Niš - sajam turizma 2011.

година V специјално издање 2011. бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com 





NI{ SAJAM TURIZMA 2011.

· RAZVOJNE STRATEGIJE · PISCI I CAREVI · HRONIKE, VODI:I · DUH GRADA

ПРИНЦИП ПРЕС

ПАРТНЕР САЈМА ТУРИЗМА У НИШУ 2011.

Ср­би­ја ГЕ­О­ПО­Е­ТИЧ­КИ АЛ­БУМ

-POÉTIQUE

ЕСКИЙ АЛЬ

БОМ

◆

ÁLBUM GEOPOÉTICO

Este libro que tiene delante podríamos denominar un álbum, un testimonio colección de documento o una s. No quiere persuadir. No propaga, no impone, no es un portavoz, un abogado, da vueltas. No un agente publicitario parlanchín.

Tampoco es un periodista turístico, abismado en palabrería y en aquella forma de auto-apagam Como en algún antiguo iento llamado la rutina. viaje largo y lindo cuando se sienta en el tren y abre de la ventana, pasarán aquí las cortinas numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con curiosidad, de forma descubrido calma y ra, con sus propios y con los ojos de otros a los que sobre ese viaje. Algunas contará de estas imágenes recordará instantáneamente, a otras vez en cuando renovando volverá de sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en un retrato mosaico grande en una imagen, de Serbia que llevará consigo para siempre.

Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más desafortunados de literatura mundial: „Sólo la gente superficial no juzga por la apariencia. del mundo es lo visible, El misterio verdadero no lo invisible.”

◆

Franç ais

Ново!

◆

Руссk иЙ

english ◆

◆

Español ◆

◆

◆

◆ ALBU Il de documents. témoignage, recueil porteêtre appelé album, re pas. Il n’est ni vous pourrait se pas, il n’exagè par Le livre devant e pas, il n’impo touristique, infecté der. Il ne propag ni journaliste n’aspire pas à persua té bavard. Il n’est un beau, long voyage ni agent de publici . Comme dans parole, ni avocat, nommé routine sur la fenêtre, de éteinte rideaux d’autoles forme et écartez des clichés et cette z dans un train t et curieusement, vous vous installe tranquillemen à l’ancienne, quand vous. Regardez-les vous raconterez passeront devant de ceux à qui s yeux et les yeux nombreuses images aux autres vous eur, avec vos propre rez tout de suite, re, elles dans l’esprit cherch images vous retiend subtile, et peut-êt es-unes de ces ellerez votre relation terez pour ce voyage. Quelqu que vous empor en temps et renouv Serbie temps la de de ue retournerez portrait mosaïq seule, un grand re deviendront une de la littératu malheureux princes e toujours.

Le vrai mystèr t d’un des plus nces. ssemen appare l’averti pas juger sur les Et n’oubliez pas légers pour ne a que les esprits mondiale : “Il n’y l’invisible.” le visible, et non du monde est

ALBUM GÉO

Serbie

E M GÉO-POÉTIQU

SERBIA ◆ ÁLBUM GEOPOÉTICO

Serbia

◆

ГЕОПОЭТИЧ

КИЙ АЛЬБОМ

ельством, ь альбомом, свидет можно назват андирует, не ржите в руках, Она не пропаг тся убедить. прессдение. Она не Она не стреми тся ввести в заблуж . Она не туре мнение, не старае цию коммивояжер ий свою продук а на старинное похож рекламирующ Она типы. вающий стерео гаете занавески, разами описы поезд и раздви дывайте вы садитесь на видов. Разгля шествие, когда вающих за окном и тех, проплы глазам и нием но мелька глазами, те не только своими вам запомнится тельно, смотри ествии. Что-то , а может об этом путеш рассказывать нить воспоминаний дать тоненькую и, который но будет воссоз портрет Серби ой мозаичный больш один ется в не мелочные люди всегда. туры: «Лишь мировой литера глаз.» слова классика а не скрыт от мир очевиден, у. Настоящий

geo-poetical album

SERBIE

◆

ОПОЭТИЧЕС

◆

SeRbia ◆ geo-poetical album

СЕРБИя

Serbia

The book before you could be called an album, testimony, anthology of documents does not want to persuade. . it it does not propagate, does not impose, does not spin. pR, lawyer, blabby advertising it is not a agent. Neither is it a tourist reporter, steeped into phrases the type of self-termination and called routine. Just like on a long and beautiful journey, when you sit in old-fashioned a train and open curtains on the window, numerous unraveling in front of you. images will be Watch them calmly and with curiosity, as an explorer, eyes and eyes of those to with your whom you will be telling about the journey. Some you will remember right of these images away, the others you will occasionally retrieve and fine connection, and maybe restore your all of them will merge into one, into a large mosaic Serbia that you will carry portrait of forever. and do not forget the warning of one of the most ill-fortuned princes in world literature: “it is only shallow people who do not judge by appearance s. The true mystery of the is the visible, not the invisible. world ”

◆

Из­ван­ред­на мо­но­гра­фи­ја о Ср­би­ји, ­ у одво­је­ним из­да­њи­ма на пет је­зи­ка! Срп­ски, ру­ски, ен­гле­ски, шпан­ски, фран­цу­ски! Нај­леп­ша Ср­би­ја, на ва­шем дла­ну! Збир­ка фо­то-до­ку­ме­на­та о ле­по­ти! По­кло­ни­те с по­но­сом, се­би и ­ дру­ги­ма, ов­де или би­ло где у све­ту! Ср­БИ­јА­◆­ГЕ­О­ПО­Е­ТИЧ­КИ­АЛ­БУМ

Ис­ко­ри­сти­те при­ли­ку, обез­бе­ди­те спе­ци­јал­не по­пу­сте! По­зо­ви­те „Прин­цип Прес“!

◆

СрпСки ◆

Цетињска 6, 11000 Београд; Тел.: +381 (11) 322 70 34; Факс: +381 (11) 324 56 21 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com

Горица Ђорђевић охрид, 23-25. 04. 2010. www.ohrid.gov.mk

Општина Охрид

Чекамо вас и ове године!

w w w. l i h n i d o s . c o m . m k

on-line резервације смештаја у Охриду

ПРОЛОГ Издавач: „Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com Директор и главни уредник: Мишо Вујовић

Технички уредник: Александар Ћосић Уредник фотографије: Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић Сарадници: Момо Капор , Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Мраовић, Срба Јанковић, Александар Јовановић , Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Хелена Дуковић, Влада Арсић, Драгана Букумировић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Ленка Шибалија Фотографије: Жељко Синобад, Матија Коковић, Александар Ћосић, Бранко Јовановић, Раде Бошњак, Станоје Радуловић Илустрације: Миле Кулачић, Предраг Тодоровић Маркетинг: Мирко Вујовић Пласман и продаја: Миленко Василић, Душко Никитовић Секретар редакције: Јелена Јовић Штампа: „Портал”, Београд Специјални партнер издања: Туристичка организација Ниша

година V специјално издање 2011. бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com 



NI{ SAJAM TURIZMA 2011.

На­слов­на стра­на: ­ Ниш, цен­трал­ни трг (фото: Драган Боснић)

· RAZVOJNE STRATEGIJE · PISCI I CAREVI · HRONIKE, VODI:I · DUH GRADA

Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Не­ће­мо из­не­ве­ри­ти

оче­ки­ва­ња

С

Заменик главног уредника: Бранислав Матић



ДО­БРО­ДО­ШЛИ­ЦА: МИ­ЛОШ СИ­МО­НО­ВИЋ, ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК НИ­ША

а­јам ту­ри­зма, еко­ло­ги­је и спор­та у Ни­шу мо­же да се по­хва­ли тра­ди­ци­јом ду­гом ви­ше од де­це­ни­је. Све ве­ћи број из­ла­га­ча ко­ји из го­ди­не у го­ди­ну до­ла­зи на са­јам, не са­мо из Ср­би­је већ и из окол­них зе­ма­ља, по­ка­зу­је да су Ниш и ре­ги­он ју­го­и­сточ­не Ср­би­је ите­ка­ко при­ма­мљи­ви. На­ста­вља­ју­ћи тра­ди­ци­ју, Ме­ђу­на­род­ни са­ јам ту­ри­зма и ове го­ди­не, си­гу­ран сам, не­ће из­не­ве­ри­ти оче­ки­ва­ ња на­ших број­них го­сти­ју и по­се­ти­ла­ца. И по­ред то­га што ду­го ни­је пре­по­зна­ван зна­чај ове при­вред­не гра­не, Град Ниш сва­ка­ко има ши­ро­ку ту­ри­стич­ку по­ну­ду. На сре­ ћу, труд уло­жен у про­те­клих две го­ди­не учи­нио је да Ниш по­ста­не пре­по­зна­тљи­ва ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја. При­род­не атрак­ ци­је, по­пут Цер­јан­­ске пе­ћи­не, или кул­ тур­н о-исто­р иј­с ки спо­ме­ни­ци ко­ји све­ до­че о бур­ној про­ шло­сти овог де­ла Ср­би­је, је­дин­стве­ни су и по­себ­но при­ вла­че па­жњу ту­ри­ ста. Уве­рен сам да ће и љу­ди ко­ји во­де Ту­ри­стич­ку ор­га­ни­ за­ци­ју Ни­ша, као и град­ско и оп­штин­ ска ру­ко­вод­ства, по­ себ­но обра­ти­ти па­ жњу на ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ја­ле, те да ће би­ти до­бри до­ма­ ћи­ни сви­ма они­ма ко­ји у наш град бу­ ду до­ла­зи­ли. То већ и чи­ни­мо, тру­де­ћи се да на аде­ква­тан на­чин обе­ле­жи­мо зна­чај­не да­ту­ме из на­ше про­шло­сти, по­пут ве­ли­ке го­ ди­шњи­це Че­гар­ске бит­ке или го­ди­не 2013, ка­да ће Ниш, за­јед­но са Ми­ла­ном, би­ти све­е­вроп­ски цен­тар хри­шћан­ства. То чи­ни­мо и на­сто­је­ћи да што ква­ли­тет­ни­је при­пре­ми­мо про­сто­ре за одр­ жа­ва­ње так­ми­че­ња у екс­трем­ним спор­то­ви­ма. Наш труд ће би­ти до­дат­но усме­рен на то да ни­шку ту­ри­стич­ку по­ну­ду при­бли­жи­мо до­ма­ћим и ино­стра­ним по­се­ти­о­ци­ма. Тру­ди­ће­мо се да пра­во­вре­ме­ним пла­ни­ра­њем и до­бром ор­га­ ни­за­ци­јом на­ста­ви­мо да у свом гра­ду раз­ви­ја­мо ову ве­о­ма зна­чај­ ну при­вред­ну гра­ну. Спрем­ни смо и да по­др­жи­мо све ква­ли­тет­не и кон­струк­тив­не пред­ло­ге оних ко­ји се спе­ци­ја­ли­стич­ки ба­ве ту­ ри­змом. 

Специјално издање  2011.

САДРЖАЈ Витраж 04 По­здрав Гра­до­на­чел­ни­ка 06 Ал­бум 12 До­бро­до­шли­ца, ни­шлиј­ска

Каталог 14 Ин­тер­вју: Вла­ди­мир Јо­ва­но­вић, ди­рек­тор ТОН-а 20 Под­сет­ник: Исто­ри­ја и са­вре­ме­ност Ни­ша 26 Сим­бо­ли: Кон­стан­тин Ве­ли­ки 32 Ме­ле­ми и да­ро­ви: Ни­шка Ба­ња 34 Око­ли­на: На пар ста­ни­ца до ле­по­те 39 Ви­кенд: Жу­па 40 По­зив­ни­ца: Про­ле­ће у Алек­син­цу 42 Пу­то­каз: Ле­ско­вац 44 Здра­вље: „Мер­кур”, Вр­њач­ка Ба­ња

Дух града 46 Ра­ди­о­ни­ца: Ниш и ње­го­ви пи­сци 50 Мре­жа: Ниш на ин­тер­не­ту 54 Свир­ка: Ро­кер­ско ср­це Ни­ша

Именик 58 Спи­сак уче­сни­ка Сај­ма ту­ри­зма Партнери издања:

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА, ВРЊАЧКА БАЊА

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА НИШ

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

Медијски партнери:

РТС Јавни сервис Србије

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина

www.250.rs

НИШКА ТЕЛЕВИЗИЈА

2011.  Специјално издање

05

АЛБУМ

Древни град, „знаменит од постања”, чува своју животну нит и предање још од бубањско-хумске културе, преко временâ дарданских, келтских, римских, византијских, угарских, до словенских, односно српских, која трају већ столећима. У овом граду, Наисусу, Нишу, или у његовој околини, рођено је бар четири римска цара: Клаудије II Готски (владао 268-270), Флавије Север (305-307), Константин Велики (306-337), Констанције III (421). Међу њима предњачи свакако Константин Велики, о којем ћете посебно читати међу овим корицама. У антици, био је то богат град и велико раскршће. Сам себе хранио, вадио руду, имао фабрику оружја и радионице за израду предмета од драгоцених метала. Резиденцијални део, Медијана, био је пет километара источно од центра, изван града... Бројни налази са ових локалитета чувају се у Народном музеју у Нишу и Народном музеју у Београду... ... Данас је Ниш снажан регионални центар, „јужна престоница”. Има Универзитет, Народни музеј, Народно позориште, Филмске сусрете, Џез и блуз фестивал... Од оних који су прославили град сви ће вам овде навести писца Стевана Сремца, песника Бранка Миљковића, музичара Шабана Бајрамовића... Тако о Нишу пише у тек изашлој репрезентативној монографији СРБИЈА. ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ. И много тога још, баш као и у овом специјалном издању Националне ревије које имате пред собом, насталом поводом Сајма туризма у Нишу 2011. Подсетићете се овде неких преломних поглавља из вишемиленијумске историје овог града, сазнати о његовим развојним стратегијама, људима који га симболизују и оличавају, упознати његове писце, песнике, музичаре, завирити у део његове примамљиве туристичке понуде, обићи живописну околину, опипати његов пулс, ослушнути му онај јединствени тон уплетен у све његово, проникнути где се свакога дана састају све оне праве Нишлије расуте широм света... Наравно, видећете и ко су његови гости на овогодишњем Сајму туризма. А ових неколико уводних слика, фрагмент из великог нишког албума, нека буду начин да ступите у унутарњи круг овог града. 

06

Специјално издање  2011.

 Трг краља Милана и Споменик ослободиоцима у Нишу. Фигура Посејдона, археолошки налаз, Народни музеј у Нишу  Спомен-обележје нишким жртвама агресије Североатлантског пакта на Србију 1999. и здање Универзитета у Нишу  Спомен костурница на Чегру: Место невероватног херојства и мучеништва војводе Стевана Синђелића и његових Ресаваца у бици против Турака 1809.  Видиковци и видици: Прозорац светог Илије, Јелашничка клисура

2011.  Специјално издање

07

албум

08

Специјално издање  2011.

2011.  Специјално издање

09

албум

10

Специјално издање  2011.

2011.  Специјално издање

11

До­бро­до­шли­ца

Де­јан Сто­јиљ­ко­вић, пи­сац До­бро­до­шли у Ниш, град ме­ра­ка и ду­ге, бур­не исто­ри­је. Рас­кр­шће на ко­ме се су­да­ра­ју све­то­ви и на ко­ме су се не­кад су­да­ра­ле вој­ске, гра­ни­цу из­ме­ ђу ис­то­ка и за­па­да, ка­пи­ју Евро­пе и Ази­је, ме­сто у ко­ме се ро­дио је­дан бог и је­дан ве­ли­ки им­пе­ра­тор, ва­рош ко­ју ће­те пре­по­зна­ти по го­сто­прим­ству ње­ го­вих жи­те­ља и ми­ри­су до­брог ро­шти­ља... Ов­де је на­пра­вљен пр­ви бу­рек у Евро­пи, ов­де је пр­ви пут за­ ко­тр­љао лоп­ту Дра­ган Стој­ко­вић Пик­си, ов­де су се сре­ли и пре­по­зна­ли гла­со­ви Ша­ба­на Бај­ра­мо­ви­ћа и Со­ло­мо­на Бар­ка... Ово је град ко­ји је до­био име по јед­ној реч­ној ви­ли и град у ко­ме да­нас жи­ви хи­ља­де њих. Ов­де је све јед­но­став­но и при­сту­ пач­но. И сва­ки гост је до­бро­до­шао.

Ко­кан Мла­де­но­вић, ре­ди­тељ До­бро­до­шли у Ниш, до­бро­до­шли на Ве­ли­ ку Рас­кр­сни­цу. Све што по­сто­ји укр­шта се у мом род­ном гра­ду – ми­ри­си Ори­јен­та, рим­ске ле­ги­је и ца­ре­ви, за­бо­ра­вље­ни пу­те­ви сви­ле, не­за­бо­рав­ ни уку­си ло­кал­не хра­не пра­вље­не по ре­цеп­ти­ма свих ко­ји су кроз Ниш про­ла­зи­ли, ли­ца љу­ди ко­ја по­ка­зу­ју да се на овим про­сто­ри­ма во­је­ва­ло са ра­ зним вој­ска­ма, али и во­ле­ло са ра­зним на­ро­ди­ма. У мом гра­ду се, као знак љу­ба­ви, во­ље­ној да­ру­је шеф­те­ли­ја, во­ће ко­је је све ре­ђе, као што је и љу­ бав све ре­ђа. Љу­бав је оно што вам у Ни­шу ни­ка­да не­ће не­до­ста­ја­ти. Ов­де сте до­бро­до­шли и жељ­но че­ка­ни чак и ка­да вас је код нас до­вео слу­чај, а не на­ме­ра. Ов­де ће вас пре­по­зна­ти, иако вас ни­ка­да пре то­га ни­су ви­де­ли, ов­де ће­те схва­ти­ти да је ме­рак ва­жни­ји од ло­ги­ке, а ле­па пе­сма и ле­па же­на вред­ни­је од су­во­га зла­та. На­сме­ја­ће вас и раз­ве­се­ ли­ти, јер је Ра­дост жи­во­та нај­ва­жни­ји про­из­вод ко­ји се у Ни­шу пра­ви. Отво­ри­те очи и ср­ца. Спре­ми­те сто­па­ла за игру и дла­но­ве за тап­ша­ње. Не­ка вас но­се рит­мо­ви мог гра­да.

12

Специјално издање  2011.

Го­ран Гале Ше­па, музичар („Кер­бер”) Као ро­ђе­ни Ни­шли­ја, же­лим Вам да се у на­шем гра­ду осе­ ћа­те пот­пу­но опу­ште­но и ужи­ва­те у сва­ком тре­нут­ку. Да по­ ме­нем бар по­не­што од оно­га што не би тре­ба­ло да про­пу­сти­те. По­што смо по­но­сни на чи­ње­ни­цу да је у рим­ском гра­ду На­и­су (да­на­шњем Ни­шу) ро­ђен цар Кон­стан­тин I Ве­ли­ки, оба­ве­зно по­ гле­дај­те Ме­ди­ја­ну. Да­нас је то ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­тет, са до­бро очу­ва­ним оста­ци­ма цар­ске па­ла­те с по­чет­ка IV ве­ка, мо­за­и­ци­ ма, фре­ска­ма, тер­ма­ма... И ни­шка Твр­ђа­ва, нај­ве­ћи са­чу­ва­ни фор­ти­фи­ка­ци­о­ни обје­кат у Ср­би­ји, та­ко­ђе је не­за­о­би­ла­зна. У њој су да­нас га­ле­ри­је, по­зор­ни­це кул­ту­ре, ме­сто где одр­жа­ва­ју нај­по­зна­ти­је ни­шке ма­ни­фе­ста­ци­је. А кад се умо­ри­те и оглад­ни­те, тра­жи­те од свог во­ди­ча да вас упу­ти та­мо где мо­ же­те да про­ба­те пра­ве ни­шке ђа­ко­ни­је. Има их до­ста, а ку­хи­ња ју­га оста­је као трај­на успо­ме­на. Е, па, до­бро­до­шли!

Де­си­мир Ста­но­је­вић, глу­мац Не­ка ове ре­чи Кал­че из Ив­ко­ве сла­ве, ко­је сам без­број пу­та го­во­рио на по­зор­ни­ци, бу­ду мој по­зив сви­ма ко­ји Ниш још ни­су по­се­ти­ли: „По­здра­вљам ве ка­ко Кал­ча Ми­јал­ко­ вић лов­џи­ја и ку­јун­џи­ја из Ниш. Ниш је је­ дан мно­го убав ва­рош. Не за­то што сам се у њег’ ро­ди­ја, не­го има ли ни­што по­уб ­ а­во не­го кад сви ми ете, од нај­ста­ро до нај­ма­ лец­ко ова­кој ви­ка­мо: До­ђо из Ниш, бео у Ниш, вр­там се из Ниш, Ни­ша­ва про­ти­ца кроз Ниш, ве­тар ду­ ва ар­ти­шку кроз Ниш, ни Стам­бол не мож’ се ме­ри сас Ниш, да рек­нем па, Ниш је је­ дан мно­го убав ва­рош или да рек­нем је­дан кру­пан реч не Ниш не­го – НАЈ НИШ.”

2011.  Специјално издање

13

Пре­с а­б и­ра­њ е

14

Специјално издање  2011.

ВЛА­ДИ­МИР ЈО­ВА­НО­ВИЋ, ДИ­РЕК­ТОР ТУ­РИ­СТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ НИ­ША, У ИН­ТЕР­ВЈУУ ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ”

У дру­штву

Кон­стан­ти­но­вих гра­до­ва У про­те­клих две го­ди­не број до­ла­за­ка и но­ће­ња, на­ро­чи­то ино­стра­них го­сти­ју, по­рас­тао ­ је за 25 од­сто (што је око 10.000 но­ће­ња ви­ше). На­ста­вље­но је умре­жа­ва­ње са гра­до­ви­ма и ­ асо­ци­ја­ци­ја­ма ко­ји ће парт­нер­ски уче­ство­ва­ти у обе­ле­жа­ва­њу ко­ло­сал­не го­ди­шњи­це 2013: ­ се­дам­на­ест ве­ко­ва от­ка­ко је цар Кон­стан­тин Ми­лан­ским едик­том озва­ни­чио хри­шћан­ство у Евро­пи. Сре­ђу­ју се Ме­ди­ја­на и Твр­ђа­ва, уми­ва град, по­бољ­ша­ва­ју ин­фра­струк­ту­ра и сме­штај­ни­ ка­па­ци­те­ти, об­у­ча­ва­ју ту­ри­стич­ки по­сле­ни­ци и јав­не слу­жбе, укљу­чу­ју ту­ро­пе­ра­те­ри, ­ при­пре­ма се по­ди­за­ње Ком­плек­са ца­ра Кон­стан­ти­на и Ве­ли­ког кр­ста на Ви­ни­ку... Пи­ше: Го­ран Бу­ди­мир

О

снов­на ка­рак­те­ри­сти­ка и из­уз­ ет­на пред­ност Ни­ша као ту­ри­стич­ке ре­ ги­је је чи­ње­ни­ца да се град на­ла­зи на јед­ној од нај­зна­чај­ни­јих рас­кр­сни­ца на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву, те да су у гра­ду и у окру­же­њу од све­га 30-ак ки­ло­ме­та­ра на рас­по­ла­га­њу ве­ли­ки ту­ри­стич­ки по­тен­ ци­ја­ли, што се не сре­ће че­сто – ка­же за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју Вла­ди­мир Јо­ва­но­вић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ни­ша (ТОН). – Тај по­ло­жај, бо­га­то кул­тур­но и ду­ хов­но на­сле­ђе из свих епо­ха, не­по­сред­ност и го­сто­љу­би­вост на­ших љу­ди и од­лич­на га­ стро­но­ми­ја, за­и­ста су ве­ли­ке ком­па­ра­тив­ не пред­но­сти за раз­вој тран­зит­ног ту­ри­зма („Ко­ри­дор X”, друм­ски и же­ле­знич­ки, плус авио са­о­бра­ћај), бо­ра­ви­шног, град­ско-по­ слов­ног и ма­ни­фе­ста­ци­о­ног ту­ри­зма (кон­ гре­си, сим­по­зи­ју­ми, се­ми­на­ри, на­уч­не и ђач­ке екс­кур­зи­је, фе­сти­ва­ли) и бањ­ског ту­ ри­зма (Ни­шка Ба­ња, здрав­стве­ни и спорт­ ско-ре­кре­а­тив­ни ту­ри­зам…). И оби­ље при­род­них ле­по­та (кли­су­ре, пла­ни­не, ре­ке и је­зе­ра) ве­ли­ки је по­тен­ ци­јал за раз­вој се­о­ског и еко-ту­ри­зма. Ту се из­два­ја­ју Си­ће­вач­ка и Је­ла­шнич­ка кли­ су­ра, Бо­ја­ни­не во­де, Пло­че, Гор­ња Сту­де­ на, Ка­ме­нич­ки вис, Че­гар, Ни­шка Ба­ња, Остро­ви­ца... Ва­жне су и мо­гућ­но­сти ко­је пру­жа спорт­ско-ре­кре­а­тив­ни ту­ри­зам. У екс­пан­зи­ји је раз­вој екс­трем­них спор­то­ва ко­ји су на­ро­чи­то за­ни­мљи­ви ту­ри­сти­ма из ино­стран­ства (па­ра­глај­динг, раф­тинг, сло­ бод­но пе­ња­ње, пла­ни­на­ре­ње...).

Ако се ово­ме при­кљу­че не­ва­ло­ри­зо­ва­ни или де­ли­мич­но ва­ло­ри­зо­ва­ни ту­ри­стич­ки ре­сур­си (пе­ћи­на Цер­јан­ка, Ба­ња То­пи­ло, Су­ва пла­ни­на, Се­ли­че­ви­ца, ре­ке Ни­ша­ва и Мо­ра­ва...), он­да се за­о­кру­жу­је сли­ка ком­ па­ра­тив­них пред­но­сти ни­шког ту­ри­зма ка­ кве има ма­ло ко у ре­ги­о­ну. На­ви­кли смо да се у раз­ма­тра­њи­ма о срп­ском ту­ри­зму углав­ном го­во­ри о „ве­ ли­ким по­тен­ци­ја­ли­ма” и „мо­гућ­но­сти­ма ко­је би тек тре­ба­ло ис­ко­ри­сти­ти”. И та­ ко го­ди­на­ма, де­це­ни­ја­ма. Ка­ква је, с тим у ве­зи, си­ту­а­ци­ја у Ни­шу? На жа­лост, пот­пу­но сте у пра­ву. То се ви­ди и из ово­га што сам Вам ма­ло­час го­

Ви­кенд у Ни­шу – У са­рад­њи са ни­шким ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ма, не­дав­но је об­ја­вље­на бро­шу­ра са про­гра­ми­ма раз­гле­да­ња гра­да и око­ ли­не. До­ча­ра­ли смо ка­ко ле­по про­ве­сти је­дан ви­кенд у Ни­шу. У том про­гра­му би сва­ка­ко не­из­о­став­на би­ла по­ну­да кул­тур­ но-исто­риј­ских зна­ме­ни­то­сти Ни­ша: Ме­ди­ја­на, Твр­ђа­ва, Ће­ле ку­ла, Че­гар, ма­на­сти­ри и цр­кве у гра­ду, Ар­хе­о­ло­шка са­ла и Ло­гор на Цр­ве­ном кр­сту, као и раз­гле­да­ње при­род­них ле­по­ та у око­ли­ни Ни­ша (Ни­шке Ба­ње, Си­ће­ва, Је­ла­шни­це, Су­ве пла­ни­не...). За све за­љу­бље­ни­ке у екс­трем­не спор­то­ве по­сто­је про­гра­ми „Око­ли­на Ни­ша – од ми­ра до адре­на­ли­на”, са мо­ гућ­но­сти­ма за па­ра­глај­динг, sho­o­ting rally, Free Clim­bing... У ве­ чер­њим са­ти­ма ле­по је оти­ћи у не­ки од од­лич­них ре­сто­ра­на и ка­феа. Уко­ли­ко вре­ме до­пу­сти, мо­же се ор­га­ни­зо­ва­ти и од­ла­ зак до Ђа­во­ље ва­ро­ши или цр­кве у Адров­цу.

2011.  Специјално издање

15

Пре­с а­б и­ра­њ е  Ни­шко ко­ло ­ и при­зо­ри из ­ цен­тра гра­да

во­рио. И Ниш има број­не пред­но­сти за раз­вој ту­ри­зма, али је пу­но то­га још на ни­ воу по­тен­ци­ја­ла и мо­гућ­но­сти. Ми у Ни­ шу во­ли­мо да ка­же­мо „шан­си”, у скла­ду са про­кла­мо­ва­ном стра­те­ги­јом гра­да: НИШ – НЕ­ПРЕ­СУ­ШНИ ИЗ­ВОР ШАН­СИ. Ви­ше бих во­лео да је то не­пре­су­шни из­вор ре­а­ ли­зо­ва­них ства­ри. Ме­ђу­тим, де­це­ни­ја­ма је наш град свој раз­вој ба­зи­рао на ин­ду­стри­ји и тр­го­ви­ни, а ту­ри­зам је био у дру­гом пла­ ну. Он­да су се окол­но­сти ра­ди­кал­но про­ме­ ни­ле и по­ка­за­ло се да то за­по­ста­вља­ње ни­је би­ло му­дро. На­ше је да­нас да то ис­пра­ ви­мо, да по­тен­ци­ја­ле ис­ко­ри­сти­мо, да из шан­си по­сти­же­мо го­ло­ве. Да ре­ал­но са­гле­ да­мо ства­ри и „учи­ни­мо све што је до нас”. То­ме ће си­гур­но до­при­не­ти и Стра­те­ги­ја раз­во­ја ту­ри­зма на под­руч­ју гра­да Ни­ша, ко­ју за­вр­ша­ва­мо ових да­на. ЛИ­ГА ИСТО­РИЈ­СКИХ ВА­РО­ШИ За две го­ди­не, 2013, Ниш ће би­ти истин­ско европ­ско сре­ди­ште: до­ма­ћин цен­трал­не про­сла­ве 1700. го­ди­шњи­це об­ја­вљи­ва­ња Ми­лан­ског едик­та ца­ра Кон­стан­ти­на и „ко­нач­ног кр­шта­ва­ња Евро­пе”. Ка­ко се ни­шки ту­ри­стич­ки по­сле­ни­ци при­пре­ ма­ју за тај ме­га-до­га­ђај и шта би све тре­ ба­ло још ура­ди­ти да би се уисти­ну би­ло на ње­го­вој ви­си­ни? У увод­ном де­лу при­пре­ма, ин­тен­зи­ви­ ра­ли смо ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу са гра­до­ ви­ма и асо­ци­ја­ци­ја­ма ко­је би тре­ба­ло да парт­нер­ски уче­ству­ју у обе­ле­жа­ва­њу ове ко­ло­сал­не го­ди­шњи­це. Кроз за­јед­нич­ке про­јек­те и ак­тив­но­сти уса­гла­си­ће­мо и уоб­ли­чи­ти кон­кре­тан са­др­жај про­сла­ве. С тим у ве­зи, у то­ку ове го­ди­не Ниш је сте­као члан­ство у две ве­о­ма зна­чај­не асо­ци­ја­ци­ је: Ли­ги исто­риј­ских гра­до­ва (ме­ђу­на­род­на ор­га­ни­за­ци­ја 78 гра­до­ва све­та ко­ји има­ју ре­пре­зен­та­тив­ну исто­ри­ју, а оку­пље­ни су с ци­љем да сво­је дра­го­це­но на­сле­ђе бо­ље про­мо­ви­шу и ја­ча­ју сво­је ме­ђу­соб­не ве­зе) и Асо­ци­ја­ци­ји за кул­ту­ру европ­ских гра­до­ ва (ме­ђу­на­род­на мре­жа кул­тур­но-исто­ риј­ских гра­до­ва и те­ри­то­ри­ја из ра­зних зе­ма­ља Евро­пе). И кроз ове две мре­же ми смо по­зва­ли парт­нер­ске гра­до­ве да нам

се при­дру­же у обе­ле­жа­ва­њу ве­ли­ке го­ди­ шњи­це, на­ро­чи­то кроз по­ве­зи­ва­ње „Кон­ стан­ти­но­вих гра­до­ва” у окви­ру цен­трал­не про­сла­ве. Кра­јем про­шле го­ди­не у Ни­шу је по­ че­ла да ра­ди Кан­це­ла­ри­ја за ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу у обла­сти на­у­ке, кул­ту­ре и обра­зо­ ва­ња, чи­ји ће тим има­ти за­да­так упра­во да из­ра­ди кон­крет­не про­јек­те за 2013. го­ди­ну, те да по­ве­же на­ше са ак­тив­но­сти­ма оста­лих европ­ских гра­до­ва у то­ме. ТОН је си­сте­мат­ ским про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма уве­ли­ко уве­ла у ово цео ту­ри­стич­ки свет и Ср­би­је и Евро­пе. Сре­ђи­ва­ње Ме­ди­ја­не и Твр­ђа­ве, ја­ча­ње сме­штај­них ка­па­ци­те­та, обу­ка ту­ ри­стич­ких по­сле­ни­ка за пред­сто­је­ће до­га­ ђа­је, укљу­чи­ва­ње до­ма­ћих ту­ро­пе­ра­то­ра и њи­хо­во по­ве­зи­ва­ње – са­мо је де­лић већ пред­уз­ е­тих ак­тив­но­сти. Град се сре­ђу­је и уми­ва, ин­фра­струк­ту­ра се по­бољ­ша­ва, све је ви­ше и при­ват­не ини­ци­ја­ти­ве да се про­ јек­ти­ма са­ра­ђу­је са гра­дом у ве­зи са про­ сла­вом. На при­мер, та­ква је ини­ци­ја­ти­ва за из­град­њу Kомплекса ца­ра Кон­стан­ти­на и Ве­ли­ког кр­ста на Ви­ни­ку, ко­ји би гру­па при­вред­ни­ка тре­ба­ло да из­гра­ди за­јед­но са гра­дом по­во­дом го­ди­шњи­це. То­ком зи­ме Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ни­­ша уче­ство­ва­ла је на ме­ђу­на­род­ним сај­мо­ви­ма у Ми­ла­ну, Бри­се­лу, Со­фи­ји, Бе­о­гра­ду... Ка­ко су про­те­кли Ва­ши на­ сту­пи и ка­ква ис­ку­ства до­но­си­те? Са­јам­ски на­сту­пи и про­мо­тив­не ак­тив­ но­сти на њи­ма су јед­на од основ­них ак­тив­ но­сти ТОН-а. На то смо обра­ти­ли на­ро­чи­ ту па­жњу у про­те­кле две го­ди­не. Из­ла­га­ли смо и на сај­мо­ви­ма у Лон­до­ну и Бер­ли­ну, ко­ји сло­ве као нај­ве­ћи и где је при­сут­на це­ ла ту­ри­стич­ка ин­ду­стри­ја све­та. То је ве­ли­ ко ис­ку­ство, при­ли­ка да се мно­го то­га на­у­ чи или уса­вр­ши, на­пра­ве нај­пло­до­твор­ни­ји кон­так­ти. До пре две го­ди­не на­сту­па­ло се са­мо на до­ма­ћим сај­мо­ви­ма, па је ло­гич­ но што је Ниш био вид­но за­не­ма­ри­ван од стра­них го­сти­ју. На сре­ћу, ства­ри су се бит­ но про­ме­ни­ле на­бо­ље. Кон­крет­на ино­стра­на ис­ку­ства су раз­ ли­чи­та у за­ви­сно­сти од сај­ма. Док се у Бри­та­ни­ји и За­пад­ној Евро­пи углав­ном ин­

Сместили смо се у самом срцу града, у епицентру свих дешавања у Нишу. Ту смо да Вам покажемо да традиција живи у суштини садашњости, у нашем дворишту. Ту је њена будућност.

„DUO D” д.о.о. Цара Душана 137, Лебане Рецепција: 018/517-701, 517-702 Факс: 018/517-704 E-mail: reception@hotel-duod.com Сајт: www.konak-duod.com

Саграђен у маниру старе српске куће, Гарни Хотел „DuoD” исијава топлину, плени погледе и одузима дах.

Ми смо доказ да векови не пролазе, они иду у будућност!

2011.  Специјално издање

17

Пре­с а­б и­ра­њ е

 Бра­ни­ти свој град, са­ња­ти свет: По­зна­ти ни­шки му­рал

те­ре­су­ју за ак­ти­ван од­мор у при­ро­ди, екс­ трем­не спор­то­ве и фе­сти­ва­ле, до­тле се на Бал­ка­ну и у Ис­точ­ној Евро­пи, али и у Ита­ ли­ји, ви­ше ин­те­ре­су­ју за на­ше кул­тур­но на­сле­ђе, га­стро­но­ми­ју, исто­ри­ју. Ве­ли­ка по­год­ност Ни­ша је и по­сто­ја­ње аеро­дро­ма „Кон­стан­тин Ве­ли­ки”. До по­ја­ ча­ног ин­те­ре­со­ва­ња ино­стра­них ту­ро­пе­ра­ то­ра до­шло је упра­во ак­ти­ви­ра­њем ле­то­ва са Аеро­дро­ма, што је омо­гу­ћи­ло не­у­по­ре­ ди­во бр­жи и лак­ши до­ла­зак до Ни­ша или окол­них пла­нин­ских цен­та­ра и ба­ња, али и про­ду­жи­ло бо­ра­вак ту­ри­ста у са­мом гра­ду. ВА­ЖНОСТ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИХ ИС­КУ­СТА­ВА По­сле ових би­ва­ња на глав­ној ме­ђу­на­ род­ној ту­ри­стич­кој по­зор­ни­ци, мо­же ли Ниш да из­др­жи та зах­тев­на по­ре­ђе­ња и шта је од ви­ђе­ног мо­гу­ће ре­ал­но при­ме­ ни­ти у ни­шком ту­ри­зму? Прем­да не мо­же да се ме­ри са јед­ним Ри­мом, Ис­тан­бу­лом или Ати­ном, ка­ко због

А ка­да до­ђу при­ја­те­љи мо­ји – Би­ло да до­ла­зе пр­ви пут или су у Ни­шу већ бо­ра­ви­ли, дру­ же­ње за­по­чи­ње­мо у Ка­зан­џиј­ском со­ка­че­ту, уз ка­фу и ра­ тлук... По­том, шет­ња Бу­ле­ва­ром Не­ма­њи­ћа, од­ла­зак до Цр­кве све­тог ца­ра Кон­стан­ти­на и ца­ри­це Је­ле­не, на­рав­но ру­чак у не­кој од аутен­тич­них ни­шких ка­фа­на, ко­је ну­де га­стро­ном­ ске спе­ци­ја­ли­те­те овог кра­ја (не­за­бо­ра­ван ро­штиљ, ги­ба­ни­ це, сар­ми­це...). На­да­ле­ко су по­зна­те ка­фа­не „Три фе­ње­ра”, „Ни­шлиј­ска ме­ха­на”, „Код Бр­ке”... Сво­је при­ја­те­ље оба­ве­зно во­дим и на не­ки од фе­сти­ва­ла по ко­ји­ма је Ниш по­знат и у Ср­би­ји и у све­ту („Филм­ски су­сре­ти”, „Ни­швил”, „Хор­ске све­ ча­но­сти”...). За тре­нут­ке од­мо­ра и опу­шта­ња нај­згод­ни­је је оби­ћи Ни­шку Ба­њу, по­се­ти­ти мо­де­ран спа цен­тар, се­де­ти у ре­сто­ра­ну у окви­ру ко­њич­ког клу­ба ко­ји ну­ди ча­со­ве ја­ха­ња, на­ро­чи­то за­ни­мљи­ве де­ци.

18

Специјално издање  2011.

огром­них ра­за­ра­ња то­ком чи­та­ве исто­ри­ је, та­ко и због тре­нут­не не­за­вид­не еко­ном­ ске си­ту­а­ци­је, Ниш ипак има шан­си да по­ ста­не кул­тур­но-исто­риј­ски цен­тар сред­ње кла­се са зна­чај­ним при­хо­ди­ма од ту­ри­зма. Баш због то­га, и у су­срет спо­ми­ња­ној 2013. го­ди­ни, ми у ТОН-у пред­ла­же­мо низ про­ јект­них ак­тив­но­сти ко­је, на кра­ћи или ду­ жи рок, мо­гу да по­мог­ну да се на­шем гра­ду вра­ти ста­ри, или по пр­ви пут про­на­ђе но­ ви сјај. Сре­ђи­ва­њем кул­тур­но-исто­риј­ских спо­ме­ни­ка, са­о­бра­ћај­не и ту­ри­стич­ке ин­ фра­струк­ту­ре, отва­ра­њем број­них но­вих и екс­клу­зив­ни­јих хо­те­ла, али и пре­но­ћи­шта и хо­сте­ла, са ра­зно­вр­сном по­ну­дом ноћ­ног жи­во­та и про­во­да, Ниш ће мо­ћи да кон­ку­ ри­ше дру­гим слич­ним гра­до­ви­ма. Не­до­ ста­је и бар је­дан до­бар камп у гра­ду или око­ли­ни. Из­град­њом аква-пар­ка у Ни­шкој Ба­њи по­бољ­ша­ће­мо ње­ну по­ну­ду. Та­мо, на жа­лост, не­ма ве­ли­ких и до­брих хо­те­ла, али ак­ту­ел­ним про­јек­ти­ма, као што је из­град­ња ет­но се­ла у Си­ће­ву или да­ље уна­пре­ђи­ва­ње кон­ку­рент­но­сти Аеро­дро­ма „Кон­стан­тин Ве­ли­ки”, Ниш ће по­ста­ти нај­зна­чај­ни­ји ре­ ги­о­нал­ни цен­тар, осло­нац свим бит­ни­јим при­вред­ним фак­то­ри­ма. Шта да­нас у Ни­шу оли­ча­ва истин­ски дух тог гра­да и да ли се то­ме по­све­ћу­је до­ вољ­на па­жња? Од нео­лит­ског до­ба (Ве­ли­ка Хум­ска Чу­ка) и ка­сне ан­ти­ке (Кон­стан­ти­нов На­и­ сус), пре­ко сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве (су­срет Сте­фа­на Не­ма­ње и Фри­дри­ха Бар­ба­ро­се), до тур­ског до­ба (Твр­ђа­ва) и XX ве­ка (те­ ле­грам ко­јим је за­по­чео Пр­ви свет­ски рат сти­гао је у Ниш; Бу­бањ; Ло­гор на Цр­ве­ном кр­сту), „Филм­ски фе­сти­вал”, „Ни­швил”, Ни­шка Ба­ња... У Ни­шу су се че­сто од­ви­ ја­ли до­га­ђа­ји зна­чај­ни за исто­ри­ју Бал­ка­ на, Евро­пе, а по­не­кад и све­та. Ипак, да ли са­мо због не­до­стат­ка сред­ста­ва, ула­га­ња у ин­ду­стри­ју на­у­штрб кул­ту­р­ног на­сле­ђа, за­по­ста­вље­но­сти у цен­тра­ли­зо­ва­ној др­жа­ ви, ка­сни­је и због ра­зо­ре­не при­вре­де, или и због не­до­вољ­ног ан­га­жо­ва­ња ло­кал­не ели­те, по­не­кад па­ла­нач­ког на­чи­на раз­ми­ шља­ња и про­вин­ци­јал­них уских ин­те­ре­са, Ниш као да ни­ка­да ни­је ус­пео да се из­бо­ри за ста­тус ко­ји објек­тив­но за­слу­жу­је. Две хи­ља­де го­ди­на аутен­тич­не ур­ба­не исто­ри­ је је на­сле­ђе ка­квим мо­же да се по­хва­ли ре­ла­тив­но ма­ли број гра­до­ва у све­ту, а да­ на­шње Ни­шли­је ту чи­ње­ни­цу ола­ко пре­не­ бре­га­ва­ју, ако су је уоп­ште и све­сне. Сто­га, наш циљ је да вра­ти­мо Ни­шу аутен­тич­ни ур­ба­ни ка­рак­тер, да му кроз низ исто­риј­ ско-ту­ри­стич­ких са­др­жа­ја обез­бе­ди­мо ме­ сто на ма­пи Ср­би­је и све­та ко­је објек­тив­но за­слу­жу­је. 

WWW.BOROVETZ-RESORT.COM

Head officer: 166 Simeonovsko shosse, district Simeonovo, Arena garden ent. 2, fl. 3, Sofia, Bulgaria manager: Marina Sakalieva, mob.: +359 (0) 878 551 581; manager: Peter Bakalski, mob.: +359 (0) 878 551 521 tel./fax: +359 (0) 2 961 13 61; e-mail: paganova@abv.bg

Под­сет­н ик

20

Специјално издање  2011.

МАЛИ ВОДИЧ КРОЗ ИСТОРИЈУ И САВРЕМЕНОСТ НИША

Каљење на

вечном раскршћу Према расположивим траговима, историја овог места по имену ВИЛИН ГРАД траје бар 6.000 година. Од тога, 2.000 година је континуиране и аутентичне урбане историје. Досезао је велике висине и значај, у њему је одлучивано о главним токовима европске културе и цивилизације, али је можда баш зато и много страдао. Само у Другом светском рату тешко је бомбардован чак 32 пута. Али увек је с неком вучјом снагом и огромном виталношћу хитро видао своје ране, дизао се и настављао даље путем развоја и просперитета. Баш као данас

„Н

еки краљевић по имену Ниша, можда Дарданац, каменом са оближње Хумске чуке саградио је овај моћни град. Тако каже једно предање. Друго, пак, вели да име града потиче од келтског назива за реку која кроз њега протиче. За Келте је он био Navissos, Римљани га звали Naisus, Византинци Nysos, Немци Nissa, Словени Ниш. Вилин град. Један је од најстаријих градова Европе...” Нишки летопис, из којег овде преносимо тек нека зрна, сведочи о две хиљаде година аутентичне урбане историје! „Најдавнији трагови су из доба неолита, 4000-3000. године тешко сагледиве старе ере (локалитети Бубањ, Хумска чука, те нешто млађи Горња и Доња Врежина, Трупале, Горња Топоница). У VIII веку старе ере управо овде је било гранично подручје између Илира и Трачана. У III веку Келти побеђују Илире, освајају целу област и дају име граду које ће, уз варијације на разним језицима, остати то данас. Године 75. новог времена, у доба дарданског рата, Ниш освајају Римљани”, бележи наш хроничар. „У III веку нове ере овде је рођен и растао будући римски цар Константин Велики, један од најзнаменитијих који су владали империјом. Изградивши своју раскошну палату иза данашње Тврђаве, и своју не мање импресивну летњу резиденцију у Медијани, на рубу данашњег Ниша, према Нишкој Бањи, он је надалеко прославио свој родни град и свој завичај. У VI веку, више од пола столећа након што су га Хуни разорили у својој најезди, Нишу сјај враћа Јустинијан I, велики обновитељ империје.”

Како је Национална ревија већ писала, Стефан Немања године 1183. прикључује Ниш својој Србији, намеравајући да га учини престоницом. То се није догодило, али је Ниш, све до пада српске средњовековне државе у ропство под Турцима, био велики економски, културни и стратегијски центар. Остало је забележено да се Стефан Немања 1189. управо у Нишу састао са Фридрихом I Барбаросом, уговарајући ново савезништво. Године 1443, у великој бици код Ниша, војвода Сибињанин Јанко (Јанош Хуњади) и српски деспот Ђурађ Бранковић побеђују Турке и на годину дана ослобађају град. На ново ослобођење, равно новом рођењу, требало је чекати пуних 434 године! Ослобођењем од Турака 1878, васкрсли Ниш започиње свој савремени развој. „Ниш је тада закорачио у можда најзначајнији период своје историје. Постао је друга престоница савремене Србије. У Нишу је била резиденција краља Милана и краља Александра Обреновића, звана Кнежев двор, где су они често боравили, посебно када су у Нишу одржаване седнице Народне скупштине Краљевине Србије.” У току Првог светског рата, од јула 1914. до октобра 1915, Ниш је био ратна престоница Срби2011.  Специјално издање

 У тврђави: Путокази кроз простор и време  Војвода Стеван Синђелић (1770-1809), детаљ са Спомен костурнице на Чегру

21

Под­сет­н ик

 Ли­ца гра­да: Ниш у пр­вој ­ че­твр­ти XX ­ ве­ка и да­нас

је. Вла­да је, ве­ле из­во­ри, за­се­да­ла у та­да­ шњем зда­њу ни­шког хо­те­ла „Ам­ба­са­дор”. „О бр­зом раз­во­ју Ни­ша од осло­бо­ђе­ња до Пр­вог свет­ског ра­та, из­ме­ђу свет­ских ра­ то­ва и по­сле Дру­гог свет­ског ра­та све­до­че број­не исто­ри­је гра­да, хро­ни­ке и хро­но­ло­ ги­је”, бе­ле­жи наш Го­ран Бу­ди­мир. „Иако је мно­го стра­дао, са­мо у Дру­гом свет­ском ра­ту те­шко је бом­бар­до­ван чак 32 пу­та, с не­ком вуч­јом сна­гом и огром­ном ви­тал­но­шћу хи­ тро је ви­дао сво­је ра­не, ди­зао се и на­ста­вљао да­ље пу­тем раз­во­ја и про­спе­ри­те­та. Да­нас је то мо­де­ран град, ко­ји се опет ус­пра­вља на­ кон те­шких го­ди­на еко­ном­ских санк­ци­ја, рас­па­да зе­мље и при­вре­де, опет је на оним до­брим ста­за­ма ју­жне пре­сто­ни­це.” МА­ПА НЕ­ИЗ­О­СТАВ­НИХ МЕ­СТА „Овај ле­пи мо­дер­ни град, са ду­гим пам­ ће­њем и тра­ди­ци­ја­ма, има штам­па­ну књи­гу још од 1766. го­ди­не (Син­ђе­ли­ја ми­тро­по­ли­ та Га­ври­ла), Гим­на­зи­ју од 1878, пр­ву бан­ку од 1881, пр­ву пру­гу за Бе­о­град и пр­ви број Ни­шког вје­сни­ка од 1884, пр­во мо­дер­но пред­у­зе­ће („Же­ле­знич­ка ра­ди­о­ни­ца”) од 1885. Упра­во у Ни­шу је 1886. до­нет За­кон о осни­ва­њу Кра­љев­ске срп­ске ака­де­ми­је. Пр­ во по­зо­ри­ште, ‘Син­ђе­лић’, по­сто­ји од 1887, На­род­на би­бли­о­те­ка од 1889. Пр­ви филм

22

Специјално издање  2011.

у овом гра­ду при­ка­зан је још 1897, а пр­ви стал­ни би­о­скоп ра­ди од 1906. Књи­жев­ни ча­со­пис Гра­ди­на из­ла­зи од 1900, ли­ков­на ко­ло­ни­ја ‘Си­ће­во’, ко­ју је осно­ва­ла ве­ли­ка срп­ска сли­кар­ка На­де­жда Пе­тро­вић, по­сто­ ји од 1905. Пр­ва хи­дро­цен­тра­ла на Ни­ша­ви, код Си­ће­ва, ра­ди од 1908...” Ако да­нас до­ла­зи­те у овај град, што и ово­ га пу­та искре­но пре­по­ру­чу­је­мо, по­гле­дај­те гу­сти ка­лен­дар кул­тур­них, за­бав­них, ту­ри­ стич­ких и спорт­ских ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­је се у ње­му одр­жа­ва­ју, углав­ном ме­ђу­на­род­них. А на ма­пи ме­ста ко­ја ов­де не­из­о­став­но мо­ра­те по­се­ти­ти, цр­ве­ном олов­ком за­о­кру­ жу­је­мо не­ка. Ме­ди­ја­на. Лет­ња ре­зи­ден­ци­ја ца­ра Кон­ стан­ти­на Ве­ли­ког, на око пет ки­ло­ме­та­ра од цен­тра гра­да пре­ма Ни­шкој Ба­њи. „У том лук­су­зном ан­тич­ком ком­плек­су, по­твр­ђу­ју до­ку­мен­ти, Кон­стан­тин је че­сто бо­ра­вио; упра­во ту је про­гла­сио ва­жне за­ко­не им­пе­ ри­је го­ди­на 315, 319, 324. и 334. У том про­ стра­ном по­љу осе­тљи­ви­ји се и да­нас мо­гу уве­ри­ти у не­по­гре­ши­во рим­ско пре­по­зна­ ва­ње бла­го­дат­ног ду­ха ме­ста (ge­ni­us lo­ci), мо­гу за­тво­ри­ти очи и ви­де­ти па­ла­те и ко­ло­ на­де, тер­ме и све­ти­ли­шта, мер­мер­ни ка­нал ко­ји из обли­жњих ле­ко­ви­тих из­во­ра до­во­ди во­ду до са­мих цар­ских ода­ја... Мо­гу отво­ри­ ти очи и опет се, по ко зна ко­ји пут, уве­ри­

ти у ве­ли­ку по­у­ку о про­ла­зно­сти.” Бо­га­те на­ла­зе из Ме­ди­ја­не, као и са дру­гих ов­да­ шњих рим­ских ло­ка­ли­те­та, мо­же­те ви­де­ти и у ни­шком На­род­ном му­зе­ју, као и у ви­ше пу­бли­ка­ци­ја те углед­не уста­но­ве. Ни­шка твр­ђа­ва. На те­ме­љи­ма рим­ ског вој­ног ло­го­ра и ви­зан­тиј­ског сред­ њо­ве­ков­ног утвр­ђе­ња, твр­ђа­ву ко­ју да­нас ви­ди­мо Тур­ци су са­гра­ди­ли у XVI­II ве­ку. Да­нас је то нај­бо­ље очу­ва­ни фор­ти­фи­ка­ ци­о­ни обје­кат у цен­трал­ном де­лу Бал­ка­ на, је­дан од нај­пре­по­зна­тљи­ви­јих сим­бо­ ла Ни­ша, ме­сто ко­је та­ко­ђе ни­ка­ко не би тре­ба­ло за­о­би­ћи. „У оста­ци­ма твр­ђа­ве, ко­ ју су по­ди­за­ли нај­бо­љи ца­ри­град­ски мај­ сто­ри и ло­кал­но ста­нов­ни­штво ку­лу­ком, и са­да мо­же­те ви­де­ти не­ка­да­шњи ар­се­нал, ха­мам, ба­ру­та­ну, ме­зу­ла­не... Да­нас су то умет­нич­ки па­ви­љо­ни, га­ле­ри­је, ка­феи, ре­сто­ра­ни, исто­риј­ски ар­хив, лет­ња по­ зор­ни­ца – оми­ље­но ме­сто Ни­шли­ја и свих го­сти­ју овог гра­да.” Трг кра­ља Ми­ла­на и Ули­ца Обре­но­ ви­ћа. „Та мо­дер­на град­ска сре­ди­шта, све­ тла, ве­дра, жи­ва, под­се­ћа­ју на ме­ди­те­ран­ ске гра­до­ве, њи­хо­ве пја­це­те и ше­та­ли­шта.” Још ви­ше, та ули­ца и тај трг под­се­ћа­ју нас на из­уз­ ет­но по­што­ва­ње ко­је Ниш сад већ тра­ди­ци­о­нал­но га­ји пре­ма ди­на­сти­ји Обре­ но­ви­ћа. „Краљ Ми­лан Обре­но­вић сма­тра се

осло­бо­ди­о­цем Ни­ша од ви­ше­ве­ков­ног роп­ ства под Тур­ци­ма (1878). Он је био глав­ни ини­ци­ја­тор из­град­ње пру­ге Бе­о­град-Ниш и пр­ви пут­ник у пр­вом во­зу на тој тра­си (1884). За ње­го­ве вла­да­ви­не Ниш је по­стао прак­тич­но дру­га пре­сто­ни­ца срп­ске др­жа­ ве, у ње­му је за­се­дао пар­ла­мент, по­сто­јао је кра­љев двор. Слич­ну ори­јен­та­ци­ју на­ста­ вио је и Ми­ла­нов син, не­срећ­ни Алек­сан­ дар, по­след­њи Обре­но­вић.” Спо­ме­ник на Че­гру и Ће­ле ку­ла. Да би­сте спо­зна­ли дра­ма­тич­ну про­шлост овог гра­да и по­све­ти­ли јој ду­жну па­жњу, не­из­ о­став­но тре­ба по­се­ти­ти ова два ме­ста. На Че­гру су 31. ма­ја 1809, то­ком Пр­вог срп­ ског устан­ка, вој­во­да Сте­ван Син­ђе­лић и ње­го­ви Ре­сав­ци во­ди­ли те­шку бит­ку про­ тив тро­стру­ко број­ни­јих Ту­ра­ка. Ће­ле ку­ лу, ко­ја је да­нас у са­мом гра­ду, Тур­ци су у бе­су због гу­би­та­ка са­зда­ли од ло­ба­ња па­ лих срп­ских ју­на­ка на Че­гру. Фран­цу­ски ве­ли­кан Ал­фонс Ла­мар­тин је на том ме­сту

Ста­тус гра­да Го­ди­не 1993, на 1700. го­ди­шњи­цу Ни­ша као рим­ског цар­ског гра­да, он до­би­ја ста­тус гра­да и у мо­дер­ној Ср­би­ји. Тре­ћи по ве­ли­чи­ни у Ср­би­ји (по­сле Бе­о­гра­да и Но­вог Са­да), Град Ниш има пет град­ских оп­шти­на: Пан­те­леј, Па­ли­лу­ла, Цр­ве­ни Крст, Ме­ди­ја­на и Ни­шка Ба­ња.

2011.  Специјално издање

23

Под­сет­н ик

 О че­му нам ­ збо­ре ста­ра ­ зво­на: Мла­ди ­ мо­нах у ­ ма­на­сти­ру ­ Све­тог Јо­ва­на ­ Кр­сти­те­ља, ­ Гор­њи Ма­те­је­вац

још 1833. за­пи­сао: „Не­ка Ср­би чу­ва­ју овај спо­ме­ник! Он ће њи­хо­ву де­цу учи­ти ко­ли­ко вре­ди сло­бо­да јед­ног на­ро­да, по­ка­зу­ју­ћи им ко­ју су це­ну за њу пла­ти­ли њи­хо­ви оче­ви.” Ка­зан­џиј­ско со­ка­че. Очу­ва­ни и за­шти­ ће­ни де­лић ста­ре ни­шке чар­ши­је, из­гра­ђен у пр­вој по­ло­ви­ни XVI­II ве­ка, да­нас ис­пу­њен мо­дер­ним и атрак­тив­ним са­др­жа­ји­ма. Цр­кве и ма­на­сти­ри. Број­ни су вред­ни  Цр­ква Све­те спо­ ме­ни­ци са­крал­не ар­хи­тек­ту­ре и умет­но­ Тро­ји­це у ­ сти у Ни­шу и око­ли­ни. Кроз по­вест Цр­кве Ма­те­јев­цу, ­ све­ т ог Ни­ко­ле у Ни­шу, ко­ја је (по пре­да­њу) Ве­ли­ки са­бор­ни шест пу­та ме­ња­ла ве­ру, од­сли­ка­ва се и бур­на храм Све­те ­ про­шлост гра­да; са­да­шње зда­ње хра­ма по­ти­ Тро­ји­це у Ни­шу, че из 1863. Град­ња Са­бор­не цр­кве, по­све­ће­не Ма­ли са­бор­ни храм све­тог ­ Си­ла­ску Све­тог Ду­ха на апо­сто­ле, за­по­че­та ар­хан­ђе­ла ­ је 1857. и тра­ја­ла до 1872, а осве­ће­на је 1878, Ми­ха­и­ла, по осло­бо­ђе­њу Ни­ша од Ту­ра­ка. У пор­ти те Спо­мен парк ­ цр­кве на­ла­зи се Цр­ква све­тих ар­хан­ђе­ла Бу­бањ и де­таљ ­ Ми­ха­и­ла и Га­ври­ла из 1819, Ни­шли­је је зо­ву из ни­шке Твр­ђа­ве Ма­ли са­бор­ни храм. Ве­ћим де­лом је уко­па­

„Мо­ра­ва” Дру­штво „Мо­ра­ва”, за уна­пре­ђе­ње ту­ри­зма гра­да Ни­ша и та­да­шње Мо­рав­ске ба­но­ви­не, осно­ва­но је 14. ок­то­бра 1930. Пре осам де­це­ни­ја и ку­сур. То је и Дан Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је Ни­ша да­нас. Ла­ни на тај дан, ка­да је обе­ле­жа­ван ју­ би­леј, одр­жа­на је ма­што­ви­та ре­тро­спек­ти­ва ни­шког ту­ри­зма у пр­вих 80 го­ди­на, оку­пи­ли су се ту­ри­стич­ки рад­ни­ци Ни­ша свих ге­не­ра­ци­ја, број­ни су­гра­ђа­ни и го­сти, при­ре­ђе­на је и из­ло­жба ни­шких су­ве­ни­ра, про­мо­ви­са­но ви­ше пу­бли­ка­ци­ја о ни­шком ту­ри­зму....

24

Специјално издање  2011.

на у зе­мљу и све до 1878. би­ла је се­ди­ште Ни­шке епар­хи­је. Цр­ква све­тог Пан­те­леј­мо­ на, на де­сној оба­ли Ни­ша­ве, у Ја­го­дин-ма­ ли, са­гра­ђе­на је 1878. на те­ме­љи­ма хра­ма ко­ји је по­ди­гао и истом све­ти­те­љу по­све­тио Сте­фан Не­ма­ња. Го­ди­не 1928. ис­пред те цр­ кве по­диг­нут је да­на­шњи ви­со­ки зво­ник са три зво­на. Цр­ква у Гор­њем Ма­те­јев­цу је из пр­ве по­ло­ви­не XI ве­ка, из вре­ме­на об­но­ве ви­зан­тиј­ске вла­сти на овим про­сто­ри­ма; у XVI ве­ку ко­ри­сти­ли су је Ду­бров­ча­ни ко­ји су жи­ве­ли и по­сло­ва­ли у Ни­шу, па је отуд у на­ро­ду остао и на­зив Ла­тин­ска цр­ква. ТРИР, ЈОРК, НИШ „У Ни­шу, да­кле, по­сто­ји оби­ље мо­гућ­ но­сти за ту­ри­сте, број­ни на­чи­ни да се бо­ра­ вак у на­шем гра­ду и ње­го­вој око­ли­ни учи­ни ле­пим, ра­зно­вр­сним, ис­пу­ње­ним. Је­дан од на­ших основ­них ци­ље­ва је­сте да град Ниш, са­да углав­ном у зна­ку тран­зит­ног ту­ри­зма, по­ста­не ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја на од­лич­ ном гла­су за ду­жи бо­ра­вак”, по­но­во нам на­ гла­ша­ва­ју у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји овог гра­да. „Има­мо грч­ки и бу­гар­ски кон­зу­лат, има­мо фран­цу­ски, аме­рич­ки, уско­ро и ру­ ски кул­тур­ни цен­тар. Оп­се­жно и озбиљ­но се при­пре­ма­мо за 2013. и све што нас че­ка по­ во­дом ве­ли­ке го­ди­шњи­це Ми­лан­ског едик­ та, ка­да ће­мо, уз Трир и Јорк, би­ти у епи­ цен­тру свет­ске па­жње. То је ве­ли­ка по­част и огром­на шан­са за Ниш и Ср­би­ју.” 

НР Прес

2011.  Специјално издање

25

Симболи

26

Специјално издање  2011.

Пу­тем

ПОНОВО ПРОЧИТАТИ: КОН­СТАН­ТИН ВЕ­ЛИ­КИ (283-337)

Бож­јих зна­ко­ва По­сто­је љу­ди кроз чи­је се гла­ве и ср­ца ра­ђа­ју ми­ле­ни­ју­ми. Ви­зи­о­на­ри, про­ро­ци, ­ ства­ра­о­ци исто­ри­је. Овај рат­ник и цар је био је­дан од њих. Осва­ја­њем је кр­стио Рим, ­ уснио и са­гра­дио Ца­ри­град, Ми­лан­ским едик­том озва­ни­чио хришћанство у до­тад ­ па­ган­ској им­пе­ри­ји. У нај­ве­ће по­бе­де ула­зио је увек са ма­њом вој­ском од про­тив­ни­ка, ­ че­сто у стра­те­гиј­ски ин­фе­ри­ор­ном по­ло­жа­ју. Пу­штао је да бу­де во­ђен кр­сним зна­ком ­ ко­ји га ни­је на­пу­штао до кра­ја. Након тридесет година владања, са­хра­њен је ­ у Цр­кви Све­тих Апо­сто­ла у гра­ду гра­до­ва, гра­ду ње­го­вог име­на Пи­ше: проф. др Алек­сан­дар Јо­ва­но­вић

К

он­стан­тин Ве­ли­ки је, не­сум­њи­во, нај­го­ро­ста­сни­ји вла­дар Им­пе­ри­је по­ни­као са на­шег тла. Рим­ско цар­ ство пре ње­га би­ло је па­ган­ско, по­сле ње­ го­ве вла­да­ви­не хри­шћан­ско. Та про­ме­на пред­ста­вља је­дан од нај­ва­жни­јих до­га­ђа­ја у исто­ри­ји. Са­мо је­дан из­вор не­по­сред­но го­во­ри о ме­сту ро­ђе­ња бу­ду­ћег ца­ра: aнонимни би­ о­граф Кон­стан­ти­нов бе­ле­жи да је он ро­ђен у На­и­су, где је и вас­пи­та­ван. Зна се да је то би­ло око 283. го­ди­не, у ви­ђе­ни­јем до­му (па­ла­та, ви­ла ур­ба­на или су­бур­ба­на) Кон­ стан­ци­ја Хло­ра, бу­ду­ћег ца­ра, та­да офи­ ци­ра са ви­со­ким чи­ном и до­сто­јан­ством, и Је­ле­не, же­не скром­ног по­ре­кла. Ни­је по­ зна­то ко­ју функ­ци­ју је офи­цир Кон­стан­ци­ је вр­шио у На­ис­ у. Рас­ту­ћи у имућ­ној сре­ди­ни, Кон­стан­ тин је вас­пи­та­ван у ду­ху бу­ду­ћег вој­ни­ка, ко­ји ће до­сег­ну­ти пре­до­че­ну вр­ли­ну оца, а у ре­ли­ги­о­зном по­гле­ду по хри­шћан­ским на­че­ли­ма ко­ја му је при­но­си­ла мај­ка Је­ле­ на, са­свим при­ви­је­на но­вој ве­ри. Имао је огром­ну ве­ру у без­гра­нич­ну Хри­сто­ву моћ, са ко­јом се су­о­чио у сно­ви­ђе­њи­ма. Од ње је он оче­ки­вао про­спе­ри­тет свог Цар­ства у ми­ру, а по­бе­ду у ра­ту. У нај­ве­ће по­бе­де ула­зио је увек са ма­њом вој­ском од про­ тив­ни­ка, че­сто са стра­те­гиј­ски ин­фе­ри­ор­ ним по­ло­жа­јем и са гра­нич­ним од­лу­ка­ма за ко­ји­ма ни­ко не би по­се­зао. По­бе­ђи­вао је искре­ним оду­ше­вље­њем ко­јим је уз­лет­ но но­сио след­бе­ни­ке. Лич­ним при­ме­ром

вој­нич­ке вр­ли­не ство­рио је оре­ол не­по­бе­ ди­во­сти, по­стао уз­дрх­та­ла коб сва­ког не­ при­ја­те­ља. Кон­стан­ти­но­ва вла­да­ви­на је ни­ска вој­ нич­ких три­јум­фа из ко­јих су се из­не­дри­ ле по­ли­тич­ке од­лу­ке и са­крал­но раз­ме­ђе. Умео је да осе­ти дух вој­ни­ка, био је та­лен­ то­ва­ни и хра­бри во­ђа, бди­ју­ћи ге­не­рал. Ње­го­ве спо­соб­но­сти, ви­ше не­го сре­ћа ко­ја га је оби­ла­то да­ри­ва­ла, осно­ва су ње­го­вих успе­ха. По­сле смр­ти оца, Кон­стан­ци­ја Хло­ра, 26. ју­ла 306. у Јор­ку, вој­ска је, не ча­се­ћи, из­ви­ка­ла Кон­стан­ти­на за ав­гу­ста. Зна­ју­ћи да је овај из­бор про­ти­ван ста­ву Га­ле­ри­је­ вом, Кон­стан­тин се, др­же­ћи глав­ни­ну за­ пад­не вој­ске уз се­бе и прав­да­ју­ћи то ин­ ва­зи­јом Фра­на­ка, сло­жио са Га­ле­ри­је­вим пред­ло­гом да при­хва­ти ин­фе­ри­ор­ни по­ло­ жај це­за­ра. Схва­тио је да ни­је тре­ну­так да се од­у­пре же­љи Га­ле­ри­ја, иза ко­га је је ста­

Род­ни град Мно­го­број­ни спо­ме­ни­ци и гра­ђе­ви­не са на­шег тла су не­по­ сред­но или по­сред­но по­ве­за­ни са Кон­стан­ти­ном. То се по­ себ­но од­но­си на ње­гов род­ни На­ис ко­ји је, пре­ма све­до­чан­ стви­ма, „ве­ли­чан­стве­но укра­сио”. Ка­сни­јим ви­зан­тиј­ским исто­ри­ча­ри­ма, по­пут Сте­фа­на Ви­зан­тин­ца, град се чи­нио као Кон­стан­ти­но­ва за­ду­жби­на. Ме­ђу­тим, на овом сте­пе­ну ар­хе­о­ло­шке ис­тра­же­но­сти ан­тич­ ког На­и­са, не мо­гу се, са си­гур­но­шћу, иден­ти­фи­ко­ва­ти објек­ ти из Кон­стан­ти­но­вог вре­ме­на, гра­ђе­вин­ски дра­гу­љи ње­го­ве „кти­сме”, ка­ко се из­ра­зио Сте­фан Ви­зан­ти­нац.

2011.  Специјално издање

27

СИМБОЛИ Син Једна од контроверзи са тамне стране Константинове владавине била је одлука о погубљењу његовог најстаријег сина Криспа, у Пули (Pola), године 326. Радило се о сумњама да на двору постоји урота против цара, заснована на синовљевој нелојалности, што никада заправо није доказано. Опхрван страшним кајањем, Константин је до краја живота носио са собом златну статуу погубљеног сина. јала репутација победника у источној војни и Диоклецијанова подршка. Окренуо се сређивању нарушеног економског, војног и административног стања у западним провинцијама Царства и ушао у прагматично савезништво са Максимијаном Херкулијем, који се узурпацијом повратио на трон. Оженио се Максимијановом кћерком Фаустом, узео култ Херкула, можда призваног детињством у Наису, и ступио у династију Херкулија.

28

Специјално издање  2011.

Након сукоба са Максимијаном, који се 310. године завршио самоубиством или убиством овог другог, Константин је одбацио везу са династијом Херкулија. Окренуо се криптичном пореклу од Клаудија Готског и култу Непобедивог Сола. Консолидовао је стање у провинцијама Шпанији и Галији. Италија, где је страховладао узурпатор Максенције, била је следећа етапа. ВАТРЕНО КРШТЕЊЕ РИМА Током 311. године Константин је постигао договор са Лицинијем и обзнанио рат са Максенцијем. У рано пролеће 312. кренуо је из Галије ка Италији. Наде у победу Константина нису биле велике нити охрабрујуће. Опасност од германске инвазије преко Рајне везивало је главнине његове војске за простор Галије, те је кренуо ка Италији са корпусом од око 40.000 војника. Насупрот, Максенције је под командом имао 188.000 војника. Мада је била знатно бројнија, Максенцијева војска је била слабијег квалитета, умањене дисциплине и са неодлучним командним кадром. Максенције се уздао у неосвојиве бедеме Рима, а утврдио је северне прилазе према Италији са стратегијским средиштем у Верони под командом Рурика и Помпејана. Константин је прешао Алпе код Mont Genevre и изненадио гарнизон стациониран у Суси. Обесхрабрена посада у Торину предала је град скоро без отпора. Након пада тог важног упоришта, Медиоланум и други градови Транспаданске Галије отворише капије победнику. Потом је, након битке код Вероне, у којој је Рурик убијен, Константин освојио овај град. Након освајања Вероне, што је приказано и на фризу Константиновог славолука у Риму, цела северна Италија је била у његовим ру-

кама и пут ка Риму отворен. На том путу доживљена и просањана је визија победе у знаку крста, забележена само код Еусебија. Максенције, уздајући се у надмоћну бројност војске и заведен лакомим тумачењем сибилског пророчанства да ће на дан оснивања Рима, 28. октобра, римски непријатељ бити поражен, напусти спокојну безбедност коју му пружаху неосвојиви бедема. Изађе ван града, прешавши Тибар код Милвијевог моста, и пође ка пролазу Saxa Rubra. Константин је уочио прилику. Максенцијева војска, притешњена између брда и реке, била је небрањиво изложена нападу противника са левог крила. Победа је била брза и одлучна. Сам Максенције је страдао у реци. Поновила се прича о Мојсију и фараоновим колима баченим у море Божјом вољом. Константин је тријумфално ушао у Рим. Сенат и народ су га дочекали са фанатичним одушевљењем. Максенцијеве одлуке биле су поништене, успомена на њега избрисана, преторијанска гарда распуштена. Хришћанство је однело прву званичну победу о чему сведочи и крст, симбол победе, у десној руци Константинове статуе подигнуте у Риму након тријумфа. Еусебије сведочи да је на статуи био натпис: „Захваљујући (крсту) овом спасоносном знаку, који је прави доказ вредности, сачувах и ослободих град од тиранског јарма. Такође, успоставих слободу Римском Сенату и народу, и повратих им пређашњи углед и сјај”. Натписом на Константиновом славолуку у Риму „instinctu divinitatis, mentis magnitudine” прокламоване су не само врлина и мудрост цара, већ и учешће божанске моћи и провиђења у овој победи. Круна ових идеја је садржана у тексту акта општепознатог као Милански едикт, обзнањеног 313. године од Константина и Лицинија. Ево краћег извода из Лактанцијеве верзије овог акта, цивилизацијског белега и међаша:

„Када смо се ја Константин Август и ја Лициније Август срели у Медиолануму под срећним знаком и започели дискусију о свему што се тиче опште добробити и безбедности, проценили смо да се оно што

ће бити најважније за већину људи односи на регулисање богослужења: треба да дамо право хришћанима и свима осталима да слободно следе било које правило вере коју одаберу, тако да које год божанство било устоличено на небу, може да буде наклоњено нама и свима оним који су под нашом влашћу.” ПОВРАТАК НА БАЛКАН Однос Константина и Лицинија је слојевит, пун плима и осека, и, у суштини, неискрен. Почетком 313. Константин је удао своју сестру Констанцију за Лицинија и дао му на управу источни део Царства, које је овај заправо стекао оружјем, победивши Максимина Дају. Тиме је завршена династија Јовија, коју је засновао Диоклецијан, а Константин и Лициније постају владари Царства. Следи период њихове десетогодишње заједничке владавине, специфичне дијархије, која није објединила западно и источно начело Империје. Многи аспекти ових политичких, војних и религијских сучељавања Константина и Лицинија су се преламали, управо, на нашим просторима. Константин је држао под својом управом западни део Царства, потом бивше Максенцијеве области Италију, Африку и велики део Илирика, док је Лициније уз источни део Царства имао управу и над значајном дијецезом Панонијом, коју је преузео још након смрти Флавија Севера. Однос између два савладара пун таштине, сплетки и завера водио је ка отвореном сукобу. Када су у Емони биле порушене Константинове статуе, рат је био неизбежан. Константинов план је био да загосподари подунавским провинцијама пре него што Лициније концентрише главнину своје војске на овом стратегијски важном простору. Брзина деловања је била одлучујућа. Са малобројном војском, не већом од 20.000 војника, Константин је у лето 314. хитао из Галије ка Илирику. Лициније је успео да окупи војску од 35.000 војника, али је, упркос бројчаној надмоћности, 8. октобра доживео пораз код Цибала (Cibale), данашњих Винковаца. Лициније је одступао ка Сирмијуму, а трагови тог бега се препознају у познатом налазу шлемова из Беркасова и рушењу сирмијумских мостова да би се успорило Константиново напредовање. Лициније се повлачио ка Тракији, где се припремао за отпор. Друга битка се одиграла на Мардијенском пољу у Тракији, са неодлученим исходом. Лицинијеве трупе су се под окриљем ноћи повукле у град Бероје и заузеле по2011.  Специјално издање

29

Симболи во­љан по­ло­жај из­ме­ђу Константинове вој­ ске и Ду­на­ва, ода­кле је ова до­би­ја­ла по­др­ шку. Ова си­ту­а­ци­ја је би­ла дво­се­кла за обе стра­не. Кон­стан­ти­но­ва вој­ска, од­се­че­на од Га­ли­је, мо­гла се, по­врат­ком Ли­ци­ни­је­вих тру­па са Ис­то­ка, на­ћи из­ме­ђу две ва­тре. Ли­ци­ни­је је, пак, био су­о­чен са мо­гућ­но­ шћу да ње­гов ри­вал оку­пи­ра Ви­зант, пре­ у­зме фло­ту и бло­ки­ра Бос­фор. Обо­стра­ни не­спо­кој је до­нео спо­ра­зум. Ли­ци­ни­је је пре­дао Или­рик, из­у­зев ди­ ја­це­зе Тра­ки­је. Са дру­ге стра­не, Кон­стан­ тин је од­у­стао, у скла­ду са прет­ход­ним до­ го­во­ром у Ме­ди­о­ла­ну­му, од се­ни­ор ­ и­те­та у од­но­су два вла­да­ра и до­зво­лио да оба ца­ра из­да­ју едик­те у сво­јим де­ло­ви­ма Им­пе­ри­ је. Од­лу­че­но је и да цар не ула­зи у про­вин­ ци­је дру­гог ца­ра, осим при­ли­ком ин­ва­зи­је вар­ва­ра. Овим спо­ра­зу­мом са кра­ја 314, Им­пе­ри­ја је би­ла по­де­ље­на на два де­ла у ко­ји­ма је цар био не­за­ви­сан од свог са­вла­ да­ра. Као знак по­стиг­ну­тог је­дин­ства, Кон­ стан­тин и Ли­ци­ни­је су узе­ли за­јед­нич­ки кон­зу­лат за 315. го­ди­ну и са­ра­ђи­ва­ли на су­зби­ја­њу гот­ске ин­ва­зи­је, оја­чав­ши фор­ ти­фи­ка­ци­је у До­њем По­ду­на­вљу. Из­раз сло­ге и до­брих од­но­са из­ме­ђу са­вла­да­ра би­ло је и про­гла­ше­ње но­вих це­за­ра 1. мар­ та 317: Кон­стан­ти­но­вих си­но­ва Кри­спа и Кон­стан­ти­на II, као и Ли­ци­ни­је­вог си­на Ли­ци­ни­ја II. РА­ЂА­ЊЕ КОН­СТАН­ТИ­НО­ПО­ЉА Ме­ђу­тим, и по­ред ова­квих ма­ни­фе­ста­ ци­ја хар­мо­ни­је и је­дин­ства ца­ре­ва, ре­ал­ но су недостајале сло­га и на­кло­ност ме­ђу њи­ма. Гра­ђан­ски рат, на­крат­ко пре­ки­нут, на­ста­вљен је ве­ћим ин­тен­зи­те­том и на­си­ љем. Су­коб је имао и на­зна­ке вер­ског; Ли­ ци­ни­је је ве­ро­лом­но за­по­чео про­гон хри­ шћа­на, пре­по­зна­ва­ју­ћи у њи­ма при­ста­ли­це Кон­стан­ти­на. У овом вр­тло­гу стра­да­ли су му­че­ни­ци Хер­мил и Стра­то­ник из Син­ги­ ду­ну­ма, Ла­вр и Флор из Ул­пи­ја­не, а мо­жда и без­и­ме­ни стра­дал­ни­ци из На­и­са. Го­ди­не 321. Кон­стан­тин је но­ми­но­вао за кон­зу­ле сво­је си­но­ве Кри­спа и Кон­стан­ти­ на II, Ли­ци­ни­је је од­го­во­рио но­ми­на­ци­јум се­бе и свог си­на Ли­ци­ни­ја II. То је озна­чи­ ло крај ко­ег­зи­стен­ци­је и оба ца­ра су се при­ пре­ма­ла за рат.

Го­ти и Сар­ма­ти На­кон по­бе­де над Ли­ци­ни­јем, сле­де­ћи Кон­стан­ти­нов вој­ни по­ду­хват од­но­си се на рат про­тив Го­та и Сар­ма­та 331-334. И јед­ни и дру­ги су, по­сле те­шких бор­би, би­ли по­бе­ђе­ни и по­ти­ сну­ти из опу­сто­ше­них ду­нав­ских про­вин­ци­ја Цар­ства. Доц­ни­ је, Кон­стан­тин ће око 300.000 по­ка­ја­них Сар­ма­ти на­се­ли­ти у по­су­ста­лим, пре све­га обод­ним, де­ло­ви­ма Цар­ства.

30

Специјално издање  2011.

На­ред­не го­ди­не Сар­ма­ти су из­вр­ши­ли ин­ва­зи­ју на ис­точ­ни део Па­но­ни­је, али је Кон­стан­тин енер­гич­но од­го­во­рио, по­бе­ дио не­при­ја­те­ља и мно­ге вар­ва­ре за­ро­био. На­кон то­га су Го­ти пљач­ка­шки упа­ли у ди­ ја­це­зу Тра­ки­ју. Иза­зван не­по­сред­ном опа­ сно­шћу, Кон­стан­тин је ушао на те­ри­то­ри­ју ко­ју је др­жао Ли­ци­ни­је, по­зи­ва­ју­ћи се на до­го­вор из 314. да у слу­ча­ју вар­вар­ске ин­ ва­зи­је тре­ба да ре­а­гу­ју оба ца­ра. Ли­ци­ни­је је од­ба­цио ово об­ја­шње­ње и по­сле кра­ћих не­у­спе­лих пре­го­во­ра су­коб се рас­плам­сао у про­ле­ће 324. го­ди­не. Кон­стан­тин је оку­пио 120.000 пе­ша­ка и 10.000 ко­ња­ни­ка, а Ли­ци­ни­је­ва ар­ма­да је бро­ја­ла 150.000 пе­ша­ка и 15.000 ко­ња­ни­ ка. Су­коб је окон­чан по­сле не­ко­ли­ко би­та­ ка. Нај­пре је Ли­ци­ни­је по­бе­ђен у бо­ју код Ха­дри­ја­но­по­ља, 3. ју­ла 324, по­том је ње­го­ ва фло­та стра­да­ла у Дар­да­не­ли­ма, али је успеo да по­бег­не и до­мог­не се Кал­це­до­на. До ко­нач­не бит­ке до­шло је 18. сеп­тем­бра, код Хри­со­по­ља. Ли­ци­ни­је је по­бе­ђен, ка­ сни­је и уби­јен. До­ла­зе­ће го­ди­не ми­ра у цар­ству и спо­ ко­ја на гра­ни­ца­ма мо­гле би озна­ча­ва­ти кру­ну успе­шне вла­да­ви­не. Са јед­не стра­не би­ло је та­ко. Ви­зи­ја-сан о Кон­стан­ти­но­по­ ли­су по­ста­је ве­ле­леп­на ствар­ност. Ни­као је Но­ви Рим. Хи­ља­де рад­ни­ка уче­ство­ва­ло је у овом ско­ро фа­ра­он­ском по­ду­хва­ту, мра­ мор­ном и зла­ћа­ном, до­но­ше­ни су спо­ме­ни­ ци из це­ле им­пе­ри­је, ство­рен је но­ви ом­фа­ лос све­та. Цар, ко­ји, за­пра­во, ни­је по­зна­вао Ис­ток, био је оп­чи­њен ори­јен­тал­ним пу­тем до­се­за­ња Бо­га и епи­фа­ни­је. У су­шти­ни, с на­кло­ње­но­шћу суд­би­не и бди­ју­ћом за­шти­том не­ба до­жи­вео је про­ сла­ву три­де­се­то­го­ди­шњи­це срећ­не вла­да­ ви­не, што још од вре­ме­на ав­гу­ста ни­јед­ном од ње­го­вих прет­ход­ни­ка не бе­ше да­то. Кон­ стан­тин је тај све­ча­ни пра­зник над­жи­вео де­се­так ме­се­ци. У зре­лом до­бу, са ше­зде­ сет че­ти­ри го­ди­не, по­сле крат­ке бо­ле­сти, окон­чао је свој спо­ме­на и сва­ког се­ћа­ња до­сто­јан жи­вот у па­ла­ти Аки­ри­он, у пред­ гра­ђу Ни­ко­ме­ди­је, где се по­ву­као за­рад до­ брог ва­зду­ха и на­да­ју­ћи се да ће у тер­ма­ма по­вра­ти­ти ис­цр­пље­ну сна­гу. Из­ли­ви ту­ге и углав­ном искре­на опла­ки­ва­ња пре­ва­зи­шли су све што је ра­ни­је чи­ње­ној у ма ко­јој та­ квој си­ту­а­ци­ји. Са­хра­њен је Цр­кви Све­тих Апо­сто­ла у Кон­стан­ти­но­по­ли­су, што мо­жда и пред­ста­вља суд­бин­ски увир ње­го­ве вла­да­ ви­не. Кон­стан­ти­но­ва ви­зи­ја са­гле­да­ва­ла је Рим­ско Цар­ство, по­др­жа­но од хри­шћан­ског Бо­га и за­сно­ва­но на хри­шћан­ској ве­ри. Та ви­зи­ја је би­ла оства­ре­на у Но­вом Ри­му, ко­ји је осно­вао. Константин, ав­густ нај­по­бо­жни­ ји, има сво­је ме­сто ме­ђу ства­ра­о­ци­ма исто­ ри­је, да­ле­ко­вид­ни­ци­ма и про­ро­ци­ма.

2011.  Специјално издање

31

Ме­ле­м и и да­ро­ви НИ­ШКА БА­ЊА, ЈЕД­НА ОД НАЈВЕЋИХ БЛА­ГО­ДА­ТИ ОВОГ КРА­ЈА

Кроз столећа жи­ва зго­да Ту, на са­мо де­сет ки­ло­ме­та­ра од цен­тра Ни­ша, под­но Ко­рит­ни­ка, ле­чи­ло се и ра­не ­ ви­да­ло још у рим­ско и ви­зан­тиј­ско до­ба. Из­ме­ђу свет­ских ра­то­ва Ба­ња из­ра­ста у пра­во ­ ле­чи­ли­ште и ту­ри­стич­ко ме­сто, „као ба­ња у Бу­ди­му, са одво­је­ним ку­па­ти­ли­ма за ­ му­шкар­це и же­не, те по­себ­ним про­сто­ри­ја­ма за ма­са­жу и ин­ха­ла­ци­ју”. Та­да је ус­по­ста­вље­на и трам­вај­ска ве­за са Ни­шом, па Ба­ња по­ста­је и глав­но град­ско из­ле­ти­ште

С

а вре­ла ове слав­не и опе­ва­не ба­ње до­ла­зе пра­ви ме­ле­ми. Где год се срп­ ски жи­ви, ми­сли и ве­се­ли, зна се да је ње­на то­пла во­да за Ни­шли­је жи­ва зго­да. И да је ва­тре­на, као игра уз ту пе­сму о Ни­ шкој Ба­њи. Ту, на 10 ки­ло­ме­та­ра од Ни­ша и упо­ла ма­ње од Ме­ди­ја­не, под­но Ко­рит­ни­ка, ве­ко­ ви­ма већ ле­че се ср­ча­ни бо­ле­сни­ци и на­ ла­зи спас од кар­ди­о­ва­ску­лар­них обо­ље­ња, ре­ум ­ е, иши­ја­са... Ра­дон­ски тер­мо­ми­не­рал­ ни из­во­ри, про­сеч­не тем­пе­ра­ту­ре во­де од 37oС, би­ли су по­зна­ти још у рим­ско и ви­ зан­тиј­ско до­ба. У пра­во ле­чи­ли­ште и ту­ри­стич­ко ме­сто Ни­шка Ба­ња раз­ви­ла се из­ме­ђу два свет­ска ра­та, ка­да је ус­по­ста­вљен трам­вај­ски са­о­

Бренд Уз ца­ра Кон­стан­ти­на и Ме­ди­ја­ну, Твр­ђа­ ву и „Ча­ир”, Че­гар и Ће­ле-ку­лу, Зо­ну Зам­ фи­ро­ву и га­зда-Ив­ка, глу­мач­ки и џез-фе­ сти­вал, „дри­ну” без фил­те­ра, „Кер­бер” и „Га­ли­ју”, Пик­си­ја и Кал­чу, Ни­ша­ву и Су­ву пла­ни­на, Ни­шка Ба­ња је је­дан од нај­пре­ по­зна­тљи­ви­јих и нај­ра­спро­стра­ње­ни­јих ни­шких брен­до­ва... Ка­жу по­све­ће­ни­ци оне „ста­ре шко­ле” да им, где год и кад год да чу­ју чу­ве­ну пе­сму о тој ба­њи и ње­ној то­плој во­ди, пред очи­ма про­ми­не „опа­сно ле­па, за­но­сна мла­да Оли­ве­ра Ка­та­ри­на”. Она је про­сла­ви­ла ту пе­сму и та пе­сма је про­сла­ви­ла њу. бра­ћај са Ни­шом и она по­ста­ла оми­ље­но из­ле­ти­ште, јед­на од нај­по­се­ће­ни­јих ба­ња у та­да­шњој Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји. За­пи­ си ве­ле да је би­ла „као ба­ња у Бу­ди­му, са одво­је­ним ку­па­ти­ли­ма за му­шкар­це и же­ не, те по­себ­ним про­сто­ри­ја­ма за ма­са­жу и ин­ха­ла­ци­ју”. У Ни­шкој Ба­њи бал­не­о­ло­ги­јом се струч­ но ба­ви Ин­сти­тут за ре­ви­та­ли­за­ци­ју кар­ ди­о­ва­ску­лар­них и ре­у­мат­ских обо­ље­ња, од­лич­но опре­мље­на уста­но­ва ко­ја де­лу­је под па­тро­на­том ни­шког Ме­ди­цин­ског фа­ кул­те­та. За ре­ха­би­ли­та­ци­ју, по­ред то­пле ми­не­рал­не во­де, ов­де се ко­ри­сти и пе­ло­ид, ле­ко­ви­то при­род­но бла­то, сјај­но те­ра­пе­ут­ ско сред­ство за ре­у­ма­ти­ча­ре. „Под­руч­је Ни­шке Ба­ње ка­рак­те­ри­ше се уме­ре­ном кон­ти­нен­тал­ном кли­мом ко­ја, у ме­ди­цин­ском сми­слу, спа­да у ка­те­го­ри­ју уми­ру­ју­ће, се­да­тив­не, и по­год­на је за ле­че­ ње, од­мор и ре­кре­а­ци­ју”, на­гла­ша­ва­ју ме­ ди­цин­ски струч­ња­ци. 

32

Специјално издање  2011.

2011.  Специјално издање

33

Око­ли­на

34

Специјално издање  2011.

У ИЗ­ВАН­РЕД­НО ПРИ­РОД­НО ОКРУ­ЖЕ­ЊЕ НИ­ША СТИ­ЖЕ СЕ ГРАД­СКИМ ПРЕ­ВО­ЗОМ

На пар ста­ни­ца до лепоте Код Ни­шке Ба­ње пут се ра­чва. Јед­ном ауто­бу­ском ли­ни­јом иде­те ле­во, у Си­ће­вач­ку, ­ дру­гом де­сно, у Је­ла­шнич­ку кли­су­ру. Јед­на као да је на Ме­ди­те­ра­ну, пу­на жал­фи­је, ­ на­до­мак про­стра­них ви­но­гра­да, дру­га у екс­тре­ми­ма, с ди­вљи­јом при­ро­дом и нео­бич­ним ­ би­љем, оки­ће­на две­ма за­го­нет­ним ра­мон­ди­ја­ма. А на се­ве­ру ни­шке ко­тли­не су ­ нај­сли­ко­ви­ти­ји пру­жни пра­вац у Ср­би­ји, кроз ка­њон Свр­љи­шког Ти­мо­ка, ­ из­ле­ти­ште Ка­ме­ни вис, ба­ња То­пи­лo, ви­ше пе­ћи­на и пре­раст Са­мар Текст и фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

К

а­да бих мо­рао да на­бро­јим де­сет раз­ло­га због ко­јих бих жи­вео у Ни­ шу, пр­ви сва­ка­ко не би био ни то што су Ни­шли­је осве­до­че­не ме­ра­кли­је, ни за­то што има­ју нај­бо­љу ку­хи­њу на Бал­ка­ ну, ни што је цар Кон­стан­тин био Ни­шли­ ја. Пр­ви и пра­ви раз­лог би би­ла по­год­ност да град­ским ауто­бу­сом мо­гу да одем до Су­ве пла­ни­не. Ме­шта­ни ко­ји сва­ко­днев­но пу­ту­ју овим ауто­бу­сом обич­но не обра­ћа­ју па­жњу на згра­де ко­је про­ми­чу. Али чо­век са стра­не не мо­же а да не окре­не гла­ву за Ће­ле ку­ лом, Кон­стан­ти­но­вом Ме­ди­ја­ном или Ни­ шком Ба­њом. По­не­кад са уз­ви­ше­ња Ко­рит­ ник по­ле­ти не­ки па­ра­глај­де­ри­ста. Ка­жу, ако ухва­ти до­бар ве­тар, мо­же и до За­је­ча­ра да стиг­не. Иза Ба­ње се пу­те­ви гра­на­ју; ле­во, пут во­ди ка Си­ће­вач­кој кли­су­ри и да­ље ка Пи­ро­ту и Ис­тан­бу­лу, а де­сни крак се увла­ чи у ста­ро ру­дар­ско на­се­ље Је­ла­шни­ца.

СВЕ ВО­ДЕ СУ­ВЕ ПЛА­НИ­НЕ Ово на­се­ље се угне­зди­ло ме­ђу нео­бич­ не ка­ме­не гро­ма­де ко­је на­го­ве­шта­ва­ју но­во чу­до на пу­ту – Је­ла­шнич­ку кли­су­ру. Ре­ка Сту­де­на је у кра­шко тло усе­кла не­ве­ ро­ват­ну кли­су­ру, пра­ви из­лог свих мо­гу­ ћих ка­ме­них укра­са – про­зо­ра­ца, пре­ра­ ста, пе­ћи­на и сте­на свих об­ли­ка. По­не­ки об­ли­ци су то­ли­ко пра­вил­ни да су љу­ди ис­пре­ли не­ве­ро­ват­не при­че о ста­рим гра­ до­ви­ма ко­ји су по­ве­зи­ва­ли обе ли­ти­це кли­су­ре. Нео­бич­на кли­су­ра, са кли­мом ко­ја за­ ла­зи у оба тем­пе­ра­тур­на мак­си­му­ма, учи­ ни­ла је да ту оп­ста­ју нео­бич­не биљ­ке. Ра­ мон­ди­је, срп­ска и На­та­ли­ји­на, из­гле­да­ју крх­ко, али мо­гу да оп­ста­ну то­ком ду­гог пе­ри­о­да у екс­трем­но ло­шим усло­ви­ма и да жив­ну ка­да се тем­пе­ра­ту­ра урав­но­те­ жи. На стр­мим и ви­со­ким сте­на­ма за­ба­ву

2011.  Специјално издање

35

Око­ли­на Пе­ћи­не и пре­раст

ОПА­САН НАЈ­ЛЕП­ШИМ КЛИ­СУ­РА­МА

Не­да­ле­ко од ње се на­ла­зе ста­ри град Же­ле­зник и ма­на­ стир Све­тог Ни­ко­ле. На се­вер­ним ви­со­ви­ма из­над Ни­ша се ни­жу број­не пе­ћи­не. На се­ве­ро­и­сто­ку је Цер­јан­ска пе­ћи­ на ко­ја по­ред стан­дард­ног пе­ћин­ског на­ки­та оки­ће­на и хе­ лик­ти­ти­ма, пе­ћин­ским на­ки­том ко­ји се фор­ми­ра не­за­ви­сно од за­ко­на гра­ви­та­ци­је. Још се­вер­ни­је, у сврљишком ата­ру, на­ла­зе се за­ни­мљи­ва пе­ћи­на и пре­раст Са­мар. На об­рон­ци­ ма Свр­љи­шких пла­ни­на је Пре­ко­но­шка пе­ћи­на, по­зна­та по бо­га­том на­ки­ту.

Дру­ги раз­лог због ко­јег бих иза­брао Ниш као сво­је жи­вот­но од­ре­ди­ште је мо­гућ­ност да ауто­бу­сом „Ниш екс­пре­са”, ко­ји код Ни­ шке Ба­ње скре­ће оним ле­вим пу­тем, кре­ не­те у Си­ће­вач­ку кли­су­ру. Пред­ност овог прав­ца је што ту­да иде и же­ле­знич­ка пру­ га. Пр­ви део Кли­су­ре, од­но­сно ме­сто где је Ни­ша­ва на­пу­шта, пред­ста­вља ви­кенд зо­ну. Број­не ви­кен­ди­це по­ред ре­ке су уисти­ну ме­ра­клиј­ско-ни­шке. Ма­ло да­ље, уз­вод­но, на­ла­зи се на­се­ље Си­ће­во. По­диг­ну­то из­над пу­та, на про­стра­ ном пла­тоу из­над ре­ке, за­шти­ће­но је об­ рон­ци­ма Свр­љи­шких пла­ни­на. И кли­мом и по­ло­жа­јем ви­ше под­се­ћа на ме­ди­те­ран­ско на­се­ље не­го на пр­вог су­се­да Су­ве пла­ни­не, по­зна­те по хи­ро­ви­то­сти. Ов­де ра­сте жал­ фи­ја у из­о­би­љу, а по­тез од Си­ће­ва све до Че­гра по­знат је по ви­но­гра­ди­ма и ква­ли­ тет­ном ви­ну. У под­нож­ју Си­ће­ва, код Остро­ви­це, на­ ла­зи се ма­на­стир Иве­рац, са цр­квом Све­те Пет­ке, ко­ји је вој­ска по­ди­гла у част кра­ља Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа. На су­прот­ној па­ ди­ни Кли­су­ре је ма­на­стир Бо­го­ро­ди­ца Си­ ће­во ко­ји је, по пре­да­њу, пре­ле­тео са пу­та на без­бед­не ли­ти­це пла­ни­не. У бли­зи­ни, пре­ ма Су­вој пла­ни­ни се на­ла­зи ма­на­стир Ве­та, а пре­ма Ни­шу, у по­ме­ну­том ви­но­гор­ском кра­ју, ма­на­сти­ри Све­ти Јо­ван и Ла­тин­ска, од­но­сно цр­ква Све­те Тро­ји­це. Код Остро­ ви­це се Кли­су­ра нај­ви­ше су­жа­ва, во­да је нај­ди­вљи­ја, па се ту одр­жа­ва­ју раф­тинг ту­ ре и Свет­ско пр­вен­ство у тој ди­сци­пли­ни. Ина­че, Си­ће­во има ли­ков­ну ко­ло­ни­ју ко­ју је пре јед­ног ве­ка по­кре­ну­ла чу­ве­на срп­ска сли­кар­ка На­де­жда Пе­тро­вић. Пру­га ко­ја во­ди од Ни­ша пре­ко Свр­љи­ га ка За­је­ча­ру и Не­го­ти­ну је нај­сли­ко­ви­ти­ ји пру­жни пра­вац у Ср­би­ји. Оби­ла­зи ни­шко ви­но­гор­је, про­ла­зи кроз Свр­љиг и за­вла­чи се у не­ве­ро­ват­ни ка­њон Свр­љи­шког Ти­мо­ ка. На тој стра­ни ни­шке ко­тли­не, се­вер­ној, из­ди­же се Ка­ме­нич­ки вис, по­зна­то из­ле­ти­ ште и ва­жна тач­ка на ни­шкој пла­ни­нар­ској тран­свер­за­ли. Ба­ња То­пи­лo, у до­ли­ни То­ по­нич­ке ре­ке, ре­ла­тив­но је но­ва, али до­бро по­се­ће­на. 

 Во­до­пад ­ Ри­паљ­ка и ­ сло­бод­но пе­ња­ње ­ у Је­ла­шнич­кој ­ кли­су­ри, па­стир ­ у Си­ће­вач­кој ­ кли­су­ри и сли­чи­ца са Су­ве пла­ни­не  Два ле­та ­ из­над Су­ве ­ пла­ни­не, ски­ја­ње ­ на Бо­ја­ни­ним ­ во­да­ма и раф­тинг на Ни­ша­ви код Остро­ви­це

су на­шли сло­бод­ни пе­ња­чи, ко­ји их осва­ ја­ју као па­у­ци. Они ко­ји се за­до­во­ља­ва­ју нор­мал­ним ни­во­ом адре­на­ли­на мо­гу да се поп­ну на вр­шни део Кли­су­ре обе­ле­же­ ном ста­зом и да ужи­ва­ју у ле­пом по­гле­ду на вр­хо­ве Су­ве пла­ни­не – Трем, Со­ко­лов ка­мен и Мо­сор. Ка­да наш ауто­бус на­пу­сти кли­су­ру, ула­ зи у сли­ко­ви­то се­ло Чу­кље­ник. Ста­ре ку­ће по­ред ре­ке, на­сло­ње­не на нео­бич­не сте­не, и пар уза­них со­ка­ка. Ка­ко ка­жу у том кра­ ју – Са­чу­вај ме, Бо­же, уза­ног со­ка­ка и ду­гог ча­бр­ња­ка. На­ред­не две ста­ни­це су До­ња и Гор­ња Сту­де­на. За­ни­мљи­во, без­вод­на пла­ни­на, сто­га и зва­на Су­ва, глав­ни је снаб­де­вач Ни­ ша ква­ли­тет­ном пит­ком во­дом. Све во­де на тој пла­ни­ни, на­и­ме, по­ни­ру кроз по­ро­зно тло и из­би­ја­ју као бо­га­ти из­во­ри у под­нож­ ју, у Гор­њој Сту­де­ни, Гор­њем Ду­шни­ку и Бе­лој Па­лан­ци. У Гор­њој Сту­де­ни ауто­бус окре­ће, али у пла­ни­ну про­ду­жа­ва ас­фалт­ни пут у ду­ жи­ни од пет ки­ло­ме­та­ра. На кра­ју пу­та је из­ле­ти­ште Бо­ја­ни­на во­да. Ту се на­ла­зе дом Сту­де­нац и три ски­ја­шке ста­зе. До ове во­де, ка­же при­ча, не­кад је де­вој­ка Бо­ја­на бе­жа­ла од Тур­чи­на и ту пре­ми­ну­ла. За пла­ни­на­ре и би­ци­кли­сте ту тек по­чи­ње пра­ви пут. Још пар ки­ло­ме­та­ра шум­ског пу­та по­треб­но је пре­ћи до пре­во­ја Де­во­јач­ки гроб, а по­том до нај­ви­шег вр­ха Трем или не­што ни­жег Со­ко­ло­вог ка­ме­на. Би­ло би ште­та вра­ти­ти се истим пу­тем, па је бо­ље ста­зом си­ћи до Гор­њег Ду­шни­ка. Од Гор­њег до До­њег Ду­шни­ка по­сто­ји низ од 16 во­де­ни­ца ко­је још ра­де.

TURISTIČKA AGENCIJA TRAVELLINO TRAVELLINO SHOP OGRANAK Nušićeva 27, tel/faks: +381 11 3220 791 OGRANAK Balkanska 28, tel: + 381 11 2645 624, faks: + 381 11 3629 171 office@travellino.info, www.travellino.info

DA VAM PUTOVANJE BUDE FINO... TU JE AGENCIJA TRAVELLINO!

2011.  Специјално издање

37

Око­ли­на

38

Специјално издање  2011.

По­зив­ни­ца

АЛЕК­СИ­НАЦ, ПА­ЖЊЕ ВРЕ­ДАН, ЧЕ­КА ДА МУ ДО­ЂЕ­МО У ПО­ХО­ДЕ

До­жи­ве­ти­

про­лећ­на оза­ре­ња Пи­ше: Ро­за­на Са­здић

Бо­ван­ско је­зе­ро, Ма­ли Ја­стре­бац, Ле­ско­вик, ­ Озрен, Ртањ, на све стра­не ра­су­та ле­па се­ла пу­на ­ жи­во­та, број­не атрак­тив­не кул­тур­но-ту­ри­стич­ке ­ ма­ни­фе­ста­ци­је... Ту­ри­стич­ка се­зо­на ов­де тра­је ­ чи­та­ве го­ди­не, али је по­себ­но ле­по у апри­лу и ма­ју, ­ кад све про­цве­та и озе­ле­ни, и кад су на сна­зи ­ по­себ­ни до­ма­ћин­ски по­пу­сти

40

Специјално издање  2011.

О

ва ле­па ва­рош и се­ди­ште исто­и­ме­ не оп­шти­не на­ла­зи се на на три­де­ се­так ки­ло­ме­та­ра од Ни­ша, по­ред Пу­та. У ан­ти­ци је то био Via Mi­li­ta­ris, у сред­њем ве­ку Ца­ри­град­ски друм, да­нас „Ко­ри­дор 10”. Оста­ци рим­ских утвр­ђе­ња и сред­њо­ве­ков­них твр­ђа­ва Бо­ван, Пе­трус, Ли­по­вац, Гра­дац, Кор­ман, Ку­ли­на, Алек­ си­нац – ја­сно све­до­че о стра­те­шком зна­ ча­ју ово­га кра­ја. Тре­ба ви­де­ти и цр­кве, ма­ на­сти­ре, уста­нич­ки Де­ли­град, по­при­ште слав­них би­та­ка. У Алек­син­цу, шар­мант­ном гра­ду на оба­ ла­ма Мо­ра­ви­це и у плод­ној ко­тли­ни Ју­жне Мо­ра­ве, жи­ви се мир­но, без бу­ке и вре­ве. Ле­по Бо­ван­ско је­зе­ро је у бли­зи­ни гра­да, пре­ма Со­ко­ба­њи, а у око­ли­ни су и пла­ни­не Ма­ли Ја­стре­бац, Озрен, Ртањ, Ле­ско­вик. У овом пи­то­мом кра­ју, и у бр­ди­ма и у до­ли­ ни, рас­пр­ше­на су жи­во­пи­сна се­ла ко­ја су пу­на жи­во­та. Ту­ри­стич­ка се­зо­на у алек­си­нач­ким се­ ли­ма тра­је чи­та­ве го­ди­не, али је по­себ­но ле­по то­ком апри­ла и ма­ја, кад све про­цве­ та, озе­ле­ни, на­бу­ја. Го­сто­при­мљи­ви до­ма­ ћи­ни то­ком ус­кр­шњих и пр­во­мај­ских пра­ зни­ка во­де го­сте по око­ли­ни, а на тр­пе­зу из­но­се све­же да­ро­ве ба­ште, ја­бу­ке из тра­па

и са­чу­ва­не те­гле слат­ког. Ко­ри­сно је оста­ ти и два са­та, а нај­бо­ље ви­ше да­на, јер су и це­не ни­же. По­сто­је пе­шач­ке и пла­ни­нар­ске ста­зе, те­ре­ни за ре­лак­са­ци­ју и кра­ће шет­ње, као и за оно ле­ко­ви­то „нај­о­бич­ни­је се­де­ње у тра­ви”. Бо­ван­ско је­зе­ро је рај за љу­би­те­ље од­мо­ра и ре­кре­а­ци­је, ри­бо­ло­ва и спор­то­ва на во­ди. (О ду­гој пе­ца­ро­шкој тра­ди­ци­ји у овом кра­ју го­во­ри и ри­бо­ло­вач­ка сто­ли­ца од ме­та­ла, про­на­ђе­на на обли­жњем ар­хе­о­ ло­шком ло­ка­ли­те­ту из рим­ског до­ба.) Пр­во­мај­ски ура­нак на Бо­ван­ском је­зе­ру, или на из­ле­ти­шту Ја­се­но­ве во­де на Ма­лом Ја­стреп­цу (за оне ко­ји ви­ше во­ле пла­ни­ ну), до­жи­вља­ји су ко­ји до­во­де по­се­ти­о­це у Алек­си­нац. До­бри по­во­ди за до­ла­зак у по­хо­де овом кра­ју мо­гу би­ти и тра­ди­ци­о­нал­не ма­ни­фе­ ста­ци­је: • „ Јор­го­ва­ни Ле­ско­ви­ка” – пла­ни­нар­ска ту­ ра, Ли­по­вац - 14. мај • „Да­ни ја­го­де” – зад­ња не­де­ља ма­ја • „Ри­бо­ло­вач­ки куп” на Бо­ван­ском је­зе­ру – пр­ва не­де­ља ју­на • „На Мо­ра­ви во­де­ни­ца ста­ра” – фе­сти­вал пе­сме, фол­кло­ра и на­род­ног ства­ра­ла­ штва, 13. и 14. јул. 

 Бо­ван­ско ­ је­зе­ро, на ру­бу ­ алек­си­нач­ке ­ и со­ко­бањ­ске ­ оп­шти­не

Оп­штин­ска ор­га­ни­за­ци­ја за ту­ри­зам и спорт (ОТИС) Алек­си­нац, Ду­ша­на Три­вун­ца 54; Тел. (+381 18) 804 025 oti­sa­lek­si­nac­@ne­o­bee.net, www.alek­si­nac.org

2011.  Специјално издање

41

Пу­т о­каз

ЛЕ­СКО­ВАЦ, ИСТО­РИ­ЈА С ПО­ГЛЕ­ДОМ НА­ПРЕД

Од цар­ске да­ров­ни­це до Срп­ског Ман­че­сте­ра Град на Ве­тер­ни­ци, усред плод­не ко­тли­не, пред­ста­вља нео­би­чан спој тем­пе­ра­мен­та ­ ју­га и по­слов­но­сти се­ве­ра. И југ и се­вер ми­ре се у ње­му во­ле­ћи упра­во оно што не­ма­ју. ­ Иако је мно­го пу­та стра­дао и ру­шен, још у ње­му има оне ста­ре и не­про­ла­зне ­ при­влач­но­сти. Дру­гом при­ли­ком ће­мо о цар­ству па­при­ка, ро­шти­љу, ­ мућ­ка­ли­ци, про­во­ду... Ово­га пу­та, јед­но друк­чи­је под­се­ћа­ње  Па­но­ра­ма ­ Ле­сков­ца и ­ Спо­ме­ник ­ срп­ским ­ рат­ни­ци­ма из Осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва ­ 1912-1918.

Л

е­ско­вац је нај­ве­ће на­се­ље у ју­го­и­ сточ­ној Ср­би­ји. Ме­сто је сме­ште­но у сре­ди­шту плод­не ко­тли­не, на оба­ла­ ма ре­ке Ве­тер­ни­це, у под­нож­ју бр­да Хи­сар. Сре­ди­ном XII ве­ка спо­ми­ње у да­ров­ни­ци ко­јом је ви­зан­тиј­ски цар Ма­ној­ло I Ком­ нин Сте­фа­ну Не­ма­њи по­кло­нио Ду­бо­чи­цу, област око Ле­сков­ца. Од ду­ге тур­ске оку­па­ци­је Ле­ско­вац је осло­бо­ђен 23. де­цем­бра 1877. го­ди­не. У то вре­ме био је дру­ги по ве­ли­чи­ни град

Ру­да­ре Че­ти­ри ки­ло­ме­тра ис­точ­но од Ле­сков­ца, у се­лу Ру­да­ре на­ла­ зи се исто­и­ме­ни ма­на­стир са мо­ну­мен­тал­ном цр­квом по­све­ ће­ном све­тој Пет­ки. Цр­ква је 1799. из­гра­ђе­на на те­ме­љи­ма ра­но­хри­шћан­ске ба­зи­ли­ке. Дво­спрат­ни ко­нак пред­ста­вља је­дан од нај­леп­ших обје­ка­та на­род­ног гра­ди­тељ­ства у ју­го­ и­сточ­ној Ср­би­ји.

42

Специјално издање  2011.

у Ср­би­ји, од­мах по­сле Бе­о­гра­да. Фор­ми­ ра­ње но­вих дру­штве­них сло­је­ва, по­раст ка­пи­та­ла и по­тре­ба за са­вре­ме­ни­јим жи­ во­том до­при­не­ли су у то вре­ме по­ле­ту гра­ди­тељ­ске де­лат­но­сти у. Град је те­шко стра­дао 1944. го­ди­не то­ком бом­бар­до­ва­ ња од стра­не ан­гло­ам ­ е­рич­ких сна­га; том при­ли­ком је уни­штен нај­ве­ћи део ста­рог гра­да. Тек по­не­ка пре­те­кла гра­ђе­ви­на из XIX ве­ка све­до­чи о ле­по­ти и по­себ­но­сти овог гра­да. ПРЕ­ЖИ­ВЕ­ЛА ЗРН­ЦА СТА­РОГ ЛЕ­СКОВ­ЦА Ку­ћа Бо­ре Ди­ми­три­је­ви­ћа Пик­сле ста­ ра је ви­ше од 150 го­ди­на и у њој је да­нас сме­штен Му­зеј. Спа­да у из­ра­зи­ти тип ку­ће бал­кан­ског сти­ла, има по­друм, при­зе­мље и спрат, са два ер­ке­ра. На спрат во­де др­ве­не сте­пе­ни­це, а у со­ба­ма су са­чу­ва­на др­ве­на

вра­та, др­ве­не та­ва­ни­це и до­ла­пи у зи­до­ви­ ма. Да­нас су у овим про­сто­ри­ја­ма, по­ред оста­лог, из­ло­же­не и вред­не ис­ко­пи­не из ан­тич­ког Ца­ри­чи­ног Гра­да. От­при­ли­ке из истог вре­ме­на по­ти­че и ку­ћа Шоп-Ђо­ки­ћа, ка­рак­те­ри­стич­не дво­ри­ шне фа­са­де са отво­ре­ним тре­мом на спра­ ту. У уну­тра­шњо­сти гра­ђе­ви­не мо­гу се још увек ви­де­ти ле­по об­ра­ђе­не та­ва­ни­це са др­ ве­ним ро­зе­та­ма, ула­зни до­ла­пи и ни­ше по­ ста­вље­не у зи­до­ве. У Ле­сков­цу је из­ме­ђу два свет­ска ра­та по­диг­нут чи­тав низ зна­чај­них гра­ђе­ви­на. Да­на­шњи При­вред­ни суд сме­штен је у ку­ ћи Љу­бе Ма­рин­ко­ви­ћа, са­гра­ђе­ној по про­ јек­ту ар­хи­тек­те Бра­ни­сла­ва Ко­ји­ћа 1938. го­ди­не. Ту је и ви­ла Те­о­ка­ре­ви­ћа, ар­хи­тек­ те Гри­го­ри­ја Са­мој­ло­ва, по­том ку­ћа То­ме Стан­ко­ви­ћа, по­зна­тог ле­ско­вач­ког тр­гов­ца, са­гра­ђе­на 1932. го­ди­не. Га­ре­то­ва па­ла­та, тро­спрат­ни­ца са ман­сар­дом, по­диг­ну­та је у ду­ху мо­дер­не, го­ди­не 1941... Нај­зна­чај­ни­ја гра­ђе­ви­на у Ле­сков­цу на­ ста­ла у овом раз­до­бљу је­сте Са­бор­на цр­ква по­све­ће­на Све­тој Тро­ји­ци, де­ло ру­ског еми­ гран­та Ва­си­ли­ја Ан­дро­со­ва, ко­ји је про­јек­ то­вао ви­ше од ше­зде­сет хра­мо­ва. Из­гра­ђе­на је 1922. го­ди­не, а ен­те­ри­јер је ура­дио Ан­ дреј Би­чен­ко. ЦА­РИ­ЧИН ГРАД (JU­STI­NI­AN ­ A PRI­MA) Овај ан­тич­ки град по­диг­нут је по за­ми­ сли ви­зан­тиј­ског ца­ра Ју­сти­ни­ја­на не­да­ле­ ко од се­ла Та­у­ри­со­на, ње­го­вог род­ног ме­ста. На­ла­зи се 30 ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца, на пла­тоу из­ме­ђу две ре­ке. Пре­ма до­са­да­шњим ис­тра­жи­ва­њи­ма, град је за­уз­ и­мао по­вр­ши­ну од око 10 хек­та­ра. Са­сто­ји се из три це­ли­не

– Акро­по­ља, Гор­њег и До­њег гра­да, опа­са­них бе­де­ми­ма са ку­ла­ма, а ту је и под­гра­ђе. Акро­пољ, на нај­ви­шем де­лу пла­тоа, пред­ста­вљао је епи­скоп­ско се­ди­ште. Епи­ скоп­ска ба­зи­ли­ка, са кр­сти­о­ни­цом као за­ себ­ном згра­дом, укра­ше­на је под­ним и зид­ ним мо­за­и­ци­ма, као и епи­скоп­ска па­ла­та. Гор­њи град и Акро­пољ чи­не је­дин­стве­ну ур­ ба­ни­стич­ку це­ли­ну, пла­ни­ра­ну и из­гра­ђе­ ну од­јед­ном. Ши­ро­ке ули­це са тре­мо­ви­ма, на­сле­ђе ан­тич­ког гра­ди­тељ­ства, су­сре­ћу се на кру­жном тр­гу, ко­ји пред­ста­вља цен­трал­ ну тач­ку на­се­ља. На сре­ди­ни тр­га ста­ја­ла је мо­ну­мен­тал­на ста­туа ца­ра Ју­сти­ни­ја­на из­ли­ве­на у брон­зи, да­нас са­чу­ва­на у не­ко­ ли­ко де­ло­ва. Око тр­га су по­диг­ну­те згра­де тр­го­вач­ке и стам­бе­не на­ме­не, али и три ба­ зи­ли­ке. До­њи град је опа­сан бе­де­ми­ма из­ гра­ђе­ним не­што ка­сни­је. У ње­му су, по­ред стам­бе­них згра­да, от­кри­ве­не две ба­зи­ли­ке, ку­па­ти­ло и ци­стер­на за во­ду. Из­ван свих зи­до­ва оста­ле су још две цр­кве и ку­па­ти­ло. Аква­дукт је, са из­во­ра уда­ље­ног 17 ки­ло­ме­ та­ра, до­во­дио у град во­ду ко­јом су снаб­де­ ва­ни град­ски ба­зе­ни, че­сме и фон­та­не.

Ju­sti­ni­a­na Pri­ma стра­да­ла је у јед­ном од по­хо­да рат­нич­ких на­ро­да кра­јем VI ве­ка. 

 Ку­ћа Бо­ре Ди­ми­три­је­ви­ћа Пик­сле, XIX ­ век (да­нас ­ На­род­ни му­зеј), Са­бор­на цр­ква Све­те Тро­ји­це, са­гра­ђе­на 1922.

(Из­вор: „Ср­би­ја – дру­мо­ви­ма, пру­га­ма, ре­ка­ма”, „Прин­цип Прес”, Бе­о­град, 2007)

Срп­ски Ман­че­стер Ин­ду­стри­ја тек­сти­ла, по ко­јој је Ле­ско­вац на­зван Срп­ски Ман­ че­стер, сво­је по­чет­ке има­ла је у фа­бри­ка­ма гај­та­на. Го­ди­не 1890. осно­ва­на је Ткач­ка шко­ла, а пр­ва фа­бри­ка што­фо­ва по­ чи­ње да ра­ди 1896. По­чет­ком XX ве­ка по­ста­вље­не су осно­ве и за дру­гу зна­чај­ну ин­ду­стриј­ску гра­ну ов­де, ин­ду­стри­ју хе­миј­ ских и ко­зме­тич­ких про­из­во­да.

2011.  Специјално издање

43

Ра­ди­о­ни­ца

 Спо­мен со­ба и би­ста Сте­ва­на Срем­ца у На­род­ном му­зе­ју у Ни­шу

На ша­ву све­то­ва НИШ У КЊИ­ЖЕВ­НО­СТИ СВО­ЈИХ ПИ­СА­ЦА

Пи­ше:­ Је­ле­на Ри­стић

46

А

ко за­и­ста по­сто­ји ду­ша гра­да, он­да је то оно дра­го­це­но и не­у­хва­тљи­во што тај град чи­ни дру­га­чи­јим од свих оста­лих на све­ту. О ду­ши чо­ве­ка до­ ста то­га зна­мо, или бар ми­сли­мо да је то та­ко. А ду­ша гра­да? Где оби­та­ва? Ка­ко се не­гу­је, ис­по­ља­ва, тво­ри? Ко­ме се по­ка­зу­ је, мо­же ли се ухва­ти­ти? Ниш, по­ма­ло раз­ба­ру­шен, на­о­ко не­ха­ јан за кит­ња­сту ле­по­ту (не же­ли да ко­пи­ра свет­ске ме­тро­по­ле), го­то­во кри­ју­ћи сво­је нај­бо­ље стра­не, по­ма­ло и бун­џи­ја, ме­сто је ко­је ви­ше­стру­ко уз­вра­ћа сва­ко­ме ко се за ње­га бо­ри, ко му да­ру­је труд, ко уме да га па­жљи­во по­сма­тра и во­ли. Специјално издање  2011.

А има ли бо­љих по­сма­тра­ча Ни­ша од ње­го­вих пи­са­ца, од ко­јих су не­ки ме­ ђу нај­ис­ так­ну­ти­јим ауто­ри­ма са­вре­ме­ не срп­ске књи­жев­но­сти. Упра­во о Ни­шу они су ис­пи­са­ли мо­жда и сво­је нај­бо­ље стра­ни­це. Је­дин­стве­на ат­мос­фе­ра Ни­ша би­ла је и оста­ла ин­спи­ра­ци­ја мно­гих. Спој за­пад­ ног и ис­точ­ног, ста­рог и мо­дер­ног, рас­ко­ шне бо­је, де­ли­кат­не ни­јан­се европ­ског, бал­кан­ског и ори­јен­тал­ног, бо­га­та исто­ ри­ја и кул­ту­ра, све је то на­шло од­је­ка у књи­жев­но­сти ов­да­шњих пи­са­ца. Ов­да­ шњих, би­ло да су ту ро­ђе­ни, или су до­шли на­крат­ко, па, за­ча­ра­ни, оста­ли за­у­век.

Ка­ко у свом књи­жев­ном огле­да­лу мо­же из­гле­да­ти град у ко­јем су ро­ђе­ни и та­кви ­ мај­сто­ри ка­кви су би­ли Бран­ко Миљ­ко­вић и Ду­шко Ра­до­вић, град ко­ји је ви­ше од ­ са­мих Ни­шли­ја про­сла­вио онај не­за­бо­рав­ни Сре­мац из Бач­ке, Сте­ван? Ка­кав се Ниш ­ ука­зу­је пред на­ма у де­ли­ма са­вре­ме­них ни­шких пи­са­ца Зо­ра­на Ћи­ри­ћа, Звон­ка ­ Ка­ра­но­ви­ћа, Де­ја­на Сто­јиљ­ко­ви­ћа? Шта су ни­шки пи­сци да­ли ду­ши сво­га гра­да, ­ а шта од ње до­би­ли, и у ком па­де­жу се ме­ђу­соб­но осло­вља­ва­ју?

ПО­СМА­ТРА­ЧИ И УЧЕ­СНИ­ЦИ Ни­шка ва­рош на пре­ла­зу из XIX у XX век, још ори­јен­тал­на, ин­спи­ри­са­ла је Сте­ ва­на Срем­ца да на­пи­ше не­ка од сво­јих нај­ бо­љих де­ла: Ив­ко­ву сла­ву, Зо­ну Зам­фи­ро­ву, Ибиш-агу. Бо­гат­ство и сло­је­ви­тост мен­ та­ли­те­та, ко­ло­рит­ни ни­шки ди­ја­ле­кат и искри­ча­ви ху­мор до­ча­ра­ва­ју у Срем­че­вој ли­те­ра­ту­ри је­дин­стве­ну ат­мос­фе­ру ста­ро­ вре­ме­ног Ни­ша. Ни­шли­ја Бран­ко Миљ­ко­вић, по­е­та, есе­ји­ста, пре­во­ди­лац, јед­на је од нај­уп ­ е­ ча­тљи­ви­јих фи­гу­ра срп­ског пе­сни­штва дру­ге по­ло­ви­не XX ве­ка. „Мла­ди Вер­тер срп­ског нео­сим­бо­ли­зма”, фи­ло­зоф-пе­ сник, оста­вио је не­из­бри­сив траг, иако нас је на­пу­стио, тра­гич­но скон­чав­ши, са са­мо 27 го­ди­на. Иза ње­га су, за не­про­лаз, оста­ле не­за­бо­рав­не збир­ке Уза­луд је бу­дим, По­ре­ кло на­де и Ва­тра и ни­шта. У Ни­шу је ро­ђен и ве­ли­ки Ду­шко Ра­до­ вић, срп­ски са­ти­ри­чар, пе­сник, пи­сац, но­ ви­нар, ча­роб­њак ко­ји је опле­ме­нио де­тињ­ ство то­ли­ких на­ших ге­не­ра­ци­ја, је­дан од нај­бо­љих хро­ни­ча­ра Бе­о­гра­да у ду­гој исто­ ри­ји пре­сто­ни­це. Иако је ње­го­ва по­ро­ди­ца из Ни­ша оти­шла кад је још био са­свим ма­ ли, ка­жу да је он Бе­о­град опи­си­вао „с ни­ шком вр­ца­вом про­ниц­љи­во­шћу”. (...) На­рав­но, дух да­на­шњег Ни­ша по­нај­ бо­ље чи­не и оли­ча­ва­ју пи­сци ко­ји су на­ ши са­вре­ме­ни­ци. Њи­хо­ви нај­и­зра­зи­ти­ји пред­став­ни­ци су дво­ји­ца култ­них ни­шких ауто­ра: Зо­ран Ћи­рић (али­јас Ма­гич­ни Ћи­ ра) и Звон­ко Ка­ра­но­вић. Обо­ји­ца су, сва­ко на свој на­чин, ко­ри­сте­ћи се сво­јим по­е­тич­ ким на­че­ли­ма и лич­ним пре­о­ку­па­ци­ја­ма, опи­са­ли це­лу јед­ну „из­гу­бље­ну ге­не­ра­ци­ ју” и исто та­кво до­ба, на кра­ју про­шлог и по­чет­ку овог ве­ка. И те­шко да има не­ко­га ко ће се пре­пу­сти­ти ро­ма­ну Хо­бо или три­ ло­ги­ји Днев­ник де­зер­те­ра а да не бу­де уву­ чен у ма­ги­ју из­ми­шље­ног Ни­шви­ла и да не по­ми­сли на ни­шке ули­це, ни­шке пар­ко­ве, ни­шке ка­фее и пред­гра­ђа. Ни­шке ви­си­не и ни­шко под­зе­мље. Зо­ра­на Ћи­ри­ћа, при­по­ве­да­ча, ро­ман­ си­је­ра, есе­ји­сту и пе­сни­ка, мно­ги сма­тра­ју јед­ним од ро­до­на­чел­ни­ка „ро­кен­рол књи­

жев­но­сти” у Ср­би­ји. Ње­гов оби­ман по­ет­ски и про­зни опус чи­не, по­ред оста­лог, Ни­швил, Од­бра­на гра­до­ва, Ка­ли­бар 23 за спе­ци­ја­ли­ сту, При­слу­шки­ва­ње... Ро­ман Хо­бо овен­чан је пре­сти­жном НИН-овом на­гра­дом за ро­ ман го­ди­не. А пе­сник и ро­ма­но­пи­сац Звон­ко Ка­ра­ но­вић пи­са­ње за­сни­ва и на свом ис­ку­ству књи­жев­но­сти, фил­ма, поп-кул­ту­ре. Ду­го го­ди­на био је култ­ни ан­дер­гра­унд пе­сник ур­ба­них ге­не­ра­ци­ја. Се­бе сма­тра пи­сцем са мар­ги­не, иако се сти­ца­јем дру­штве­ноисто­риј­ских окол­но­сти об­рео у мејнстри­ му. У три­ло­ги­ји Днев­ник де­зер­те­ра да­је упе­ча­тљи­ву ур­ба­ну при­чу о три при­ја­те­ља  Сте­ван Сре­мац из 1990-их.

(1855-1906)

2011.  Специјално издање

47

Ра­ди­о­ни­ца ПРА­ВА ПРАВ­ЦА­ТА ЉУ­БАВ Ро­ман Кон­стан­ти­но­во рас­кр­шће мла­дог ни­шког пи­сца Де­ја­на Сто­ јиљ­ко­ви­ћа сна­жно је скре­нуо па­жњу ши­ро­ке чи­та­лач­ке пу­бли­ке на град у ко­јем је ро­ђен цар Кон­стан­тин. Успе­шно до­ча­ра­на ат­мос­фе­ра Дру­ гог свет­ског ра­та, ка­фа­не и мен­та­ли­ тет на­ших љу­ди, шмек ста­рог Ни­ша, до­бро по­зна­ва­ње исто­риј­ске гра­ђе, ве­што ба­лан­си­ра­ње из­ме­ђу књи­жев­ ног је­зи­ка и шар­мант­ног ју­жњач­ког ди­ја­лек­та – све то до­при­но­си да се за Ниш за­ин­те­ре­су­је­мо на је­дан дру­га­ чи­ји на­чин. Ниш у овом бест­се­ле­ру до­би­ја ме­сто глав­ног свет­ског гра­ да – то је цар­ски град, град у ко­јем се на сим­бо­лич­ки и/или до­слов­ни на­чин ре­ша­ва суд­би­на све­та. Ко­ ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за Ниш су љу­ди тим по­во­дом по­ка­за­ли го­во­ри и чи­ ње­ни­ца да се вр­ло бр­зо ро­ман Кон­ стан­ти­но­во рас­кр­шће по­ја­вио у про­ ши­ре­ном из­да­њу, са ко­мен­та­ри­ма ауто­ра – исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма, до­сад нео­бја­вље­ним фо­то­гра­фи­ја­ма из исто­риј­ског ар­хи­ва и об­ја­шње­њи­ ма о ло­ка­ли­те­ти­ма ко­ји се у књи­зи по­ми­њу. А из­да­ње ро­ма­на на ен­гле­ ском, на­дај­мо се, по­но­во ће про­не­ти до­бар глас о Ни­шу и да­ле­ко ван на­ ших гра­ни­ца. Бе­о­град је имао (и за­у­век има) Мо­му Ка­по­ра, тог нео­до­љи­во шар­ мант­ног хро­ни­ча­ра и „во­ди­ча кроз мен­та­ли­тет”, ко­ји је умео да на­ма об­ја­сни нас са­ме. Но­ви Сад је ове­ко­ ве­чио Ми­ро­слав Ан­тић, тај луц­ка­сти и осе­ћај­ни ве­чи­ти де­чак ко­ји је од све­га че­га се так­не пра­вио по­е­зи­ју. А ни­шки пи­сци су, учи­ни се, на­да­све оштри кри­ти­ча­ри, отво­ре­но го­во­ре о про­бле­ми­ма, „же­сто­ко име­ну­ју­ћи ства­ри”. Али њи­хо­ва кри­ти­ка је на­ лик на бунт де­це про­тив сво­јих ро­ ди­те­ља: „Ни­смо мо­гли да их би­ра­мо, али они су на­ши и ми их без­у­слов­но во­ли­мо.” По­гле­да ли се ма­ло па­жљи­ ви­је, он­да се и из­ме­ђу та­квих ре­до­ва мо­же, још ка­ко, на­зре­ти љу­бав. Пра­ ва прав­ца­та љу­бав. 

 Спо­ме­ник Сте­ва­ну Срем­цу, ­ ње­го­вом чу­ве­ном књи­жев­ном ­ ју­на­ку Кал­чи и Кал­чи­ном псу Ча­пи ­ (из „Ив­ко­ве сла­ве”), на по­чет­ку ­ Ка­зан­џиј­ског со­ка­че­та, рад ­ ака­дем­ског ва­ја­ра Ива­на Фел­ке­ра

48

Специјално издање  2011.

2011.  Специјално издање

49

Мре­ж а

Елек­трон­ски НИШ НА ИН­ТЕР­НЕ­ТУ

кр­во­ток гра­да

Ни­шки вир­ту­ел­ни ар­хи­пе­лаг све је раз­у­ђе­ни­ји и ква­ли­тет­ни­ји. Као у сва­ком мо­дер­ном ­ гра­ду, и ов­де је ве­ли­ка по­тре­ба за ши­ро­ким спек­тром пра­во­вре­ме­них, си­сте­ма­ти­зо­ва­них ­ и кон­ци­зних ин­фор­ма­ци­ја. На сво­јим сај­то­ви­ма ну­де их зва­нич­не ин­сти­ту­ци­је, ­ ме­ди­ји, уста­но­ве кул­ту­ре, јав­на пред­у­зе­ћа, ком­па­ни­је... Ве­о­ма су за­ни­мљи­ве ­ пре­зен­та­ци­је во­де­ћих ни­шких пи­са­ца, му­зи­ча­ра, умет­нич­ких гру­па. А нај­по­се­ће­ни­ја ­ су она ме­ста на гло­бал­ној мре­жи где се сва­ко­днев­но оку­пља­ју, дру­же, раз­ме­њу­ју ­ „до­ма­ће абро­ве и емо­ци­је” све оне пра­ве Ни­шли­је ра­су­те ши­ром пла­не­те Пи­ше: Де­јан Сто­јиљ­ко­вић

50

Специјално издање  2011.

Н

и­шко ин­тер­нет не­бо до пре пар го­ ди­на ни­је би­ло пре­те­ра­но зве­зда­но, али су се на­глим раз­во­јем софт­ве­ ра, као и све лак­шом до­ступ­но­шћу ин­тер­ не­та, не­ке ства­ри по­че­ле на­гло ме­ња­ти. У вре­ме ка­да су на­ста­ја­ли пр­ви спе­ци­ја­ли­зо­ ва­ни ни­шки сај­то­ви, чак ни мно­ги ве­ћи гра­ до­ви ни­су мо­гли да се по­ди­че ква­ли­тет­ним ин­тер­нет пре­зен­та­ци­ја­ма. За вр­ло крат­ко вре­ме, Ниш је до­био до­ста ле­по об­ли­ко­ва­ них и уре­ђе­них веб стра­ни­ца ко­је, сва­ка на свој на­чин, об­ра­ђу­ју од­ре­ђе­не те­ме у ве­зи са гра­дом. Зва­нич­на пре­зен­та­ци­ја Ни­ша је на адре­ си www.ni.rs. Сем основ­них ин­фор­ма­ци­ја о гра­ду, овај сајт слу­жи и као сер­вис и ин­ фор­ма­тор за гра­ђа­не. На ње­му мо­же­те на­ ћи до­ста ко­ри­сних ства­ри, од об­ја­ва и ве­сти до то­га ка­ко функ­ци­о­ни­шу град­ске слу­жбе. Све град­ске оп­шти­не та­ко­ђе има­ју сво­је ин­тер­нет стра­ни­це и на њи­ма су до­ступ­не ин­фор­ма­ци­је ко­ри­сне гра­ђа­ни­ма. Пре­ко ових сај­то­ва мо­же­те пи­са­ти гра­до­на­чел­ни­ ку, већ­ни­ци­ма, пред­сед­ни­ци­ма оп­шти­на... Ин­тер­нет је де­фи­ни­тив­но на пра­ви на­чин мо­дер­ни­зо­вао град­ску упра­ву и учи­нио је бли­жом Ни­шли­ја­ма.

Фо­то­фи­НИШ Ве­ро­ват­но нај­бо­љу га­ле­ри­ју са нај­леп­шим сли­ка­ма Ни­ша (и не са­мо ње­га) про­на­ћи ће­те ка­да у пре­тра­жи­вач уку­ца­те www. fo­to­fi­nis.org. Ра­ди се о сај­ту фо­то­гра­фа ама­те­ра, лу­цид­но на­ зва­ном Фо­то­фи­НИШ. Пру­жа пра­ву рас­кош Ни­ша и Ни­шли­ја ухва­ће­них у објек­тив ка­ме­ре. И мно­ге дру­ге град­ске ин­сти­ту­ци­је има­ју сво­је сај­то­ве. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ ци­ја гра­да Ни­ша је на www.nis­to­u­rism.org. rs, Упра­ва за при­вре­ду на www.pri­vre­da­nis. org.rs, а „Пар­кинг сер­вис” на www.nis­par­ king.rs. Ни­шки му­зеј има ве­о­ма ле­пу пре­ зен­та­ци­ју на www.na­rod­ni­mu­zej­nis.com, На­род­но по­зо­ри­ште на адре­си www.na­rod­ no­po­zo­ri­ste­nis.rs, а Сту­дент­ски кул­тур­ни цен­­тар Ниш на www.skc-nis.com. ИН­ФОР­МА­ЦИ­ЈЕ, КУЛ­ТУ­РА, БИ­ЗНИС Што се не­зва­нич­них сај­то­ва ти­че, по­ сто­ји не­ко­ли­ко пор­та­ла ко­ји ну­де оби­ље ин­фор­ма­ци­ја сво­јим ко­ри­сни­ци­ма. Иако на­ме­њен сви­ма ко­ји жи­ве ју­жно од пре­ сто­ни­це, сајт Ју­жне ве­сти (www.ju­zne­ve­sti. com), са ре­дак­ци­јом чи­је је се­ди­ште упра­во

2011.  Специјално издање

51

Мре­ж а

у Ни­шу, вр­ло ажур­но пра­ти сва де­ша­ва­ња у гра­ду и ве­о­ма че­сто је пр­ви ка­да су екс­клу­ зив­не ве­сти у пи­та­њу. По­се­ бан ква­ л и­ т ет сај­ т у да­ ј е не­ ма­ла се­лек­ци­ја  Ре­ал­но и ­ вр­ с них ко­ л ум­ н и­ с та чи­ ј а брит­ ка пе­ра ве­о­ вир­ту­ел­но: ­ ма че­ с то зна­ ј у да за­ с е­ к у баш та­мо где је По­зна­ти ни­шки нај­ п о­ т реб­ н и­ ј е. ка­фе у Ка­зан­џиј­ском Ин­тер­нет па­но­ра­ма гра­да, на адре­си со­ка­че­ту и ­ www.ni­ sca­fe.com, чи­ји је уред­ник мо­ја ма­ на­слов­на стра­на лен­ к ост, пор­тал је на ко­јем има нај­ви­ше „Ниш ка­феа”, ­ ин­ ф ор­ м а­ ци­ја о Ни­шу и у ве­зи са њим. Оне нај­по­се­ће­ни­јег ­ су сор­ т и­ р а­не по ра­зним ру­бри­ка­ма и кре­ ин­тер­нет ­ ћу се у ви­ше пра­ва­ца: ак­ту­ел­на де­ша­ва­ња пор­та­ла овог гра­да у гра­ду (во­дич кроз клу­бо­ве, ка­фее, по­зо­ ри­шта, ди­ско­те­ке, га­ле­ри­је...), тек­сто­ви о Ни­шу из обла­сти исто­ри­је, ге­о­гра­фи­је, по­пу­лар­не кул­ту­ре... По­се­бан би­сер је ин­

За ме­рак Ако сте љу­би­тељ ме­ра­ка а не зна­те у ко­ју ка­фа­ну да иза­ђе­те, од­го­вор на ово су­штин­ско и ите­ка­ко фи­ло­зоф­ско пи­та­ње по­ тра­жи­те на адре­си www.mo­ja­ka­fa­na.com, где ће­те на­ћи адре­ се, опи­се и фо­то­гра­фи­је ве­ћи­не ни­шких ка­фа­на на гла­су.

52

Специјално издање  2011.

тер­нет лек­си­кон „Ко је ко у Ни­шу и око­ ли­ни”, у ко­јем се на­ла­зе би­о­гра­фи­је по­ зна­тих Ни­шли­ја и ко­ји се стал­но по­пу­ња­ва но­вим од­ред­ни­ца­ма. Пор­тал www.na­i­sus.in­fo је би­знис адре­ сар гра­да Ни­ша, са кон­так­ти­ма мно­гих пред­уз­ е­ћа и фир­ми, а сли­чан ње­му је и www.018in­fo.com, баш као и www.cityof­nis. rs чи­ји сло­ган је „Све о Ни­шу и за Ниш”. У Ни­шу из­ла­зе и два огла­сна ча­со­пи­са ко­ји, на­рав­но, има­ју сво­је ин­тер­нет пре­зен­та­ци­ је: Ни­шки огла­си су на адре­си www.ni­ski­o­ gla­si.rs, док је ча­со­пис City огла­си на адре­ си www.cityogla­si.rs. Не­дав­но се по­ја­вио и on-li­ne ча­со­пис Nish e-ma­ga­zi­ne (www.nish. rs) ко­ји об­ра­ђу­је ра­зно­вр­сне град­ске те­ме и чи­ју ре­дак­ци­ју чи­не мла­ди и агил­ни љу­ ди раз­ли­чи­тих ин­те­ре­со­ва­ња. Ве­о­ма ле­по је ди­зај­ни­ран и чи­та се „на клик”, из­ла­зи сва­ког по­не­дељ­ка и мо­же­те га до­би­ти ди­ рект­но у ин­бокс. Је­дан од нај­по­пу­лар­ни­јих ме­ди­цин­ ских сај­то­ва је из Ни­ша – www.ste­to­skop. in­fo је 2007. про­гла­шен нај­бо­љим про­јек­ том у обла­сти е-здрав­ства. Пле­ни јед­но­ став­ним и до­па­дљи­вим ди­зај­ном, као и ре­во­лу­ци­он ­ ар­ним кон­цеп­том ин­тер­ак­ци­ је из­ме­ђу па­ци­јен­та и док­то­ра, при­ме­ње­ ним пр­ви пут код нас. То овај сајт чи­ни сво­је­вр­сном on-li­ne кли­ни­ком ко­ја увек

има де­жур­ног ле­ка­ра спрем­ног да вам да са­вет и по­мог­не. МУ­ЗИ­КА, МЕ­ДИ­ЈИ, ПО­ЈЕ­ДИН­ЦИ Ниш се мо­же по­хва­ли­ти и са два спе­ци­ја­ли­зо­ва­на му­зич­ка сај­та, www. bal­kan­rock.com и дру­ги www.nis-mu­ sic.net. Док је пр­ви окре­нут и ре­ги­о­ ну, где пра­ти сва му­зич­ка де­ша­ва­ња на про­сто­ру не­ка­да­шње СФРЈ и у су­ сед­ним др­жа­ва­ма, дру­ги је по­све­ћен ни­шким му­зич­ким де­ша­ва­њи­ма и ни­шким му­зи­ча­ри­ма. На­да­ле­ко чу­ве­ ни фе­сти­вал „Ни­швил” има сво­ју ин­ тер­нет пре­зен­та­ци­ју на адре­си www. ni­svil­le.com, на ко­јој мо­же­те про­на­ћи све бит­не ин­фор­ма­ци­је о фе­сти­ва­лу, на­ја­ве и ве­сти, кар­те, мер­чан­дај­зинг... Ве­ћи­на ни­шких ме­ди­ја има сво­је ин­тер­нет стра­не, не­ке ма­ње а не­ке ви­ ше ажур­не и уре­ђе­не. Ме­ђу ТВ ста­ни­ ца­ма у том сми­слу пред­ња­чи ТВ „Зо­ на” (www.rtvzo­na.com), ме­ђу ра­ди­ји­ма „City Ра­дио” (www.ra­di­o­city.co.rs), док од штам­па­них ме­ди­ја вре­ди по­ме­ну­ти сајт ака­дем­ског ли­ста Pres­sing (www. pres­sing-ma­ga­zi­ne.com), ча­со­пи­са ко­ ји из­ла­зи од 1991. и сво­је­вр­сни је хро­ ни­чар гра­да. Од по­је­ди­на­ца, ве­о­ма про­фе­си­о­ нал­но ура­ђе­ну и по­се­ће­ну пре­зен­та­ ци­ју има ди­пло­мац Бер­кли­ја, ги­та­ ри­ста Пре­драг Си­мо­вић чи­ји gu­i­tar co­mu­nity се на­ла­зи на адре­си www.pe­ djazz.com, а ни­шта ма­ње атрак­ти­ван ни­је ни сајт по­зна­тог ни­шког књи­жев­ ни­ка и НИН-овог ла­у­ре­а­та Зо­ра­на Ћи­ ри­ћа на адре­си www.zo­ran­ci­ric.com. У по­след­ње вре­ме на­ро­чи­то по­пу­лар­на ин­тер­нет ло­ка­ци­ја је www.mar­co­ni­e­ ro.com, на ко­јој хип-хо­пер Мар­ко Јо­ ва­но­вић, по­зна­ти­ји као Mar­co­ni­e­ro, пре­зен­ту­је сво­је му­зич­ке урад­ке. Оби­ље ра­зно­ли­ких сај­то­ва ко­ ји пре­мре­жу­ју ни­шко ин­тер­нет не­бо го­во­ри о по­тре­би да се ин­фор­ма­ци­ је о овом гра­ду што бо­ље пре­зен­ту­ ју јав­но­сти и да се Ниш при­ка­же као мо­де­ран град. На пр­ви по­глед де­лу­је да су Ниш и Ни­шли­је на ин­тер­не­ту пред­ста­вље­ни и ви­ше не­го до­вољ­но, али сај­бер спејс је као бу­нар без дна и глад ње­го­вих жи­те­ља за ин­фор­ма­ци­ ја­ма је огром­на. За­си­гур­но има до­ста то­га што је оста­ло у за­пећ­ку и на че­му ће вред­ни ин­тер­нет пре­га­о­ци ра­ди­ ти у да­ни­ма ко­ји до­ла­зе, пре све­га на исто­ри­ји и кул­тур­ној ба­шти­ни Ни­ша чи­је цр­те и пу­те­ве тек тре­ба упи­са­ти на ни­шко ин­тер­нет не­бо. 

 Кул­тур­на по­ну­да Ни­ша ве­о­ма тра­же­на на ин­тер­не­ту:­ На­род­ни му­зеј, Филм­ски су­сре­ти, Ни­шке му­зич­ке све­ча­но­сти...

2011.  Специјално издање

53

Свир­ка

54

Специјално издање  2011.

МУ­ЗИЧ­КА СЦЕ­НА У ГРА­ДУ НА НИ­ША­ВИ, ЈЕД­НА ОД НАЈ­ЗНА­ЧАЈ­НИ­ЈИХ У ЈУ­ГО­И­СТОЧ­НОЈ ЕВРО­ПИ

Још ку­ца

ро­кер­ско ср­це Ни­ша За по­ла ве­ка тра­ја­ња ро­кен­ро­ла ов­де, по­чев од 1962, у Ни­шу је оформ­ље­но и сви­ра­ло ­ ско­ро 400 бен­до­ва. Од „Фра­пе”, пре­ко „Дал­то­на”, „Лу­та­ју­ћих ср­ца” „Га­ли­је”, ­ „Кер­бе­ра”, но­вог та­ла­са, до да­на­шње хип-хоп сце­не нај­ја­че у зе­мљи (уз бе­о­град­ску). ­ Ме­ђу пре­по­зна­тљи­вим ни­шким му­зич­ким брен­до­ви­ма су не­над­ма­шни Ша­бан Бај­ра­мо­вић ­ и џез фе­сти­вал „Ни­швил”. Ов­де су ро­ђе­ни и та­кви асо­ви као што су Кор­не­ли­је Ко­вач, ­ Оли­вер Ње­го, Би­ља­на Кр­стић, Аки Ра­хи­мов­ски (фронт­мен „Пар­ног ваљ­ка”)... Пи­ше: Дек­са Пан­те­леј­ски

Р

о­кен­рол се у Ниш до­се­лио у сво­јим нај­ра­ни­јим да­ни­ма, док је још био млад, ди­вљи и не­спу­тан ко­мер­ци­ја­ ли­за­ци­јом ко­ју су му на­мет­ну­ле из­да­вач­ке ку­ће и ме­ди­ји. У та­да­шњој СФРЈ рок ре­во­ лу­ци­ја де­ша­ва­ла се упо­ре­до са оном у све­ ту, у вре­ме ка­да су ства­ра­ни пр­ви бен­до­ви у Лон­до­ну и Сан Фран­ци­ску, исто се де­ша­ ва­ло у Бе­о­гра­ду, За­гре­бу и Ни­шу. Пр­ва рок гру­па у гра­ду на Ни­ша­ви зва­ ла се „Фра­пе” и фор­ми­ра­на је дав­не 1962. Пр­ву пло­чу сни­мио је та­да мла­ди пе­вач Пе­ри­ца Стан­чић, на њој је би­ла об­ра­да пе­ сме Ли­тла Ри­чар­да. Пр­ви бенд ко­ји је сни­ мио пло­чу са соп­стве­ним, да­кле аутор­ским ком­по­зи­ци­ја­ма, би­ли су ле­ген­дар­ни „Дал­ то­ни”. У то вре­ме град­ских ман­гу­па, шет­ њи по кор­зоу и оба­ве­зних игран­ки, вла­дао је здра­ви ри­ва­ли­тет из­ме­ђу њих и „Ру­бин­ са”, а сва­ка­ко не тре­ба из­о­ста­ви­ти ни бенд „Срећ­не ру­ке”. Ови пр­ви ни­шки бен­до­ви ма­хом су сви­ра­ли об­ра­де та­да по­пу­лар­них хи­то­ва, тек ка­сни­је се на ни­шкој сце­ни по­ја­вљу­ју му­зи­ча­ри жељ­ни да се ис­ка­жу и као ауто­ ри. Ка­сни­ји пе­ри­од су сва­ка­ко обе­ле­жи­ли „Ma­ma Rock” и аку­сти­ча­ри „Лу­та­ју­ћа ср­ ца”, за њи­ма, по­бе­дом на за­је­чар­ској „Ги­та­ ри­ја­ди”, на ве­ли­ка вра­та на му­зич­ку сце­ну сту­па „Га­ли­ја”. Не­ду­го по­том, Ниш и СФРЈ до­би­ја­ју је­дан од нај­а­у­тен­тич­ни­јих и нај­бо­ љих hard rock бен­до­ва – „Кер­бер”. Га­ле и дру­го­ви су, уз „Га­ли­ју”, би­ли и оста­ли нај­ пре­по­зна­тљи­ви­ји ни­шки ро­кен­рол мо­тив, њи­хо­ви хи­то­ви се и да­нас ра­до слу­ша­ју и при­па­да­ју свим ге­не­ра­ци­ја­ма, док је њи­хо­

ва сви­рач­ка кон­ди­ци­ја и енер­ги­ја ко­јом су се да­ва­ли пу­бли­ци на кон­цер­ти­ма не­што по че­му се и да­нас пам­те. НИ­ШКИ НО­ВО­ТА­ЛА­СНИ БУМ Ипак, ма­ло је по­зна­то да је Ниш то­ком осам­де­се­тих имао из­уз­ ет­но ја­ку но­во­та­ла­ сну и ал­тер­на­тив­ну сце­ну. Бенд „Фле­ке” мно­ги кри­ти­ча­ри сма­тра­ју нај­зна­чај­ни­јим ни­шким бен­дом икад, док је „До­бри Исак” и да­нас култ­ни бенд чи­је пе­сме тра­ју и слу­ ша­ју се ши­ром бив­ше др­жа­ве. По­зне осам­де­се­те и ра­не де­ве­де­се­те до­но­се Ни­шу пра­ви му­зич­ки бум: „Аг­нус Деи”, „Дед Ке­ринг­тон”, „Ро­ман­тич­не Бо­ је”, „Wag­ner HLG”, „Стен­тор”, „T-Eror”,

2011.  Специјално издање

55

Свир­ка

 Кон­церт на Твр­ђа­ви и гру­па „Кер­бер” са ­ по­чет­ка свог ­ му­зич­ког пу­та

56

„Ха­за­ри”, „Три­пут”, „Кре­мер” (бенд Нај­ де, по­то­њег пе­ва­ча „Сма­ка” и „Ге­не­ра­ ци­је 5”), „Ру­жне ре­ ли­ги­о­зне лут­ке”, „За или про­тив”, „МУП Мо­но­пол”, чу­ве­ни „Но­вем­бар” ко­ји је на­стао из за­гре­бач­ког бен­да „Сту­де­ни Сту­де­ни”. Ко­ли­ко је ни­шка му­зич­ка сце­на зна­ла да бу­де у ко­ра­ку са све­том све­до­чи и по­ја­ ва гру­пе „Три­ва­лиа” ко­ја је на сце­ну до­не­ ла got­hic-rock и elec­tro-body звук у вре­ме ка­да је он за овај део Евро­пе био мал­те­не не­по­зна­ни­ца. Дру­га по­ло­ви­на де­ве­де­се­ тих до­но­си Ни­шу за­че­так хип-хоп сце­не. Ме­ђу пр­вим ни­шким ре­пе­ри­ма из­два­ја­ју се „Boyz from da hood” и „Динг-Донг”, а исто­вре­ме­но и клуп­ска сце­на до­би­ја сво­је пр­ве зве­зде. Но­ви ми­ле­ни­јум до­но­си но­ве тен­ден­ци­ је и но­ве му­зич­ке сти­ло­ве, Ниш до­би­ја сво­је ска, post-grun­ge, post-punk, ал­тер бен­до­ве, Специјално издање  2011.

већ на са­мом по­чет­ку ми­ле­ни­ју­ма из­ла­зе два ан­то­ло­гиј­ска ал­бу­ма, пр­ви од стра­не хард ро­ке­ра „Го­спо­дин Пи­но­кио”, дру­ги од стра­не чу­ве­ног хип-хоп двој­ца „D-Fen­ce”. За њи­ма сле­ди ком­пи­ла­ци­ја „So­uth­si­ders” на ко­јој се из­два­ја­ју „Styptic” и „Just Mrv­ ka”, док исто­вре­ме­но успе­хе бе­ле­же „Да­ ни­лов До­жи­вљај Бе­ча” и „Про­цес”. Ниш да­нас има нај­ја­чу хип-хоп сце­ну по­сле Бе­о­гра­да, ње­не пер­ја­ни­це су: Mar­co­ni­e­ro, Jo­ker, I-Bee, еки­па оку­пље­на око про­јек­та „Fe­ed­back Re­spect” и мно­ги дру­ги... Ни­шке ре­пе­ре из­два­ја од дру­гих и је­зич­ка спе­ци­ фич­ност овог кра­ја, ко­ја њи­хо­вим ри­ма­ма да­је по­се­бан шмек. Пред­став­ни­ци но­ве му­зич­ке сце­не у Ни­шу да­нас су пер­спек­тив­ни ет­но-џез бенд „Eyot”, пе­вач Оли­вер Ка­тић, ал­тер­на­тив­ни бенд „Nahty”, нај­бо­љи ни­шки сле­мер Бо­јан Илић Бо­ке­ри­ни, Биг Са­ле, не­ка­да­шњи пе­ вач „Стен­то­ра” чи­ји про­је­кат „Ser­bON” је за­ни­мљи­ва ме­ша­ви­на ет­на и хард-ро­ка... Ве­ро­ват­но нај­по­зна­ти­ји ни­шки DJ је Fun­ kie Jun­kie, али по­ред ње­га у град­ским клу­

Фе­сти­ва­ли У Ни­шу се одр­жа­ва не­ко­ли­ко му­зич­ких фе­сти­ва­ла. Сва­ка­ко нај­по­зна­ти­ји је џез и блуз фе­сти­вал „Ни­швил”, ко­ји је пре­ ра­стао у пре­по­зна­тљив бренд, не са­мо ни­шки, не­го и срп­ски. Кроз де­це­ни­је свог по­сто­ја­ња „Ни­швил” је уго­стио мно­га ве­ ли­ка свет­ска име­на и по­стао нај­бо­љи фе­сти­вал те вр­сте у овом де­лу Евро­пе. По­ред „Ни­шви­ла”, у гра­ду се одр­жа­ва­ју и фе­сти­ ва­ли „Ni­som­nia”, „Е-Твр­ђа­ва”, „Ме­ди­ја­на Фест”, као и „Чу­пин Ме­мо­ри­јал” на ко­ме се так­ми­че мла­ди де­мо-бен­до­ви.

бо­ви­ма (а и ши­ре) ак­тив­на је гру­па мла­дих и ино­ва­тив­них DJ-ева. Је­дан део ве­о­ма по­ пу­лар­ног бен­да „Го­ри­бор” је из Ни­ша, а ма­ло је по­зна­то да су у Ни­шу ро­ђе­ни Кор­ не­ли­је Ко­вач, Ана Ста­нић, Би­ља­на Кр­стић, фронт­мен „Пар­ног ваљ­ка” Аки Ра­хи­мов­ ски, као и опер­ски пе­вач Оли­вер Ње­го.

џез и блуз сен­зи­би­ли­те­том не­што је не­пре­ ва­зи­ђе­но. Да­нас ње­го­во име но­си је­дан ни­ шки бу­ле­вар и јед­на на­гра­да на фе­сти­ва­лу „Ни­швил”. Ниш је је­дан од гра­до­ва са нај­ду­жом ро­кен­рол му­зич­ком тра­ди­ци­јом у зе­мљи. За по­ла ве­ка тра­ја­ња ро­кен­ро­ла ов­де је оформ­ље­но и сви­ра­ло ско­ро 400 бен­до­ва. У ње­му су по­сто­ја­ла мно­га ме­ста ко­ја су под­јед­на­ко зна­ла да уго­сте бен­до­ве и љу­ би­те­ље до­бре свир­ке. Ни­шли­је пам­те „Rock 69”, ле­ген­дар­ни „Un­der­gro­und”, клуб Прав­ ног фа­кул­те­та (та­ко­зва­ни „Ста­ри Прав­ни”, ни­шку вер­зи­ју бе­о­град­ског КСТ-а), клу­бо­ ве „Ко­лум­бар”, „Fe­ed­back”, „Ви­но&Град”, дво­ри­ште и клуб КПГТ-а, као и чу­ве­но дво­ ри­ште Уни­вер­зи­те­та у Ни­шу ко­је сви зо­ву „Ба­но­ви­на”. Ниш има и два спе­ци­ја­ли­зо­ва­на ин­тер­ нет сај­та ко­ји се ба­ве му­зич­ком сце­ном: www.bal­kan­rock.com и www.nis-mu­sic.net. Ро­кер­ско ср­це Ни­ша још увек је здра­во и ку­ца не­сма­ње­ном же­сти­ном, без об­зи­ра на то што да­ни ста­ре сла­ве бле­де, што не­ ма до­вољ­но ме­ста за про­бу и свир­ке, што се жи­вот убр­зао и по­стао пре­ви­ше вир­ту­е­ лан. Ни­шки му­зи­ча­ри ис­тра­ја­ва­ју у сво­јој ми­си­ји и да­ју род­ном гра­ду јед­ну спе­ци­  Мај­сто­ри ду­ге фич­ну жи­вот­ну сна­гу без ко­је он не би био пло­вид­бе: „Га­ли­ја”, ком­плет­на по­са­да то што је­сте. 

БУ­ЛЕ­ВАР СЕ­ЋА­ЊА ША­БИ­ЈА ВЕ­ЛИ­КОГ Све што се у Ни­шу до­га­ђа­ло на по­љу му­зи­ке у сва­ком тре­нут­ку би­ло је обе­ле­же­ но при­су­ством јед­ног аутен­тич­ног му­зич­ ког ге­ни­ја, Ша­ба­на Бај­ра­мо­ви­ћа, сва­ка­ко нај­по­зна­ти­јег ни­шког му­зи­ча­ра у све­ту. Ње­го­вим пе­сма­ма су се ди­ви­ли му­зи­ча­ ри по­пут Џоа Стра­ме­ра и кри­ти­ча­ри нај­ по­зна­ти­јих свет­ских ма­га­зи­на NME, Un­ cut, Rol­ling Sto­ne... Ча­со­пис Dow­nbe­at га је про­гла­сио јед­ним од де­сет нај­ве­ћих блуз пе­ва­ча на све­ту. Ле­ген­дар­ни Ша­би био је аутор мно­гих ве­ли­ких пе­са­ма и не­над­ма­ шни ин­тер­пре­та­тор чу­де­сног гла­са, ла­ко­ ћа с ко­јом је ком­би­но­вао на­род­ни ме­лос са 2011.  Специјално издање

57

Учесници Сајма туризма у Нишу 2011. БАЊЕ Специјална болница за рехабилитацију „Пролом Бања” и П. Ц. „Луковска Бања” 027 385 999 (Луковска Бања), 027 88 111 (Пролом Бања) www.prolombanja.com, www.lukovskabanja.com

Специјална болница за рехабилитацију „Гејзер” Сијаринска Бања, Краља Милана 16 016 895 153, zsrgejzer@yahoo.com www.gejzer.rs

Специјална болница „Меркур” Врњачка Бања, Булевар српских ратника 18 036 611 626, marketing@vrnjcispa.rs www.vrnjcispa.com

Винотека „Рајачке Пивнице” Неготин, ЈНА 2/30 019 545 045, vinotekarajac@gmail.com www.vinotekarajac.rs ЈП “Стара планина”

www.jpstaraplanina.rs Јавно предузеће „Стара Планина”

Удружење бањских и климатских места Србије Врњачка Бања, Врњачка 1 (ПЦ „Брђовић”) 036 611 110, udruzenjebanja@gmail.com www.serbianspas.org

Књажевац, Милоша Обилића 1 019 731 110, office@jpstaraplanina.rs www.jpstaraplanina.rs

ОПШТИНЕ

Велико Тарново, Бугарска Велико Тарново, Христа Ботева 5 + 359 62 622 148, office@velikoturnovo.info www.velikoturnovo.info

Општина Нови Бечеј Нови Бечеј, Жарка Зрењанина 8 023 772 320, marija.pavlovic@novibecej.rs www.novibecej.rs

Општина Белограчик, Бугарска + 359 93 653 161, kmet_belogradchik@mail.bg www.belogradchik-bg.eu

ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ

ОСТАЛИ „Балкан Магнет” Ниш, Расинска 4, 018 422 50 40 balkan.magnet@gmail.com www.balkanmagnet.rs

„Дунав Осигурање” Ниш, Николе Пашића бр. 32а 018 248 733, nis@dunav.com www.dunav.rs

58

Специјална болница за рехабилитацију „Врањска Бања” Врањска Бања, Краља Петра I Ослободиоца бр. 7 017 546 428, vranjska_banja@ptt.rs www.vranjskabanja.co.rs

Специјално издање  2011.

Туристичка агенција „Аеро Турс” Ниш, Обреновићева бб, ТПЦ „Горча” Л. П. 7 018 29 00 99, aeroturs@gmail.com www.aeroturs.rs

„Atlantic travel & service” Јагодина, Кнегиње Љубице 13 035 24 45 85, office@atlantic.travel www.atlantic.travel

„Belvi Travel” Београд, Косовска 9 011 322 3300, office@belvi.rs www.belvi.rs

„Еуротурс Ниш” Ниш, Цара Душана 94 018 24 82 64, info@euroturs.rs www.euroturs.rs

Предузеће за туризам, саобраћај и угоститељство „Halo Travel” Ниш, Вожда Карађорђа 11 018 517 752, halotravel@yahoo.com www.halotravel.co.rs

„Sabra Company” Београд, Косовска 16 011 334 27 58, www.sabra.rs

„Stella Maris” Београд, Теразије 14/II, 011 3610 963 Лесковац, Косте Стаменковић 5, 016 234 670 office.stela@gmail.com, www.stellamaris.rs

Трговинско-туристичко предузеће „Trim travel” Београд, Џорџа Вашингтона 52 011 33 45 542, office@trimtravel.rs www.trimtravel.rs

„Kalodoukas holidays” Београд, Чубрина 5 011 26 26 099, informacije@kalodoukas.com www.kalodoukas.com

„United Travel International” Нови Београд, Булевар Михаила Пупина 10 V/2 улаз 4 011 31 32 820, office@united.rs www.united.rs

„Mayak Neofytos Travel Agency” Београд, Змај Јовина 7 011 30 36 400, office@mayak-travel.com www.mayak-travel.com

„Vučić Travel” Лесковац, Булевар Ослобођења 147/5 016 234 222, info@vucictravel.co.rs www.vucictravel.co.rs

ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „Mayak Travel Agency” Београд, Обилићев Венац 3/3 011 21 84 842, mayaktravel@sbb.rs www.mayak.rs

Општинска организација за туризам и спорт (ОТИС) Алексинац, Душана Тривунца 54 018 804 025, otisaleksinac@open.telekom.rs

Туристичка агенција „Нитурс” Ниш, Нишка тврђава, Стамбол капија б.б.

018 521 425, niturs.nis@gmail.com www.niturs.rs

Туристичка организација Аранђеловца 034 724 097, office.toar@gmail.com www.bukovickabanja.rs

„Робинзон” Београд, Металска 25 011 334 67 76, office@robinson.rs www.robinson.rs

Туристичка организација Београда Београд, Масарикова 5/IX 011 30 61 400, office@tob.co.rs www.tob.co.rs 2011.  Специјално издање

59

Туристичка организација општине Бојник Бојник, Трг Слободе 3 016 821 214, лок. 116, turizam@bojnik.org.rs www.bojnik.org.rs

Туристичка организација општине Будва, Црна Гора Будва, Филипа Ковачевића бб + 382 33 402 814, pedja@budva.travel www.budva.travel

Туристичка организација Крагујевца Крагујевац, Александра I Карађорђевића 44 034 334 883, gtorgkg@sbb.rs www.gtokg.org.rs

Туристичка организација Краљева Краљево, Трг српских ратника 25 036 316 000, jutok@tron.rs www.jutok.org.rs

Туристичка организација Бар, Црна Гора Бар, Обала 13. јула + 382 30 311 633, tobar@t-com.me www.visitbar.org

Туристичка организација Крушевца Крушевац, Мајке Југовића бр. 3 037 445 180, turizamkrusevac@open.telekom.rs www.turizamkrusevac.com

Туристичка организација Тиват, Црна Гора Тиват, Палих бораца 8 +382 32 671323, info@tivat.travel www.tivat.travel

Туристичка организација Лебана Лебане, Цара Душана 55 016 847 160, tolebane@gmail.com

Туристичка организација Улцињ, Црна Гора Улцињ, Ул. 6. новембра +382 85 412 595, www.ulcinj.travel

Туристичка организација Лесковца Лесковац, Масариков трг бб 016 233 360, toleskovac@yahoo.com www.tol.org.rs

Туристичка организација Херцег Нови, Црна гора Херцег Нови, Јова Дабовића 12 Телефон: 031 350 820, info@hercegnovi.travel www.hercegnovi.travel

Туристичка организација Неготина Неготин, Војводе Мишића 25 019 547 555, toonegotin@gmail.com www.toon.org.rs

Туристичка организација Димитровграда Димитровград, Балканска 7 010 360 873, todimitrovgrad@ptt.rs www.todimitrovgrad.org.rs

Туристичка организација Пирота Пирот, Српских владара 77 010 320 838, top010@open.telekom.rs www.topirot.com

Туристичка организација Књажевца Књажевац, Милоша Обилића 1 019 735 230, toknjazevac@open.telekom.rs www.toknjazevac.org.rs

Туристичка организација Смедерева Смедерево, Омладинска 1 026 222 952, turizam@open.telekom.rs www.toosd.com

60

Специјално издање  2011.

Организација за туризам, културу и спорт „Сокобања” Сокобања, Трг Ослобођења бр. 2 018 833 988, ticsoko@yahoo.com www.sokobanja.rs

Туристичка организација Војводине Нови Сад, Булевар Михајла Пупина 6 021 452 910, office@vojvodinaonline.com www.vojvodinaonline.com

Туристичка организација Голупца Голубац, Горана Тошића Мачка 1 012 638 614, togolubac01@gmail.com www.golubac.rs

Туристичка организација Зајечара Зајечар, Светозара Марковића 2 019 421 521, toza019@gmail.com www.toozajecar.co.rs

Туристичка организација Новог Сада Нови Сад, Модене 1 021 661 83 83, info@turizamns.rs www.turizamns.rs

Туристичка организација регије Западна Србија Ужице, Димитрија Туцовића 52 031 500 155, office@westserbia.org www.westserbia.org

Туристичка организација Србије Београд, Чика Љубина 8 011 65 57 100, office@serbia.travel www.serbia.travel

МЕДИЈСКИ ПАРТНЕР САЈМА Принцип Прес Београд, Цетињска 6 011 322 70 34, princip.press@gmail.com www.turistinfosrbija.com

cijom n e t s i s a a s

DDOR Novi Sad, u saradnji sa međunarodnom organizacijom CORIS International Paris, brine o Vašoj sigurnosti na putu.

Kroz mrežu CORIS International Paris i predstavništvo CORIS International u Ljubljani obezbeđeno je celodnevno pružanje pomoći bilo gde u svetu. Pokrivaju se troškovi lečenja, iznenadne bolesti i posledica nesrećnog slučaja za vreme boravka u inostranstvu.

Putničkim zdravstvenim osiguranjem sa asistencijom obuhvaćene su sledeće usluge: medicinska asistencija - usluge neophodne pomoći u vezi sa organizacijom lečenja osiguranika u inostranstvu zbog iznenadne bolesti ili posledica nezgode. putna asistencija - za slučaj gubitka ili kašnjenja prtljaga , krađe ili gubitka dokumenata, odnosno nezgode na putu. pravna asistencija - za slučaj nezgode za vreme boravka osiguranika na putu izvan zemlje prebivališta.

Mogu se osigurati sva lica do 85 godina starosti.