година I • специјално издање • јануар 2013. www.nacionalnarevija.com
Вишеград, на Дрини ћуприја
година I • специјално издање • јануар 2013. www.nacionalnarevija.com
Специјално издање, јануар 2013.
Издавач: „Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com
Директор и главни уредник: Мишо Вујовић Заменик главног уредника: Бранислав Матић Технички уредник: Александар Ћосић Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић Уредник фотографије: Драган Боснић Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Бојан Мандић, Петар Милатовић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Влада Арсић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Дубравка Прерадовић, Жељко Синобад, Раде Бошњак Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић Пласман и продаја: Миленко Василић Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић Штампа: „Портал”, Београд
САДРЖАЈ 06
Албум ЛИЈЕПО ЛИЦЕ ОТАЏБИНЕ
24
Видиковац МИЛОРАД ДОДИК, предсједник Републике
34
Тачке ослонца РАЈКО КУЗМАНОВИЋ, предсједник Академије
42
Позивница ТУРИС ТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ СРПСКЕ
52
Водич БАЊАЛУКА
62
Темељи ПРИРОДНИ РЕСУРСИ КЉУЧ РАЗВОЈА
70
Симболи ЗНАМЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN = 1452-6905 Национална ревија Српска COBISS.SR-ID 139088140
04
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
П Р О Л О Г УЗ НУЛТИ БРОЈ ОВОГ МАГАЗИНА
14 астирска П
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ
76
Подсјетник МИЛЕШЕВСКА КРУНА КРАЉА ТВРТКА
84
Живот, романи ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ
92
Светионици СВЕТИ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ
96
Стари мајстори МОМО КАПОР
102
Пјесник дјетињства и борбе БРАНКО ЋОПИЋ
108
Дарови ТВРДОШКО ВИНО
112
Објектив СЛОБОДАН КРС ТИЋ
Диктатура
љепоте и доброте Н
ационална ревија ступа у Српску на празник, на Дан и Крсну славу Републике, али није гост. Сестринско издање Србије – Националне ревије, двомјесечник чије специјално издање (нулти број) имате пред собом је ове горе лист. Биће то магазин који је својим духом и формулом друкчији од свега што сада можете видјети у понуди. Заиста друкчији. Овдје неће бити страначке политике и кланова, црне хронике и естраде, кладионица и хороскопије, залуђивања простоте. Никаквих уплива тровачке империје кича и разврата. Ми вјерујемо да најмањи заједнички садржалац свих нас, онај „најдоњи камен овог народа“, није потрошачка корпа. Нимало не потцјењујемо њен значај, али желимо да кажемо нешто важније о нама и о овој земљи која је из вишевјековног сна изронила у стварност. Па о чему ћемо онда писати, побогу?! Путовања, ба штина, култура и умјетност, туризам, симболи, приче, узорни људи, ствараоци и дјела, градови и предјели, фе номени, мелодије, епохе, гастрономија, вина... Открива ћемо, и себи и добронамјерним странцима, наше уми јеће живљења, цијелу једну геопоетику Српске. „Свјесна свега и насмијешена упркос свему, Национална ревија ће нас бранити тамо гдје је најтеже: у на шим сопственим очима, од нас самих. Од наше равнодушности и немара, провинцијалности и негативних аутостереотипа. Предочаваће нам непобитне доказе да живимо у лијепој и важној земљи, нама најважнијој на свијет у. Учиће нас да препознајемо оно позитивно, до бро и лијепо у својим животима и завичајима, на ули цама и здањима, на лицима људи које свакодневно сре ћемо. Помагаће нам да сачувамо ‘самопоштовање, које је основ сваког ваљаног самопоуздања’. Неће продава ти ни таму ни ушећерену водицу. Гледаће љубавним, али реалним очима. Биће ведра али не лакомислена, озбиљна али не тешка, питка али компетентна.“ Српски културни простор за нас је јединствен, изнад привремености политичких облика и граница. И српски књижевни језик, у свим његовим варијантама, биће овдје коришћен равноправно, без вештачког ијекавизирања или екавизирања ауторских гласова. Неће бити подјеле на лијеву и десну обалу, матицу и крајине, урбано и рурално, модерно и традиционално, младо и старо. Ово је магазин једне, обичне, лијепе, наше, нормалне Српске. Ако ико икад овдје заборави зашто смо се толико борили за ову земљу, и зашто нам ни једна цијена за њу није била превисока, међу овим корицама увијек ће моћи да се подсјети. s SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
05
А Л Б У М
СВИ ТИПОВИ ГЕНИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Рибњак у Саничанима код Приједора Кањон ријеке Лим Семберија, житница Српске Хидроелектране „Бочац“ на Врбасу и „Вишеград“ на Дрини
06
Лијепо лице Отаџбине Б
ела Хамваш, један од последњих истинских мудраца Европе, написао је дивну књигу о пет типова генија у својој мађарској отаџбини, пет genius loci. У тој необичној националној карактеро логији открио је и објаснио „петослојност свог народа“. Описао је пет различитих „стилских јединстава поднебље – човек – начин живота“ на простору своје земље. Тако кристализоване истине сматрао је битним елементима самоспознаје. Сваки гениј у једној земљи, дух места, представља цјелину уну тар Цјелине. Све је ту повезано, све уједно и једно из другог про истиче. Поднебље, свјетлости, боје, биље, воде, кухиња, зачини, вина, поезија, музика, игра, темперамент, тип хумора, прича, на чин везивања и присност у заједници, организација насеља, живо та и привређивања, врста куће, „приступ у кап и сјеме“. Колико типова генија има Српска? Шта чини разлику између Херцеговине и Крајине, Посавине и Романије, Семберије и Дабра, Приједора и Вишеграда? Чиме нас привлаче, шта од њих заувијек понесемо у себи, зашто их волимо и каквом љубављу? И шта их на дубљем и вишем нивоу повезује у тако снажну Цјелину? Одговарати себи и другима на та питања, увијек изнова прила гати аргументе и друкчије сагледавати лијепо лице Српске, управо је најсажетији уређивачки програм Националне ревије. А и ви раз мишљајте о томе док разгледате ове фасцинантне фотографије Слободана Крстића. На граници са поезијом, оне се могу сматра ти и нашом малом приступном бесједом. s (Б. М.)
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
07
А Л Б У М
08
/
A L B U M
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
09
А Л Б У М
10
/
A L B U M
Бардача, резерват природе са 11 језера, у општини Србац
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
11
А Л Б У М
12
/
A L B U M
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Национални парк „Сутјеска“ и кањон истоимене ријеке
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
13
П А С Т И Р С К А ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ“
Учити од
Републике Српске „Српска представља пред светом најбоље идеје нашег народа. И ми у Србији требало би, у много чему, да се угледамо на Српску. Надамо се да ће свети архиђакон Стефан, кога Република Српска слави као своје крсно име, помоћи да се одоли свим искушењима. Нека су благословени и они који су на њеном челу и њен народ. Они живе заједно са Христом и знају свој пут и свој циљ“, поручио је Патријарх Пише: јереј Јован Пламенац
14
Њ
егова Светост патријарх срп ски господин Иринеј (Гаври ловић), насљедник патријарха Павла на трону српских патријархâ, ро ђен је у Видови код Чачка на Велику Го спојину (28. августа) 1930. године, од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу је добио име Мирослав. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимнази ју у Чачку. Након гимназије, уписао је Богословију у Призрену, а потом Бого словски факултет у Београду. По окончању студија одслужио је војни рок, а онда постављен за суплен та у Призренској богословији. Исте те године, 1959, у октобру, од патријарха српског Германа примио је монашки по стриг, добивши име Иринеј. Након не колико дана, 24. октобра, рукоположен је у чин јерођакона, а на Свет у Петку (27. октобра), у Цркви Ружици на Кале мегдану, у чин јеромонаха. Након постдипломских студија у Атини, постављен је за управника Мо нашке школе у манастиру Острогу, 1969. Са тог мјеста изабран је за ректора Бо гословије у Призрену. За викарног епи скопа патријарха Германа, са тит улом епископа моравичког, изабран је 1974, а наредне године за епископа нишког. За архиепископа пећког, митрополи та београдско-карловачког и патријарха српског епископ нишки Иринеј изабран је на засједању Светог архијерејског са SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
бора Српске православне цркве 22. јану ара 2010. Чин интронизације обављен је наредног дана у Саборном храму у Бео граду, а свечано устоличење у трон пећ ких патријархâ 3. октобра 2010. у Пећкој патријаршији. Ваша Светости, како данас, у свјетлу ве ликих изазова оличених у настојању да се српски народ подијели на што више зависних државних целина, видите Ре публику Српску, најкомпактнији дио српског националног бића? Сведоци смо чињенице да се Југосла вија распала и да је српски народ остао да живи у више новостворених држа ва, али и чињенице да је остао у много мањем броју него ли што је пре тих не срећних ратова деведесетих година про шлог века, у тим бившим републикама живео. Многи су прогнани са својих огњишта, а многи су, на жалост, живот свој положили. За Републику Српску бисмо могли да кажемо да подржава и представља пред светом најбоље идеје нашег народа. Чак бисмо могли рећи да би и ми у Срби ји у много чему требало да се угледамо на Републику Српску. За ове три године откако смо на трону Светога Саве посе тили смо све Епархије наше Цркве, како у Републици Српској, тако и у Федера цији Босни и Херцеговини. Одушевље ни смо оним што смо видели. Мноштво
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
15
П А С Т И Р С К А
Делегација „Националне ревије“ у посјети Патријарху: Мишо Вујовић, Јован Пламенац, Бранислав Матић
је нових храмова и манастира, али, што је много важније, видели смо живу Цр кву и народ који живи за своју Цркву, народ који сведочи Христа, који се ра дује и поред свих искушења и страдања кроз која је прошао. Народ код кога се осећа заједништво са народом у Србији, у Хрватској, у Црној Гори, једном речју са Србима ма где они живели. У Републици Српској је Црква стожер око кога је сабран наш народ, па и њего ви предводници који се истрајно одупи ру и одолевају бурама светских моћника који би, понекад Нам се чини, ову Репу блику одували. Надамо се да ће Свети
Благослов за „Националну ревију“ Поводом изласка првог издања „СРПСКЕ – Националне ре вије“, Његова Светост патријарх српски Иринеј примио је 28. децембра 2012. делегацију нашег часописа у којој су били директор Мишо Вујовић и уредници свештеник Јован Пламе нац и Бранислав Матић. Упознали смо Патријарха са основ ним постулатима на којима се заснива наш издавачки проје кат и захвалили се на поверењу које нам је указао дајући нам ексклузивни интервју за „нулти број“. – Нека је благословен први број вашег листа. Желимо да он и на овим светим просторима Републике Српске доприноси поменутим хришћанским вредностима и добрим међуљуд ским односима – рекао је Његова Светост.
16
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Првомученик и Архиђакон Стефан, ко га Република Српска слави као своје Кр сно име, свога заштитника, а преко њега самога Бога Животодавца, помоћи да се одоли свим искушењима. Нека су благо словени и они који су на њеном челу и њен народ. Они сви заједно живе Хри стом и знају свој пут и свој циљ. НАРОДНО ЈЕДИНС ТВО И ОТВОРЕНОСТ Република Српска, која је крајњим на пором успјела да заштити тековине од брамбеног рата, прије свега од атака на њен духовни идентитет, постала је да нас духовно упориште српског народа? Рекосмо, народне вође у Републици Српској разумеју значај Цркве у јачању духовног идентитета народа. Није ла ко водити један ентитет у времену када мржња избија из многих. Само се исти ном, правдом, вером и надом у Бога мо же надвладати злоба. Господ благосиља правду и истину и све оно што је добро. Мудри људи су одмах по стварању Републике Српске у њене школе увели веронауку, што ево већ двадесет година траје и плодови се виде, а и у будућно сти ће се још више видети. Поменуће
мо само један од тих плодова: отварање православних гимназија, обданишта и геријатријских центара у окриљу Цркве. Додајмо томе и добру вољу власти Републике Српске исказану у процес у враћања имовине коју је Држава своје времено отела Цркви. Пуноћа сарадње Цркве и Српске овде је остварена на до бро свих људи у овој Републици. Та са радња је основ да Црква сада покаже у свој својој пуноћи потенцијал који тре ба да служи на добро свих. Дакле, пред Црквом је, као и у сваком времену што је била, велика одговорност. Колико СПЦ, као крвоток српског на рода, својом мисијом успјева да допри несе јединству цјелокупног национал ног корпуса? Наша Света Црква се труди да очува јединство нашег народа, подељеног из међу мондијалистичко-егзистенцијал ног и духовно-националног бића. Кроз векове, а и данас свакако, Црква све чини да бисмо остали једно. Јачање ду ховног и националног елемента у духу Православља није ништа друго него по лазна тачка за разумевање са свим љу дима и заједницама. Национални карак тер за православне јесте полазна тачка
за отварање према целом свет у, а не некакав пагански шовинизам и теорије крви и тла против којих смо ми увек ди зали свој глас. Господу хвала да ту ми сију Цркве данас помажу и они који во де Републику Српску, као и Републику Србију, и који се труде да учврсте везу српског народа са обе стране Дрине. По себно истичемо да је сарадња Цркве и власти Републике Српске, нарочито ње ног председника Милорада Додика, на веома високом нивоу. Иначе, у природи Цркве је зајед ништво, прво у породици па даље, у народу, па онда и међу народима. По требно је да са свима сарађујемо, да из грађујемо активно заједништво. Срп ска Православна Црква труди се да се створи један здрав и критички однос према свом народу, али и другим љу дима и заједницама у свет у и око нас. Христос је волео све људе, за њих је по страдао, али је истовремено и највише критиковао народ у којем се родио као Богочовек. Љубав Христова је касније постала основ за хришћанство које ће се раширити у целом свет у, пропове дајући братство према свим људима на овој нашој планети много пре него што су ту идеју преузели неки револуцио SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Црква као фактор народног јединства: Патријарх Иринеј на литургији у Никшићу, током посјете Епархији будимљансконикшићкој
Фотографије: Архива „Националне ревије“, Фото архив Владе Српске, Драган Боснић
17
П А С Т И Р С К А нарни покрети и идеологије у мину лим вековима. Потребно је да са сви ма сарађујемо и изграђујемо активно заједништво.
Патријаршија и Саборна црква у Београду
ИСТРАЈНОСТ ЗА ИСТОРИЈСКУ ПРАВДУ На квази-правду Хашког трибуна ла, којом он кривицу за посљедњи рат намеће српском народу, Црква је оштрије реаговала од Државе. Како то објашњавате? Ослобађајућом одлуком за хрват ске генерале Готовину и Маркача, као и команданта такозване ослободилач ке војске Косова Рамуша Харадинаја, Хашки суд скинуо је маску са свога лица и показао да је, у ствари – поли тички суд. Он је погазио и правне и етичке норме, изгубивши смисао свог постојања. Он је свакако овим својим одлукама изазвао гнев не само код припадника српског народа, него и код свих правдољубивих људи. Међутим, српски народ мора бити упоран и по казати да ове ослобађајуће прес уде не исказују правду. Уосталом, у историји је толико људи избегло осуду права, али не и историјске правде. Довољно је сетити се Хитлера и Стаљина којима никада није суђено, али их историјска правда, а надамо се и Божија, није зао бишла нити ће заобићи. Такође, не пристајући на одвајање Ко сова и Метохије корак-по-корак, Цр ква одлучније од државног руковод ства стаје у заштит у цјелокупнос ти територије Србије? Срби на Косову и Метохији данас живе у гет у, што је свима познато. Људска права, слобода као врх унско достигнуће савремене цивилизације, како је то прокламовано разним по вељама најзначајнијих међународних организација, за Србе на Косову и Ме тохији – не важе. Српски народ и други неалбанци на Косову и Метохији су обесправље ни. Живе у немаштини и страх у. Како време иде, видимо да и Албанци стра дају ако дигну свој глас против неправ де (сведоци који су сведочили против Харадинаја су сви смртно страдали). Све нам то указује да самопроглаше на такозвана Република Косово није
18
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
19
П А С Т И Р С К А
/
p a s t o r al
Храм Христа Спаситеља у Бањалуци Temple of Christ the Savior in Banjaluka
20
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ништа друго него заједница неправде за већину људи који живе у њој. Овим желимо да кажемо да нас не боли само страдање Срба, него нас боли страда ње свих поштених и невиних људи. И дан-данас, иако је рат поодавно завр шен, тамо се не одговара за убијање Срба. И то све пред очима такозване међународне заједнице, прокламатора људских права, мере цивилизацијских достигнућа. Условљавају нас уласком у Европу управо Косовом и Метохијом. Али, при свему овоме, не смемо заборави ти да све чланице ЕУ не признају Ко сово и Метохију као независну држа ву. Колико год изгледало безнадежно, мудром политиком сигурно је могу ће наћи одређен маневарски простор управо преко оних чланица Европске Уније које не признају Косово и Ме тохију, али и других земаља, чланица Уједињених нација. Са друге стране, морамо бити свесни неповољности тренутне сит уације, која нам не иде у корист. Овај неповољан положај по требно је надоместити спремношћу за преговоре. Преговори су неопход ни како би се управо српској и другим прогоњеним заједницама на Косову и Метохији помогло до тренутка ко начног решења стат уса. У преговоре је потребно укључити све најмудрије људе које имамо. Није згорег понови ти да је сто година преговора боље од једног дана ратовања. Српски народ је показао да зна витешки и храбро бо рити се и умирати за слободу, за веру и отаџбину. Сада је време да покаже да зна и да преговара, отварајући про стор за све оне мудре људе који могу и те како много да допринес у у нашим напорима за успостављање трајног мира у овом делу света. Осим политике, за разрешење про блема биће потребно много духовног рада и много година. Неопходно је да научимо да живимо једни с другима на Косову и Метохији. Да изграђује мо Христов позив „да љубимо бли жњег као сами себе“. Само у таквој сит уацији можемо замислити Косово и Метохију као истински део Срби је, духовни и територијални. У свакој другој сит уацији Косово и Метохију ћемо доживљавати или као терет или као простор за нека нова ратна по SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
21
П А С Т И Р С К А пришта. Уколико желимо да Косово и Метохија буде оно што суштински је сте, а то је света земља – тада свакако тај простор треба да буде пре свега ра садник хришћанских врлина љубави, милосрђа и суживота. То је данас нај већи задатак који стоји пред Српском Православном Црквом на Косову и Метохији: да освети земљу Христовом љубављу према сваком човеку. Мора мо истрајавати у нашој визији Косова и Метохије као супротности самозване Републике Косово у којој су сви обес прављени. Са друге стране, политичке вође у Србији морају бити свесне одговорно сти коју преузимају на себе и одлука које могу имати далекосежне последи це. Дакле, наше је да опомињемо, али и да делатно чинимо Божију правду увек прис утном. СВЕЧОВЕЧАНСКА ИСКУШЕЊА И ПОУКЕ
Црква Ружица у Београдској тврђави: Ту је на Свету Петку 1959. у чин јерођакона рукоположен данашњи патријарх српски Иринеј
22
Који су данас највећи изазови српског народа са обе стране Дрине? Изазови или искушења кроз која данас пролази српски народ – можемо слободно рећи – искушења су кроз ко ја пролази православно хришћанство, хришћанство уопште, па и други наро ди који нис у хришћани. Материјализам, са свим својим док тринама, захватио је добар део би ћа данашње цивилизације, посебно је ухватио маха након Француске буржо аске револуције. Он је донео и безбож је, и противбожје, који су ескалирали страшним ратовима у XX веку, па и многим мањим ратовима које смо већ поменули, а који нас, на жалост, нис у заобишли. Безбожје је донело и друштвене по ретке који ударају у темеље Богом дане организације живота људи – у породи цу, која је у кризи и којој треба помоћи. Посрнуће оличено у потенцирању си стема вредности који нуди разврат, пре вару, секс уалну и моралну изопаченост, стицање новца по сваку цену, хедони зам, дрогу, утробно чедоморство итд... Зато је наша дужност да се моли мо за нашу посрнулу браћу, да им Бог отвори очи ума њиховог, не би ли се искрено покајали и стали на уску стазу која води у вечни живот. SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
На крају, Ваша архипас тирска пору- ка народу и руководс тву Републике Српске? Покажимо љубав према људима око нас. Нисмо сви исти, не знамо сви за Бога, али знајмо да нас је све Бог ство рио. Сви смо ми Божија створења, неко овакав, неко онакав, али смо сви Ње гови. Па, кад нас Он воли, зашто се ми не бисмо волели међусобно? Зло се не може победити злом; побеђује се само добром. И боље је да страдамо на пут у Божијем, неголи да чинимо неправ ду другима. Свети Сава нам је зацртао пут којим треба да ходимо, пут Христов. Дакле, када знамо пут, зашто онда да лутамо? Господ нам је, преко својих ученика, оставио Јеванђеље, своју Благу реч, која је свима тако разумљива и која нас упу ћује како треба да водимо свој живот од доласка на овај свет до одласка из њега. И Света Црква нас кроз векове учи шта нам ваља чинити. Зато нека нас ништа не одваја од Цр кве, од Свете Лит ургије на којој слуша мо реч Божију и саборно учествујемо у молитви и сједињујемо се са вечно жи вим Богом кроз свет у тајну причешћа. А сједињени са Христом постајемо нови људи, људи који су са свима у љу бави. Који не оговарају своје ближње. Који не завиде. Који чувају чистот у и светињу брака и породице. Који неће веру замењивати сујеверјем. Који не мрзе и не чине неправду. Који чувају у себи лик Христов. Који ће загрлити свога ближњег и је дан другоме опростити. Јер када је Бог нама опростио, како можемо ми једни другима да не опростимо? Зато љуби мо једни друге љубављу којом нас је Бог заволео. Поред љубави, данас су нам, као и увек, потребни мир и добра воља, како су и појали анђели када се Христос ро дио. Знајмо и увек имајмо на уму: они који нис у у миру са Богом и људима, ти нис у Божији. Њима је мир на устима, али им је у уму и срцу мржња и немир. Што је више Бога у срцима нашим, то ће бити више мира на земљи. Позивамо наш народ у Републици Српској да остане у вери Христовој и вери наших светих предака. Јер само ако растемо у вери Христовој, рашће и љубав наша према Богу и ближњима. s
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
23
В И Д И К О В А Ц
24
/
b e l v e d e r e
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
МИЛОРАД ДОДИК, ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОН АЛНУ РЕВИЈУ“
Само Српска
нема алтернативу
У Српској је данас слобода више на цијени него у Србији, вели пјесник. Можда је баш зато управо предсједник Српске показао свим српским политичарима како пред странцима треба бранити легитимне националне интересе. А Република Српска јача, упркос свим ометањима, и њена позиција је чврста. Сарађује и са Истоком и са Западом. У свјетској финансијској кри зи, и чињеници да новац није поуздан облик за чување вриједности инвестиционог капитала, види нове развојне могућности Пишу: Мишо Вујовић, Бранислав Матић
П
редсједник Републике Српске је од 15. новембра 2010. Прије тога је у два наврата био предсједник Владе Српске (1998-2001. и 2006-2010). Обављао је и низ других одговорних ду жности, почев од давне 1986, када је био најмлађи функционер у Југославији.
Рођен је 1959. у Бањалуци. Основну школу завршио је у Лакташима, средњу у Бањалуци, политичке науке дипломи рао у Београду. Одликован је Орденом Немањића, Орденом Републике Српске, руским Орденом Петра Великог. Српска црква одликовала га је Орденом Светог SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Фотографије: Велибор Трипић, Архива „Националне ревије“ и Архива Владе Српске
25
В И Д И К О В А Ц
Предсједник Додик у разговору са нашим уредницима
Саве првог реда, а Јерусалимска патри јаршија Светим крстом Чувара Хри стовог гроба. Поводом 21. рођендана и крсне славе Српске, са уредницима Националне ре вије разговарао је у Палати Републике у Бањалуци. Сада, на њен 21. рођендан, како оцјењу јете међународне, регионалне и унутар српске позиције Републике Српске? Евидентно је да позиција Републике Српске, из године у годину, има тренд јачања, и политичког и економског. Ка жем тренд, јер у претходних двадесет и једну годину, било је успона и падова,
Искуство и ширина По образовању сте политиколог. Колико Вам то користи у оперативној политици и практичним аспектима модерне политичке технологије? Сигурно да ми помаже, али није пресудно. Имате велики број људи који се успјешно баве политиком, а нису завршили факултет политичких наука или факултете друштвеног смје ра. Искуство је, као и свуда, важно. Потребна је и спремност и способност да константно будете упућени и пратите разли чите области – од права до економије, како бисте успјешно могли да одговорите на све изазове који се могу наћи пред једним политичарем и државником.
26
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
али је нес умњиво да је ипак задржан тренд раста и јачања. Наша позиција у БиХ данас је стабилна и ниједна одлу ка не може се донијети без пристанка представника Републике Српске. Од лучни смо да више никада не допусти мо политичко и правно насиље, прије свих високих представника, који су, у не тако давној прошлости, одиграли кључ ну улогу у девастирању Дејтонског ми ровног споразума и неуставном прено су овлашћења са ентитета на државу. У томе је предњачио један од бивших ви соких представника Педи Ешдаун. То су они моменти када је наша позиција би ла ослабљена, али смо успјели да зауста вимо тај тренд и данас имамо сит уацију када на дневни ред стављамо повратак отетих надлежности и афирмацију из ворног Дејтонског споразума. Мислим да смо успјели да значајно афирмише мо позицију Републике Српске на реги оналном плану и остваримо контакте и коректне односе са свим земљама бив ше Југославије. У посјети Републици Српској били су предсједници или пре мијери свих држава бивше Југославије, одржавамо контакте са представници ма Европске уније, САД-а, Русије, Кине. Наравно да су нам у регионалном кон
тексту најважнији односи са Србијом. Ми сматрамо Србију својом матицом и желимо да градимо што боље односе са њом у свим областима. Ми смо један народ, који је, мимо своје воље и сти цајем историјских околности, подије љен у неколико држава. То су чињенице које поштујемо, али нас не могу и неће спријечити да, у складу са уставним и демократским принципима, настави мо и ојачамо сарадњу Срба који живе у државама бивше Југославије, као и широм свијета. ПОУЧЕНИ СВИМ ИСКУС ТВИМА Српска је ушла у трећу деценију, а вас крсла нововјековна Србија у трећи вијек након ослобађања и обнове. Па ипак, многи у српском корпус у дожи вљавају Српску као одговорнију и ус правнију државу од матичне Србије. Како Ви то коментаришете? Као што сам рекао, Србија је матица свих Срба, па тако и Срба из Републи ке Српске, односно БиХ. Ми желимо да видимо политички јаку и економски стабилну Србију, која ће бити ослонац за Србе из региона и свијета. Међутим, у протеклих двадесет година Србија
је била суочена са бројним изазови У Каменграду, ма на унутрашњем и вањском плану. пред спомеником Сви знамо који су то изазови. Неки од руским њих, као што је питање стат уса Косо добровољцима ва, прис утни су и данас. У том периоду, који су положили у Србији су се мијењале власти и по животе за литичке опције, али је остао прис утан слободу Републике тренд попуштања према захтјевима Српске страних фактора, од којих већина ни је била на страни Србије. Српска руко водства сматрала су да ће политика ди јалога и компромиса бити прихваћена и да ће крајњи договор уважити барем минимум националних и државних интереса Срба и Србије. Показало се да то није био случај, а питање Косо ва је парадигма таквог односа. Већина западних земаља је признала Косово, а Европска унија је отишла и корак да ље, условљавајући напредак у процес у придруживања de facto признањем Ко сова од стране Србије. То је понижење за Србију и српски народ. То је исти онај народ који се у два свјетска рата, на страни савезника, борио против на цизма и фашизма, био жртва геноцида и претрпио огромне људске и матери јалне губитке. Очигледно је да све то није било довољно да се уваже барем минимални захтјеви српске стране. Ка SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
27
В И Д И К О В А Ц да видимо шта се дешава у Србији, а поучени сопственим искуством у БиХ, ми у Републици Српској схватили смо да нам преостаје једино да се окренемо себи и заузмемо позицију у којој неће мо пристати на било какве компроми се који би могли да угрозе наш поло жај. Вјерујте да није лако истрпити све притиске који су долазили и долазе од представника моћних и утицајних зе маља и међународних организација. Овдје се не ради о нашем инат у, не го о свијести да ако се попусти у одре ђеним питањима – то значи аутоматски губитак за Републику Српску. То је по литика која је подржана од грађана Ре публике Српске, али и препозната од бројних људи у Србији, од којих доби јамо подршку. Након распада Југославије, српски ет нички и историјски простори поново су политички раскомадани, али српски култ урни прос тор је био и остао једин ствен. Чини ли се довољно да се то је динс тво оснажи, продуби и инстит уци онализује? Формално-правна основа за све ви дове сарадње, укључујући и култ урну, јесте Споразум о специјалним и пара лелним везама Републике Српске и Ср бије. Култ ура и образовање су области у којима је доста тога урађено, али си гурно је да још тога може да се уради. Сада је на култ урним радницима и ин стит уцијама да пронађу начине да ту сарадњу осмисле на креативан и кори стан начин. Што се тиче образовања, треба више да радимо на усклађивању школског садржаја и наставних про грама у основним и средњим школама и факултетима у Републици Српској и Србији. И овом приликом бих подсјетио на бројне успјешне пројекте Републи ке Српске и Србије – од приватизације „Телекома Српске“ и доласка „Хемофар ма“, до завршетка бројних инфраструк турних пројеката, као што је изградња школе и спортске сале на Палама, проје ката прекограничне сарадње, изградње мостова и слично. Такође, побољшана је и процедура за добијање држављанства Србије. Када говоримо о јединству на шег народа, не можемо да не споменемо и Српску православну цркву која остаје најзначајнија инстит уција нашег оку пљања и саборности.
28
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ГЕОПОЛИТИКА МОС ТА ИЗМЕЂУ СВИЈЕТОВА У својој стратегији развоја, чини се, Српска веома успјешно успоставља равнотежу између Истока и Запада, слиједећи светосавски наук о „истоку за Запад и западу за Истоку“. Да ли сте Ви задовољни том равнотежом и мје ром прис уства земаља Истока, првен ствено Русије и Кине, у економији Срп ске и Србије? Наша стратегија је у великој мјери условљена геополитичким положајем. Тако је било у прошлости, тако је и сада. Окружени смо земљама које су чланице или кандидати за чланство у Европској
унији. Такав положај, у великој мјери, одређује и наше кретање. Чланство у Европској унији је један од тих праваца, али свакако не и једини. Осим тога, када видимо шта се тренутно дешава у Уни ји, подјеле на богате и сиромашне зе мље, политичке нес угласице, наш ент у зијазам и није претјеран. Нисмо склони да безрезервно прихватимо политику према којој Европска унија нема алтер нативу. За нас само Република Српска нема алтернативу. Када је у питању до бробит Републике Српске, спремни смо на сарадњу и сарађујемо и са земљама које нис у чланице Европске уније. Ру сија и Кина, које сте поменули, само су неке од тих земаља. Морам да нагласим
да имамо одличне односе и са Русијом и са Кином. То су, с једне стране, земље које имају принципијелан и објективан став о односима у БиХ, а с друге стране спадају међу економски најјаче државе. Драго ми је што постоји интерес руских и кинеских инвеститора за Републику Српску. Као што вам је познато, руска компанија „Зарубежњефт“ учествова ла је у успјешној приватизацији нафт не индустрије у Републици Српској; са „Гаспромом“ спремамо пројекат гаси фикације, изградњом крака гасовода „Јужни ток“ кроз Републику Српску; руска „Сбербанка“ је куповином „Фолк сбанке“ прис утна у нашем банкарском сектору. Кинеске компаније, подржа SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Палата Републике у Бањалуци
29
В И Д И К О В А Ц не „Кинеском развојном банком“, та кође су прис утне у Републици Српској на одређеним пројектима. Надамо се да је то само почетак и да ћемо успјети да уговоримо значајнија улагања кине ских компанија и кинеске владе. Када су Русија и Кина у питању, веома је битно то што њихова помоћ и улагања ника да нис у била политички условљавана, као што је често био случај са западним партнерима. Многи привредни, туристички, кул турни и други потенцијали Српске ни су довољно познати ни унутар српског корпуса на Балкану, ни у четворомили онској дијаспори. Ако се слажете са та квом оцјеном, како то исправити и пре вазићи? У великој мјери сте у праву. Ми смо, нарочито у посљедњих неколико годи на, посветили доста пажње промоцији Републике Српске у свијет у. Наравно да то ни издалека није довољно, али, на жалост, ограничени смо финансиј ским могућностима. Лобирање и тури стичка презентација захтјевају значајна средства, а резултати су тек дугорочно видљиви. Често нема ни довољно разу мијевања у домаћој јавности за финан сирање оваквих активности. Ми има мо стална привредна представништва Републике Српске у Београду, Москви, Бриселу, Штутгарт у, Бечу и Јерусали му, путем који покушавамо да тамошње грађане и привреднике заинтерес ујемо да сарађују са Републиком Српском. На ставићемо да радимо у том правцу и по кушати да више користимо потенцијал Срба у дијаспори. БРЕНДОВИ СРПСКЕ, СТАРИ И НОВИ
Испред макете Каменграда (Андрићграда) и полагање камен-темељца за њега
30
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Шта Ви сматрате најзначајнијим брен довима Српске? Тешко је дати концизан одговор на такво питање. Очигледно је да ми, прије свега, можемо понудити природне љепо те и богатства, које пружају могућност за планински, бањски и етно туризам, лов и риболов. Такође, можемо понуди ти квалитетну домаћу храну, вино и мед. И овдје је потребно улагање у промоци ју и сертификацију ваших производа, па не треба очекивати брзе резултате. Ме ђутим, има помака. Олимпијска планина
Јахорина је добар примјер. Ту је и про јекат „Андрићград“ који успјешно на предује захваљујући сарадњи Републике Српске и режисера Емира Кустурице и који је даје резултате и прије него што је завршен. Имамо и квалитетних винари ја, етно-села и пчеларских задруга које су постале регионално познате. Један од крупних проблема данас је онај у Црној Гори, гдје је у току вештачка и полуприсилна „идентитетска конверзи ја“ Срба или „преламање у мозак“. Ка кав је Ваш став о томе и какви су односи Српске са официјелном Црном Гором? Односи Републике Српске и званичне Црне Горе су добри. Немамо отворених питања која би могла да угрозе те односе. Ми желимо добру сарадњу са Црном Го ром у свим областима. Сматрамо Црну Гору пријатељском државом и желимо да наши односи буду још бољи. Ми смо историјски и географски упућени једни на друге. Не желимо да се мијешамо у унутрашња питања ове државе и сма трамо да тамошње политичке структ у ре и легитимно изабрани представници треба да пронађу рјешења за све евент у алне проблеме, међу којима су и стат ус Срба и српског језика у Црној Гори. КРИЗА ЈЕ, УВИЈЕК, И ШАНСА Личним примјером, дос тојанс твеним и одлучним држањем, показали сте свим данашњим српским политичарима како треба разговарати са инос траним фак тором и бранити легитимне национал не интересе. На какве је одјеке код њих, српских политичара, наишао тај ваш позитиван примјер? Хвала Вам ако тако мислите. Послије толико времена проведеног у политици и на различитим функцијама схватио сам да ће вас и други поштовати ако имате став. Познат сам по томе што углавном кажем оно што мислим, што у политици није тако често, а многи ће рећи ни ко рисно. Карактер човјека је веома важан и у великој мјери одређује његово пона шање у приватном живот у, али и у послу којим се бави. А мој посао је политика, што подразумијева и наступе у јавно сти. Некима се они допадају, некима не. Што се тиче става српских политичара о мом наступу, најпоштеније би било питати њих.
Са Емиром Кустурицом: Предсједник Додик прати напредовање радова у Андрићграду SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
31
В И Д И К О В А Ц
Једном, ако куцне час Добар државник увијек је, у извјесном смислу, и визио нар. Можете ли да замислите себе, у некој будућности, као кандидата за предсједника уједињених српских земаља? Ја сам, прије свега, реалиста. А реалност је Република Српска, као дио државне заједнице БиХ. Тешко је рећи шта доноси будућност. Можда ће се прије или касније поклопи ти историјске околности, које ће омогућити остварење онога што сугеришете у свом питању. Ако до тога дође, мање је бит но ко ће бити кандидат, него како ћемо искористити прилику која нам се укаже.
Можда су моји наступи, понекад емотивни, у одређеној мјери детерминиса ни чињеницом да је, како је то примје тио писац Милован Данојлић, у Репу блици Српској слобода на већој цијени него у Србији. У овој и наредној деценији, према Ва шим предвиђањима, шта ће бити најве ћа искушења, а шта најважније шансе Српске? Очигледно је да је читав свијет суо чен са економском и финансијском кри зом којој се за сада не види крај и чији је исход крајње неизвјестан. У том кон тексту треба посматрати и позицију Ре У вишеградској публике Српске и изазове који су пред Спомен-соби нама. Наш економски опоравак у најве руским ћој мјери зависи од опоравка свјетских добровољцима тржишта. Свака криза је истовремено
32
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
и шанса, а наша шанса је да привуче мо што више страних инвеститора који имају новац и који желе да тај новац, чи ја је стварна вриједност доведена у пи тање, нарочито сада, осигурају тако што ће инвестирати у производне капаците те, енергетику, производњу хране. Хр ватска наредне године постаје чланица Европске уније. То је за нас изазов, али и шанса да профитирамо, као што су то учиниле и неке друге земље које су гра ничиле са Европском унијом, прије него што су постале њене чланице. Приступање Европској унији је, за Републику Српску, истовремено и једно од већих искушења у политичком сми слу, јер се овај процес покушава искори стити за политичко моделирање земље. То се, прије свега, односи на покушаје централизације и пренос овлашћења са ентитета на државу. Ми смо веома пажљиво размотрили све аспекте овог процеса и сигурно нећемо допустити да будемо преварени. Константна настоја ња политичара из Сарајева да промјене Устав и релативизују Дејтонски спора зум, уз помоћ својих политичких спон зора из одређених земаља, као и поку шаји мајоризације Срба, али и Хрвата, сигурно ће бити настављени. Ако ми у Републици Српској будемо јединствени, увјерен сам да ћемо бити у стању да од говоримо на те изазове. s
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
33
Т А Ч К Е
О С Л О Н Ц А
ДР РАЈКО КУЗМАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЈЕТНОС ТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Културни
стубови народа и државе Највиша установа науке и културе српског народа западно од Дрине не дозвољава себи вриједносну неутралност и незаинтересованост. Сви њени пројекти – од области нових материјала и нанотехнологија, преко баштине српских великана свјетске науке, до очувања српског језика и писма – осмишљени су као снажан подстицај духовном и материјалном развоју Српске. Енцик лопедија Републике Српске, на којој се увелико ради, биће круна досадашњих активности Академије Пише: Сандра Кљајић
34
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
А
кадемија наука и умјетности Ре публике Српске (АНУРС) кон стит уисана је 1996. Темељни циљ јој је стављање универзалних вриједно сти науке и умјетности у службу разво ја нашег друштва, каже за Националну ревију предсједник АНУРС-а академик Рајко Кузмановић. Академија је од оснивања реализо вала бројне пројекте од изузетног зна чаја за Српску. Њени чланови су веома угледни домаћи и инострани ствараоци, међу којима су Емир Кустурица, Петер Хандке, Филип Говоров, Џералд Полак... Академија је основана са задатком да развија науку, унапређује умјетничку дјелатност, чува и његује култ уру, дух и стваралачке потенцијале свога народа. На које све начине испуњава ове своје задатке? Још од античке Грчке, Академија је била највиша научна и умјетничка ин стит уција, носилац култ урног разво ја. И АНУРС је преузела такав задатак. Остварује га држећи се низа општих, вишеструко провјерених критеријума у свјетској науци и умјетности, али и конкретним активностима у сфери нау ке, образовања, истраживања, савреме
Капитални пројекти – У протеклим годинама, Академија је реализовала двадесе так пројеката од изузетног значаја, остварујући тиме улогу лидера у области науке и умјетности, али и активног учесника у битним питањима за Републику Српску. Поменућу само не ке од тих пројеката: „Дејтонски мировни споразум као правни и политички основ развоја РС“, „Заштита језика и писма у РС“, „Алтернативни извори енергије као модел одрживог развоја земаља Западног Балкана“, „Хармонизација домаћих прописа са правом Европске уније“, „Цитираност истраживача у Репу блици Српској“... Неки пројекти увршћени су у трајне задатке Академије. На примјер, на пројектима „Испитивање српског дијалекатског комплекса БиХ“ и „Грађа о прошлости Босне“ ради се непрекидно већ шест година – каже академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а.
них технологија, економије, умјетности, историјских анализа из блиске и даље прошлости... Све то заснива на сигур ним подацима и објективној истини. У сфери науке, развојна компонента огледа се у изучавању нових материја ла, нанотехнологија, анализе и примјене проналазака великана српске и свјет ске науке – Тесле, Пупина, Миланкови ћа, Цвијића, Панчића... У сфери култ у ре, посебну пажњу посвећујемо језику, писму, књижевности, традиционалним духовним вриједностима, свим елемен тима идентитета нашег народа. Акаде
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
35
Т А Ч К Е
Са засједања у Академији
О С Л О Н Ц А
мија себи не дозвољава вриједносну не утралност и незаинтересованост. Њена стална активност снажан је подстицај духовном и материјалном развоју и ста билности Републике Српске. Начелна програмска поставка Акаде мије је јасна. Како Ви, изнутра, сагледа вате њену улогу? Трајни циљеви дјеловања и рада АНУРС су развијање научне мисли, ње говање умјетности и подстицање кул турног развоја, проучавање значајних проблема у области науке и умјетности, учешће у процес у изграђивања поли тике општег развоја у РС, подстицање и координисање рада на дугорочним пројектима из различитих области, ре
Радови у току – У активностима Академије које су управо одвијају, значај но мјесто имају научноистраживачки пројекти битни за Ре публику Српску: „Енциклопедија Републике Српске“, „Енер гетски потенцијали алтернативних извора – сунца, вјетра и биомасе“ и „Репродуктивно здравље у РС“. Завршавамо из дање Дела Николе Кољевића, зборнике радова Двадесет го дина Републике – изазови и перспективе, Иво Андрић између Истока и Запада, Језик и писмо у РС, те Љетопис Академије. У току је и изложба академског сликара Зорана Егића – наводи академик Рајко Кузмановић.
36
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ализовање међуакадемијске и међуна родне научне сарадње... Важан елемент рада је организовање научних скупова и објављивање одговарајућих публика ција о акт уелним правно-политичким и историјским питањима. Неке од таквих већ реализованих тема су: „Подјела над лежности између инстит уција Босне и Херцеговине и ентитета“, „Републи ка Српска – десет година од Дејтонског мировног споразума“, „Анексија БиХ – поводом стоте годишњице“, „Рес урси РС“, „Прес уда Европског суда за људска права у случају Сејдић–Финци“ „Земља Павловића“, „Српски духовни простор“. ЕНЦИКЛОПЕДИЈА КАО МЈЕРА И научне и управљачке инстанце у сви јет у упозоравају да 2013. неће бити ла ка. Шта су приоритети АНУРС-а у овој години? Профилисање Академије у складу са европским стандардима је пројекат на којем радимо већ неколико година, а наставићемо и у овој. Захваљујући знат ном напретку у томе, Академија је по стала развојни стуб у нашој Републици, позната и призната широм Европе. У програмске приоритете уврстили смо убрзан рад на изради Енцик лопе
дије Републике Српске, научне скупове посвећене акт уелним уставноправним и историјским питањима, публиковање научних монографија и зборника, на учноистраживачке пројекте из области енергије, материјала, језика и писма... Јачаћемо и међународну (међуакаде мијску) сарадњу, на примјер са асоција цијом која окупља академије подунав ских земаља. Пројекат Енциклопедија Српске је вели ки подухват? Израду енциклопедије предузимају само кадровски и материјално снажне научне и култ урне инстит уције, као што су народне матице, академије или лек сикографски инстит ути. Ми у Републи ци Српској мислимо да је АНУРС изра сла у такву инстит уцију и да може ући у овај захтјеван подухват. Енциклопе дијска издања у свим државама свијета су један од најзначајнијих извора, база поузданих података о земљи и народу. Енциклопедија РС један је од највећих и најзначајнијих дугорочних пројеката Академије, од великог значаја за Репу блику Српску. Специфичност наше Енцик лопеди је је у обради више од 3.000 насељених мјеста у 63 општине и града у Републи
ци Српској, док друге енциклопедије Са научног пажњу посвећују искључиво већим на скупа „Савремени сељеним мјестима. Тако, ова публика материјали ција ће представљати и личну карт у, зе 2012.“ мљишни и имовински грунт Републике. Биће обрађене све области друштвеног живота Републике, од привредних до култ урних и образовних, као и лич ности које њима припадају. Досад је регистровано око 11.000, а планира се око 20.000 одредница. Све то биће об јављено у три до четири тома. Већ је завршено око 2.000 одредница за први том, али и већи број за остале томове. На изради Енцик лопедије ангажовано је око 300 сарадника. БРИГА О ИСТИНИ Академија има већи број одбора, цента ра и инстит ута?
Енергија – Пратећи проблеме и трендове у енергетици, Академија је у протеклих неколико година радила на више пројеката из области обновљивих извора енергије. Тако је недавно реали зован пројект мање соларне електране, која је постављена на згради Академије и повезана са нашом лабораторијом за со ларну енергетику. Тиме је омогућено непрестано испитивање искористивости енергије сунца на подручју Бањалуке. SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
37
Т А Ч К Е
38
О С Л О Н Ц А
/
B A C K B O N ES
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Организовани смо у четири одјељења: Одјељење друштвених наука, Одјељење књижевности и умјетности, Одјељење природно-математичких и техничких наука и Одјељење медицинских наука. Носиоци активности су управо одјеље ња Академије, односно одбори и коми сије формирани у оквиру ових одјељења. Укупно дјелује 14 одбора, са око 150 чла нова, међу којима су чланови Академије, професори и истраживачи са универ зитета у Републици Српској, те позна ти умјетници и књижевници. Њиховим ангажовањем омогућен је квалитетан и потпун научноистраживачки рад. Почетком 2011. основана су четири научноистраживачка инстит ута, као ор ганизационе јединице а не као правна лица: Инстит ут за историју, Инстит ут за друштвена истраживања, Инстит ут за српски језик и књижевност и Инстит ут природних и техничких наука. У њима је ангажовано око 40 научника и умјетни ка, али се за реализацију пројектних ак тивности додатно ангажују научници и истраживачи из специфичних области. Међу иностраним члановима АНУРС-а има много угледних имена. Како они доприносе развоју и промовисању Ака демије у свијет у?
Академија за своје иностране члано ве бира угледне научнике и умјетнике из свијета, који су дали значајан допринос свјетској науци, али и развоју научне, умјетничке и образовне мисли у Срп ској. Они су наша значајна спона са науч ницима из земаља из којих долазе, своје врсни „амбасадори науке и умјетности“ Републике Српске. Активно учествују на нашим научним скуповима, преносећи најакт уелнија сазнања из својих области нашим научницима и истраживачима.
Прес-центар Академије наука и умјетности Српске
У плану је и научни скуп посвећен Пр вом свјетском рат у? У немилим догађајима на Балкану крајем прошлога вијека, па све до данас, долази до стварања неке „нове историје“,
Свечани салон и хол Академије
Мијењати или примјењивати Академија планира и организовање научног скупа „Устав БиХ – мијењати или примјењивати“? Да. Поред историјских, ми се активно бавимо савре меним државноправним темама. За посљедњих пет-шест година одржали смо десетак таквих научних скупова и об јавили зборнике радова са њих. Програмом за 2013. плани рано је и одржавање међународног научног скупа о којем говорите. Сматрамо да ће он допринети стабилизацији по литичко-правних прилика у БиХ, а индиректно и економској стабилизацији.
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
39
Т А Ч К Е
О С Л О Н Ц А
Међународна сарадња – АНУРС интензивно сарађује са Српском академијом наука и уметности, Руском академијом наука, Црногорском академи јом наука и умјетности, Краљевском академијом за економи ју и финансије Шпаније, Академијом наука Чешке Републике, Словачком академијом наука, Европском академијом наука и умјетности, Бугарском академијом наука, Украјинском ака демијом наука за високо образовање, и са другим научним институцијама у свијету. Примљени смо у чланство Међуна родног вијећа за науку (ICSU), најстарије асоцијације научних институција у свијету, и тако повезани са најзначајнијим наци оналним научним институцијама у свијету. Веома је значајно и учешће наше Академије у раду Конференције академија поду навских земаља.
40
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
засноване на ревидирању и произвољ ном тумачењу историјских чињеница, односно на фалсификатима. Снажно се супротстављајући најезди таквих „исти на“, Академија велику пажњу посвећује историјским темама. Организује научне скупове и стручне расправе, објављује научне радове, зборнике, монографије. Једна од значајних историјских тема за балкански простор је и „Први свјет ски рат – узроци, поводи и посљедице“, о чему ћемо заједно са Српском акаде мијом наука и уметности организовати међународни скуп, највјероватније на Видовдан 2014. у Вишеграду. s
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
41
П О З И В Н И Ц А
Обиље које чека на нас ТУРИС ТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Као заборављена љепота и свевремени завичај, Српска израња пред нама и плијени. Господствена и васпитана, она није склона хвалисању и саморек ламерству. Има стрпљење и достојанственост градитеља мостова. Зна да њене лијепе градове и храмове, воде и националне паркове, кањоне и планине, бање и етносела, напросто морамо открити. А послије ће све, само, доћи на своје мјесто Пише: Вања Војиновић
42
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Српска има пуно терена одличних за параглајдинг
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
43
П О З И В Н И Ц А
С
Хотел и базен у бањи Врућица, општина Теслић Етно-село Станишићи На кафи у Приједору Воз „ћира“ код Добруна
рпска обилује јединственим при родним љепотама, националним парковима, бањама и култ урноисторијским споменицима, па је и њена туристичка понуда разнолика и богата. Нуди се готово све – од авант уристич ког, етно, еколошког и бањског, до кул турног и вјерског туризма. Овдје мјесто за одмор могу да пронађу и они који во ле мир и љубитељи пустоловине, и они загледани у природу и заљубљеници у дух и шарм старих вароши овдашњих. Бројни археолошки налази и исто ријски споменици свједоче о цивилиза цијама и народима који су вијековима насељавали подручје данашњег Тре биња и околине. У овом граду нала зи се 29 националних споменика, као и Музеј Херцеговине који чува велико археолошко благо. Ту су и кула Бран ковића из XIV вијека, куле у Буговини, Скочова кула у Гомиљанима. У Требињу је и Херцеговачка Грачаница, чија ма настирска црква је вјерна реплика зна мените косовске Грачанице, задужбине краља Милутина. Саграђена је 2000. на брду Црквина изнад Требиња, у жељи да се испуни тестаментарна жеља чуве ног требињског пјесника Јована Дучи ћа, што је и учињено. Његови посмртни остаци пренијети су из САД и сахрање ни у крипти манастирске цркве. Поред самог града налазе се и мана стири Завала и Тврдош. Цркву у Завали је 1619. фрескописао Георгије Митро фановић, хиландарски монах и велики српски сликар. Монаси обновљеног ма настира Тврдош преузели су бригу над старим засадима винове лозе у Требињ ском пољу (70 хектара) и подигли чак 60 хектара младих винограда у Поповом пољу, па данас манастир има два нада леко знана винска подрума. У Билећи, граду богате култ урноисторијске прошлости, издвајају се не крополе средњовјековних стећака, на прилазу граду, уз обалу Билећког језе
Бардача Непроцјењиво благо општине Србац и цијеле Српске је чу вена Бардача, резерват природе са 11 језера, јединствен на овим просторима, ријетко подручје природе са колонијама заштићених птица мочварица, барском и воденом флором и фауном. Бардача има бројне могућности за рекреативни ту ризам, а сваке године ту се одржава и традиционални гастро фест који привлачи бројне госте.
44
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ра. Ту су и манастир Добрићево из XI II вијека, са веома вриједним фрескама, Црква светог великомученика Лазара и косовских јунака, Храм светог Саве, Цр ква светог арханђела Михаила у Трно вом Долу, Црква светог пророка Илије на малом острву у Билећком језеру. СВЕТИЊЕ И ПАМТЕНИЦИ Вишеград је једно од најстаријих на сељених мјеста у данашњој БиХ. Славан је по својој ћуприји на Дрини и роману о тој грађевини, за који је српски писац Иво Андрић 1961. овенчан Нобеловом наградом за књижевност. Једна од та мошњих незаобилазних туристичких атракција свакако је Андрићград. Иако још у изградњи, однедавно је отворен за посјетиоце. Може се прошетати глав ном улицом (Корзом), погледати здања Андрићевог инстит ута, Градске куће, хотела, робне куће, као и други објекти грађени у духу старог српског и европ ског градитељског насљеђа на овим просторима. Завршен је и велељепни Трг Николе Тесле, на коме доминира 2,4 метра висок споменик нобеловцу Иви Андрићу. У вријеме посјета ради и Град ска кафана „Гоја“. Међу бројним сакралним здањима Вишеграда и околине, нарочито се ис тиче манастир Добрун. Насеље Добрун, настало у средњем вијеку, старије је од Вишеграда, док сам манастир потиче из доба српског цара Душана. Туристи не треба да пропусте вожњу популарним „ћиром“, возом на прузи уског колосјека који саобраћа од Мокре Горе, преко Добруна, до Вишеграда. И туристи који посјете Рогатицу имаће шта да виде. На простору те оп штине је чувени Мост на Жепи, као и некропола са стећцима Борак, Ретеп-па шина кула, те још 87 локалитета са 2.628 стећака. А на другом крају Српске, поред са ме Крупе на Врбас у, налази се манастир посвијећен светом Илији из XIV вијека. И слапови рјечице Крупе и млинови на њој права су атракција за посјетиоце овог малог мјеста. У планинама између Теслића и Ба њалуке налази се Липље, православни манастир из XIV вијека, по архитект ури један од најљепших сакралних објеката у БиХ.
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
45
П О З И В Н И Ц А
Зимски олимпијски центар на Јахорини, једна од жичара
46
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Главни град Главним и највећим градом Српске, Бања луком, названим и „град зеленила“ (због њених бројних паркова и алеја), посебно ћемо се бавити у овом издању. Овдје по менимо само бисерни Храм Христа Спа ситеља, Бански двор и Палату Републике. Бањалучка тврђава Кастел једна је од нај старијих грађевина у БиХ. Својим особеним урбаним духом, као и културном, забавном, спортском и другом понудом, Бањалука је једна од најмагне тичнијих тачака у туризму Српске.
О бурној историји и култ урно-исто ријском насљеђу Лакташа говоре и број ни тамошњи археолошки локалитети. Највише их је у долини ријеке Врбас, која се протеже дуж цијеле лакташке општине и дијели је на два дијела. Свакако треба погледати стећке у некрополи Осоје код Слатине, поред цркве брвнаре из XVIII вијека, као и остатке римских терми на локалитет у Зидине подно Јелића брда у Лакташима. У Добоју пажњу привлачи тврђава Гра дина, из XVIII, реконструисана почетком XXI вијека. То је култ урно-историјски споменик високе вриједности, гдје се мо гу видјети, између осталог, реплике старог оружја и антиквитети. ПРИРОДА И ДРУГА ЧУДЕСА Ријеке Тара и Врбас пружају идеалне услове за пустоловни туризам. Омогућава ју комбиновање разних активности тог ти па, а као топ рафтинг дестинације уцртане су на свим туристичким мапама свијета. Рафтинг и сплаварење су најбољи на чини да љубитељи природе открију чари кањона Таре. И ријека Врбас пружа вели ке могућности за развој спорта, рекреаци је и туризма. Због свог кањона, брзака и букова, то је једна од најпогоднијих ријека у Европи за кајак на брзим водама. Услови су идеални и за рафтинг, па је Бањалука 2009. била домаћин свјетског првенства у овом спорт у. Заљубљеници у подвод ни свијет имају могућност за ронилачке авант уре. Кањони Врбаса и његових при тока, стрмих литица, одлични су за бавље ње слободним пењањем и алпинизмом. Ријеке Дрина, Плива и Угар прави су мамац за све љубитеље флај-фишинга и пецања. SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
47
П О З И В Н И Ц А
Под Козаром Манастир Моштаница, један од најстаријих у Крајини, скри вен у Козари недалеко од Приједора, име је добио по рјечици на којој се налази. Поред манастирске цркве сахрањен је Пе тар Пеција Петровић, вођа народног устанка против Турака. У Козарцу, такође подно обронака Козаре, мјестом и данас доминира кула изграђена 1736, приликом проширења тада шњег утврђења.
На Врбасу: Рафтинг, скокови са моста и пецање на брзаку Језерце у Националном парку „Сутјеска“
На обали Саве
48
Хидроакумулација Перућац, настала преграђивањем Дрине бетонском бра ном, претворила је дио тока ове рије ке у језеро дуго 52 километра. На њему можете бродићима организовано пло вити све до Вишеградске ћуприје. Ве ома је атрактивно и Зворничко језеро, вјештачка акумулација настала изград њом хидроелектране „Зворник“, на нају жем дијелу ријеке, на изласку из чувеног дринског кањона. Одлични су услови за риболов (младица, пастрмка, шаран, клен), пливање, кајакашка такмичења и друге спортове на води. Мјесто Језеро, тачно на ушћу Пливе у Велико пливско језеро, на пола пута из међу Јајца и Шипова, изврсно је за све оне који желе да побјегну из градске буке и одморе се уз слапове планинске ријеке, те за риболовце који желе да се окушају у ловљењу поточне пастрмке. У долини а окружено прелијепим планинским лан цем, ово мјесто пружа изванредне услове за параглајдинг, планинарење и брдски бициклизам. Осим Пливских, у близи ни су још два језера, Велики и Мали Ђол, изузетно популарна за риболовце. Иако је општина Фоча позната по атракцији сплаварења и рафтинга низ Та ру и Дрину, њен најважнији туристички драгуљ је Национални парк „Сутјеска“, са прашумом Перућицом, те планинама Зе ленгором и Маглићем, Волујком и Вуче вом. С пуно дивљачи и лијепим језерима пуним рибе, овај национални парк, нај старији и највећи у БиХ, веома је привла чан за туристе, ловце и риболовце. У близини Фоче, на пут у ка Сарајеву, налазе се пјешчане пирамиде за које се
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
слободно може рећи да су јединствено чудо природе. Настајале дуго, ерозијом тла, спрегом мразева, врућина, кише и јаких вјетрова, ове фигуре занимљивих облика сличне су онима у Колораду, До ломитима и Ђавољој вароши. Избразда ни пјешчани стубови се уздижу из сво јих широких темеља и сужавају према врху, те представљају изванредну гео морфолошку ријеткост. ПЕЋИНЕ, ПЛАНИНЕ, ВОДЕ У близини Теслића је Раст ушка пећи на, с предивним накитом, у којој су от кривене значајне био-спелеолошке врсте и палеонтолошке ископине. Најдужа у Српској је Велика пећина, а највећи ледени подземни објекат јама Ледана у општини Рибник. У пећини Под липом откривени су палеолитски грави рани цртежи, најстарији на простору Ре публике. Поред цртежа, откривене су и камене алатке и оруђа, артефакти дати рани у доњи, средњи и горњи палеолит. На магистралном пут у Шипово-Ку прес изнад села Ваган, на 920 метара над морске висине, налази се Ваганска пећи на. Типично крашка, обилује пећинским накитом. Има осам цјелина (Чобанска дворана, Лисичији канал, Галерија Симе Шолаје, Јањски канал, Свечана дворана, Дворана дивова, Понорски канал, Дво рана Раде Маријанца). У близини Шипова је излетиште Јањ ски отоци, задивљујући спој природне силе и љепоте, а недалеко, између Бања
Орловача Удаљена седам километара од центра Пала, пећина Орловача спада у ред нај већих и најљепших пећинских система у БиХ. У њеној непосредној близини је из вор рјечице Сињево, а иза високе стијене Орловаче. До сада је истражено око 2.500 метара пећинског ходника и канала. На кит Орловаче је изузетно богатство, ства рано милионима година.
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
49
П О З И В Н И Ц А
50
/
I N V I T A T I O N
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
луке и Приједора, налази се атрактивно излетиште Еко-центар „Љекарице“. Ту је десет базена погодних за риболов и спор тове на води, а један је уређен за купање. Бара Громижељ код Бијељине, процје њује се, стара је 450 милиона година. То је дестинација коју љубитељи природе тре ба неизоставно да посјете, мјесто са жи вим пијеском и стаништем ријетке врсте рибе „умбра крамери“. Олимпијски центар „Јахорина“ иде ално је мјесто за све љубитеље зимских спортова. Скијашке стазе на Јахорини погодне су и за почетнике и за врх ун ске скијаше. Изванредна конфигурација терена, обиље врло квалитетног снијега, погодна клима, 20 километара стаза за алпске дисциплине, као и благе падине, бројни хотели и ресторани, уврстили су ову планину међу најљепше и најпозна тије ски-центре у региону. Планина Влашић, у општини Кнеже во, има шумовите пашњачке предјеле са ски-лифтовима, изванредне за алпско и нордијско скијање, сноуборд и санкање. Сматра се првокласном ваздушном ба њом, са свим позитивним здравственим ефектима. Козара, планинска љепотица надомак Приједора, од 1967. је национални парк. Веома атрактивна планина, идеално од редиште за љубитеље природе и зимских спортова. Својом висином, простран ством и љепотом доминира овим дије лом Српске. У знак сјећања на Козарчане пале за слободу, у средишњем дијелу На ционалног парка, Мраковици, подигнут је 1972. познати Меморијални комплекс (Споменик, Меморијални зид и Музеј). Планина Борја, у близини Теслића, одлична је за љубитеље природе и ре креације, посебно за скијаше који воле нордијске дисциплине. Оближњи Спорт ско-рекреациони центар и мотел „Хај дучке воде“ употпуњује понуду . БАЊЕ И ЕТНО-ТУРИЗАМ Још од римских времена, термални извори доводили су насељенике и пут нике у Теслић. Бања Врућица позната је по висококвалитетним термалним мине ралним водама. Има програме за здрав ствени, велнес, рекреациони и конгресни туризам. Повољно делује у рехабилита цији кардиоваскуларних, реуматолошких и неуролошких обољења. У здравствено-
Вилина влас Недалеко од Вишеграда налази се Стара Бања, односно ре хабилитациони центар „Вилина влас“. Основна љековита својства воде, богате радоном, потичу од њене радиоактив ности. Термалне воде богате су и натријумом, калијумом, магнезијумом, алуминијумом, литијумом, тронцијумом, ман ганом, гвожђем, амонијум-хидрокарбонатом, алуминијумоксидом, оксидима гвожђа и других метала.
туристичком комплекс у су и хотели и спортско-рекреациони објекат. На простору општине Лакташи на лазе се два бањско-рекреативна центра: бања Лакташи и бања Слатина. Термална вода бање Лакташи позната је по својим љековитим својствима још од античких (римских) времена. У непосредној близини Приједора је Центар за физијатрију, рехабилитацију и здравствени туризам „Мљечаница“. У тој бањи лијече се, између осталих, упална и дегенеративна реуматска, неуролошка и кожна обољења. Туристичку понуду Приједора употпуњује извориште љеко вите воде Љешљани, изванредне за лије чење кожних болести. (Бања Љешљани је у изградњи, а љековита вода и природни амбијент тренутно се користе углавном као излетиште, у рекреативне сврхе.) На подручју Прњавора је бања Ку лаши, са својствима која су свјетска ри јеткост. Њену воду карактерише висок степен алкалности, а низак ниво минера лизације, што даје видне резултате у ли јечењу псоријазе. Бања Дворови, у близини Бијељине, има благотворну геотермалну воду која лијечи многе болести. За љубитеље природе и етно туризма у Српској је одлично мјесто Зеленковац, планинско излетиште у долини истои меног потока, поред села Подрашница у Мркоњић Граду. Ту је прије неколико ви јекова изграђено петнаестак воденица, а у априлу 2002. ово мјесто добило је ста тус еколошке зоне. Атрактиван је и комплекс у Рибнику који се састоји од четири виле („Плива“, „Сана“, „Врбас“, „Уна“) и једног бунгалова („Лука“). У оквиру комплекса је и добар вински подрум. Посебна атракција је етно село Ста нишићи, три километра од Бијељине. Поред бројних садржаја српског култ ур ног насљеђа, краси га и манастир Светог Николе. s SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Ђаконије: Гастрономија је један од важних туристичких адута Српске
51
В О Д И Ч БАЊАЛУКА, ЛИЈЕПА ПРЕС ТОНИЦА СРПСКЕ, У СВОМ ТРЕЋЕМ ЗЛАТНОМ ДОБУ
Вјечни повратак
52
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
у средиште Стара тврђава и дајак чамци на Врбасу
Фотографије: Младен Шукало, Зоран Пејашиновић и Фото архива Владе Српске SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
53
В О Д И Ч Важан центар град је био у раном новом вијеку (1580-1639), у вријеме Врбаске бановине (1929-1941) и нарочито сада, као престоница Српске. И сваки пут је то доводило до великог полета и процвата. Ову отмену и веома уредну варош, без ичег оријенталног у нарави и изгледу, називају и градом културе, младих, спорта, лијепих људи. Знан је и по својим алејама, зеленој ријеци, тврђави, музејима и универзитету, „нектар“ пиву и дајак чамцу. По пјесмама које га прославише и слободарском духу без којег га не би ни било
Пише: Зоран Пејашиновић
Један од симбола града: Скулптура у центру, рад Владимира Павловича Загородњука
Ј
ош у давна времена, путописци су биљежили како се Бањалуком „ру мењело воће, а гране шљива ломи ле под тежином плода“. Један од њих посебно је хвалио вишње „каквих нема на крај свијета“. Све до XIX вијека било је тако. Онда долази Аустро-Угарска, а са њом и завођење реда, онако герман ски, „под конац“. Било је тако и са град ским зеленилом, које је одвајкада било обиљежје овог града. Од турског земана уз бањалучке улице и сокаке остале су крџљаве јабуке, шљиве, крушке, шефте лије и друге воћке, којима је неука дје чурлија ломила гране берући недозре ле плодове. Сада је нова власт уредила прве паркове, а уз рубове бањалучких улица, умјесто сакатих воћака, посађени су кестени, липе и друго листопадно др веће. Тако су зачете чувене алеје, све до данас најљепше знамење Бањалуке. Највеће заслуге за настанак але ја има аустроугарски генерал Алфред фон Јелсон (1831-1913). Под руковод ством овог високог официра и барона, од 1882. до 1885. године засађено је чак 17 километара дрвореда са скоро 5.000 стабала. Неки Бањалучани, ненавикли на промјене, нис у се мирили са Јелсо новим наумом, па је нова власт заприје тила великим глобама и, чак, поставља
Двије верзије имена Иако је оно познато већ више од пет вијекова, поријекло, зна чење и писање имена Бањалуке још од Кочићевог времена изазива озбиљне полемике и недоумице. Филолози, ипак, др же да је град добио име од придјева бањ, односно банов (од аварске ријечи бајан, што значи богат) и именице лука, која значи зараван, ливаду уз ријеку. О ком средњовијековном ба ну је ријеч, не зна се поуздано. Међутим, стољећима касније, у доба Краљевине Југославије, један други бан, Светислав Ти са Милосављевић, утемељиће модерни град и тиме – некако ретроактивно – дати нови смисао и потврду тези да је Бања лука банов град. У међувремену, прихваћено је равноправно писање имена града: одвојено (Бања Лука) и спојено (Бања лука). У складу са реченом етимологијом, то у српском језику тражи и дослиједну, двојаку придјевску промјену.
54
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ла солдате да чувају младе саднице. На задовољство свих доцнијих становника града, а и гостију, саднице су се примиле и, временом, израсле у мирни шпалир, који данас чини преко 20.000 стабала у педесетак километара дрвореда. Захва љујући, дакле, генералу Јелсону, богати дрвореди већ више од стољећа чине ве личанствене „тунеле“ који вожњу бања лучким улицама понекад претварају у бајковито путовање, налик онима у 3Д биоскопима – чак потпунијим, јер алеје, нарочито током јунских дана, миришу липом као мало гдје на свијет у. А са њи ма и цијели град! КЛИЦА града у тврђави У средишту старијег дијела Бањалу ке, некада оријенталног, налази се твр ђава Кастел. На истом платоу се, по свој прилици, налазило насеље још у римско доба. Наиме, археолошки налази указују да је ту био римски логор Castra, а по ред њега, некако уз Црквену, и цивилно насеље са храмом бога Јупитерa. На ово упућују и темељи касноримског адми нистративног здања откривени унутар тврђаве. Касније су на том мјесту вели ко утврђење подигли Турци. Стари спи си кажу да је садашњи облик тврђави дао Нуман-паша Ћуприлић, који ју је почетком XVIII вијека темељно преу редио, проширењем и градњом бедема, бастиона, кула, подземних пролаза и ду боког шанца (у доба ратова пуњен во дом из Врбаса). Данас се у тврђаву, која у познатим и скривеним ходницима и одајама још чу ва многе тајне минулих вијекова, улази из три правца: са сјевера (од Тржнице), са запада (од Ферхадије) и са истока (од Врбаса). Ако се одлучимо за сјеверну ка пију, пред нама ће се наћи камена згра да а даље, у унутрашњости, скривен иза некадашњих затворских зидова и реше така, ресторан „Казамат“ са баштом уз
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
55
В О Д И Ч
/
G U I DE
Поново подигнути Храм Христа Спаситеља (срушен 1941)
56
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
бедеме тврђаве и прелијепим погледом на зеленкасти Врбас. Поред „Казама та“ води пролаз којим се стиже у други дио утврђења, кроз који је некада ишао важан турски пут. Он је водио из прав ца Ферхадије, кроз западна (Капи кула) и источна врата (Сукапију), те избијао на Ферхад-пашин мост, везу са Малом чаршијом и војним полигоном на де сној обали Врбаса. На тим капијама се, по свој прилици, родила фатална љубав из које ће настати позната бањалучка легенда о Сафикади... У овом дијелу Ка стела данас се налази отворена позор ница, на којој се одржавају концерти класичне, рок, фолк и етно музике, ве чери поезије и фолклора, а повремено и позоришне представе. БАНОВИНА СРПСКА Доласком хабзбуршке власти, центар града се помјерио неколико стотина ме тара сјеверно од Кастела, преко рјечице Црквене (која је у међувремену „гурну та под асфалт“), а жариште трговине и култ урног живота постала је Господска улица. Стварањем Врбаске бановине у јужнословенској краљевини, Бањалу ка доживљава процват. Центар града
Петрашин од бронзе Ако се са Кастела упутимо ка данашњем центру града и ис пред познатог хотела „Палас“ пређемо на другу страну главне улице, обрешћемо се у омаленом, модерно уређеном парку. Скривен у крошњама великих стабала, већ осам деценија овај парк краси споменик чувеном крајишком трибуну и књижев нику Петру Кочићу. „Петрашин од бронзе“ је коауторско дје ло Антуна Аугустинчића и Ивана Вање Радауша, а откривен је новембра 1932. године. На његовом постаменту може се про читати Кочићева опорука и опомена: „Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.“
се формира око новоизграђеног право славног храма. На Митровдан 1929. го дине у Бањалуку долази Светислав Тиса Милосављевић, први старјешина Врба ске бановине. Почиње златно доба овог града. Енергични и предузимљиви бан мијења лице и душу града. За само три наест мјесеци подигнута је Банска упра ва (данас Административна служба града), на трећу годишњицу његовог доласка у град усељен је Бански двор, у међувремену су основани позориште и музеј, покренуте новине, изграђени чи новнички станови, нови хотел, парк у центру вароши... Било је то, како неко рече, „Периклово доба Бањалуке“.
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Споменик најпознатијем крајишком писцу Петру Кочићу и парк који носи његово име
57
В О Д И Ч
Врбас вода дајак носила Гости који зидине Кастела обилазе током љета готово сигурно ће имати прилику да са његових зидина, доље, у ријеци, виде дајак. Ово несвакидашње пловило симбол је града и бањалучки понос ви ше од вијек и по. Тијело тог чамца, дужи не 7 до 9 метара, прави се од јеловине, а шпиц и крма од тврђег дрвета (храст, багрем или јасен). Чамац се, у ствари, гура и усмјерава дајаком, специјалном мотком по којој је и добио име. Та дрве на мотка, дуга неколико метара, има врх ојачан металном круницом и шиљком, чиме се постиже сигурније и лакше оти скивање о каменито дно ријеке. Вожња дајаком је посебан доживљај и питање градског престижа.
Поводом 75. годишњице Врбаске ба новине, Бањалучани су 2004. године по дигли бану Милосављевићу споменик који гледа на три његове најзначајније задужбине, на Банску управу, Бански двор и на прелијепи православни Храм Христа Спаситеља, чију је изградњу ономад Милосављевић помогао па су га захвални Бањалучани позвали, пет година након одласка из бановине, да кумује њеном освјештавању 1939. го дине. Овај храм био је кратког вијека (срушен је до темеља 1941. године), али је 1992. почела његова обнова. Освје штан је на Спасовдан 2009. године и да нас сија као златно-камени чирак над околним палатама. ПАЛАТА РЕПУБЛИКЕ Један од најмаркантнијих спомени ка из доба Врбаске бановине је „Хипо текарна банка“, данас Палата Републи ке Српске. Иако се градња овог здања често погрешно везује за првог бана, Светислава Тис у Милосављевића, оно је подигнуто за трећег бана, Богољуба Кујунџића (на челу Врбаске бановине од јануара 1935. до октобра 1937). Па лата својим угаоним положајем, зајед но са Милосављевићевим задужбинама (Храм Христа Спаситеља, Бански двор, Банска управа, данас Административ на служба Града), чини језгро данашњег града. Зграда је подигнута у дух у Бау хауса и класицизма, а по пројект у бео градског архитекте Миодрага Васића.
58
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
59
В О Д И Ч Симбол Бањалуке XXI вијека: Ново здање Владе Српске и Пореске управе
60
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Препознатљива је по монументалним бронзаним фигурама на улазу, чији је аутор бијели Рус Владимир Павлович Загородњук, родом из Одесе. Овај умјет ник завршио је студије вајарства у Па ризу, а Октобарска револуција довела га је у југословенску краљевину, у којој ће остати три деценије. Највише времена радио је као сценограф у београдском Народном позоришту, гдје се око чуве ног Јована Бијелића окупило неколико врхунских умјетника руске школе де коративног сликарства. Године 1950. одселио се са породицом у Сиднеј, гдје је и умро 1976. У међувремену, од 1927. године бавио се и декорацијама јавних објеката као што су Патријаршија у Бе ограду, „Хипотекарна банка“ у Сараје ву (данас Централна банка БиХ), хотел „Авала“ и други. За здање у Бањалуци урадио је рељефе дуж цијеле фасаде, али су – осим фрагмента „Адам и Ева“, који и данас декорише простор изнад главног улаза – остали међупрозорски рељефи озбиљно оштећени у Другом свјетском рат у, па су при обнови згра де уклоњени. На срећу, Загородњукове слободностојеће фигуре крајишког се љака и сељанке обучених у народну но шњу и данас красе главни улаз у зграду Палате Републике. У ЛИФТУ НАД ГРАДОМ Стварањем Републике Српске и ста ционирањем њених инстит уција у Ба њалуци, овај град је по трећи пут постао својеврсна пријестоница, чиме је добио нову прилику за убрзан развој. Симбол те Бањалуке с почетка XXI вијека сва како је Административни центар Владе Републике Српске, усељен 2007. годи не. Овим модерним комплексом доми нира највиша зграда у граду, седамна естоспратна Влада Републике Српске. У непосредној близини је и нови Дом Радио-телевизије Републике Српске, те пословни солитер у коме је смјештена Пореска управа. На највишем спрат у потоњег здања, четрнаестом, налази се повелики ресторан. До њега се долази вањским, панорамским лифтом, који посјетиоцима нуди чар путовања кроз још један бањалучки „тунел“, овај пут стаклени и вертикални, и тако их спре ма за јединствени поглед на цијели град – пријестоницу Републике Српске. s SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
61
Т Е М Е Љ И ПРИВРЕДА СРПСКЕ НА ПУТЕВИМА ОПОРАВКА И РАС ТА
Природни ресурси кључ развоја
62
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Сточарство је важан привредни потенцијал Српске
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
63
Т Е М Е Љ И Након распада Југославије, као великог и јединственог економског система, затим и ратних разарања, промијењена су битна обиљежја привредног амбијента на овим просторима. У посљедњих петнаестак година привреда Српске диже се на концептима приватизације, оснивања малих и средњих предузећа, инфраструктурних пројеката, као и директних страних инвестиција. Битна поља њене геоекономије су енергетика, пољопривреда, прехрамбена и прерађивачка индустрија, сектори услуга и финансија
ПРИВРЕДНА КОМОРА републике српске
64
Е
лектроенергетски сектор, пољо привреда и прехрамбена инду стрија, уз обиље природних потенцијала, главни су привредни и развојни адути Српске. Њени природни ресурси, богати и разуђени, кључни су фактор геоекономског обликовања ове републике. Основне упоредне предно сти за инвестирање овдје су пољопри вредно земљиште, шумски комплекси, хидро-климатски услови, рудни и ми нерални рес урси, те велики туристички потенцијали. – Привредна структ ура и изграђени капацитети на простору Српске добра су основа за даљи успјешан развој. У привредном систему најзначајније мје сто, свакако, припада индустрији, која је главни сегмент у стратегији дугорочног друштвено-економског развоја – каже Драгица Ристић, директор Привредне коморе Републике Српске. Енергетика има нес умњиво стра тешку позицију у привреди Српске и привлачи интересовање бројних ино страних и домаћих инвеститора. Данас, електричну енергију у Српској произ воде хидроелектране на Требишњици, „Вишеград“, „Бочац“, као и неколико ма
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Велики подухвати у енергетици Енергетику Српске, међутим, тек очеку је реализација великих пројеката. Поред изградње хидроелектрана „Бук Бијела“ и „Фоча“, те пројекта „Горњи Хоризон ти“, који предвиђа изградњу три нове хидроелектране („Невесиње“, „Дабар“ и „Билећа“), као и великог броја малих хи дроцентрала на свим сливним подручји ма – планирано је и јачање капацитета у области термоенергетике (термоелек трана „Станари“ и друга фаза у термое лектранама „Угљевик“ и „Гацко“). Од великог значаја је изградња маги стралног гасовода „Сава“ и прикључење на међународни гасовод „Јужни ток“, чи ји ће крак пролазити кроз Српску.
лих хидроцентрала. Заједно са термое лектранама на угаљ у Гацку и Угљевику, укупна расположива снага произвођача је 1.336 мегавата и задовољава потребе грађана и домаће приведе, а струја се дијелом и извози. – Посљедње четири године у Мјешо витом холдингу „Електропривреда Ре публике Српске“ остаће упамћене као најуспјешније од оснивања. Произве
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
65
Т Е М Е Љ И
66
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
дено је 22.190 гигаватсати електричне енергије, а остварена добит на нивоу холдинга износи 92.210.000 марака – ис тиче Бранислава Милекић, генерални директор МХ „Електропривреда РС“. И највећи обим инвестиција у проте клих неколико година био је у енергети ку, првенствено захваљујући улагањима у нафтни сектор, односно у Рафинерију нафте „Брод“ (која се бави производ њом моторних бензина, дизел горива, бит умена, течног нафтног гаса и сумпо ра) и у Рафинерију уља „Модрича“ (чи је су основне групе производа мазива и течности за возила, механизацију и ин дустријска постројења, уља и течности за обраду метала, мазиве масти, базна уља, парафини и био-програм). „Мо дрича“ је проглашена и за најуспјешније привредно друштво у Српској за 2011, у избору који традиционално организује Привредна комора РС. – Рафинерија „Модрича“ је у прошлој години искористила предности сарадње са великом свјетском компанијом као што је „Нестро групација“. Захваљују ћи стабилном снабдијевању базном уљ ном сировином из Рафинерије у Броду и пласманом готових производа пре ко „Оптима групе“ и „Нестро петрола“, остварила је пласман свих производа на домаћем и на иностраном тржишту. Из
везено је више од 50 одсто производње. Захваљујући нашем стратешком парт неру, односно власнику, који је отворио нови циклус инвестирања у нову техно логију, освојили смо и нека нова тржи шта – каже Перо Дугић, директор Рафи нерије уља „Модрича“. ПОЉОПРИВРЕДА ОД ЖИВОТНЕ ВАЖНОС ТИ Осим енергетике, још једна привред на грана у Српској је дословно од жи вотне важности: пољопривреда и пре храмбена индустрија. Према подацима из 2011, произвођача хране овдје има више од 1.300. Пољопривредном производњом и услугама у пољопривреди бави се око 800 привредних друштава, пољопри вредних задруга и самосталних произ
Здрава храна Посљедњих година у Српској се развијају капацитети за про изводњу органске хране, те јачају брендови засновани на тра дицији у производњи и на географском поријеклу производа. Расположиви ресурси, постојање произвођачке традиције, као и већи број субјеката који су стандардизовали производе и процесе, омогућили су да се храна произведена у Српској у све већим количинама продаје у Европској унији, САД, Кана ди, Русији и Аустралији.
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
67
Т Е М Е Љ И
Шуме И шумарство је национално природно богатство и привред ни потенцијал Српске. Шумски комплекс простире се на 1.287.970 хектара. Од тога, 50 одсто су високе шуме, 27 одсто ниске, а остало чине шумска земљишта и голети. Осим произ водње дрвних сортимената за даљу прераду, шуме су основ за пословање и значајног броја привредних друштава која се баве сакупљањем и прерадом споредних шумских произво да, љековитог биља и гљива, али и прерадом шумског отпада.
водних радњи. У њима је запослено око 7.000 радника. Истом дјелатношћу бави се и 221.000 домаћинстава, у којима жи ви око 800.000 становника. Индивидуал ни пољопривредници и пољопривредна предузећа раде у ратарству, сточарству и воћарству, повртларству, рибарству, пчеларству, па све до виноградарства и узгоја љековитог и ароматичног би ља. Прераду овако произведених пољо привредних производа обавља 500 при вредних субјеката, запошљавајући око 6.000 радника. Расположивог пољопривредног зе мљишта је преко 0,8 хектара по станов нику, што је одличан основ за пољопри вреду и прехрамбену индустрију. Српска има и различите географске и климатске услове, па је могуће бавити се дјелатно стима карактеристичним за равничар ски, брдски и планински, али и за меди терански предио. КА СВОМ ФИНАЛНОМ ПРОИЗВОДУ Прерађивачка индустрија Српске у 2011. направила је 3,4 милијарде мара ка укупног прихода. За око 12 одсто тог износа заслужна је дрвопрерада. Некада је то већином била основна прерада др вета. У задњој деценији, пак, све је веће учешће модерно опремљених капаците та који се баве израдом властитог финал ног производа од дрвета. Иако увозно зависна, индустрија тек стила, коже и обуће је и извозно оријен тисана производна грана, која запошља ва 8.560 радника. Стога су привредници у тој области, углавном базирани на лонпословима за иностране партнере, кори сници субвенција за извоз и фискалних растерећења. Поред произвођача хране, пића и ду вана, бројношћу и оствареним укупним приходом истичу се металургија и пре рада метала. Око 350 таквих привредних
68
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
субјеката чини, по удјелу у извозу Српске, једно од најзначајнијих поља дјелатности, са реалним изгледима за даљи раст изво за. Гаранција за то је широк спектар про извода, од квалитетних руда (жељезне руде и боксита), те глинице, алуминијум ских профила, челичних цијеви, машина, котлова за централно гријање, до авион ских мотора, алата, електрода за варење и других производа. Најзначајнији про изводи електро и хемијске индустрије Српске су електричне машине, опрема и дијелови, пластичне масе и производи од њих, разни производи хемијске инду стрије и фармацеу тски производи. Све значајније мјесто у привреди Ре публике Српске заузима производња папира и графичка индустрија. Чине је привредна друштва која се баве графич ком дјелатношћу, услугама штампе, про
изводњом папира и папирне галантери је, те израдом картонске амбалаже, као и информативном дјелатношћу. ТРГОВИНА И УСЛУГЕ, САОБРАЋАЈ И ВЕЗЕ Услужни сектор привреде у Српској један је од најдинамичнијих, од тргови не, туризма и угоститељства, до саобра ћаја и веза. Трговински сектор трансформисао се у последњој деценији, развио капаците те и модернизовао трговинске технике. Већи је удио трговинских ланаца, цента ра и хипермаркета. Инвестира се у мо дерне облике велепродаје и малопродаје. Привредна друштва из овог сектора чи не 35 одсто свих у Српској, док је скоро сваки пети радник запослен у трговини.
Чињеница да се Српска налази на једној од три главне туристичке руте у Европи, повезујући Источну Европу са Јадранским приморјем, чини осно ваним очекивање да ће се тенденција раста посјете и броја ноћења настави ти. Туристички потенцијали Српске су знатни, али тиме ћемо се у овом издању Националне ревије бавити у посебном темат у. s
Стабилност финансијског система Банкарски сектор, најзначајнији дио финансијског система, у Српској је потпуно реформисан. Биљежи позитивне трендове у свим сегментима пословања. Има 10 банака, док на тржишту осигурања послује 11 друштава. На подручју Српске послују и филијале друштава за осигурање из другог ентитета, а неко лико друштава из Српске има дозволу за обављање послова осигурања у Федерацији БиХ.
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
69
С И М Б О Л И
70
/
S Y M B O L S
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ЗНАМЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАСТАВЉАЈУ ДУГУ ТРАДИЦИЈУ СРПСКЕ ХЕРАЛДИКЕ
Док орлови
опет не полете У изнудици, послије контроверзних судских пресуда, грб Српске је замијењен привременим амблемом који има улогу званичног грба. Иако урађен мимо хералдичких стандарда, каже хералдичар Драгољуб Ацовић, амблем „поштује историјске, правне и естетске норме, и добро је примљен од народа“. Ипак, у Српској се не заборавља шта су на својим грбовима, штитовима и прсима носили њихови преци, јер то исто ће, кажу, носити и потомци
Д
раматичне историјске околности које су условиле стварање Републике Српске пратиле су и настанак и устаљивање њених најважнијих симбола: грба, заставе и химне. За двије деценије свог постојања Република Српска већ је имала два грба. Први је био хералдички добро заснован и прихваћен од народа, а други се појавио тек као предлог. У изнудици, по-
Пише: Лука Петровић слије контроверзних судских пресуда, они су замијењени привременим амблемом, који има улогу грба и званични је симбол Републике Српске. Иако урађен „изван хералдичких норми“, како је примјетио хералдичар Драгољуб Ацовић, амблем „поштује историјске, правне и естетске норме, и веома је добро примљен од стране становништва Републике Српске“. SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Амблем Републике Српске Грб Српске, укинут спорном одлуком Уставног суда БиХ
71
С И М Б О Л И
Вишемиленијумски симбол Орао је древни и сложен симбол, небески и соларни. Постоји у свим традицијама, од далекоисточних до праамеричких. Оличава висину, анђеоско, свјетлост разума, духовност, кон темплацију, оштровидост. „Сунчева птица, бли става попут ватре.“ „Гледа орао неустрашиво право у сунце, и у тебе, вјечни сјају, ако ти је срце чисто“, пева Ангелус Силезијус. У хришћанству, орао је атрибут апостола и јеванђелисте Јована, понекад је, нарочито у средњем вијеку, поистовећиван и са самим Христом. И у хералдици орао је вишемиленијумско знамење. Био је симбол римских царева, остаје то и у Византији. Од X вијека на византијским грбовима, умјесто једноглавог, појављује се двоглави орао. Такав, симболизује и јединство свјетовног и сакралног принципа у заједници, симфонију државе и црк ве, двора и храма, круне и митре. У Риму, Византији и Русији симболизује окренутост и ка Истоку и ка Западу, односно владавину цара и у Европи и у Азији.
Тај нови симбол, амблем, прихваћен је у Скупштини Републике Српске 16. јуна 2007. године, а овако је званично прописан његов изглед: „Амблем Републике Српске састоји се од поља у бојама заставе Републике Српске преко кога је златни преплетени иницијал Републике Српске; поље је окружено златним плодним храстовим вијенцем у дну, увезаним траком у боји заставе; изнад поља је златна затворена хералдичка круна, а испод поља златна кринова круна; око свега је циркумскрипција РЕПУБЛИКА СРПСКА – REPUBLIKA SRPSKA.“ „Златна затворена хералдичка круна“, како је то описано у закону, јавља се крајем XIX и почетком XX вијека на државном грбу Србије у вријеме Обреновића, те на дворском грбу и застави Обреновића. Тај државни грб Обреновића прихватили су и Карађорђевићи. Таква круна била је и на грбу Кнежевине и Краљевине Црне Горе, као и нa дворској застави Црне Горе почетком XX вијека, те на грбу Краљевине Југославије. Амблем Републике Српске оивичен је са двије златне гране, два вијенца са златним храстовим лишћем. Треба подсјетити и на то да је грб Србије из времена кнеза Милоша, како стоји у Уставу из 1835. године, био „опасан зеленим венцем, с десне стране од растова, а с леве од маслинова листа“. Важно је указати на још један детаљ. Испод траке у бојама Ордење и српске заставе, која при дну везује две одликовања храстове гране, налази се круна КотроРепублике Српске манића – иста она са златним крстоли-
72
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ким љиљанима коју је, на Митровдан 1377. године, у манастиру Милешева, недалеко од ћивота Светога Саве, на главу Стефана Твртка I Котроманића ставио милешевски митрополит када га је крунисао за краља. ОБИЉЕЖЈА ДУГОГ ПАМЋЕЊА Државна знамења изражавају вјековну свијест народа и његове елите о идентитету. Уз култ Светог Саве и косовско предање, двоглави бијели орао и крст са оцилима су симболички и историјски највиша српска обиљежја у свим српским земљама. Стога је разумљиво што српски народ Републике Српске као свој кодни хералдички знак сматра и осјећа управо те симболе. И када је, одмах по стварању Републике Српске, одређиван њен грб, није било никаквих дилема. Доминантан детаљ на том првом грбу био је сребрни двоглави орао на црвеном штиту. Орао је имао златне кљунове и канџе и златну круну на глави. На грудима му је био црвени штит, на чијој се средини истицао сребрни крст, а испод сваког крака крста, у сва четири угла штита, било је по једно сребрно оцило окренуто ка споља. Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине, почетком 2007, овај грб је проглашен неважећим. Стручњаци који се баве хералдиком предложили су други грб, који је 15. јула 2008. прихватила и Скупштина Републике Српске, али је он ускоро повучен. И рјешење тог грба било је занимљиво. Садржавао је претходни, двоглавог бијелог орла, али без круне, са штитом
Ширење Двоглави орао се из Византије проши рио на земље у њеном културном кругу (Србија, Русија...). Сребрног двоглавог орла су као свој знамен узеле многе српске средњовековне племићке поро дице (Немањићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, Кастриотићи...), као и нововјековне династије (Обреновићи, Карађорђевићи, Петровићи-Његоши). Осим Византијског и Руског, био је на грбу Светог Римског Царства и АустроУгарске, као и на грбовима Краљевине Ју гославије, Грчке, Аустрије, Албаније, Немачке, СР Југославије, Србије и Црне Горе, Српске...
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
73
С И М Б О Л И
Ордење и одликовања Републике Српске
/
S Y M B O L S
на грудима, на коме су крст и оцила. Као новина појављују се два љиљана, уцртана поред канџи орла. (Љиљани су на то мјесту стајали су и на грбу Краљевине Србије.) Грб Српске је, у тој новој верзији, добио постамент и држаче штита. Цео стоји на постољу од златног троплета на чије се средиште ослања заоштрени доњи крај црвеног штита. На крајевима троплета, на задњим ногама стоје два пропета лава, на чијим су главама српске круне са претходне верзије грба. На десној и лијевој плећки усправљених лавова су два медаљона, са два хералдичка знака. На медаљону са лијеве стране, у плавом пољу, налази се круна Котроманића, а са десне су, у диску, косе црвене траке са грба херцега од Светога Саве Стефана Косаче. Сви ти хералдички елементи и симболи који се јављају на два грба и амблему Републике Српске укорјењени су у
Застава Заставу усвојену у вријеме настанка Републике Српске ми моишла је судска забрана. То је, у ствари, стара српска пра воугаона тробојка, са три једнака хоризонтална по ља, црвеним плавим и бијелим. Спада у ред тробојних словен ских застава. Прихваћена је у Србији кнеза Милоша, 1835. Срби у БиХ успјели су 1905. да се изборе за исти знамен. У Уредбу црквено-просвјетне управе српских православних епархија у Босни и Херцеговини, уз сагласност аустроугарских власти, унесено је да „народно-црквена застава српско-пра вославних митрополија у Босни и Херцеговини јесте црвеноплаво-бијела“.
74
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
најдубљу српску традицију. На то је први цјеловито указао родоначелник модерне српске хералдике Стојан Новаковић у свом раду Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, објављеном 1886. године. То углавном потврђују али и допуњавају други истраживачи, попут историчара Александра Соловјева и академика Симе Ћирковића. И бијели орлови и крстови са оцилима утискивани су на штитове и печате у Византији, на одоре византијских царева и велможа. Одатле су врло рано пренијети у Србију. На огртачу Немањиног брата, хумског кнеза Мирослава, на једној фресци у манастиру Светога Петра и Павла у Бијелом Пољу, насликаној крајем XII вијека, појављује се двоглави орао. Има га и код његових потомака. Бијели орао је изгравиран на кандилима која су из Србије стигла у Бари, у цркву гдје почивају мошти Светог Николе, затим на прстену краљице Теодоре, жене Стефана Дечанског, да не говоримо о честим примјерима из Душановог времена на које указује Новаковић. С ДУБОКИМ КОРЈЕНИМА Двоглави бијели орлови јављају се и као симболи краљевске породице Котроманића. На аверсу великог печата краља Твртка, на десној страни, видимо и штит са двоглавим орлом. Готово исти штит јавља се и на великом печату краља Стефана Дабише Котроманића,
чији се оригинални отисак чува у Британском музеју у Лондону. Њиме се бавио Павао Анђелић који каже да је на печату представљен краљ који сједи на пријестолу, а са његове десне и лијеве стране су два штита. „На штиту са десне стране пријестоља као хералдички симбол представљен је двоглави орао полураширених крила. Штит са лијеве стране има десну косу пругу и по три љиљана на сваком пољу.“ Двоглави бијели орао и крстови са оцилима појављују се као симболи на печатима и фрескама, као украси на одјећи и посуђу, или као пластика у црквама (Лазарица, Каленић и Љубостиња у вријеме кнеза Лазара, доцније и на црквама из доба његових насљедника деспота Стефана Лазаревића деспота Ђурђа Бранковића). Ушли су и у грбовнике који су претходили Стематографији Христифора Жефаревића, а такве представе на грбовима српских владара и земаља допринеле су формирању националне свијести и Бугара. Васкрсла нововјековна Србија проглашена је краљевином 22. фебруара 1882. године, када је крунисан краљ Милан Обреновић, а већ 20. јуна донијет је закон о новом грбу. Тај грб, каже Стојан Новаковић, склопљен је по хералдичком укусу тога времена. „Из основа који се доказују аутентичним споменицима израђени су сви саставни делови новога грба. Из старе краљевске круне, која је сачувана на толиким новцима, изве-
дена је нова, сведена круна, по форми садашњих краљевских круна. По старим аутентичним облицима двоглавог орла, узет је и нови грб, двоглави орао у полету, и спрам нашег времена узето је хералдичко натуралистичко цртање. Кринови, хералдички знак који се на нашим споменицима најраније јавља и на њима се до краја нашега старога државног живота виђа, узети су за нови грб и смештени испод канџи орлу. И. М. Орбини и П. Ритер, кад су склапали грб Немањићког царства, дошли су на ове исте саставне делове, иако њихов нацрт одступа од оног облика који нам права старина у својим аутентичним облицима предаје. Како се Краљевина Србија развила из Кнежевине Србије, то је државни грб кнежевине стављен на прси орлу и задржан је плашт којим се све новије државе у Европи служе и који је већ на грбу Кнежевине Србије усвојен.“ Баш ова хералдичка решења у чијем је креирању учествовао и Новаковић послужили су као образац за нове срп ске грбове, укључујући и грб Републике Српске. s
Химна Химну Боже правде, коју је народ Српске од самог почетка једнодушно прихватио, Уставни суд Босне и Херцеговине је такође одбацио. Уместо ње, усвојена је сасвим нова свечана пјесма Моја Репу блика, аутора Младена Матовића. SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
75
П О Д С Ј Е Т Н И К
НА МИТРОВДАН 1377, КРАЈ КИВОТА СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ
Милешевска круна краља Твртка
Био је то важан историјски догађај, којем су присуствовале бројне највише званице. Обред је био свечан, византијско-немањићки, исти као када је Свети Сава крунисао Стефана Првовјенчаног. Дилема које је вјере био Твртко никада није постојала. Нема ни једног примјера да је Српска црква на престо устоличила владара који не исповједа православље. Јасно је, такође, зашто је Твртко за своје краљевско крунисање изабрао баш Милешеву, а не (рецимо) своју придворну цркву у Трстеници, крај двора у Бобовцу Пише: Јово Бајић
76
Д
ан или два пре Митровдана 1377. године колона коњаника и коња са товарима кретала се узводно уз Милешевку, притоку Лима, дубоком клис уром између Златара и Јадовника, према манастиру Милешеви. Међу ко њаницима био је и босански бан Твртко I Котроманић, а можда и његова супру га баница Доротеја. На једном од товар SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
них коња била је његова нова краљевска одора, краљевска круна, пурпурни кра љевски плашт и дијадема, и друге ознаке краљевског достојанства. Предстојао је историјски догађај: крунисање „сугубим вијенцем“, двоструком круном, српском и босанском, првога краља из династије Котроманића, који ће постати „по ми лости Божијој краљ Србљем, Босни и
Илустрације: Михаил Кулачић
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
77
П О Д С Ј Е Т Н И К
78
/
RE M I N DER
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
По милости Божјој Ту, у милешевском храму, Твртко је узео име Стефан како би се изједначио са својим прецима Немањићима, за које се вези вао и чију је традицију желео да настави. Постао је „по мило сти Божијој краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним стра нам“. Нема података о томе да је тада у милешевском храму и новој босанској краљици Доротеји (Дорослави) стављена круна на главу.
Поморју и Западним странам“. Све ће се то збивати пред ћивотом Светога Саве, који је крунисао првога српскога краља Стефана Првовенчаног. Милешева, једна од најчувенијих српских богомоља, у којој је био ћивот са моштима Светога Саве, помјерањем гра ница нашла се у то вријеме на просто ру босанске државе. Око цркве су били подигнути велики конаци, манастир је имао бројно братство, а међу калуђери ма било је великих духовника, вјештих преписивача књига и живописаца, мај стора за израду црквених утвари. Често су га даривали српски владари и остале велможе, пунећи његову чувену ризни цу. Манастир је имао велике посједе који су му доносили знатне приходе. Крунисање краља Твртка I било је догађај који је изазвао велику пажњу. Међу владарима сусједних земаља и велможама који су се уздигли на оста цима српског царства, овај поступак Твртка Котроманића није имао великих противника. Најистакнутији српски ве ликаши кнез Лазар Хребељановић и Вук Бранковић гајили су пријатељска осјећања према бану Твртку Котрома нићу и нис у имали ништа против ње говог крунисања. Тако се понашао и ма ђарски краљ Лајош. Није искључено да су међу господом која је прис уствовала овоме догађају били и кнез Лазар Хре бељановић и Вук Бранковић. Зашто је бан Твртко за своје краљев ско крунисање изабрао Цркву Светога Спаса у Милешеви, а не рецимо своју дворску цркву у Трстеници, крај сво га двора у Бобовцу, посвећену заштит нику Босне Светом Георгију Богослову Назијанину, кога су у то време у Босни звали Гргур Назазен? Због везивања за лозу Немањића. Краљ Твртко позивао се на своје претке Немањиће. Тврткова баба Јели савета, жена босанског бана Стефана I Котроманића, била је ћерка краља Сте SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
79
П О Д С Ј Е Т Н И К Свети Сава Српски
фана Драгутина Немањића. При за снивању нове династије, та крвна веза омогућавала му је да своме имену дода немањићко владарско име Стефан. РАЗДРИЈЕШЕНИ ЧВОРОВИ БОСАНСКЕ ИСТОРИЈЕ Историографија XIX и XX вијека да ла је овом догађају велики значај. Оскуд ност историјских података отварала је простор за разна учитавања и доми шљања, поготову што су овим питањем могли бити раздријешени многи чворо ви босанске историје. Једна од навод них дилема око које су ломљена копља историчара је да ли је краљ Твртко I исповједао православну, римокатолич ку или богумилску вјеру. Та доказивања трају и данас. Тим питањем бавио се и један од значајних српских историчара акаде мик Никола Радојчић у својој студији Обред крунисања босанског краља Тврт ка I (Прилог историји крунисања срп ских владара у средњем веку) која се по јавила 1948. у издању Српске академије наука и уметности. Та књига, плод дугог истраживачког рада, спада у ред пре ћуткиваних. Да би разријешио исконструисану недоумицу о вјероисповјести краља Твртка I, суочен са оскудношћу пода така, Радојчић је покушао да одговор нађе посредним путем. Проучио је и реконструисао обред крунисања срп ских средњовековних владара, по којем је крунисан и краљ Твртко. На основу тог обреда закључио је које је вјере мо рао бити крунисани владар. Проучио је и обреде крунисања западноев ропских римокатоличких владара, али и визан тијских царева, као и првог српског краља из династије Немањића, Стефана Првовенчаног. Каже: „По православноме обреду који нас се овде нарочито тиче крунисао је Сте фана за краља његов брат Сава, с нес ум њивом тежњом да српско крунисање
Претпоставка Уобичајено је било да се владари из исте владарске лозе кру нишу у цркви у којој се крунисао њихов родоначелник. Међу тим, нема историјских података о томе гдје су се крунисали потоњи босански краљеви, Тврткови насљедници. Није ис кључено да се то догађало у Милешеви.
80
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
81
П О Д С Ј Е Т Н И К
Аверс великог печата краља Твртка I, реконструкција
што више приближи византијском, као што је у свему тежио Србију што више изједначити са Византијом, а нарочито у оданости православљу. Зато су у пр вим крунисањима Немањића, која је обављао Свети Сава, сасвим јасно пре овлађивали црквени елементи над тра диционалнима. Њих је требало особито истаћи у Рашкој са још недовољно утвр ђеном државном вером византијскога православља. Високи ауторитет Светога Саве... смело је ставио црквене прописе као највише и као најпрече при ликом крунисања српских краљева у Рашкој.“ Да би један владар био крунисан у право славној цркви, он мо ра прије свега да ис пуни основни услов – да исповједа право славну вјеру. Тај услов морао је испунити и Твртко I Котроманић. Православна црква, сматра Радојчић, са тим никада није правила ком промисе. „У доба крунисања Твртка I ми смо још у веку цара Душа на који је латинску јерес сматрао не само верском заблудом него и опасношћу за државу. То исто важи и за богумилство. У Србији је била тада чврсто сједињена грчка оданост чистом православљу са српском оданошћу цркве држави. Поли тичка необавештеност заиста се не може пребацити српској цркви, па се због тога не може ни помислити да би она у не знању и у неспособности да одмери по следице свога рада учинила оно што је
у пуној противности с њеном оданошћу вери и с њеном мудрошћу у ставу према држави. То је заиста немогућно.“ ДОС ТОЈАН, РЕКОШЕ СВИ Прије него што је кренуо према Ми лешеви, Твртко I испунио је основни услов: доказао је да исповједа право славну вјеру. За то није била довољна само његова изјава, него и низ доказа од стране црквених људи из претенденто вог окружења, укључујући и ње гове духовнике. Нема ни јед ног примјера да је Српска црква на пријесто увела владара који не испо вједа православље. На максималну се риозност у приступу указује и чињеница да је за крунисање изабран дан тако ве ликог црквеног и на родног празника какав је Митровдан. Сигурно је да се и Ми лешева добро припремила да дочека бана Твртка I Котроманића и његову пратњу. Зна се да га је у манасти ру чекао митрополит са свештенством и монаштвом, те да су ту заноћили ви ше од једне ноћи. Крунисање је обавље но 8. новембра (26. октобра по старом календару) 1377. Лит ургију је служио митрополит са свештенством. У олтар милешевског Храма Светог Спаса ушли су митрополит са свештеницима и бан Твртко. Претходно је тамо, заједно са свештеничким одеждама, била унета
Никола Радојчић Академик Никола Радојчић рођен је у сремском селу Кузмину 1882. Студи рао је у Грацу, Загребу, Јени и Минхену. Међу знаменитим професорима који су му предавали били су и Матија Мурко и Константин Јиричек. После доктората, 1907, запошљава се у гимназији у Карловцу и остаје годину дана, а затим прелази у гимназију у Сремским Карловцима, гдје је радио дванаест година. Го дине 1920. изабран је за професора српске и хрватске исто рије на новом универзитету у Љубљани, а 1938. постао је редовни члан Српске краљевске академије. Почетком Дру гог свјетског рата избегао је у Београд, а крајем рата нове власти су га пензионисале. Бавио се историјом Византије, средњовековне Србије и средњовековне Босне. Оставио је велики број значајних дела. Умро је 1964.
82
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Тврткова краљевска одора. Краљевска круна, пурпурни плашт и друга краљев ска обиљежја положени су преко пла штанице на покретном столу, који ће касније бити изнет испред олтара. Крунисање је било налик хирото нији данашњих српских епископа. Бу дући краљ је у вријеме лит ургије био у олтару, учествовао је, као и свештени ци, у великом входу, у коме иначе могу да учествују само свештена лица. Пре причешћа будући краљ је пред митро политом и високим званицама у миле шевском храму, стојећи поред ћивота Светога Саве, изговорио вјерују (символ вере), чиме је свима недвосмислено по казао да исповједа православље. Затим је ту, пред олтаром, обећао да ће штити ти и помагати православну цркву и да ће се, без тога није могло, борити про тив сваке јереси. Тек послије тога усли једило је причешће. Будући краљ се, као и свештеници, причестио у олтару. Затим је, по свештеноправилу које је реконструисао академик Никола Радој чић, наступио чин крунисања. Завршни дио тог чина одиграо се испред олтара, близу средине милешевског храма, пред фрескописаним лицима српских влада ра-светитеља Стефана Немање, Стева на Првовенчаног и његових синова Ра дослава и Владислава. Кроз прозоре је укосо продирала свјетлост јесењег дана, храм је изнутра био обасјан многим во штаницама. Ђакони су из олтара изније ли покретни сто (налоњ) на коме су би
ли краљевски плашт и круна. Пришли су бан Твртко I и митрополит. Затим је митрополит узео „двоструки сугуби вијенац“, круну Котроманића, и уз кли цање свештеника „свјат, свјат“ ставио је на главу првог краља новоустановље не краљевске династије Котроманића. Племство и народ из храма су одгова рали: „Достојан!“ Митрополит је новога краља огрнуо краљевским пурпурним плаштом, а затим га миропомазао. У завршном дијелу своје студије о крунисању краља Стефана Твртка I Котроманића, Никола Радојчић каже: „Крунисање владара заиста је знаменит део духовне историје свакога народа ко ји се испео до државне самосталности. Из његовог развитка збиља се осећа, особито на Западу, измена односа изме ђу државе и цркве. На Истоку, међутим, из свих владарских крунисања изби ја несаломљива жеља цркве да владар докаже своју оданост православљу. За падна црква је у однос у према владару била разапињана множином и разно ликошћу жеља, скопчаних с њеним по литичким тежњама, па их је зато према политичким приликама и мењала, док је источној цркви у односима према вла дарима лебдела пред очима једна једина жеља – оданост према православљу, сје дињеном са човекољубљем.“ s
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Грб Котроманића и остаци Твртковог престоног града Бобовац
83
Ж И В О Т ,
Р О М А Н И
ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ (1668-1738), ЦАРСКИ САВЈЕТНИК И ПОВЕРЉИВИ ДИПЛОМАТА ПЕТРА ВЕЛИКОГ, НАЈМОЋНИЈИ СРБИН XVIII ВИЈЕКА
С Државом у срцу Пише: Драган М. Ћирјанић
84
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Даровити Херцеговац, изванредно образован и необично виспрен у „окретним играма високе политике“, за рачун руског цара испословао је мир са султаном у Пруту, пакт о пријатељству са кинеским царем у Пекингу, конкордат са папом у Риму, војни савез са тада моћним кнезом Молдавије у Јашију. Утемељио је руску обавјештајну службу. На цариградској пијаци робља, приликом једне тајне посјете, купио је и руском цару пок лонио младог Етиопљанина који ће постати прадједа Александра Пушкина. У Сибиру је основао град у чијем језгру је храм посвећен светом Сави Српском. Никада није заборавио свој народ, језик и вјеру. Са своје три кћери, почива крај царске породице у Светој лаври Александра Невског у Петрограду
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
85
Ж И В О Т ,
Р О М А Н И
Л
утамо данас као јапански ронини по сенкама и рушевинама Држа ве, тражећи смисао по каменитом пејзажу, на лицима људи окупљених на тргу. Сунчаног септембарског дана 2009, на Малу Госпојину, док је хор узносио небу српску и руску химну, у Гацку, ис пред цркве, откривен је споменик грофу Сави Владиславићу, ликом га вративши тамо где је и почео његов узорни и бога ти живот, пре више од 340 година. Стасита фигура дуге косе, у стилу оног времена, погледа продорног и ја сног, тела као у неком окрет у, са свит ком у руци, одаје човека одлучног, коме ни акција ни контемплација нис у стра ни. Подсећа нас на врлине у временима пораза и пропасти државе. Човек иницијативе, Сава Владисла вић је редак Србин који је, изашавши из мрака турске окупације, засијао на дво ру Петра Великог, носећи, до краја, иде ју српске државе. Ако је српска држава и потонула у таму, није потонула жеља људи да је поново створе. Држава живи кроз своје најбоље људе. Мало ко се и данас може поредити, по опсегу и значају свог деловања, са грофом Савом Владиславићем, једним од најзнаменитијих Срба краја XVII и почетка XVIII века. УСПРАВАН МЕЂУ РУШЕВИНАМА
Споменик грофу Сави Лукичу Владиславићу Рагузинском у Шљисељбургу, Петроградска област, Русија
Потомак средњовековне српске вла стеле која се после Косовског боја пову кла у Херцеговину, овај аутентични срп ски аристократа оличава врлине своје расе у смутном времену пораза. Исто рија породице Владиславић је историја српске властеле у покосовском периоду. Недовољно осветљен и проучен, овај за нас важни човек оцртава се на стра ницама биографије коју је написао његов рођак и земљак, песник бесмртних соне
Полазак у свијет После зулума потурчених Ченгића на властелинском имању Владиславића у Јасенку код Гацка, у последњој четврти XVII века, Сава са оцем Луком одлази у Дубровник, а његов рође ни брат Дука остаје у Требињу. Од тог дела лозе су Дучићи, чији је потомак и знаменити песник Јован Дучић, писац књи ге Гроф Сава Владис лавић. У Дубровнику, Лука Владиславић свом презимену додаје и Рагузински, по италијанском имену за град у који се доселио (Рагуза).
86
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
та Јован Дучић (1871-1943). Дуго носећи тај спис у себи, прикупљајући грађу на својим дипломатским службовањима, Дучић га је, не случајно, уобличио и об јавио у егзилу, у Америци, 1942, скрхан српским страдањем и политичком на ивношћу, док је Европа посртала и уми рала у грађанском рат у. Тражио је у Са ви Владиславићу свој алтер его, утеху у судбини која се понавља. Дучић, српски Пушкин, нашао је у Сави Владиславићу свог претка. Као да је читава епоха саже та у животопис у грофа Саве Владисла вића, а његов живот као да је последњи уздах средњовековне Србије, здробљене турским зулумом и цинизмом Млетачке Републике и Аустро-Угарске, Србије која спас тражи код Русије. Српско-руски односи у свим епоха ма говоре о необичној судбинској по везаности два народа истог порекла и вере. Од монаха из Хиландара, преко родбинске везе средњовековних Бал шића и Јакшића са царем Иваном Ва сиљевичем (Грозним), до сеобе Срба у доба Марије Терезије ка Русији (Ше вићи, Пишчевићи, Хорвати, Текелије, Прерадовићи...), ослободилачких рато ва против Турака уз помоћ Черњајева и жртвеног уласка цара Николаја II Рома нова у Први светски рат на страни Ср бије. Од доласка руске беле емиграције у Србију, па до ослобођења Србије у Дру гом светском рат у уз неизмерну помоћ руске армије. Та непрекинута веза траје све до данашњих дана, и на личном и на државном плану. Име Саве Владиславића је свакако једно од најзначајнијих у том низу. Ње гов животни пут на необичан начин укрстио се са путевима цара Петра Ве ликог, изузетне фигуре руске и европске историје. Прекретнички и просвети тељски дух Петрове владавине заувек је променио лице Русије. Од Московске кнежевине направио је Империју. Отва рањем према Европи и низом реформи у свим областима живота, унео је нову динамику у односе тадашњих европ ских сила. У тој динамици односа одлу чивана је и судбина српских земаља под Турцима. Сећање Срба на сјај њихове средњо вековне државе, никада угасло, давало је снагу за ослободилачке ратове и устан ке против отоманске империје. За свест Руса о нерешеном српском питању на
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
87
Ж И В О Т ,
88
Р О М А Н И
/
li f e ,
n o v e l s
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Балкану нарочито је заслужан гроф Са ва Владиславић, једна од кључних фигу ра српске идеје тог доба. ЧОВЈЕК НА ШЕСТ МОРА Велом легенде обавијен је одлазак Владиславића из Јасенка крај Гацка, где су имали своје поседе. Пот урчени Чен гићи, вели песма, крвљу су угасили ог њиште Владиславића. Задивљујућа је била жива духовна активност херцеговачких Срба тог до ба. Савин отац Лука био је близак при јатељ са владиком зах умским Василијем Острошким (1610-1671). Одржаване су везе за монасима из свих српских кра јева (јеромонах Глигорије из манасти ра Раковица крај Београда). Манастири Тврдош и Житомислић били су духовни центри. Борбена вера преплитала се са политиком. Ковани су устанички пла нови. Притиснута вакуфатима с једне и дубровачким и млетачким цинизмом с друге стране, готово у анонимности цветала је једна особена српска култ ура. Сава се школовао у Дубровнику и Италији, дружећи се са патрицијским синовима. Био је образован, течно гово рио и писао латински, талијански, тур ски, грчки и руски језик. (Писма која извиру из архивâ, његова и његове по родице, откривају људе више култ уре.) Као младић, обрео се у Цариграду, у доба кад су се и племићи бавили трговином. Добро је познавао прилике у Турској. У сарадњи са дубровачким емисаром и је русалимским патријархом Доситејем, долази у везу са руским изасланицима у Цариграду, најпре са грофом Украјин цевим а потом Голицином и Толстојем. Захваљујући њиховим извештајима ца ру, године 1703. у тек основаном Санкт Петерсбургу долази и до сусрета Петра I и Саве Владиславића. Сава већ има ону ауру незаобилазне личности из из вештаја руских емисара. Сусрет двојице младих људи, пун узајамне наклоности, био је прес удан. Сава је у Петру I видео сјајну и борбе ну фигуру словенске империје, кадру да промени и сит уацију на Балкану. Влади славић је био отмен и образован човек, који је импоновао шармом и речитошћу, тако типично херцеговачком цртом. Од лично обавештен о приликама у Вене цији и Цариграду, брзо се уклопио у ам
бициозне планове Петра Великог. Имао је шта да прича са царем. Учио га како се тргује и саветовао о бродоградњи. Са пута по Турској доноси цару Тајни изве штај о Црном мору, о стратешким при ликама на простору од виталног значаја за Русију. Од тог доба почињу и Савине трговачке привилегије. Био је један од кључних оснивача царске тајне и обавештајне службе. За то је обилато користио своју трговачку мрежу широм Европе. Саветовао је ца ра у бици код Полтаве, године 1709, где је коначно поражен ратоборни шведски краљ Карло XII. Интендант руске војске био је Владиславић. Постаје и званично Петров амбасадор.
Петар I Алексејевич (1672-1725), познатији као Петар Велики, цар Русије
СРПС ТВО СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА Поред свега осталог, Сава Владисла вић био је и један од најбогатијих људи у Русији онога доба. За велике заслуге у ратовима и дипломатији, цар га је оби лато награђивао поседима и дворцима у Москви, на Покровки, касније и у Пе трограду. Оставио је занимљив траг и у руској књижевности. Са једног од својих путо вања довео је два дечака црнца на по клон цару, купљена на тргу робова у Ца риграду. Једном од њих, љубимцу двора, цар је кумовао, пружио му пажњу и образовање. Овај је направио завидну војну каријеру. Био је то прадеда вели ког Пушкина. Никада не заборављајући српско питање, све време одржава везу са на шим устаницима и свештенством. То ком руског похода против Турске на ре ци Прут, Сава синхронизује активност устаника у Херцеговини и Црној Гори.
Краљевство Словена Користећи блиске односе са царем Петром Великим, гроф Са ва Владиславић настојао је да љубав према српском народу, из кога је потекао, искаже и на културном плану, предложив ши Петру Великом да се на руски језик преведе књига Кра љевство Словена Мавра Орбина, штампано још 1601. године у Пезару на италијанском језику. Пошто се Петар Велики за интересовао, Сава је превео на руски ту дотад најцеловитију историју Срба и осталих балканских народа. Књига се на ру ском појавила 1722. и омогућила Русима да боље разумеју ет ничке и историјске прилике на Балкану. Из Владиславићевог превода податке су црпли и потоњи српски историчари Васи лије Петровић и Јован Рајић.
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
89
Ж И В О Т ,
У Требињу је остао да живи Дука, рођени брат Саве Владиславића, и од њега потичу Дучићи
Р О М А Н И
Ствара се код нас својеврсни култ Пе тра Великог. Неуспех свеправославног похода против Турске одложио је осло бођење за читав век. Сава је направио дипломатску припрему похода на Прут, али, у прес удним данима битке, одлучи ло је издајство влашког кнеза Бранкова на, који се није придружио походу упр кос преузетим обавезама. У мировним преговорима са сул таном, по налогу цара, главну реч во ди Сава Владиславић. Савет ује цара и у економским питањима, пунећи др жавну кас у помоћу својих реформи. Путеви га даље воде у Италију, где са папом Климентом XI води преговоре о конкордат у и помирењу Русије са Ри мом. Смрт папина и проблеми са про зелитизмом католика у Русији онемо гућили су закључивање контроверзног споразума. Сава Владиславић био је у центру свих руских важних накана према Евро
Рачуница бискупа Змајевића Барски бискуп Андрија Змајевић овако је о побуни српских племена против Турака, у лето 1711, обавестио своје претпо стављене: „На овим границама избио је необичан рат. Право славни народи, турски поданици, објавили су рат своме суве рену да би диверзијом помогли Русе.“ По мишљењу бискупа Змајевића, победа православних про тив Турака била би највећи губитак за католичанство.
90
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
пи. Има широка овлашћења у вођењу трговине са Европом. Вешто снабдева царску породицу и многим уметнич ким делима. У Венецији се жени триде сет година млађом девојком из познате патрицијске куће, Виргилијом Треви зан, са којом добија три кћерке (деца им, на жалост, рано умиру). Бринуо је о руским племићима-кадетима по европ ским земљама. Агонија српских земаља се наста вља и после Пожаревачког мира изме ђу Аустро-Угарске, Венеције и Турске (1718). Решење српског питања још јед ном бива одложено. Српско Приморје и залеђе и даље прелазе из једне у другу туђинску руку. И на личном плану Сава Владисла вић је имао горко искуство са Дубров ником. Дубровачки сенат одбио је њего ву жељу, подржану од цара, да на свом имању у граду светог Влаха направи цр кву задужбину. С хладним поносом, на пушта овај град заувек. ДОДИР ЈЕДНЕ ВЕЛИКЕ СЛУТЊЕ Петар Велики умире 1725, а на пре сто Русије долази Катарина I. Сава Владиславић остаје на својим позицијама. Круна његове службе на руском дво ру је одлазак на трогодишње тешке
преговоре о граници са Кином, по на логу царице. Успева да осигура 6.000 километара дугу границу, линију која се одржала безмало 150 година. У дугим и сложеним преговорима користи сво своје дипломатско умеће. Израђује кар те Сибира и гради погранична утврђе ња. У једном од новооснованих градова, Троицославску (данас Кјахта), подиже храм и манастир посвећен светом Сави Српском. У Тајном извештају о Кини Владисла вић још једном доказује себе као држав ника. Сугерише двору какав политички курс да заузме, уз најистанчаније разу мевање државног разлога и стратегије. Само виши облик духа може да криста лише такве увиде. Пред крај живота задесио га је низ личних трагедија. Умрла му је мајка, монахиња Теофанија, и све три кћерке које му је родила млада супруга Вир гилија, као и син Лука из првог брака. (Најстаријој кћерки Ани кумовала је Ана Петровна, кћерка цара Петра Вели ког.) Скрхан тугом, и Сава је преминуо 17. јуна 1738, у својој 70. години. Коли ко је био цењен на руском двору види се и по томе што су он, његова мајка и три кћери сахрањени уз царску поро дицу, у Благовештењској цркви Лавре Александра Невског у Петрограду. И у последњим часима живота Сава Вла
диславић је мислио на свој народ. У тестамент у, свом синовцу и наследни ку Мојсију Ивановићу наложио је „да пошаље у српске земље два сандука словенских књига“. Преко Саве Владиславића српскоруски односи добијају фундаментални значај и за Србију и за Русију. Када раз мишљамо о тој личности, намеће се и питање о данашњој српској и руској аристократији. Ако аристократ у схва тамо као човека који носи у себи идеју Поретка и Државе, онда он има обаве зу да гради нове структ уре и уобличава дух новог времена, не хрлећи у оно што Државу не јача. Сава Владиславић је за нас узор чо века Државе. Државе као најважни је творевине, светиње, оквира укупног живота, ван које не постојимо а са којом смо све. Владиславић је био човек без Државе, а носио је Државу у себи. Када је о Русији реч, рацио се по влачи пред заносом, скепса се претва ра у веру, а садашњост постаје ностал гија будућности, јер у себи слутимо да је Србија Мала Русија, а Русија Велика Србија. s
Овдје, у Херцеговачкој Грачаници, почива пјесник Јован (1871-1943), најпознатији од свих Дучића, писац књиге о свом претку Сави Владиславићу
(Аутор је угледни српски редитељ, који управо припрема дугометражни документарно-играни филм о грофу Сави Владиславићу) SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
91
С В Е Т И О Н И Ц И
92
/
L I G H T H O U SES
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
СВЕТИ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ (1866-1941), МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
Посвећење
кроз искушења
Не бјеше му дато мирно и благородно вријеме, али је зато имао све што је потребно правом Христовом војнику у добу сасвим друкчијем од жељеног. У народу је због своје племенитости и доброте доиста био омиљен, што крвници увијек тешко праштају. Не зна се да ли је скончао у Јадовну, Јасеновцу или Загребу, али зна се да је пострадао Богочовека ради
С
вети Петар Зимоњић спада у ред најобразованијих и највећих ар хипастира свога времена. И по ред тога, о његовом живот у се мало го ворило и писало, док је његова смрт до дана данашњег остала загонетна. Рођен је 24. јуна 1866. године у Гра хову, као најмлађи син Маре и Богдана Зимоњића, свештеника и војводе херце говачког. По завршетку рељевске бого словије (1883-1887) yпис ује Православ ни богословски факултет у Черновицу (данас Украјина), највишој образовној установи те врсте у тадашњој Аустро- Угарској. По завршетку студија (18871893), годину дана проводи на Бечком универзитет у, а затим бива постављен за професора богословије у Рељеву, гдје се истакао као изврстан педагог. Као про фесор је и замонашен у манастиру Жи томислићу 1895. године (6. септембра). СТОПАМА ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ Шест година касније, 1901, постаје конзисторијални савјетник митрополи је Дабробосанске, гдје га затиче избор за митрополита зах умско-херцеговач ког. Хиротонија је заказана за 27. мај 1903. године. Ова вијест је изазвала оп ште одушевљење у Херцеговини. Чувши да ће владика стићи возом, на станици се окупило око 4.000 душа, како право славних, тако и муслимана и римокато лика. На станици је био и стари (деве десетједногодишњи) војвода Богдан, да дочека не сина, већ свог владику.
Пише: Хрис тина Пламенац Из поздравне бесједе светог Петра се може сагледати сва дубина његове благе и достојанствене личности. Јер, заиста, био је од оних људи о којима најбоље го воре њихова дјела, по којима их и може мо познати. „А шта да речем теби, роде мој мили, из кога сам поникао и коме толико дугу јем, а с вама бих се најрадије више заба вио и дуже поразговорио, имао бих вас зашто и покудити и похвалити. Али хва лити вас нећу, јер се бојим да ћу уврије дити ваш понос таквим разговором мо јим, а нећу вас ни кудити, јер се онда сам немам чим похвалити...“ У епархији затиче несређено стање. Слиједи, убрзо, низ трагичних историј ских догађаја. Прво су анексијом Босне и Херцеговине изгубљене све наде за осло бођење. Затим, долазе балкански рато ви... Први свјетски рат почиње прогоном и убијањем свештенства у БиХ. За све ово вријеме, Митрополит је, као сваки брижни отац, чинио за свој народ и мо гуће и немогуће, стекавши за живота по штовање попут великог му претходника светог Василија Острошког и Тврдошког.
Три верзије смрти Данас постоје три верзије о смрти митрополита Петра. Пр ва: из Госпића је одведен у Копривницу, а затим у загребачку болницу у Стањевцу, где је уморен. Друга: одведен је у логор на Јадовну, на Велебиту, и бачен у Шаранову јаму — највеће познато стратиште Срба. По трећој верзији, убијен је у Јасе новцу и „бачен у ужарену пећ за печење цигле. У сваком слу чају, поуздано је – мученички је пострадао за Христа. SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
93
С В Е Т И О Н И Ц И
Сабор српских светитеља, иконографска представа
Упркос тешком времену, и страху који је то вријеме изазвало, свети Петар стиже и да подиже и обнавља цркве, и да ру кополаже свештенике. У његово вријеме подигнут је Митрополитски двор у Мо стару (који су хрватске паравојне једи нице спалиле 1992. године). По завршетку рата, свестрано је радио на уједињењу Српске православне цркве, а затим, након васпостављања Патријар шије, по потреби Цркве, бива премјештен на катедру митрополије Дабробосанске, 1920. године. Владика је много учинио да пресахну непријатељства, напетости и неповјерења након Првог свјетског рата, те да зацијеле ратне ране. Често је знао да крене у шетњу муслиманском махалом. Видјевши га да наилази, људи би излази ли испред својих радњи и кафаница и с поштовањем га поздрављали.
Неопростиво Митрополит Петар Зимоњић је у БиХ урадио оно што ни при је ни послије њега није могао нико — смирио је страсти и уклонио несугласице. У народу је доиста био омиљен. Али то како је учио и дјелао било је неопростиво у тако опаком и бе судном времену, и на таквом простору.
94
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
НАДЕ И БУРЕВЕСНИЦИ После смрти патријарха Варнаве (ко ји је отрован у јеку борбе око конкорда та), свети Петар је био један од канди дата за патријарха. Уз њега, краљевским намјесницима су предложени Гаврило Дожић и Георгије Зубковић. Потврђен је избор Гаврила Дожића. За вријеме архипастировања Петра Зимоњића Митрополијом дабробосан ском, народ почиње да редовно поха ђа богослужења, активно учествује у изградњи храмова, отварају се школе, Дјечји дом и Сиротињска кухиња. О све му овоме свједочи и један од посљедњих извјештаја Митрополита Светом архије рејском синоду. Затим почиње Други свјетски рат и бомбардовање Сарајева, на Велику сри једу 1941. године. Митрополита су скло нили у Манастир Свете Тројице код Пљеваља. Иако је знао да би његов евен туални повратак значио сигурну смрт, очинска брига за народ га ипак води на зад у Сарајево, другог дана Васкрса. Недјељу дана потом, дошли су њемач ки официри да изврше претрес. Остарје
лог Владику су опт уживали за све и сва шта и пријетили му. На све то Владика је, као човјек који поштује туђе и брани своје, љубазно одговорио: „Господине, ви се љуто варате, ми ни смо за рат криви, али се ми не дамо поу бијати. Пријетњи смрћу се не плашим, јер сам већ једном ногом у гробу.“ Послије неколико дана, позвао га је усташки повјереник за Босну, римокато лички жупник сарајевски Божидар Бра ле, и тражио да нареди свештенству да више не пише ћирилицом и да печате за мијене латиничним, јер је ћирилица ста вљена ван закона у НДХ. Митрополитов одговор, сведоче хронике, био је кратак: „Ћирилово писмо се не да укинути за 24 часа.“ Затим је Брале тражио да то понови и његовом повјеренику за просвјет у Вучку, што је Митрополит и учинио. Како је, по ред свега, још и одбио да држи благода рење за Павелића, сваког часа је очекивао да дођу по њега. МУЧИЛИШТА И ГУБИЛИШТА То се и десило 12. маја 1941 (на дан светог Василија). По њега су дошли уста шки полицијски агенти и одвели га у по лицијску станицу. Одатле је спроведен у општи затвор „Беледија“. Био је у потпу ној изолацији; са њим није био могућ ни какав контакт. Три дана касније су два агента довела Владику да, наводно, узме шта му је по требно. При том, наложили су да им се отвори каса, и однијели су панагије, одли ковања и документа. (Деценијама касни је, митрополит дабробосански Владислав је приликом службеног пута у Загреб на шао записник са списком ствари које су тада однијете. Од свега тога сачувано је само оно што се није могло продати: ди пломе и укази о одликовањима.) Владику одводе у Загреб и смјештају га у полицијски затвор под картотечким бројем 29781. Одатле је спроведен у ло гор „Керестинац“, гдје је тешко мучен и малтретиран. Када је 15. јуна логор рас формиран, Митрополита одводе у уста шки логор у Госпићу. Мучења, поруге и понижавања су настављени. Изводили су га да по највећем пљуску, сам, у дво ришту „придикује како је придиковао Србима у Сарајеву“. Помирен и храбар, као прави Христов војник, носећи свој
вијенац од трња, сваку проповијед почи њао је ријечима: „Драги Боже...“ У Госпићу му се губи траг. Српска пра вославна црква је покушавала на све на чине да сазна нешто о митрополит у Пе тру и епископу горњокарловачком Сави. Одговор је био да се не налазе ни у јед ном од концентрационих логора у НДХ. Током 1942. „пуштена је прича“ да је Вла дика нервно оболио и да је „збринут у болници у Стањевцу, у Загребу“. Митро полит скопски Јосиф, који је тада (у одс у ству заточеног патријарха Гаврила) пред сједавао Светим архијерејским синодом, тражио је од предсједника владе Милана Недића да преко њемачких власти дозна нешто о Митрополит у. У одговору стоји да „његово боравиште до сада није могло бити установљено“. Године 1998, на редовном засиједа њу Светог архијерејског синода Срп ске православне цркве, проглашен је за Свештеномученика и „причислен оста лим светим из српског рода и хришћан ско-православне вере. Српска црква га прославља треће недеље у месецу септембру...“ w
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
Свети Петар Зимоњић, иконографска представа
95
С Т А Р И
96
М А Ј С Т О Р И
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
МОМО КАПОР (1937-2010), ПИСАЦ И СЛИКАР, ЈЕДАН ОД ОНИХ КОЈИ НИКАД НЕ ОДЛАЗЕ
Ода српском
пасуљу SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
97
С Т А Р И
М А Ј С Т О Р И
Момчило је био Република Српска прије но што смо ми и помишљали на њу. Херцеговина у фармеркама, гусларски љетопис на Шанзелизеу и Менхетну, племенита луталица с јаким корјеном у родном камену. „Од његових прича се могло живјети као Шехерезада. Крај њега се постајало носталгичан, духовит и ведар. Нико нам није тако шармантно приближавао друге и учио нас како се воли своје.“ Никада нам не би опростио када би прво издање Националне ревије „Српска“ изашло без њега, а оставио нам је пун кофер текстова за то. Ево једног, у славу јела које нас је одржало колико и хумор и пјесма
К
ада нас изда и напусти Европа и када са стола ишчезну енглески розбифи, италијанске шпагете, француски сиреви и немачки сосеви, враћамо се српском пас уљу као послед њем поузданом уточишту, националном јелу које нас још никад није изневерило. Једемо пас уљ и жалимо се једни дру гима: „Док се ми опас уљисмо, они нас оста више на цедилу!“ Занимљиво, никада нисам успео да скувам пас уљ за двоје; најмање за ше сторо! Срећом, старо је правило да је пас уљ много укуснији другог дана, док мало одстоји. То је, иначе, јело које човек тешко може да једе сам. Оно је много више од хране, готово национална метафо ра – позив на дружење за столом или око казана, поново пронађена блискост, симбол ината: „Ма јешћу го пас уљ, без ичега, али нећу пристати!“ „Свилу носите – пас уљ једите!“ каже једна наша стара пословица. Када ме катастрофичари уплаше те шким временима која долазе, одлазим на Каленића пијацу и лутам између те зги гледајући гомилице пас уља. Ту су тетовски бели, градиштанац, шарени и пегави, тамни и ситни бисер пас уљи, који ми враћају наду да ћемо и овај пут
Више од досјетке Непретенциозан а луцидан, Момо Капор нам је оставио многе незаборавне реченице-афоризме који су много више од досјетке. „Не морате краља, вратите нам Отаџбину!“ поручивао је нашим освједоченим савезницима и тра диционалним пријатељима. А заклете фројдисте зачикавао је овако: „Психоанализа је болест која се шири лечењем.“ И чувена реченица коју је приписивао час Леонарду, час Кло ду Симону, час Стендалу, у ствари је његова сопствена: „Ве ровао сам да целог живота учим како треба да живим, а учио сам заправо како да умрем.“
98
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
пребродити невоље. Уосталом, на пас у љу смо одрасли, нема разлога да са њим и не остаримо! Велики народни кувар, који помиње тридесетак наших јела од пас уља (ста ре Београђанке су од њега правиле чак и маске за негу лица!), тврди да пас уљ, сем А-витамина, садржи двадесет и четири органска елемента, од којих десет неоп ходних за људски организам... КАО ПАПУЛА ЦРНОГ ЂОРЂА Срби, наравно, наивно верују да су они измислили пас уљ (као и све остало)! Истина, на бечким јеловницима векови ма се налази чорбаст пас уљ са сувим месом под звучним именом „Serbische Bohnensupe“, а до последњег рата српски грах је био специјалитет „Градског по друма“ у Загребу, вероватно док им није пресео, па га склонише с јеловника, мада је то било најдраже Крлежино јело. Пас уљ илити, латински, Phascolus vul garis, биљка из породице лептирњача, стигла је у наше крајеве из Перуа кра јем XVI и почетком XVII века. Готово да нема народа који у својој кухињи нема неколико јела од пас уља. Француски cas soulet на много начина, баскијска здела, бретонски пас уљ с јагњетином, ката лонски или грчки пастирски, израелски лонац с луком, јечмом и говедином, мек сички chili con carne, тоскански с младим тиквицама, кромпиром и празилуком, румунски с младом боранијом, колум бијски с кукурузом и бананама, туни ски кускус са овчетином и кукурузним брашном, шајкашки пас уљ дунавских лађара, да не набрајам све јаније, чорбе и салате, па чак и латиноамеричке хлеп чиће од пас уља, зване empanade! Ту је, наравно, и далматински паштафажол с макаронима и старом коском од давно поједеног пршута, која се искувава по
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
99
С Т А Р И
М А Ј С Т О Р И
ко зна који пут да поклони мало мириса овом сиротињском јелу. Истарска манештра кува се с кромпиром, јечмом и младим кукурузом, пас уљ јота са сувом овчетином, а чувени кордунски па суљ са сувим свињским папцима и кромпиром! Стари хроничари помињу да је вожд Кара ђорђе, који није волео да једе код домаћина где би се затекао, увек носио са собом папулу (па сирани пас уљ) у дрвеном чанку с поклопцем, за стругу, па би га после само допржио на масти с црним луком. Када сам у белом свет у, сањам посне мана стирске пас уље, с којима се стиже до аскезе и спирит уалности. После њих се пије хладна из ворска вода у замагљеној чаши. Ма колико да сам се трудио, никада ми није успело у туђини да направим пребранац „гравче на тавче“ у земља ном суду, а много пута сам шверцовао у Амери ку венце лесковачких сувих паприка, које се пуне златним пас уљем, за своје носталгичне земљаке. ПРОС ТО КО ПАСУЉ Недостижни су и укуси пас уља наших бака. Оне су пас уљ потапале у воду и по двадесет че тири сата пре но што га скувају, са обавезним ло воровим листом и мало исецкане шаргарепе, да буде слађе. Хоргошка паприка, обавезна. Када смо били сиромашни и гладни, келне ри у „Коларцу“ кроз шубер су викали у кухињу, да сви чују: „Један пас уљ сос месо, без меса, за младог господина!“ А стари носачи из Книна су у кафани „Пролеће“ (испред које су им стајале двоколице) наручивали чувени „де гол“ – празан, го пас уљ, без ичега, да би приштедели новца, по дигли и ишколовали децу. Покојни глумац Паја Вујисић је на свом спла ву, на Ади Циганлији, с братом Дујом кувао чу вене пас уље у казану, којима је хранио све оне што би пропловили поред тог пловећег празни ка. Салата, зна се, сладак купус. На јесен, печене паприке с много белог лука. Вино, најјефтиније. Срби су, чини се, једини народ на свет у који од свих могућих пас уља највише чезне за – војнич ким! Скувајте свом човеку најбогатији пас уљ са сувим ребрима, сланином и свињским коленица ма, увек ће сетно тврдити да ипак никад није јео онако укусан пас уљ као онај у војсци! То је, веро ватно, због тога што се у војнички пас уљ не ста вља запршка, што га једемо млади и што је у њему укуван укус другарства, опасности и ризика. Јан Бибијан Елина Пелина попео се на месец уз дугу зелену стабљику пас уља. Можда ће и на ма пас уљ помоћи да стигнемо до звезда. У ова тешка времена, старе жене гатају гледају ћи у зрна пас уља. Шта нас очекује у будућности? Не знам, али ствар је проста ко пас уљ! s
100
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
101
Б И Б Л И О Т Е К А
БРАНКО ЋОПИЋ (1915–1984), НЕЗАБОРАВНИ ПЈЕСНИК ДЈЕТИЊС ТВА И БОРБЕ, ПИСАЦ ХИЉАДУ ПРИЧА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Поглед на свијет са нашег прозора
Био је писац-институција, у којем је живјело више талената. Одрастао на народној јуначкој повјесници, усменом предању и сликама бајке, у завичају шаљиве приче и басне, препознао је у српској баштини димензије класичне старине древних култура. Рођен усред Првог, учесник и пјесник Другог свјетског рата, желио је да се суровости свијета супротстави њежношћу, љепотом и хумором. Учитељи су му били народни пјесник, Његош, Кочић, Матавуљ. А са словенских источника Хашек, Гогољ и Чехов Пише: Драган Лакићевић
102
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
С
ело Хашани знаменито је место наше књижевности. Многим Ћо пићевим читаоцима чини се да су и они тамо одрасли – у живописним пределима са Ћопићевим живописним јунацима: тај се завичај, са својим пла нинама, долинама, рекама и пећинама, поготово с јунацима – нама чинио по знатијим од оних предела у којима смо се одиста родили и живели. То је удео истинске књижевности: да читалац ви ди и доживи нешто боље и дубље од сопственог живота. Детињство је провео између две пла нине: Грмеча и деде. Оно што је рекао о деди могло се рећи и о Грмечу – „ње гов зачарани свијет, сав саткан од бајки и маштарења, мјесечине и прозрачне свиле...” Рођен у Босни, Лику је сматрао сво јим завичајем: „Кад загусти у Босни, бје жи у Лику...” РОЂЕНА ЗЕМЉО Прву ноћ у Београду преспавао је ис под моста на Сави, на који се, улицом његовог имењака Радичевића, по коме му је мајка дала име – прелази из ста рог Београда у Нови Београд, из старог у нови свет. Књижевност Бранка Ћопи ћа сва је на прелазу из старог у ново. Из архаичног предања, мита и веровања, из памћења далеких предака, буна и хајдука – прелазио је Бранков нараштај, поворка његових књижевних јунака у нови, ђач ки, градски, модерни свет. Неко је оти шао за школом, неко за бригадом, неко је колонизован, некоме су увели електри ку чија је светлост заменила представе о Жар-птици и осветлила тамне закутке маште, сенки, утвара, језика... Душе. У средини тога пута била је рево луција. Револуција се није баш најбоље видела од ратног пламена и дима. Уз то, револуција је рат у дала друго, трагично лице: окупатор је одиста напао рођену земљу и њу је, по налогу предака, тре бало бранити: „... На крају пише: ‘Рођена горо, / туђин јуриша на те, / а ја те бра ним до задњег метка / и даћу живот за те’.” Свако ју је бранио на свој начин и у свом друштву. Бранко је бранио душев ност, доброт у, невиност – детињство свога народа. Полетне строфе корачнице и еле гичне ноте тужбалице писао је напоре
Николетина Највише симпатија у тој борби, која је по нечему подсећала на древне бојеве и хајдуке, имао је наш писац за сеоске борце које је инстинкт одбране родне куће, груде и части – повукао у нову херојску бајку. Међу њима се издвојио Николетина – аугментатив имена хришћанског светитеља и традиционал ног кућног заштитника, незграпно име незграпног делије, састављеног од стидљивости и храбрости, поштења и не спретности у исти мах. Лепо га је, у својеврсним карикатура ма, илустровао Зуко Џумхур.
до са сложеном структ уром тога рата, који је он схватио као пролом – у све ту, друштву, самом појединцу. Можда је највише пролома било у народу и њего вом бићу. Роман Пролом, друкчији од хуморне и ведре лирске слике „огњеног рађања домовине”, остао је несхваћен и непрочитан, па зато поштеђен од кри тике једноумног победничког погледа на рат и револуцију, која је потрајала више него што је било природно и по требно, све до пораза тековина те рево луције. У том роману вишак истине и историје засенио је лирску лепот у и ду ховитост поезије... Кажу да је Иво Ан дрић рекао како „није читао књигу са више прозора”. Бранко Ћопић је био лирска душа. Али су у његовом дару становали још двојица: приповедач и хуморист. При поведач је долазио из завичаја народних казивача о Ћоси, Ери, Насрадину, а ху морист је био у сродству са Симеуном Ђаком, Пилипендом, Ћорканом. Запо чео је сетним љубавним причама – мно штво их је, као младић, објавио пре рата у Политици. Кад је, пре Другог светског рата, до био награду „Милан Ракић”, први пут је видео хиљадарку. А у војсци су се чу дили како је редов Ћопић, који рђаво маршира, могао добити награду Српске краљевске академије. Прве књиге Под Грмечом и Борци и бјегунци издао му је у Београду Геца Кон, а збирку Планинци, као двадесетпетого дишњак, објавио је у Српској књижевној задрузи, 1940. Исте године, у „Златној књизи” излази му књига за децу У цар ству лептирова и медведа... Онда почи ње рат. У том рат у окупатори су убили издавача Бранкове књиге за децу, Гецу Кона, а Бранкови су, без суђења, стреља ли председника установе која је издала Планинце... SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
103
Б И Б Л И О Т Е К А ПЕСНИЧКИ ОРДЕН Из тог рата сачуван је „факсимил шапило графског отиска песме из 1942. године” – „Омла динка Мара”. Тај рат је још више ублажио границу између књижевности за децу и књижевности за одрасле. Николетина Бурсаћ појавио се у романи ма за одрасле, па у засебном циклус у прича о кра јишком делији и митраљесцу голубијег срца, али и у пионирској трилогији – о деци која се најпре буне против неправде у сеоској школи, а ускоро потом и против неправде у светском поретку... Рат и револуцију видео је као велики опште народни устанак младих и старих, предака и по томака – за одбрану слободе, отаџбине и свих вредности света и човека. Зато је ваљало описа ти и опевати стотине подвига, јунака, учесника те епопеје, која се – за овог писца – догађала на Козари и на Сутјесци, исто толико и у многим мањим али не мање важним биткама, међу обич ним људима, у њиховим јединственим срцима. Он јесте славио „хероје народне буне”, али су му упечатљивији они који су добили песнички а не државни орден: Марија на Пркосима, Николети на, Бране Десница. Све те песме, у књигама Огњено рађање домови не, Ратниково прољеће, Бојна лира пионира, Армија одбрана твоја, Партизанске тужне бајке – могле би бити једна поема: „Пјесма мртвих пролетера”. Уз „Херојеву мајку”, „Лекцију из земљописа”, „На Петровачкој цести”, то је најлепша Ћопићева пе сма из рата. Са песмама из мира, у којима прео влађују стихови за децу – песме и поеме с врхун ским хумором, добротом, познавањем детињства – чине избор најбољег песништва Бранка Ћопића. Нови хероји у њима се не могу одвојити од старих витезова: „Пред оком свакога борца, док је освет у ково, био је Обилић Милош, Страхинић и Косово.” Српски песник не би био велики кад свог херо ја не би приближио Косову. Николетина и Јовица Јеж долазе на то место судилишта српске исто рије: „Чујеш ли како се читава чета ућутала? Није шала, ваља сјутра наступати тамо куд је Обилић газио.” С Косова, пак, нема се куд него у вечност. Знају то и партизански песник Ћопић и његов ју нак члан Комунистичке партије – да се из великог подвига и страдања у завичај може вратити само као бесмртник: „Господе боже – говори једна Ћо
Деца и одрасли Роман Делије на Бихаћу писао је за децу, а објавио – за одрасле. После се кајао што све књиге о мла дим јунацима (Орлови рано лете, Славно војевање, Битка у златној долини) није штампао у едицијама за одрасле. У правим књигама граница између де це и одраслих брише се сама од себе.
104
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
пићева чемерна бака – господе боже, ено сад про лазе и мртви Крајишници. Иде мртав командир и мртвог борца води. Оба жути к’о восак, оба прео бражени. Господе драги, слава ти и хвала, нек сам само прије своје смрти видјела светитеље.” ЛЕКЦИЈА ИЗ ЗЕМЉОПИСА Дечаци су се појавили још пре Николетине: Орлови рано лете. У техници хајдучке епске пе сме, као рођаци Малог Радојице, синови Старог Вујадина и Старине Новака, али и у акцијама на лик онима из вестерна о борби против неправде – појавили су се харамбаша Јованче и дружина. Јованче је праунук хајдука Јована. Са њим су дво јица Никола: један Николетина и други Николи ца с приколицом. (И пишчев стриц звао се Ни џо – цео народ зове се Никола.) Затим Мајстор за практичне ствари који ће симболично окрпити школски глобус, и мајстор за склепавање песама: Ђоко Потрк, једна врста Ћопићевог двојника. У свакој чети подразумева се песник: гуслар, или Скендер – да испева Мајку Југовића или Стојанку мајку Кнежопољку, на фронт у 1942... Велики Ћо пић знао је да је у роду и с безименим народним песничким спадалом и са највишим висинама српског песништва – Његошем и Филипом Ви шњићем... Из буне у малој сеоској школи, наслед ници Николетине и Ћопића запућују се у велику буну против Хитлера и светског зла. У исто време, на Грмечу, „Бране нишанџија” брани рањенике и учи „лекцију из земљописа”. Док га није требало бранити, Бране о завичају ни је знао ништа. Та борба дала је смисао јунаковом имену... Значи ли то да вреди само она земља за коју се бори до смрти? Биће да то није била по следња „лекција” Ћопићевих јунака, иако наста вак историје Бранко, на његову срећу, није видео. Бојна лира пионира појавила се у Загребу 1945. Желећи да се учврсти „братство и јединство”, ис ковано у рат у и револуцији, песник распоређу је песме и јунаке у све крајеве велике отаџбине: „Карпоша Македонца, хероја са Козјака, слави ће родна груда, памтиће кућа свака.” Да Загребу олакша терет из тог рата, Бранко управо у овој књизи карикира четнике: „Команданте, друже мили, четника смо уловили.” А великим словима: „Србин, Хрват, права браћа! Не треба ти мудрост краћа.” Кад је написано, то није било иронично. СВЕТ САТКАН ОД ДОБРОТЕ Од краја рата до краја живота објавио је Бран чило на стотине и стотине књига и издања – по новљених, приређених, скраћених. Имао је ка рактеристику „одан и веран партији”, али је због „Јеретичке приче”, у Књижевним новинама 1950, SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
105
Б И Б Л И О Т Е К А изгубио сан. „Јавно га је напао лично Јо сип Броз”, пише Бранков биограф Радо ван Поповић (Књига о Ћопићу или пут до моста). Једна безазлена полусати рична прича, испод пишчевог просека, постала је неопростив грех „друговима” из врхова државе и партије – јер се њена жаока примакла њиховом личном до битку из револуције. А за много оштри је сатире и дубље истине, и разорније критике – нис у хајали. Његова поетика била је у само једној мисли: „Треба гледати свет са свога про зора, ма какав тај прозор био.” На прелазу из старог у ново, између лирике и душевности детињства у ствар ност и суровост политике и последица – налази се и чувена књига Ћопићевих прича Башта сљезове боје. Писац хиљаду прича, мајстор кратке форме и за децу и за одрасле, Бранко је у Башти изабрао теме и мотиве, начинио антологију душе и својих приповедачких поступака: лир ско-хуморни приступ детињству, сетно и интроспективно понирање у порекло осетљивости човека. У детињству је свет саткан од доброте и љубави, а кад се, у другом делу књиге и новом слоју прича – одрасте, свет ће бити загорчен сазнањи ма, интересима, изневереним надама... Стожер детињства и заштитник дечакаписца био је „дјед Раде”, кућно божан ство са цртама иконе, огрнуте чаробним гуњем људске топлине и доброте. Поеме Јежева кућа, Деда Тришин млин и Партизанске тужне бајке биле су при че у стиховима, испеване као химне љу бави и храбрости. Наспрам њих стоје хумористичке антологијске скаске: „Бо лесник на три спрата” и „Вашар у Стр моглавцу”, затим циклуси песама-огласа, лирске басне и лирске бајке („Мјесец и његова бака”)... И наспрам антологијских старинских прича и легенди („Последњи потомак Великог Борца”) антологијске урбане приче („Бата и милиционери”). Или чудесно духовити експеримент, ша
Народу на зајам Године 1946. објавио је шест књига, а 1948. најчитанији пи сац Југославије уписује сто хиљада динара за Народни зајам, знатно више од других писаца у акцији „књижевници својој земљи” (Исидора Секулић). Једном, у оној земљи, Десанка Максимовић је написала да би се књигама Бранка Ћопића могао поплочати пут од Београда до Загреба. Члан Српске академије наука и уметности постао је 1968.
106
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
ла с књижевним поступком – „Изокре нута прича” која је, тобоже, претрпела земљотрес: „Тек што је брдо изашло иза сунца, а кревет скочи из пространог чи че, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима: – Гле, но ћас је земља добро поквасила кишу – ре че брк, сучући чичу...” У близини наивних сеоских бена ти трају највеће мудрости и обиље добро те. То је Ћопић. ЛАБУДОВЕ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ Године 1971, у Сарајеву излази збир ка Мала моја из Босанске Крупе. У њој
се писац вратио песнику. Грађу из зна менитог романа Магареће године пре творио је у елегије: опевао школовање и живот у ђачком дому у Бихаћу, радо сти и туге, прве љубави, сусрет са ве ликим и све већим светом. Приче испод крњег месеца и Јежеву кућу написао је екавски, а у своје детињство вратио се ијекавски. На елегичан начин, поткрај живота, 1978, у издању „Просвете”, испевана је још једна заветна књига: Сеоско гробље. У њој су „гробослови” (Момир Војво дић) – дванаест епитафа на малом сео ском гробљу, где почивају омиљени ју наци, у ствари рођаци и земљаци нашег
писца: момчина и по, сељачак Ђукан, рудар из Минесоте, крајишке делије, Гојко јуначина, лопов Микаило, поли цајац Тодор, пољар Јован, „весела же ница”... Као што су некад, испред Риса Усамљеника, последњег потомка Великог Борца, промицале сени некадашњих ју нака-бранилаца пећинског прага старих рисова, тако сада сени деде Раде, Нико летине и осталих, још једном промичу перивојем сна и јаве Бранка Ћопића. Ту, негде, с њима је и он. Нико није мртав – сви су у књигама. s
Своју прву ноћ у Београду Бранко Ћопић преспавао је испод овог моста на Сави и свој посљедњи корак учинио је са њега
(Аутор је главни уредник Српске књижевне задруге) SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
107
Д А Р О В И КАКО ЗАИС ТА ОТКРИТИ БЛАГОДАТ ИЗ ВИНСКИХ ПОДРУМА МАНАС ТИРА ТВРДОШ КОД ТРЕБИЊА
Она искра
у вину и човјеку Пише: Славомир Ћировић © Манастир Тврдош
108
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Монаси овог манастира, предвођени игуманом Савом, на темељу дугих традиција започели су ново поглавље у српском манастирском винарству. Преузели су бригу о 70 хектара под виновом лозом у Требињском пољу и засадили још 60 хектара младих винограда у Поповом пољу. И ту, између стамености камених гора и мудрости оближњег мора, добијају изврсно вино, каквог нема другдје на свијету
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
109
Д А Р О В И
Виноград и подруми манастира Тврдош
П
ротиче Требишњица кроз ка мено корито Херцеговине и као бројаница времена сабира годи не и народе, владаре и ратнике, песнике и духовнике: од тајновитих Илира и Три бала, преко Римљана, све до српског име на, од светих апостола Петра и Павла до светих отаца српске цркве, Св. Саве и Св. Василија, од Јустинијана до Немањића и Косача, од османлија до херцеговачких устаника, од гуслара до Јована Дучића. Између планина и мора расцвета ло се Требиње као бокор међу стенама. У помешаној крви брђана и примораца успоставила се и особита нарав људска, сачињена од чврстине камена и мудро сти воде, нарав која зачињава трајање народа српског у Травунији, Захумљу и Хуму. Тутњали су и овде ратови, спирали памћење и со мудрости као киша земљу са сада голих брда око Требиња. И још су неке ране свеже, ни многе старе нис у затворене. Нас, међутим, дочекало Дучићево ју тро испод Леотара, струјање благо по пут Савине речи, благородни призрак у облацима изнад манастира. Пред нама отворено Требињско поље, извезено ло зом која другачије бројанице носи и кри је тајну враног херцеговачког вина, тајну оне исконске семенке божанског у вину и човеку.
Прича И не може се другачије описати ово вино него причом која тече, причом пуном замишљености и поезије, пуном смире не ватре и сећања, јер је оно само баш таква прича, прича која тече вековима и још више, још више.
110
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
Монаси манастира Тврдош, предво ђени игуманом Савом, на таквим дугим традицијама започели су и ново погла вље у причи о манастирском винарству код нас. Преузели су бригу о виновој ло зи у Требињском пољу, о старим засади ма вранца на 70 хектара, и подигли чак 60 хектара младих винограда у Поповом пољу. Извесно је сада да ће се пред на шим очима поново остварити речи из старе епске песме о Тврдошу и његовим чувеним подрумима, о „манастирској из би испуњеној вином“. Трагови јасно показују да су вински подруми у Тврдошу постојали још у XV веку. Требињско и Попово поље су изра зито плодна крашка поља, настала спи рањем земљишта са околних брда. Нека дашње богате шуме искрчене су, највише у време владавине Млечана, касније и у доба Аустро-Угарске, па је временом ерозија сво плодно земљиште нанела у Требињско и у Попово поље. Врело лето и благе зиме, изразита субмедитеранска клима, каменито тло с наносом најплоднијег земљишта, ства рају идеалне услове за рађање вина, које се цеди из камена и сувине, из сунца и ветрова што се сударају изнад Требиња, хујећи са планина и мора истовремено. Вранац и жилавка овде рађају вековима. Жилавка је овде, кажу, и поникла, а доне ти вранац, упивши посебност овог под небља, дарује врло особена вина. Вранац или „тврдошко црно“ је изван редно вино. Остаје у памћењу по својој чистој боји пурпура, по мирисима Тре бињског поља у лето (препуног пелина са ког ројеви пчела доносе славни тврдо
шки мед), по снази и пуноћи која извире из топлог камена на којем сазрева, по чудесној мешавини укуса зреле вишње и смокве што се лагано сливају у осећај благе свежине, по пут летњег сумрака који се спушта око хлад не Требишњице. Али, ово је и вино спокоја, манастирске тишине и благости монаха који га негују. ЗАСЛУЖИТИ ТАКВО ВИНО Када то вино пронађете у свом граду или селу, оближњем или далеком, рођеном или прирођеном, када вам рука и дух крену пре ма њему, на његовој укусно дизајнираној декларацији можете прочитати доста тога што ће пред вама отворити баш ту причу, прастару и увек нову. Прочитаћете да је ге ографско порекло вина из Петропавловског поља, Требиње, Источна Херцеговина. Да је по типу црвено, суво. Сортни састав: вранац. Сазнаћете да се производи на традицио налан начин. Врење и одлежавање се одви ја у великим храстовим бачвама, у старим манастирским подрумима. На начин старих херцеговачких винара, грожђе се дуго оста вља да одлежава на комини, како би вранац изнедрио што више бојених и танинских ма терија, које вину дају упечатљиву структ уру и пуноћу. „Као право чедо херцеговачког поднебља, ово вино плени изразитом бојом пурпура, упечатљивим екстрактом, воћном аромом и укусом који подсећа на зреле вишње и смо кве“, читате. Ако сте претходно посетили сајт вин ских подрума манастира Тврдош (www.tvr dos.com), сетићете се: „Пуноћа и изузетно освежавајуће киселине дају му снажну енер гију и неограничене могућности за слагање са храном. Идеално се слаже са димљеним и сушеним месом, зрелим пуномасним си ревима, сиревима из уља, свим врстама ди мљене рибе, јегуљом на жару, свим врстама печења, а нарочито са јагњетином испод са ча. Изванредно се слаже и са месом са ро штиља. Посебно га препоручујемо уз специ јалитете од џигерице. Обавезно га пробајте са џигерицом у сланини, или у комбинацији са сланином и сувим шљивама.“ Застаните и ослушните себе. „Ослушните кроз себе целу Творевину.“ Ако сте осетили, узмите. Ако нисте, тражите даље. Није ово вино за вас, ни ви за њега. Тврдошко вино служи се искључиво на собној температ ури. Они који га најбоље знају препоручују декантирање. s SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
111
О Б Ј Е К Т И В
Дрина и њене отоке у Семберији
СУСРЕТ УМЈЕТНИКА СА СВОЈОМ ЗЕМЉОМ
Документи о љепоти
С
Дрина у горњем дијелу свог кањона Ријека Плива Херцеговачке чаролије (горе) рудник Станари код Добоја (доле)
112
лободан Крстић (Драгаљевац код Бијељине, 1947). Мајстор фотографије, у пуном смислу обје те ријечи. Када је давне 1962, у првом разреду гимназије, као побједник литерар ног конкурса добио фото-апарат, није могао знати да је то његов сусрет са сопственом судбином. У двадесетој, као студент машин ства у Београду, завршава Школу фотографије Фото-клуба „Елек тромашинац“, а већ од 1970. учествује на изложбама умјетничке фотографије широм тадашње земље и у иностранству. Критичари веле да „нагиње сижеу“, „више пластичним него на ративним елементима“. „Крстићев прст одлучи се тек онда кад се визуелна датост преклопи с уметниковим духовним, када је сигу ран да нам открива тајну, дарује радост и радозналост.“ Почео је од лајф фотографије и портрета обичног свијета, ту, око нас. Висо ке домете остварио је у жанру акта. Његов приступ теми жене, и у акт у и у портрет у, врло је истанчан. Обавијено велом сенке и недоречености, сво у наглашеној контрастној свјетлости, њено тијело скрива откривањем, го вори ћутањем и облачи се у сопствено памћење. Ипак, прави врхунац Крстићеве умјетности је зрели сусрет са Срп ском. Пејзаж, завичајни, нарочито сеоски и предјели ненарушене приро де. Коњи на пропланку под планином. Свитање над кањоном и сутон на језеру. Стара кућа са сламним кровом, на њој гнијездо рода. Пастир крај стада, с кишобраном. Грађевине, надасве мостови, попут оног на Жепи и у Вишеграду, којима се око камере диви на неки андрићевски начин... Од оних је старих мајстора који свјетлости и боје лове у природи, у твореви ни божјој, а не у „фотошопу“. Објавио је фотомонографије Бардача, Каменград, Златно доба, Разглед ница Бијељине, али круна његовог досадашњег рада свакако су Српска, земља импресија и Небом изнад Републике Српске. Стога, није случајно што су управо фотографије Слободана Крстића почетак и крај нултог броја Српске – Националне ревије. Не морате вјеро вати нама, вјерујте сопственим очима. s
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
113
О Б Ј Е К Т И В
114
/
L E N S
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
115
О Б Ј Е К Т И В
/
L E N S
Билећко језеро
116
SRPSK A SPECIJALNO IZDAWE 2013
SRPSK A SPECIAL EDITION 2013
117
Андрићева стаза „На почетку свих стаза и путева, у основи саме мисли о њима, стоји оштро и неизбрисиво урезана стаза којом сам први пут слободно проходао... И на свима друмовима и путевима који ма сам доцније у животу прошао, живео сам само од те убоге среће, од своје вишеградске мисли о богатству и лепоти ство реног света. Јер, испод свих друмова земље стално је текла само за мене видљива и осетна оштра вишеградска стаза, од дана кад сам је напустио па до данас. У ствари, по њој сам ја одмеравао свој корак и подешавао ход. Целог века ме није напуштала.“ (Иво Андрић: Стазе)
Споменик Иви Андрићу у Каменграду, Вишеград