EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 3 € ♦ SRB 290 DIN
година I број 4, 2013. цијена 5 KM www.nacionalnarevija.com
Истине и освјетљења
U STOGODI{WEM SVJETSKOM RATU
ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС
„Од злата јабука“ ТВ ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“! Получасовна колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, предања, мелодије. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > РТВ Републике Српске (РТРС), сваке суботе, 11:24
П Р О Л О Г ВОЗОВИ ПРОЛАЗЕ, ОНИ НЕЋЕ ЧЕКАТИ
Издавач „Принцип Прес“ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.nacionalnarevija.com princip.press@gmail.com Директор и главни уредник Мишо Вујовић Уредник Бранислав Матић Технички уредник Александар Ћосић Уредник фотографије Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране Јован Жељко Рајачић Сарадници Милован Витезовић, јереј Јован Пламенац, Небојша Јеврић, Драган Лакићевић, Бојан Мандић, Јово Бајић, Дејан Булајић, Дејан Ђорић, Ђорђе Србуловић, Михаил Кулачић, Зоран Пејашиновић, Слободан Крстић, Сандра Кљајић, Борис Чикић, Сенка Тривић, Сандра Јосовић, Вања Тепић, Љубиша Тривић, Дајана Королија, Радмила Ђевић, Весна Капор, Александра Рајковић Маркетинг Мирко Вујовић, Ирена Столић Секретаријат и пласман Јелена Јовић, Драгана Димитријевић, Миленко Василић Штампа „Портал“, Београд Представништво за Републику Српску „Принцип Прес РС“ Алеја Светог Саве 7, 78000 Бањалука Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srpska@nacionalnarevija.com Дијана Петковић, директор
Година прва
Н
авршава се прва година Националне ревије у Српској. Тачка у којој се круг затвара и ми остајемо у њему. Некада давно, био је то период у којем су дјечије болести заједно пребољевали редакције и читаоци. Сада, у брзини и с друкчијим правилима игре, прескачемо многе важне ствари у живот у, па и ту. Опрезни људи су прво ћутали и гледали нас. Онда рекоше: „Ови изгледа мисле озбиљно.“ Послије су се неки јавили. „Све изгледа тако једноставно, лијепо и потребно. Просто је невјеро ватно да се то није почело раније.“ Странци су посебна прича, нарочито они добронамјерни. Они нас увијек схватају озбиљније него ми сами себе. Хвале без оклијевања, питају како да дођу до неких мјеста о којима су ов дје читали. Непријатељи су нервозни, испробавају већ четрдесет други клип за наше мале точкове. (Дошаптавамо им да не кло ну духом и шта би још свакако требало да покушају.) На неким споредним успутним станицама иза нас је остала неколицина која је грешком ушла у овај воз. Избистрило се. Сада је ово тим с којим можеш и на свадбу и у рат. Када смо заок руживали прву годину Националне ревије у Ср бији, плашили су нас да ћемо „таљигати још неколико мјесеци“ и онда напросто потрошити све лијепе теме. Мораћемо, говорише, да их вртимо испочетка, а то онда више нико неће читати. Мага зин у Србији сада улази у осму годину, а неке рубрике чекају на ред за објављивање и по двије године. Ни у Српској, дабоме, неће бити другачије. Чистоти и љепоти не морамо се учити, довољно је сјећати се. Теже је навикнути се на ђубриште, а још теже једном пуштену звијер утерати натраг у кавез. Идемо даље. Останите са нама.
Покровитељ издања:
Представништво за Аустралију „Princip Press Australia PTY LTD“, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC Јелена Јанковић, директор
ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
04
SRPSK A БРОЈ 4 2013
РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА НА
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ДРИ
НИ
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228
Партнери издања:
ХЕ
На насловној страни: Марија Шестић, пијанисткиња (Фото: Драго Вејновић)
ВИШЕГРАД
МХ ЕРС
ХЕ „ВИШЕГРАД“
„ХЕ НА ВРБАСУ“
ЗП „ЕЛЕКТРО ДОБОЈ“
САДРЖАЈ Витраж 04 ПРОЛОГ 06 ХРОНИКА
Путоказ 10 АЛБУМ: И ОЧИМА ВОЉЕТИ ОТАЏБИНУ 16 ОДРЕДИШТЕ: ЈАХОРИНА 24 ТРАГОВИ: АМБАРИНЕ У ДЕРВЕНТИ 30 ЧАРОЛИЈА: ЗИМЗОГРАД У БАЊАЛУЦИ 36 ХОДОЧАШЋА: МАНАСТИР ГОМИОНИЦА 42 ПРЕПОРУКА: ЛАКТАШИ
Људи 46 СВИЈЕТОВИ: КОСТА ХАКМАН, СЛИКАР 66 ВИДИЦИ: АКАДЕМИК МИЛИВОЈЕ УНКОВИЋ 74 ВИШЕ ОД ИГРЕ: АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА, ПИСАЦ 82 ИСКУСТВА: МАРИЈА ШЕСТИЋ, ПИЈАНИСТКИЊА 92 ТАЛЕНТИ: БИЉАНА ЦВИЈАНОВИЋ, АТЛЕТИЧАРКА
Култура 52 РИЗНИЦЕ: МУЗЕЈ СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ, ФОЧА 58 СЦЕНА: „ЧЕТРНАЕСТА“ 62 ПОЈ: ХОР „БАЊАЛУЧАНКЕ“ 88 МЕДИЈИ: ДУБРАВКА ГАЈИЋ, РТРС
Представљање 98 СТУБОВИ: „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РС“ 104 СНАГА: ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „УГЉЕВИК“ 108 ПРОЈЕКТИ: САНАЦИЈА У ХЕ „ВИШЕГРАД“ 112 ЕНЕРГИЈА: „ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ НА ВРБАСУ“ 115 ДИСТРИБУЦИЈА: „ЕЛЕКТРОКРАЈИНА“ SRPSK A No 4 2013
05
В И Т Р А Ж
Т РАК А >> Удружење књижевника Српске оби љежило је 20. годишњицу постојања књижевном вечери на којој су, по ред домаћих, учествовали и гости из Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Дру штва књижевника Војводине, а уру чене су и пригодне повеље. >> Н ародни буквар радни је наслов књи ге коју припрема Музеј Републике Српске, у намјери да најмлађим чи таоцима приближи историју, тради цију и култ уру српског народа, пре дочавајући им помало заборављене старе српске изразе и дајући поја шњења кроз пословице и дијелове јуначких пјесама. >> Народна и универзитетска библио тека Републике Српске омогућила је својим корисницима и свим заинте ресованима директан приступ ру ској дигиталној библиотеци „Лань“ која садржи велики број књига и ча сописа на руском језику доступних у цјелини. >> Министарство трговине и туризма Српске најавило је почетак издава ња часописа Најбоље из Српске, у ко јем ће бити представљана најбоља домаћа предузећа.
Детлачки молитвеник Фототипско издање рукописне књиге Детлачки Ев хологион, за које се претпоставља да је настало у мана стиру Доњи Детлак у XVI и XVII вијеку, послије Београ да и Новог Сада недавно је представљено и у Дервенти. „Дјело је потврда да је у мјесту гдје је настало по стојао организован живот. Доњи Детлак и Дервента су тако убиљежени као мјеста у којима се пишу књиге“, рекао је том приликом Његово Преосвештенство епи скоп зворничко-тузлански Хризостом. Рукопис из Детлака по структ ури није обичан цр квени документ и крије у себи још многе тајне, закљу чио је протојереј-ставрофор др Владимир Вукашино вић, професор Богословског факултета у Београду.
Темељ свесловенске баштине 1.150 година од доласка Ћирила и Методија на под ручје Велике Моравске наслов је изложбе постављене недавно у галерији бијељинског Центра за култ уру. Је данаест изложених експоната уступио је Музеј Словач ке у Братислави.
>> Позориште младих из Зворника, које сљедеће године слави 10 година по стојања, премијерно је у тамошњем Дому омладине извело представу Сироти мали хрчки, своју другу пре мијеру (након представе Ретромор фозе). >> Прва међународна изложба умјет ничке фотографије „Добој салон 2013“ отворена је у Умјетничкој га лерији Центра за култ уру у Добоју, гдје се представио 21 аутор из земље и иностранства, а њихове фотогра фије свједоче о дјеци и одраслима,
06
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Ова два мисионара словенске писмености најпри је су направили лит ургијски језик за старе Словене и створили темељ и данашње свесловенске баштине, ре као је амбасадор Словачке у БиХ Јан Пшеница, отвара јући изложбу у Бијељини.
Класика и романтизам за крај Бањалучка фил хармонија средином децембра одржала је у Култ урном центру „Бански двор“ свој посљедњи домаћи концерт у 2013. Под диригентском па лицом Ванесе Кре меновић, изведен је програм компо зиција из епоха класицизма и романтизма, међу којима и чувена Менделсонова увертира Хебриди Моцартова Симфонија број 40.
природним љепотама, грађевина ма, догађајима и доживљајима из 24 државе. >> „Лакташка зима“ назив је мани фестације током које ће на цен тралном тргу у том граду бити постављени изложбено-продајни штандови и изведен богат кул турно-забавни програм, уз уче шће локалних култ урних инсти туција и хорова. >> Матична библиотека у Источном Новом Сарајеву организовала је други пут манифестацију „Дани Владимира Настића“, као знак сје ћања на овог књижевника и њего ва дјела. >> Књижевник и преводилац Коља Мићевић добитник је награде „Кочићева књига“ за 2013, коју додјељује бањалучко-београдска Заду жбина „Петар Кочић“, док је „Кочићевим пером“ награђен Алек сандар Гаталица за књигу Огром ни микрокосмоси.
У оквиру обиљежавања Дана Српске, Бањалучка филхармонија одржаће 11. јануара 2014. концерт и у Бе ограду, најавио је њен директор Иван Оташевић.
Слушање романа Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске планира у 2014. низ активности по свећених обиљежавању сто годишњице почетка Првог свјетског рата. Планирано је, поред осталог, објављива ње више књига о тој теми, у формама прилагођеним ко рисницима библиотеке (на Брајевом писму и у звучном формат у). Као први корак у том смјеру, у тонском сту дију Библиотеке снимљен је роман Крф аутора Боривоја Адашевића, који је за овај рукопис 2007. добио сти пендију фонда „Борислав Пекић“.
>> Представа Бајка о Палчићу, у ре жији београдског редитеља Жи вомира Јоковића, премијерно је изведена средином децембра на великој сцени Дјечијег позори шта Републике Српске. >> Музеј Козаре у мају 2014. обиље жиће 60. годишњицу од оснивања великом изложбом о развоју му зеја, ревијом етнолошких и исто ријских филмова, као и изложбом Владе Њарадија, учесника про шлогодишње ликовне колоније „Сретен Стојановић“. >> Рукометни клуб „Борац м: тел“ промовисао је свој календар за 2014, илустрован фотографијама при јашњих и садашњих играча, а том
SRPSK A No 4 2013
07
В И Т Р А Ж
Т РАК А приликом и званично је предста вљена маскота клуба названа Борко. >> Премијером представе Дванаест звјездица, која је оживјела причу о смрти дванаест бањалучких беба 1991, на сцени Дома омладине све чано је затворена 37. сезона Бања лучког студентског позоришта. >> Миланко Мучибабић, мајстор џудоа, освојио је тит улу свјетског првака за ветеране на шампионат у у Абу Да бију (Уједињени Арапски Емирати), што је друго злато за овог доктора спортских наука запосленог у Ми нистарству породице, омладине и спорта Републике Српске. >> Српско православно црквено пје вачко друштво „Вила“ из Приједо ра, овогодишњи освајач првог мје ста на престижним „Мокрањчевим данима“ у Неготину, недавно је го стовало на „Данима српске култ у ре“ у Темишвару, а управо се спре ма за фестивал у Охриду и наступ у Загребу. >> Публикација Живот и стварала штво жена Бањалуке Драге Гајић представљена је недавно у вијећни ци Култ урног центра „Бански двор“ у Бањалуци.
Зимски „Врт уживања“ Изложба „Врт уживања“ академског сликара Младе на Миљановића, којом су Српска и БиХ биле предста вљене на овогодишњем Венецијанском бијеналу, свеча но је отворена 26. децембра и у Музе ју савремене умјет ности Српске у Ба њалуци. Овјенчана бројним похвалама и позитивним кри тикама на свјетској умјетничкој смо три у Венецији, изложба ће након Бањалуке бити пресељена у Умјетничку галерију БиХ у Сарајеву, потом иде у Центар за савремену умјетност у енглеском Нортемптону, а у октобру догодине видјеће је и публика у Култ урном центру Београда.
Склад је могућ
>> Турнир из фјучерс серије за тени серке од идуће године биће игран у Бањалуци, а у 2014. би могла да почне и изградња националног те ниског центра, најавио је предсјед ник Тениског савеза Српске Драшко Милиновић. >> Слободан Каралић, некадашњи гол ман Фудбалског клуба „Борац“ из Бањалуке, члана трофејне генераци је која је 1988. освојила Куп Југосла вије, преминуо је недавно у 57. годи ни, након дуге и тешке болести.
08
SRPSK A БРОЈ 4 2013
мањина на овим про сторима, као и на тра диционално међусобно дружење и поштовање свих грађана, без обзира на националну и вјерску припадност“, рекао је за мјеник градоначелника Добоја Драган Василић, отварајући сајам.
Трећи сајам националних мањина, на коме је учество вало двадесет једно удружење из БиХ, одржан је 22. децем бра у Добоју. „Манифестација нас под сјећа на вишевјековно по стојање и култ урно-историј ску традицију националних
Нови пројекти у туризму Осамдесет пројеката у области туризма (од 273, ко лико је стигло на јавни конкурс), у укупној вриједности од око 750.000 КМ, биће финансирано од стране Мини старства трговине и туризма Републике Српске. Угово ре о томе потписала је министарка Маида Ибришагић–Хрс тић. Ријеч је о реализаци ји промотивних ак тивности у туризму, изградњи туристич ке инфраструкт уре, изради туристичке сигнализације, орга низовању туристичких манифестација, изградњи или адаптацији туристичко-угоститељских капацитета. Тај вид подстицаја, најављено је, биће настављен и догодине.
Херцеговачка вина, свјетски предзнак Туристички кластер Херцеговина, уз помоћ Јапанске агенције за међународну сарадњу (JICA) и техничку по дршку Регионалне развојне агенције за Херцеговину, ор ганизовао је дводневну манифестацију „Дани отворених винских подрума у требињским винаријама“. Том при
>> З имска туристичка сезона 2013/2014. на Јахорини свечано је отворена половином децембра, што је био још један повод да се укаже на зна чајан потенцијал ове планине у зимском, планинском, авант ури стичком, омладинском и спорт ском туризму. >> Наступима у Паризу и Стразбу ру, ученици Музичке школе „Кор нелије Станковић“ из Угљевика представили су музички опус свог завичаја и цијеле Српске, а слиједи им гостовање у Гетеборгу. >> Први Сајам рукотворина, старих и умјетничких заната окупио је у Музеју Семберије у Бијељини 58 учесника са јужнословенских про стора, а изложени су накит, одјећа, украси за домаћинство... >> Р укометни голман, најважнија ка рика успјеха, књига некадашњег прослављеног голмана Рукомет ног клуба „Борац“ и репрезента ције Југославије Абаса Арслана гића, промовисана је средином децембра у вијећници бањалучког „Банског двора“.
ликом амбасадор Јапана у БиХ Хидео Јамазаки истакао је да влада Јапана већ годинама подржа ва пројекте у вези са винским тури змом у Херцегови ни, што ће чинити и убудуће, јер су вина са овог подручја ши ром свијета препознатљива по квалитет у. Само подрум манастира Тврдош ове године посјети ло је више од 40.000 туриста, а вина из њега извозе се у 20 држава свијета.
>> Наступи хора „Бањалучанке“ до бар су путоказ за умјетнике ка ко да представљају култ уру Срп ске ван њених граница, оцијенио је министар просвјете и култ уре Горан Мутабџија након пријема представника овог хора, упри личеног поводом освајања двије златне медаље на међународном хорском такмичењу у Шпанији. >> На Златишту ће бити изграђен спомен-крст висок 26 метара и на њему уклесана имена више од 6.600 Срба из Сарајева погину лих у минулом рат у – одлучило је Предсједништво Савеза логора ша Републике Српске на недавној сједници у Рогатици.
SRPSK A No 4 2013
09
А Л Б У М
МАЛИ ФОТО-ВОДИЧ КРОЗ СРПСКУ
И очима вољети Отаџбину
Љ
Фотографије: Бранислав Андрић, Милан Благојевић, Радојица Ћосовић, Саша Јањушић, Саша Кнежевић
10
епота се храни погледима. Тек онда живи њена веза са душом, тек онда одушевљава. Свијет се најприје оком промишља и воли. Ако љепот у видиш срцем, онда је то пред чим стојиш огледало. „Само плитки људи не суде према изгледу. Права мистерија свијета је оно видљиво, а не невидљиво.“ Пред нама је Српска виђена оком својих фотографа. Велики број фото графија са конкурса Туристичке организације Републике Српске предочен нам као приједлог за размишљање, као могућност и обећање, као позивни ца. Како их, за ову прилику, свести на шест? (Несрећни човјек увијек боље види и више цијени оно чега се лишава него оно што му преостаје, његово. А мора обрнуто.) Има ту разних кадрова. Професионалних и аматерских, упорно чека них и снимљених случајно, успут. Очаравајућих у несавршености и упро пашћених поправљањем у „фотошопу“. Има дугих промишљања, правих малих студија, и брзих реакција у нагло препознатом тренутку. Љупко љетње предвечерје у главној улици „најмлађег старог града у Европи“. Чу вени мост, племенита мисао хитнута између двије обале, огледа се у мир ној води и чистом небу. Човјек лети као тица над завичајем, кроз „огромне микрокосмосе“. Њих двије, мала и велика, сједе загрљене на видиковцу као на пријестолу. Старо и младо насмијано, на санкама, уроњено у снијег као у сјећање на дјетињство. Бријег у селу, кућа и воћњак, пред олују. Свитање над градом и језером, над храмом и пољем, у нама. Свакодневни лијепи призори којих се сјетимо тек кад их у новинама видимо. Захваљујући ТОРС-у на уступљеним фотографијама, заустављамо рије чи. Пуштамо очи. (Б. М.) SRPSK A БРОЈ 4 2013
SRPSK A No 4 2013
11
А Л Б У М
12
SRPSK A БРОЈ 4 2013
SRPSK A No 4 2013
13
А Л Б У М
14
SRPSK A БРОЈ 4 2013
SRPSK A No 4 2013
15
П У Т ОК А З
У старом
ЈАХОРИНА, СРЕДИШТЕ ЗИМСКОГ ТУРИЗМА И БИЈЕЛИХ СПОРТОВА У СРПСКОЈ
олимпијском кругу Од првих скија, донесених прије тачно деведесет година, овуда су прошли милиони љубитеља зимских спортова. Почетници и велики шампиони, домаћи и странци, велики и мали, спуштали су се низ ове стазе и одсједали у овдашњим пансионима, остајали трајно задивљени и увијек се враћали. Досадашњи врхунац свакако су четрнаесте Зимске олимпијске игре, одржане и овдје 1984. Баштинећи све то, Туристичка организација Источног Сарајева у нову зимску сезону ушла је са свим старим и многим новим адутима
16
SRPSK A БРОЈ 4 2013
SRPSK A No 4 2013
17
П У Т ОК А З
Д
уга традиција скијања и органи зованих зимских такмичења на Јахорини почиње давне 1923. Те године на ову планину, забиљежено је, донесене су прве скије. Од тада до да нас, на падинама и стазама Јахорине пр ве скијашке кораке направило је више од милион љубитеља овог бијелог спор та из цијелог свијета. Данас је Јахорина један од најпопу ларнијих зимских центара на Балкану, а многи је сврставају и међу најљепше планине у Европи. На надморској ви сини 1.529–1.916 метара, овдје је на рас полагању више од 20 километара добро уређених стаза за алпско скијање. Ста зе су повезане модерним вертикалним транспортом (три шестосједа, два дво сједа и четири лифта), укупног капа цитета од преко 12.000 скијаша на сат. За љубитеље нордијског скијања прави бисер је стаза „Дворишта“. Ту је и савре мено стрелиште за биатлон, које омо гућава услове за врх унска такмичења. Управо на тој стази одржано је Свјетско војно првенство у биатлону, фебруар а 2011. године. Близина међународног аеродрома у Сарајеву омогућава лаку доступност овог ски-центра великом броју туриста који долазе из иностранства. – Осим за љубитеље скијања, борда ња и осталих спортова на снијегу, Ја хорина нуди програме и за оне жељне добре забаве и провода, традиционал не кухиње и домаћих специјалитета, шетњи у прекрасном зимском амби јент у и квалитетног одмора у дома ћинској, лијепој атмосфери овдашњих хотела, пансиона, апартмана и других смјештајних капацитета – каже Бран ка Спасојевић, директорка Туристич ке организације Града Источно Сара јево. – Осим тога хотели на Јахорини нуде могућност опуштања у савремено
Златиборска веза – Наставићемо да развијамо садржаје на подручју Јахорине, као и града Источно Сарајево. У плану је реал изација проје ката са нашим партнерима у Црној Гори (општинама Плужине и Колашин) и Србији (општином Чајетина и Туристичком ор ганизацијом Златибор). Пројекат се односи на уређење одре ђених туристичких сегмената на Јахорини и Златибору – каже Бранка Спасојевић, директорка Туристичке организације Ис точног Сарајева.
18
SRPSK A БРОЈ 4 2013
SRPSK A No 4 2013
19
П У Т ОК А З
20
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Привлачност љета на планини – Убудуће, интензивно ћемо развијати љетње туристичке са држаје на Јахорини, како бисмо унаприједили и овај сегмент понуде – каже Бранка Спасојевић. – Желимо да Јахорина на туристичкој мапи овог дијела Европе заузме мјесто које за служује и као љетна дестинација. За сада, током љетних мје сеци популарни су семинари, конференције, конгреси, школе у природи, спортски кампови, релакс, велнес и extreme викен ди у ексклузивним јахоринским хотелима, као и адреналин ски спортови, попут планинског бициклизма и планинарења. Не заборавимо ни шетње уређеним планинарским стазама, брање љековитог биља и много тога још.
опремљеним велнес центрима који се налазе у њиховом саставу. Јахорина је планина која има душу, додаје Спасојевићева. Осим због скија ња, наши гости увијек нам се враћају и због тога што се, кажу, овдје осјећају као код куће. Ту су још некада давно стекли пријатеље за цијели живот. – Јахорина је конкурентна и цијена ма, које су знатно ниже него у другим ски-центрима на јужнословенском про стору, па нам и због тога остају вјерни наши стари гости и долазе нови – каже директорка Туристичке организације Источно Сарајево. – На Јахорини је све спремно за зимску туристичку сезону 2013/2014. Стазе су очишћене, ремонто ван вертикални транспорт и утврђене цијене ски-паса, који је до 11. новембра могао да се купи по промотивним ак цијским цијенама у Олимпијском цен тру „Јахорина“. НА РУСКИМ КРИЛИМА Као и претходних година, Туристич ка организација Источног Сарајева, у сарадњи са Удружењем хотелијера на Јахорини, Олимпијским центром „Ја хорина“ и Туристичком организаци јом Републике Српске, учествовала је на бројним сајмовима и берзама тури зма у Србији, Црној Гори, Словенији и Хрватској. И увијек је промовисана предстојећа зимска туристичка сезо на. Од 8. до 10. новембра на Јахорини је одржана и седамнаеста Берза туризма „Workshop 2013.“ на којој је учествова ло око шездесет туристичких агенција из БиХ, Србије, Црне Горе и Словени је, као и представници двадесет руских. У Туристичкој организацији Источног Сарајева надају се да ће то доприније SRPSK A No 4 2013
Фотографије: Владимир Станишић, Ивана Амовић, Мирослав Бундало, Архива Олимпијског центра „Јахорина“
21
П У Т ОК А З
ти повећању броја руских туриста на Јахорини. Том приликом одржана је и презентација о Јахорини за руске ту роператере, који су потом обишли све хотеле на планини, упознали се са њи ховом понудом и сачинили добре по словне аранжмане за предстојећу зим ску туристичку сезону. – За нас је посебно важна информа ција коју је на берзи изнио Јуриј Басјук, директор авио-компаније „Московија“ – наставља Спасојевићева. – Од 20. де цембра 2013. године биће уведена нова редовна авионска линија на релацији
22
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Москва–Сарајево. Авион ће једном не дељно летјети са московског аеродрома „Домодједово“, у јутарњим часовима, а повратак за Москву планиран је истог дана поподне са сарајевског аеродрома „Бутмир“. Ако се узме у обзир да је за го сте из Русије знатно олакшан визни ре жим, односно укинуте досадашње оба везне а не баш ниске таксе, ето разлога за оптимизам у вези са доласком већег броја руских туриста и на Јахорину. Туристичка сезона 2013/2014. отво рена је средином децембра сада већ тра диционалном манифестацијом „У су срет зими“, која је и ове године окупила бројне туристичке раднике и пријатеље Јахорине из земље и иностранства. У Туристичкој организацији Источно Са рајево надају се скором завршетку ра дова на гондоли Јахорина–Пале, која ће унаприједити туристичке садржаје на овој планини, као и продужити скија шке стазе за око 15 километара.
SRPSK A No 4 2013
23
Т Р АГ ОВ И
АМБАРИНЕ У ОКОЛИНИ ДЕРВЕНТЕ, ИЗМЕЂУ ПРЕДАЊА, НАУКЕ И ОПРЕЗНИХ ДОМИШЉАЊА
Загонетни
ћупови у камену Има их у више села, али истражене су само оне у Доњем Детлаку. Везују се за неолит, римско доба и средњи вијек. Да ли су биле оставе за храну, скровишта за драгоцјености, или имале неку тајанственију обредну намјену? О сличним објектима писали су Витрув, Ксенофон, Стробо, Плиније и Тацит. Неки дервентске амбарине повезују и са некадашњим манастиром Детлак, из доба краља Драгутина Немањића. Године 2010. овај комплекс проглашен је културно-историјским добром од великог значаја
И
ако постоје стотинама година, амбарине или хамбарине су до данашњег дана остале права ар хеолошка енигма, јер на питања чему су служиле и када су изграђене, нема је динственог одговора археолога ни дру гих истраживача. Сви су сложни само у једном – ове необичне рупе у камену, у облику ћупа с малим отвором, широке у средини и уже при дну, прављене су Саво Печић, локални хроничар људском руком.
Текст и фотографије: Дамир Кљајић
24
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Амбарина у Српској има на неколи ко мјеста у дервентском крају, и то у се лима Доњи Детлак, Горња Лупљаница, Црнча, Осиња, Велика Сочаница, Да жница и Модран. О томе када су амбарине грађене и чему су служиле истраживачи имају различита мишљења. Најчешће је оно да су служиле као складишта, највјеро ватније за храну, а везују се за период неолита, римског доба и средњег вијека.
SRPSK A No 4 2013
25
Т Р АГ ОВ И
26
SRPSK A БРОЈ 4 2013
SRPSK A No 4 2013
27
Т Р АГ ОВ И
Амбарине у Доњем Детлаку снимљене из ваздуха Археолог Милан Ђурђевић током ископавања на том локалитету, године 2009.
Црква Светог Илије, са гробљем, на мјесту гдје се у старини нала зио манастир Доњи Детлак
У дервентском крају истраживане су једино оне у Доњем Детлаку. Пр во истраживање обављено је још 1892, под руководством Косте Хермана, та дашњег уредника Гласника Земаљског музеја у Сарајеву. Тада су евидентиране 23 јаме у облику ћупова (амфора), дуби не од 1,5 до 2,8 метара, средине широке од један до 1,8 метара и ширине отвора од 0,45 до 0,60 метара. На отворима не ких амбарина примијећени су усјечени жљебови, који су највјероватније слу жили за поклопце којима су затваране. Током истраживања очишћено је и пот пуно претражено 15 амбарина, а осам је остало затрпано и неистражено. Ипак, није пронађено ништа на основу чега би се могло закључити у којем периоду су настале. Амбарине у Доњем Детлаку евиденти ране су и у Археолошком лексикону БиХ, а проучавао их је и др Станиша Тутњевић, приликом писања књиге На трагу мана стира Детлак, објављене 2008. „Назив амбарине изведен је од персиј ске ријечи амбар, која означава дрвену зграду за житарице, силос. Највјероват није се усталио у доба турске владави не“, записао је Тутњевић.
Добро од великог значаја Завод за заштиту културно-историјског и природног насље ђа Републике Српске прогласио је 2010. Културно-историјски комплекс „Детлак“ непокретним културно-историјским до бром од великог значаја. Комисија за очување националних споменика Босне и Хер цеговине ставила је овај локалитет, који назива Буквик, на привремену листу национ алних споменика БиХ, заједно са Црквом Светог Илије.
28
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Најновија истраживања амбарина у Доњем Детлаку обавио је 2009. године Завод за заштит у култ урно-историјског и природног насљеђа Републике Српске. Том су приликом очишћене све јаме, а у једној су пронађени остаци керамике из касног средњег вијека. БИЈЕЛЕ АМФОРЕ ЗА ЦРНЕ ДАНЕ Неки археолози наводе да су амбарине касноантички гранарији. Њихово пове зивање са римским периодом долази од сличности облика амбарина и римских амфора, као и отуд што историчар Тацит у дјелу Германија наводи слична подзем на спремишта која су постојала прије се обе народа у наше крајеве. Постоје прет поставке да су амбарине у дервентском крају изграђене прије IV вијека и да су их градили Римљани или Илири. Остало је записано и да је у Доњем Детлаку 1951. један мјештанин, недалеко од амбарина, копао камен за темељ куће и том прили ком пронашао један добро сачуван гроб. У каменом сандуку био је костур и разни накит познат из римске историје. Истраживање у Доњем Детлаку 2009. и евиденција из старијих периода наве ли су неке истраживаче на закључак да су амбарине најочуванији објекат сред њовјековне материјалне култ уре у овом крају Српске. У посљедње вријеме оне се најчешће доводе у везу са манастиром Детлак, који се највјероватније налазио на мјесту данашње Цркве Светог Или је и у којем је 1628. преписано једно је ванђеље. Манастир је настао крајем XIII и почетком XIV вијека, када је Усором владао српски краљ Драгутин Немањић.
Заштитни радови У саставу Културно-историјског комплек са „Детлак“ су локалитети Амбарине и Пећине, са манастирском Црквом Светог Илије и православним гробљем у Доњем Детлаку. На основу материјалних остата ка, међу којима је и надгробни споменик (стећак) са урезаним Андрејиним крстом, сматра се да је православно гробље ста ро више од 300 година. Године 2010. расписан је и конкурс за уре ђење дијела комплекса (локалитета Амба рине). Крајем 2011. започети су изградња заштитне конструкције, вањско уређење и израда информацион их табли.
Поједини историчари и археолози ми шљења су да су амбарине настале у том периоду, за потребе монаха. Има и претпоставки да су грађене за вријеме великих епидемија. Простор на ком се у Доњем Детлаку налазе амбарине у литерат ури има раз личите називе: Амбарине, Хамбарине, Буквик и Чизмовина, Култ урно-историј ски комплекс „Детлак“. Недалеко одатле 2007. пронађен је локалитет Пећина, на којем су археолози 2009. открили број не палеол итске кременице, фрагменте керамике и друге материјалне остат ке. Пронађена су и удубљења у стијени, створена људском руком, а историчари сматрају да се ту највјероватније налази ла монашка испосница. МНОГЕ ВЕЗЕ, ДАЛЕКЕ И НЕЈАСНЕ Амбарине у осталим дервентским се лима остале су у сјени ових у Доњем Де
тлаку, па још нис у истраживане. У Горњој Унутра Лупљаници налазе се у засеок у Брестов шњост ци, на више локалитета. Становници ми једне оставе сле да су копане за вријеме великих ра това, ради сакривања хране и злата. У Амбарине у Црнчи се налазе код кућа Давидовића, на Доњем Детлаку, граници са Осињом. Приликом изградње поглед искоса пута Модран–Осиња, 1953, уништене су двије амбарине пронађене у Осињи. Мјештани засеока Даниловићи у Ве ликој Сочаници помињу да амбарина има и у непосредној близини њихових кућа, али су их затрпали. Једна је прона ђена приликом експлоатације кречњака у селу Дажница, али уништена је даљим радовима у каменолому. Необичних ћу пова у камену има и у Модрану, недалеко од илирске градине на локалитет у Вис. Амбарине се помињу и у селу Мујџићи код Јајца (1913), у Подстињу код Кисељака (1923). Слични објекти налазе се и у Кру шчанима, код Олова. И у околини Грача нице, у Федерацији БиХ, пронађене су ам барине, али су тамо биле грађене од земље. Сличних објеката има и у Мађарској, Славонији, Доњој Аустрији, Моравској и Чешкој, а о њима су писали и Витрув, Ксенофон, Страбо, Плиније и Тацит.
Мишеви и злато Мјештани Горње Лупљанице причају да се једна амбарина налазила и у шуми породице Новаковић. Према предању, пронашао ју је млинар који је, давно, радио у воденици на потоку Лупљаница. Једне хладне ноћи отишао је у шуму по дрва, да би могао да наложи ватру у воденици. У шуми је угледао мишеве који су разгрнули лист и јели жито. Пришао је ближе и видио поклопац неке рупе, подигао га и у рупи (амбарини) пронашао веће количине злата и жита. Покупио је злато и побјегао из села, заборавивши хладноћу. SRPSK A No 4 2013
29
Ч АР ОЛ ИЈ А
30
/
M A G I C
SRPSK A БРОЈ 4 2013
јавом сном
ЗИМЗОГРАД, МАЛА БАЊАЛУЧКА НОВОГОДИШЊА УРБАНА БАЈКА
Међу и међ
Бањалучани су у срцу свог града добили опчињујућу зимску легенду и праву празничну атмосферу. Тај град у граду, под заштитом Светог Николе, окупља старе и младе, велике и мале, све који нису заборавили да се радују и сневају. А када се средином јануара шарена светла погасе и она сасвим обична попале, и када се дјечак Зимзолин повуче иза плашта који прекрива овај наш свијет, и чаробњаци Зимзограда отићи ће на одмор. Док се наредне зиме опет не пробудимо у свом Зимзограду Текст и фотографије: Сенка Тривић SRPSK A No 4 2013
31
Ц
рвена, плава, жута... Од боја украсних свјећица сјаји се око посматрача. У зјеници се звије зде на небеском ноћном платну допу њавању неправилним облицима већих и мањих украса који наговјештавају са мо једно: новогодишње празнике. Ци јело мјесто опасано је топотом бржих и споријих корака, тупих звукова зим ских ципела са тврђим ђоном и оних звонкијих од чизмица дама. Али весели дјечији повици су ипак надјачали све. Најмлађи, који умеју се радују и једној шареној кугли, сада су очарани стотинама њих којима је укра шен Зимзоград. Разумљиво. На том мјесту цијеле године гледамо сиву по плочану површину и један недорасли дрворед испред аутобуских стајалишта. Сада, са кућицама од дрвета, блиставом јелком, незаобилазним Светим Нико лом и малим луна парком, то је права мала празнична оаза у срцу Бањалуке. Колико има мјесеци у години дупло је више кућица које споља личе једна другој, а у своја четири зида нуде сва коврсне дрангулије. Слаткишима не могу да одоле ни млађи ни старији. Док
32
SRPSK A БРОЈ 4 2013
хладан ваздух јасно биљежи сваки дах, у устима се топи смјеса коју као да су пра виле руке мајке. И не прође ни трен, око већ тражи нове укусе којима ће да употпуни дожи вљај. Кувано вино, чај, кафа у додиру са хладњикавим прстима пријају и прије него што топли напитак изнутра угрије тијело. ДЈЕЧИЈА ПРИЧА Зашто одрасли више не вјерују у бај ке? Ни Свети Никола, ни чоколада умо тана у свјетлуцави целофан не доноси им радост. А тек плишана играчка! За њу, у свијет у нас малишана, вриједи са мо једно правило: што је већа, то нам је љепша и дража. Зато се ми боримо да убацимо што више кугли на оном чуд ном мјесту у луна парку, док нам поглед нехотично лети на другаре који су у во зићу, или на аутићима. Дјечија кућа, кажу одрасли, осми шљена је само за нас. Док чекамо своје прве пакетиће, нервозно покушавамо да се сјетимо шта смо прошле године добили. SRPSK A No 4 2013
33
Ч АР ОЛ ИЈ А
Правимо се важни једни пред дру гима, одмјеравајући ко се то још шета држећи родитеље за руку, а ко је добио први симбол самосталности и право да сам истражује. Наравно, уз будно око својих пратиоца. Неонски украси свијетле на све стра не, док од музике тешко разазнајемо ри јечи једни других. Чини се да све игра и плеше и привлачи у исти мах. Лијепо нам је и застати крај једне од кућица. Издижемо се на прсте да види мо шта се то све крије иза првог реда на слаганих новогодишњих шоља, украса и фигура. Док се провлачимо се између ногу, поглед посебно привлачи ред дје це која стрпљиво чекају да се фотогра фишу са Светим Николом. Он је удоб но смјештен у својој фотељи. Да, прави Свети Никола. Велики, са бијелом бра дом и црвеним одијелом, љубазно се осмјехује док на своје крило подиже свакога од нас. И ни једно дијете не пла че. Не плачем ни ја. Топло је у Дјечијој кућици. Колико, на то нас подсјети хладан зимски ваздух кад први корак вани направимо. Ух, а коњићи. Њих не смијемо заборавити. У свим бојама плешу у круг, лагано се њи хајући уз угодне мелодије које допиру из црних кутија. ПРИЧА ОДРАСЛИХ На свечаном отварању било је много грађана и почасних званица. Градона
34
SRPSK A БРОЈ 4 2013
челник Бањалуке Слободан Гаврановић је пресијецањем врпце означио поче так једне нове приче. Он је симболично постављен и за градоначелника Зимзо града. Одушевљење учињеним се није крило, а посебно је подвучен туристич ки потенцијал цијеле идеје. Тако је и ди ректор Туристичке организације града Остоја Барашин истакао надања да ће овај подухват додатно привући туристе у зимском периоду и подстаћи их на ви шедневне боравке. Сви прис утни су напоменули да је у 2013. рођен Зимзоград, те да ће у годи нама које предстоје бити све љепши и већи. У склопу малог зимског града смје штена је и Весела кућа која је намије њена управо старијим Бањалучани ма. То је мјесто гдје ће бити уприличени бројни наступи и локалних бендова и ансамбала, и оних са других јужносло венских простора. Гастрономску понуду употпуњују и класични роштиљи, међу којима је незаобилазан надалеко чувен бањалучки ћевап. У неколико кућица продају се пригодни зимски поклони, а шећерна вата враћа нас у вријеме нека дашњих вашара. ЛЕГЕНДА О ЗИМЗОЛИНУ Зимзоград, тај мали љупки град, као и већина бајки, настао је у главама од раслих. Дјечак по имену Зимзолин, каже ова бањалучка бајка, уснио је необичан сан у којем је срео добру вилу. Она му је дала задатак да пронађе мјесто на ко јем ће изградити мали град зачаран ра дошћу и миром, угодан као бања и си гуран као лука. Тумарајући по свијет у Зимзолин је упорно тражио баш такво мјесто. Мало је спавао и неустрашиво ходао. Када је већ дошла средина де цембра, наишао је на град у којем живе људи чиста и отвореног срца. Баш зато што су такви он одлучи да им подари мјесто у којем се слави и радује. Модерна легенда можда није стара као она коју познаје већина Бањалуча на, о лијепој Сафикади, али нас неодо љиво враћа у вријеме када смо лакше прихватали и цијенили ведар дух и тре нутке одмора и опуштања. Можда баш Зимзоград буде мјесто неке нове љуба ви, стварне или нестварне. А не личе ли и све праве љубави на бајку?
SRPSK A No 4 2013
35
Х ОД ОЧ АШ Ћ А МАНАС ТИР ГОМИОНИЦА, ИЗМЕЂУ ЗМИЈАЊСКЕ ВИСОРАВНИ И ТИМАРА, ДИВНО ЧУДО ОПС ТАЈАЊА
Човјек снује, а Бог
одређује
36
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Биће да потиче са краја XIII и почетка XIV вијека, али о његовом подизању и ктитору нема сачуваних писаних извора. Народ га у предању везује за Немањиће (а и за кога би другог). Заогрнут у легенду и вјеру, прегрмио је многа тешка времена. Ни писац Петар Кочић, који је из овдашње манастирске школе у свијет пошао, не би могао исприповједати о свим тим смртима и васкрсима, збјеговима и обновама. Ипак, сви ништитељи одавно су потонули у таму вијекова и нико им име не спомиње, а манастир и сад стоји на свом мјесту, старији и млађи него икад Пише: Дајана Королија
SRPSK A No 4 2013
37
Х ОД ОЧ АШ Ћ А
Двери манастира Гомионица и стара фреска Свети Георгије убива аждаху
Д
о манастира Гомионица долази се кад од Бањалуке кренете на запад, путем дугим четрдесет два километра, уз горњи ток рјечице по ко јој је манастир добио име. Код Бронза ног Мајдана одваја се макадамски пут дуг дванаест километара, до села Кме ћани. Онда сте близу. Манастир је пове зан са свим дијеловима Змијања, али ти уски и каменити сеоски путеви из ми нулих вијекова и нис у баш погодни за модерни саобраћај. Црква Ваведења Пресвете Богоро дице, стари и нови конак, чесма и зида на ограда, складно стоје спрам пејзажа Змијањске висоравни, западно од ње, окренути према области званој Тимар и долини у средњем току Гомионице. Изван манастирске ограде је старо гро бље, са крстовима од седре која се вади из Матаваза, Перашевог потока и дру гих притока Гомионице. Из овдашње манастирске школе, познато је, великим корацима у свијет је пошао писац Пе тар Кочић, да разгласи љепот у и славу овога краја. „Толико љубави и љепоте, духовно сти и доброте скупило се на том мјесту, пружајући уточиште народу и дајући темељ његовој вјери“, биљежи путописац.
Најстарији рукопис У Гомионици се чувају и бројни рукописи. Најстарији су Слова (Бесједе) светих отаца у недјеље Четрдесетнице и Педесет нице, српске редакције, са сачуваних 312 листова.
38
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Гомионичко сестринство, њих де сет, на челу са игуманијом Јефимијом и оцем Методијем, стамено је и неопоко лебљиво у својој духовној мисији. Ужи ва велико повјерење у народу. Манастир Гомионица потиче из сред њег вијека. По народном предању, заду жбина је некога из светородне лозе Не мањића. Помињу се Свети Сава и Свети Симеон, што је ближе сновима народ ним него реалној историји. Писани тра гови, на жалост, нис у сачувани. По свој прилици, краљ Драгутин је у XIV вијеку имао под својом влашћу неке области у близини, па је Гомионица, као и остали крајишки манастири, могла настати ње говим прилогом. Писане изворе имамо сачуване тек од прве половине XVI вијека. У турском попис у из 1540/41. овај манастир поми ње се под именима Гомионица и Залуж је. У другом попис у, из 1560, наводи се да је игуман Андреј већ двадесет четири године старјешина манастира. Гомиони ца, дакле, засигурно постоји прије 1536. Управо те године постављен је овај игу ман, ту живи братство, потом је мана стир и утврђен. Кроз сву своју историју, Гомионица је трпила заједно са својим народом. Збје гова и сеоба бејаше много. Тако, мно ги умјетнички предмети и вриједне ру кописне књиге одавде могу се наћи по свијет у. Један крст окован у сребром у Гомионици 1640. данас се налази у Лон дону. Вели отац Методије: „Ваљда им не што треба из овог кутка бијелога свије та, да мало употпуне своје збирке.“
Најстарија књига за коју знамо да је преписана у Гомионици је Типик јеру салимски Светог Саве Освећеног. Пре писана овдје 1599, у вријеме игумана Дионида, данас се налази у Араду. Обо гаћује једну музејску збирку у Епархиј ској библиотеци тог румунског града. Монаси гомионички су изгледа бјежали и на ту страну, према Банат у, и доспјели до манастира Ходош. Знамо да је брат ство, на челу са игуманом Пахомијем Кнежевићем, избјегло 1737. у Славони ју и ту у трајни посјед добило манасти ре Пакру и Свет у Ану, поред данашњег Пакраца. Последње страдање, највеће, Гомионица је доживјела 1941. У јуну те године игумана Серафима (Штркића) и цијело братство убиле су хрватске уста ше, у децембру су Њемци бомбардова ли манастир. РАСАДНИК ЖЕНСКОГ МОНАШТВА Никада више Гомион ица није обновљена као мушки манастир. Године 1948, по благослову епископа бањалучког Ва силија (Костића), овдје долазе три мо нахиње Украјинке, са својим старцемдуховником јеромонахом Василијем, и Гомионица први пут постаје женски манастир. То малено сестринство и њи хов духовник били су у православном манастиру у Прњавору, у истој епархи ји, али је и та светиња пострадала од хр ватских усташа. Године 1954, по благослову епископа жичког Германа и бањалучког Василија, у Гомионицу долази мати Воскресија са
три сестре из манастира Никоље у Ов чарско-кабларској клис ури. Све су биле из Осечине, у Подгорини, код Ваљева. Управу у Гомионици тада прима Срп киња. (Остале су ту шест година, потом су премјештене у Херцеговину, гдје об нављају манастире Житомислић и До брићево.) Гомионица је тада била велики ра садник женског монаштва. И гдје ника да није било монахиња, одавде су упу ћиване и заснивале женска монашка општежића. Много сестара је отишло на разне стране. Двије у Македонију, неке на Фрушку гору, неке у Хрватску, Славо нију и Далмацију. Мати Анастасија, сада игуманија манастира Ваведење у Бео граду, била је искушеница у Гомионици. За манастир се вежу три легенде. Пр ва, да је Гомионица задужбина великог жупана Стефана Немање и Светог Са ве. Друга, коју је забиљежио И. Ф. Јукић 1843, затим и свештеник Ј. Новаковић, да је Гомионицу подигла султанија Ма ра. Истраживачи су претпостављали да би могло бити ријеч о Мари, кћери де спота Ђурђа Бранковића, жени султана
Манастирска чесма и спомен плоча свештенику Јовану Кочићу (оцу чувеног писца Петра), који скончао 1904. као монах Герасим у овом манастиру
Ризница Гомион ичка ризница формирана је вијековима. Као дарови митрополита, монаха, монахиња и анонимних приложника из разних дијелова православног свијета стизали су крстови, свијећњаци, пијевнице, епитрахиљи и кандила. Најстарији предмет умјетничког занатства који се овдје чува је дрворе збарени крст из XVII вијека, са рељефним представама двана ест Великих Празника.
SRPSK A No 4 2013
39
Х ОД ОЧ АШ Ћ А
Вјечно почивалиште монахиња манастира Гомионица Сјеник у манастирском дворишту
Мурата II, или о кћери деспота Јована, такође Мари, али историјски извори не потврђују да је ма која од њих има ла везе са Гомионицом. Треће предање припис ује оснивање манастира зми јањском кнезу Обраду, који је наводно ову задужбину подигао послије турског освајања Бихаћа. Уколико се кнез Обрад истакао у освајању града, није немогуће да су га господари наградили оваквом дозволом, али прије ће бити правом на обнову него на оснивање манастира. ОТКУЦАЈИ СРЦА ГОСПОДЊЕГ
Црква Ваведења Пресвете Богородице у Гомионици, јужна страна
40
Гомионичке фреске у куполи и пан дантифима радили су надарени мајсто ри. Бољи од њих бар бар двојице насли као је Пантократора, ликове из небеске лит ургије, Христов лик на Убрус у, Бого родицу и арханђеле у апсиди, те лик не познатог младог светитеља у најнижој зони олтара. Пажњу нарочито плијени лик Богородице Одигитрије (Путево дитељице), сликане на златној позади ни, обучене у загаситоцрвену хаљину и тамноплав огртач украшен биљним ор наментима. У десној руци јој је дијете, Христ, који десном руком благосиља, а у лијевој држи златну сферу. По саопштењима Никодима, аутора записа у гомион ичким Бесједама све тих отаца, у доба игумана Серафима, 1747, обновљена је манастирска црква. Радови су били невеликог обима. Још три записа свједоче о тој обнови, један у рукописном Јеванђељу и два у Гомионич ком рукописном Псалтиру. Биљешка на парчет у папира, датована 1770. годином, говори о поновној обнови манастира започетој 1769. а завршеној исте или на редне године. SRPSK A БРОЈ 4 2013
Народно предање нам говори да је манастир запаљен и опустошен у ври јеме Првог српског устанка, па је доц није постепено покривен, поправљен и ограђен зидом. Године 1953. Гомионица је проглашена спомеником култ уре, а санације су рађене и у годинама потом. „Највећа је радост манастира што је сачувао своју улогу и мисију“, вели отац Методије. „Монаси се одвајају од свије та да би испунили заповијест о љубави Божјој и свједочили васкрслог Христа. То су монаси Христови. То је позив с не ба, и остварив је само уз велико одри цање и велику љубав према Христу Го споду, ради спасења своје душе и сваког човјека који долази на овај свијет, сваког човјека који нам се обраћа у било чему. Нис у монаси некакви чудаци који, разо чарани у свијет, не знају шта ће са собом. И нис у отуђени од народа у којем су, јер такви не би могли ништа постићи. Не би могли помоћи ни себи ни другима. Апо стол Павле каже народу: ‘Ви сте њива Божија, ви сте Божија грађевина.’“ А онда отац Методије промијени тон, нека туга и забринутост осјете се у при звуку његових ријечи. „Свештенослужитељ позива са ол тара ријечима: ‘Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и уви јек и у вијекове вијекова.’ Ако нема ко да потврди том ријечју Амин (Нека бу де тако), лит ургија се сматра непотпу ном“, каже. „А околина нашег манастира остала је претежно без младога станов ништва, свако је отишао својим путем. Старијима је манастир веома важан, али су у невеликој снази и сталној борби за голи живот. Ипак, држимо се. Знамо да све што јесте бива по промисли и допу штењу Божјем.“
SRPSK A No 4 2013
41
П Р ЕП ОР УК А
42
/
R E C O M M E N D A T I O N
SRPSK A БРОЈ 4 2013
ОПШТИНА ЛАКТАШИ, НА СЈЕВЕРОЗАПАДУ СРПСКЕ, МЈЕС ТО ГДЈЕ ВРИЈЕДНИ ЉУДИ СТВАРАЈУ ВРИЈЕДНОС ТИ
Амбијент за
напредовање свих Нема лактања у Лакташима. Све се може постићи добром идејом, личном предузимљивошћу и великим трудом. Свак овдје добија праву шансу и подршку, и може рачунати на фер плеј. Општина је међу првима у Српској достигла високе међународне стандарде у квалитету јавних услуга у локалној управи. Отуд 180 милиона евра директних страних и домаћих инвестиција. Могућности су бројне, нарочито у пољопривреди и туризму. Стога, многи баш Лакташе бирају као мјесто за живот и пословање Пише: Сузана Квргић
Н
ис у на овом свијет у баш честа мјеста која успијевају да својим природним, друштвеним и људ ским потенцијалима чувају прошлост од заборава, пружају сигурну и угодну са дашњост и стварају вриједности за бољу будућност. А једно такво мјесто је оп штина Лакташи, на сјеверозападу Репу блике Српске, на главним магистралним и регионалним путевима који спајају
најбоље са свих страна свијета, протка на плодним Лијевче пољем и украшена прекрасном ријеком Врбас. Од давнина позната по домаћинском однос у према земљи, по пријатељским намјерама према другима, прогресивном осјећају у привређивању и јединственим природним рес урсима, општина Лакта ши је од малог римског насеља израсла у модерну локалну заједницу која је сво SRPSK A No 4 2013
43
П Р ЕП ОР УК А
Центар Лакташа, ноћна панорама
/
R E C O M M E N D A T I O N
јеврстан бренд Републике Српске. Када је 1955. године основана, Општина Лак таши имала је 23.000 становника. Ад министративно, данас је насељава око 36.000 становника, на 388 километара квадратних, у 37 насеља. Ко год да одлучи инвестирати у јавно или приватно предузетништво, општи на Лакташи нуди јединствене могућно сти. Од повољности при добијању свих потребних дозвола за рад и пословање, преко најнижих административних на кнада за изградњу производних и пољо привредних објеката, до могућности пла
Храна, мјера обиља Спој плодног Лијевча поља, повољне климе, традиције по љопривредне производње и вриједних људи учинили су од општине Лакташи препознатљив пољопривредни крај. Пре ко 25.000 хектара пољопривредног земљишта прекривено је ораницама, воћњацима и ливадама. Први виногради у БиХ би ли су засађени на територији општине Лакташи, у Маховљани ма, а данас се двије трећине домаћинстава баве неком од по љопривредних грана, најчешће сточарством, повртарством, ратарством, воћарством и виноградарством.
44
SRPSK A БРОЈ 4 2013
ћања обавеза у ратама и финансијских субвенција за развој предузетништва. Повољни услови и подстицаји, те услужна и ефикасна администрација ове општине, која је прва у Републи ци Српској задовољила међународне стандарде ISO 9001:2008 за управљање квалитетом јавних услуга у локалној управи, привукли су велики број инве ститора. О томе свједочи и 180 милиона евра директних страних и домаћих ин вестиција, те прис уство великих свјет ских и регионалних компанија попут „Coca-Cola“, „PepsiCo Investments“, „Bri tish American Tobaco“, „Iskra AE“, „Ko lektor Group“ и других. Захваљујући привредном потенцијалу, општина Лак таши домаћим и страним инвеститори ма данас нуди пет индустријских зона – Александровац, Лакташи, Трн, Крне те и индустријску зону уз магистрални пут М16 Клашнице–Прњавор. Уколико имате пословну идеју, у општини Лакта ши ћете је сасвим сигурно претворити у пословни успјех! МОГУЋНОС ТИ ЗА СВАКОГА Блага клима, обиље зеленила, чист ваздух, шуме и ријеке, геостратешки положај, саобраћајна инфраструкт ура, гостопримљиви и предузимљиви љу ди, здрава и добра храна, те искуство у бањском и здравственом туризму, основа су за развој Лакташа и као ту ристичког центра. Уколико томе додате близину великих регионалних центара, попут Бањалуке, Загреба, Београда, Љу бљане, и међународни аеродром који је
свега три километра удаљен од градског језгра, не постоји ниједна препрека да општина Лакташи постане занимљива туристичка дестинација. Још су стари Римљани открили бла годати овдашњих геотермалних извора. Изградили су терме које су и данас је динствен култ урно-историјски споме ник, али и велики потенцијал бањског туризма општине Лакташи. Бања Лакташи и Бања Слатина од дав нина привлаче љековитим дејством сво јих термоминералних врела. Поред до казаног љековитог дејства на реуматска обољења, посттрауматска стања и многе болести које су посљедица савременог начина живота, ове двије бање су препо знатљиве по високостручном медицин ском особљу и широкој лепези услуга. Такође, новоизграђени и врхунски опре мљени смјештајни капацитети, те идеа лан природни амбијент који их окружу је, чине ове двије бање најпосјећенијим
Дворана Новоиз грађена спортска дворана у Лакташима понос је сва ког спортисте. Са капацитетом од 3.000 мјеста за сједење, савремено опремљена, погодна је за одржавање великих спортских догађаја и дом је кошаркашког клуба „Игокеа“, јед ног од најбољих кошаркашких клубова на јужнословенским просторима.
и најопремљенијим туристичко-рехаби литационим центрима у региону. Свако од оних који су изабрали оп штину Лакташи као мјесто за живот, пословање или туристичку дестинацију увјерио се у бројне могућности које нуди ова општина, од култ урних, спортских, образовних, забавних, туристичких, ад министративних, рекреативних. И у то да такви садржаји могу унаприједити личну иницијативу, ент узијазам и жељу за усавршавањем сваког појединца. Дакле, добро дошли у Лакташе, мје сто бројних могућности за свакога!
SRPSK A No 4 2013
Сједиште општинске администрације и трг са црквом
45
С В ИЈ ЕТ ОВ И
46
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Искорак из историјске сјенке ВЕЛИКИ СРПСКИ СЛИКАР КОС ТА ХАКМАН (1899-1961) И ЊЕГОВИ ЖИВОТИ
А било их је, тих његових живота, „стотину и кусур“. Од родне му Босанске Крупе, преко Тузле и Сарајева, стигао је у Праг. Студије потом наставио у Бечу, Кракову, преко Италије и Београда доспио у Париз. Па опет у Београд. Други свјетски рат провео у заробљеничком логору. Од 1953. опет предаје на Ликовној академији у српској пријестоници. За разлику од других професора, одмах је препознао вриједност тада младих Љубе Поповића, Уроша Тошковића и Милића од Мачве. А његово сопствено велико сликарско умијеће тек много касније је на прави начин поново вредновано
К
оста Хакман, сликар и професор Ликовне академије у Београду, можда је понајмање из умјет ничких разлога заборављен у однос у на умјетнике своје генерације. Колико на ши стручњаци и култ урна јавност мо гу да буду неправедни према значајним личностима из прошлости свједочи и то да Кости Хакману одавно није приређе на већа изложба, нити издата моногра фија какву заслужује. А ријеч је о једном од најважнијих наших модерних умјет ника. Као такав био је признат у свом времену, али не и у нашем, у добу пост модерне, када само привидно „цвета хи љаду цвјетова“. Рођен је у Босанској Крупи 22. ма ја 1899. године, а школу је учио у Тузли, гдје су га наставници описали као дјеча ка „огромног раста и бриљантне инте лигенције“. Истицао се даром за језике и цртање, као и националном самосви јешћу коју је стекао још у родитељском дому. Као многи угледни босански ин телект уалци, сарађивао је са „Младом Босном“. Након убиства аустроугарског престолонасљедника 1915. године, прем да петнаесетогодишњак, био је ухапшен, осуђен на девет мјесеци робије и послат на издржавање казне. Од тада започињу његове селидбе, путовања, странствова ња, живот пун узбуђења и опасности.
Пише: Дејан Ђорић Гимназију је завршио у Сарајеву. То дор Швракић, његов професор цртања и прашки ђак, подстакао га је да сту дира у Прагу. Добио је новчану потпо ру од сарајевске „Просвјете”, отишао у Праг, успио да положи пријемни испит и уђе у припремну клас у професора Влаха Буковца, код кога је студирао и Милан Коњовић. КРОЗ СЕЗАНИЗАМ И ПЛЕНЕРИЗАМ Хакман се декларисао као „Србин православне вјере”. Између 1919. и 1923. године у Прагу, једном од водећих ли ковних центара, студирало је преко стотину ђака са Балкана. Настава је би ла строга, па он, као и Коњовић, убрзо напушта сликање по старим правили
Аутопор трет са црним шеширом, 1924/25.
Филм О овом умјетнику снимљен је одличан документарни филм „Животи Косте Хакмана“. О његовом животу, дјелу и цијелој епохи говорили су сликари Љуба Поповић, Момо Капор, Ми лић од Мачве, Марклен Мосјенко, историчар др Душан Бата ковић, историчари умјетности Љиљана Стојановић Пилетић и др Симона Чупић, др Станислав Живковић, као и супруга Рад мила и кћерка Милица Хакман. Уредник је био редитељ Драган Ћирјанић, који годинама ис трајно остварује свој мудри пројекат филмског откривања за борављених генија српске културе.
SRPSK A No 4 2013
47
С В ИЈ ЕТ ОВ И
Коста Хакман, 1930. Супруга Радмила Хакман, 1940. Кћерка Милица Хакман, 1952.
48
ма академског реализма. Праг је онда у ликовном смислу био предграђе Па риза, а њему, Хакману, веома је кори стио непосредан контакт са европском култ уром. Процијенио је да ће студије успјешни је наставити у Бечу и поново га помаже сарајевска „Просвјета”. Неформална на става му је одговарала. Сликало се пре ма личној наклоности, а кориговане су само грешке техничке природе. Премда је у богатим бечким музејима пронашао одговоре на многа питања која су га за нимала, није наставио студије у Бечу. У раду је био препуштен себи, за присто јан живот није имао средстава, а умјет нички кругови за њега као странца су остали затворени. Сусрет са Марселом Шнајдером, студентом филозофије, био је прес удан за трећи покушај студира ња, овог пута у Кракову, гдје су такође одлазили Југословени. Пољска ликовна академија је била напреднија од бечке и прашке, анали за слике се заснивала не само на по стимпресионизму (који су му преда вали Станислав Вајс и највећи пољски модерниста Јацек Малчевски), већ и на кубизму, фут уризму и експресионизму. Вриједно је радио, овладавши правили ма сезанизма и пленеризма, па је на за вршном испит у добио награде за пејзаж и акт. Пут ује затим по Италији, а онда се настањује у пријестоници новоство рене југословенске државе. У Београду је приредио прву самосталну изложбу 1925. године, продао већи број слика, средио материјално стање и испунио давнашњу жељу да отпут ује у Париз. SRPSK A БРОЈ 4 2013
Ту, у умјетничком центру свијета, тако ђе је предано радио, сликао у атељеу и у природи, допунивши знање у музејима. Остао је четири године у Паризу. Након повратка у Београд, његову другу само сталну изложбу, године 1929, публика и критика су добро оцијениле. Постао је члан групе „Облик“ која је, нас упрот групи „Зограф“, окупљала модернисте. Године 1930. Иван Мештровић, на челу Хрватског друштва умјетности, уврстио га је у југословенску репрезентативну селекцију за изложбу у Лондону. Хакман је у четрдесетим година ма XX вијека био један од најважнијих српских сликара. На Свјетској изложби умјетности и технике у Паризу 1937. го дине, у веома јакој конкуренцији, до био је „Златну медаљу”. У Риму, његова слика била је откупљена за Националну галерију модерне умјетности, а његове слике красе тада и италијански парла мент. Почиње да се бави и педагошким радом, као професор цртања у гимна зији, а потом на Одсјеку за архитект уру Техничког факултета (1935-1940). Ван редни професор београдске Академије ликовних умјетности постао је у јесен 1940. године. Имао је и теор ијски дар за промишљање умјетности. ВЕЛИКОМ ЉУБАВЉУ ИЗЛИЈЕЧЕН Након избијања Другог свјетског рата, као војник регуларне југословен ске војске, доспио је у заробљеништво. Као зналац језика, у логору је био тумач. Због непопустљивог става у одбрани наших људи и сумње да је Јеврејин, че
Раб, 1930.
SRPSK A No 4 2013
49
С В ИЈ ЕТ ОВ И
Боса у башти, 1938.
50
SRPSK A БРОЈ 4 2013
сто је мучен. Од тога је тешко оболио, па је крајем рата враћен у Београд. Опоравио се захваљујући њези од стране супруге Радмиле, са којом га је упознао, а 1947. и вјенчао, његов при јатељ и највећи тадашњи колекционар Павле Бељански. У том браку се родила Милица Хакман која је касније постала историчарка умјетности. На Академију ликовних умјетности Хакман се вратио као редовни професор 1953. године. За разлику од других про фесора, он је у младим лавовима Љуби Поповићу, Урошу Тошковићу и Милићу од Мачве препознао будуће звијезде. Приредио је у том периоду четири самосталне изложбе. Тешко болестан, умро је 1961. годи не у Опатији, гдје се лијечио од срчаног обољења. Постхумно, приређене су му три самосталне изложбе и ретроспек тива у београдском Музеју савремене умјетности 1988. године. Коста Хакман је изразит колориста, сликар великог тематског опсега, кадар да на трагу сезанизма и постимпресио низма уљаном и акварелском техником открије свијет мртве природе, акта, пеј зажа, ведуте, марине, фигуралне компо зиције, портрета и аутопортрета. Прем да се није бавио цртежом, уочава се да слике композиционо и цртачки вјешто поставља, а неке рјешава и наглаше но линеарно. У благи и визуелно при јемчиви свијет меко сликане материје пленериста унио је опорост и оштри ну, мушкост и снагу потеза, чврстину композиције, а да ничим није изневје рио основни пастелни тон Београдске
сликарске школе. Стилски је самосво јан, другачији од наших модерниста и по томе што је фигуралне композиције каткад зналачки рјешавао израженим покретом и динамиком, дијагонално пресјецајући слику. Нис у га занимали суптилни свјетлосни одрази, лихтери или локални тон, већ велики ликовни распон од крајње тамне гаме до свије тлих, прос унчаних боја које дјелују ско ро опсесивно. Поједини историчари умјетности, попут Љиљане Стојановић Пилетић, умјели су да препознају Хакманов ква литет и посвијете му године истражи вања. Мања монографија ове ауторке о Хакману објављена је у Београду 1994. године, у издању Музеја савремене умјетности. Као кустос тог музеја, она је наставила свој рад на тексту о Хак ману, па је тако настао рукопис једне од најстудиозније написаних наших монографија (која ће вјероватно бити објављена идуће године). Захваљујући великом труду Милице Хакман, сликар је полако али сигурно почео да излази из историјске сјенке која је незаслуже но пала на њега. Косту Хакмана, умјетника који је естетско засновао на етичком и родо љубивом, прихватили су као значајног и у родној му Босанској Крупи, која да нас не припада Републици Српској. У току је оснивање његовог спомен му зеја у родном граду. Он је можда нај бољи наш примјер да рукописи не горе и слике не тамне и да ће права вријед ност, ма гдје и ма када, једном ипак би ти препозната. SRPSK A No 4 2013
Аутопортрет с хармоником, 1926. Ентеријер с виолином, 1961.
51
Р ИЗ Н ИЦ Е
кроз љетопис
МУЗЕЈ СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ У ФОЧИ И ЊЕГОВЕ ВРИЈЕДНЕ ЗБИРКЕ
Шетња свијетли
Хиљаде предмета и фотографија, сакупљаних више од пола вијека у некадашњем хотелу „Герстл“, одводе вас на узбудљиво путовање кроз епохе и свијетове. Дивите се умијећу старих фочанских занатлија, чије су златарске рукотворине биле веома цијењене у Бечу и Београду. Сазнајете шта је све долазило и одлазило старим караванским друмом ка Дубровнику и ка Цариграду, какво су господство и префињеност красили фочанске градске куће у XIX вијеку, како је страшна и величанствена цијена која је овдје увијек плаћана за слободу. И много тога још Текст и фотографије: Радмила Ђевић
52
Ф
оча, живописни градић вијеко вима угњежден између горске Ћехотине и смарагдне Дри не, носи у себи богат у историју. Њене улице и здања имају своје приче, лич ности и идеје. Највећи број њих чува и баштини Музеј Старе Херцеговине у овом граду. Ко год данас посјети Фо чу не може је уистину упознати ако не прође кроз ту њену повјесну збирку, SRPSK A БРОЈ 4 2013
јер ту је систематизовано и похрањено памћење овог дијела Подриња. Музеј Старе Херцеговине, нима ло случајно, краси главну улицу у Фо чи. Некада је на том мјесту био хотел „Герстл“. Саграђен је у аустроугарском периоду, 1906. године, а власници су би ли брачни пар Герстл, Самуел и Кароли на. Хотел је био модеран, са 24 собе. То ком Другог свјетског рата, 1944, срушен
SRPSK A No 4 2013
53
Р ИЗ Н ИЦ Е
Помени и трагови Фоча се први пут помиње као град Хотча 1336, а затим 1450. године, за владавине херцега Стјепана. У средњем вијеку, на мјесту гдје је данашње пазариште, поче ло је насељавање. Данашње име носи од XVI вијека.
Први аутомобил у Фочи, 1922. Хотел „Герстл“. Прва српска школа у Фочи (XIX вијек)
54
SRPSK A БРОЈ 4 2013
је. Доцније је на истом мјесту подигнут хотел „Вучево“, који је 1956. адаптиран у музеј. Кроз своје четири сталне поставке, Музеј свједочи о Фочи, обичајима, име нима, временима, поткрепљујући све са чуваним фотографијама и предметима. Једна од поставки, „Фоча у прошлости“, омогућава посјетиоцу да доживи разна времена, од средњовјековља, преко тур ске и аустроугарске окупације, до свјет ских ратова у XX вијеку и новијег доба. Отварајући врата изложбеног про стора враћамо се у период када се Фоча од малог трга развила у трговачко-за натски центар. Њен тадашњи положај, на караванском пут у између Дубров ника и Цариграда, омогућио је да се о умијећу њених занатлија прочује на балканском и европском тржишту. Му зејски предмети свједоче да су фочан ски мајстори највиши домет постигли у изради метала. – У Фочи је било преко 560 дућана, што показује да је занатство баш цвје тало током и крајем турског периода, али и касније. Квалитетом и љепотом израде издвајају се све врсте ножева (ханџари, јатагани, сабље, димискије, шклопци) –прича кустос музеја Дра гица Ћурчић, показујући ове сачуване предмете. Кујунџијске радионице имале су ду гу традицију и у изради накита. – Токе, павте, копче, брошеви – пока зује Драгица Ћурчић. – Накит је стизао до Беча, Пеште и балканског тржишта, захваљујући стицању трговачких знања и пословним везама са Дубровником. Поред израде накита, кујунџије су ве зле сребром и тучем. Фочански крај био је познат и по кућној производњи тек стила и ћилима. Жене су вриједно ткале ћилиме, серџаде и платна, везле и плеле многе одјевне и украсне предмете. Занатски обрти били су у успону све до доласка аустроугарске власти, када
су многе занатлије преоријентисале сво ју дјелатност, јер је култ ура напредовала и вријеме наметнуло друге обичаје. По зната је радион ица породице Шундури ка, који су израђивали пирлитане штапе, цигарлуке, украсе, а у то вријеме прима ли су и наруџбе из Беча. Музеј чува и ди ригентску палицу из тог доба, израђену баш од руке Шундурика. ПЕЧАТ УГЛЕДНИХ ПОРОДИЦА Становништво Фоче, које за вријеме Аустро-Угарске чине Срби (православ ни и муслимани) и Хрвати, организује богат култ урни, вјерски, школски и при вредни живот. – Они су богатили свој и живот Фо че кроз пјевачка друштва, позоришне групе, излете, омладина се окупљала на вашарима и теферичима, забављала се у такозваним „сјеницима“ крај ријека. Чувени доктор Ристо Јеремић, први бо санскохерцеговачки хирург, завршио је медицину у Грацу. Иницијатор је многих култ урно-спортских дешавања у Фочи. Формирао је Антиалкохоличарско дру штво и скау те, данашње извиђаче. Осни вају се грађанске школе. Имамо сачуван први списак ученика српске школе из 1865. године, који нам је предао профе сор Марко Вего. Данас је то писани спо меник култ уре – прича нам, прелазећи по фотографијама, Драгица Ћурчић. Бројне угледне породице оставиле су значајан печат у Фочи. Јеремићи, Кочо вићи, Мазићи, Муфтићи, Зулфикарпа шићи, Хаџивуковићи, Глођајићи. – Радмило Мазић један је од најпо знатијих фотографа у Фочи. Његове фотографије враћају нас у период прије 1905. Била је то врло угледна породица, што показује и њихова фотографија. Фо чаци су у то вријеме, видимо на сликама, лијепо обучени и господствени. Пано раме града показују да Фоча постаје све урбанија. Музеј свједочи и како је број станов ника Фоче растао, са 4.613 у 1931. до 11.530, колико је пописано 1981. Свједо чи и да је током ратова Фоча рушена, али да је послије њих, нарочито након Дру гог свјетског рата, постала урбано и ту ристичко мјесто. – Први аутомобил, возило Поште, у Фочу је дошао 1922. Ногометна лопта 1913. Прва антена постављена је 29. но
Млади извиђачи из друштва које је основао др Ристо Јеремић. Омладинска забава у сјеницима. Чувена фочанска српска породица Мазићи SRPSK A No 4 2013
55
Р ИЗ Н ИЦ Е Сабље димискије. Диригентска палица и токе. Украсно посуђе из етнографске збирке. Грејно тијело из соба у хотелу „Герстл“. Сеф породице Глођајић
вембра 1962. на предајнику Кмур. Пр ви телевизор стиже крајем те исте 1962. Све факте о томе чува, у сликама, ова музејска поставка. У овом изложбеном простору за кратко вријеме окренете велики точак историје. Протрчите улицама Фоче, али вам ниједан њен ћошак не промакне. Таман када помислите да је точак стао, он се обрне и већ сте у римском добу, додирујете аутентичне предмете из те епохе. Поглед остаје на сачуваној фибу ли, кутлачи, интересантном врчу, рим ском новцу, али и раонику из IX вијека, пронађеном на подручју Фоче (примје рак какав посједује још само Земаљски музеј у Сарајеву и један музеј у Чешкој). ЦЕНТАР СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ Када изложбу „Фоча у прошлости“ оставите иза себе, отворе вам се врата етнографске поставке која приказује дио градске собе са почетка XX вије ка. У том колоритном кутку окружени сте несвакидашњим ручним радовима, огледалима, јастуцима, украсним пос у дама, што одражава те давне амбијенте. Ту је и прави кревет, у то вријеме атрак тиван и риједак, јер се већином спавало на сламарицама. – Изложени су сеоска ношња и други одјевни ручно рађени предмети ноше ни у нашим крајевима све до шездесе тих година – наводи наша саговорница. – Поставку са разноврсним покућством од дрвета, глине и метала употпуњују стап, шарка за гурабију, краљача, чанак, глинени ћупови, сеф богате породице Глођајић. Сачувана је и пос уда у коју је стављан жар, што је некада било једино грејно тијело соба у хотелу „Герстл“. Остављамо удобну градску собу и на
План Осим својих сталних поставки, музеј је редовно домаћин из ложбама из разних крајева Српске и Србије, од Музеја савре мене умјетности у Бањалуци до музеја у Ужицу, Горњем Ми лановцу... – Тако учествујемо у богаћењу културног живота у нашем гра ду. Трудимо се да сваког мјесеца у нашој Галерији угостимо бар по једну изложбу из Српске и шире. Једна од посјећених изложби била је она поводом 20. годишњице рада парламен та Српске. План нам је да у будућности будемо носилац кул турног туризма Фоче – каже Бранка Драгичевић, директорка Музеја Старе Херцеговине.
56
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Странци – Долазе често, највише из Словеније, затим из Србије, Хрватске, има доста Че ха и Словака. Изненађује их да је Фоча имала тако јако занатство и образоване људе. Изложба „Фоча у прошлости“ је најпосјећенија, мада је у посљедње ври јеме поново велико интересовање за по ставке из периода Другог свјетског рата. Прије је музеј био незаобилазна дести нација, данас нешто мање, али смо ипак задовољни посјетом. Током љетне сезо не око пет стотина странаца прође кроз музеј – истиче Драгица Ћурчић.
сљедећем кораку кроз вријеме гледамо Фочу у периоду од 20. јануар а до 10. ма ја 1942. „Сто десет дана фочанске репу блике“, трећа стална музејска поставка, показује Фочу као центар слободне те риторије. Сачувани документи, слике, депеше, карте, свједоче да је у њој тада боравио Врховни штаб Народноослобо дилачких партизанских одреда Југосла вије. У поставци су и „Фочански про писи“, чувени документ из тог периода, чији је аутор био Моша Пијаде. Из поставке сазнајемо да је у Фочи у том периоду проглашен први народ ни херој, штампан први лист из области здравства Санитет, основана прва бол ница. Била је то најприје војна болница, а 1958. добија обрисе какве данас има. У Фочи, у згради Дома здравља, лијечили су се промрзли партизани који су пре шли Игман. Наше путовање кроз вријеме заокру жујемо изложбом „Битка на Сутјесци“, припремљеном поводом 70. годишњице тог догађаја. Фотографије, карте, легенде и оригинални предмети приказују сав хероизам и жртву у борби за слободу, а изложбу употпуњује видео приказ „Нај славнији дани антифашистичке битке на Сутјесци“ аутора Радивоја Обрено вића, новинара РТРС-а. Хиљаде предмета, сакупљаних у по следњих педесет седам година, колико постоји ова музејска установа, тешко је све погледати током само једне посјете. Због драгоцјености које посједује, одла зак у Музеј је прави излет у вријеме и историју овог краја. Драгица Ћурчић, кустос, водич је на том пут у бројним ту ристима, ђачким екскурзијама, гостима и званичницима.
SRPSK A No 4 2013
57
С Ц ЕН А
У стогодишњем ПРЕДС ТАВА „ЧЕТРНАЕС ТА“ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СРПСКЕ
свјетском рату
Постављена као документарни филм на позорници, ова представа београдске редитељке Ане Ђорђевић сваком од историјских ликова оставља вријеме да објасни зашто је нешто урадио. Указује нам да је 2014. година, у коју ступамо, чедо 1914. Да је стварност коју живимо и којој свједочимо почела да се формира онда. И да не би требало обиљежити стогодишњицу почетка Првог свјетског рата, него стогодишњу епоху непрекидног трајања једног општег свјетског рата Пише: Милица Деспот
58
Г
аврило Принцип, Франц Ферди нанд, Софија Хохенберг, Недељко Чабриновић, заједно на сцени, у великој сали Народног позоришта Ре публике Српске. Прво мук, затим гро могласан аплауз, одавно се такав није чуо од бањалучке публике. Ово је дио атмосфере са премијере представе Четрнаеста београдске ре дитељке Ане Ђорђевић, којом је отво рена 84. сезона у националном теат ру Српске. SRPSK A БРОЈ 4 2013
Ђорђевићева, која је и аутор драм ског текста, објашњава да је комад на словљен Четрнаеста јер се бави дога ђајима у вези са сарајевским атентатом из 28. јуна 1914. – Идемо у сусрет 2014, када ћемо, сећајући се 1914, схватити да живимо стварност која је почела да се формира онда, да се модерно доба којем смо све доци родило онда, да је 2014. чедо 1914. Године 2014. обележава се стогодишњи ца почетка Првог светског рата, али за
мене је то и стогодишњица трајања јед ног општег рата, једне епохе светског ра та – каже редитељка. Подсјећа да ће се многе позоришне куће на јужнословенском простору, и шире, бавити Гаврилом Принципом и атентатом на Франца Фердинанда, као што ће то чинити и други умјетнички медији и јавност уопште. – Али за нас, који правимо представу Четрнаеста, то је година у којој тражи мо одговоре на питања (не мислећи да је могуће наћи их) на која од 1914. још ни ко није успео да коначно одговори. Мно га од тих питања у вези су са оним пода цима о којима се историчари не слажу, чак и оштро супротстављају – истиче Ђорђевићева. СЛОБОДАРИ И ХЕРОЈИ ВИЈЕКА Публику је одушевио начин на који је редитељка, заједно са умјетничким тимом Народног позоришта Српске, поставила представу на сцени. Сви ко ји су гледали Четрнаесту слажу се да је ријеч о некој врсти сценског доку ментарца, гдје се сцене смјењују као на филмској траци. И, можда најдрагоцје није, за разлику од оних који држе једну или другу страну, ова прича има више углова. Приче Гаврила Принципа, Недељ ка Чабриновића, Франца Фердинанда, Принципове мајке и сестре, преклапају се и праве мозаик који поручује да жи вот није филм, али да често ствара филм ске сцене. Опомиње публику да ништа не може бити црно-бијело, да и Гаврило и Фердинанд имају шта да кажу. Многи
Књига – У прикупљању историјске грађе и пи сању текста представе, ослањали смо се на књигу „Сарајево 1914.“ Владимира Дедијера, нешто мање на друге изворе. Ова исцрпна књига обух вата невероват но велики број углова из којих је могуће сагледати Сарајевски атентат. Уз то, има и извесну чисто литерарну вредност. Отво рила је сва она питања која је, служећи се фрагментирањем, монтажом и демонта жом, и сама драматизација покушала да изнесе, али сада кроз драмске ситуације и чисто позоришним језиком – наглаша ва редитељка Ана Ђорђевић.
SRPSK A No 4 2013
59
С Ц ЕН А
После премијере у холовима Народног позоришта било је живости и доброг расположења
су задрхтали пред сценама кад Гаврило од атентатора постаје само младић о ко ме говори његова мајка, у изврсној глу мачкој креацији Миљке Брђанин Бабић. – Додатну одговорност у раду на представи доносило је то што су ликови које тумачимо стварни. Постојали су и довели до многих промјена у историји и свијет у. Тешко је радити улоге по лико вима који су своје идеале и животе дали нама и будућности – каже Миљка Брђа нин Бабић. Очи публике биле су највише окре нуте младом глумцу Данилу Керкезу. Тумачећи лик Гаврила Принципа, он је први пут стао на сцену Народног позо ришта Републике Српске. – Улози Гаврила Принципа посветио сам се детаљно и са великим жаром. Ни ко не треба да се стиди његовог имена, нити да се плаши да га изговори гласно. Гаврило је истински желио добро свом народу. Гаврила Принципа и све члано ве „Младе Босне“ доживљавам као хе
Позадина – Једно од питања којима се бавимо у представи је и оно ко је заиста стајао у позадини атентата Званична Србија, или „Црна рука“, или пак сама Аустро-Угарска? Или Немачка, Британија, Русија, нека од масонских ложа? Или можда сви они заједно и истовремено? Јер светски рат, увек озбиљан пројекат усме рен ка сасвим одређеном и највероватније остваривом ци љу, интензивно је припреман од почетка XX века. Сарајевски атентат послужио је само као онај финални и дуго очекивани повод – каже редитељка Ана Ђорђевић.
60
SRPSK A БРОЈ 4 2013
роје, не само 1914. године него читавог једног вијека – каже Керкез. Почаствован је што му је повјерена тако важна улога у представи Ане Ђор ђевић.Добио је прилику, вели, да буде дио квалитетног позоришног тима. По себно га радује што су оцјене публике биле позитивне. – Вјерујем да ће Четрнаеста бити једнако добро прихваћена и у другим градовима Српске, али и ван њених гра ница, као и да ће учествовати на фести валима – казао је Керкез. Вјеровање младог глумца, студента четврте године бањалучке Академије умјетности, обистинило се већ на Су ретима позоришта БиХ у Брчком, од 21. до 29. новембра, гдје је представа доби ла четири награде. Награду жирија за најбољу представу у цјелини, награду жирија и публике за најбољу женску улогу (Миљки Брђанин Бабић), награду жирија за најбољу мушку улогу (Жељку Еркићу). Драгану Пурковић Мацан жи ри је наградио за најбољу сценографију. ОБЈЕКТИВНО И ЕМОТИВНО Нова сезона Народног позоришта Српске насловљена је „Историја се по навља“, што у потпуности одговара и концепцији Четрнаесте. – Немамо амбиције да преко ове представе одговоримо на сва питања у вези са 1914. годином. Ипак, сматрам да је Народно позориште Српске отворило озбиљну тему, покушавајући да буде ре
Екипа У представи „Четрнаеста“ ликове тумаче Бранко Јанковић, Горан Јокић, Жељко Еркић, Златан Видовић, Сандра Љубо јевић, Миљка Брђанин Бабић, Драгана Марић, Данило Керкез и Иван Перковић.
ално у времену и простору у којем жи вимо – каже Ненад Новаковић, дирек тор националног театра Српске. Глумац Златан Видовић освојио је симпатије бањалучке публике тумачећи лик Недељка Чабриновића. – Сарајево 1914. Владимира Дедије ра је можда најтачније написана књига, као неки трилер о Сарајевском атентат у, о његовом узроку и посљедицама, али и о биографијама људи који су посредно и непосредно били умијешани у убиство Франца Фердинанда – сматра Видовић. На сцени се смјењује нешто више од 60 ликова, а свако од глумаца игра по шест, седам или осам улога. – Није једноставно играти предста ве које су режиране као документарни филм, гдје се из сцене у сцену пресвла чимо, мијењамо лик и начин говора – каже глумац Горан Јокић који тумачи и лик оца Гаврила Принципа. – Исприча ли смо људску причу о томе како свијет око нас може да унесрећи човјека. Бави мо се и чињеницом колико је појединац способан да мијења тај свијет ако је од лучан и истрајан као што је био Гаврило Принцип.
У галерији различитих ликова, чије су се судбине измијешале од Сарајева до Беча и обратно, појављује се и Софи ја Хохенберг. Улога је повјерена глумици Народног позоришта Републике Српске Сандри Љубојевић: – Када радите са неким ко заиста зна шта хоће, онда је тај рад захтјеван, али пружа велику сатисфакцију. Ана је ре дитељ којем се можете препустити и би ти сигурни да ће урадити добар посао. То је глумцу веома важно. Текст је врло интересантан и инспиративан. Сит уа ције су веома емотивне, ликови захтјев ни. Стварно уживам у овој мултимеди јалној причи. Прича представе Четрнаеста вјешто и суптилно, уз глумачку игру и реди тељско око, отвара врата историје опо мињући да се њен ток не може проми јенити, али да се може освијетлити на нови начин. Да је комад квалитетан доказују на граде, да је емотиван говоре реакције публике, а да је неопходан показале су распродате улазнице. Објективност није изостала, јер свако од историјских лико ва има своје вријеме да подсјети зашто је нешто урадио. А колико је потребан у 2014. сувишно је говорити.
Сазнања – Рад на представи за мене је био велика ствар, поред оста лог и зато што сам сазнао много нових важних чињеница о историји нашег народа – каже је глумац Народног позоришта Српске Златан Видовић. SRPSK A No 4 2013
61
П О Ј
62
/
C H A N T
SRPSK A БРОЈ 4 2013
НАЈТРОФЕЈНИЈИ КАМЕРНИ ХОР У СРПСКОЈ НАС ТАВЉА НИСКУ УСПЈЕХА
„Бањалучанке“
од сувог злата Већ четврту годину заредом су на званичној листи педесет најбољих камерних хорова Свјетске хорске асоцијације. Златом и сребром су опточени њихови планетарни такмичарски путеви, од Линца до Венеције, од Малте до Будимпеште, од Београда до Барселоне, од Кине до САД... Спремају се за Свјетску хорску олимпијаду, догодине у Риги. А све то вријеме дјелују као велика породица и посвећено раде на себи и својој умјетности, непрестано сневајући прастари умјетнички сан о савршенству
Пише: Александра Глишић
Н
изу својих успјеха хор „Бања лучанке“ додао је двије златне медаље са Интернационалног хорског такмичења „Cant al mar“ у Бар селони и Калељи, одржаног од 23. до 27. октобра у организацији Свјетске хорске асоцијације „Musica Mundi“ – Interkultur. Под умјетничким руководством и дири гентском палицом Младена Матовића, лијепе дјевојке заносних гласова одуше виле су и публику и стручњаке. Призна ња су добијена у категоријама женских хорова и фолклорне музике. Конкурен ција је била жестока: 40 хорова из 16 зе маља (Њемачка, Естонија, Русија, Изра ел, Кина, Норвешка, Финска, Аустрија, Индонезија, Шпанија...). „Бањалучанке“, које дјелују у оквиру Удружења умјет ника „Арт пулс“, биле су једини пред ставник Српске и БиХ. – Поносни што смо на још једном значајном међународном такмичењу практично поновили подвиг из Будим пеште, гдје смо такође освојили двије златне медаље у овим категоријама, те сачували континуитет квалитетних так мичарских наступа на интернационал ној сцени – каже Младен Матовић. Петочланом међународном жирију, састављеном од најистакнутијих свјет ских експерата за хорску музику из Аустрије, Шпаније, Шведске, Њемачке и Летоније, хор „Бањалучанке“ предста вио се веома захтјевним композицијама домаћих и страних аутора.
– Дали смо све од себе да што до „Бањалучанке“ стојанственије представимо свој град и на Светосавској Републику Српску. Пресрећни смо што академији у смо досадашњим златним медаљама из београдском Линца, Венеције, Малте и Будимпеште, Центру „Сава“ те олимпијским сребрима из Кине и САД, успјели придружити и ново злато. Наступ на Ово такмичење је за нас представљало Свјетској посљедњи међународни тест на пут у хорској до сљедеће Свјетске хорске олимпијаде, олимпијади у Риги половином јула 2014, на коју се у Кини наш хор директно квалификовао – до даје Матовић. „Бањалучанке“ се већ четврт у годину заредом налазе на званичној ранг листи 50 најбољих камерних хорова Свјетске хорске асоцијације Interkultur. Матовића на томе темељи увјерење да ће хор, као и до сада, наић и на разумијевање и нео пходну инстит уционалну подршку за учешће на предстојећој Олимпијади. У Риги ће се окупити више од пет стотина хорова из осамдесет земаља.
Диригент Композитор и диригент Младен Матовић рођен је 1980. у Ба њалуци. Ту је завршио нижу и средњу музичку школу „Вла до Милошевић“. На Одсјеку за музичку умјетност бањалучке Академије умјетности дипломирао је са просјечном оцјеном десет, а касније и магистрирао у класи проф. др Гордане Сто јановић. Крајем 2004. постао је диригент хора „Бањалучанке“. Умјетнички је руководилац градског дјечијег хора „Звончи ћи“ и вокалног ансамбла „Сјећања“. Аутор је „Моје Републике“, званичне химне Српске.
SRPSK A No 4 2013
63
П О Ј Са Интерна ционалног хорског такмичења „Cant al mar“ у Барселони, октобар 2013. Са премијерног извођења музичке минијатуре „Одбројавање, или три на Е“, Бањалука, октобар 2013.
– Веома смо захвални свим пријате љима ансамбла, те надлежним републич ким и градским инстит уцијама, који су до сада подржали одласке хора на такми чења. Посебно се истичу Кабинет Пред сједника Републике, Влада Републике Српске и, наравно, град Бањалука – ис тиче Матовић. Несебичну подршку пружило је и Цен трално култ урно-умјетничко друштво „Веселин Маслеша“ које је хору уступи ло предивне аутентичне народне ношње, важан елемент наступа хора у категорији традиционалне музике. Непосредно пред одлазак у Шпанију, „Бањалучанке“ су скренуле пажњу дома ће јавности оригиналним наступом у зва ничном програму Бањалучких хорских сусрета. Премијерно је изведена компо зиција Младена Матовића Одбројавање или три на „е“. Праизведба те хорске ми нијат уре, изузетно успјешна, била је на такмичењу у Будимпешти, у март у 2013. Јединствена је по томе што на самом кра ју чланови хора завршавају одбројавање тако што „убијају диригента на сцени“. – Текстуални предложак је заснован на садржају три познате бројалице које почињу словом „е“, а сама композиција је кратак звучни коментар цивилизаци је која, након достигнутог врх унца, иде ка свом урушавању. Зато изнервирани чланови хора „усмрте диригента“ – обја шњава Матовић. ОНО ШТО ПРЕТХОДИ ПОБЈЕДАМА
Фотографије: Архива хора „Бањалучанке“
64
Женски камерни хор „Бањалучанке“ основан је 1977. на иницијативу бања лучког музичког педагога Анте Шашића. Са тридесет шест година рада и стоти нама концерата у земљи и иностранству, високим умјетничким нивоом и стилски разноврсним репертоаром, хор је постао незаобилазан чинилац јужнословенске култ урне сцене. У ратним и поратним временима, од 1994–2004, ансамбл је дјеловао под умјет ничким руководством Бранислава Ђа ковића и Александре Остојић. Матовић је брзо унио бројне новине у репертоар ском и извођачком приступу, желећи да се хор што прије припреми за наступе на најзначајнијим свјетским такмичењима. – Награде су веома важан подстицај у сталном унапређењу квалитета извође ња и велика сатисфакција за све што се SRPSK A БРОЈ 4 2013
мора уложити у врхунске умјетничке ре зултате – истиче Матовић. – Редовно уче ствујемо на бројним свечаним академија ма у Српској и Србији. Посебно важним сматрам наступ на једној од централних Светосавских академија у Центру „Сава“ у Београду, гдје смо наступили као једини учесници из Српске. Осим међународних признања, „Ба њалучанке“ су и добитник априлске Пла кете Града Бањалука за изуз етан допри нос у афирмацији музичке умјетности Балкана. Својим великим постигнућем сматрају и чињеницу да су створили изу зетно хармоничан и здрав колектив, који функционише као велика и сложна поро дица. На темељу жеље да што боље пред стављају Српску у свијет у, развили су и висок степен колективне одговорности и самосвијести. – То је један од основних предусло ва за рад и добре резултате. У мјесеци ма пред такмичење, често имамо пет до шест проба седмично. Потребна је, дакле, велика посвећеност и одрицање. Можда некима са стране то изгледа лако, у меди јима се виде само лијепе ствари, али упу ћени врло добро знају колики ангажман тражи један озбиљан и студиозан рад. На репертоару хора „Бањалучанке“ налазе се стилски и жанровски веома ра зноврсан програм. Матовић: – Композиције се крећу у распону од дјела старих мајстора из периода рене сансе, преко непролазних Мокрањчевих Руковети и бисера домаће хорске литера туре, па све до извођачки веома захтјев них дјела савремене вокалне литерат уре за женски хор. На нашем концертном ре пертоару су и стилизоване традиционал не мелодије народа Балкана, као и хорске обраде неких од најљепших евергрина домаће и стране музике. Стабилност финансирања је неопход на за умјетничке колективе. – С обзиром на то да нема превише таквих појединаца и ансамбала, мислим да би најсврсисходније било инстит у ционализовати континуир ану подршку и условити је резултатима – каже Мато вић. – Докле год се умјетници, уз свој за хтјевни умјетнички рад, буду бавили пи тањима обезбјеђења превоза, смјештаја, исхране, костима, сваки резултат ће бити плод нечијег донкихотизма. А тај неко се може уморити од борбе са вјетрењачама и дићи руке од свега.
SRPSK A No 4 2013
65
В ИД ИЦ И
66
SRPSK A БРОЈ 4 2013
АКАДЕМИК МИЛИВОЈЕ УНКОВИЋ, СЛИКАР И ВАЈАР, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ“
За нову
културну енергију Култура је сведена на 0,6 одсто бруто националног дохотка. Већина надлежних институција, умјесто подршке националној култури, додворава се бизарном сивилу „нових умјетничких пракси“ и утапа нас у шарену глобалистичку пустињу безидентитета. Политичари у својој самозаљубљености заборављају: док ле допиру културне вриједности једног народа, тамо су и његове границе. Све се правда недостатком новца, а у суштини је ријеч о мањку идеја, стручности и одговорности према националној култури. Преокрет мора наступити одмах Пише: Мирјана Кусмук
О
во је вријеме прављења неких приватних државица, а полити чари у инстит уцијама култ уре лијече своје примитивистичке комплек се и фрустрације избјегавајући изград њу моћних култ урних центара. Забора вљају да докле досеже култ ура једног народа, ту су му и етничке границе. Умјетности су потребне брзе промјене. Тако, у разговору за Националну ре вију, говори академик Миливоје Унко вић, један од највећих живих српских умјетника. Његов умјетнички рад траје више од 50 година, подједнако добар у сликарству, вајарству, графици, дизајну, чак и карикат ури. – Прошлост је – каже – као одсања ни снови. Доста тога је кристално јасно, суштина је негдје у измаглици. Тако је и са мојим дјелима, која су запретена у разним згариштима. Вјероватно спадам међу оне ауторе који неће моћи да ор ганизују своју ретроспективну изложбу бар дјелимично употпуњену. А какво је Ваше умјетничко самоодре ђење и како је почело то што траје већ 50 година? Мој свијет је свијет имагинације. Имагинација је моја духовна енергија која је суштина сваког настајања схва ћеног као стварање. Вјерујем да су те
имагинативне предиспозиције уткане у генетски код, и да од наших способно сти да их дешифрујемо зависи и наше стваралачко одређење. Сваки почетак је идентичан првом и несигурном кораку из нашег дјетињ ства. То је бескрајни простор непозна тог, узбудљивог и узвишеног. Поред свих својих недоречености и несавршености, потребно је смоћи снаге и самопоузда ња па закорачити у тај бескрај, пронаћи сопствену шифру комуникације и сачу вати властити печат препознатљивости. У том трагању за сопственим духовним идентитетом, трајем у времену, посред ством онога што сам до сада створио а што је иманентно праисконској творач кој имагинацији, односно духовности.
Фотографије: Архива саговорника
Пут Академик Миливоје Унковић (Невесиње, 1944) завршио је дипломске и постдипломске студије на Академији ликовних умјетности у Београду. До 1992. био је професор на Акаде мији ликовних умјетности у Сарајеву и шеф Одсјека за сли карство. Потом 20 година живио као избјеглица и радио у Њемачкој. Од 2011. живи и ради у Бањалуци, а повратак је обиљежио изложбом у Музеју савремене умјетности Српске. Добитник је низа умјетничких награда и признања. Његова дјела могу се наћи у најпознатијим галеријама и приватним збиркама широм свијета. Није запослен ни на једној Ликов ној академији у РС.
SRPSK A No 4 2013
67
В ИД ИЦ И Ваш умјетнички опус веома је продук тиван. Шта су музе умјетника? Иако стварам нешто више од 50 го дина, изгубио сам скоро сваку предста ву о обимности мога рада. Моја дјела су препуштена њиховој властитој судби ни. Нити сам их хвалио ни кудио. Ако завређују ширу друштвену пажњу, она ће сама изборити свој стат ус (ако данас још увијек неко има осјећај за култ урни идентитет, заједничко добро и нацио нални интерес). Тај мој став према вла ститом дјелу је у потпуној супротности са савременом промоцијом умјетнич ких дјела и умјетника. Пред нама су инсцениране визуелне вриједности без покрића, са циљем што бољег утапа ња у бизарно сивило „нове умјетничке праксе“ која доминира глобалистичком свјетском сценом, далеко од свега што би се могло дефинисати као умјетност. Моје музе су ослобођене свих споља на метнутих правила, чувају моју унутра шњу духовну и моралну аутономију, стварајући апсолутну слободу у којој се једино може стварати искрена и права умјетност. ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОГРАМИРАНОМ ХАОСУ Да ли је могуће да се таленат одшколује? Дијамант се може пронаћи једино у природи, није га могуће произвести хе мијским путем, али тек зналачким бру шењем добија на својој драгоцјености и блиста пуним сјајем. Тако је и са та лентом. У томе је огромна одговорност професора на академијама умјетно сти, који својим брушењем усмјеравају студенте.
Скулптуре У децембру 2012. уљепшао је Бањалуку својом првом скулп туром. „Дрво живота“, високо 412 центиметара и тешко око 3.000 килограма, поклонио је Радио-телевизији Републике Српске и краси простор испред РТВ дома. Скулптуре „Нојева барка“, „Дијалог облика у простору“ и „Планетоид“ недавно су постављене у парку бање Слатина. Монументална скулп тура „Голубови мира“ је у новембру, на дан потписивања Деј тонског мировног споразума, свечано откривена у близини зграде Владе Српске. Припрема и скулптуру која ће красити простор испред Конзулата Србије у Бањалуци, симболизујући нераскидиву везу једног народа који тренутно живи у двије државе, али чији је културни идентитет један.
68
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Студенти које сте одшколовали го ворили су да сте били један од најбољих предавача. Многи од њих су пос тали познати у свијет у умјетнос ти. Како сте то пос тигли? Током школовања, никада нисам ни размишљао да ћу се бавити педагошким радом, сматрао сам то сувише одговор ним послом, више сам желио да радим као слободни умјетник. Позив који сам добио 1973. са новоосноване Академи је у Сарајеву да будем асистент моме професору из средње школе Бориславу Алексићу прихватио сам из поштова ња према свом бившем професору. Све остало је протекло у мом настојању да то повјерење оправдам у свим својим универзитетским звањима од асистента до редовног професора. Као професор држао сам се принципа проистеклих из живота, студенте сам учио ономе што се да научити, а не угрожава њихове ин дивидуалне предиспозиције. У себи сам увијек задржао онај дио мене као сту дента, зато сам им лакше отварао про стор за комуникацију, лакше разумије вао њихове проблеме и заједнички смо изналазили рјешење. Од студената сам тражио да сваки мој савјет и изговоре ну ријеч обавезно провјере и да не буду слијепи послушници, јер у умјетности не постоје рецепти. Сигуран сам да нико од студената није био угрожен мојим пе дагошким приступом, нико није добио униформу, свако је пронашао какав та кав сопствени пут адекватан уложеном труду и генетским предиспозицијама. Колико је умјетност данас на цијени? У овом времену потрошачког дру штва све се прилагођава тржишту, не кој форми калупљења и униформиса ња. Најважнији су маркетинг и добро паковање, а суштина као да никог не интерес ује. У свему томе култ ура се најтеже при лагођава. Сва та наметнута правила су у супротности са карактером и улогом култ уре, зато она плаћа велики цех и сведена је на најнижу љествицу егзи стенције, а сами аутори понижени. То је дјело несхватљивих оквира техницизма, тих моћних алатки у рука ма бирократије која чини све да наша чула сведе на бешчулност, отуђење и обезвређивање свега што је изнад про сјечности.
SRPSK A No 4 2013
69
В ИД ИЦ И
Умјетност још егзистира код аутора снажне личности и појединаца који су успјели да сачувају духовни оријентир и властити критериј вредновања у овом програмираном хаос у. „НОВА УМЈЕТНИЧКА ПРАКСА“ САМОПОТИРАЊА Шта је на нашој ликовној сцени вријед но пажње? У годинама сам богатог стваралач ког искуства, добро информисан шта
Брисање трагова Много је српских сликара оставило печат у културном животу БиХ. Каква је судбина оних који су стварали у Са рајеву? Као највећи српски град послије Београда, логично је што Сарајево носи један снажан историјски печат аутора срп ског поријекла и што је српски велики проценат културне и умјетничке баштине тог града. У новим конструкцијама свих животних и културолошких сегмената, од језика до „нових погледа“ на историјске епохе, све се прекраја и обесмишља ва. Једна неразумна потреба да се лажира и затире. Српски аутори присутни су онолико колико је актуелној политици потребно да би на свјетској политичкој сцени симулирала мултиетичност. У том свакодневном брисању српских трагова из свих области живота, култура је посебно интересантна, јер има исувише материјалних доказа.
70
SRPSK A БРОЈ 4 2013
се у свијет у дешава на умјетничкој сце ни, све ме то интерес ује, али ме не до тиче. Сада сам помало дистанциран од свог тог ужурбаног хаоса и то ми при ја. Окружен сам свим тим изнуђеним иновацијама које личе на било које у свијет у, видим све и није ме прегазило вријеме (како воле дефинисати неисто мишљенике). Већи дио тога ми се чини интересантним, али бих као највредни је издвојио даровитост младих умјет ника. Неко их упорно гура на свјетску сцену „нове умјетничке праксе“, за коју није потребно ни дара ни школе, јер та мо најбоље пролазе пропали инжењери, историчари умјетности, аутодидакти, инсталатери и други опсенари. То је сте нека псеудокулт ура, али далеко од умјетности. Нисам ни огорчен ни љут због тога, али не могу без критичности да прихва там све понуђено. Нека свака генерација носи своје бреме одговорности, ако ова данашња уопште има било какав осје ћај према култ урним специфичностима простора у коме егзистира. Шта се догодило са Вашим умјетничким дјелима у Сарајеву, у Вашем атељеу у том граду, са дјелима у атељеу у Почитељу?
Само сам један од 150.000 Срба који је деведесетих година прошлога вијека, празних руку и чисте савјести, напустио Сарајево и подијелио судбину својих сународника. Мој стваралачки опус из тридесетак година – слике, графике, цр тежи, скулпт уре, библиотека, умјетнич ка и породична документација – све је покрадено и уништено. Ништа није по штеђено у сулудом концепт у затирања српских трагова постојања. Као лауре ат највеће награде града Сарајева за до принос у развоју култ уре, међу првима сам почаствован отказом на Академији ликовних умјетности. Био сам редовни професор сликарства и шеф постди пломских студија. Мој једини гријех је био што сам Србин. У отказу, који ми није никада уручен, та суштина је пре ведена на језик обмане да се нисам ода звао извршавању радних обавеза. Пуних двадесет и више година, ни када нисам изговорио ни једну ријеч о Сарајеву и мојим колегама, и поред ра зних злонамјерних измишљотина, што је био оркестрирани начин ширења мр жње према суграђанима српског пори јекла. Избјегавањем да ми буде враћен мој атеље, сарајевска култ урна сцена дефинитивно је потврдила склоност ка
етничком чишћењу. Не осуђујем нико га, препуштам их њиховој савјести. Са рајево је за мене завршена прича за сва времена и остатак живота не желим да проведем у новим заблудама. Српска нема Музеј у којем би се нашла дјела највећих српских сликара са ових прос тора. Нема ни Србија. Како и чи ме да се српски народ и његова култ ура презент ују свијет у? Срби у Републици Српској успјели су да одбране дио свога историјског и етничког простора. Политичари, у сво јој самозаљубљености, виде само свој учинак у тој борби. Али, у недостатку филозофских идеја и стратешке визи је, све може бити склоно обрушавању.
Најмлађи портретиста Јосипа Броза – Године 1976. добијам позив да са групом познатих слика ра радим портрет Јосипа Броза у Бугојну. Три дана смо, ван свих протоколарних правила, провели са Титом и Јованком. Сликајући и у паузама се дружећи уз кафу и ручак, упознали смо и ону другу, јавности мање познату, димензију Брозове харизме. Мислим, да сам тада урадио један добар цртеж Тита. Данас се налази у Галерији југословенског портрета у Тузли, штампан је и као поштанска марка која је те 1976. проглашена је, од стране филателиста, најљепшом марком у Југославији.
SRPSK A No 4 2013
71
В ИД ИЦ И вјеру да ми и у оваквим условима мо жемо изградити Бањалуку и претвори ти у незаобилазни култ урни центар на свјетској мапи. Када говорим о тим драгим људима, врсним интелект уалцима, не говорим ни о каквој формалној и организованој групи која дјелује из сјенке. Кроз њи хов стваралачки рад и дјело позитивна енергија пулсира према јавном мњењу, спонтано, њен утицај се из дана у дан шири на нове сљедбенике. Тако они дје лују природно, на једини начин примје рен карактеру култ уре, далеко од кла новских и бирократских концепција. Свођење култ уре на 0,6 процената бру то националног дохотка јасно одређу је њен положај и бесперспективност. Већина новоформираних инстит уција, умјесто збрињавањем и презентацијом национ алне култ урне баштине, бави се „новом умјетничком праксом“ и поста ју експозит уре неких недефинисаних невладиних организација. Испуњавају жеље разних креатора потирања кул тура малих народа. Све се правда недо статком средстава, а у суштини је ријеч о недостатку идеја, стручности и одго ворности према националној култ ури. ВЈЕРА У ПРОЦВАТ БАЊАЛУКЕ Послије 20 година избјеглишта у Ње мачкој вратили сте се у Бањалуку. Бањалука је сасвим спонтано мо је ново одредиште. Захваљујући неким мени драгим пријатељима, људима који имају визију изласка из локалистичких параметара живота и култ уре, рафини раног и узвишеног сензибилитета у ко јем је друштвени интерес изнад личног, придружио сам се идеји да будем дио те позитивне енергије. Да овом граду удахнемо душу и боримо се за ствара ње хармоничне креативне атмосфере у којој ће доминирати стручност, високи стваралачки стандарди, афирмација на ционалних вриједности и њихова пре зентација на домаћој и међународној култ урној сцени. То моје опредјељење за можда по следњу животну дестинацију, да поно во у поодмаклим годинама кренем од нуле, ризичан је потез, али велико жи вотно искуство даје ми самопоуздање и
72
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Селектор сте и међународне ликовне колоније „Плива“? Покушавам да наставим једну култ ур ну мисију, интеграцију наших простора у међународне токове умјетности, коју је започела Надежда Петровић још давне 1905. у Сићеву. То је још увијек најдемо кратичнија форма организовања, друже ња, селекције и презентације умјетнич ког стваралаштва под контролом самих аутора. Квазикритика упорно покушава да обезвриједи ту форму организовања, искључиво зато што јој је измакла кон троли. Данас је то једини начин ствара ња значајних међународних колекција на постмодернистичком концепт у ува жавања свих ликовних поетика. Организовање међународне умјет ничке колоније „Плива“ изискује до ста физичког, стручног и колегијалног ангажовања на стварању свих профе сионалних услова за функционисање ове инстит уције, чувању достојанства умјетника и умјетности, на један дис кретан начин и са фундусом високог ме ђународног нивоа (какав Српска не би била у стању да прибави путем откупа умјетничких дјела). Како поправити стање у култ ури? Досадашња пракса обиљежена је од суством великих стратегија развоја кул туре и погрешном оријентацијом у раду инстит уција култ уре. Вријеме је за свео бухватну стручну анализу урађеног или неурађеног, за заузимање нових страте шких ставова и доношење оперативног плана приор итета у даљем спровођењу култ урне политике, нарочито у повећа њу свијести, стручности и одговорно сти на свим нивоима организовања.
SRPSK A No 4 2013
73
В И Ш Е
74
О Д
И Г Р Е
/
M O R E
SRPSK A БРОЈ 4 2013
T H A N
A
G A M E
АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА, ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК „КОЧИЋЕВОГ ПЕРА“, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ“
Под сјенком изгубљених рајева
Кроз миленијуме, узлете и погибељи, човјек је остао исти. Види се то у граничним ситуацијама, на крајњим испитима. Од Шехерезаде и „Илијаде“ до данас, књижевности нема без добро испричане приче. Јунаци су ходачи по жици који тим опасним путевима пролазе умјесто читалаца. Не заваравајмо се, умјетници нису оваплоћење доброте своје умјетности. Нема краја несрећама, зато се наоружајмо стрпљењем и вјером. Никад не плачите над некадашњом срећом, јер рај није рај док у њему живимо, него кад га изгубимо Пише: Весна Капор
У
српску књижевност ушао је 1993. романом Линије живота и пре водом тројице старогрчких тра гедиографа (Есхил, Софокле, Еурипид). Иза њега су сада шест романа, шест књи га приповједака и новела, седам књига превода са старогрчког, шест књига из области музике. Врхунац је свакако ро ман Велики рат за који је лани добио НИН-ову награду и Награду „Меша Се лимовић“. Александар Гаталица (Београд, 1964) дипломирао је свјетску књижевност 1989. Радио је као уредник у новинама, издавачким кућама, на РТС-у, био умјет нички директор Опере и театра „Мадле нијанум“, начелник Одјељења за про граме из култ уре, односе са јавношћу и протокол Народне библиотеке Србије. Ожењен, има једно дијете.
но време и када смо сви ипак окруже ни лицемерством, ово се не види најбо ље; књижевност је зато ту да ово опази и покаже. То ће читаоце натерати да се замисле и да виде да ли су у оној људ ској десетини. У ствари, сви који осете нешто на страницама књижевности, сви који уздрхте, сви који пусте макар једну сузу над судбинама јунака, сигурни су да су одабрани за ту једну десетину.
У роману Велики рат, пред сам крај нотирате мисао Арчибалда Рајса да се „ништа на људској души, баш као ни на тијелу није промијенило, ма каквом да га напору или погибељи изложиш...“ Човјек је, кроз вијекове, увијек исти? Да, човек је исти и не знам што нас то изненађује. Ставите људе у рат, па ћете видети да ће се поделити на десет одсто најдивнијих и најхрабријих душа и на деведесет посто звери. Када је мир
Имати и немати
НА ЖИЦИ, ИЗНАД АМБИСА Књигу прича Век почињете посветом Ђорђију Вуковићу, који нам је једном причао да „причу ваља допричати“. Као да се држите тог правила? Од самог почетка мислим да је књи жевност ништа без добро испричане приче и тако је то још од Шехерезаде и
Фотографије: Душан Стојанчевић и архива саговорника
Да ли је тешко одредити мјеру уплива фактографског и документарног у књижевно? Ништа није тешко када се крене у прављење новог света. Он и нема такву поделу какву примећују критичари: до ове тачке реално и фактографско, а одавде измаштано. У новом свету литературе, све се помеша на органској основи, дакле недељивој, и онда је доста тешко одговорити на оваква пи тања, осим ако се не напише сасвим једноставно: ништа није тешко кад имате праву идеју, све је тешко кад је немате.
SRPSK A No 4 2013
75
В И Ш Е
О Д
И Г Р Е
Илијаде до данас. Није тачно да чак ни грандиозни експресионисти прозе два десетог века нис у били мајстори приче. Погледајте само Мановог Доктора Фау стуса с епском причом о Адријану Ле веркину који склапа уговор са ђаволом. Но, иако је прича дисајни пут прозе, иако проза без ње не може да постоји, изгледа да није тако једноставно ис причати добру причу. Многи писци то не могу, те онда из немоћи прибегавају овим или оним поетикама, омаловажа вају причу, оцрњујући је и гурајући је на маргину жанровске литерат уре. Ја не мислим тако. Желим живот на својим страницама; хоћу јунаке који су утекли из овог да би постали хероји оног, ли терарног живота, тражим протагонисте који неће бити плошни, чији ће живот, посрнуће и смрт имати снагу стварног
Симфонијска књижевност Кад се посматра као музичко дјело, како бисте одредили свој књижевни опус? Као симфонију. Она у себи спаја и сонатни облик, и кон цертантни дијалог, па често и ораторијумску употребу хора. Симфонија је облик који је у музици онолико нападан и сахра њиван колико је роман у књижевности. Али и роман и симфо нија настављају да живе.
76
SRPSK A БРОЈ 4 2013
жртвовања и реалне пропасти. Само та кви натераће вас, као читаоце, да се са њима саживите. Историјско вријеме и лично вријеме Ваших јунака драматично се преплићу. Они су обузети потребом да заус таве вријеме или да страс твено учес твују у стварању новог, надолазећег. Како од ређујете њихове литерарне судбине? Моји јунаци су ходачи на жици. Сту пе на затегнут у струну, а испод њих је амбис и главице начичкане публике која их негде из дубине посматра зауставље ног даха. Начине првих неколико кора ка и док су још близу почетној тачки, и чини им се да могу да прегазе жицу испред себе, понашају се као „нормални ходачи на жици“. Како, пак, напредују даље и проналазе се на самој средини жице, подједнако удаљени од почетне и завршне сигурне постаје, и они задо бијају све више зачудних и прекомер них црта. То је час када на сцену ступа њихово лудило, њихово визионарство, узалудни хероизам или потпуна бес принципијелност. Свеједно је како реа гују, сви они у том час у престају да буду људи и упис ују се међу оне књижевне креат уре које нас задивљују, а неретко богами и плаше, својом прекомерно
шћу. Шта је циљ представљања оваквих хероја? Да читаоци схвате да се то може догодити и њима, само што закони ве роватног и могућег то, ето, у стварном свет у, срећом, ипак у већини случајева спречавају. Али, шта ако би се неко од нас нашао у сит уацији у којој се прона шао било који јунак из Великог рата...? ЖИВИМ НЕКОЛИКО ЖИВОТА Дуалност свега што постоји, сис тем огледала и обрнутог одраза, прати мно ге Ваше јунаке. Чини се да Ви попуња вате и један мање познати дио историје: допричати приче једног свијета и вели ког броја људи чије судбине су истори чари склањали или прећуткивали? Причање великог броја (напоред них) прича моја је специјалност. Толико их је у мени, да није никакав проблем испричати их стотину (као у Веку), па и хиљаду. За мене је права „спортска ди сциплина“ како их уплести, како их за тегнути као напоредне струне да почну да вибрирају заједно и тако праве али квотне тонове. У музици је ова појава одавно изучена. Оно што ми зовемо то ном А, на пример, има своје аликвотне резонантне додатке, који га чине меким и топлим. Због одс уства тих аликвота, кинеске играчке онако одвратно певају божићне песме. И у књижевности тру дим се да урадим слично. Сваки јунак је само врх леденог брега, свако од њих ву че за собом читаву насеобину живих и мртвих, његових истомишљеника, двој ника, предака и потомака. То је оно што ме узбуђује и што ставља на пробу моју уредност и вештину планирања једног компликованог дела, које ће уистину остати компликовано само за мене, али не и за моје читаоце. У вашем опус у умјетници имају посеб но мјесто. Али, никаква љепота коју они створе не може круцијално промијени ти ток историје. Ипак, епизоде у који ма они, снагом воље и заноса, досежу највише сфере јунаштва и љепоте људ ског духа бацају другачију свјетлост на магистрални ток догађања. Да ли данас постоје умјетници који могу изнијети колективне драме и засијати људском љепотом? Не могу засијати уметници, од њих се то и не очекује. Треба да засијају њихо
Учитељи и лектире Додири вијекова, мијешање прошлости и будућности кроз садашњост, дешавају се преко фантастичних моти ва и сижеа. Да ли је то код Вас промишљен поступак, или дио подсвјесног, или оно што и наука подразумијева под паралелним свијетовима? Не, то је изучена техника прављења фантастичне приче. Почиње тако што отворите фантастичну кутију која се зо ве оквир приче; потом у њу ставите неколико фантастичних предмета (кофер са чудним својствима, кишобран који у сво јој унутрашњости може да носи двадесет килограма лекова) и на крају све то завртите страним силама. Резултат је исти већ неколико векова, заправо и дуже. Погледајте само причу „Он“ Леон ида Андрејева или „У кажњеничкој колонији“ Фран ца Кафке, па ћете схватити шта је било моја лектира и ко су били моји учитељи. Да ли сам их надмашио, остаје да се види, али да сам предано учио, то ми нико не може одузети.
ва уметничка дела. Хајдемо да разбијемо још један мит. Уметник је оваплоћење доброте своје уметности. Ма, неће бити тако. Многи уметници су ћифте, сводни ци своје уметности. Пишу је користећи се вештином, а онда је продају као неки продавци Библија. Ја никад нисам умео да продајем своје дело. Никад нисам био сам свој агент. Никад нисам имао сајт који се дневно ажурира (иако имам свој сајт), нисам се потрудио да се нађем на Википедији. Кад сам добио награду Удру жења драмских уметника за драму Чио да са две главе, настала је права пометња да ме пронађу, јер се нисам потписао... Шта да кажем? Ја изгледа засигурно је дино умем да пишем. Можда се од мене више и не може очекивати као уметника. Друга је прича што ја живим неколико живота, па сам и новинар и преводилац са античког грчког и музички критичар. Ту, чини ми се, показујем извесну окрет ност и способност организовања, али у књижевности мене је срамота да прода јем оно што сам написао. МОЈ ВОДИЧ ЕУРИПИД Велики рат приповједан је фрагмен тарно, уланчани су и дати, као у огле далу, догађаји са различитих страна фронта. Тако долазимо до спознаје да су све приче свуда познате, и да је чо вјек свуда исти? То је веома важно питање, а задире и у послове естетике и у послове етике. Је дан од начина да се читаоцима не пред ставе клишетирани карактери јесте да у сваком добром има помало лошег а да у SRPSK A No 4 2013
77
В И Ш Е
О Д
И Г Р Е сваком лошем хероју има клица доброг. То је нас је још као студенте учио Дра ган Стојановић. А зашто писац тако ра ди: ова етичка замка, да се тако изразим, изводи га равним путем на подручје ле пог, односно естетике. Када би се добар писац, попут лоших, бавио жигосањем негативаца и величањем позитиваца, онда би се он сав уронио у дневну етику и појављивао се као судија на страница ма својих књига, што никако није добра улога за њега. Овако, писац добија при лику да запева неке од најлепших песа ма о људскости која је увек несавршена, али има једну добру особину – јединој јој је дато да напредује... Добролоши и лошедобри јунаци управо свраћају па жњу на ту дивну недовршеност чове ка. Управо стога гајим највеће дивљење према човеку и то се, чини ми се, види из мојих књига. Да ли Вам је превођење класичних дјела отворило неке спознаје у садашњос ти и да ли је за савременог писца неопх одно читање античке књижевнос ти? Можда за сваког савременог писца није, али за писца попут мене јесте. А како је почело Ваше дружење са Еури пидом? Као студент узео сам да преводим његову драму Алкестида. Латио сам се овог посла из помало психоаналитичар ских разлога. Тад сам још имао свеже ра не због смрти мајке, а ова драма, у којој је главни мотив жртвовање мајке и же не Алкестиде и њен повратак из мртвих, пружила ми је прилику да препознам још неки од оних „скелета“ свог живо та и да их, што би казали Енглези, ако могу затворим „у орман“. Касније се мо је зближавање са Еурипидом наставило превођењем његове драме Ифигенија у Аулиди, те на крају Баханткиња. Приме тио сам да је он писац који је мајсторски оперисао, па и манипулисао драмском
Књижевна Али-бабина пећина – Мој живот нема шта да тражи у мојој књижевности. Живим један обичан, више несрећан него срећан живот, и никад ни сам помислио да од њега направим књижевност. Треће или прво лице, сасвим је свеједно. Мој књижевни свет је Али-ба бина пећина, има унутра свега чега нема у мом, вашем и на шим животима.
78
SRPSK A БРОЈ 4 2013
сит уацијом и емоцијама свога гледали шта. Као савремени преводилац који је највише превео од Еурипида, постао сам нека врста његовог секретара на нашем језику. Почео сам на неки начин с њим и да се дружим и схватам јединственост његовог талента. Писац је врста мани пулатора – он се игра осећањима своје публике, али мора да пази да никад не пређе црт у поигравања, јер му се може догодити, као у антици, да буде иши бан (буквално или у преносном смислу). Еурипиду је стално над главом стајала
ова најсрамотнија казна за трагедиогра фа: публику је доводио до ивице суза а онда би је у последњем час у наградио спасоносном катарзом и себе спасао би чевања које се примењивало онда када би трагедиограф расплакао аудиторијум и ускратио му катарзу. Кад учите од та квог писца, онда је јасно шта све можете да научите. Радостан сам што су и Ифи генија у Аулиди и Баханткиње доживеле своје сјајне драмске поставке на сцени Народног позоришта и што сам могао да приметим како и данашња публика
реагује на ликове и сцене мог великог учитеља и водича Еурипида. ВЕЛИКИ РАТ НИЈЕ ЗАВРШЕН Пишући, често посежете за архивском грађом. Какви су трагови на које сте та мо наишли? Мени је као писцу битно само да су живи. Једнако се радујем кад нађем у ар хивима и документима призоре живота прот ува, као и стварних хероја. Писац заиста мора своје дело да насели живо SRPSK A No 4 2013
79
В И Ш Е
80
О Д
И Г Р Е
/
M O R E
SRPSK A БРОЈ 4 2013
T H A N
A
G A M E
том. Пошто сам унапред одустао од тога да поетизујем свој или живот своје ге нерације, ја онда морам да га пронађем негде друго. И проналазим га! У џунгла ма Јужне Америке, међу психоаналити чарима Сигмунда Фројда, у рововима на Западном фронт у, на Јави, на Суматри, у Њујорку, да, врло често тамо, иако, ето да се поверим, у Њујорку никад нисам био! Критичари већ деценијама не знају где да ме сврстају (омиљена критичар ска дисциплина: сврставање уметника). Свакако не спадам у ужи круг нацио налне књижевности, али сигурно нисам ни постмодерниста који се „храни књи гама“, јер се „храним животом самим“. Све друго да се научити, уживљавање у очи и ципеле неког ко је давно живео окултно је питање и нема правила како се ово савладава. Подијеливши свој нови роман на пет цјелина – „Година патолога“, „Година трговаца“, „Година краља“, „Година ца ра“ и „Година криминолога“ – пратите заправо главног јунака: рат. Како се на метнуо овакав преглед Великог рата и одабир ликова? Сваки писац жели да испита лите рарне пределе у које нико пре њега није ступио. Ово је авант уристичка особина коју писци деле са освајачима Дивљег запада, или Јужног пола, рецимо. Морам рећи да је и узбуђење слично. Хтео сам да напишем роман који не ће имати главног јунака – вероватно први такав у српској књижевности. Да кле, „Велики рат“ има 78 јунака, од којих вероватно четрнаест главних, али међу тих 14 ни један, ама баш ни један ни је главни. Ова центрипеталност романа била је велики изазов, као и ткање не чега што бих могао назвати роман-сага, али и роман-саг (тепих са нитима које се провлаче једне испод других). Мо жете мислити како је било узбудљиво. Понекад ми је жао мојих читалаца. Они уживају на читалачки начин, али ни је дан од њих на мој, списатељски начин. Ја пут ујем, патим, радујем се, плачем, крварим, посрћем са својим јунацима и све их волим. Најтеже ми пада кад морам да их убијем. Али кад то захте ва логика књижевног дела, мора се и ту нема никаквог поговора. Зато је ве роватно најглупље питање које упућују писцу неспремни читаоци: „Да ли се све
морало баш тако догодити?“ Одговор је: „Да није, био би то лош роман!“ Има ту, међутим, још нешто. Писа ње је краљица међу уметностима, јер писац, пишући ново дело, напоредо мо ра да одреди и његов свет, и алатке за његову изградњу и да га насели јунаци ма који се праве само за ту прилику, и да одабере језик који се користи само у том случају, и да на крају употреби и мало магије коју је извежбао само за ту сит уацију... И, да ли је Велики рат завршен или ће се вијекови тек намирити, као у причи „Чувари напуштеног века“? Није се завршио и несрећи, на жалост, неће бити краја. Морамо се наор ужати стрпљењем, трпељивошћу и вером. Фер нандо Пешоа је записао да људски бро дови броде у свим правцима, ка хиљадама различитих лука, али да се све оне зову Несрећа. Тре нуци среће су ретки и треба их својски искористити. Све оста ло је мука, борба... Борим се и као писац и као човек, радим од ујутру до увече, завршавам по неколико послова одједном, увек јурим, никад немам времена, једва налазим сат или два да и на ова питања од говорим. И кад станем, мало одахнем, па опет јурнем. Одморићу се, очигледно, кад скло пим очи. И још не што важно: никад не плачите над некада шњом срећом, јер рај није рај док у њему живимо, већ када га изгубимо. Сећајте се својих рајева са љубављу, а не раз дирући оно мало среће које вам је преостало. Ово је, наравно, пре мене измислио Мил тон, али, ево, ја сам на овом месту, на крају овог интер вјуа, цитирао, као чо век који је многе сво је рајеве неповратно изгубио. SRPSK A No 4 2013
81
И СК УС Т В А
Музика је пут и трагање ПРОФЕСОР МАРИЈА ШЕС ТИЋ, ПИЈАНИСТКИЊА И ПЈЕВАЧИЦА, ГОВОРИ ЗА „НАЦИОН АЛНУ РЕВИЈУ“
Нигдје не жури, а најмлађи је магистар клавира у Српској. Предаје на Музичкој академији, али је свјесна да се овдје од умјетности не може живјети. Пјева севдах, а заљубљена је у џез. Са „Евросонга“, тог великог шоу-бизис поља, сјећа се људи и пријатељстава. Зна да је таленат незамењив и да од рада све зависи. Пажљиво ослушкује себе и уме да сачека право вријеме за сваку ствар. И све то мири лако, с харизматичношћу која осваја Пише: Сандра Јосовић
82
М
узичку академију у Бањалуци уписала је са тринаест година, а данас је најмлађи магистар клавира у Српској. На сцени је од сво је осме године, подједнако успјешна као пијанисткиња и као вокална солистки ња. Својом појавом, гласом и харизмом плијени пажњу и осваја симпатије гдје SRPSK A БРОЈ 4 2013
год се појави. Иако је њен таленат већ овјенчан бројним наградама и призна њима, а њено име препознатљиво и тра жено ван граница земље у којој живи, њена звијезда тек се спрема да засија пу ним сјајем на музичком небу. Заљубље ник је у џез, ужива и у пјевању нумера из музичког насљеђа.
SRPSK A No 4 2013
83
И СК УС Т В А
84
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Љубав према музици код Вас се јавила још у раном дјетињс тву. Каква сјећања Вас везују за тај период када је љубав прерасла у професију? Сјећам се да сам од раног дјетињства прижељкивала да се бавим музиком, то јест да будем пјевачица. Пошто сам уви јек била распјевана, родитељи су ту мо ју жељу брзо препознали, па су ме упи сали у музичку школу. Изабрала сам да свирам клавир, јер ми се учинило да је то најлакши инструмент, са прегледним диркама, а не компликованим жицама. Сјећам се да сам јако вољела школу, али не и вјежбање клавира. То ми је у по четку било досадно, али, како сам одра стала, прерастало је у задовољство, на крају и у велику љубав према том ин струмент у. Поред јаке жеље и мотивације, ипак је то био тежак период, са пуно рада и одрицања. Није било времена за право дјетињство. Па онда припреме за так мичења и концерти, те стрес којем се излажете од раних дана. Али, без обзира на све изазове, љубав према музици ме је одржала на том пут у. Данас уживам у својој професији. Још као дјевојчица освајали сте фес ти валске награде. Шта данас оне за Вас значе и можете ли посебно издвојити неке од њих? Прве клавирске награде су ми наро чито драге, јер сам тад први пут доби ла признање за вјежбу и рад и упознала такав процес. Код пјевања је другачије, јер има више фактора од којих зависи
да ли ћете бити награђени (на примјер, да ли је пјесма добра, какав је сценски наступ...). Не гледа се само извођач, као у класичној музици. Колико су дјечији фестивали значајни и да ли реално утичу на будућу карије ру младих талената? Дјечији фестивали су дивна ствар за једно дијете, првенствено због дружења и упознавања са оваквом врстом музи ке и наступа. Сјећам се да сам ја била потпуно изненађена кад сам освојила прву награду на „Ђурђевданском фести валу“, јер сам од наступа до проглаше ња, јурцајући около са другом дјецом, већ заборавила да сам на такмичењу. Након фестивала на јужнословенским просторима, услиједили су и они даљи, међународни. Ту већ стичете искуства по којима видите да ли желите тиме да се бавите у будућности. ЗАХТЈЕВИ ПРОФЕСИОНАЛИЗМА, ХОНОРАРИ СИРОМАХА Најмлађи сте магистар клавира у Срп ској. Уколико бисте жељели да се по
По рођењу и другим мјерама – Таленат је окидач за све остало што слиједи. А то остало је рад, рад и само рад. С обзиром да је музика умјетност, то јест специфична проф есија, није пресудна улога образовања, у смислу јавног школовања, већ колико живи са својим ин струментом. Одличан музичар може да нема ни дана школе, или да, иако је завршио школу, остане осредњи или лош у сво јој проф есији.
SRPSK A No 4 2013
85
И СК УС Т В А светите само каријери пијанисткиње, да ли би то било могуће у средини попут наше? Готово је немогуће остварити такву врсту каријере у оваквим околностима, нарочито у смислу материјалне егзи стенције. Да бисте били професионални пијаниста, морате редовно имати кон церте и учествовати на такмичењима, на примјер као професионални тенисе ри. Само, за разлику од њих, вама готово ништа није плаћено, а напор је у истом рангу. Познато је да се данас живи од новца, а не од љубави или задовољства. Предајете на Академији умјетнос ти у Бањалуци. Шта савјет ујете студентима – којим путем послије дипломе? Постоји више опција, али све зависи од степена посвећености и интересова ња. Данас и од среће, најблаже речено. Класична музика није професија од које можете материјално профитирати, та ко да студенти често губе мотивацију и прије времена. Брзо постају свјесни да ће се, кад заврше факултет, тешко запо слити. Тешко је сачувати мотивацију и сневати о великој каријери кад је реал ност таква каква јесте. Успјешно нас тупате и као вокална со листкиња. У којој улози више уживате? Подједнако уживам у обема, једна другу надопуњују и лијепо је да не ра дим увијек исто. Некад, пак, будем у си туацији да не стижем довољно да радим и на једном и на другом плану, али опет је све то музика, сродно је и не предста вља ми велики проблем.
Фотографије: Архива саговорнице
Колико је нас туп на „Еуросонгу“ 2007. године утицао на Вашу каријеру и како данас гледате на то искус тво? Наступ на „Евровизији“ је драгоцје но искуство. С данашње тачке гледишта, вољела бих да сам била коју годину ста рија, јер бих другачије доживјела неке
Само лијепа сјећања Да ли је тешко носити се са притиском јавности и успјеха већ у раном дјетињству? Није било увијек пријатно, било је коментара и ситуација у којима сам била повријеђена. Дјеца често знају бити окрутна и неумјесна у шалама. Али одрастањем се бришу такве ствари и остају само лијепе у сјећању.
86
SRPSK A БРОЈ 4 2013
ствари и сигурно више профитирала. Али сада бих имала већу трему. Имала сам сјајан тим младих, тален тованих и позитивних људи, који су до принијели да ми тај догађај остане у пре лијепом сјећању и да будем богатија за нека лијепа познанства и пријатељства. НОВИ СВИЈЕТОВИ И ИЗАЗОВИ Лако се сналазите у разним жанровима музике – од класике, преко попа, до сев далинке. Који су Ваши музички афини тети и да ли и сами компонујете? Сигурно је да ми се музички укус ми јења с годинама и под утицајима људи с којима сарађујем. Класична музика је увијек прис утна и осјећам је као своју. Имам дивне сарадње са музичарима из јужнословенских земаља, с којима из водим севдах и традиционалну музи ку, у маштовитим обрадама. Приватно, највише ме интерес ује џез музика. То је за мене један нови свијет и изазов, који настојим да боље упознам и доживим. Имам своје идеје, али још нисам сними ла своју пјесму, ваљда још увијек није право вријеме. У посљедње вријеме чес то нас тупате у оквиру „DrAmmar Project“ и пјевате севдалинке које потичу не само из БиХ, већ и из других крајева Европе. У чему је чар севдаха и како сте се нашли у тој причи? Сасвим случајно. Имала сам прили ку да отпјевам севдалинку на предста вљању пјесме за „Евровизију“ и осјетила сам да је то радим с лакоћом. Сматрам да је традиционална музика са наших простора једна од најљепших у Европи. Треба је његовати и изводити, и у тра диционалним и у новим аранжманима. На музичкој сцени сте од своје осме го дине, али још нис те снимили ауторски албум. Имате ли у плану да га снимите? Имам. Не могу да наведем неки посе бан разлог зашто се то још увијек није десило. Углавном, радим у том смијеру и надам се добрим идејама и квалитетној музици. Трудим се да се не оптерећујем превише планирањем, већ да ослушку јем и упознајем себе, те да сачекам пра во вријеме за сваку ствар. Нешто сам већ постигла, надам се доброј вољи за даљи рад.
SRPSK A No 4 2013
87
М ЕД ИЈ И ДУБРАВКА ГАЈИЋ, ГЛАВНА УРЕДНИЦА ИНФОРМАТИВНОГ ПРОГРАМА ТЕЛЕВИЗИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Привлачност нашег дворишта Вјерујем у „стари концепт“ по којем је улога медија да се преко њих информише а не управља. Уска је стаза којом пролазимо настојећи да останемо озбиљни и професионални, а да не изгубимо на допадљивости и профитабилности. Европска медијска утакмица за нас је још прејака, али на Балкану имамо шта да покажемо. У Српској су наши програми веома гледани и ми се много трудимо да свакодневно темама покријемо цијелу Републику
Пише: Горан Будимир
О
сновну и средњу школу завр шила је у родном Карловцу. У деветнаестој је започела студи је права у Загребу, несрећне 1991. Мно го касније, у Бањалуци, дипломирала је менаџмент у медијима. Прије осамнаест година у друштву једног уредника Те левизије, не знајући ко је он, оштро је критиковала РТРС. „На његово питање да ли бих ја то знала боље, младалачки оптимистично рекла сам: Да. И ето ме овдје, од тада, годинама.“ Од почетка је у Информативном програму. Прошла је кроз готово све емисије, што водитељски, што уреднич ки. „Највећи сам критичар сама себи.“ Телевизија РС ушла је у своју трећу де ценију, баш као и млада Република чије име носи. Сагледан из овог нашег вре мена, какав је тај пређени пут? Интересантан је пут одрастања, на рочито када га гледате са дуже времен ске дистанце. Све оно што Вам је у мо
Одливи и попуњавања У свим јужнословенским земљама постоји проблем од лива квалитетних, високооспособљених кадрова. Да ли се то осјећа у Вашем раду и како се с тим носити? Наравно да се осјећа, али свако сам одлучује како се но сити са тим. Понекад у неке људе вриједи улагати знање и енергију, савјетовати их, а у неке не. Ствар процјене и Ваше спремности.
88
SRPSK A БРОЈ 4 2013
ментима било више или мање тешко сада је добило другу димензију. Битно је гледати напријед и никада не помислити да сте стигли на циљ. Одговорнос ти јавног медијског сервиса су специфичне и у много једнос тавни јим околностима него што су ове у који ма живимо. Шта су највећи изазови са којима се суочава Информативни про грам ТВРС? Као и остале ТВ куће, боримо се са интернетом и свим оним што нуди, са невјероватно брзим протоком инфор мација. Како најбоље/најквалитетније понудити информацију, при томе оста ти објективан, професионалан, а опет не загазити у стерилност и нехајност? Како показати да си социјално осјетљив и да те дотичу људске судбине? Како све што се дешава у дану заокружити у једну компактну цјелину, гледљиву, прихва тљиву на начин да гледаоци са Вама бу ду и сутра? Највећи изазов јесте остати професионалан, а играти на карт у допа дљивости, комерцијализма. Танка је то нит и треба пазити на сваки корак. Сарадничке мреже и озбиљан теренски рад у медијима овог дијела Европе гасе се под ударима кризе. Да ли је Инфор мативни програм ТВРС успио да са чува своју дописничку мрежу и какав квалитет се из тога добија?
Одлично питање и то баш за мене. Наим е, у задње двије године радила сам у Редакцији дописништава и ИТ цента ра. Дописничка мрежа РТРС-а је склад на цјелина, а у плану је њено јачање техничким и људским капацитетима. Можда рад ове Редакције најбоље од сликава емисија Српска данас, стара ко лико и РТРС. Њена гледаност је одлич на, што значи да људе интерес ује шта се све дешава у Српској. О покривености цијеле Републике свакодневно се води рачуна у готово свим нашим емисијама. ПОШТОВАНИ И ПОНОСНИ Чиме сте задовољни, а шта бисте жеље ли да побољшате у програму чија сте главна уредница? Новинари у информативној редак цији су заиста нешто посебно. Свиђа ми се како размишљају и колико се дају послу. Допада ми се начин на ко ји се договарамо о дану, као и њихо ва спремност да испуне задато. Поред озбиљног посла, увијек су спремни да нађу времена за лаганије теме, знате, оно мало ситног задиркивања због ко јег Вам је драго да сутра баш ту поново започнете дан. Круна нашег дана је „Дневник 2“. Понекад ми се више, а понекад мање свиђа њен сјај. Ипак, нема дана у којем не помислим да је могло више и боље, али... Нисам баш скромна. Желим пуно тога и не само у Информативном про граму. Желим да будемо још гледани ји и респектабилнији, поштовани од стране других и поносни на себе. Пре више, је л’ да? Шта од медијских производа Вашег Информативног програма сматрате референтним на балканском и европ ском медијском тржишту? Искрено, мислим да је европско ме дијско тржиште прејак простор за бит ку. Талијани или Французи имају до савршенства ушминкане емисије. Бал кан? Ту смо сигурно референтни са не колико наших емисија. Издвојила бих политички магазин „Печат“ и емисију „Некад било“. Према објективним истраживањима, неке емисије Информативног про SRPSK A No 4 2013
89
М ЕД ИЈ И Техника напредује невјероватном брзином, и то готово сваки пут према квалитет у, људски фактор се томе брзо прилагођава. ЗАЧАРАНИ КРУГ ПОГРЕШНЕ ТРАЖЊЕ Готово сви битни параметри указују да се распао стари концепт медија, по ко јем су они ту да информишу, те да су постмодерни медији претворени у ин пут машине за убацивање информаци ја којима се производи жељено пона шање сис тема? Мора да сам онда и ја много стара, јер вјерујем у првобитни концепт меди ја. Мислим да нам је задатак да инфор мишемо.
грама ТВРС имају високу гледаност и у муслиманско-хрватској федерацији, као и у кабловским мрежама околних јужнословенских земаља. Како то ту мачите? (Смијех) Изгледа, ипак, да већина љу ди са ових простора воли да завири код комшије, па још ако је тамо и уређено двориште... Ушли смо у епоху дигиталне телевизије. Шта ће то заис та донијети у нашим жи вотима и нашој професији?
Криза људскости Стручњаци тврде да је новинарска професија у великој кризи, и уреднички и ауторски и етички. Каква су у томе Ваша искуства? Није само новинарска професија у кризи. На жалост, ми слим да је сама људскост у озбиљној кризи, па тиме и све области којима се човјек бави.
90
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Јужнословенским прос торима харају таблоидни медији, истовремено посље дица и узрочник великих поремећаја, а њихов главни производ је сама срозана публика. Таблоидизација је продрла и у централне информативне емисије ве ликих телевизија? Не бих рекла да је њихов главни про извод „срозана публика“. Можда су се само одлучили да нуде оно што се може продати. Ту се враћамо на једно од претходних питања. Колико смо ми сви заједно сро зани? Колико поштујемо или прихватамо туђе вриједности, а како квалификујемо своје? Зашто смо толико спремни да кри тикујемо, а при том нисмо спремни да ишта промјенимо, бојећи се да изађемо из чахура и оквира које су нам неки други поставили? Зашто нисмо спремни погле дати дубоко у себе и суочити са собом и другима, страховима и изазовима? Зашто нисмо спремни радовати се ситницама, подијелити осмјех, не журити нигдје? Вољела бих да имам одговоре. Не могу и нећу да спорим да има та блоидизације у неким информативним емисијама, не куће за коју радим него ина че. Али, да ли је то данак ономе што гле даоци желе да виде? И опет се, ту, враћа мо на питање: колико смо људи и какви? По Вашим предвиђањима, кад ТВРС буде улазила у своју четврт у деценију, гдје ће бити њено мјес то на балканском медијском тржишту? Чврсто и респектабилно мјесто у Ре публици Српској.
Т А Л Е Н Т И
92
/
T A L E N T S
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Вриједност на дуге стазе БИЉАНА ЦВИЈАНОВИЋ, НАЈБОЉА СРЕДЊЕПРУГАШИЦА У БиХ
Иза ње је још једна успјешна година. Поправила је сопствене државне рекорде на 1.500 и 3.000 метара стипл. Освојила медаљу на Балканском првенству, учествовала на Медитеранским играма. Жели да свој народ представља са шармом, достојанством и шампионском убједљивошћу Новака Ђоковића или Емира Бекрића. У свом Добоју, да може, најприје би обновила сва она угашена фабричка постројења која су некада хранила цио крај
В
ећ годинама сама поставља и руши рекорде, иако услови у којима тре нира поричу све строге стандарде врхунског спорта. Као да је на то била спремна прије много година, када је одлу чила да од свих животних стаза изабере атлетску. – Чини ми се да се сусрет са атлети ком одиграо сасвим случајно. Један мој долазак на стадион у Добоју био је пре судан. Затекла сам већу групу дјечака и дјевојчица, међу којима су били и моји пријатељи, који су трчали и лијепо се забављали. Сазнала сам да су се упра во вратили са кроса РТС-а у Сремској Митровици, а на сликама све је дјело вало толико интересантно да сам одмах пожељела да и сама постанем део тога. Од тог дана, 1998, моја веза са атлети ком је нераскидива. Почела сам не само да тренирам, већ и да се интерес ујем за све што прати овај спорт. У то вријеме узор ми је била Габријела Сабо, свјет ска и олимпијска првакиња на средњим стазама, па сам и сама почела да се ори јентишем према тим дионицама. Боље сам се осјећала у тркама које дуже трају и чинило ми се да у њима могу више да пружим, а и начин тренинга ми је ви ше одговарао. Зато сам још увек средњепругаш. Први кораци на стази пробудили су јак такмичарски дух.
Пише: Дејан Булајић – Нисам ни слутила да је толико из ражен у мени, мада признајем да ме је у почетку одушевљавало прије свега лије по дружење, нова познанства и прва пу товања. Међутим, временом, будила се у нама и дјетиња жеља да будемо бољи једни од других. Полако је то прераста ло у озбиљну амбицију, која ме држи још увијек. Много је времена прошло од тада, а жеља за надметањем и побједама ме не напушта. Чини се, нажалост, да сличне карак теристике не прате савремене генераци је, које на спорт гледају као на узгредну урбану забаву. – Стиче се утисак да су телевизија и интернет убили амбицију међу дјечаци ма и дјевојчицама да се активно посви јете спорт у. У мом Добоју, све мање дјеце тренира, а бојим се да ни у осталим дије ловима Српске сит уација није много бо ља. Као да је спорт постао превише тежак школски предмет. Има у томе истине, али тако је било и раније, па нико није бје жао од њега. Спорт је увијек припадао
Одраз карактера – Спорт ми је пружио прилику да се остварим у складу са својом личношћу. Веома сам упорна и амбициозна. Волим да сам самостална у оном што радим и да зависим прије свега од сопственог труда. То ми је атлетика пружила и можда ме тиме везала за себе. SRPSK A No 4 2013
93
Т А Л Е Н Т И Предах у Дубаију: Биљана у паузи такмичења
упорнима и смелима, па се питам гдје су они данас? Ја знам да не смијем да пре скочим тренинг ни на 20 степени испод нуле, ни на 40 у хладу, и никада ми није било лако, али ниједном се није догоди ло да зажалим због тога. Спорт ме је на учио да много мораш дати да би самом себи показао колико вриједиш. Многи око нас, пак, живе неке туђе животе. За мишљају око себе шаблонске филмске приче, у којима је све на дохват руке и све се може пречицом. Жалосно је што су многи млади људи тиме осуђени на плитко, варљиво и јефтино, чега још за дуго неће бити свјесни. ОСМИЈЕХ ПОРЕСКОГ АНАЛИТИЧАРА Спорт није једина битна ствар у Би љанином животу. – Још увијек вјерујем да ћу се атлети ком бавити дуго. Чак и када одлучим да престанем да се такмичим, надам се да ћу богато искуство моћи да преносим млађим категоријама. Али, на вријеме сам схватила да је све релативно и да се неке путање нагло прекину. Зато сам се обезбједила на другој страни, у области која је у мени такође побудила извјесну страст. У питању је економија. Заврши ла сам факултет, постала сам порески аналитичар, јер ме та материја веома за нима. Ко зна? Можда се планови изјало ве и на вријеме схватим да у атлетици више немам шта да тражим. Ако се то догоди, нећу се добро осјећати, али ћу бити спремна да кренем другим путем. Чини се, нажалост, да многи немарно гледају на историју, не извлачећи никакве поуке из онога што нам се већ догађало. – Можда нам се зато многе лоше ствари понављају. Познавати и разумје ти сопствену историју требало би да бу де много више ствар личне култ уре не го образовања, а данас изгледа многима
Кухиња – Морам да се похвалим да се одлично сналазим у кухињи. Највише волим када сам сама и када могу да експерименти шем, јер никада не пропуштам да нешто промијеним у рецеп тима. Посебно задовољство осјећам када спремам колаче. Чини ми се чак да смо ми атлетичари зависници од слаткиша. А ако ми неко дође у посјету, не пропуштам прилику да га по служим чоколадном тортом. Наравно, радо спремам и слана јела, а омиљена ми је ролована пилетина.
94
SRPSK A БРОЈ 4 2013
недостаје и једно и друго. Све је више оних који ће рећи да прошлост треба оставити за собом, што у преводу зна чи да је треба скоро заборавити. Ако то заиста урадимо, престаћемо да памти мо ко смо и шта смо и зашто тако дуго постојимо, као народ који понекад но си претешко бреме судбине. Знати своју историју значи поштовати себе, а у њој има толико тога на шта можемо бити поносни. То је диван осјећај који не мо ра да се показује и објашњава, и мислим
да спортисти то раде на прави начин. Погледајте само Новака Ђоковића, или Емира Бекрића, како дивно предста вљају своју земљу. Нис у у питању само њихови тријумфи и медаље, већ осјећај достојанства и свијести о томе да при падају народу кога ће од многих других увијек разликовати сјећање на то шта је био и свијест о томе шта је сада. Добој као родни град. – Када год говорим о Добоју мени се осмијех развуче лицем, али, признајем,
понекад у њему има сјете. Прије свега због тога што мој град преживљава те шке тренутке. У некада развијеном ин дустријском мјесту сада мало шта ради, тешко је наћи запослење, па све већи број људи, нарочито младих, одлази у потрази за послом, неко ка Србији, а не ко у иностранство. Примјетно је то на лицима људи, у дух у који преовладава на градским улицама. Иначе, Добој је лијеп град. Крајолици који га окружују чине га још више мирним и питомим, а SRPSK A No 4 2013
95
Т А Л Е Н Т И
А услови к’о услови... – То је стварно нешто о чему је можда боље и не говори ти. Читаве године тренирам на стадиону на којем не постоји атлетска стаза, јер град и клуб једноставно немају средстава да финансирају одласке на припреме, иако сам већ шест го дина заредом најбољи спортиста Добоја. Једноставно, нема довољно новца, па сам утолико поноснија на све што сам до сада остварила. Трудим се при том да не размишљам да ли би можда било још бољих резултата и остварења да сам само имала мало боље услове за рад.
то је дуго била и карактеристика његових становника. Мало је мјеста која се могу похвалити да леже на три ријеке као До бој – Босна, Усора и Спреча, које стварају неупоредив амбијент. Над градом доми нира чувена Добојска тврђава, на којој се радо окупљамо. Једна од карактеристика мањих мјеста је да су људи међусобно блискији и да се радо друже. Такав је слу чај и у Добоју. МЕЂУ ОНИМА КОЈИ СУ ОСТАЛИ ОВДЈЕ
На путовањима по свијету и са малом сестричином Еном, својом срећном звијездом
96
Када би могла да нешто промијени у њему... – Без оклијевања бих оживјела фа бричка постројења око града, која су не када хранила читав овај крај. То би зау ставило одлив људи и град би за кратко вријеме заблистао старим сјајем. Некада је Добој био једно од жељезничких чво ришта Босне и Херцеговине, промјетно мјесто у које су долазили људи са свих страна. Понекад сањам да се, истим пу тевима, људи у њега враћају. Вољела бих такође, као загрижени спортиста, да по ново оживе игралишта, стадион и хала. Да родитељи почну да шаљу своју дјецу да се баве спортом, а да при том не брину ко ће и како радити са њима. Да поузда ни тренери крену да стварају нове тален те, а да читав град буде поносан док их посматра како израстају у праве звијезде. Будите увјерени да се кроз читаву моју каријеру провлачи мотив да анимирам што већи број дјеце, а прије свега дјевој чица, да почну да се баве атлетиком. Да спорт препознају као једну од вриједни јих могућности, која би могла да им обо гати живот. Дугорочни планови у Добоју. – Још увијек нисам одлучила. Ове го дине сам добила пасош Србије, чиме сам стекла право да наступам за српску ре презентацију. Ако се то и оствари, постоји SRPSK A БРОЈ 4 2013
могућност да промијеним мјесто боравка и преселим у Србију. Уколико се, међутим, то не догоди, онда ћу наставити овдје. Већ шеснаест година тренирам у Атлетском клубу „Добој“, мада сам прије неколико мјесеци потписала и приступницу Атлет ском клубу „Чајетина“ у Србији, за који ћу наступати на двојну регистрацију. Прије двије године проширила сам своју спорт ску дјелатност, пошто сам отворила сту дио за фитнес, пилатес и аеробик, желе ћи да анимирам што већи број жена да се окрену здравом начину живота. То ме привлачи и радим то са великом енерги јом и вољом. За родни град је везује и велика бли скост са породицом. – То је генератор позитивне енергије у мом живот у. Много сам везана за по родицу, а нарочито за сестру близнакињу Бојану. Имам још једну сестру, Слађану, старију од нас шест година. Немамо бра та, али мислим да мој отац не жали мно го због тога, јер је блажен поред четири жене. Уосталом, он и сам каже да је Бо јана његов син. Гдје год да се нађем, ко лико год да сам далеко или дуго одс утна, не може да прође дан, а да се барем јед ном не чујем са њом. То је навика од које, мислим, никада нећу одступити. Она сада има своју породицу и подарила нам је ве лику радост у лику ћеркице Ене, која је постала моја срећна звијезда. Све медаље и рекорди које сам остварила ове године носе њено име, јер ми је у тренутку сваке радости она била на уму. А разлога за задовољство је било до вољно. – Иза мене је заиста успјешна годи на. Поправила сам сопствене рекорде на 1.500 и 3.000 метара стипл. Једина сам атлетичарка Босне и Херцеговине која је на првенству Балкана освојила медаљу. У трци на 1.500 метара, у којој је тријумфо вала Амела Терзић, била сам трећа. Уче ствовала сам и на Медитеранским игра ма. Када бих успјела да се изборим за наступ на Олимпијским играма, мислим да би то била круна моје каријере. Реал на сам особа, потпуно свјесна да услови у којима радим не дозвољавају да разми шљам о медаљама у најјачој свјетској кон куренцији. Зато и маштам да своју кари јеру закитим правом наступа на неком од највећих свјетских такмичења. Послије свих ових година, не би то била мала са тисфакција за уложени труд.
SRPSK A No 4 2013
97
Е Н Е РГ ИЈ А Дрина чека изградњу нових хидроелектрана
98
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Стасали са Републиком МЈЕШОВИТИ ХОЛДИНГ „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РС“
Ово стратешко предузеће енергетски је гигант и замајац привредног развоја Српске. Чини га Матично и једанаест зависних предузећа. Годишње произведе и дистрибуир а, просјечно, преко 5.000 гигават-сати, од чега 20-30 одсто извози. Снабдијева 540.000 купаца у Српској, по цијенама најповољнијим на јужнословенском простору. Запошљава 8.400 радника. Да би се ваљано одговорило на изазове који долазе, планирају се улагања у нове производне капацитете у Дабру, на Горњој и Средњој Дрини, на Босни и Врбасу...
О
ткриће наизмјеничне струје Ни коле Тесле темељ је производње и употребе електричне енергије и цјелокупне данашње индустрије. Као што је откриће точка вјечни покретач људског напретка, тако је и наизмјенич на струја прометејски промијенила сви јет дајући му свјетло и енергију.
Нимало случајно, тим подсјећањем започињемо причу о Мјешовитом хол дингу „Електропривреда Републике Српске“, стратешком предузећу, енер гетском гигант у и развојном замајцу привреде. „Електропривреду РС“ чини једана ест зависних и Матично предузеће, по SRPSK A No 4 2013
99
Е Н Е РГ ИЈ А Брана и хидроелектрана „Гранчарево“ на Требишњици
везаних у Мјешовити холдинг с циљем да производи и дистрибуира електричну енергију, те снабдијева купце у Српској. Укупна инсталисана снага њених произ водних капацитета је 1.348 MW, просјеч на годишња производња нешто изнад 5.000 GWh електричне енергије. Снабди јева око 540.000 купаца у Српској и про даје на слободном тржишту 20–30 одсто произведене електричне енергије, зави сно од хидролошких и других прилика. Запошљава 8.400 радника. Од 2. јуна 1992. године, када је осно вана, „Електропривреда РС“ је прошла кроз различите етапе на свом пут у по слијератне консолидације и опоравка, све до стабилизације и развоја. Била би то прича о организовању предузећа и покретању производње, те повезивању „рестлова“ високонапонске и нисконапонске мреже и успостављању система преноса и дистрибуције елек тричне енергије, који је омогућио снаб дијевање електричном енергијом купаца на територији Републике Српске. Послијератне године пратила је ве лика неликвидност, ангажовање „трећих лица“, нарочито у рудницима на скида њу откривке и ископавању угља. Чести застоји у раду производних предуз ећа, нарочито термоелектране, лоша преносна и дистрибутивна мрежа и чести прекиди у испоруци електричне енергије обиљежили су прве послијерат не године. Требало је подићи погонску поузда ност и сигурност система, за шта је било неопх одно инвестирати у ревитализа цију и реконструкцију постојећих про изводних капацитета, те изградњу нове и санацију постојеће мреже, трафоста ница и осталих објеката за пренос и ди стрибуцију електричне енергије. Све ово су пратиле и одговарајуће организацион е промјене. Крајем 2006. године „Електропри вреда РС“ организована је као Мјешо
Губици су прошлост Прије 5–6 година изашло се из раздобља када је „Електропри вреда“ пословала са губитком и била неликвидна. Данас је она пожељан пословни партнер, који све своје обавезе изми рује на вријеме. Дио остварене добити се исплаћује акциона рима на име дивиденде. Како је Влада Српске највећи акцио нар, највећи дио дивиденди се уплаћује у Акцијски фонд РС.
100
SRPSK A БРОЈ 4 2013
вити холдинг, након чега је услиједио период стабилизације система у свим сегментима. Инвестирана су значајна средства у ревитализацију и модернизацију по стројења, уз примјену еколошких стан дарда прихватљивих у Европској унији, тако да је значајно подигнут ниво поу зданости и погонске спремности произ водних капацитета. СИГУРАН ХОД ТЕРМОЕНЕРГЕТИКЕ Ово је утицало на повећање про изводње. Термоелектране су постигле
рекордну производњу иако су постро јења пуштена у рад прије више од 25 година. Термоелектрана „Угљевик“, послије реконструкције и капиталног ремонта, који је урађен 2010. године, производи годишње преко 1.800 GWh електричне енергије, што је било незамисливо и ка да је опрема била потпуно нова. Распо ложиви капацитет је повећан за више од 20 одсто. Термоелектрана „Гацко“ је оствари ла рекордну производњу 2011. године, скоро 1.600 GWh електричне енергије. С обзиром да је капитални ремонт урађен
2012, ове године очекује се да ће произ вести 1.700 GWh електричне енергије. Опредјељење Владе Српске је да се произведу довољне количине електрич не енергије, како би се обезбједило снаб дијевање свих потрошача у Републици по економски прихватљивим цијенама. Тарифе, по којима се обрачунава утро
Достизање рекорда Очекује се да ће „Електропривреда РС“ ове године произве сти преко 6.000 GWh електричне енергије, чиме би достигла рекордну производњу из 2010. године.
SRPSK A No 4 2013
101
Е Н Е РГ ИЈ А
Термоелек трана „Гацко“
шена електрична енергија утврђене су крајем 2009. и од тада нис у мијењане. „Електропривреда РС“ има знатно ниже цијене за купце у РС но што су оне по ко јима „Електропривреда ХЗХБ“ и „Елек тропривреда БиХ“ снабдијевају купце на свом подручју. Остале земље у региону, изузев Србије, чије су цијене у просјеку приближне цијенама у Српској, имају знатно више цијене електричне енергије. Тако сви купци електричне енергије у Српској имају одређене бенефите од успјешног рада „Електропривреде РС“. Цијене енергије која се продаје на сло бодном тржишту су знатно више него у Српској, па се дио трошкова производње за „тарифне купце“ покрива приходима од извоза. На овај начин, практично, дје лимично се субвенционира потрошња у Српској. И поред тога, „Електропривре да РС“ задњих година остварује позити ван финансијски резултат. Из добити се, у складу са Законом, из дваја дио средстава за донације у обла сти спорта, култ уре и за хуманитарне намјене. Само за донације „Електропри вреда“ је у задњих пет година издвојила 14,3 милиона КМ. Поред улагања у постојеће објекте, претходних година смо се бавили истра
„Цијевна 3”, на Босни Поред ових великих пројеката, у току је припрема за реали зацију пројекта „Цијевна 3“ на ријеци Босни, инсталисане сна ге 13,9 MW. Реализује га предузеће „Електро Добој“, уз помоћ кредита „КfW банке“.
102
SRPSK A БРОЈ 4 2013
живањем и израдом пројектно-техничке документације за нове објекте. Сагледане су могућности изградње но вих објеката, извршена нивелација посто јећих рјешења и урађени нови пројекти. То је основа Влади Српске и „Електропри вреди“ за доношење одлука о изградњи нових објеката за производњу и дистри буцију електричне енергије, те за увођење нових технологија у ову област. Постигнути резултати дају за право да се отпочну инвестиције у нове објекте. ПРОЈЕКТИ ОД ДАЛЕКОСЕЖНОГ ЗНАЧАЈА Хидроелектрана „Дабар“ је централ на и најисплативија електрана у систему „Горњих Хоризоната“, па је приор итет у инвестиционом улагању Мјешовитог холдинга „Електропривреда Српске“. Планирано је да се у њу инвестира 174 милиона евра, будући да је тунел Фат ничко поље – Билећа раније завршен. Овај пројекат је у фази реализације. Израда главног пројекта још је у току, али припремни радови су већ у поодма клој фази. Раде се приступни путеви, систем во доснабдијевања, далековод и трафоста ница, канал кроз Фатничко поље. Ком пензациони базен у Фатничком пољу је у завршној фази. Урађен је дио облоге тунела Фатничко поље – Билећа. Очекује се да ће се у идућој години стећи услови за изградњу доводног ту нела дугачког 12 километара.
„Електропривреда“ је припремила пројектну документацију на нивоу идејног пројекта, са потребним студи јама, за реализацију пројекта „Горња Дрина“. Влада Српске опредјељења је да се овај пројекат реализује кроз страте шко партнерство и на тај начин обез бједе средства. Будући да је пројекат од посебног значаја за Српску и да се води рачуна о свим аспектима овог пројекта, Влада још није донијела коначну одлуку о стратешком партнеру. „Средња Дрина“, на потезу између Бајине Баште и Зворника, захтијеван је пројекат. Пошто је Дрина на овом ди јелу граница између Србије и Српске, логично је да у изградњи ових објеката учествују електропривреде двије срп ске републике. Владе Србије и Италије потписале су споразум којим се дефи нишу активности на реализацији за једничких пројеката у енергетици. Де финисани су потенцијални пројекти, међу којима и „Средња Дрина“. Итали јанска страна је за носиоца реализације ових инвестиција именовала предузеће „SECI Energia“. Стога је „Електропри вреда РС“ закључила прелиминарни споразум о успостављању стратешког партнерства ради реализације пројек та „Средња Дрина“ путем заједничког улагања са „Електропривредом Србије“ и „SECI Energia“ из Италије. За овај пројекат би Влада Италије га рантовала откупну цијену електричне енергије од 155 евра по MWh, у периоду од 15 година.
Влада Српске одлучила је да конце сију за изградњу и коришћење мале хи дроелектране „Бочац 2“ додијели пред узећу „Хидроелектране на Врбас у“ из Мркоњић Града, инсталисане снаге до 10 MW. У току су преговори са Владом РС око концесионог уговора. „Електропривреда РС“ улаже зна чајна средства у изградњу нове и сана цију постојеће мреже и трафостаница, како би обезбједила сигурно снабди јевање потрошача у Српској. Уводе се најсавременије технологије и у праће ње потрошње електричне енергије, да би били смањени губици у дистрибу цији и укупни оперативни трошкови. На реализацији ових пројеката би ће ангажован велики број компанија и запослених из Српске и окружења. „Електропривреда“ је кадровски и ма теријално способна да самостално, или са стратешким партнерима који имају средства и искуство, реализу је поменуте пројекте, водећи рачуна о одрживом развоју друштвене заједнице.
Зграда „Електропривреде РС“ у Требињу
Вјетар за струју „Електропривреда РС“ у својим развојним плановима није за поставила ни производњу струје из других обновљивих изво ра. Обављена су истраживања и мјерења потенцијала вјетра на подручју источне Херцеговине, између Љубиња и Калино вика. Према резултатима мјерења и студија, чија израда је у току, биће одређене најповољније локације за изградњу јед ног или два вјетро-парка снаге око 50 MW.
SRPSK A No 4 2013
103
Т ЕМ Е Љ И
104
/
F O U N D A T I O N S
SRPSK A БРОЈ 4 2013
РУДНИК И ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „УГЉЕВИК“, НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У СРПСКОЈ
Гарант енергетске стабилности Настављач рударске и термоенергетичарске традиције дуге сто четрнаест година, ово је данас модерно предузеће, са термоелектраном инсталисане снаге 300 мегавата и рудником чија је пројектована годишња производња 1,75 милиона тона угља. Инвестиције у нову опрему, реконструкцију постројења и испуњавање високих еколошких стандарда трасирају сигуран пут у времену које долази, тако важан и за Републику и за локалну заједницу
П
рви радови на ископавању угља у угљевичком басену започети су 1899. године, када је отворен Рудник „Угљевик“, и од тада трају не прекидно. За то вријеме промијениле су се разне државе и режими. Прва ис траживања у угљевичком басену рађе на су у доба Аустро-Угарске, под којом је и почела организована експлоат ација. Краљевина Југославија је много уложи ла у развој рудника, у то доба државног. Овдашњег угља нис у се одрекли ни оку патори у Другом свјетском рат у. Највеће успоне рудник доживљава у другој по ловини XX вијека, у вријеме индустрија лизације у социјалистичкој Југославији. Сталну тенденцију раста имао је све до половине шездесетих година. Тада, због привредне реформе и драстичне замјене угља нафтним дериватима, губи тржи ште и запада у кризу. Свој нови велики успон доживљава у оквиру Рудника и термоелектране „Угље вик“, зависног предузећа у Мјешовитом холдингу „Електропривреда Републике Српске“. У том оквиру јача површински коп „Богутово Село“, нови модеран и ве лики рудник. Приликом изградње Рудника и тер моелектране „Угљевик I“ установљен је план да се на истој локацији граде че тири термоенергетска блока по 300 МW. На основу 60 одсто истражености угље вичког басена, признате су расположиве резерве угља од 462 милиона тона, што
даје сировинску основу управо за четири термоен ергетска блока по 300 МW. Главни радови на изградњи Рудника и ТЕ „Угљевик I“, снаге 300 МW и просјеч не годишње производње 1.560 GWh, за почети су 1977. а окончани 1985. године, када је термоелектрана ушла у редован погон. Због рата на подручју БиХ термоелек трана је била ван погона од априла 1992. до краја новембра 1995. Судбина овог краја је свих протеклих година била не раскидиво везана за овај колектив. ЕФЕКТИ ВЕЛИКИХ УЛАГАЊА Последњих година у овом предузећу дошло до великих инвестиционих улагања. – Сектор енергетике један је од кључ них за нашу будућност, а у последње три године компанија Рудник и термо електрана „Угљевик“ биљежи позитив не резултате. То је резултат унутрашње трансформације и стабилизације, као и подршке Владе Републике Српске – ре као је на свечаности поводом обиљежа вања 110. годишњице рудника, године 2009, тадашњи премијер Српске Мило рад Додик. – Ова компанија преживјела је можда најтежа времена. Сада јасна по литика коју смо профилисали у области енергетике сигурно даје ослонац за ста билност, добар и успијешан будући рад овог колектива... Рудник и термоелектра на „Угљевик“ ће у сљедећим годинама би SRPSK A No 4 2013
105
Т ЕМ ЕЉ И
ти значајно мјесто за инвестирање, нова радна мјеста и укупан развој Републике Српске. То је потврђе но наредних годи на. Инвестициона улагања у нову опрему, реконструкције и замјену појединих постројења, реали зована уз подршку „Електропривреде“ и Владе Републике Српске, доказ су да се на ово предузеће и те како рачуна. Додајмо томе и нове инвестиције, као што су пројекат одс умпоравања, замје на електрофилтера, нова механизација и објекти на руднику. Најбоља потврда исправности таквих опредјељења је ре кордна производња електричне енер гије у 2012. години од 1.837.054 MWh, највећа у двадесетседмогодишњој исто рији рада овог електроенергетског про изводног објекта.
Цифре До 2012, за 113 година рударства у Угљевику, ископано је 46,93 милион а тона угља. Од 1985, закључно са 2012. годином, из Рудника и термоел ектране „Угљевик“ је у електроенергет ски систем испоручено преко 32 милиона MWh електричне енергије.
106
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Досадашња инвестициона улагања у термоелектрану углавном су реали зована у оквиру редовних годишњих ремонта. Кључни инвестициони поду хват у овогодишњем ремонт у свакако је аутоматизација блока, односно увођење DCS система за управљање и монито ринг. Уградњом тог система заокружен је највећи дио планираних послова на реконструкцији, замјени и ревитализа цији постројења термоелектране. У вре мену пред нама нагласак ће бити на еко лошким пројектима. – Функционисање термоелектране након ремонта потврђује да је тај посао урађен квалитетно. Ефекти су видљиви у стабилном раду, нема осцилација сна ге. Олакшано је управљање процесом производње, подигнут ниво сигурности на раду, могућност субјективне грешке у процес у управљања режимом рада сведена је на минимум. Имајући све то у виду, очекујемо сигурно испуњење го дишњег плана производње електричне енергије – истиче Драган Миљановић, извршни директор за техничка питања у Руднику и термоелектрани „Угљевик“. СТАРАЊЕ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ Прошле године завршено је постро јење за пречишћавање отпадних вода, а
планира се реконструкција електрофил тера. Највећи и најважнији посао у до мену заштите животне околине свакако је реализација пројекта одс умпоравања, за што је раније већ одобрен јапански кредит од 100 милиона евра, са укуп ним роком отплате од тридесет година, укључујући и грејс период од десет го дина. То је највећи еколошки пројекат у цијелој „Електропривреди РС“. Оправданост свих досадашњих ин вестиција потврђена је кроз резултате производње електричне енергије, угља, повећање откривке, а нарочито кроз техничку ефикасност постројења. Пла нирана инвестицион а улагања у наред них три године додатно ће осигурати стабилност и поузданост рада блока, сигурност снабдијевања термоелектра не угљем, као и испуњавање еколошких стандарда. – Кроз достигнути ниво производње и реализоване инвестиција (које су по тврдиле и осигурале добру перспективу овог производног објекта), овај колек тив је у претходним годинама пред се бе поставио изуз етно високе стандарде. Наравно, ти добри резултати последица су добро пројектованих и реализованих инвестиција, за које смо имали разумје вање и пуну подршку и „Електропривре де РС“, ресорног министарства и Владе
Српске, али и залагања свих наших радника – каже директор предузећа Жико Крунић. – Тренд добре про изводње морамо наставити, имајући у виду значај предузећа и за Српску и за нашу регију. Такође, на нама је одго ворност да размишљамо и радимо на даљој рационализацији производње и очувању добрих производних, по словних и тржишних перспектива овог предузећа. Несметан рад овог предузећа и ре ализација инвестиционих улагања ди ректно утичу на привредни развој локал не заједнице и Српске, као и на стандард радника и становника овога краја.
Концесија Влада Републике Српске (Министарство индустрије, енерге тике и рударства) и Мјешовити холдинг „Електропривреда РС“ (Матично предузеће у Требињу, Зависно предузеће Руд ник и термоелектрана „Угљевик“) потписали су 13. септембра 2013. у Бањалуци уговор о концесији за коришћење угља на лежиштима „Богутово Село“ и „Угљевик Исток“, у општини Угљевик. Уговор је потписан на двадесет шест година, уз мо гућност продужења.
SRPSK A No 4 2013
107
П Р ОЈ Е КТ И
ИНЖЕЊЕРСКИ ДНЕВНИК: САНАЦИЈА ПРОВИРАЊА ВОДЕ ИСПОД БРАНЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ „ВИШЕГРАД“
Захват јединствен
у свијету
Према мјерењима из 2012, преко четрнаест кубика воде у секунди провире испод тијела бране. Највећи дио увире у понор на дну акумулације, око 140 метара узводно од бране, потом се кроз систем подземних канала губи, пролази испод бране на дубинама 70–130 метара, и извире у речном кориту низводно. Санација је веома захтјеван подухват. Изводи се уз нормалан рад хидроелектране, без снижавања нивоа акумулације. Радови ће трајати осамнаест мјесеци и бити завршени до 15. маја 2014.
ХЕ
ДРИ
НИ
НА
ВИШЕГРАД
108
Н
акон међународног надметања за најповољнијег понуђача ра дова за санацију провирања во да испод бране ХЕ „Вишеград“, у октобру 2012. потписан је уговор са аустријском фирмом „Strabag АG“. Истовремено је потписан и уговор о пројектантском надзору и мониторингу са швајцарским конзорцијумом „Stucky“ и београдским Инстит утом за водопривреду „Јарослав Черни“. Извођачи су уведени у посао 15. новембра 2012, а рок за завршетак радо ва је осамнаест мјесеци. SRPSK A БРОЈ 4 2013
Сам пројекат санације је изузетно сложен. По начину санације, који су дик тирали геолошки услови, јединствен је у свијет у, и у пракси и у стручној лите рат ури. Цио подухват изводи се уз нор малан рад хидроелектране и при посто јећој коти успора, без снижавања нивоа акумулације. Према посљедњим хидролошким мјерењима, крајем 2012, количина воде која провире испод тијела бране изно сила је 14,27 метара кубних у секунди. То је и „нулто мјерење“, према којем ће
се сагледавати смањење губитака након санационих радова, односно ефекти и успјешност подухвата. Највећи дио воде која провире испод бране увире у понор на дну акумулације, око 140 метара уз водно од бране. Понор је пречника око пет метара и гута преко осам метара кубних у секунди. Вода се даље систе мом подземних канала губи из акуму лације, пролазећи испод тијела бране на дубинама најчешће од 70–130 метара, и извире на изворима у корит у низводно од бране. Санација се састоји од припремних и санационих радова, планираних у двије фазе. До сада су урађене све потребне при преме за извођење радова, који су пла нирани динамичким планом у првом кварталу 2013. године. У завршној је фа зи и израда примарне депоније инерт ног материја. Прва фаза санационих радова об ухвата запуњавање канала на понору, а друга санационе радове на профилу бране, непосредно уз њено узводно ли це (проширивање пречника бушотина и додатно запуњавање каверни и карст них канала у подручју бране). Прије почетка извођења санационих радова (I и II фазе), пројектом је пред виђено извођење истражно-реперних бушотина на узводном лицу бране и ду боких пиезометарских бушотина у ин јекционој галерији у тијелу бране, гдје
се уграђују инструменти за мониторинг који се повезују у јединствен систем за аквизицију података. Подаци се да ље обрађују одговарајућим намјенским софтверима и укључују у математички модел, који је завршна фаза обраде по датака, и контрола успјешности санаци оних радова. ИСТРАЖНЕ БУШОТИНЕ ОХРАБРУЈУЋЕ Након израде радних платформи, 15. фебруара 2013. почело је извођење истражно-реперних бушотина на уз водном лицу бране. Пројектом је пред виђено да их буде девет и три пиезоме тарске у инјекционој галерији у тијелу бране. До сада је изведено седам истра жно-реперних и двије пиезометарске бушотине. Дубине истражно-реперних бушотина су 160–180 метара испод дна акумулације. Услов за завршетак бушо тина био је улазак у водонепропусне стијене (лапоровите кречњаке са про слојцима лапораца). Пиезометарске бушотине у инјек ционој галерији су изведене до дуби на 120–145 метара испод дна инјек ционе галерије. Сви резултати истражног буше ња прате се и ана
SRPSK A No 4 2013
109
П Р ОЈ Е КТ И лизирају, што ће послужити за усмје равање санационих радова у наредним фазама. Резултати бушења су до сада дали позитивне резултате. Детектовани су карстни канали и каверне дуж којих се губи вода из акумулације испод тијела бране и потврђене су пројектне геоло шке прогнозе о њиховом положају. На свим до сада изведеним истра жно-реперним бушотинама констато вани су карстни канали (димензија у вертикалном пресјеку од 0,5–2,5 мета ра) и каверне (димензија 0,3–3,5 мета ра). Они су распоређени у зони 70–110 метара испод дна акумулације, на уз водном лицу бране. Ријеђи су карстни канали на већим дубинама (до 150 ме тара – РБ-7). У свим бушотинама је констатован пад пиезометарског нивоа у однос у на кот у акумулације 15,5–21,5 метара. Резултати истражно-реперних бушо тина су охрабрујући. Набушене каверне и карстне канале дуж којих се губи во да из акумулације могуће је затворити и смањити губитак воде. У другој половини јуна 2013. почело је запуњавање понора инертним материја лом различитих гранулација (0–4 мили метра, 4–8 милиметара, 8–16 милимета ра). Транспортном траком постављеном између пристаништа и гротла у понор је убачено око 370 кубних метара мате ријала. Дошло је до зачепљења карстних канала у понору, па су накнадно снимани дно акумулације и сам понор. Испоста вило се да је у претходне четири године, од завршетка истражних радова 2009. до почетка извођачких радова 2012, гротло понора знатно проширено. То указује да су се десила велика обрушавања, одно сно затрпавања понора, и да је увучена велика количина грања.
Припремни радови Обухватају уређење постојећих приступних путева ка гради лишту, обезбјеђење прикључака електричне енергије, тех ничке и питке воде, допремање и монтажу опреме, изградњу примарне депоније инертног материјала (каменог агрегата) са потребном опремом, изградњу радне платформе изнад по нора, изградњу транспортног система од примарне депоније до радне платформе изнад понора, израду радне платформе за извођење санационих радова на узводном лицу бране, до прему и монтажу опреме за инјектирање...
110
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Пројектантски надзорник сматрао је да се ни у ком случају не смије одуста ти од радова на понору и да би одсту пање угрозило судбину читавог пројек та, прибегло се прочишћавању понора методом airlift-овања. Почетком августа 2013. понор је прочишћен. Новим сни мањима установљено је да у њему по стоје активни токови воде који, претпо стављено је, носе инертни материјал до бране и зачепљавају карстне канале и каверне под њом. ЗАТВАРАЊЕ ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ У септембру, у договору са пројек тантским надзором, одлучено је да се истовремено убацује инертни матери јал на понору, као и у бушотине РБ-4 и РБ-10 уз лице бране, у којима су откри вене највеће каверне. До сада је у понор убачено око 30 кубних метара инерт ног материјала, а у бушотину РБ-10 око 1.000 кубних метара. У бушотину РБ-4 убачено је такође око 30 кубних метара инертног материјала, чиме је она затво рена. Планирано је да у наредном пери оду буде убачено неколико хиљада куб них метара инертног материјала, кроз понор и кроз бушотине уз лице бране, као и кроз нове бушотине које ће бити направљене између већ постојећих. Врло је значајно напоменути: утвр ђено је да до сада убачени инертни ма теријал не излази у корито Дрине, на низводне изворе. Сав, дакле, остаје у карстним каналима и кавернама испод бране, што је и циљ овог пројекта. Након попуњавања каверни испод тијела бране, биће изведено завршно инјектирање и блиндирање бушотина, а контролним бушотинама утврђени ефекти те операције. И поред рада у тешким зимским усло вима, убјеђени смо да ће овај пројекат успјети и да ћемо доћи до планираних резултата. Предвиђено је да радови буду завршени до 15. маја 2014. Миле Перић, дипл. инг. технологије, извршни директор за инвестиције и развој Мирко Остојић, дипл. инг. грађевинарства, главни менаџер пројекта Чедо Калајџић, дипл. инг. геологије, главни инжењер за геолошке радове
SRPSK A No 4 2013
111
Е Н Е РГ ИЈ А
112
/
E N E R G Y
SRPSK A БРОЈ 4 2013
НЕДЕЉКО КЕСИЋ, ДИРЕКТОР „ХИДРОЕЛЕКТРАНА НА ВРБАСУ“
Развојни пројекти приоритет Суша и лоше хидролошке прилике праве велике проблеме и доносе губитке, у просјеку сваке треће године. Западни дио Српске даје 5 а троши 52 одсто укупно произведене електричне енергије у Републици. Уз жељу за повећање производње и добити, као и побољшање снабдијевања, то су кључни разлози што се ушло у изградњу „Бочца 2“ и што је планирано још три мале хидроелектране на Врбасу, низводно од постојећих капацитета
П
риоритети „Хидроелектрана на Врбас у“ су повећање производ ње и прихода, те боље снабди јевање корисника, па предстоји рад на развијању капацитета за изградњу но вих малих хидроелектрана на Врбас у – каже Недељко Кесић, директор овог зависног предузећа из Мркоњић Гра да. – Увелико радимо на пројект у за из градњу мале хидроелектране „Бочац 2“. Осим тога, текућим одржавањима по стојећи објекат хидроелектране држа ћемо и даље на тако високом нивоу да у сваком тренутку има потребну погон ску спремност за производњу струје.
Колико сушни периоди, који су погоди ли цијелу Српску ове и протеклих годи на, отежавају производњу? Много. Управо у таквим периодима послујемо са губитком. Да бисмо има ли одговарајућу производњу, наравно, поред спремних погонских построје ња потребна је и вода. Сушни периоди су отприлике сваке треће године и тада имамо исказан губитак. Проблем би тре бало ријешити изградњом капацитета на сливу ријеке Врбас низводно од постро јења ХЕ „Бочац“. Управо због тога и гра димо „Бочац 2“ – да бисмо елиминисали посљедице суша и имали већи приход.
У којој је мјери испуњен план произ водње за ову и какав је план производ ње за идућу годину? У протеклих једанаест мјесеци про изведено је 252.963.000 kWh, односно остварено 92 одсто плана производње за 2013. План производње за ХЕ „Бо чац“ у 2014. је 274,25 GWh, од чега би највише требало да буде остварено у марту, априлу и мају.
ЈЕДАН ПОДУХВАТ, МНОГЕ КОРИС ТИ
Колика је ваша просјечна годишња до бит? Предузеће је 2008. остварило 4.466.878 КМ добити, годину касније 4.622.344 КМ, а у 2010. нешто мање: 4.205.812 КМ. Због изузетно неповољних хидролошких прилика током цијеле године, у 2011. смо имали 3.744.394 КМ губитка. Сит уација се лани нешто поправила, па смо имали 169.984 КМ добити.
„Бочац 2“ тренутно je највећи и најзна чајнији пројекат који реализују „Хи дроелектране на Врбас у“? Планирано је да пројекат „Бочац 2“ буде реализован проширењем постојеће
Радници нарочит квалитет У којој мери на производне резултате и погонску спрем ност хидроелектране утичу обуч еност и искуство запо слених? Имамо редовно стручно оспособљавање и усавршавање постојећег радног кадра. Одржавамо стручност на високом нивоу. Имамо и млади кадар који заједно са искуснијим улази у специфичност одређених послова. Послови у ХЕ захтијевају сталну обученост, а за најважнија питања веома често ангажу јемо и консултанте.
SRPSK A No 4 2013
113
Е Н Е РГ ИЈ А
Брана Хидроелектране „Бочац“
114
бране компензационог базена ХЕ „Бо чац“. Основна идеја је да се енергетски искористи расположива денивелација, која је настала формирањем компенза ционог базена, односно вода која се у по стојећим условима спроводи преко пре лива. Имајући у виду чињеницу да базен са пратећим објектима већ постоји, да се њихове карактеристике неће мјења ти (проширења, надвишења и слично), нес умњиви су економски бенефити од оваквог захвата, уз минималне инвести ције и минимални потенцијални утицај на окружење и животну средину. ХЕ „Бочац 2“ требало би да буде из грађена на постојећој брани „Бочац 2“. Инсталисана снага износила би 8,76 МW, а просјечна годишња производ ња 41,603 GWh. Ово хидроен ергетско постројење је атрактивно и зато што се уклапа у постојеће водопривредне и еколошке захтјеве, а доприноси пове ћаном обиму производње струје. Из градња мале ХЕ „Бочац 2“, као и осталих хидроелектрана у Републици Српској, представља развојни пројекат који има вишеструке позитивне економске ефек те. Улагање у енергетски систем примар ног производног сектора ствара услове
SRPSK A БРОЈ 4 2013
за развој пратећих привредних грана. У току су израда главног пројекта за из градњу „Бочца 2“ и тендер за набавку електромашинске и хидро механичке опреме. У каквом стању су постројења „Хидро електрана на Врбас у“? Хидроелектрана је изграђена 1981, што значи да је пуштена у рад прије пу не 32 године. Грађена је седам година и један је од посљедњих објеката такве врсте који су изграђени у Југославији. Опрема која је тада уграђена је најсавре менија и машине, чији је животни ви јек 70 година, данас су у веома добром стању. Сваке године имамо годишњи ремонт, који подразумијева и контролу постројења и пратеће опреме, тако да су машине у сваком трену у стопостотној спремности, па немамо никаквих про блема што се тиче постројења. У ком правцу се планира развој вашег предузећа? Хидропотенцијал Врбаса је веома слабо искоришћен. Урадили смо студи ју која је показала да низводно можемо да изградимо још неколико мањих хи дроелектрана. Поред „Бочца 2“, имамо у плану изградњу још три мале хидроелектра не. Одлука је менаџмента предузећа и надлежних ор гана, односно Владе Српске и ресорног министарства, да на сливу ријеке Врбас бу ду изграђени ти капацитети. Циљ нам је да кроз изград њу запослимо што већи број људи и остваримо што већи приход и предузећа, али и општине (кроз одговарају ће пореске обавезе). Другим ријечима, биће добро свима. Једна хидроелектрана ће би ти од 10, друга од 19, трећа од 27 мегавата. Напомињем да је у западном дијелу Срп ске једина хидроелектрана ова на Врбас у. Производимо око пет одсто укупне елек тричне енергије на нивоу Српске, а западни дио тро ши 52 одсто, тако да су нови капацитети једно од кључ них питања.
М Р ЕЖ А
„ЕЛЕКТРОКРАЈИНА“ У БАЊАЛУЦИ ВАЖАН ЕЛЕМЕНТ „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ РС“
Одговорности највећег дистрибутера
Ово зависно предузеће преузима 49 одсто укупне електричне енергије за потребе купаца и покрива више од 36 одсто површине Српске, што га чини главним дистрибутером и снабдјевачем на овом тржишту. Биљежи побољшање финансијских резултата. Модернизација пословног система и задовољни купци остају приоритет „Електрокрајине“ и у наредном периоду
„Е
лектрокрајина“ је данас успје шно и модерно предузеће које запошљава 1.639 радника (од којих је 179 високообразованих) и има 251.745 потрошача. Обу хвата 16 општин ских подручја. – Основне дјелатности предузећа су дистрибуција и снабдјевање електрич ном енергијом, а обавља и послове про јектовања, изградње и одржавања елек троен ергетских објеката. У претходном периоду циљеви пословне политике предузећа углавном су били усмјерени на стабилно и квалитетно снабдјевање
купаца, обезбјеђење електричне енергије за нове потрошаче (стога је „Електрокра јина“ окосница развоја привреде на на шем дистрибутивном подручју). Тежило се и смањењу дистрибутивних губитака и повећању процента наплате утрошене електричне енергије – каже директорка ЗП „Електрокрајина“ Сека Кузмановић. Предузећем управљају власници ак ција организовани у Скупштину акцио нара. „Електрокрајина“ је организована у 10 радних јединица, а све функције пред узећа обједињене су на нивоу Дирекције која се налази у Бањалуци. SRPSK A No 4 2013
115
М Р ЕЖ А Сека Кузмановић, директорка „Електрокра јине“
РАЗВОЈ Зависно државно предузеће „Електро крајина“ основано је Одлуком „Електро привреде РС“ 17. августа 1992, а доцније се, на основу одлуке о промјени облика организовања, трансформисало у ЗП „Електрокрајина“. Ипак, историја „Електрокрајине“ траје много дуже – 66 година, јер послује од 1947. под разним називима и уз промјене подручја дјеловања. Након Другог свјет ског рата донијета је уредба о оснивању електричног предузећа „Електробих“ у Са рајеву, са више пословница и експозит ура. У Бањалуци је за подручје тог среза фор мирана експозит ура, са више пословница. Убрзо је дошло до реорганизације преду зећа у Сарајеву, осамостаљења пословница и преношења у надлежност мјесним одбо рима. Тако у априлу 1947, рјешењем Вла де БиХ, дотадашња пословница прераста у бањалучко „Електрично предузеће“. МОДЕРНИЗАЦИЈА Један од задатака које су у „Електро крајини“ себи поставили јесте стална модернизација и увођење нових техно логија, ради квалитетнијег снабдијевања потрошача електричном енергијом. – Нова технолошка достигнућа омо гућила су увођење аутоматизације и над зора над дистрибутивном мрежом помо ћу SCADA, DMS (динамичке синоптичке плоче) и AMM (Automated Meter Manage ment) система. Коришћењем ових алата и система биће подигнута поузданост ди стрибутивне мреже и смањени дистри бутивни губици – истиче директорка Ку змановић. „Електрокрајина“ је 2011. у систем по словања увела ISO стандарде 9001:2008, 14001:2004 и OHSAS 18001:2007, чиме су створене могућности за боље пословање, заштит у животне средине и безбједност радника. – Међу најзначајнијим инвестицијама у протеклих пет година су измјештање мјерних мјеста, увођење система даљин
Добри трендови Од 2006. до данас значајно су смањени дистрибутивни гу бици и заустављен тренд раста дуговања купаца, те повећа на инвестициона улагања. Укупан приход 2004. износио је 151.662.000 КМ, а лани 207.238.000 КМ.
116
SRPSK A БРОЈ 4 2013
ског очитавања, реконструкција и из градња ТС, СНМ, ННМ у свим радним јединицама, изградња РТС Требовљани, Бронзани Мајдан и друге – каже Сека Ку змановић. ПЛАНОВИ Циљ „Електрокрајине“ је да побољша резултате финансијског пословања, пр венствено кроз смањење дистрибутив них губитака и активности на повећању наплате електричне енергије. Да се на томе успјешно ради већ годи нама, показује и то да је „Електрокраји на“ у првих девет мјесеци ове године по већала приходе од електричне енергије за 2 одсто. Пословни приходи у период од јануара до септембра 2013. износили су 134,8 милиона марака, што је повећање за три милиона у поређењу са истим пери одом 2012. – Укупно преузета енергија у 2012. из носила је 1.460.816,766 kWh, а закључно са 31. новембром 2013. године 1.630.370,621 kWh, тако да се и ту биљежи повећање наглашава Кузмановићка. Према њеним ријечима, „Електрокра јина“ ће се и у наредном периоду усред средити на ове линије развоја и подиза ња квалитета. У плану су, између осталог, реконструкција и изградња ТС, СНМ, ННМ по радним јединицама те изградња кабловске канализације у урбаним под ручјима радних јединица. Напомиње да ће ослонац за све ово бити у квалитетним људским рес урсима, те да постоји опредјељеност менаџмента за подмлађивање и стручно усавршавање кадрова, као и за посвећивање посебне пажње побољшању услова рада. – Наш колектив је свих ових година био активан и на друштвеном плану, да јући допринос развоју локалних средина, у чему су учествовали сви запослени рад ници и менаџмент предузећа. Кроз Ак тив добровољних давалаца крви унутар предузећа, два пута годишње редовно се даје крв, као и у неким хитним прилика ма – каже Кузмановићка. – Сваке године одржавају се радничке спортске игре на нивоу „Електропривреде РС“ на којима постижемо добре резултате. Помогли смо и различите култ урне и спортске актив ности од ширег друштвеног интереса, на бази спонзорства, маркетиншке промо ције и комерцијалне рекламе.
SRPSK A No 4 2013
117
МЈЕШОВИТИ ХОЛДИНГ „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ МАТИЧНО ПРЕДУЗЕЋЕ а. д. ТРЕБИЊЕ
ЗП „ЕЛЕКТРО ДОБОЈ“ а. д. ДОБОЈ Николе Пашића 77, 74000 Добој, Република Српска, Босна и Херцеговина Тел.: +387 53 209 700; Факс: +387 53 241 344; www.elektrodoboj.net, info@elektrodoboj.net