Nis - Turizam 2012

година VI 2012. бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com 



NI{ SAJAM TURIZMA 2012.

С П Е Ц И ЈА Л Н О И З Д А Њ Е

ПРИНЦИП ПРЕС

ПАРТНЕР САЈМА ТУРИЗМА У НИШУ 2012.

Србија ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ

ALBUM GÉO

-POÉTIQUE

-POÉTIQUE

ЕСКИЙ АЛЬ

БОМ

◆

ÁLBUM GEOPOÉTICO

Este libro que tiene delante podríamos denominar un álbum, un testimonio colección de documento o una s. No quiere persuadir. No propaga, no impone, no es un portavoz, un abogado, da vueltas. No un agente publicitario parlanchín.

Tampoco es un periodista turístico, abismado en palabrería y en aquella forma de auto-apagam Como en algún antiguo iento llamado la rutina. viaje largo y lindo cuando se sienta en el tren y abre de la ventana, pasarán aquí las cortinas numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con calma curiosidad, de forma descubrido y ra, con sus propios y con los ojos de otros a los que sobre ese viaje. Algunas contará de estas imágenes recordará instantáneamente, a otras vez en cuando renovando volverá de sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en un retrato mosaico grande en una imagen, de Serbia que llevará consigo para siempre.

Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más desafortunados de literatura mundial: „Sólo la gente superficial no juzga por la apariencia. El misterio del mundo es lo visible, verdadero no lo invisible.”

◆

FRANÇ AIS

Ново!

◆

РУССK ИЙ

ENGLISH ◆

◆

ESPAÑOL ◆

◆

◆

Il de documents. témoignage, recueil porteêtre appelé album, re pas. Il n’est ni vous pourrait se pas, il n’exagè par Le livre devant e pas, il n’impo touristique, infecté der. Il ne propag ni journaliste n’aspire pas à persua té bavard. Il n’est un beau, long voyage ni agent de publici . Comme dans parole, ni avocat, nommé routine sur la fenêtre, de forme d’auto-éteinte et écartez les rideaux train un ement, des clichés et cette dans z t et curieus vous vous installe tranquillemen à l’ancienne, quand vous. Regardez-les vous raconterez passeront devant de ceux à qui s yeux et les yeux nombreuses images aux autres vous eur, avec vos propre rez tout de suite, re, elles dans l’esprit cherch images vous retiend subtile, et peut-êt es-unes de ces votre relation ce voyage. Quelqu emporterez pour et renouvellerez temps en temps la Serbie que vous t mosaïque de retournerez de portrai grand seule, un littérature deviendront une princes de la reux malheu e toujours.

Le vrai mystèr t d’un des plus l’avertissemen sur les apparences. juger pas ne Et n’oubliez pas légers pour a que les esprits mondiale : “Il n’y l’invisible.” le visible, et non du monde est

ALBUM GÉO

Serbie

◆

SERBIA ◆ ÁLBUM GEOPOÉTICO

Serbia

◆

ГЕОПОЭТИЧ

БОМ

GEO-POETICAL ALBUM

SERBIE

◆

ЧЕСКИЙ АЛЬ

ельством, ь альбомом, свидет х, можно назват андирует, не ь. Она не пропаг мится убедит Она не прессв заблуждение. тарается ввести . Она не туркоммивояжер цию продук ий свою а на старинное типы. Она похож вающий стерео гаете занавески, поезд и раздви вы садитесь на Разглядывайте х за окном видов. и тех, роплывающи и, но и глазам своими глазам ите не только вам запомнится ествии. Что-то об этом путеш инаний, а может кую нить воспом й оздать тонень Сербии, которы т портре ный большой мозаич не мелочные люди туры: «Лишь а мировой литера глаз.» а не скрыт от мир очевиден,

◆

SERBIA ◆ GEO-POETICAL ALBUM

СЕРБИЯ

Serbia

The book before you could be called an album, testimony, anthology of documents does not want to persuade. . It It does not propagate, does not impose, does not spin.

PR, lawyer, blabby advertising It is not a agent. Neither is it a tourist reporter, steeped into phrases the type of self-termination and called routine. Just like on a long and beautiful journey, when you sit in old-fashioned a train and open curtains on the window, numerous unraveling in front of you. images will be Watch them calmly and with curiosity, as an explorer, eyes and eyes of those to with your whom you will be telling about the journey. Some you will remember right of these images away, the others you will occasionally retrieve and fine connection, and maybe restore your all of them will merge into one, into a large mosaic Serbia that you will carry portrait of forever.

And do not forget the warning of one of the most ill-fortuned princes in world literature: “It is only shallow people who do not judge by appearance s. The true mystery of the is the visible, not the invisible. world ”

◆

Изванредна монографија о Србији, у одвојеним издањима на пет језика! Српски, руски, енглески, шпански, француски! Најлепша Србија, на вашем длану! Збирка фото-докумената о лепоти! Поклоните с поносом, себи и другима, овде или било где у свету! СРБИЈА ◆ ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ

Искористите прилику, обезбедите специјалне попусте! Позовите „Принцип Прес“!

◆

СРПСКИ ◆

Цетињска 6, 11000 Београд; Тел.: +381 (11) 322 70 34; Факс: +381 (11) 324 56 21 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com

Горица Ђорђевић охрид, 23-25. 04. 2010. www.ohrid.gov.mk

Општина Охрид

Чекамо вас и ове године!

w w w. l i h n i d o s . c o m . m k

on-line резервације смештаја у Охриду

ПРОЛОГ МИ­ЛОШ СИ­МО­НО­ВИЋ, ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК НИ­ША Издавач: „Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com Директор и главни уредник: Мишо Вујовић Заменик главног уредника: Бранислав Матић Технички уредник: Александар Ћосић Уредник фотографије: Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Мраовић, Срба Јанковић , Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Хелена Дуковић, Влада Арсић, Драгана Букумировић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Ленка Шибалија Фотографије: Жељко Синобад, Матија Коковић, Александар Ћосић, Бранко Јовановић, Раде Бошњак, Станоје Радуловић Илустрације: Миле Кулачић, Предраг Тодоровић Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић Пласман и продаја: Миленко Василић Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић Штампа: „Портал”, Београд Специјални партнер издања: Туристичка организација Ниша

На­слов­на стра­на: ­ „Ја волим Ниш” (фото: Иван Манчић) Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Да се пред­ста­ви­мо Г

рад Ниш, као дру­штве­ни, кул­тур­ни и при­вред­ни цен­тар ју­го­и­ сточ­не Ср­би­је, има од­лич­не усло­ве да бу­де ве­ом ­ а атрак­тив­на ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја, о че­му све­до­чи и све ве­ћи број по­се­ти­ла­ ца. Већ је по­стао ре­ги­о­нал­ни ту­ри­стич­ки цен­тар, ко­ји пру­жа је­дин­ ствен до­жи­вљај ле­по­те гра­да, Ни­шке Ба­ње и окол­них пла­нин­ских ма­си­ва, у зна­ку из­ван­ред­ног кон­тра­ста при­ро­де и људ­ске ма­ште, ста­рог и мо­дер­ног. Уз ви­сок ни­во услу­га за све по­се­ти­о­це ту­ри­стич­ ких ло­ка­ли­те­та, по­слов­них ску­по­ва, сај­мо­ва и ма­ни­фе­ста­ци­ја, Ниш по­но­сно пред­ста­вља сво­је бо­га­то исто­риј­ско на­сле­ђе, при­род­не ле­ по­те, тра­ди­ци­о­нал­ну отво­ре­ност и не­по­сред­ност ло­кал­ног ста­нов­ ни­штва, као и пре­по­зна­тљи­ве ло­кал­не спе­ци­ја­ли­те­те и аутох­то­ну ју­жњач­ку му­зи­ку. Ово је је­дан од нај­ ста­ри­јих гра­до­ва у Евро­пи, по­ве­зан са све­ том ди­рект­ним ли­ни­ ја­ма са Ме­ђу­на­род­ног аеро­дро­ма „Кон­стан­ тин Ве­ли­ки”. Род­ни је град чу­ве­ног рим­ског им­пе­ра­то­ра Кон­стан­ ти­на Ве­ли­ког, па ће за­ то баш ов­де 2013. би­ти цен­трал­на све­ев­ роп­ска про­сла­ва 1.700 го­ди­на од до­но­ше­ња слав­ног Кон­стан­ти­но­вог Ми­ лан­ског едик­та. Ниш је да­нас градму­зеј. Ри­зни­це ни­шког На­род­ног му­зе­ја пре­ бо­га­те су дра­го­це­ним ар­те­фак­ти­ма, пред­ме­ ти­ма са број­них ар­хе­ о­ло­шких на­ла­зи­шта, од ве­ли­ке исто­риј­ске вред­но­сти. На­род­но по­зо­ри­ште ове го­ди­не про­сла­вља 125 го­ди­на по­сто­ја­ња, а за­ве­са По­зо­ри­шта лу­та­ка пр­ви пут је по­диг­ну­та 1951. Га­ле­ри­ја са­вре­ме­не ли­ков­не умет­но­сти чу­вар је умет­нич­ког бла­га, али и про­мо­тер мо­дер­них стру­ја­ња. Из­ла­же се у не­ко­ли­ко га­ле­ри­ја: „Ср­би­ја”, „Па­ви­љон” и „Са­лон 77” у Твр­ђа­ви. Це­ле го­ди­не у гра­ду се одр­жа­ва­ју мно­ге тра­ди­ци­он ­ ал­не кул­ тур­не ма­ни­фе­ста­ци­је, као што су „Филм­ски су­сре­ти”, НИ­МУС, „Хор­ске све­ча­но­сти”, „Ни­швил џез фе­сти­вал”, „Ni­som­nia”, „Мај­ ска пе­сма”... Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Ни­шу, у ре­но­ви­ра­ној ха­ли „Ча­ир”, и ове го­ди­не би­ће при­ли­ка да се пред­ста­ви ви­ше од 80 ре­но­ми­ра­них из­ла­га­ча, као и да Град Ниш свим по­се­ти­о­ци­ма по­ка­же сво­ју бо­га­ту ту­ри­стич­ку по­ну­ду. Ни у бу­дућ­но­сти се не­ће­мо осла­ња­ти са­мо до­бар ге­о­граф­ски по­ ло­жај, ве­ли­ке при­род­не ре­сур­се и бо­га­то кул­тур­но-исто­риј­ско на­ сле­ђе. У вре­ме­ну бр­зог раз­во­ја у свим обла­сти­ма, ту­ри­зам је је­дан од нај­ве­ћих по­тен­ци­ја­ла Гра­да Ни­ша. 

Специјално издање  2012.

САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ: ПО­ЗДРАВ ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИ­КА 06 АЛ­БУМ: БО­ЈЕ НИ­ША 14 ПУТОКАЗ: ПУЛС „ЈУЖНЕ ПРЕСТОНИЦЕ”

Каталог 16 ВИ­ДИ­ЦИ: ВЛА­ДИ­МИР ЈО­ВА­НО­ВИЋ, ДИ­РЕК­ТОР ТОН-А 22 ДО­БРО­ДО­ШЛИ­ЦА: ОП­ШТИ­НА ПАН­ТЕ­ЛЕЈ 26 ПРЕД­СТА­ВЉА­ЊЕ: ОП­ШТИ­НА МЕ­ДИ­ЈА­НА 30 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: ЗА­ЈЕ­ЧАР 34 КА­ЛЕН­ДАР: ЛЕ­СКО­ВАЦ 52 СТРАТЕГИЈА: БАЊЕ БАЛКАНА 56 ЗДРА­ВЉЕ: „МЕР­КУР”, ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА

Дух града 36 СИМ­БО­ЛИ: РА­МОН­ДИ­ЈА СЕР­БИ­КА 40 РИ­ЗНИ­ЦЕ: НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ 46 ЗДА­ЊА: ДВОР КРА­ЉА МИ­ЛА­НА

Именик 58 СПИ­САК УЧЕ­СНИ­КА САЈ­МА ТУ­РИ­ЗМА Партнери издања:

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА, ВРЊАЧКА БАЊА

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА НИША

Медијски партнери:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

НИШКА ТЕЛЕВИЗИЈА

РТВ СРПСКЕ

2012.  Специјално издање

www.250.rs 05

А ЛБУМ

Бо­је Ни­ша Т

у­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ни­ша пред­ста­ви­ла је не­дав­но ре­пре­зен­та­тив­ ну фо­то-мо­но­гра­фи­ју о свом гра­ду. Ра­до­ви 30 фо­то­гра­фа, у 130 фо­то­ гра­фи­ја, на 144 стра­не, пре­до­ча­ва­ју нам ле­пу сли­ку ове ва­ро­ши. Не­жну и но­стал­гич­ну, ве­дру и се­ри­оз­ ну, тра­ди­ци­о­нал­ну и мо­дер­ну, днев­ну и ноћ­ ну, за­го­нет­ну и ши­ро­ко­гру­ду, пра­ста­ру и мла­ду, ти­ху и рас­пе­ва­ну, са­крал­ну и ме­ра­клиј­ску. И, из­над све­га, по­е­тич­ну. На­сло­ње­ну на ме­та­фо­ру (ту „алат­ ку ко­ју је Тво­рац за­бо­ра­вио у све­ту”). Сим­бо­лич­но, Ниш је пред­ста­вљен у не­ко­ли­ко бо­ја. „Пла­ва вас во­ди пу­тем ду­хов­но­сти, до­во­ди на рас­кр­шће, бу­ди ра­до­зна­ лост. Цр­ве­на да­ру­је то­пли­ну, осе­ћај за ле­по, по­уз­да­ње да сте ов­де до­бро­до­ шли. Злат­на уво­ди у кул­ту­ру, ве­ко­веч­ност овог гра­да, ars me­mo­ria. Зе­ле­на је бо­ја при­ро­де, бу­ђе­ња, сна­ге и мла­до­сти...” Град опер­ва­жен ду­гом. „Град од ко­јег свак мо­же да до­би­је тач­но оно­ли­ко ко­ли­ко за­слу­жу­је. Ни ви­ше, ни ма­ње.” Мо­но­гра­фи­ја Бо­је Ни­ша, ко­ја се пред на­ма од­ви­ја као филм, пред­ста­вља при­зив фо­то­гра­фи­јом. При­зив упу­ћен сва­ко­ме од нас. Да до­ђе­мо, да се вра­ ти­мо, да ни­кад не оде­мо. По­гле­дај­те не­ко­ли­ко се­квен­ци. За по­че­так. 

06

Специјално издање  2012.

 Цр­ква све­тог ца­ра ­ Кон­стан­ти­на и ца­ри­це ­ Је­ле­не и ми­стич­ни обрис ­ Су­ве пла­ни­не у да­љи­ни. ­ Цар Кон­стан­тин ­ Ве­ли­ки, брон­за, IV век, ­ ар­хе­о­ло­шки на­лаз, ­ На­род­ни му­зеј у Ни­шу  Три ни­шка зла­та, ­ с ме­та­фо­ром или без ње

2012.  Специјално издање

07

А ЛБУМ

08

Специјално издање  2012.

Су­тон на Тр­гу кра­ља Ми­ла­на

2012.  Специјално издање

09

А ЛБУМ

10

Специјално издање  2012.

По­е­ти­ка ни­шав­ских мо­сто­ва:­ Је­дан по­глед на цен­тар гра­да

2012.  Специјално издање

11

А ЛБУМ

12

Специјално издање  2012.

Фи­на­ле Свет­ске ли­ге у ва­тер­по­лу, „Ча­ир”, Ниш, 2010.

2012.  Специјално издање

13

ПУ ­Т О­К АЗ

Де­сет раз­ло­га због ко­јих се Ниш по­не­се у ср­цу • Град на чи­јим плоч­ни­ци­ма осе­ћа­те да је баш ту, у ње­му, пи­са­на ве­ли­ка исто­ри­ја. Град у ко­јем вас до­ ди­ру­ју де­ла пре­да­ка и на­де по­то­ма­ка, и где зна­те да ни­сте са­ми и да има­те ко­рен, па вас бу­ре ово­га све­та не мо­гу тек та­ко оду­ва­ти.

• Род­ни град ца­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког кроз сто­ ле­ћа је ме­сто су­сре­та на­ро­да и кул­ту­ра, уисти­ну нај­зна­чај­ни­ја рас­кр­сни­ца Ис­то­ка и За­па­да, Кон­ стан­ти­но­во рас­кр­шће. Ме­сто где се ци­ви­ли­за­ци­је и све­то­ви до­ди­ру­ју, а не су­ко­бља­ва­ју, и то сва­ко­га у Ни­шу чи­ни пле­ме­ни­ти­јим.

• Јед­на од европ­ских пре­сто­ни­ца за­но­сног џе­за, град „Ни­шви­ла”, фе­сти­ва­ла ко­ји је ис­пу­нио сва ме­ри­ла пра­вих зна­ла­ца и по­том по­стао ме­ри­ло.

• Док ше­та­те ста­рим Ка­зан­џиј­ским со­ка­че­том, чу­је­те ве­се­ле раз­го­во­ре ту­ри­ста на ен­гле­ском, шпан­ском, фран­цу­ском, ру­ском, не­мач­ком...

14

Специјално издање  2012.

И ле­по вам је, јер зна­те да то ни­је ва­ви­лон­ски ме­теж је­зи­ка, не­го хар­мо­ни­ја и пра­ви дух зре­ле Евро­пе.

• Ме­сто ко­је пру­жа мо­гућ­но­сти ве­ле­гра­да и чу­ва опој­ну то­пли­ну љуп­ких ва­ро­ши Ју­га.

• Град не­по­сред­но­сти, слат­ко­ће жи­во­та, ме­ра­ка и ми­ри­са древ­них је­ла из зе­мља­них су­до­ва.

• Град у ко­јем има­те до­вољ­но про­сто­ра да бу­де­те са­ми кад вам је то по­треб­но, и увек до­вољ­но при­ сних да се ни­кад не осе­ти­те уса­мље­но.

• Град ко­ји се лу­до во­ли и у ко­јем се нај­лу­ђе во­ли.

• Град од ко­јег свак мо­же да до­би­је тач­но оно­ли­ко ко­ли­ко за­слу­жу­је. Ни ви­ше, ни ма­ње.

• Не­пре­су­шни из­вор шан­си.

Пулс „ју­жне пре­сто­ни­це” Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ни­ша ак­це­нат про­мо­ци­је свог гра­да ста­вља на ње­го­ во кул­тур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе и чи­ње­ни­цу да је та­мо ро­ђен Кон­стан­тин Ве­ли­ки, „нај­зна­чај­ни­ји од свих рим­ских ца­ре­ва, онај ко­ји је кр­стио Им­пе­ри­ју и про­ме­нио суд­би­ну Евро­пе”. Го­ди­не 2013. цен­трал­на про­сла­ва 1700. го­ди­шњи­це об­ја­вљи­ва­ња Ми­лан­ског едик­та би­ће у Ни­шу, ка­да ће срп­ска „ју­жна пре­сто­ни­ца” би­ти жи­жна тач­ка Евро­пе. Сим­бо­ли кроз ко­је се сна­жно брен­ди­ра ста­ри Ниш сва­ка­ко су Сте­ван Сре­мац, ње­го­ви књи­жев­ни ју­на­ци Кал­ча и пас Ча­па (одав­но већ део ни­шке „до­ма­ће ми­то­ ло­ги­је”), Ив­ко­ва сла­ва, Ка­зан­џиј­ско со­ка­че... Ур­ба­ни Ниш оли­ча­ва­ју „Ни­швил”, чу­ве­ни џез фе­сти­вал на ни­шкој Твр­ђа­ви, Филм­ски су­сре­ти, Уни­вер­зи­тет, али и од­лич­ни ни­шки пи­сци сред­ње и мла­ђе ге­не­ ра­ци­је ко­ји сна­жно по­зи­ци­он ­ и­ра­ју град на кул­тур­ној ма­пи овог де­ла Евро­пе. Но, то је са­мо де­лић оно­га што Ниш, већ ду­го, чи­ни јед­ном од нај­зна­чај­ни­јих и нај­тра­же­ни­јих де­сти­на­ци­ја у ту­ри­стич­кој по­ну­ди Ср­би­је.

2012.  Специјално издање

15

ВИ­Д ИЦИ

У сре­ди­шту пра­ве Евро­пе ВЛА­ДИ­МИР ЈО­ВА­НО­ВИЋ, ДИ­РЕК­ТОР ТУ­РИ­СТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ НИ­ША

У част не­за­бо­рав­ног ца­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког, чи­ји је за­ви­чај баш ов­де, Ниш ­ при­пре­ма вр­хун­ски про­грам за про­ле­ће 2013. Град ула­же на­по­ре да ни­зом про­је­ка­та, од ­ ин­фра­струк­тур­них до кул­тур­них, свом мо­дер­ном ли­цу до­да по­не­што од древ­них им­пе­ри­јал­них обри­са, а ње­го­ва Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја сво­јим ус­пе­си­ма то­ме да­је по­се­бан пе­чат Пи­ше: Го­ран Бу­ди­мир

О

д пр­вих да­на 2012. у Ни­шу су по­ че­ле оп­се­жне при­пре­ме за про­ле­ће 2013, ка­да ће би­ти обе­ле­же­но 1.700 го­ди­на од до­но­ше­ња Ми­лан­ског едик­та. Зна­ме­ни­ти до­ку­мент, ко­јим је озва­ни­че­но хри­шћан­ство у Рим­ској Им­пе­ри­ји, пот­пи­ сао је цар Кон­стан­тин Ве­ли­ки, ро­ђен у На­ и­су­су (Ни­шу), па ће овај град би­ти јед­на од цен­трал­них та­ча­ка све­е­вроп­ске про­сла­ве. Ор­га­ни­за­ци­о­ни од­бор у Ни­шу, на чи­јем че­ лу је гра­до­на­чел­ник Ми­лош Си­мо­но­вић, а у ра­ду уче­ству­је и Ње­го­ва Све­тост па­три­ јарх срп­ски Ири­неј, усво­јио је про­грам про­сла­ве – ка­же Вла­ди­мир Јо­ва­но­вић, ди­ рек­тор ТОН-а. – Про­грам ће би­ти бо­гат. Цен­трал­ној све­ча­но­сти прет­хо­ди­ће ме­ђу­ на­род­ни на­уч­ни скуп „Ниш и Ви­зан­ти­ја”. Ора­то­ри­јум „Кон­стан­тин Маг­нус”, би­ће пре­ми­јер­но из­ве­ден 3. ју­на 2013. (На­ред­ них го­ди­на ово му­зич­ко-сцен­ско де­ло би­ће из­во­ђе­но у дру­гим гра­до­ви­ма ко­ји су у ве­ зи са Кон­стан­ти­ном: Ми­ла­ну, Три­ру, Јор­ку, Ар­лу, Кор­нут-Пе­тро­не­лу и Ни­ко­ми­ди­ји/ Из­ми­ту.) Тра­ди­ци­о­нал­на би­ци­кли­стич­ ка „Тр­ка кроз Ср­би­ју” 2013. би­ће под сло­га­ном „Пу­те­ви­ма рим­ских им­ пе­ра­то­ра” – од Срем­ске Ми­тро­ви­ це (Сир­ми­ју­ма), пре­ко Ни­ша (На­ и­су­са), до За­је­ча­ра (Ро­му­ли­ја­не), са про­ла­зом кроз Ви­ми­на­ци­јум (код Ко­стол­ца). А је­дри­ли­чар­ска ре­га­та „Кроз Евро­пу” има­ће ру­ту од Го­луп­ца Ду­на­вом до Рај­не и Мај­не, па пре­ко Три­ра до Ро­не и Ар­ла.

16

Специјално издање  2012.

НИЗ ВЕ­ЛИ­КИХ ЗА­ХВА­ТА – До по­чет­ка про­сла­ве Ниш ће мо­дер­ни­ зо­ва­ти сво­је бу­ле­ва­ре и са­о­бра­ћај­ни­це, до­би­ ти бо­љу ту­ри­стич­ку сиг­на­ли­за­ци­ју, спо­ме­ник ца­ру Кон­стан­ти­ну. Пла­ни­ран је на­ста­вак ра­ до­ва у Твр­ђа­ви: от­ко­па­ва­ње рим­ске ули­це, кон­зер­ва­ци­ја Па­ла­те са ок­та­го­ном, ре­кон­ струк­ци­ја оро­ну­лих тур­ских ба­ру­та­на, ко­ вач­ни­ца и умет­нич­ких ате­љеа... Би­ће адап­ти­ ра­ни број­ни исто­риј­ски и кул­тур­ни објек­ти, пре све­га ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Ме­ди­ја­на. До про­сла­ве, би­ће за­вр­шен Кон­стан­ти­нов храм у Бу­ле­ва­ру Не­ма­њи­ћа и ре­кон­стру­и­са­ на Кон­стан­ти­но­ва ви­ла. У то­ку је из­ра­да и ре­ пре­зен­та­тив­не мо­но­гра­фи­је Кон­стан­ти­нов град – ста­ро­хри­шћан­ски Ниш. Од­лу­че­но је да се у вре­ме одр­жа­ва­ња цен­трал­не све­ча­но­сти до­де­ли ме­ђу­на­род­на На­гра­да гра­да Ни­ша за то­ле­ран­ци­ју, као и град­ска На­гра­да за до­при­ нос по­је­ди­на­ца и гру­па у обла­сти про­у­ча­ва­ња, за­шти­те и афир­ма­ци­је кул­тур­но-исто­риј­ског и спо­ме­нич­ког на­сле­ђа. На ве­ли­кој из­ло­жби „Вре­ме ца­ра Кон­стан­ти­на” би­ће при­ка­за­ни ори­ги­нал­ни екс­по­на­ти са ан­тич­ких ар­хе­ол ­ о­ шких на­ла­зи­шта. Про­те­клих го­ди­на Ниш је бе­ле­жио стал­ни раст бро­ја до­ла­за­ка и но­ће­ња, на­ро­чи­то стра­них го­сти­ју. Шта ка­жу нај­но­ви­ји по­ да­ци? И у 2011. на­ста­вљен је тренд ра­ста бро­ја но­ће­ња стра­них го­сти­ју, за­по­чет 2009. У про­ се­ку, раст је 20 од­сто го­ди­шње. У ме­се­ци­ма ка­да су гра­ду ве­ли­ке ме­ђу­на­род­не спорт­ске ма­ни­фе­ста­ци­је (по­пут Европ­ског пр­вен­ства у ру­ко­ме­ту или ме­ча „Деј­вис ку­па”...), раст иде и до 240 од­сто! Има ли не­ких ин­ди­ка­тив­них про­ме­на у струк­ту­ри го­сти­ју, ти­пу њи­хо­вог ин­те­ре­со­ ва­ња, ду­жи­ни за­др­жа­ва­ња? Нај­ве­ћи број го­сти­ју је из окол­них зе­ма­ ља (Бу­гар­ске, Ма­ке­до­ни­је, Цр­не Го­ре). То су по­нај­ви­ше по­слов­ни љу­ди, ко­ји са­ра­ђу­ју са при­вред­ни­ци­ма Ни­ша. Ту су углав­ном то­ком рад­не не­де­ље и ве­ом ­ а су за­ин­те­ре­со­ва­ни за

Че­ка­ју­ћи ре­корд – Три­на­е­сти ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма би­ће одр­жан у ре­но­ви­ра­ној спорт­ској ха­ ли „Ча­ир”, с нај­са­вре­ме­ни­јом са­јам­ском опре­мом, у ам­би­јен­ту сај­мо­ва ту­ри­зма као у нај­ве­ћим европ­ским гра­до­ви­ма. Ин­те­ре­ со­ва­ње за ме­сто из­ла­га­ча на Сај­му да­ти­ра још од про­шле го­ди­не, та­ко да ће и број из­ ла­га­ча би­ти ве­ћи. Пра­те­ћи про­грам би­ће бо­гат и за­ни­мљив, па оче­ку­је­мо ре­корд­ну по­се­ту.

2012.  Специјално издање

17

ВИ­Д ИЦИ кул­тур­но-за­бав­ни жи­вот. Ви­кен­дом пре­о­ вла­ђу­ју мла­ди. Све ви­ше њих оста­је у гра­ ду и ду­же од оно­га што је би­ло по­вод за до­ла­зак, ре­ци­мо не­ка спорт­ска ма­ни­фе­ ста­ци­ја. Зна­ча­јан ак­це­нат у про­те­клој го­ди­ни ста­ви­ли сте и на про­мо­ци­ју Ни­ша код по­тен­ци­јал­них до­ма­ћих го­сти­ју? Кон­ти­ну­и­ра­на кам­па­ња у зе­мљи, са­јам­ ска (Бе­о­град, Кра­гу­је­вац, Ниш) и ме­диј­ска (Сме­де­ре­во, Су­бо­ти­ца, Вр­шац), да­ла је ре­ зул­та­те. По­ве­ћан је број до­ма­ћих го­сти­ју, кроз дво­днев­не про­гра­ме раз­гле­да­ња Ни­ ша или по­се­ту Ни­шкој Ба­њи. У ја­ну­ар ­у 2012. за­бе­ле­жен је раст бро­ја до­ма­ћих го­ сти­ју за 30 од­сто у од­но­су на го­ди­ну да­на ра­ни­је. А ак­тив­но­сти ТОН-а на ме­ђу­на­род­ном пла­ну? Нај­ва­жни­је: по­зи­ци­о­ни­ра­ли смо Ниш на свет­ској ту­ри­стич­кој ма­пи. Ушли смо у про­гра­ме во­де­ћих европ­ских ту­ро­пе­ра­то­ ра и до­ма­ћих аген­ци­ја. Не по­сто­ји ви­ше ни је­дан са­јам ту­ри­зма у све­ту где је ТОС, а да ТОН ни­је рав­но­прав­но за­сту­пље­на. Ве­ом ­ а су за­па­же­не на­ше про­мо­ци­је на сај­мо­ви­ма у Бри­се­лу, Бер­ли­ну, Мо­скви... НА­ГРА­ДЕ, МЕ­ДИ­ЈИ, МА­НИ­ФЕ­СТА­ЦИ­ЈЕ Труд ТОН-а по­твр­ђен је, то­ком про­те­ кле го­ди­не, но­вим вред­ним на­гра­да­ма и при­зна­њи­ма?

Кроз Кон­стан­ти­нов град Сет раз­глед­ни­ца о Ни­шу са­др­жи шест раз­глед­ни­ца са про­прат­ним тек­стом на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку, као и план гра­да. Ура­ђе­н је ра­ди пред­ста­вља­ња на сај­мо­ви­ма и дру­гим ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма. И бро­шу­ра Кроз Кон­стан­ти­нов Ниш, об­ја­вље­на дво­је­зич­но на срп­ском и ен­ гле­ском, до­жи­ве­ла је ре­принт у 2011. Она је део се­ри­је бро­шу­ра ТОН-а ко­ је не­по­сред­но, оби­љем ин­фор­ма­ци­ја, уво­де ту­ри­сте у сто­ри­ју о зна­ме­ни­том ца­ру Кон­стан­ти­ну и ње­го­вом род­ном гра­ду Ни­шу. На­ма је нај­ва­жни­је што смо у про­те­ клих три го­ди­не у пот­пу­но­сти оства­ри­ли свој про­грам ра­да. Дра­стич­но смо по­ди­гли ква­ли­тет ту­ри­стич­ких услу­га и уна­пре­ди­ ли про­мо­ци­ју Ни­ша и Ср­би­је. Ло­гич­на по­ сле­ди­ца то­га су на­гра­де и при­зна­ња, по­пут пре­сти­жне на­гра­де на Сај­му ту­ри­зма у Но­ вом Са­ду за нај­бо­љу ту­ри­стич­ку ор­га­ни­ за­ци­ју, на­гра­де на Из­ло­жби ту­ри­стич­ких пу­бли­ка­ци­ја у Кру­шев­цу 2010. и 2011. На Из­ло­жби су­ве­ни­ра у Ле­сков­цу 2010, у кон­ ку­рен­ци­ји од 33 ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је из свих кра­је­ва Ср­би­је, до­би­ли смо пр­ву на­гра­ду у ка­те­го­ри­ји нај­бо­љи штам­па­ни ту­ри­стич­ки про­па­ганд­ни ма­те­ри­јал, дру­гу на­гра­ду у ка­те­го­ри­ји нај­бо­љи ори­ги­нал­ни су­ве­нир, пр­ву на­гра­ду у ка­те­го­ри­ји нај­бо­ ља пре­зен­та­ци­ја, пр­ву на­гра­ду у ка­те­го­ри­ји

ВИ­Д ИЦИ

 „Бурегџијада”: Бу­рек ко­ји се пра­ви у Ни­шу ни­је са­мо нај­ве­ћи, не­го и ­ нај­бо­љи у Евро­пи

нај­о­ри­ги­нал­ни­ји екс­по­нат. Он­да је до­шла и нај­зна­чај­ни­ја ме­ђу на­гра­да­ма: „Ту­ри­стич­ ки цвет” ТОС-а за нај­бо­љу ту­ри­стич­ку ор­ га­ни­за­ци­ју у 2011. Ка­ква је Ва­ша са­рад­ња са срп­ским ме­ди­ ји­ма ко­ји се ба­ве ту­ри­змом? Ин­тен­зи­ви­ра­на. По­ста­ли смо стал­ни парт­нер еми­нент­них из­да­вач­ких ку­ћа ко­ је се ба­ве те­ма­ма из обла­сти ту­ри­зма. На­ ци­о­нал­на ре­ви­ја и Bell Gu­est кон­ти­ну­и­ра­но об­ја­вљу­ју тек­сто­ве о гра­ду Ни­шу. До­бро

Из­да­ва­штво – ТОН је у де­цем­бру пред­ста­ви­ла фо­то-мо­но­гра­фи­ју Бо­је Ни­ ша, у ко­јој су ра­до­ви три­де­сет фо­то­гра­фа. То је кру­на ви­ше­ го­ди­шњег тру­да це­лог јед­ног ти­ма љу­ди. По­ред ли­цен­ци­ра­ног свет­ски по­зна­тог водичa In your Pocketа, чи­је су тре­ће и че­ твр­то из­да­ње иза­шли у то­ку 2011. у ти­ра­жу од 20.000, ТОН је на срп­ском об­ја­ви­ла и Ту­ри­стич­ки во­дич кроз Ниш. То леп и прак­ти­чан сер­вис ин­фор­ма­ци­ја ко­ри­сних пре све­га ту­ри­сти­ма при­ли­ком по­се­те гра­ду. Ди­стри­бу­и­ран на пунк­то­ви­ма Ин­фор­ ма­тив­ног цен­тра ТОН-а, у хо­те­ли­ма и нај­бо­љим уго­сти­тељ­ским објек­ти­ма, овај Во­дич до­сту­пан је свим циљ­ним гру­па­ма ко­је до­ђу у Ниш. Об­ја­ви­ли смо и но­ву ту­ри­стич­ку ма­пу Ни­ша, с иде­ јом да је бес­плат­но де­ли­мо у свим ин­фор­ма­тив­ним цен­три­ма ТОН-а. Јед­на од на­ших нај­тра­же­ни­јих пу­бли­ка­ци­ја је Ниш, не­ пре­су­шан из­вор шан­си. Да­је са­жет при­каз исто­риј­ске, кул­тур­не, ту­ри­стич­ке по­ну­де гра­да, као и про­гра­ме раз­гле­да­ња Ни­ша. Го­ди­не 2009. иза­шла је на срп­ском и ен­гле­ском, а у 2011. на не­мач­ком, ита­ли­јан­ском, фран­цу­ском, ру­ском и бу­гар­ском.

20

Специјално издање  2012.

са­ра­ђу­је­мо и са На­род­ним но­ви­на­ма, Ту­ри­ стич­ким пу­то­ка­зом, Уном, Бли­цом (до­дат­ ком о ту­ри­зму), Срп­ским гла­сом... По­себ­ но ме­сто, сва­ка­ко, има спе­ци­јал­но из­да­ње На­ци­о­нал­не ре­ви­је по­све­ће­но гра­ду Ни­шу, пре­зен­то­ва­но на отва­ра­њу про­шло­го­ди­ шњег Сај­ма ту­ри­зма у Ни­шу. Ево нас са­да опет на тим стра­ни­ца­ма. На­ше ак­тив­но­сти пра­те и ло­кал­ни елек­трон­ски ме­ди­ји (НТВ, ТВ5, „Ко­пер­ни­кус”, „Зо­на”, „Bell Amie”...), као и ме­ди­ји са на­ци­о­нал­ним фре­квен­ци­ ја­ма, по­пут РТС-а и „Пин­ка”... За­хва­љу­ју­ћи од­лич­ној са­рад­њи са та­мо­шњим ту­ри­стич­ ким ор­га­ни­за­ци­ја­ма, го­сто­ва­но је и у ути­ цај­ним ме­ди­ји­ма у окру­же­њу – у Кру­шев­ цу, Ле­сков­цу, За­је­ча­ру... Ути­сак је да ма­ни­фе­ста­ци­о­ни ту­ри­зам оста­је би­тан еле­мент ни­шке по­ну­де и у 2012? Тра­ди­ци­он ­ ал­не ни­шке ма­ни­фе­ста­ци­је по­ста­ле су пра­ви бренд гра­да, по­пут „Филм­ ских су­сре­та”, „Ni­svil­le Jazz Fe­sti­va­la”, „Бу­ рег­џи­ја­де”, „Хор­ски све­ча­но­сти”, до­чекâ Но­ве го­ди­не на тр­гу, спорт­ских ма­ни­фе­ ста­ци­ја као што је „Куп Ра­ди­во­ја Ко­ра­ћа”. Оне при­вла­че у наш град ве­ли­ки број по­се­ ти­ла­ца, и све ве­ћи, па ће, на­рав­но, оста­ти би­тан еле­мент на­шег ими­џа, иден­ти­те­та и ту­ри­стич­ке по­ну­де. Уоста­лом, оне нај­ве­ће ма­ни­фе­ста­ци­је, кон­ти­нен­тал­не, као што сам вам опи­сао, тек пред­сто­је. 

ДОБРОДОШЛИЦА

НИ­ШКА ГРАД­СКА ОП­ШТИ­НА ПАН­ТЕ­ЛЕЈ У ПРЕ­ПО­ЗНА­ВА­ЊУ СВО­ЈИХ ВЕ­ЛИ­КИХ ПО­ТЕН­ЦИ­ЈА­ЛА

Ко­лев­ка

хри­шћан­ског Ни­ша На про­сто­ру ове оп­шти­не (на се­ве­ро­и­сточ­ној стра­ни гра­да, дуж де­сне оба­ле Ни­ша­ве) ­ про­на­ђен је слав­ни Хри­стов мо­но­грам Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког. Ов­де је Ја­го­дин-ма­ла, ­ нај­и­стра­же­ни­ји део ан­тич­ког Ни­ша, ода­кле по­ти­чу мно­га зна­чај­на от­кри­ћа. Ов­де се ­ Сте­фан Не­ма­ња 1189. срео са Фри­дри­хом Бар­ба­ро­сом, у пор­ти сво­је за­ду­жби­не по­све­ће­не ­ све­том Пан­те­леј­мо­ну. Али ов­де су и ка­ме­нич­ка Све­та го­ра, спек­та­ку­лар­на Цер­јан­ска ­ пе­ћи­на, нај­по­зна­ти­ји те­ре­ни за екс­трем­не спор­то­ве у овом де­лу Ср­би­је

 Хри­стов ­ мо­но­грам, фре­ска из Јагодин-ма­ле. Ку­ћа ста­рих ­ за­на­та

22

Д

ах при­ро­де и хри­шћан­ске тра­ди­ци­је. Тај мо­то стра­те­ги­је одр­жи­вог раз­во­ ја оп­шти­не Пан­те­леј, усво­је­не 2011, од­ра­жа­ва и нај­ве­ће раз­вој­не по­тен­ци­ја­ ле овог де­ла Ни­ша. То је под­руч­је здра­вог жи­во­та, трај­них исто­риј­ских и кул­тур­них вред­но­сти, мо­ну­мен­тал­них спо­ме­ни­ка и мно­гих сло­је­ва на­сле­ђа. Мно­го то­га мо­же Специјално издање  2012.

се и да­нас осе­ти­ти иду­ћи уре­ђе­ним ста­ за­ма здра­вља или ду­хов­ним хо­до­ча­шћем до древ­них са­крал­них зда­ња скри­ве­них у шу­мар­ци­ма Ка­ла­фа­та и по­бр­ђа на обо­ду. Из­ме­ђу два гра­нич­на и нај­по­зна­ти­ја ни­ шка из­ле­ти­шта, Ка­ме­нич­ког ви­са и Град­ца, сме­ште­ни су ста­ри ма­на­сти­ри Све­ти Јо­ван и Све­ти Ђор­ђе, Ла­тин­ска цр­ква из XI ве­ка,

Све­та Пет­ка ис­под Че­гра, и још де­се­так њих из раз­ли­чи­тих исто­риј­ских пе­ри­о­да. За­јед­но, чи­не аутен­ти­чан при­род­ни и ду­ хов­ни ам­би­јент, пра­ви би­сер. Оп­шти­на Пан­те­леј је од­ре­ди­ште и по­ кло­ни­ка све по­пу­лар­ни­јих екс­трем­них спор­то­ва, ко­ји по­ме­ра­ју гра­ни­це људ­ске од­ва­жно­сти и из­др­жљи­во­сти, спрет­но­сти и пре­ци­зно­сти. При­род­не по­год­но­сти за то ов­де по­сто­је под зе­мљом, на зе­мљи и из­над ње. Не­ис­тра­же­ни под­зем­ни свет Цер­јан­ске пе­ћи­не, тра­ди­ци­о­нал­ни „Sho­o­ting rally” на из­ле­ти­шту Гра­дац, брд­ски би­ци­кли­зам и ауто-мо­то крос на Ка­ме­нич­ком ви­су, те­рен за прак­тич­но стре­ља­штво у око­ли­ни се­ла Мал­ча и из­ван­ред­на по­лет­на ста­за за па­ра­ глај­динг на сте­на­ма из­над Оре­ов­ца, по­пу­ лар­не су де­сти­на­ци­је за ту­ри­сте ко­ји тра­га­ ју за „адре­на­лин­ским шо­ком”. ПЕ­ЋИ­НА БЕЗ КРА­ЈА

так и крај. До­сад је ис­тра­же­но ње­них 6.025 ме­та­ра, али се и да­ље не зна ку­да оти­че Про­ва­лиј­ска ре­ка, ко­ја по­ни­ре на ула­зу у ову пе­ћи­ну. Пот­пу­но но­во по­гла­вље у трет­ма­ну овог из­у­зет­ног при­род­ног до­бра отво­ре­ но је у је­сен 2008. На ини­ци­ја­ти­ву ни­шког Са­фа­ри клу­ба, ор­га­ни­зо­ва­на је пр­ва екс­ пе­ди­ци­ја у прат­њи те­ле­ви­зиј­ских ка­ме­ра. За­хва­љу­ју­ћи еки­па­ма РТС-а и ре­ги­о­нал­ не ТВ-5, део ми­сте­ри­је Цер­јан­ске пе­ћи­не од­шкри­нут је пред очи­ма ши­ре јав­но­сти. Би­ла је то пре­крет­ни­ца, ко­ја је озна­чи­ла, по­ред оста­лог, по­че­так пу­сто­лов­ног ту­ри­ зма на тој ло­ка­ци­ји. У трен­ду ши­ром Евро­ пе, тај вид ту­ри­зма би­ће стр­пљи­во раз­ви­јан и ов­де, у са­рад­њи са ис­ку­сним ино­ стра­ним ис­тра­жи­вач­ким екс­пе­ди­ци­ја­ма и удру­же­њи­ма. За про­те­клих че­ти­ри де­це­ни­је тек не­ко­ ли­ко де­се­ти­на љу­ди од­ва­жи­ло се да уђе у

 Цер­јан­ска­ пе­ћи­на

 Ра­но­хри­шћан­ска фре­ска, от­кри­ве­на у не­кро­по­ли­ у Јагодин-ма­ли

Цер­јан­ска пе­ћи­на је из­ван­ре­дан спо­ ме­ник при­ро­де на се­вер­ној стра­ни Ка­ме­ нич­ког ви­са, 14 ки­ло­ме­та­ра од гра­да. У окру­же­њу по­сто­ји пре­ко два­де­сет спе­ле­о­ ло­шких обје­ка­та и вре­ла. Има прет­по­став­ ки да су по­ве­за­ни ис­под по­вр­ши­не зе­мље. Цер­јан­ка је јед­на од нај­ду­жих пе­ћи­на у Ср­би­ји. При­ро­да ју је стр­пљи­во ства­ра­ла и ве­што об­ли­ко­ва­ла ско­ро два и по ми­ли­он ­а го­ди­на. На­уч­ни­ци и ис­тра­жи­ва­чи још увек не мо­гу по­у­зда­но да од­ре­де где су јој по­че­ 2012.  Специјално издање

23

ДОБРОДОШЛИЦА

 При­род­ни ­ те­ре­ни за ­ екс­трем­не ­ спор­то­ве

пе­ћин­ски ка­нал. Уско­ро, они жељ­ни та­квих иза­зо­ва мо­ћи ће, са об­у­че­ним и сер­ти­фи­ ко­ва­ним спе­лео-во­ди­чи­ма, да се спу­сте 70 ме­та­ра ис­под зе­мље. Ићи ће кроз про­ла­ зе у сте­на­ма ко­је је про­се­кла во­да, хо­да­ти кроз пе­ћин­ска је­зер­ца, пу­за­ти кроз ни­ске и те­сне ход­ни­ке. Пе­ћин­ске дво­ра­не на не­ ким ме­сти­ма до­се­жу про­мер и до 40 ме­та­ ра. Ту­ри­стич­ки се у пе­ћи­ну мо­же за­ћи око два ки­ло­ме­тра. Пе­ћин­ски на­кит ко­ји је том при­ли­ком мо­гу­ће ви­де­ти на­про­сто је фа­ сци­нан­тан. МА­ПЕ СЕ­ЋА­ЊА И СА­КРАЛ­НО­СТИ Град­ска оп­шти­на Пан­те­леј ба­шти­ни нај­вред­ни­ји део кул­тур­но-исто­риј­ских зна­ ме­ни­то­сти из ви­ше­ми­ле­ни­јум­ског тра­ја­ња на про­сто­ри­ма Ни­ша. Као нај­ве­ћу све­ти­ њу сла­ви Све­тог Пан­те­леј­мо­на, за­штит­ни­ ка чи­је име но­си из ду­бо­ко хри­шћан­ских, исто­риј­ских и ци­ви­ли­за­циј­ских раз­ло­га.

24

Специјално издање  2012.

Мо­жда нај­ду­бљи раз­лог је дао срп­ски ве­ ли­ки жу­пан Сте­фан Не­ма­ња, у вре­ме ка­да је одав­де вла­дао Ср­би­јом и на­ме­ра­вао да Ниш учи­ни срп­ском пре­сто­ни­цом (кра­јем XII ве­ка). Упра­во код Цр­кве све­тог Пан­те­ леј­мо­на, сво­је за­ду­жби­не, са­стао се у ле­то 1189. са та­да нај­моћ­ни­јим европ­ским вла­ да­рем Фри­дри­хом I Бар­ба­ро­сом, не­мач­ ким ца­рем ко­ји је пред­во­дио сил­ну вој­ску у кр­ста­шком по­хо­ду на Све­ту Зе­мљу. На 820. го­ди­шњи­цу су­сре­та Не­ма­ње и Бар­ба­ро­се у Ни­шу, оп­шти­на Пан­те­леј је 2009. обе­ле­жи­ ла тај ве­ли­ки исто­риј­ски до­га­ђај, ка­ко би са­чу­ва­ла успо­ме­ну на ње­га и свест о ње­го­ вој ва­жно­сти. Под­се­ћа­ју­ћи и на исто­риј­ски зна­чај ме­ста где се од­и­грао су­срет два ве­ ли­ка вла­да­ра, у пор­ти Цр­кве све­тог Пан­ те­леј­мо­на за­са­ђен је ка­лем нај­ста­ри­је пле­ ме­ни­те ви­но­ве ло­зе на све­ту, сим­бо­лич­ни по­клон гра­да Ма­ри­бо­ра. Им­пе­ра­тор Кон­стан­тин је у IV ве­ку ве­ ли­чан­стве­но укра­сио свој род­ни град. На­ и­сус је та­да до­жи­вео нај­ве­ћи про­цват, био епи­скоп­ско се­ди­ште и мар­ти­ри­о­по­лис (град му­че­ни­ка Хри­ста ра­ди). Ов­да­шњи му­че­ни­ци, стра­да­ли за ве­ру ши­ром оно­ вре­ме­ног хри­шћан­ског све­та, по­чи­ва­ли су (су­де­ћи по на­ла­зи­ма) баш у мар­ти­ри­ју­му у Ја­го­дин-ма­ли, уз ко­ји је у V ве­ку до­гра­ђе­на тро­брод­на ба­зи­ли­ка. Про­стор да­на­шње Ја­го­дин-ма­ле је нај­бо­ ље до­сад ис­тра­же­но под­руч­је ан­тич­ког На­ и­са. По свој при­ли­ци, упра­во ту је ко­лев­ка хри­шћан­ског Ни­ша. Ту је јед­на од нај­ве­ћих

ка­сно­ан­тич­ких и ра­но­хри­шћан­ских не­кро­ по­ла, еви­ден­ти­ра­не су че­ти­ри ра­но­хри­ шћан­ске цр­кве, на де­се­ти­не им­по­зант­них гроб­ни­ца. Нај­по­зна­ти­ја је она са пред­ста­ ва­ма че­ти­ри све­ца, Хри­сто­вог мо­но­гра­ма и рај­ске огра­де. У ра­но­хри­шћан­ским гроб­ни­ ца­ма про­на­ђе­но је око ше­зде­се­так по­су­да од ста­кла, упо­тре­бља­ва­них у сва­ко­днев­ном жи­во­ту или при­ли­ком по­гре­ба хри­шћа­на у град­ској не­кро­по­ли. Нај­број­ни­ји су ла­кри­ ма­ри­ју­ми и бал­са­ма­ри­ју­ми, по­су­де за са­ ку­пља­ње су­за и бал­са­мо­ва­ње умр­лих, али и кр­ча­зи за осве­шта­ну во­ду. ЧУ­ВА­РИ НА­РОД­НОГ УМЕ­ЋА Град­ска оп­шти­на Пан­те­леј шан­су за за­ по­сле­ње сво­јих су­гра­ђа­на ви­ди и у за­нат­ ству, по ко­јем је Ниш био по­знат још од на­ стан­ка сво­је гра­ђан­ске ва­ро­ши кра­јем XIX ве­ка. У окви­ру про­сла­ве 220. го­ди­шњи­це

ни­шког за­нат­ства, оп­шти­на Пан­те­леј је оп­ се­жно ре­кон­стру­и­са­ла не­ка­да­шње бри­га­ дир­ско на­се­ље у дво­ри­шту „Ен­гле­ског до­ ма”, у Ја­го­дин-ма­ли, и на­ме­ни­ла га ста­рим ни­шким за­на­тли­ја­ма, ко­ји још увек чу­ва­ју ту ду­гу тра­ди­ци­ју и тај­ну свог уме­ћа. Оп­шти­на Пан­те­леј ина­че сло­ви као сре­ди­на по ду­ху тра­ди­ци­о­нал­на. Зо­ву је и „чу­ва­рем тра­ди­ци­је”, јер не­гу­је вред­но­сти по­твр­ђе­не ду­гим пре­да­њем, као део иден­ ти­те­та сво­јих жи­те­ља. Об­но­вље­но скром­но зда­ње оди­ше ду­хом епо­хе еснаф­ско-тр­го­вач­ког Ни­ша и сво­ је­вр­сни је му­зеј за­нат­ства, са пор­тре­ти­ма пр­вих ни­шких за­на­тли­ја и њи­хо­вих еснаф­ ских удру­же­ња ко­ји се та­ко чу­ва­ју од за­бо­ ра­ва. Ту су и ру­ко­тво­ри­не нај­бо­љих мај­сто­ ра ка­зан­џиј­ског, др­во­дељ­ског, грн­чар­ског, пле­тар­ског, ткач­ког, ли­ци­дер­ског и дру­гих ста­рих за­на­та ко­ји пред­ста­вља­ју за­штит­ни знак ни­шког под­не­бља. 

Град са­здан од ве­ли­ких љу­ди О

бич­но се сма­тра да зна­чај јед­ног под­руч­ја пре­ суд­но за­ви­си од ње­го­вог ге­ог­ раф­ског и ге­ос­ тра­ те­шког по­ло­жа­ја. Си­гур­но је и да у фор­ми­ра­њу сли­ке о јед­ном под­руч­ју, ва­жну уло­гу има­ју ње­го­ве ма­те­ ри­јал­не, ду­хов­не, кул­тур­не и ци­ви­ли­за­циј­ске прет­ по­став­ке. Сва­ку од ових вред­но­сти, у пра­вој ме­ри, ба­шти­ни ни­шка град­ска оп­шти­на Пан­те­леј, сме­ште­ на на се­ве­ро­ис­ точ­ној стра­ни гра­да, нај­ста­ри­јој, дуж де­сне оба­ле Ни­ша­ве. Број­ни са­чу­ва­ни тра­го­ви ду­бо­ке про­шло­сти и ми­ле­ни­јум­ског тра­ја­ња овог про­сто­ра о то­ме ве­ро­до­стој­но све­до­че. Мно­ге ци­ви­ли­за­ци­је и на­ро­ди су ов­де до­ла­зи­ли и про­ла­зи­ли... Али, нај­ја­чи пе­чат овом про­сто­ру да­ва­ли су ве­ли­ки љу­ди ко­ји су ов­де ро­ђе­ни или ов­де жи­ве­ли. Љу­ди по ко­ји­ма се ово ме­сто за­у­век пам­ти и по­шту­је. Ви­зи­он ­ а­ри ко­ји су ви­ де­ли да­ље од дру­гих, пре­по­зна­ју­ћи то­ко­ве чо­ве­чан­ ства ко­ји тек сле­де. Је­дан та­кав чо­век, ро­ђен у овом гра­ду, био је Кон­ стан­тин, рим­ски им­пе­ра­тор, с пра­вом на­зван Све­ти и Ве­ли­ки, баш као што је и град у ко­јем се ро­дио, На­и­сус–На­и­са–Ниш, по­сле ње­га, с раз­ло­гом по­стао ве­ли­ки и сла­ван... Свом род­ном гра­ду у на­сле­ђе је оста­вио и слав­ни Хри­стов мо­но­грам, над­вре­ме­ни сим­бол По­бе­де, от­кри­вен упра­во на про­сто­ру оп­шти­не Пан­те­леј. Дру­ги та­кав чо­век, из са­свим дру­ге епо­хе, ко­ји је ода­брао и обе­ле­жио ово ме­сто на кра­ју XII ве­ка, је­сте ве­ли­ки срп­ски жу­пан Сте­фан Не­ма­ња. Ов­де се срео са моћ­ним Фри­дри­хом Бар­ба­ро­сом, одав­де је вла­ дао и ја­чао срп­ску др­жа­ву, на­ме­ра­вао да Ниш учи­ни срп­ском пре­сто­ни­цом (ма­да ни­је ов­де ро­ђен). Ве­зу Сте­фа­на Не­ма­ње са овим гра­дом ове­ко­ве­чу­је ње­го­

ва за­ду­жби­на у Ни­шу – Храм Све­тог Пан­те­леј­мо­на, за­штит­ни­ка ко­јег сла­ви и чи­је име но­си град­ска оп­ шти­на Пан­те­леј. Уз за­хвал­ност и свим ју­на­ци­ма но­ви­јег до­ба, од чу­ве­ног ре­сав­ског вој­во­де Сте­ва­на Син­ђе­ли­ћа до на­ ших са­вре­ме­ни­ка, што про­но­се сла­ву овог ме­ста за ге­не­ра­ци­је ко­је ће их по то­ме пам­ти­ти и спо­ми­ња­ти, искре­на до­бро­до­шли­ца свим на­мер­ни­ци­ма на све­ вре­ме­ном пу­ту кроз наш град. Сла­ви­ша Ди­нић, пред­сед­ник ни­шке оп­шти­не Пан­те­леј 2012.  Специјално издање

25

ПРЕД­С ТА­В ЉА­Њ Е

26

Специјално издање  2012.

БРОЈ­НЕ АК­ЦИ­ЈЕ У МЕ­ДИ­ЈА­НИ, ЦЕН­ТРАЛ­НОЈ НИ­ШКОЈ ГРАД­СКОЈ ОП­ШТИ­НИ

У за­јед­ни­штву са гра­ђа­ни­ма

Нај­гу­шће на­се­ље­на ни­шка оп­шти­на ула­же ве­ли­ки труд да очу­ва со­ли­дар­ност, ­ опле­ме­ни жи­вот сво­јим ста­нов­ни­ци­ма и бо­ра­вак сво­јим го­сти­ма. Дир­љи­ва је и ­ си­сте­ма­тич­на ње­на бри­га о де­ци, ста­ри­ма, жи­вот­ној сре­ди­ни, при­вре­ди. На про­сто­ру ­ ове оп­шти­не су мно­ги са­др­жа­ји ко­ји чи­не око­сни­цу ни­шке ту­ри­стич­ке по­ну­де

М

е­ди­ја­на је цен­трал­на ни­шка град­ ска оп­шти­на. Јед­на од пет, ко­ли­ко их град има. По по­вр­ши­ни је нај­ ма­ња, по бро­ју ста­нов­ни­ка нај­ве­ћа у гра­ду. Са са­мо де­се­так ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра по­вр­ши­не, она је дом за око 100.000 Ни­ шли­ја. А у Ср­би­ји је „пр­ва по ле­от­ и­њу и уба­ви­њу” (ка­ко би се то ре­кло у ду­ху ста­рог Ни­ша).

– Од осни­ва­ња, 11. ок­то­бра 2004, град­ ска оп­шти­на Ме­ди­ја­на се тру­ди да увек бу­ де на услу­зи сво­јим гра­ђа­ни­ма. Им­пе­ра­тив су нам увек би­ла де­ца. Да­ри­ва­ли смо бе­бе ро­ђе­не на Дан за­љу­бље­них и њи­хо­ве ма­ме, оку­пи­ли бли­зан­це под па­ро­лом „Да нас бу­ де ви­ше”, да­ри­ва­ли пр­ва­ке, на­гра­ђи­ва­ли нај­бо­ље сту­ден­те, спор­ти­сте, мла­де умет­ни­ ке и на­уч­ни­ке, а сред­стви­ма из фон­да­ци­је 2012.  Специјално издање

 Дра­го­слав­ Ћир­ко­вић,­ пред­сед­ник­ оп­шти­не­ Ме­ди­ја­на

27

ПРЕД­С ТА­В ЉА­Њ Е Жа­ри­ште фе­сти­ва­ла – За на­ше шко­лар­це већ четири го­ди­не ор­га­ни­зу­је­мо Фе­сти­ вал деч­јег и ства­ра­ла­штва за де­цу, у окви­ру ко­јег они, ра­ме уз ра­ме са ис­так­ну­тим пе­сни­ци­ма, про­мо­ви­шу сво­је ства­ ра­ла­штво – ка­же пред­сед­ник оп­шти­не Ме­ди­ја­на Дра­го­слав Ћир­ко­вић. – То­ком ле­та дру­жи­мо се са на­шим су­гра­ђа­ни­ма на „Ме­ди­ја­на фе­сту”, уз бо­гат и ра­зно­вр­стан про­грам, где за сва­ко­га по­сто­ји по не­што. С је­се­ни, оку­пља­мо се на „Ме­ди­ ја­на Бал­кан рок фе­сти­ва­лу”, где око­сни­цу чи­не мла­ди и још не­а­фир­ми­са­ни рок бен­до­ви.  Бри­га о де­ци: Број­не ­ ма­ни­фе­ста­ци­је ­ и ак­ци­је ­ по­све­ће­не ­ нај­мла­ђим ­ ста­нов­ни­ци­ма ­ оп­шти­не Ма­ке­те: Ова­ко ће из­гле­да­ти улаз у Ар­хе­о­ло­шки парк „Ме­ди­ја­на” и ­ Ре­кре­а­тив­ни ­ парк у цен­тру

 Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј у по­се­ти оп­шти­ни ­ Ме­ди­ја­на

28

„Све­та Пет­ка” по­мо­гли да се у још не­ко­ли­ко до­мо­ва за­чу­је де­чи­ји плач. Бри­ну­ли смо и о де­ци у хра­ни­тељ­ским по­ро­ди­ца­ма, да зна­ју, иако оста­вље­на, да ни­су са­ма – ка­же пред­ сед­ник оп­шти­не Ме­ди­ја­на Дра­го­слав Ћир­ ко­вић. – Бри­ну­ли смо и о ста­ри­ма. Отво­ри­ ли смо Цен­тар за ста­ра и ин­ва­лид­на ли­ца, а оне ко­ји не по­пу­шта­ју пред го­ди­на­ма сла­ли на Олим­пи­ја­ду „тре­ћег до­ба”. Су­гра­ђа­не са нај­ни­жим пен­зи­ја­ма во­ди­ли смо у Ба­њу То­ пи­ло. Ка­ко су са­ми ис­та­кли, ви­ше од све­га зна­чи­ло им је то што ни­су за­бо­ра­вље­ни. У го­ди­на­ма кри­зе, све бу­џе­те за про­сла­ ве у оп­шти­ни Ме­ди­ја­на пре­у­сме­ри­ли су у ху­ма­ни­тар­не ак­ци­је. За Дан оп­шти­не, 11. ок­то­бра, уме­сто да ор­га­ни­зу­ју сла­вље, по­ кло­ни­ли су Кли­ни­ци за де­чи­је и ин­тер­не бо­ле­сти два вред­на апа­ра­та: пулс­ни ок­си­ ме­тар (нео­п­хо­дан пре­вре­ме­но ро­ђе­ним бе­ ба­ма) и ин­ха­ла­тор (пре­ко по­тре­бан де­ци са смет­ња­ма у ди­са­њу).

– То­ком це­ле го­ди­не на раз­не на­чи­не, па и јед­но­крат­ним нов­ча­ним по­мо­ћи­ма, по­ма­га­ли смо на­шим нај­си­ро­ма­шни­јим жи­те­љи­ма да ре­ше бар део сво­јих про­бле­ ма. Сви­ма њи­ма смо не­дав­но по­сла­ли и па­ке­те зим­ни­це. На­мир­ни­це смо од­не­ли

Специјално издање  2012.

и у Дом за не­збри­ну­ту де­цу „Ду­шко Ра­до­ вић”, где сво­је вре­ме на кре­а­ти­ван на­чин, у днев­ном бо­рав­ку и то­ком ви­кен­да, про­во­де и чла­но­ви Удру­же­ња мен­тал­но не­до­вољ­но раз­ви­је­них осо­ба. ВИ­ДИ­МО СЕ НА НИ­ША­ВИ У оп­шти­ни Ме­ди­ја­на тру­де се да бу­ду на услу­зи и при­вред­ни­ци­ма. На­пра­ви­ли су стра­те­ги­ју раз­во­ја ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа и уста­но­ви­ли на­гра­ ду „Нај­бо­ље у Ме­ди­ја­ни” за нај­у­спе­шни­је при­вред­ни­ке.

– У окви­ру мо­дер­ни­за­ци­је и уна­пре­ђе­ ња ра­да упра­ве, фор­ми­ра­ли смо но­ви Раз­ вој­но услу­жни цен­тар, ме­сто где ће гра­ ђа­ни, ин­ве­сти­то­ри и цео по­слов­ни сек­тор мо­ћи да до­би­ју ве­ли­ки део услу­га ко­је пру­ жа ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, као и све нео­п­ход­ не ин­фор­ма­ци­је о над­ле­жно­сти­ма и ра­ду ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, јав­них пред­у­зе­ћа, ло­ кал­них и ре­пу­блич­ких ин­сти­ту­ци­ја и уста­ но­ва у оп­шти­ни – до­да­је Ћир­ко­вић. Као оп­шти­на ко­ја по­кри­ва ур­ба­но град­ ско је­згро Ни­ша, Ме­ди­ја­на до­ста па­жње по­ кла­ња уре­ђе­њу про­сто­ра и очу­ва­њу жи­вот­ не сре­ди­не. Уре­ди­ли су Зе­ле­ну оазу, до­бро са­ра­ђу­ју са са­ве­ти­ма гра­ђа­на на уре­ђе­њу ме­ђу­бло­ков­ског зе­ле­ни­ла, ор­га­ни­зу­ју так­ ми­че­ња за нај­леп­шу ба­шту и бал­кон, уре­ ђе­ње но­во­го­ди­шњег, бо­жић­њег и ус­кр­шњег про­сто­ра. У Ча­и­ру су из­гра­ђе­ни фон­та­на и ам­фи­те­а­тар, а у Пар­ку Све­тог Са­ве Парк љу­ба­ви, про­гла­шен 2009. за јед­но од де­сет нај­бо­љих ар­хи­тек­тон­ских де­ла за ту го­ди­ну и свр­стан ме­ђу ше­зде­се­так ко­ји су у Ср­би­ји обе­ле­жи­ли пр­ву де­це­ни­ју овог ве­ка.

– Уско­ро ће­мо на­шим су­гра­ђа­ни­ма по­кло­ни­ти још јед­но пре­див­но ме­сто, Ре­ кре­а­тив­ни парк, про­стор по­ред Ни­ша­ве за од­мор, ре­кре­а­ци­ју и бег од град­ске бу­ке и вре­ве – ка­же пред­сед­ник Ћир­ко­вић. – По­ себ­но смо по­но­сни на ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ ште Ме­ди­ја­на, про­стор ода­кле је по­те­као ве­ли­ки рим­ски цар Кон­стан­тин. У су­срет обе­ле­жа­ва­њу 1.700-тој го­ди­шњи­ци озва­ ни­че­ња хри­шћан­ства у Рим­ској Им­пе­ри­ји, свој до­при­нос да­ће­мо из­град­њом ле­пог ви­ ше­на­мен­ског објек­та Вра­та Кон­стан­ти­но­ ве Ме­ди­ја­не, у окви­ру ко­јег ће би­ти би­ле­ тар­ни­ца и су­ве­нир­ни­ца. Ста­ре свет­ко­ви­не у Ме­ди­ја­ни су на­ро­ чи­то ле­пе. Нај­ви­ше љу­ди оку­пи се на Бо­ го­ја­вљењ­ском пли­ва­њу за крст и на Ви­дов­ дан­ској ака­де­ми­ји. И та­ко, у оп­шти­ни Ме­ди­ја­на ис­трај­но на­ста­вља­ју за­по­че­ти по­сао, у за­јед­ни­штву са гра­ђа­ни­ма, тра­га­ју­ћи за оним нај­по­треб­ ни­јим и нај­при­ме­ре­ни­јим што мо­же опле­ ме­ни­ти на­ше ово­зе­мља­ско жи­вље­ње. 

2012.  Специјално издање

29

ПО­З ИВ­Н И­Ц А ЗА­ЈЕ­ЧАР, ЦЕН­ТАР ТИ­МОЧ­КЕ КРА­ЈИ­НЕ, НА­СТА­ВЉА СВОЈ РАЗ­ВОЈ­НИ ПУТ

Ве­ћа ту­ри­стич­ка при­влач­ност „На­ша ле­па ва­рош до­че­ка­ће вас ши­ро­ка ср­ца, сво­јом исто­ри­јом и кул­ту­ром, сво­јим ­ мо­дер­ним ур­ба­ним ду­хом и при­род­ним ле­по­та­ма, сво­јим ле­ко­ви­тим во­да­ма и ­ аутен­тич­ним се­ли­ма, сво­јом му­зи­ком, га­стро­но­ми­јом, ви­ни­ма. До­че­ка­ће вас спрем­на ­ и за би­знис, и за уче­ње, и за раз­вој, и за за­ба­ву, ту­ри­зам, спорт... За­пра­во, ва­ше ­ је са­мо да до­ђе­те. Оста­ло је на­ша бри­га”, по­ру­чу­је гра­до­на­чел­ник Бо­шко Ни­чић

30

Специјално издање  2012.

2012.  Специјално издање

31

ПО­З ИВ­Н И­Ц А

 „Пре­сто­ни­ца срп­ског Ис­то­ка”: За­је­чар, ­ јед­на па­но­ра­ма

С

ме­штен из­ме­ђу два кључ­на европ­ска са­о­бра­ћај­на ко­ри­до­ра, нај­ва­жни­јег ауто-пу­та (Ко­ри­дор 10) и нај­ва­жни­јег плов­ног пу­та (Ду­нав), За­је­чар је град ма­ле по­вр­ши­не, али за­ни­мљи­ве ту­ри­стич­ке по­ ну­де. То га чи­ни при­влач­ним за по­се­ти­о­це. На­сле­ђа древ­них ци­ви­ли­за­ци­ја по­да­ри­ла су кул­ту­ри овог кра­ја бо­гат­ство ра­зно­ли­ко­сти, што је до­дат­но на­гла­ше­но ле­по­том ов­да­ шњих пре­де­ла. Му­зи­ка. За­је­чар оби­лу­је од­лич­ним му­ зич­ким де­ша­ва­њи­ма. Не­гу­је се и про­мо­ви­ ше мо­дер­на му­зи­ка, али и кла­сич­на и ет­но. Му­зи­ка зна­чај­них умет­нич­ких и из­во­ђач­ ких до­ме­та. Сто­га, ов­да­шњи фе­сти­ва­ли, по­ пут чу­ве­не „Ги­та­ри­ја­де”, то­ком це­ле го­ди­не оку­пља­ју по­се­ти­о­це из це­ле Ср­би­је и ши­рег ре­ги­о­на.

Ба­ња. Сме­ште­на у жи­во­пи­сној цр­но­реч­ кој удо­ли­ни, Гам­зи­град­ска Ба­ња је ме­сто где у сва­ко до­ба го­ди­не мо­же­те ужи­ва­ти у  „Фе­ликс ­ бла­го­да­ти­ма ле­ко­ви­те тер­мо­ми­не­рал­не во­ Ро­му­ли­ја­на” и де. С кон­ти­нен­тал­ном кли­мом, окру­же­на мо­за­ик Ди­о­ни­са шу­мо­ви­тим бре­жуљ­ци­ма ко­ји је шти­те од про­на­ђен на ­ том ло­ка­ли­те­ту. ве­тра, она је уго­дан и сли­ко­вит ку­так где мо­же­те ре­ши­ти или убла­жи­ти сво­је здрав­ Ба­зен са ­ ле­ко­ви­том во­дом ­ стве­не про­бле­ме, или се на­про­сто окре­пи­ ти, од­мо­ри­ти и ре­лак­си­ра­ти. у Гам­зи­град­ској Ба­њи. По­по­ва ­ Је­зе­ра. По­ред Цр­ног и Бе­лог Ти­мо­ка, ко­ пла­жа на ­ ји се баш код За­је­ча­ра спа­ја­ју у (Ве­ли­ки) Ти­ Ти­мо­ку, ­ мок, у око­ли­ни гра­да по­сто­ји ви­ше љуп­ких ку­па­ли­ште ­ је­зе­ра, го­то­во скро­ви­тих у сво­јој сра­сло­сти и сре­ди­ште ­ са при­ро­дом: Гр­ли­шко, Со­ви­нац, Ргот­ско... лет­њих ­ Ни­су да­ле­ко ни Бо­ван­ско или Бор­ско је­зе­ кул­тур­них ­ ро. Ле­по­том и чи­сто­ћом, она ма­ме ку­па­че, зби­ва­ња

Ноћ­ни жи­вот О ка­фан­ском и бо­ем­ском жи­во­ту За­је­ча­ра­ца, не­ка­да­шњем и да­на­шњем, ис­пре­да­ју се мно­ге жи­во­пи­сне при­че. Про­ба­ ли би­сте? Поч­ни­те до­бром хра­ном. За­у­зми­те ме­сто у не­кој од за­је­чар­ских ка­фа­на ко­је су за­др­жа­ле дух ста­рих вре­ме­на. У њи­ма се ста­ри хе­до­ни­стич­ки и мај­стор­ски За­је­чар бра­ни од зах­тев­но­сти но­вог За­је­ча­ра, мо­дер­ног, бр­зог, по­слов­ног. Ослу­шни­те те раз­го­во­ре, смех, звец­ка­ње кри­ста­ла, ет­но-му­ зи­ку. Про­бај­те за­је­чар­ско пи­во, ов­да­шња ви­на, или мо­жда не­ку од вр­хун­ских до­ма­ћих воћ­них ра­ки­ја. За­је­чар­ци ка­жу: „До­зво­ли­те да ва­ше ср­це над­вла­да ра­зум.”

32

Специјално издање  2012.

кам­пе­ре и број­не за­љу­бље­ни­ке у при­ро­ду. Бо­га­та ра­зним вр­ста­ма ри­бе, по­зна­та су ме­ ђу стра­сним ри­бо­лов­ци­ма, ко­ји че­сто до­ла­ зе из да­ле­ка. Кра­ље­ви­ца. Уко­ли­ко во­ли­те ак­ти­ван од­ мор, у ле­пом пеј­за­жу и не­на­ру­ше­ној при­ ро­ди, За­је­чар вам ну­ди број­не мо­гућ­но­сти. Уре­ђе­не и обе­ле­же­не ста­зе за шет­њу, џо­ги­ ра­ње, во­жњу би­ци­клом, ов­де су вам увек на рас­по­ла­га­њу. Мо­же­те ја­ха­ти, или учи­ти да ја­ше­те, у ов­да­шњем ко­њич­ком клу­бу. Пра­ви би­сер За­је­ча­ра сва­ка­ко је паркшу­ма „Кра­ље­ви­ца”, до­дат­но за­ни­мљи­ва по то­ме што се на­ла­зи на­до­мак цен­тра ва­ро­ ши. Ту су и ха­ла спор­то­ва, број­ни спорт­ски те­ре­ни, отво­ре­ни ба­зен, трим ста­за... „По­по­ва пла­жа”. До 2004. ту је би­ла бу­ вља пи­ја­ца, про­стор за­пу­штен и не­у­гле­дан. А он­да је то, тру­дом са­мог Гра­да, пре­тво­ре­ но у је­дан од нај­ур ­ е­ђе­ни­јих и нај­при­влач­ ни­јих спорт­ско-ре­кре­ат­ ив­них ком­плек­са у Ср­би­ји (и за­бав­них, по­што се ту ле­ти одр­ жа­ва­ју атрак­тив­ни „кон­цер­ти на во­ди”). У са­мом гра­ду, на ре­ци, ком­плекс је све­ча­но отво­рен у ју­ну 2007, кон­цер­том гру­пе „Бал­ ка­ни­ка”, и од та­да је оми­ље­но ме­сто За­је­ча­ ра­ца и њи­хо­вих го­сти­ју. „Фе­ликс Ро­му­ли­ја­на”. Би­ла је то рас­ ко­шна за­вет­на па­ла­та рим­ског ца­ра Га­ле­ри­ ја, са­гра­ђе­на на­до­мак да­на­шњег За­је­ча­ра, у Гам­зи­гра­ду, из­ме­ђу 297. и 311. го­ди­не на­ ше ере. Цар ју је на­ме­нио за сво­је по­след­ње зем­но бо­ра­ви­ште, по по­вла­че­њу са пре­сто­ла. По­диг­ну­та је сти­лу кла­сич­не рим­ске двор­ ске ар­хи­тек­ту­ре и на­зва­на по ца­ре­вој мај­ци Ро­му­ли. Двор­ски ком­плекс про­сти­ре се на 6,5 хек­та­ра. Се­вер­ни део тог про­сто­ра за­у­ зи­ма­ла је цар­ска па­ла­та, са ма­лим хра­мом и жр­тве­ни­ком, а у ју­жном де­лу би­ли су ве­ ли­ки јав­ни објек­ти. Лук­су­зна ре­зи­ден­ци­ја са че­ти­ри ве­ли­ке дво­ра­не, у се­ве­ро­за­пад­ној че­ твр­ти, би­ла је укра­ше­на фре­ска­ма и под­ним мо­за­иц ­ и­ма. Си­сте­мат­ским ар­хе­о­ло­шким ис­ тра­жи­ва­њи­ма от­ко­па­ни су оста­ци па­ла­те са мо­за­иц ­ и­ма из­у­зет­не ле­по­те, хра­мо­ви, тер­ме, мо­ну­мен­тал­не ка­пи­је. Ва­жан део тих на­ла­за, и од­го­ва­ра­ју­ће ре­кон­струк­ци­је, мо­же­те ви­ де­ти у На­род­ном му­зе­ју у За­је­ча­ру. 

2012.  Специјално издање

33

АЛ В Е РН

КА И М

СЕД

” 2 1 20 не

ц 2. годи а в ко 201

с јула е Л „ 7.

био е ј вац го­ ско ни Ју е о Л а ви .д 3 век раље невал.

X д К X о у а ар дин адова ован к а о г циј х р з а г и и т т н х с е фе АЛ дес ретки је орга ани АРНЕВ Три д м е о а н К ом атећ ине „ ција. једа ији у к р п д в као 09. го феста сла ­ 06. и 0 (Фе 2 д 20 а ман C н о C е , ” ).

E овљ ебн аде н F адова а л Обн тиљиј је пос је ч х гр ” оста валски „Рош ОВАЦ е! п К ­ди­н вац арне о г о ­ ЛЕС к к ес ове е Л пских е­и­ н с ­ и о о ­м од вр и­ди Те г ције е В а дер

а љач 0h в 2 а , б а јул их з дом , 3. н к ч а р ули а са во л Уто а р в сти ал ига е Ф в • рне а, • Ка 20h инг g , с л р у .ј пи intin уа, а, 4 a т д а е т dy p л Ср o а b в gи рне • Ка e paitin вал fac карне h о , 20 л • Ек у ј 5. ца ак, бал убима т н р е в к Чет мас ћних љ и к ку ли • Ве невал р 30 ка 0 h • Ка 2 вор , о л п у ка 6. ј алс доба в ак, е т е П ег арн ја к л трећ ч е • Д нева ватре р • Ка тивал 30 h с 20 • Фе , л ју , 7. а т а о одн ноћ Суб р а н ски ска еђу • М невал рневал кар ки ка кама ас ли • Ве под м бал

а овц к с бб Ле ија ов трг ц ц а ик из ва ган Масар Леско 60 р о 3 00 чка 160 16 233 61 сти и 1 р 33 8 Ту . +3 1 16 23 com л е т 38 ac. с. + lleskov org.rs к а ol. ./ф va тел .karne www.t o.com w aho ww c@y a v sko tole : l i ema

СИМ­Б О­Л И

36

Фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић Специјално издање  2012.

Јо­сиф Пан­чић (1814-1888)

РА­МОН­ДИ­ЈА СЕР­БИ­КА, ЈЕ­ДИН­СТВЕ­НА БИЉ­КА КО­ЈА ЈЕ НАД­ЖИ­ВЕ­ЛА МИ­ЛЕ­НИ­ЈУ­МЕ

Чу­де­сни срп­ски цвет На це­лом све­ту, она по­сто­ји са­мо у Си­ће­вач­кој и Је­ла­шнич­кој кли­су­ри, на­до­мак Ни­ша. ­ Пре­ци су јој, из­гле­да, са митског Рт­ња. Сво­јим нео­бич­ним свој­стви­ма она је пра­ва ­ ме­та­фо­ра за оно што је Ста­ни­слав Кра­ков, у на­сло­ву свог нај­бо­љег ро­ма­на, на­звао ­ „Жи­вот чо­ве­ка на Бал­ка­ну”. Ra­mon­dia Ser­bi­ca мо­же да об­у­ста­ви жи­вот, осу­ши се, ­ по­ву­че у се­бе, оба­мре. Кад по­но­во на­ста­ну по­вољ­ни усло­ви, она ожи­вља­ва и вра­ћа ­ се не са­мо свим ве­ге­та­ци­о­ним про­це­си­ма, не­го и сво­јој за­го­нет­ној ле­по­ти Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

М

о­жда је не­мач­ки на­уч­ник Гри­збех био во­ђен осе­ћа­њем им­пе­ри­јал­не над­ме­но­сти ка­да је 1838, ис­тра­жу­ју­ ћи Бал­кан, об­ја­вио да „Ср­би­ја бо­та­ни­ча­ри­ма не обе­ћа­ва мно­го”, јер је он у њој „про­на­шао са­мо 134 цвет­ни­це”. Мо­жда је био, про­сто, не­зна­ли­ца. Или са­мо ле­њи­вац, што је те­шко по­ве­ро­ва­ти за јед­ног Гер­ма­на. У сва­ком слу­ ча­ју, об­ја­вљи­ва­ње ње­го­вих „на­ла­за” до­не­ло

је до­бро­бит срп­ској на­у­ци о биљ­ном све­ту. У на­ме­ри да Ср­би­ју од­бра­ни од за­блу­де ко­ју су у европ­ским на­уч­ним кру­го­ви­ма ши­ри­ ли екс­пер­ти по­пут Гри­збе­ха, Јо­сиф Пан­чић је сре­ди­ном тог уз­бур­ка­ног осло­бо­ди­лач­ког ве­ка за­по­чео оп­се­жна ис­тра­жи­ва­ња фло­ре Ср­би­је. Пут кроз то ис­тра­жи­ва­ње, зна­мо да­ нас, од­вео је Пан­чи­ћа на је­дан од нај­ви­ших пи­је­де­ста­ла срп­ске на­у­ке и кул­ту­ре.

2012.  Специјално издање

 Ra­mon­dia­ Na­ta­lia,­ Ra­mon­dia­ Ser­bi­ca и наш во­дич у­ Си­ће­вач­кој­ кли­су­ри

37

СИМ­Б О­Л И Сни­ма­ње Ре­пор­те­ри На­ци­о­нал­не ре­ви­је ус­пе­ли су про­шле го­ди­не да се у пра­во вре­ме усп­ну на су­во­пла­нин­ске ви­со­ве и сни­ме ра­мон­ ди­ју сер­би­ку. Има­ли су во­ди­ча и сре­ће, али из­над све­га ону по­кре­тач­ку страст ко­ју зо­ве­мо ра­до­зна­ло­шћу. Не­ма у Ср­би­ји (ни на овој пла­вој лоп­ти у све­ми­ру) мно­го њих ко­ји се мо­гу по­хва­ли­ти та­квим сним­ци­ма. По­де­ли­ће­мо их, на­рав­но, са ва­ма, сво­јим чи­та­о­ци­ма. Јер, као што зна­те, ми и не­ма­мо ни­ко­га дру­гог осим вас.

 На­слов­на ­ стра­на чу­ве­не­ књи­ге Јо­си­фа ­ Пан­чи­ћа, иза­шле у го­ди­ни ауто­ро­ве смр­ти (1888)

38

На­су­прот Гри­збе­ху, Јо­сиф Пан­чић је за не­што ви­ше од 20 го­ди­на (до 1874) про­на­ шао и кла­си­фи­ко­вао 2.422 вр­сте цвет­ни­ца срп­ске фло­ре! Ве­ро­ват­но нај­за­го­нет­ни­ја ме­ђу њи­ма је она ко­ју је 1855. про­на­шао на Рт­њу и дао јој име Ra­mon­dia Ser­bi­ca. То је ен­дем­ска биљ­ка, ма­ле рас­про­стра­ње­но­сти, ре­ликт­ на, и да­нас је, на це­лом све­ту, има је­ди­но у Си­ће­вач­кој и Је­ла­шнич­кој кли­су­ри. Ду­го, пу­них се­дам­де­сет три го­ди­не, ни­ је се зна­ло за за­го­нет­на свој­ства те цвет­не биљ­ке. За она скри­ве­на свој­ства због ко­јих је да­нас на­зи­ва­мо чу­де­сном. А до от­кри­ћа је до­шло слу­чај­но (за оне ко­ји ве­ру­ју у слу­ чај). Ка­ко је у Жур­на­лу Ру­ског бо­та­нич­ког дру­штва из 1928. го­ди­не све­до­чио Па­вле Чер­њев­ски, зби­ло се то ова­ко: Чер­њев­ски је те го­ди­не, по свој при­ли­ци у љут­њи, про­суо ча­шу во­де по свом хер­ба­ри­ју­ му у ко­јем су се на­ла­зи­ли пот­пу­но са­су­ше­ни при­мер­ци јед­не рет­ке цвет­ни­це из срп­ских пла­ни­на. Су­тра­дан, отво­рив­ши хер­ба­ри­ јум, био је шо­ки­ран. Пот­пу­но осу­ше­ни и бе­ жи­вот­ни при­мер­ци биљ­ке Ra­mon­dia Ser­bi­ca, мр­ке бо­је, чуд­но­ва­то су ожи­ве­ли, омла­ди­ли се, озе­ле­не­ли, на­пу­пе­ли. Тај до­га­ђај, ко­ји опи­су­је сам Чер­њев­ ски, по­слу­жи­ће за доц­ ни­ја да­ља от­кри­ћа: Утвр­ђе­но је да та биљ­ка по­се­ду­је чу­де­сну спо­соб­ност да у екс­ трем­но не­по­вољ­ним при­ли­ка­ма, као што су ду­го­трај­не су­ше или же­сто­ки мра­зе­ви, пре­ ђе у ста­ње ана­бе­о­зе – „осу­ши се и прак­тич­ но об­у­ста­ви жи­вот, оба­мре, а кад на­ста­ну по­год­ни усло­ви, вра­ћа се свим ве­ге­та­ци­о­ним про­це­си­ма”. Та­ко је ус­ пе­ла да пре­жи­ви ми­ли­ о­не го­ди­на, још од пре­ по­топ­ских вре­ме­на. Специјално издање  2012.

ОПО­ВР­ГА­ВА­ЊЕ ДАР­ВИ­НА Још шест го­ди­на пре слу­ча­ја ко­ји опи­ су­је ру­ски бо­та­ни­чар, бе­ли еми­грант у Ср­ би­ји, срп­ски на­уч­ни­ци до­ка­за­ли су за­пре­ па­шћу­ју­ће ду­го тра­ја­ње ове биљ­не вр­сте у оној ди­мен­зи­ји ко­ју зо­ве­мо вре­ме. На­уч­ни­ ци су Ко­ша­нин и Ада­мо­вић, го­ди­на је 1922, а на­лаз ка­же да ра­мон­ди­ја сер­би­ка „по­ти­че још из тер­ци­је­ра. Нај­пре је пре­жи­ве­ла вре­ лу троп­ску кли­му, по­том, мо­жда је­ди­на, и стра­шно ле­де­но до­ба.” Тај на­лаз се осла­ња, као на по­ла­зи­ште, на оно што је го­ди­не 1909. утвр­дио лај­пци­ шки на­уч­ник др Лу­јо: Ра­мон­ди­ја сер­би­ка ни­је уљез не­го ста­ро­се­ де­лац. Као Мо­хи­кан­ци ме­ђу Аме­ри­кан­ци­ма. Три де­це­ни­је по­сле Пан­чи­ће­вог про­ на­ла­ска ра­мон­ди­је сер­би­ке, та­ко­ђе ве­ли­ ки срп­ски на­уч­ник Са­ва Пе­тро­вић об­ја­вио је пр­ву мо­но­гра­фи­ју биљ­ног све­та Ср­би­је (1885). У њој је ко­нач­но по­твр­ђе­но по­сто­ ја­ње јед­не ро­ђач­ке вр­сте, ни­шта ма­ње нео­ бич­не. Са­ва Пе­тро­вић ју је нај­пре, не­ко­ли­ ко го­ди­на ра­ни­је, на­звао Ra­mon­dia Ni­sa­na, „ни­шка ра­мон­ди­ја”. Али 1882, по­во­дом про­гла­ше­ња Ср­би­је за кра­ље­ви­ну, та биљ­ка до­би­ја но­во име, Ra­mon­dia Na­ta­lia, у част та­да­шње кра­љи­це На­та­ли­је Обре­но­вић, же­не кра­ља Ми­ла­на. Сто го­ди­на ка­сни­је, тра­гом не­ких Пе­ тро­ви­ће­вих на­го­ве­шта­ја, бе­о­град­ски бо­та­ ни­ча­ри Сте­ва­но­вић и Ни­ке­тић су на Су­вој пла­ни­ни тра­га­ли за тре­ћом се­стром ртањ­ ске и ни­шке ра­мон­ди­је. Ни­су је про­на­ шли. Али, ка­ко све­до­чи Гла­сник Бо­та­нич­ ке ба­ште из 1987, из­у­зет­но от­кри­ће ни­је из­о­ста­ло. „Утвр­ди­ли су да ра­мон­ди­ја сер­би­ка и ра­мон­ди­ја на­та­ли­ја на су­во­пла­нин­ским ви­со­ви­ма Об­лик и Ра­до­ван­ски ка­мен по­би­ ја­ју Дар­ви­но­ву те­о­ри­ју, јер чи­не ре­дак при­ мер сим­па­три­је.” Пре­ци­зни­је, ка­ко нас је све у ма­ју 2000. под­се­тио ни­шки пи­сац и но­ви­нар Ти­хо­мир Не­шић, „не са­мо што су пра­и­скон­ске, не са­мо што жи­ве пра­вим ис­по­снич­ким жи­во­ ти­ма, не са­мо што не­ма­ју бли­ску род­би­ну, не са­мо што их има је­ди­но на Су­вој пла­ни­ ни, не­го оне ту жи­ве до­бро­су­сед­ски, што је су­прот­но за­ко­ни­ма ево­лу­ци­је, по ко­ји­ма, кад се две бли­ске вр­сте с јед­на­ким ин­те­ре­ си­ма, прох­те­ви­ма и апе­ти­ти­ма на­ђу јед­на крај дру­ге, ја­ча по­бе­ђу­је: сла­би­ју на за­јед­ нич­ком ста­ни­шту са­свим уни­шти”. „Тај дар­ви­нов­ски за­кон је по­твр­ђен и у на­уч­ним ла­бо­ра­то­ри­ја­ма, али га срп­ске ра­мон­ди­је на Су­вој пла­ни­ни по­би­ја­ју. Оп­ ста­ју на истим скром­ним тр­пе­за­ма у ка­ме­ ним пу­ко­ти­на­ма, мо­жда баш за­хва­љу­ју­ћи за­јед­ни­штву.” 

Сли­ка­ње Го­ди­не 2004, илу­стру­ју­ћи мој те­мат о вр­то­ви­ма у Бе­о­гра­ду, гра­ду тај­ни, вр­сни срп­ски сли­кар Ми­ха­ил Ку­ла­чић на­сли­као је ра­мон­ди­ју сер­би­ку. Имао је пред со­бом мо­ју при­чу, сти­гло је и не­ко­ли­ко не­у­по­тре­бљи­вих сни­ма­ка (у ста­њу рас­па­ да­ња). Ни сам та­да ни­сам знао са­свим тач­но ка­ко из­гле­да тај за­го­нет­ни цвет. Ка­да сам доц­ни­је до­био но­ве фо­то­гра­фи­је ра­мон­ди­је сер­би­ке, у ви­со­кој ре­зо­лу­ ци­ји, био сам ве­о­ма из­не­на­ђен, као Па­вле Чер­њев­ски 1928. Ми­ха­ил Ку­ла­чић је очи­то ви­део ра­мон­ди­ју и из сво­је ви­зи­је про­сто је пре­нео на аква­рел-па­пир. „Учи­ ни­ло ми се да би мо­ра­ла из­гле­да­ти баш та­ко“, ре­као ми је.

2012.  Специјално издање

Илу­стра­ци­ја:­ Ми­ха­ил Ку­ла­чић

39

РИ­З НИ­Ц Е

40

Специјално издање  2012.

НИ­ШКИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ, У СУ­СРЕТ ВЕ­ЛИ­КИМ ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈИ­МА 2013.

Осам ве­ко­ва чу­ва­ра ба­шти­не По­че­ло је од Кон­стан­ти­но­ве гла­ве, брон­за­ног пор­тре­та про­на­ђе­ног 1900. при­ли­ком ­ град­ње твр­ђав­ског мо­ста. Зва­нич­но осни­ва­ње би­ло је 1933, а дру­го ро­ђе­ње, по­сле ­ „са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња” 1944, зби­ло се 1947. Пре­ђен је дуг пут. Да­нас је то ва­жна ­ ин­сти­ту­ци­ја кул­ту­ре, са пре­ко 40.000 на­ђе­них пред­ме­та из обла­сти ар­хе­о­ло­ги­је, ­ исто­ри­је и исто­ри­је умет­но­сти. Но не за­бо­ра­ви­мо: не­ве­ро­ват­но ма­ли про­це­нат ­ ис­тра­же­но­сти и об­ра­ђе­но­сти кул­тур­но-исто­риј­ског на­сле­ђа, од пра­и­сто­ри­је, пре­ко ан­ти­ке, до сред­њег ве­ка, до­во­ди у пи­та­ње еле­мен­тар­ну озбиљ­ност др­жа­ве Ср­би­је и сва­ко­га од нас Гра­ђа и фо­то­гра­фи­је: На­род­ни му­зеј, Ниш

П

о­кло­пи­ло се. У го­ди­ни ка­да ће Ниш би­ти сре­ди­ште све­е­вроп­ске про­сла­ ве 1700. го­ди­шњи­це до­но­ше­ња Ми­ лан­ског едик­та и озва­ни­че­ња хри­шћан­ства у Рим­ској Им­пе­ри­ји, 2013, На­род­ни му­зеј у том гра­ду обе­ле­жи­ће 80. го­ди­шњи­цу од свог осни­ва­ња. Рим­ски цар Кон­стан­тин Ве­ ли­ки, ро­ђен у На­и­су, ан­тич­кој пре­те­чи Ни­ ша, сво­јим ми­лан­ским ак­том увео је Евро­ пу у „кр­ште­ну исто­ри­ју”. На­род­ни му­зеј у Ни­шу нај­ве­ћа је ри­зни­ца те исто­ри­је на свом про­сто­ру, чу­вар ње­них нај­зна­чај­ни­јих ар­те­фак­та. Сто­га по­кла­па­ње две ве­ли­ке го­ ди­шњи­це има на­ро­чит сми­сао. На­род­ни му­зеј је про­грам обе­ле­жа­ва­ ња два ко­ло­сал­на ју­би­ле­ја за­по­чео још пре три го­ди­не, ве­ли­ком пре­зен­та­ци­јом Ко­ре­ни европ­ског хри­шћан­ства. На­пра­вље­на је и се­ри­ја ре­пли­ка нај­зна­чај­ни­јих екс­по­на­та из ан­тич­ке збир­ке. Низ про­је­ка­та био је усме­ рен на за­шти­ту и мо­дер­ни­је пред­ста­вља­ње ве­ли­ке кул­тур­но-исто­риј­ске ба­шти­не ши­ рег про­сто­ра гра­да. За крај 2012. при­пре­ ма се ве­ли­ка из­ло­жба Жи­вот хри­шћа­на у Ни­шу од Кон­стан­ти­на до да­нас, а до­го­ди­не јав­но­сти ће би­ти пред­ста­вље­ни ре­зул­та­ти ду­гих ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња На­ис­ а, Ме­ди­ја­не и не­кро­по­ле у Ја­го­дин-ма­ли. ОСНИ­ВА­ЊЕ И ПР­ВИ ЗА­МАХ На са­мом раз­ме­ђу XIX и XX ве­ка, 1900, при­ли­ком из­град­ње твр­ђав­ског мо­ста, про­ на­ђен је зна­ча­јан брон­за­ни пор­трет Кон­ стан­ти­на Ве­ли­ког. На­рав­но, тре­ба­ло га је

не­где сме­сти­ти, струч­но о ње­му бри­ну­ти и учи­ни­ти га до­ступ­ним јав­но­сти. И обе­ле­ жа­ва­ње 1600. го­ди­шњи­це до­но­ше­ња Ми­ лан­ског едик­та, пре сто го­ди­на, 1913, би­ ло је ва­жан под­сти­цај за осни­ва­ње му­зе­ја у Ни­шу. Убр­зо су усле­ди­ли уну­тра­шњи по­тре­си у зе­мљи, ме­ђу­на­род­не кри­зе, Бал­кан­ски ра­то­ви, па онај Свет­ски. Иде­ју о осни­ва­њу му­зе­ја би­ло је мо­гу­ће оства­ри­ти тек 1933. Те го­ди­не нај­пре је осно­ва­но Му­зеј­ско дру­ штво, а осни­ва­чи и нај­и­стак­ну­ти­ји чла­но­ ви би­ли су Адам Ор­шић Сла­ве­тић, Ру­долф Бра­та­нић, Бо­ри­во­је Гој­ко­вић, Алек­сан­дар Не­на­до­вић и Бо­ри­во­је По­по­вић. Пр­вог апри­ла та гру­па за­љу­бље­ни­ка осно­ва­ла је и На­род­ни му­зеј.

 Ви­зан­тиј­ска ца­ри­ца, VI век

Као на тра­ци Ниш (Na­i­sus) осно­ва­ли су Ри­мља­ни по­сле по­бе­де над Дар­дан­ ци­ма, кра­јем I ве­ка ста­ре ере. На­кон осни­ва­ња про­вин­ци­је Гор­ње Ме­зи­је, 15. го­ди­не но­ве ере, по­ста­је ва­жно тр­го­вач­ко и вој­но сре­ди­ште. У дру­гој по­ло­ви­ни II ве­ка био је му­ни­ци­пи­ јум, град са са­мо­у­прав­ним пра­ви­ма над ве­ли­ком те­ри­то­ри­јом у окру­же­њу. У III ве­ку пре­ра­ста у ве­о­ма јак цен­тар, на­ро­чи­то по­сле суд­бо­но­сне по­бе­де Кла­у­ди­ја II над Го­ти­ма у око­ли­ни гра­да, 269. го­ди­не. У вре­ме Ди­о­кле­ци­ја­но­ве вла­да­ви­не (284305), Ниш при­па­да про­вин­ци­ји Сре­до­зем­ној Да­ки­ји. Нај­ве­ћи про­спе­ри­тет и зна­чај до­жи­вља­ва у IV ве­ку, у до­ба Кон­стан­ти­на I (306-337), ро­ђе­ног ов­де. Град је стра­дао то­ком упа­да Ху­на 441. и Го­та 471. го­ди­не. Об­ но­вљен је у вре­ме Ју­сти­ни­ја­на (527-565). Кра­јем VI ве­ка осво­ ји­ли су га Сло­ве­ни.

2012.  Специјално издање

41

РИ­З НИ­Ц Е

 Аскле­пи­је, ­ огра­да са хер­ма­ма, IV век Ју­пи­тер на ­ пре­сто­лу, I век

 Ми­лан­ски едикт, пре­вод ­ на срп­ски

Пр­вих ме­се­ци био је сме­штен у згра­ди Учи­тељ­ског до­ма. Ње­го­ву пр­ву из­ло­жбу ви­ де­ло је ви­ше хи­ља­да љу­ди. По­том, 22. ок­ то­бра 1933. му­зеј је пре­се­љен у ку­ћу Хри­ сто­ду­лу­о­вих, ка­да је и зва­нич­но осно­ван под име­ном Исто­риј­ско-ет­но­граф­ски му­ зеј Ни­ша. Гра­ђа је би­ла раз­вр­ста­на у се­дам збир­ки (пра­ис­ то­ри­ја, ан­ти­ка, сред­њи век, ну­ми­зма­ти­ка, збир­ка умет­нич­ких сли­ка и збир­ка оруж­ја). Већ та­да, ни­шка му­зеј­ска по­став­ка би­ла је по свим па­ра­ме­три­ма јед­ на од нај­бо­љих и нај­бо­га­ти­јих у Ср­би­ји. Мно­го то­га још је тре­ба­ло ре­ши­ти, по­пут си­сте­ма фи­нан­си­ра­ња. Ипак, од 1934-1939. Му­зеј је ор­га­ни­зо­вао број­не ис­тра­жи­вач­ке ра­до­ве у Ни­шу и око­ли­ни. Уче­ство­ва­ли су зна­чај­ни ар­хе­о­ло­зи тог вре­ме­на, по­пут Ни­

Ја­го­дин-ма­ла Нај­ве­ћа не­кро­по­ла ка­сно­ан­тич­ког На­и­са (IV-VI век), на ме­сту да­на­шњег на­се­ља Ја­го­дин-ма­ла, на де­сној оба­ли Ни­ша­ве, ис­ тра­жу­је се са пре­ки­ди­ма од 1933. Про­сти­ре се на по­вр­ши­ни 2.000 х 600 ме­та­ра. До­сад је от­кри­ве­но пре­ко 280 гро­бо­ва и ви­ше од 40 зи­да­них гроб­ни­ца. У цен­трал­ном де­лу не­кро­по­ле 1953. от­кри­ве­на је ба­зи­ли­ка са мар­ти­ри­ју­мом, за­пра­во тро­ брод­на ра­но­хри­шћан­ска цр­ква са ап­си­дом и нар­тек­сом. Ме­ђу осли­ка­ним гроб­ни­ца­ма, она у Ули­ци Ко­сов­ке де­вој­ке (от­кри­ ве­на 1953) и Рат­ка Па­вло­ви­ћа (2006) из­у­зет­не су кул­тур­не и умет­нич­ке вред­но­сти, пра­ви ра­но­хри­шћан­ски би­се­ри у ба­ шти­ни Ср­би­је.

42

Специјално издање  2012.

Мр­ви­це Од ва­жних та­ча­ка ан­тич­ког На­и­са до­сад су ис­тра­же­ни: Па­ла­та у Град­ском по­љу. Део ан­тич­ке ули­це или тр­га са тре­мом, као и ве­ћи обје­кат са че­ти­ри за­све­де­не про­сто­ри­је на цен­трал­ном пла­тоу у Твр­ђа­ви. Ба­зи­ли­ ка са мар­ти­ри­ју­мом код Мо­ста мла­до­сти. Ка­сно­ан­тич­ка не­кро­по­ла у Ја­го­дин-ма­ли и у Град­ском по­љу. Ви­ле на Ви­ни­ку, Го­ри­ ци, бре­жуљ­ку Риб­ник и на Ме­ди­ја­ни.

ко­ле Ву­ли­ћа, Јо­ва­на Ко­ва­че­ви­ћа, Бо­ри­во­ја По­по­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Фјук­са. По­диг­ну­та је згра­да му­зе­ја на Ме­ди­ја­ни, по­кре­нут Мо­ рав­ски ар­хе­о­ло­шки гла­сник. Ве­ли­ки за­мах пре­ки­нут је Дру­гим свет­ ским ра­том. Стра­шан удар пред­ста­вља­ло је „са­ве­ знич­ко бом­бар­до­ва­ње” Ни­ша, на­ро­чи­то оно од 2. сеп­тем­бра 1944. Згра­да му­зе­ја ди­рект­но је по­го­ђе­на бом­бом, нај­ве­ћи део при­ку­пље­не гра­ђе је уни­штен. ИЗ ПЕ­ПЕ­ЛА ДО ИМЕ­НА По­сле Дру­гог свет­ског ра­та, рад уста­но­ ве об­но­вљен је 1947. под име­ном На­род­ни му­зеј. Го­ди­не 1950. пре­се­ље­на је у про­сто­

РИ­З НИ­Ц Е Ме­ди­ја­на Ан­тич­ко на­се­ље Ме­ди­ја­на на­ла­зи се пет ки­ло­ме­та­ра ис­точ­но од гра­да, на тра­си пу­та На­ис (Ниш) – Сер­ди­ка (Со­фи­ја). Плод­ на до­ли­на где је сме­ште­на Ме­ди­ја­на, ду­гач­ка 1,2 ки­ло­ме­тра, са се­ве­ра је оме­ђе­на Ни­ша­вом, са ју­га Вла­шким бр­дом. Пр­ ва ис­тра­жи­ва­ња ве­зу­ју се за Фе­лик­са Ка­ни­ца и 1864. го­ди­ну. Укуп­на по­вр­ши­на на ко­јој су по­твр­ђе­ни ар­хе­о­ло­шки сло­је­ви је на 80 хек­та­ра, али је ис­тра­жен са­мо ма­ли део. У сре­ди­шњем де­лу ло­ка­ли­те­та от­кри­вен је ма­њи из­дво­је­ни и огра­ђе­ни ком­ плекс ви­ле, са пе­ри­сти­лом и тер­ма­ма. Се­вер­но од ње је про­ на­ђе­на ви­ла са ок­то­го­ном и ве­ли­ко дво­ри­ште на ис­то­ку (ма­ њеж). За­пад­ни део на­се­ља чи­не скла­ди­ште за хра­ну, ком­плекс вој­них ба­ра­ка и ма­ње из­дво­је­не ви­ле...

 Хип­нос, мо­за­ик, Ме­ди­ја­на, IV век Реч­но бо­жан­ство (Flu­vi­us), мо­за­ик, Ме­ди­ја­на, IV век

44

ри­је у ко­ји­ма се и да­нас на­ла­зи. Исто­риј­ско оде­ље­ње сме­ште­но је у да­на­шњој Ули­ци Ми­лој­ка Леш­ја­ни­на, а ар­хе­о­ло­шка по­став­ ка у згра­ди бив­ше бан­ке, у да­на­шњој Ули­ци Ни­ко­ле Па­ши­ћа. У Си­на­го­ги је 1951. осно­ ва­на Умет­нич­ка га­ле­ри­ја На­род­ног му­зе­ја. Стал­на спо­мен-по­став­ка у ло­го­ру на Цр­ве­ ном кр­сту отво­ре­на је 1967. У овом пе­ри­о­ду на­чи­њен је ве­ли­ки ко­ рак на­пред у му­зе­ол ­ о­шкој пре­зен­та­ци­ји, нај­ви­ше за­хва­љу­ју­ћи по­мо­ћи по­зна­тих бе­ о­град­ских на­уч­ни­ка Ђор­ђа Ма­ноа Зи­си­ја, Ми­лу­ти­на Га­ра­ша­ни­на и Ми­од ­ ра­га Гр­би­ћа. Они по­кре­ћу и но­ву стал­ну ар­хе­о­ло­шку по­ став­ку, го­ди­не 1965.

Специјално издање  2012.

На­род­ни му­зеј у Ни­шу пре­ра­ста у ве­ о­ма ва­жну ин­сти­ту­ци­ју кул­ту­ре. У сво­јим фон­до­ви­ма има пре­ко 40.000 пред­ме­та из обла­сти ар­хе­о­ло­ги­је, исто­ри­је и исто­ри­је умет­но­сти. Об­у­хва­та и две спо­мен-збир­ке, пи­сца Сте­ва­на Срем­ца и пе­сни­ка Бран­ка Миљ­ко­ви­ћа. Ста­ра се о кул­тур­но-исто­риј­ ским до­бри­ма од из­у­зет­ног зна­ча­ја, по­пут ар­хе­о­ло­шког на­ла­зи­шта Ме­ди­ја­на, спо­ ме­ни­ка Ће­ле-ку­ла и Ме­мо­ри­јал­ног му­зе­ја „12. фе­бру­ар”. Му­зеј да­нас има оде­ље­ња за ар­хе­о­ло­ ги­ју, ну­ми­зма­ти­ку, епи­гра­фи­ку, исто­ри­ју, исто­ри­ју умет­но­сти, ет­но­ло­ги­ју, књи­жев­ну за­о­став­шти­ну, еду­ка­ци­ју, до­ку­мен­та­ци­ју и кон­зер­ва­ци­ју. Би­бли­о­те­ка му­зе­ја рас­по­ла­ же са пре­ко 10.000 пу­бли­ка­ци­ја, ме­ђу ко­ји­ ма су мно­га ста­ра и рет­ка из­да­ња. 

Гроб­ни­ца са фре­ска­ма От­кри­ве­на је 2006, при­ли­ком из­град­ње при­ват­ног стам­бе­ног објек­та у Ја­го­динма­ли (Ули­ца Рат­ка Па­вло­ви­ћа). Гра­ђе­на је од ка­ме­на и опе­ке, ква­драт­не осно­ве, по­вр­ши­не 5,40 ме­та­ра ква­драт­них, ви­со­ ка 2,5 ме­та­ра. Зи­до­ви гроб­ни­це осли­ка­ни су ге­о­ме­триј­ским и фло­рал­ним мо­ти­ви­ ма, а на сво­ду је из­ван­ред­но на­сли­кан Хри­стов мо­но­грам.

ХОТ Е Л И Ј Е Р С Т В О • Р ЕС ТО РАТ Е Р С Т В О • ГАС Т Р О Н О М И Ј А

Република Србија

ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА струковних студија

Висока хотелијерска школа струковних студија у Београду је др­ жавна високошколска установа, основана 1974, потврђена од Коми­ сије за акредитацију и Министарства просвете Србије 2007. године. Студијски програми су усклађени са сродним установама тури­ стички најразвијенијих земаља: Швајцарске, Француске, Енглеске, Холандије, САД... Циљ Школе је да одговори на динамичне и променљиве потребе хотелијерске и туристичке привреде, те да обезбеди високообразо­ вани професионални кадар који може гарантовати највише произ­ водне и услужне стандарде и квалитет.

w w w.v h s . ed u . rs

•

info@vhs.edu.rs

Кнеза Вишеслава 70, 11000 Београд; Тел.: (+381 11) 25 45 787, Факс: (+381 11) 25 47 884

ЗДА­Њ Е

46

Специјално издање  2012.

СТА­РЕ ХРО­НИ­КЕ ЧУ­ВА­ЈУ СЕ­ЋА­ЊЕ НА ПА­ШИН КО­НАК, ДВОР МИ­ЛА­НА ОБРЕ­НО­ВИ­ЋА У НИ­ШУ

За дом кра­ља осло­бо­ди­о­ца Ни­је­дан срп­ски вла­дар ни­је то­ли­ко ма­рио за Ниш, ни­ти на­ме­ра­вао да га про­гла­си ­ за дру­гу пре­сто­ни­цу Ср­би­је, као краљ Ми­лан (1854-1901). По­сле осло­бо­ђе­ња Ни­ша 1878, ­ у не­до­стат­ку не­ког пре­сти­жни­јег објек­та, за свој двор узео је по­зна­ти тур­ски ко­нак. А око тог ре­мек-де­ла ори­јен­тал­не ар­хи­тек­ту­ре и да­нас се пле­ту мно­ге при­ма­мљи­ве при­че Пи­ше: Ол­га Ву­ка­ди­но­вић

К

а­да је 15. ја­ну­а­ра 1878. Ми­лан Обре­ но­вић, та­да још кнез, уја­хао у тек осло­бо­ђе­ни Ниш, нај­у­глед­ни­ја али не и нај­у­доб­ни­ја ку­ћа за ста­но­ва­ње би­ла је Па­шин ко­нак, ако је ве­ро­ва­ти Ис­тра­ни­ну Бру­ну Ло­ври­ћу, не­гда­шњем ка­то­лич­ком вој­ ном са­вет­ни­ку, а за­тим исто­ри­ча­ру. Овај ве­ ли­ки за­љу­бље­ник у Ниш за­пи­сао је да је на ко­на­ку „би­ло без­број про­зо­ра, све не­ка­квих ода­ја, до­ла­па, ка­ве­оџ ­ а­ка и амур­лу­ка, са­мо ниг­де мир­ног ме­ста, да би се чо­век мо­гао скло­ни­ти од ве­тра и зи­ме”. Да је ко­нак у ко­јем је Ми­лан Обре­но­ вић про­вео пр­ву, тек јед­ну од мно­гих но­ћи у Ни­шу, био у за­и­ста јад­ном ста­њу по­твр­ђу­је и Фе­ликс Ка­ниц. Двор је, ка­ко је ко­нак на­ зван кад се кнез усе­лио у ње­га, био „... тип удоб­не ре­зи­ден­ци­је му­сли­ман­ских ве­ли­ко­ до­стој­ни­ка. Ње­га је гра­дио ни­ко дру­ги већ Ха­фис-па­ша, ко­ји је 1805. го­ди­не био по­ слат на Ка­ра­ђор­ђа а доц­ни­је се по­бра­ти­мио са Ми­ло­шем: на то под­се­ћа нат­пис цр­ним сло­ви­ма на зе­ле­ној осно­ви. Ње­гов нај­у­пе­ча­ тљи­ви­ји део је при­зе­мље ко­је сто­ји на де­вет дво­стру­ких хра­сто­вих сту­бо­ва. Над њим је спрат, са два крат­ка кри­ла, на ко­јем се на­ ла­зе стам­бе­не про­сто­ри­је. Са док­са­та пре­ ма Ни­ша­ви пру­жа се из­ван­ре­дан по­глед на ци­та­де­лу, ко­јој је пре­кра­сан пре­део чи­нио оквир а на отво­ре­ни ‘те­фе­рич’ до­пи­ру опој­ ни ми­ри­си цвет­них але­ја и ег­зо­тич­ног др­ве­ ћа из вр­та уре­ђе­ног у тур­ском сти­лу...” СЕ­СТРЕ МИ­ЛИ­ЈЕ ОД СИ­НО­ВА Ка­да је умро Али-бег Ха­физ Му­ста­фа Па­ шић, ко­ји га је гра­дио, ко­нак је, по ње­го­вој же­љи, по­де­љен на 24 „ча­сти”. Нај­ви­ше, 12,

до­би­ла је Ха­физ-па­ши­на се­стра Аме­ту­ла­ха, че­ти­ри се­стра по оцу Ду­ди Ха­ну­ма, а по јед­ на је при­па­ла си­но­ви­ма Амет и Бе­ћир-бе­гу. У истом за­пи­су на­во­ди се да се ко­нак на­ ла­зи у Таш-ћу­при ма­ха­ли и да је Аме­ту­ла­ ха свој део, ко­ји се са­сто­јао „из мно­гих со­ ба ка­ко на гор­њем та­ко и на до­њем спра­ту, да­ље са куј­на­ма, ама­мом, во­до­ско­ком, јед­ ном ба­штом за­са­ђе­ном ра­зним во­ћем, да­ље у спољ­њем дво­ру (ди­шер авли­ји), шта­ла­ма, ве­ли­ким ам­ба­ром и не­што авли­је”, про­да­ ла Бе­ћир и Амет-бе­гу за 12.500 гро­ша. Ову про­да­ју по­твр­дио је пе­ча­том ни­шки ка­ди­ја Му­ста­фа Ра­гип. Исто­ри­ја не бе­ле­жи шта се за­тим зби­ло са Аме­ту­ла­хом, ни­ти ју је на­ро­чи­то за­ни­ма­ ла Ду­ди Ха­ну­ма. Са­чу­ва­ла је од за­бо­ра­ва, пак, да је Бе­ћир-бег до­гра­дио Ха­физ-па­шин ко­нак, али му, из не­ког раз­ло­га, ни­је по­кла­ њао на­ро­чи­ту па­жњу. Шта­ви­ше, то­ли­ко га је за­пу­стио да је у ње­му, пред осло­бо­ђе­ње Ни­ша, би­ло те­шко на­ћи ијед­ну про­сто­ри­ју у ко­јој би мо­гло да се ста­ну­је. Пи­шу­ћи о кра­ју тур­ске вла­да­ви­не Ни­шом и да­љој суд­би­ни ко­на­ка, Ка­ниц бе­ле­жи: „Ве­тар је зви­ждао кроз раз­би­је­на про­зор­ ска ок­на, сне­жне па­ху­љи­це су у ко­ви­тла­ци­ ма сле­та­ле на не­по­пло­ча­ни под а ус­прав­но су ста­ја­ли са­мо хра­сто­ви сту­бо­ви. (...) Кад је зда­ње по­но­во до­ве­де­но у ред, убр­зо је по­ ста­ло оми­ље­на ре­зи­ден­ци­ја кра­ља Ми­ла­на: са док­са­та се ви­ше пу­та, ра­зним по­во­ди­ма, обра­ћао на­ро­ду. Та­мо је ра­до бо­ра­ви­ла и кра­ љи­ца На­та­ли­ја са пре­сто­ло­на­след­ни­ком.” По књи­зи Ниш – дру­га пре­сто­ни­ца, но­ви­ на­ра и пу­бли­ци­сте Сто­ја­на Про­ти­ћа, од­мах по ула­ску срп­ске вој­ске у Ниш вла­сник ко­ на­ка је по­ну­дио кне­зу да му га по­кло­ни. Да 2012.  Специјално издање

 Ула­зак­ Ми­ла­на­ Обре­но­ви­ћа­ (та­да још­ кне­за) у Ниш, 15. ја­ну­а­ра 1878, че­ти­ри да­на по­ осло­бо­ђе­њу­ гра­да Срп­ска­ осло­бо­ди­лач­ка вој­ска ис­пред Па­ши­ног­ ко­на­ка, доц­ни­јег дво­ра кра­ља­ Ми­ла­на у Ни­шу

47

ЗДА­Њ Е  Ко­нак ­ Ха­физ-па­ше, пре не­го што је пре­у­ре­ђен у двор кра­ља Ми­ла­на Чу­ве­ни ста­ри ше­др­ван у ­ Двор­ском пар­ку

је би­ло по ње­го­вом, Ми­лан би при­стао. Дру­ гим ре­чи­ма, бе­ле­жи Про­тић, кнез ни­је био с рас­ки­да да при­ми дар, али се то­ме нај­о­ длуч­ни­је ус­про­ти­ви­ла вла­да. По­себ­но Јо­ван Ри­стић, пред­сед­ник вла­де, ми­ни­стар и сво­ је­вре­ме­но на­ме­сник ма­ло­лет­ног Ми­ла­на: „Вла­да­лац кне­же­ви­не Ср­би­је, ко­ји је до­шао у Ниш као осло­бо­ди­лац, не мо­же да при­ми по­клон од до­та­да­шњег угње­та­ча!” Кне­зу, не баш пре­те­ра­но оду­ше­вље­ном ова­квим ста­вом и из­гле­ди­ма на по­при­ли­чан тро­шак, ни­је пре­о­ста­ја­ло дру­го до да по­слу­ ша. Би­ло му је ве­о­ма ста­ло да има двор у Ни­ шу, где су га оду­ше­вље­но до­че­ка­ли као осло­ бо­ди­о­ца и у ко­јем је због то­га ра­до бо­ра­вио, на­ме­ра­ва­ју­ћи да га про­гла­си дру­гом пре­сто­ ни­цом. Али, ма­да је у ко­на­ку про­вео мно­ге ме­се­це, ни­је се по­тру­дио да га учи­ни удоб­ ним пре­би­ва­ли­штем. То је, са де­лом у ко­јем је жи­ве­ла, учи­ни­ла кра­љи­ца На­та­ли­ја. Она је пр­ви пут у Ниш до­шла 23. но­ вем­бра 1878, за­јед­но са дво­го­ди­шњим пре­ сто­ло­на­след­ни­ком Алек­сан­дром. Ка­ниц је за­бе­ле­жио да су „пре­фи­њен укус ода­ва­ле на­ро­чи­то ње­не ода­је и да су ори­јен­тал­ни, бо­га­то из­ре­зба­ре­ни пла­фо­ни и до­ла­пи, те­ пи­си из Смир­не и па­ри­ски на­ме­штај аутен­ тич­ног сти­ла чи­ни­ли те ода­је из­ван­ред­но хар­мо­нич­ном це­ли­ном”. ЗА­ВОД ГО­СПО­ЂЕ МАР­ГО Го­ди­не 1891. Ми­лан, ко­ји је у ме­ђу­вре­ме­ ну по­стао краљ, за­ду­жио је двор у Ни­шу код „Вла­шке бан­ке” у Пе­тро­гра­ду на 100.000 ди­ на­ра у зла­ту, од­но­сно на оно­ли­ко нов­ца ко­

ли­ко га је пла­тио. О то­ме је са­чу­ван ин­та­бу­ ла­ци­о­ни про­то­кол, за­ве­ден у ни­шком су­ду. У ње­му пи­ше да је „... за­ду­жен плац са свим згра­да­ма у Ни­шу – дво­рац, с ли­ца отво­ре­ног про­сто­ра и пар­ка до Ни­ша­ве и пре­ма ни­ шком гра­ду, са ис­то­ка до Двор­ске ули­це, са ју­га и за­па­да до спо­ред­них ули­ца”. Раз­вев­ши се од кра­љи­це На­та­ли­је, Ми­лан Обре­но­вић је од­лу­чио да не­ка­да­шњи Па­шин ко­нак пре­не­се на ње­но име, за­јед­но с ве­ли­ ким има­њем у обли­жњем се­лу То­по­ни­ца. И о то­ме је, на­рав­но, са­чи­њен од­го­ва­ра­ју­ћи до­ ку­мент. Од­лу­ком ни­шког су­да, двор је 25. но­ вем­бра 1905. био упи­сан на кра­љи­чи­но име, за­јед­но са ду­гом код „Вла­шке бан­ке”. У ча­су кад је то учи­ње­но, ви­ше ни­су би­ли жи­ви ни њен бив­ши муж, ни син Алек­сан­дар, а са­ма На­та­ли­ја је жи­ве­ла у ино­стран­ству. Фе­бру­а­ ра 1914, ни­шка оп­шти­на је сту­пи­ла у ве­зу са кра­љи­чи­ним адво­ка­том и по­ну­ди­ла да от­ку­ пи двор. У не­ка­да­шњи ко­нак оп­шти­на је хте­ ла, по ре­чи­ма го­спо­ди­на Ни­ко­ле Јо­ва­но­ви­ћа, пред­сед­ни­ка Удру­же­ња „Ста­ри Ниш”, да сме­ сти За­вод за вас­пи­та­ње жен­ске де­це го­спо­ђе Мар­го са Це­ти­ња. Том да­мом исто­ри­ја се ни­ је ба­ви­ла, па се о њој, осим име­на и ме­ста из ко­јег је до­шла, ни­шта не зна. Зна се, ме­ђу­тим, да је суд­ским ре­ше­њем од 4. ав­гу­ста 1914, да­ кле у вре­ме кад се већ зна­ло да ће до­ћи до ра­та, с лет­њег дво­ра Обре­но­ви­ћа ски­нут ме­ нич­ни дуг од 100.000 ди­на­ра у зла­ту. ГА­ШЕ­ЊЕ ПО­ЖА­РА МА­ЊЕР­КА­МА Од кра­ја ју­ла 1914. па до сре­ди­не ок­то­ бра 1915. Ниш је опет имао част да га зо­ву

Пу­те­ше­стви­је јед­ног ше­др­ва­на Не­ма пу­то­пи­сца ко­ји је по из­град­њи ко­на­ка Али-бе­ га Ха­фи­за Му­ста­фе Па­ши­ћа до­био при­ли­ку да про­ ше­та ње­го­вим се­но­ви­тим вр­том, а да ни­је спо­ме­нуо ње­гов глав­ни украс – пре­ле­пи мер­мер­ни ше­др­ван. Бо­га­то укра­шен ори­јен­тал­ном ор­на­мен­ти­ком, ше­ др­ван је био је­ди­ни део ко­на­ка (дво­ра) ко­ји ни­је стра­дао у по­жа­ру. Не­стао је са зга­ри­шта, да би се убр­зо на­шао у та­да нај­леп­шем пар­ку у Со­фи­ји – Бо­ ри­со­вој гра­ди­ни. Кад је рат за­вр­шен, Вла­да Кра­ље­ви­не СХС за­тра­жи­ ла је да јој бу­де вра­ћен, што је и учи­ње­но 1924. По­што ко­на­ка ви­ше ни­је би­ло, ше­др­ван је по­ста­ вљен у парк по­ред Ни­ша­ве, бли­зу ме­ста где је не­ка­ да ста­јао. Ту је, ка­ко је за­бе­ле­жио ни­шки но­ви­нар и пу­бли­ци­ста Срећ­ко Та­ри­таш, остао све до 1939. Та­да га је пред­сед­ник ни­шке оп­шти­не и пред­сед­ник Вла­де Дра­ги­ша Цвет­ко­вић по­кло­нио кне­зу Па­влу. Не­ма по­да­та­ка шта се са ше­др­ва­ном де­ша­ва­ло за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Тек, јед­ног да­на осва­ нуо је ис­пред Ко­на­ка кне­ги­ње Љу­би­це у Бе­о­гра­ду. Го­ди­на­ма је во­да у ње­му уми­ру­ју­ће жу­бо­ри­ла и иза­

48

Специјално издање  2012.

зи­ва­ла ди­вље­ње про­ла­зни­ка, али не и стра­жа­ра ко­ ји су чу­ва­ли ко­нак. Да је дру­га­чи­је би­ло, сва­ка­ко се не би до­го­ди­ло да бу­де оште­ћен кун­да­ком пу­шке. И ко зна ко­ли­ко би стра­жар­ска „за­ни­ма­ци­ја куц­ка­ ња у мер­мер” по­тра­ја­ла да не­ко од над­ле­жних ни­је при­ме­тио шта се де­ша­ва и по­тру­дио се да ан­га­жу­ је про­фе­со­ре Ака­де­ми­је за при­ме­ње­ну умет­ност да по­пра­ве ше­др­ван. Ти­ме зла коб овог во­до­ско­ка ни­је пре­ста­ла. Ше­зде­ се­тих го­ди­на, сва­ка­ко по­сле 1962, ше­др­ван је по­но­ во вра­ћен у Ниш. По се­ћа­њу не­ких Ни­шли­ја, по­ста­ вљен је у Твр­ђа­ви. Али, ако је та­мо био, ви­ше ни­је. Ра­ста­вљен је у ко­ма­де, ка­ко нам је сво­је­вре­ме­но ре­као Та­са Јо­ва­но­вић, ку­стос На­род­ног му­зе­ја. Не­ ка­да­шњи ди­рек­тор овог му­зе­ја, исто­ри­чар Бо­го­мир Стан­ко­вић, сма­трао је да је ше­др­ван по­ло­мљен при­ли­ком тран­спор­та из Бе­о­гра­да у Ниш и на­дао се да ће се јед­ног да­на ово вред­но умет­нич­ко де­ло по­но­во на­ћи у пар­ку по­ред Ни­ша­ве. Ота­да је овом ре­ком про­те­кло мно­го во­де, а ше­др­ван још ча­ми у не­ком бу­џа­ку.

2012.  Специјално издање

49

ЗДА­Њ Е

50

Специјално издање  2012.

пре­сто­ни­цом, са­да, до­ду­ше, рат­ном. По­ вла­че­ћи се пред аустро­у­гар­ским тру­па­ма, у ње­му су се на­шли двор с кра­љем Пе­тром и пре­сто­ло­на­след­ни­ком Алек­сан­дром, вла­да и На­род­на скуп­шти­на. За­јед­но са њи­ма, ов­де су се об­ре­ли и чла­но­ви се­дам­ на­ест ам­ба­са­да и кон­зу­ла­та. Ме­ђу њи­ма су, на­рав­но, би­ли и пред­став­ни­ци ру­ске ди­пло­ма­ти­је. Је­дан од њих, Гри­го­ри­је Ни­ко­ла­је­вич Тру­бец­ки, за­пи­сао је да се ру­ска Ми­си­ја на­ ла­зи­ла у не­ка­да­шњем Ми­ла­но­вом дво­ру. „Зда­ње Ми­си­је где сам од­сео би­ло је уства­ри је­дан ста­ри, жи­во­пи­сни тур­ски ко­ нак, у ко­ме је не­ка­да жи­вео тур­ски па­ша, а за­тим га по­сео краљ Ми­лан. При­па­дао је ње­го­вој удо­ви­ци кра­љи­ци На­та­ли­ји. Она га је усту­пи­ла ни­шком окру­гу, би­ло је пла­ни­ ра­но да се по­сле ра­та ту отво­ри ру­ски жен­ ски ин­сти­тут, ко­ји је пре то­га био сме­штен у Пе­три­њи”, за­бе­ле­жио је Тру­бец­ки у ле­то 194. „У том зда­њу жи­ве­ло је це­ло­куп­но осо­ бље Ми­си­је и ту се на­ла­зи­ла Кан­це­ла­ри­ја. Со­бе су би­ле ви­со­ке, про­стра­не, пра­во од ула­за на­ла­зи­ла се огром­на дво­ра­на ко­ја је у тур­ско вре­ме одва­ја­ла со­ла­млик (му­шке ода­је) од ха­ре­млу­ка (жен­ских ода­ја). По­ је­ди­не со­бе би­ле су укра­ше­не пре­кра­сним се­о­ским ду­бо­ре­зом и за­сво­ђе­не див­ном тур­ском та­ва­ни­цом. Љуп­кост до­ма за­ок ­ ру­ жи­вао је ста­ри, се­но­вит врт са мер­мер­ном фон­та­ном у сре­ди­ни. Мер­мер је био укра­ шен фи­ним ор­на­мен­ти­ма. Ру­ска Ми­си­ја је би­ла сме­ште­на бо­ље од свих дру­гих. Оста­ ле мо­је стра­не ко­ле­ге по­раз­ме­сти­ле су се у ма­њим и си­ро­ма­шни­јим де­ло­ви­ма гра­да.” Не­ду­го по­што је ру­ска Ми­си­ја на­пу­сти­ ла двор у Ни­шу, он је не­стао у пла­ме­ну. Ва­ тру су, при­ча­ло се, та­ко се сма­тра и да­нас, под­мет­ну­ли бу­гар­ски вој­ни­ци ко­ји су оку­ пи­ра­ли град. Због че­га, ве­ро­ват­но ће оста­ти веч­на тај­на. У сва­ком слу­ча­ју, кад је по­че­ло да го­ри зда­ње ко­је је и Алек­сан­дар Де­ро­ко по­ми­њао као ре­мек-де­ло ори­јен­тал­не ар­ хи­тек­ту­ре, бу­гар­ски вој­ни­ци су во­ду за га­ ше­ње по­жа­ра до­но­си­ли у – ма­њер­ка­ма! Та­ко је не­ка­да Па­шин ко­нак, па двор Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа из­го­рео до те­ме­ља. По не­ки ауто­ри­ма то се до­го­ди­ло 1916, по дру­гим 1917. Оста­ла је са­мо фон­та­на ко­ју по­ми­ње кнез Тру­бец­ки, од­но­сно во­до­скок ко­ји опи­су­ју Ка­ниц, Ми­лан Ђ. Ми­ли­че­вић и сви оста­ли ко­ји су има­ли при­ли­ку да за­ ви­ре у цвет­не але­је жи­во­пи­сног ко­на­ка. Али, то је већ дру­га при­ча, ни­шта ма­ње за­ ни­мљи­ва. КНЕ­ЖЕ­ВА ПО­РУ­КА Ко­рен свих сим­па­ти­ја, па и љу­ба­ви ко­је су раз­ме­њи­ва­ли Ми­лан Обре­но­вић и ода­не

му Ни­шли­је ле­жи у чи­ње­ни­ци да је ње­го­ва вој­ска осло­бо­ди­ла град на Ни­ша­ви и да је он од тог гра­да хтео да на­пра­ви дру­гу пре­ сто­ни­цу. За­уз­врат, Ни­шли­је су све чи­ни­ле да се он у овом гра­ду до­бро осе­ћа – то је би­ло нај­ма­ње што су мо­гли да учи­не. Пре не­го што је сти­гао у Ниш, кнез је сво­јој „вер­ној ва­ро­ши упра­вио” сле­де­ћи по­здрав: „Гра­ђа­ни Ни­ша! По­сле пет­сто­лет­ног ро­бо­ ва­ња и те­шког стра­да­ња ва­шег под вла­дом не­прав­де и на­си­ља, ја до­ла­зим ме­ђу вас са хра­бром мо­јом вој­ском, као ваш осло­бо­ ди­лац, и до­но­сим вам спа­се­ње хри­шћан­ ске про­све­те, сло­бо­ду, прав­ду и си­гур­ност. Гра­ђа­ни Ни­ша! Ја с ра­до­шћу ви­дим да је на­род ових кра­сних зе­ма­ља, ко­је су та­ко ду­го би­ле отрг­ну­те од сво­је мај­ке Ср­би­је, са­чу­вао жи­ву успо­ме­ну о срп­ском је­дин­ ству, те с ра­ши­ре­ним ру­ка­ма до­че­ку­је мо­ју вој­ску као жељ­но оче­ки­ва­ну бра­ћу и сво­је из­ба­ви­те­ље... У да­на­шњи дан по­сле пет сто­ ти­на го­ди­на по­но­си­то се ви­је на бе­де­ми­ма слав­ног гра­да Ни­ша за­ста­ва, за вас знак да сва­ки гра­ђа­нин, ма ко­је ве­ре био, мо­же ра­ чу­на­ти на мо­ју бла­го­на­кло­ну за­шти­ту. Ја вас по­здра­вљам као за­ступ­ник прав­де, као бра­ни­лац сло­бо­де јед­на­ке за све гра­ђа­не, за све ве­ро­и­спо­ве­ди.” 

 Ули­ца­ Обре­но­ви­ћа у­ цен­тру Ни­ша Трг кра­ља Ми­ла­на

Hotel „Panorama Lux“ Niš Svetolika Rankovića 51, 18000 Niš Telefon/faks: 018/561.214, 560.213, 560.907 info@panoramalux.co.rs www.panoramalux.co.rs Panorama Lux je živopisan garni hotel smešten u jednom od najlep­ ših delova Niša. Udaljen je od cen­ tra grada svega par minuta vožnje, a ipak svojom lokacijom, visoko iz­ nad nivoa grada, pruža gostima sa­ vršeni mir i odlično mesto za od­ mor nakon putovanja ili napornog radnog dana.

2012.  Специјално издање

51

С ТРА­Т Е­Г И­Ј А

52

Специјално издање  2012.

ДА ЛИ ЋЕ БА­ЊЕ БАЛ­КА­НА УСКО­РО БИ­ТИ ЈЕ­ДИН­СТВЕ­НИ ТУ­РИ­СТИЧ­КИ ПРО­ИЗ­ВОД

Сна­га ло­гич­них ре­ше­ња За пре­суд­не по­ма­ке на зах­тев­ном европ­ском бањ­ском тр­жи­шту по­је­ди­нач­не сна­ге из­гле­да ни­су до­вољ­не. Ср­би­ја ће нај­е­сен би­ти до­ма­ћин Бал­кан­ског бањ­ског кон­гре­са ко­ји ће ­ фор­ма­ли­зо­ва­ти ини­ци­ја­ти­ву за фор­ми­ра­ње ре­ги­о­нал­не Асо­ци­ја­ци­је. До­тле, оче­ку­је се, ­ у Ср­би­ји ће би­ти до­нет но­ви за­кон о ба­ња­ма и раз­ре­шен низ стра­те­шких раз­вој­них ­ пи­та­ња у овој обла­сти. Ни­шка Ба­ња при­мер ве­о­ма успе­шног раз­во­ја и без при­ва­ти­за­ци­је Пи­ше: Јо­ва­на Је­лић Ба­но­вић

М

но­ги по­ка­за­те­љи ука­зу­ју да у срп­ ском бањ­ском ту­ри­зму, том из­ван­ ред­ном ре­сур­су, по­чи­њу да ду­ва­ју не­ки са­свим мо­дер­ни ве­тро­ви. Све ви­ше тру­да, енер­ги­је и ка­пи­та­ла ула­же се у но­ ви имиџ срп­ских ба­ња. По­ред из­ван­ред­них при­род­них пре­ди­спо­зи­ци­ја и ле­ко­ви­то­сти, сна­жно се про­мо­ви­ше свет­ски тренд: спој здра­вља и хе­до­ни­зма, те­ра­пи­је и ужи­ва­ња. У ба­ње се одав­но не до­ла­зи са­мо ра­ди ле­че­ ња, не­го и ква­ли­тет­ног од­мо­ра и за­ба­ве, „да се ви­ди и бу­де ви­ђен”, као не­ка­да, у злат­но до­ба нај­от­ме­ни­јих сред­њо­е­вроп­ских и алп­ ских бањ­ских цен­та­ра. Раз­у­ме се, да би се одр­жао ко­рак са нај­у­глед­ни­ји­ма у европ­ском бањ­ском ту­ ри­зму, те про­це­се нео­п­ход­но је убр­за­ти и по­ја­ча­ти, што ни­је ла­ко. Упра­во за­то су по­ сле­ни­ци бал­кан­ских на­ци­он ­ ал­них бањ­ских асо­ци­ја­ци­ја сво­ја раз­ми­шља­ња усме­ри­ли у прав­цу удру­жи­ва­ња сна­га. Удру­же­ња ба­ња Ср­би­је, Грч­ке, Бу­гар­ске и Тур­ске на­ја­ви­ла су да ће сле­де­ће го­ди­не осно­ва­ти Бал­кан­ ску асо­ци­ја­ци­ју ба­ња.

– Оправ­да­но сма­тра­мо да је по­је­ди­ нач­ни на­ступ у би­ло ко­јим стра­те­шким зах­те­ви­ма пре­ма др­жа­ви го­то­во си­гур­но и уна­пред осу­ђен на не­ус­ пех – из­ја­вио је не­дав­но Вла­дан Ве­шко­вић, се­кре­тар Удру­ же­ња ба­ња Ср­би­је. – По­ка­за­ло се да срп­ске ба­ње има­ју ви­ше успе­ха у пре­го­во­ри­ма са Вла­дом и ре­сор­ним ми­ни­стар­стви­ма ка­да на­сту­па­ју кроз сво­је удру­же­ње. Ве­ру­је­мо да ће та­ко би­ти и са Бал­кан­ском асо­ци­ја­ ци­јом ба­ња у свим зе­мља­ма из ко­јих бу­ду до­ла­зи­ли ње­ни чла­но­ви. У ок­то­бру 2012. би­ће одр­жан Бал­кан­ски бањ­ски кон­грес, ко­ји ће фор­ма­ли­зо­ва­ти ини­ци­ја­ти­ву за фор­ми­ра­ње Асо­ци­ја­ци­је. На том ску­пу, ка­ко се оче­ку­је, Асо­ци­ја­ци­ји ће при­сту­пи­ти и Ма­ђар­ска, Ру­му­ни­ја, БиХ и Хр­ват­ска.

– Ускла­ђи­ва­ње ква­ли­те­та услу­га по не­ ким оп­ште­при­хва­ће­ним стан­дар­ди­ма, на

при­мер оним не­мач­ким, си­гур­но би по­ ве­ћа­ло реј­тинг бал­кан­ских ба­ња на европ­ ском ту­ри­стич­ком тр­жи­шту и до­не­ло број­ не по­год­но­сти. Али, сма­тра се да би то, та­ко по­ста­вље­но, по­тра­ја­ло ду­же не­го што ми са­да има­мо вре­ме­на. На­рав­но, жу­ри нам се – ка­же Ве­шко­вић. – По­сто­ји и ри­зик да би се та­квом стан­дар­ди­за­ци­јом мо­гло упа­сти у пу­ко ко­пи­ра­ње за­пад­но­е­вроп­ских ба­ња, њи­хо­вих ар­хи­тек­тон­ских ре­ше­ња, ме­ди­цин­ских и не­ме­ди­цин­ских про­гра­ма. Баш за­то же­ли­мо на овом ни­воу да де­фи­ ни­ше­мо спе­ци­фич­но­сти сва­ке зе­мље, ко­је за­тим тре­ба си­стем­ски чу­ва­ти. У сле­де­ћем ко­ра­ку, све бал­кан­ске ба­ње мо­гу се сто­пи­ ти у је­дин­ствен про­из­вод на европ­ском тр­ жи­шту: ба­ње Бал­ка­на. Мо­то нам је: „Има­мо за­јед­нич­ку исто­ри­ју, ство­ри­мо за­јед­нич­ку бу­дућ­ност!” ЛО­БИ ЗА РАС­ПРО­ДА­ЈУ То је, сва­ка­ко, до­бар ко­рак, али мно­ги круп­ни про­бле­ми ти­ме не­ће би­ти ре­ше­ни.

– Не­ма­мо ја­сну стра­те­ги­ју раз­во­ја бањ­ ског ту­ри­зма, ко­ји је да­нас у све­ту нај­ тра­же­ни­ји – оце­ни­ла је за углед­ни пор­тал Е-Ка­пи­ја Све­тла­на Дра­гић, ди­рек­тор „Ц. Т. Д. 3”. Та фир­ма из­ра­ди­ла је ела­бо­ра­те на осно­ву ко­јих је ста­тус ба­ње до­би­ло њих је­да­на­ест у Ср­би­ји, а са­да ра­ди и на про­ гра­ми­ма раз­во­ја срп­ских ба­ња. – Не­ке ба­ ње, ко­је ни­су са­мо ре­ха­би­ли­та­ци­о­ни цен­ три или спе­ци­јал­не бол­ни­це, пред­ста­вља­ју

 Нео­бич­ни шах у Про­лом Ба­њи Чу­ве­не ка­ска­де из Ни­шке Ба­ње „Гоч­ко”, ма­ско­та­ Вр­њач­ке Ба­ње

По­тра­жи­ва­ња Пен­зиј­ског фон­да Фонд пен­зиј­ског и ин­ва­лид­ског оси­гу­ра­ња Ср­би­је по­тра­жу­је вла­сни­штво у ско­ро 90 од­сто од 32 срп­ске ба­ње. Суд­ски про­ це­си су у то­ку, па је на сна­зи за­бра­на про­да­је. Да ни­је та­ко, ло­би ко­ји за­го­ва­ра се­зон­ску рас­про­да­ју до са­да би ве­ро­ват­но већ „оба­вио по­сао”. Ова­ко, тај за­да­так би­ће „пре­ба­чен у на­ред­ни ман­дат”.

2012.  Специјално издање

53

С ТРА­Т Е­Г И­Ј А Парт­нер­ство И не­дав­но усво­је­ни За­кон о јав­ном при­ ват­ном парт­нер­ству мо­гао би, сма­тра­ју струч­ња­ци, до­не­ти по­зи­тив­не стра­те­ шке по­ма­ке у раз­во­ју бањ­ског ту­ри­зма у Ср­би­ји.

– Ср­би­ја ула­же на­по­ре да се ме­ђу­на­ род­не ком­па­ни­је из обла­сти бањ­ског ту­ ри­зма по­ја­ве на на­шем тр­жи­шту, би­ло у јав­но-при­ват­ном парт­нер­ству, би­ло кроз при­ва­ти­за­ци­ју – из­ја­вио је Ра­фа­ел Пу­ по­вац, ди­рек­тор На­ци­о­нал­не раз­вој­не ту­ри­стич­ке кор­по­ра­ци­је.

 Фон­та­на у ­ Ни­шкој Ба­њи

 „Ми­ло­шев ­ ко­нак” у Со­ко­ба­њи Отво­ре­ни ба­зен ­ у Ри­бар­ској Ба­њи

ком­плек­се по­вр­ши­не и до 4.200 хек­та­ра. Да би се оне ту­ри­стич­ке раз­ви­ле и у њих уве­ли ко­мер­ци­јал­ни про­гра­ми, по­тре­бан је озби­љан ка­пи­тал – до­да­ла је Све­тла­на Дра­гић. – А срп­ске ба­ње не зна­ју ко­ме да се обра­те. Док кон­ку­рен­ци­ја уз по­моћ сво­ јих др­жа­ва гра­ди вел­нес цен­тре, спорт­ске објек­те, за­бав­не пар­ко­ве и хо­те­ле, срп­ско Ми­ни­стар­ство здра­вља не да­је сред­ства за ко­мер­ци­јал­не са­др­жа­је. У Ма­ђар­ској, на при­мер, по­ред ре­ха­би­ли­та­ци­он ­ их цен­та­ра, у на­ве­де­не са­др­жа­је уло­же­но је 300 ми­ли­ о­на евра. И у Ми­ни­стар­ству еко­но­ми­је и ре­ги­о­ нал­ног раз­во­ја Ср­би­је твр­де да ни­су пра­ва адре­са за та­кво фи­нан­си­ра­ње.

– На­ше Ми­ни­стар­ство не мо­же ин­ве­сти­ ра­ти у бол­ни­це, јер ни­су у на­шој над­ле­жно­ сти – ре­као је, та­ко­ђе за пор­тал Е-Ка­пи­ја, Го­ран Пет­ко­вић, др­жав­ни се­кре­тар за ту­ ри­зам. – На­ша стра­те­ги­ја је би­ло ула­га­ње при­ват­них сред­ста­ва, јер су при­ват­ни ин­ ве­сти­то­ри за­ин­те­ре­со­ва­ни за ба­ње.

За­кон Удру­же­ње ба­ња Ср­би­је упра­во до­вр­ша­ва пред­лог но­вог за­ко­ на о ба­ња­ма, те пла­ни­ра да га у нај­ско­ри­је вре­ме до­ста­ви Ми­ ни­стар­ству.

– На­да­мо се да ће­мо би­ти део рад­не гру­пе ко­ја ће на­чи­ни­ти ко­нач­ну вер­зи­ју. Но­ви за­кон мо­ра би­ти при­ме­њив, одр­жив и по­што­ва­ти оп­шти ин­те­рес – из­ја­вио је Вла­дан Ве­шко­вић, се­ кре­тар Удру­же­ња ба­ња Ср­би­је.

54

Специјално издање  2012.

Пре­пу­ште­не та­квом ин­тер­рег­ну­му, срп­ ске ба­ње при­ну­ђе­не су да се до­ви­ја­ју са­ме. Ле­бе­рал­ка­пи­та­ли­стич­ки (нео­ко­нов­ски) сце­на­рио од­мах је на­ла­гао при­ва­ти­за­ци­ју. Али, ис­по­ста­ви­ло се да то ни­је (о)ла­ко. По­ о­тва­ра­но је мно­го пи­та­ња. Ка­ко про­да­ва­ ти ба­ње? Са­мо сме­штај­не ка­па­ци­те­те или и здрав­стве­не уста­но­ве? Ка­ко при­ву­ћи и мо­ти­ви­са­ти ин­ве­сти­то­ре? По по­сто­је­ћим усло­ви­ма и мо­де­ли­ма, не­ке ба­ње су и по де­се­так пу­та без­у­спе­шно ну­ђе­не на про­да­ ју, по­пут Ма­та­ру­шке и Бо­гу­то­вач­ке. По­сто­је при­ме­ри ба­ња за ко­је се при­ва­ ти­за­ци­ја по­ка­за­ла као до­бар лек (Про­лом, Лу­ков­ска, Бре­сто­вач­ка, Атом­ска). Њи­хов стал­ни на­пре­дак је еви­ден­тан. По­сто­је по­зи­тив­ни при­ме­ри сна­жног раз­во­ја и ба­ња ко­је су оста­ле у вла­сни­штву др­жа­ве (Ни­шка, Ри­бар­ска, Со­ко­ба­ња, Вр­ њач­ка, Ко­ви­ља­ча, Ју­на­ко­вић...). Њи­хо­ви ме­наџ­мен­ти мно­го тру­да, зна­ња и ка­пи­та­ ла ула­жу у мо­дер­ни­за­ци­ју не­ме­ди­цин­ских са­др­жа­ја, што да­је од­лич­не ре­зул­та­те, ка­жу у Удру­же­њу ба­ња Ср­би­је. При­ва­ти­за­ци­ја за то, по­ка­за­ло се, уоп­ште ни­је нео­п­ход­на.

– Ми пред­ла­же­мо да се нај­пре оспо­со­бе не­у­спе­шно при­ва­ти­зо­ва­ни хо­те­ли у ба­ња­ ма, па тек он­да да се раз­ми­шља о евен­ту­ ал­ној про­да­ји ре­ха­би­ли­та­ци­о­них цен­та­ра, ако је она уоп­ште и нео­п­ход­на. Јер здрав­ стве­на уста­но­ва мо­ра би­ти сто­жер око ко­ јег ће се раз­ви­ја­ти оста­ли са­др­жа­ји – на­ гла­ша­ва Вла­дан Ве­шко­вић. Ми­ни­стар­ство еко­но­ми­је, пак, твр­ди да без при­ва­ти­за­ци­је не­ма да­љег раз­во­ја.

– Стра­ни ин­ве­сти­то­ри од нас зах­те­ва­ју ста­вља­ње под јед­ну кон­тро­лу и ме­ди­цин­ ских и сме­штај­них ка­па­ци­те­та, а не­ки­ма у ба­ња­ма се то не до­па­да. Ни­ко не­ће да­ти ни цен­та у оне ба­ње у ко­ји­ма је др­жа­ва вла­ сник кључ­них обје­ка­та – твр­ди Го­ран Пет­ ко­вић, др­жав­ни се­кре­тар за ту­ри­зам, је­дан од глав­них за­го­вор­ни­ка да се све у ба­ња­ма про­да, а да се по­сле ви­ди шта ће­мо. 

2012.  Специјално издање

55

ПРЕДСТАВЉАЊЕ / INTRODUCING

Хе­до­ни­зам и здра­вље Ј

56

ош су ста­ри Ри­мља­ни на про­сто­ру да­ на­шњих Вр­ња­ца, у пе­ри­о­ду од I до IV ве­ка, от­кри­ли пр­ва из­во­ри­шта бла­го­ твор­них ми­не­рал­них во­да. Гра­ди­ли су на њи­ма ба­зе­не и ка­де са ле­ко­ви­тим во­да­ма, до­да­ју­ћи им при­род­не са­стој­ке по­пут уља, ла­ти­ца цве­ћа и ле­ко­ви­тих тра­ва. Ужи­ва­ње у бла­го­да­ти­ма ле­ко­ви­тих ми­не­рал­них во­да тра­ја­ло је кроз исто­ри­ју. Про­ду­жа­ва­ње мла­ до­сти, те­жња ка ду­гом и здра­вом жи­во­ту, за­јед­нич­ки су у свим кул­ту­ра­ма и епо­ха­ма. Ни­ма­ло слу­чај­но, ста­ри на­ро­ди су тај­ ну до­брог осе­ћа­ја и ужи­ва­ња ба­шти­ни­ли упра­во крај вр­њач­ких ми­не­рал­них из­во­ра. Та тра­ди­ци­ја се на­ста­вља. Да­нас то на­зи­ва­мо wel­lnes­som.

ђор­ђе­ви­ћу, али је из­град­ња до­вр­ше­на тек 1936, две го­ди­не на­кон ње­го­ве тра­гич­не смр­ти. Са­да пру­жа нај­мо­дер­ни­је wel­lness трет­ма­не. На­ме­ње­но је го­сти­ма ко­ји же­ ле ин­ти­му, у кра­љев­ском ам­би­јен­ту, уз ро­ ман­тич­ну све­тлост све­ћа, ку­па­ње у тер­мо­ ми­не­рал­ној во­ди, ма­са­же по же­љи, ве­че­ру „a la card”...

 Wel­lness цен­тар „Fons Ro­ma­nus” у Вр­ њач­кој Ба­њи по­зи­ва Вас да от­кри­је­те тај­ну не­так­ну­те при­ро­де. Има ба­зен са тер­мо­ми­ не­рал­ном во­дом (тем­пе­ра­ту­ре од 27 ºC до 33ºC), под­вод­ну ма­са­жу во­дом и ва­зду­хом, тур­ско ку­па­ти­ло, са­у­на-парк, хлад­но ру­ско бу­ре, те­пи­да­ри­јум ле­жаљ­ке и kne­ipp клу­пе...

 Трет­ма­ни ли­ца и те­ла ме­де­но млеч­ни ри­ту­ал ан­ти­це­лу­лит cho­co-mint трет­ман ал­ге и муљ трет­ман wel­lness ви­но те­ра­пи­ја...

 Кра­љев­ско ку­па­ти­ло на­ро­чи­то се из­ два­ја. Пре­ма пр­во­бит­ној за­ми­сли, тре­ба­ ло је да слу­жи кра­љу Алек­сан­дру Ка­ра­

 Екс­клу­зив­ни трет­ма­ни фран­цу­ском ко­ зме­ти­ком „Mary Chor”  Ка­ви­та­ци­ја и ра­дио фре­квен­ца за ли­по­ сук­ци­ју и лиф­тинг без хи­ру­шког но­жа

Специјално издање  2012.

 Вр­хун­ске ре­лак­са­ци­о­не руч­не ма­са­же ма­са­жа ете­рич­ним уљи­ма ан­ти­стрес ма­са­жа ма­са­жа вул­кан­ским ка­ме­њем ма­са­жа ме­дом ма­са­жа то­плом чо­ко­ла­дом ок­то­под ма­са­жа...

Спе­ци­јал­ни по­пу­сти до кра­ја мар­та 2012. Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур” у Вр­њачкој Ба­њи, у скла­ду са са­вре­ме­ним трен­­до­ви­ ма европ­ских ба­ња, усме­ри­ла се на нај­­а­трак­тив­ни­је са­др­жа­је и про­гра­ме. Осми­ сли­ла је и на­ро­чи­те по­пу­сте за све сво­је са­ да­шње и по­тен­ци­јал­не го­сте. По­пу­сти­ма су об­ух ­ ва­ће­ни:  Сви про­гра­ми здра­вља – 20 од­сто по­пу­ста „Ле­че­ње као од­мор”, „Га­стро па­кет”, „Жи­ве­ти са ди­ја­бе­те­сом”, „Бр­за ди­ јаг­но­сти­ка”, Про­грам за мр­ша­вље­ње „Li­nea li­fe”, „Ме­на­џер­ски пре­вен­тив­ ни про­грам”, „За Ва­ше нај­бо­ље го­ди­ не” (про­грам пре­вен­ци­је и ле­че­ња осте­оп ­ о­ро­зе), „За Ваш лак­ши ко­рак”, „Lady li­fe” (ги­не­ко­ло­шки про­гра­ми), „За по­крет без бо­ла”, „Осмех на дар”

тур­ско ку­па­ти­ло, ру­ско бу­ре, те­пида­ ри­јум и kne­ipp клу­пе)  10 од­сто по­пу­ста на све вр­сте ма­са­жа и трет­ма­на, уз gra­tis улаз (ма­са­жа, ба­зен са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом, хи­дро ма­са­же­ри­ма, фин­ска са­у­на, тур­ско ку­па­ти­ло, ру­ско бу­ре, те­пи­да­ри­јум и kne­ipp клу­пе)  30 од­сто по­пу­ста на трет­ма­не ко­зме­ти­ ком „Mary Chor”, уз gra­tis улаз (SPA ARO­MA­TI­QUE GOM­MA­GE PRE­­CI­E­UX + MO­DE­LA­GE RE­LA­XA­ TI­ON + ба­зен са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом, хи­дро ма­са­же­ри­ма, фин­ска са­у­на, тур­ско ку­па­ти­ло, ру­ско бу­ре, те­пи­да­ри­јум и kne­ipp клу­пе).

 Сви wel­lness про­гра­ми – 20 од­сто по­пу­ста „Wel­lness ви­кенд”, „Ме­де­ни ме­сец”, „Ре­лакс ви­кенд”, „Кра­љев­ски ви­кенд” и „Ро­ман­тич­ни ви­кенд за дво­је”. За па­ро­ве до­дат­ни по­пуст! Јед­на осо­ ба пла­ћа пу­ну це­ну, а дру­га са­мо 50 од­сто. Та­ко, „Ро­ман­тич­ни ви­кенд за дво­је” ко­шта: 17.200,00 12.950,00  Сви Ka­vi­Fit и Ka­vi­Lift про­гра­ми (без сме­ шта­ја) – 10 до 20 од­сто по­пу­ста Об­ли­куј­те сво­је те­ло ли­по­сук­ци­јом, без хи­ру­шког но­жа, или се под­мла­ ди­те лиф­тин­гом без хи­рур­ги­је – за Вас већ од 7.080,00 По­пу­сти у Wel­lness цен­тру „Fons Ro­ma­nus”  20 од­сто по­пу­ста на основ­ни па­кет (ба­зен са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом, хи­дро ма­са­же­ри­ма, фин­ска са­у­на, 2012.  Специјално издање

57

Учесници Сајма туризма у Нишу 2012. БА­ЊЕ

Спе­ци­јал­на бол­ни­ца за ре­ха­би­ли­та­ци­ју „Про­лом Ба­ња” Про­лом Ба­ња, 027 88-111, in­fo­@pro­lom­ba­nja.com www.pro­lom­ba­nja.com

Ужи­це, Ди­ми­три­ја Ту­цо­ви­ћа 52 031 500 155, of­fi­ce­@west­ser­bia.org www.west­ser­bia.org

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Вој­во­ди­не Но­ви Сад, Бу­ле­вар Ми­ха­и­ла Пу­пи­на 6 021 452 910, of­fi­ce­@voj­vo­di­na­on­li­ne.com www.voj­vo­di­na­on­li­ne.com

Спе­ци­јал­на бол­ни­ца за ре­ха­би­ли­та­ци­ју „Врањ­ска Ба­ња” Врањ­ска Ба­ња, Кра­ља Пе­тра I Осло­бо­ди­о­ца 7 017 546-509, vranj­ska_ba­nja@ptt.rs www.vranj­ska­ba­nja.co.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја За­је­ча­ра За­је­чар, Све­то­за­ра Мар­ко­ви­ћа 2 019 421 521, to­za019@gmail.com www.to­o­za­je­car.co.rs

Спе­ци­јал­на бол­ни­ца ре­ха­би­ли­та­ци­ју „Бу­ја­но­вац” Бу­ја­но­вач­ка Ба­ња, 017 651-292, sbr­sil­va­@o­pen.te­le­kom.rs www.bu­ja­no­vac­ka­ba­nja.co.rs

Ор­га­ни­за­ци­ја за ту­ри­зам, кул­ту­ру и спорт Со­ко­ба­ње Со­ко­ба­ња, Трг Осло­бо­ђе­ња 2, 018 833 988, otks_so­ko­ba­nja­@be­o­tel.rs www.so­ko­ba­nja.rs

ГРА­ДО­ВИ, КО­МО­РЕ, УСТА­НО­ВЕ

Ве­ли­ко Тар­но­во, Бу­гар­ска Хри­ста Бо­те­ва 5, +359 62 622 148, of­fi­ce­@ve­li­ko­tur­no­vo.in­fo www.ve­li­ko­tur­no­vo.in­fo

Ре­ги­он ­ ал­на при­вред­на ко­мо­ра Ни­ша Ниш, До­брич­ка 2, 018 510-999 www.rp­knis.rs ТУ­РИ­СТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је Бе­о­град, Чи­ка Љу­би­на 8 011 65 57 100, of­fi­ce@­ser­bia.tra­vel www.ser­bia.tra­vel

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја ре­ги­је За­пад­на Ср­би­ја

58

Специјално издање  2012.

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Вр­њач­ке Ба­ње Вр­њач­ка Ба­ња, Вр­њач­ка 6/2 036 611 106, www.vr­njac­ka­ba­nja.co.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ва­ље­ва Ва­ље­во, Про­те Ма­те­је 1/1 014 221-138, to­va­lje­vo­@o­pen.te­le­kom.rs www.tov.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Гор­њег Ми­ла­нов­ца Гор­њи Ми­ла­но­вац, Ца­ра Ду­ша­на 2 032 720-565, tog­m@o­pen.te­le­kom.rs www.togm.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Кра­ље­ва Кра­ље­во, Трг Срп­ских рат­ни­ка 25 036 316 000, ju­tok­@tron.rs www.ju­tok.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Кра­гу­јев­ца Кра­гу­је­вац, Кра­ља Алек­сан­дра I Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа 44 034 334 883, in­fo@g­tokg.org.rs www.gtokg.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Кру­шев­ца Кру­ше­вац, Мај­ке Ју­го­ви­ћа 3 037 445 180, tu­ri­zam­kru­se­vac­@o­pen.te­le­kom.rs www.tu­ri­zam­kru­se­vac.com

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Пи­ро­та Пи­рот, Срп­ских вла­да­ра 77 010 320 838, top010@o­pen.te­le­kom.rs www.to­pi­rot.com

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бо­ра Бор, Мо­ше Пи­ја­де 19 030 459 020, of­fi­ce@­to­bor.rs www.to­bor.rs

TURISTICKA ORGANIZACIJA LESKOVAC

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Алек­сан­дров­ца Алек­сан­дро­вац, Ја­ше Пе­тро­ви­ћа 42 037 355 44 04, of­fi­ce@­toa.org.rs www.toa.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ја­го­ди­не Ја­го­ди­на, Сте­ва­на Ива­но­ви­ћа 2 035 282 199, to­gja­go­di­na@g­mail.com www.to­gja­go­di­na.auten­tik.net

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Сме­де­ре­ва Сме­де­ре­во, Омла­дин­ска 1 026 222 952, tu­ri­zam­@o­pen.te­le­kom.rs www.to­osd.com

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Го­луп­ца Го­лу­бац, Го­ра­на То­ши­ћа Мач­ка 1 012 638 614, to­go­lu­bac01@gmail.com www.go­lu­bac.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Не­го­ти­на Не­го­тин Вој­во­де Ми­ши­ћа 25 019 547 555, to­o­ne­go­tin­@gmail.com www.toon.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Кња­жев­ца Кња­же­вац, Ми­ло­ша Оби­ли­ћа 1 019 735 230, tok­nja­ze­vac­@o­pen.te­le­kom.rs www.tok­nja­ze­vac.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ле­сков­ца Ле­ско­вац, Ма­са­ри­ков трг бб 016 233 361, to­le­sko­vac@yahoo.com www.tol.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бој­ни­ка Бој­ник, Трг Сло­бо­де 2/4 016 821 214, tu­ri­zam­@boj­nik.org.rs www.boj­nik.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ле­ба­на Ле­ба­не, Ца­ра Ду­ша­на 55 016 847 160, to­le­ba­ne@g­mail.com

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ме­две­ђе Ме­две­ђа, Кра­ља Ми­ла­на бб tom­@me­dve­dja.org.rs, www.me­dve­dja.org.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ди­ми­тров­гра­да Ди­ми­тров­град, Бал­кан­ска 7 010 360 873, to­di­mi­trov­grad@ptt.rs www.to­di­mi­trov­grad.rs

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­ле Па­лан­ке Бе­ла Па­лан­ка, Кр­сте Јо­ци­ћа 4 018 853 080, tobp@ptt.rs www.to­be­la­pa­lan­ka.org.rs 2012.  Специјално издање

59

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Хер­цег-Но­вог, Цр­на Го­ра Хер­цег Но­ви, Јо­ва Да­бо­ви­ћа 12 +382 31 350 820, in­fo@­her­ceg­no­vi.tra­vel www.her­ceg­no­vi.tra­vel

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бу­две, Цр­на Го­ра Бу­два, Фи­ли­па Ко­ва­че­ви­ћа бб, +382 33 402 814, www.bu­dva.tra­vel

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ба­ра, Цр­на Го­ра Бар, Оба­ла 13. ју­ла +382 30 311 633, to­bar@t-com.me www.vi­sit­bar.org

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Тив­та, Цр­на Го­ра Ти­ват, Па­лих бо­ра­ца 8 +382 32 671 323, in­fo@­ti­vat.tra­vel www.ti­vat.tra­vel Туристичка организација Улцињ, Црна Гора Улцињ, Ул. 6. новембра +382 85 412 595, www.ulcinj.travel

„Аеро турс” Ниш, Обре­но­ви­ће­ва бб, Тр­жни цен­тар „Гор­ча”, ло­кал П7, 018 523 886, aero­turs@gmail.com, www.aero­turs.rs

„Ро­бин­зон adven­tu­re te­am” Бе­о­град, Бе­о­град­ска 29 011 334 67 76, of­fi­ce@­ro­bin­son.rs www.ro­bin­son.rs

„Trim Tra­vel” Бе­о­град, Џор­џа Ва­шинг­то­на 52 011 33 45 542, mir­ko.t@trim­tra­vel.rs www.trim­tra­vel.rs

„Sa­bra Tra­vel” Бе­о­град, Ко­сов­ска 16 011 334 27 58, sa­bra@­sa­bra.rs, www.sa­bra.rs

„Fly Fly Tra­vel” Бе­о­град, Кнез Ми­ха­и­ло­ва 30/11 011 218 56 16, of­fi­ce@flyflytra­vel.com www.flyflytra­vel.com KO

ТУ­РИ­СТИЧ­КЕ АГЕН­ЦИ­ЈЕ YUTA Бе­о­град, Кон­ди­на 14 011 322 86 86, yuta@yuta.rs, www.yuta.rs

TURISTIČKA AGENCIJA

„Ни­турс” Ниш, Твр­ђа­ва, Стам­бол ка­пи­ја бб 018 511 985, ni­turs.nis@gmail.com, www.ni­turs.rs

„МПС Тренд” Ниш, Син­ђе­ли­ћев трг 25 018 517 321, mpstren­d@be­o­tel.net www.mpstrend-nis.com „Еуро­турс”, Ниш 018 520 200, 257 855, in­fo­@e­u­ro­turs.rs

60

Специјално издање  2012.

U R K O U D I A LO S

„Phi­lo­xe­nia Ko­ur­ko­u­di­a­los” Бе­о­град, Бу­ле­вар Кра­ља Алек­сан­дра 44/21 011 32 41 259, in­fo@p­hi­lo­xe­ni­a­tra­vel.com www.phi­lo­xe­ni­a­tra­vel.com

„Calypso To­urs In­ter­na­ti­o­nal” Бе­о­град, Кра­ља Ми­ла­на 4 011 361 92 99, in­fo@­calypso­to­urs.in­fo www.calypso­to­urs.rs

„Big Blue Gro­up” Бе­о­град, Ма­ке­дон­ска 4 011 41 41 411, in­fo­@big­blue.rs, www.big­blue.rs

„Municipality of Serres” Merarxias str. 1 Serres- 62100, Greece www.serres.gr

„Bel­vi tra­vel” Бе­о­град, Ко­сов­ска 9 011 322 33 00, of­fi­ce­@bel­vi.rs, www.bel­vi.rs ОСТА­ЛИ Уни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум” Бе­о­град, Да­ни­је­ло­ва 32, 011 309 32 20, of­fi­ce@­sin­gi­du­num.ac.rs, www.sin­gi­du­num.ac.rs

„Del­ta Ge­ne­ra­li” Но­ви Бе­о­град, Ми­лен­ти­ја По­по­ви­ћа 7б 011 222 0 555, www.del­ta­ge­ne­ra­li.rs

Вој­на уста­но­ва „Та­ра” Ба­ји­на Ба­шта, Ка­лу­ђер­ске ба­ре 031 593 530, pla­ni­na­ta­ra@ptt.rs www.ho­tel­ta­ra.com „Cargoplanet” Ниш, Јелке Радуловић 36 069 21 31 553, www.gastrooprema.rs

„The Re­gent Club” Ниш, Ге­не­ра­ла Ми­лој­ка Леш­ја­ни­на 7а 018 524 924, re­cep­ci­ja@­re­gentclub.com www.re­gentclub.com

Ви­на­ри­ја „Ста­тус” Свр­љиг, Ули­ца Ва­си­ли­ја Ан­ђел­ко­ви­ћа Ал­бан­ца 165а, 018 822 075 sta­tus­svr­ljig@­se­zam­pro.rs, www.statussvrljig.co.rs

„Бал­кан Маг­нет” Ниш, Ра­син­ска 4 018 422 50 40, bal­kan.mag­net@g­mail.com www.bal­kan­mag­net.rs МЕ­ДИЈ­СКИ ПАРТ­НЕР САЈ­МА

„Прин­цип Прес” Бе­ог­ рад, Це­тињ­ска 6 011 322 70 34, prin­cip.press@gmail.com www.tu­ri­stin­fo­sr­bi­ja.com

Г Н И Р Е КЕТ ДОСТАВА

РЕСТОРАНИ И ПИЦЕРИЈЕ

www.orao-pizza.co.rs

Инфо телефон Београд  011/322 11 91

pantone

Bez razlike da li ste poslovan čovek, turista ili avanturista, da li ste na tom putu sami ili u društvu, putovaćete sigurno. Bićete zaštićeni vi i vaši saputnici, lica koja nehotice povredite, pa čak i vaš prtljag. Ako iznenada otkažete put zbog nepredviđenih okolnosti, biće vam vraćen novac uložen u aranžman.

Međunarodno Putno osiguranje www.ddor.rs Posetite nas na