Страхињића Бана 6/2 018 571 666, 069 20 10 180 info@naturetraveloffice.com www.naturetraveloffice.com Планинарско-алпинистички-ронилачки клуб „Nature“ Ниш, Страхињића Бана 6/2 018 571 666, 069 20 10 180 parknature@live.com www.parknature.atspace.eu

Остали учесници

„Montenegro airlines“, Црна Гора Подгорица, Слободе 23 (+382 20) 664 411, www.montenegroairlines.com Спортско туристички центар „Димитровград“ Димитровград, Теслина бб 010 360 560, todimitrovgrad@yahoo.com, www.stcdimitrovgrad.rs Удружење грађана „Радиност“ Алексинац, Душана Тривунца 54, 018 804 025 Војна установа „Тара“ Бајина Башта, 31 257 Калуђерске Баре, 031 593 546, planinatara@ptt.rs, www.hotelitara.com

Аеродром „Константин Велики“ Ниш, Ваздухопловаца 24 018 45 82 828, office@nis-airport.com, www.nis-airport.com

„Дунав Осигурање“ Ниш, Николе Пашића бр. 32а 018 248 733, nis@dunav.com www.dunav.rs

„Балкан магнет“ Ниш, Расинска 4 018 42 25 040, balkan.magnet@gmail.com

Бе­ог­ рад, Це­тињ­ска 6 011 322 70 34, prin­cip.press@gmail.com www.tu­ri­stin­fo­sr­bi­ja.com

Ме­диј­ски парт­нер сај­ма

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2013.

61

80

ГОДИНА НАРОДНОГ МУЗЕЈА НИШ YEARS OF NATIONAL MUSEUM NIŠ

СРП­СКА­–­НА­ЦИ­О­НАЛ­НА­РЕ­ВИ­ЈА! Ле­по­ли­це­Отаџ­би­не

Но­во!­Се­стрин­ско­из­да­ње­„На­ци­о­нал­не­ре­ви­је“­за­Ре­пу­бли­ку­Срп­ску! Пред­на­ма­је­све­ча­ни­(нул­ти)­број.­Од­априла­по­тра­жи­те­на­ки­о­сци­ма!

www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com

Kredit za finansiranje osiguranja poljoprivrede

KorisniÄ?ki centar

www.ddor.rs Posetite nas na