Turizam 2012

ʙʤʚʞʣʖ 7* t t ʗʛʧʥʡʖʨʖʣ ʥʦʞʢʛʦʖʠ XXX OBDJPOBMOBSFWJKB DPN

TURIZAM 2012.

UPRKOS KRIZI

Град Охрид

С П Е Ц И ЈА Л Н О И З Д А Њ Е

Ul. Danijelova 32, 11000 Beograd Telefon: 011/30 93 220, 30 93 209 E-mail: office@ singidunum.ac.rs www.singidunum.ac.rs

ПРИНЦИП ПРЕС

Србија ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ

ALBUM GÉO

-POÉTIQUE

Serbia

-POÉTIQUE

ЕСКИЙ АЛЬ

БОМ

◆

ÁLBUM GEOPOÉTICO

Este libro que tiene delante podríamos denominar un álbum, un testimonio colección de documento o una s. No quiere persuadir. No propaga, no impone, no es un portavoz, un abogado, da vueltas. No un agente publicitario parlanchín.

Tampoco es un periodista turístico, abismado en palabrería y en aquella forma de auto-apagam Como en algún antiguo iento llamado la rutina. viaje largo y lindo cuando se sienta en el tren y abre de la ventana, pasarán aquí las cortinas numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con calma curiosidad, de forma descubrido y ra, con sus propios y con los ojos de otros a los que sobre ese viaje. Algunas contará de estas imágenes recordará instantáneamente, a otras vez en cuando renovando volverá de sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en un retrato mosaico grande en una imagen, de Serbia que llevará consigo para siempre.

Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más desafortunados de literatura mundial: „Sólo la gente superficial no juzga por la apariencia. El misterio del mundo es lo visible, verdadero no lo invisible.”

◆

FRANÇ AIS

Ново!

◆

РУССK ИЙ

ENGLISH ◆

◆

ESPAÑOL ◆

◆

◆

Il de documents. témoignage, recueil porteêtre appelé album, re pas. Il n’est ni vous pourrait se pas, il n’exagè Le livre devant infecté par e pas, il n’impo iste touristique, der. Il ne propag . Il n’est ni journal n’aspire pas à persua long voyage de publicité bavard e dans un beau, agent ni Comm . avocat, parole, ni nommé routine sur la fenêtre, de forme d’auto-éteinte et écartez les rideaux des clichés et cette z dans un train t et curieusement, vous vous installe tranquillemen à l’ancienne, quand vous. Regardez-les vous raconterez passeront devant de ceux à qui s yeux et les yeux nombreuses images aux autres vous tout de suite, eur, avec vos propre rez cherch retiend re, elles dans l’esprit images vous subtile, et peut-êt es-unes de ces votre relation erez pour ce voyage. Quelqu et renouvellerez que vous emport temps en temps ue de la Serbie retournerez de portrait mosaïq grand un seule, littérature deviendront une princes de la reux malheu toujours. vrai mystère t d’un des plus apparences. Le l’avertissemen pas juger sur les ne Et n’oubliez pas pour légers a que les esprits mondiale : “Il n’y l’invisible.” le visible, et non du monde est

ALBUM GÉO

ГЕОПОЭТИЧ

Serbie

◆

SERBIA ◆ ÁLBUM GEOPOÉTICO

GEO-POETICAL ALBUM

◆

◆

ГЕО ом, ом, свидетельств назвать альбом руках, можно андирует, не вы держите в ь. Она не пропаг прессстремится убедит дение. Она не тов. Она не ввести в заблуж . Она не турне старается коммивояжер енное мнение, цию продук ий свою старинное Она похожа на ат, не рекламирующ й стереотипы. ски, описывающи раздвигаете занаве ыми фразами сь на поезд и когда вы садите Разглядывайте путешествие, х за окном видов. проплывающи глазами тех, глазами, но и ться мельканием своими только вам запомнится смотрите не бознательно, ествии. Что-то , а может об этом путеш инаний зывать удете расска кую нить воспом й воссоздать тонень Сербии, которы нужно будет ный портрет большой мозаич сольется в один не мелочные люди ти навсегда. туры: «Лишь ка мировой литера от глаз.» удьте слова класси ен, а не скрыт щий мир очевид Настоя . згляду

◆

SERBIE

Serbia

The book before you could be called an album, testimony, anthology of documents does not want to persuade. . It It does not propagate, does not impose, does not spin.

PR, lawyer, blabby advertising It is not a agent. Neither is it a tourist reporter, steeped into phrases the type of self-termina and tion called routine. Just like on a long and beautiful journey, when you sit in old-fashioned a train and open curtains on the window, numerous unraveling in front of you. images will be Watch them calmly and with curiosity, as an explorer, eyes and eyes of those to with your whom you will be telling about the journey. Some you will remember right of these images away, the others you will occasionally retrieve and fine connection, and maybe restore your all of them will merge into one, into a large mosaic Serbia that you will carry portrait of forever.

And do not forget the warning of one of the most ill-fortuned princes in world literature: “It is only shallow people who do not judge by appearance s. The true mystery of the is the visible, not the invisible. world ”

SERBIA ◆ GEO-POETICAL ALBUM

СЕРБИЯ

ПОЭТИЧЕСК

ИЙ АЛЬБОМ

◆

Изванредна монографија о Србији, у одвојеним издањима на пет језика! Српски, руски, енглески, шпански, француски! Најлепша Србија, на вашем длану! Збирка фото-докумената о лепоти! Поклоните с поносом, себи и другима, овде или било где у свету! СРБИЈА ◆ ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ

Искористите прилику, обезбедите специјалне попусте! Позовите „Принцип Прес“!

◆

СРПСКИ ◆

Цетињска 6, 11000 Београд; Тел.: +381 (11) 322 70 34; Факс: +381 (11) 324 56 21 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com

ПРОЛОГ ИС­КУ­ШЕ­ЊА ТУ­РИ­ЗМА У 2012.

Издавач: „Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com

Под сен­ком гло­бал­не кри­зе И

Директор и главни уредник: Мишо Вујовић Заменик главног уредника: Бранислав Матић Технички уредник: Александар Ћосић Уредник фотографије: Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Мраовић, Срба Јанковић , Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Хелена Дуковић, Влада Арсић, Драгана Букумировић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Ленка Шибалија Фотографије: Жељко Синобад, Матија Коковић, Александар Ћосић, Бранко Јовановић, Раде Бошњак, Станоје Радуловић Илустрације: Миле Кулачић, Предраг Тодоровић Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић Пласман и продаја: Миленко Василић Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић

иза и ис­пред нас је го­ди­на кри­зе. Гло­бал­не, фи­нан­сиј­ске, си­ стем­ске. Њен зло­коб­ни шум, про­ша­ран нај­но­ви­јом ге­не­ра­ци­јом исто­вет­но упа­ко­ва­них ра­то­ва, про­жи­ма сто­ти­не др­жа­ва и ми­ли­јар­де на­ших по­је­ди­нач­них жи­во­та. Ма­го­ви шпе­ку­ла­тив­не еко­но­ми­је (Ђерђ Со­рош), кључ­ни ге­о­стра­те­зи пост­мо­дер­ног им­пе­ри­ја­ли­зма (Збиг­њев Бже­жин­ски), нај­се­ри­о­зни­ји на­уч­ни­ци да­на­шњи­це (Јо­зеф Шти­глиц), до­ка­зу­ју нам да је рас­пад си­сте­ма у то­ку. Рас­пе­ва­ни вер­ни­ци бес­крај­ ног про­гре­са пре­тво­ри­ли су се у про­ро­ке бли­ске ка­та­стро­фе. У та­квим усло­ви­ма, ту­ри­зам је јед­на од нај­ра­њи­ви­јих при­вред­ них гра­на. Из­вор кри­зе је­сте у там­ном ср­цу им­пе­ри­је и па­ра­зит­ској при­ро­ди ње­не хе­ге­мо­ни­стич­ке ва­лу­те, бра­ње­не ну­кле­ар­ним бо­је­вим гла­ва­ма, али ни­је слу­чај­но што су већ под пр­вим та­ла­сом пре­ус­ ме­ре­ ног уда­ра по­ср­ну­ле ту­ри­стич­ке си­ле. Грч­ка је из­над ам­би­са бан­кро­та, Ита­ли­ја и Шпа­ни­ја и Пор­ту­га­ли­ја у пре­двор­ју дра­ме, Еги­пат и Ту­нис го­ре на ру­бу те­ле­ди­ри­го­ва­ног гра­ђан­ског ра­та. И? Шта он­да ми ра­ди­мо ов­де, на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду? По­тре­ба љу­ди да пу­ту­ју, ви­де, до­жи­ве, на­уч ­ е, да се од­мо­ре, за­ба­ве, ле­че – ја­ча је од све­га на­ве­де­ног. По­ка­за­ли су то и по­слов­ни ре­зул­та­ти у прет­ход­ној ту­ри­стич­кој го­ди­ни, по­чев од оних за­бе­ле­же­них у гра­ду чи­ји сте го­сти. И ове го­ди­не љу­ди ће, на­рав­но, пу­то­ва­ти. Мо­жда ће бу­џе­ти би­ти ма­њи, аран­жма­ни кра­ћи и оскуд­ни­ји, али ће ту­ри­стич­ка се­зо­на за­др­жа­ти жи­вост и при­ма­мљи­вост. За­то смо ту. Да ис­при­ча­мо још не­ке ле­пе при­че о то­ме и до­го­во­ ри­мо се за ле­то, за зи­му. Да кру­ни­ше­мо кра­љи­цу Про­ван­се, ди­ви­мо се ти­рен­ској оба­ли, по­кло­ни­мо се Ме­те­о­ри­ма. Да за­гр­ли­мо Охрид, на­здра­ви­мо Љу­бља­ни, на­сме­ши­мо се Бе­о­гра­ду. Да от­кри­је­мо Ниш, Ле­ско­вац, Ла­за­ре­вац, да не одо­ли­мо Ста­рој пла­ни­ни и бла­го­твор­ним срп­ским ба­ња­ма (Лу­ков­ској, Про­лом, Ри­бар­ској, Вр­њач­кој). Да не бак­су­зи­ра­мо. До­бро до­шли.

Партнери издања - Туризам 2012.:

Штампа: „Портал”, Београд

ГРАД ОХРИД

На­слов­на стра­на: Ту­ри­зам 2012, ­ ко­лаж ­ фо­то­гра­фи­ја (Фо­то: Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ­ ре­ви­је”)

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА, ВРЊАЧКА БАЊА

Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ

Медијски партнери:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Специјално издање  2012.

РТС - Јавни сервис Србије

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина

РТВ СРПСКЕ

САДРЖАЈ Витраж 04 Про­лог 06 Хронологија

Путоказ 08 Ал­бум: Врт добре наде 14 Ис­ку­ство: Ме­ста на ко­ја се вра­ћа­мо 22 Но­тес: Ове оштре зи­ме 26 Ge­ni­us lo­ci: Дра­гуљ ти­рен­ске оба­ле 32 Тра­ди­ци­ја: Би­ти кра­љи­ца Про­ван­се 38 Хо­до­ча­шћа: Ме­те­о­ри, мо­на­шки град на сте­ни

Лупа 44 Под­сет­ник: Ср­би­ја у за­пи­си­ма ве­ли­ка­на 50 Стра­те­ги­ја: Де­јан Ве­се­ли­нов, ди­рек­тор ТОБ-а

Водич 56 До­бро­до­шли­ца: Бе­о­град 60 Од­ре­ди­ште: Ниш 64 Ка­та­лог: Ла­за­ре­вац 69 По­зив: За­греб 70 Су­срет: Охрид 74 От­кри­ће: Лу­ков­ска и Про­лом Ба­ња 78 По­се­та: Ри­бар­ска Ба­ња 80 Здра­вље: „Мер­кур”, Вр­њач­ка Ба­ња 85 Пре­по­ру­ка: „При Вод­ни­ку”, Љу­бља­на 86 Га­стро: „Ста­ра ца­ри­нар­ни­ца”, БГ

Прeдстављање 88 Зна­ње: Уни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум”

www.250.rs

90 Оси­гу­ра­ње: ДДОР 2012  Special Edition

05

ПОНОВО ПРОЧИТАТИ ТУ­РИ­ЗАМ, ЈЕД­НА СУ­БЈЕК­ТИВ­НА ХРО­НО­ЛО­ГИ­ЈА

Го­ди­не, љу­ди, до­га­ђа­ји 1780-их. Ен­гле­зи ко­ји су пу­то­ва­ли пре­ко Ла Ман­ша да би об­иш ­ ли Па­риз, фран­цу­ску атлант­ску и ме­ди­ те­ран­ску оба­лу, на та­ко­зва­ну grand to­ur, на­зва­ни су ту­ри­сти­ма. По­јам је ка­сни­је про­ши­рен на све ен­гле­ ске пут­ни­ке по кон­ти­нен­ту. Не­ду­го по­том на­стао је и по­јам ту­ри­зам, под ко­јим су под­ра­зу­ме­ва­на уоп­ште „пу­то­ва­ња из за­до­вољ­ства”.

1862. У Но­вом Са­ду по­кре­нут Пут­ник, „лист за по­у­ че­ни­је и за­ба­ву”. Иако се не мо­же на­зва­ти ту­ри­стич­ ком но­ви­ном у пу­ном сми­слу те од­ред­ни­це, не­сум­њи­ во је про­па­ги­рао ба­зич­но ту­ри­стич­ке иде­је. Ен­глез То­мас Бе­нет осни­ва у Ослу (Кри­сти­ја­ни­ји) ту­ ри­стич­ку аген­ци­ју под сво­јим име­ном, пр­ву у Нор­ ве­шкој.

1822. У Ди­е­пу, на фран­цу­ској оба­ли Атлан­ти­ка, отво­ ре­но пр­во мор­ско ку­па­ли­ште ко­је би­смо мо­гли на­зва­ ти ту­ри­стич­ким.

1868. У Врњ­ци­ма фор­ми­ра­но Осно­ва­тељ­но фун­да­ тор­ско дру­штво ле­ко­ви­те ки­се­ле вру­ће во­де. Карл Стан­ген у Бо­ну осни­ва пр­ву не­мач­ку пут­нич­ку аген­ци­ју. До кра­ја тог ве­ка, уз Ен­гле­ску и Не­мач­ку, још шест европ­ских зе­ма­ља има­ће сво­је ту­ри­стич­ке аген­ци­је.

1834. Кнез Ми­лош Обре­но­вић до­би­ја из Бе­ча на­уч­ ну по­твр­ду да су во­де у Со­ко­ба­њи ле­ко­ви­те и из­да­је на­лог да се та­мо на­пра­ве ку­па­ти­ло, ко­нак и пра­те­ћи објек­ти, ко­ји ће ка­сни­је би­ти сма­тра­ни пр­вим на­мен­ ским ту­ри­стич­ким ка­па­ци­те­ти­ма у но­во­ве­ков­ној Ср­ би­ји. За пр­вог зва­нич­ног бањ­ског ле­ка­ра по­ста­вљен др Ле­о­полд Ер­лих. У Ба­зе­лу фор­ми­ра­на „Пр­ва исе­ље­нич­ка аген­ци­ја”. Пру­жа­ла је услу­ге они­ма ко­ји су од­лу­чи­ли да се пре­ се­ле пре­ко Атлант­ског оке­а­на.

1837. Кња­жев­ска кан­це­ла­ри­ја у Кра­гу­јев­цу из­да­ла је 21. ју­на упут за­став­ни­ку Ла­за­ре­ви­ћу за ле­че­ње у Со­ко­ба­њи. Тај до­ку­мент сма­тра се пр­вим ва­уч ­ е­ром у Ср­би­ји.

1839. Штам­па­но Пу­то­ва­ње по Рај­ни, пр­ви ту­ри­стич­ ки при­руч­ник. По из­да­ва­чу те књи­ге, Бе­де­ке­ру (Ba­e­dec­ker), име ће до­би­ти це­ла јед­на фор­ма ту­ри­стич­ ког из­да­ва­штва, као и пре­по­зна­тљи­ви књи­жев­но-ту­ ри­сти­ч­ки жа­нр.

1840. Од ове го­ди­не, па у на­ред­них 20, у Бе­о­гра­ду је отво­рен низ чу­ве­них хо­те­ла и го­сти­он ­ и­ца ко­ји су би­ли у мо­гућ­но­сти да на од­го­ва­ра­ју­ћем ни­воу при­ ме стра­не пут­ни­ке и ту­ри­сте („Срп­ска кру­на”, „Грч­ка кра­љи­ца”, „Бо­сна”, „Ка­си­на”...).

1841. Бри­та­нац То­мас Кук је 5. ју­ла ор­га­ни­зо­вао пр­во ма­сов­но пу­то­ва­ње. На кон­грес Са­ве­за ан­ти­ал­ко­хо­ли­ чар­ских дру­шта­ва ор­га­ни­зо­ва­но је пу­то­ва­ло 570 љу­ди.

1851. То­мас Кук и зва­нич­но осни­ва аген­ци­ју „Tho­mas Co­ok”. Исте го­ди­не, на Свет­ску из­ло­жбу у Лон­до­ну до­во­ди та­да не­ве­ро­ват­них 165.000 љу­ди.

1856. Аген­ци­ја То­ма­са Ку­ка во­ди ту­ри­сте у Швај­цар­ ску, узи­ма кон­це­си­је за про­да­ју же­ле­знич­ких ка­ра­та з Евро­пу и САД, те уво­ди ва­у­чер.

1861. У Сток­хол­му по­чи­ње да ра­ди пр­ва швед­ска ту­ ри­стич­ка аген­ци­ја.

06

Специјално издање  2012.

1869. Кук во­ди ен­гле­ске ту­ри­сте у Еги­пат, по­во­дом отва­ра­ња Су­ец­ког ка­на­ла.

1871. За­о­кру­жу­ју­ћи сво­ју пи­о­нир­ску ми­си­ју, То­мас Кук и ње­го­ва аген­ци­ја ор­га­ни­зу­ју пр­во пу­то­ва­ње око све­та. У Ен­гле­ској осно­ва­на и аген­ци­ја „Dean & Daw­son”.

1872. „Agen­zia Fun­ge­zi”, Сан Фран­ци­ско, пр­ва ту­ри­ стич­ка аген­ци­ја у САД.

1873. У Ли­о­ну осно­ва­на „Agen­ce Lu­bin”, пр­ва ту­ри­ стич­ка аген­ци­ја у Фран­цу­ској.

1876. „Lis­so­ne & Lin­de­man”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ ја у Хо­лан­ди­ји, на­ста­ла из исто­и­ме­ног тран­спорт­ног пред­уз­ е­ћа.

1878. У Ми­ла­ну осно­ва­на ту­ри­стич­ка аген­ци­ја „Chi­a­ ri”, пр­ва у Ита­ли­ји.

1881. По­че­ла рад „Fra­mes To­urs”, тре­ћа ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Ен­гле­ској.

1882. Из „Ame­ri­can Ex­press Com­pany” из­ла­зи пр­ви Ame­ri­can Ex­press Mo­ney Or­der, а де­вет го­ди­на ка­сни­је и пр­ви Tr­ve­ler’s Che­que.

1884. У Ср­би­ји ор­га­ни­зо­ва­но пр­во пу­то­ва­ње же­ле­зни­ цом. Но­вом пру­гом из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Ни­ша, у све­ча­ ном во­зу при­пре­мље­ном за ту при­ли­ку, у ју­жну срп­ ску пре­сто­ни­цу до­ве­зао се краљ Ми­лан Обре­но­вић, са ве­ли­ком прат­њом и зва­ни­ца­ма. У Бри­се­лу осно­ва­на „Voyage Gerts”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Бел­ги­ји.

1888. „Polytec­hnic To­urs”, че­твр­та ту­ри­стич­ка аген­ ци­ја у Ен­гле­ској у XIX ве­ку, из­но­си на тр­жи­ште сво­је па­ке­те по­ну­да.

1889. „Ори­јент екс­прес” пр­ви пут про­шао кроз Бе­о­ град, Ниш и Ца­ри­брод, на пу­ту ка Ис­тан­бу­лу.

1893. За­по­че­те ту­ри­стич­ке, здрав­стве­не и ре­кре­а­тив­ не ак­тив­но­сти на Зла­ти­бо­ру, да­нас јед­ном од глав­них срп­ских ту­ри­стич­ких цен­та­ра. У Ло­за­ни осно­ван „Ver­ke­hr­ve­rein”, Ре­ги­о­нал­ни са­вез за уна­пре­ђи­ва­ње ту­ри­зма и про­па­ги­ра­ње у ино­стран­ству За­пад­не Швај­цар­ске, пр­ва уста­но­ва под па­тро­на­том не­ке др­жа­ве за­ду­же­на за стра­те­ги­ју и раз­вој ту­ри­зма. „Voyages Du­mu­lin” на­зив је ту­ри­стич­ке аген­ци­је, дру­ ге у Бел­ги­ји, ко­ја упра­во по­чи­ње да ра­ди.

1898. Осно­ва­на „Grands voyges Ge­or­ges les Bo­ur­go­is”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Па­ри­зу, ко­ји ће у то вре­ ме, мо­жда баш у свр­хе ту­ри­стич­ке про­па­ган­де, би­ти на­зван „гра­дом све­тло­сти”. У Ми­ла­ну за­по­чи­ње рад „Som­ma­ri­va”, дру­га ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у том гра­ду и це­лој Ита­ли­ји.

1900. „Ame­ri­can Ex­press Com­pany”, пред­у­зе­ће за екс­пре­сни пре­воз ро­бе и пут­ни­ка, фор­ми­ра­но 1850, осни­ва соп­стве­ну ту­ри­стич­ку аген­ци­ју.

1901. „Dansk Raj­se­bu­re­au”, Ко­пен­ха­ген, пр­ва ту­ри­ стич­ка аген­ци­ја у Дан­ској. Осно­ва­но Срп­ско пла­ни­ нар­ско дру­штво.

1902. „Ibusz”, Бу­дим­пе­шта, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Ма­ђар­ској.

1907. „Vi­a­jes Nor­da”, Ма­дрид, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ ци­ја у Шпа­ни­ји.

1908. Ал­фред Ку­о­ни осни­ва у Ци­ри­ху пр­ву ту­ри­стич­ ку аген­ци­ју у Швај­цар­ској.

1910. У Фран­цу­ској осно­ван Of­fi­ce Na­ti­on ­ a­ti­o­nal du To­u­ri­sme, цен­трал­на др­жав­на уста­но­ва за ту­ри­зам. Исто то, под име­ном „Pro Lo­co”, учи­ње­но је и у Ита­ ли­ји.

1917. У је­ку стра­шног Пр­вог свет­ског ра­та, ко­ји је по­чео упра­во на­па­дом те зе­мље на Ср­би­ју, у Бе­чу је од­лу­ком Ми­ни­стар­ства же­ле­зни­ца осно­ва­на „Österreichsches Ver­kersbüro”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Аустри­ји. Хајн­рих Рон исте го­ди­не осни­ва ту­ри­стич­ ку аген­ци­ју и у Ин­сбру­ку.

1919. У Швај­цар­ској осно­ван Of­fi­ce Na­ti­on ­ al Su­is­se du To­u­ri­sme, на­ци­о­нал­на ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја. У Бе­о­гра­ду отво­ре­на фил­ја­ла ме­ђу­на­род­не ком­па­ни­је „Wa­gon-lits”.

1920. Осно­ван Фе­ри­јал­ни са­вез у Кра­ље­ви­ни СХС. У Бе­о­гра­ду до­нет Пра­вил­ник о ба­ња­ма, ми­не­рал­ним и то­плим во­да­ма. „Че­док”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Че­хо­сло­вач­кој.

1921. При Ми­ни­стар­ству за тр­го­ви­ну и ин­ду­стри­ју Кра­ље­ви­не СХС, у Бе­о­гра­ду је осно­ван Од­сек за про­ мет стра­на­ца.

1923. У Бе­о­гра­ду осно­ван „Пут­ник”, Дру­штво за са­о­ бра­ћај пут­ни­ка и ту­ри­ста, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Ср­би­ји. Осно­ван „Ор­бис”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Пољ­ској.

1928. Осно­ва­ни „Кар­па­ти”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Ру­му­ни­ји.

1929. „Ин­ту­рист”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Со­вјет­ ском Са­ве­зу.

1936. Иза­шао ту­ри­стич­ки во­дич Бе­о­град Ми­ло­ша Цр­ њан­ског на фран­цу­ском је­зи­ку.

1937. „Бал­кан­ту­рист”, пр­ва ту­ри­стич­ка аген­ци­ја у Бу­ гар­ској.

1952. У из­да­њу „Пут­ни­ка” иза­шао ту­ри­стич­ки во­дич Ср­би­ја, ауто­ра Љу­би­це Д. Трај­ко­вић. Об­но­вљен рад Фе­ри­јал­ног са­ве­за Ју­го­сла­ви­је, ко­ји ће доц­ни­је свом име­ну до­да­ти и од­ред­ни­цу хо­стел­ски (Фе­ри­јал­ни и хо­стел­ски са­вез).

1953. Осно­ва­ни Ту­ри­стич­ки са­вез Ср­би­је и Ту­ри­стич­ ки са­вез Бе­о­гра­да.

1954. Осно­ва­на YUTA, На­ци­о­нал­на асо­ци­ја­ци­ја ту­ри­ стич­ких аген­ци­ја.

1967. На Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­ту осно­ва­на шко­ ла ко­ју да­нас зна­мо под име­ном Ви­со­ка ту­ри­стич­ка шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја.

1978. Одр­жан пр­ви мо­дер­ни Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ ри­зма у Бе­о­гра­ду.

1994. Ту­ри­стич­ки са­вез пре­ра­ста у Ту­ри­стич­ку ор­га­ ни­за­ци­ју Ср­би­је, вла­ди­ну аген­ци­ју за про­мо­ци­ју и уна­пре­ђе­ње ту­ри­зма.

1995. Ту­ри­стич­ки са­вез Бе­о­гра­да тран­сфор­ ми­сан у Ту­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју Бе­ог­ ра­да. Иза­шла мо­но­гра­фи­ја Пут­ник 1923-1993, при­ре­ђи­вач Вла­дан Крај­че­вић, ва­жно све­до­чан­ство о раз­во­ју ту­ри­зма у Ср­би­ ји и све­ту.

2004. По­кре­ну­та еди­ци­ја Ту­ри­стич­ ки ин­фор­ма­тор Ср­би­је „Прин­цип Пре­са”, у ко­јој је пр­во из­да­ње био во­дич До­бро до­шли у Ср­би­ ју, на срп­ском, ен­гле­ском и не­мач­ком.

2007. По­кре­ну­та Ср­би­ја – На­ци­о­нал­на ре­ви­ја, да­нас во­де­ћи ме­ђу ма­га­зи­ни­ма ко­ји се ба­ве, по­ред оста­ лог, ре­а­фир­ма­ци­јом ту­ ри­зма Ср­би­је.

2012  Special Edition

07

Ал­бум

 Бе­ли ла­бу­до­ви ­ у Бе­о­град­ском ­ зо­ол­ о­шком вр­ту  Бе­о­град­ски бе­ли лав  Бе­ло­гла­ви суп. ­ Бе­ла ча­пља. Бе­ли кен­гур. Бе­ли и ри­ђи ти­гар

Фо­то­гра­фи­је: ­ Дра­ган Бо­снић

08

Врт до­бре на­де З

о­о­ло­шки врт ви­ше је од ту­ри­стич­ке атрак­ци­је срп­ске пре­сто­ни­це. Ва­жна тач­ ка у „до­ма­ћој ми­то­ло­ги­ји” Бе­о­гра­да. Има у свет­ским пре­сто­ни­ца­ма и ве­ћих и ску­пљих и ги­зда­ви­јих, али ни­је ве­ли­ки број оних ко­ји се по љуп­ко­сти и ле­по­ти ло­ка­ци­је мо­гу ме­ри­ти са овим бе­о­град­ским. „Све­ча­но је отво­рен на Пе­тров­дан (12. ју­ла) 1936. Осно­вао га је та­да­шњи гра­ до­на­чел­ник Вла­да Илић, ин­ду­стри­ја­лац. Пр­ви ста­нов­ни­ци вр­та би­ли су ла­во­ви, ле­о­пар­ди, бе­ли и мр­ки ме­две­ди, ву­ко­ви, ма­ка­ки и ман­га­беј мај­му­ни, ан­ти­ло­пе, би­во­ли, зе­буи, му­фло­ни, је­ле­ни, ср­не, ро­де, ждра­ло­ви, па­ун ­ о­ви, фа­за­ни, со­ве, пе­ли­ка­ни и па­па­га­ји...” Све жи­во­ти­ње у „Вр­ту до­бре на­де” су кућ­ни љу­бим­ци Бе­о­гра­да. Бе­о­гра­ђа­ни, од за­не­се­них кли­на­ца на пла­тоу код „По­бед­ни­ка” до па­си­о­ни­ра­них пен­зи­о­не­ра на Сав­ској про­ме­на­ди, зна­ју кад се је­ле­ни па­ре, кад меч­ка има мла­дун­це и за­ што ку­ња ста­ра ву­чи­ца. Бе­о­град је је­ди­ни град на све­ту ко­ји је по­ди­гао спо­ме­ ник од­бе­глом мај­му­ну (не­за­бо­рав­ном Са­ми­ју), усво­јио ме­две­да рат­но си­ро­че (Книн­џу) и за­пре­тио улич­ним не­ми­ри­ма кад су по­ли­ти­ча­ри по­ку­ша­ли да „Врт до­бре на­де” из Твр­ђа­ве пре­ба­це „не­где пре­ко ре­ке, у по­ља на ру­бу гра­да”. Све срп­ске ге­не­ра­ци­је то­ком основ­не шко­ле оба­ве­зно бар јед­ном до­ла­зе на екс­кур­ зи­ју у пре­сто­ни град, а те по­се­те по­чи­њу и за­вр­ша­ва­ју се у „Вр­ту до­бре на­де”. Ове зи­ме наш фо­то­ре­пор­тер се у зо­о­ло­шком вр­ту дру­жио по­нај­ви­ше са ње­ го­вим бе­лим ста­нов­ни­ци­ма. Бе­ли лав, бе­ли ти­гар, бе­ли ла­буд, бе­ли ме­двед, бе­ли кен­гур... У Бе­лом Гра­ду, јед­не бе­ле зи­ме. Би­ло је и дру­гих, на­рав­но, као кон­траст бе­ли­ни. По­зи­ра­ли су уме­шно и ле­жер­но, као пра­ви Бе­о­гра­ђа­ни. И стр­пљи­во. Уоста­ лом, ста­ри смо ми дру­га­ри. Ужи­вај­те. (Б. М.) Специјално издање  2012.

2012 ď‚&#x; Special Edition

09

Ал­бум

10

Специјално издање  2012.

Ме­двед Книн­џа,­ усво­је­но рат­но си­ро­че 2012  Special Edition

11

Ал­бум

Бе­ог­ рад­ски мла­ди бе­ли ти­гар

12

Специјално издање  2012.

2012 ď‚&#x; Special Edition

13

Ис­к у­с тво

Пу­то­ва­ти МЕ­СТА НА КО­ЈА СЕ УВЕК ВРА­ЋА­МО

зна­чи ра­до­ва­ти се „Пра­ви пут­ник не спре­ма пла­но­ве, ни­ти на­ме­ра­ва да стиг­не до кра­ја пу­та.” Та­ко је учио древ­ни Лао Це, стал­ни во­дич на­шем уред­ни­ку фо­то­гра­фи­је, ве­ли­ком пут­ни­ку, пле­ме­ни­том скит­ни­ци, ста­ром ву­ку. А тај на пу­то­ва­ња кре­ће сат пре ра­ђа­ња но­вог да­на, он­да кад ­ се ње­го­ва де­ца вра­ћа­ју из ноћ­ног про­во­да. Ово­га пу­та ис­при­ча­ће нам о раз­ло­зи­ма због ­ ко­јих се увек вра­ћа на Ка­ме­ну го­ру, у Ов­чар­ско-ка­блар­ску и Ђер­дап­ску кли­су­ру, ­ на Ста­ру пла­ни­ну, Зла­ти­бор, у ка­њон Јер­ме и Пчи­ње...

14

Специјално издање  2012.

Сви­та­ње на Зла­та­ру

2012  Special Edition

15

Ис­к у­с тво

З

бог то­га што не зна­мо ка­да ће­мо умре­ Текст и ти, мо­ра­мо гле­да­ти на жи­вот као на фо­то­граф ­ иј­ е: не­пре­су­шни из­вор. Ства­ри се де­ша­ва­ју Дра­ган Бос­ нић са­мо у не­схва­тљи­во ма­лом бро­ју на­вра­та. Ко­ли­ко пу­та ће­те се се­ти­ти јед­ног по­по­ дне­ва сво­га де­тињ­ства, по­по­дне­ва та­ко ду­ бо­ко уре­за­ног у вас да не мо­же­те по­сто­ја­ти без ње­га? Мо­жда че­ти­ри, пет пу­та. Мо­жда чак ни то­ли­ко. Ко­ли­ко пу­та ће­те гле­да­ти ме­сец ка­ко из­ла­зи? Мо­жда два­де­сет пу­та. А де­лу­је та­ко без­гра­нич­но. Тим мо­но­ло­гом за­вр­ша­ва се Бер­то­лу­чи­ јев филм Shel­te­ring sky а по­чи­ње сва­ко мо­је пу­то­ва­ње. Мо­ја пу­то­ва­ња по­чи­њу бар је­дан сат пре на­ја­ве но­вог да­на, ка­да мо­ја смо­ре­ на де­ца до­ла­зе са ноћ­ног про­во­да. Ју­тар­ње све­тло је њи­хо­ва там­на стра­на ме­се­ца. На­ ја­ва зо­ре ме­не до­во­ди у ста­ње то­тал­не за­ ви­сно­сти, мно­го ја­че не­го сви енер­гет­ски и ал­ко­хол­ни на­пи­ци, мик­со­ва­ни пре­гла­сним рит­мо­ви­ма елек­трон­ске му­зи­ке и за­гу­ше­ ни ду­ван­ским ди­мом ко­ји на­шим по­том­ци­ ма ис­пу­ња­ва­ју до­бро про­ве­де­ну ноћ. ПРА­ВИ ПУТ­НИК И МНО­ГА СВИ­ТА­ЊА Ју­тро у Ср­би­ји је при­зор ко­ји, ако јед­  Сви­та­ње на ­ ном до­жи­ви­те, по­же­ли­те без­број пу­та да Ду­на­ву код Вин­че... по­но­ви­те. На Ка­ме­ној го­ри сам кра­јем ок­ то­бра устао у пет са­ти ују­тро, за­бо­ра­вља­ју­  ... и код Го­луп­ца ћи да сун­це из­ла­зи два са­та ка­сни­је. Ду­го

16

Специјално издање  2012.

Тру­бач и чо­ба­ни­ца Ов­чар­ско-ка­блар­ску кли­су­ру са­гле­дао сам са вр­ха Ка­бла­ра у мо­мен­ту кад се сун­це по­ја­ви­ло из­над Чач­ка а пра­ме­но­ви ма­гле не­ста­ја­ли у су­же­њу За­пад­не Мо­ра­ ве. Тру­бач по­ред ме­не је ти­хо сви­рао – Са Ов­ча­ра и Ка­бла­ра, чо­ба­ни­ца про­го­ва­ра... сви­та­ње, ма­гла у до­ли­ни Ли­ма и пој пти­ца ство­ри­ли су ат­мос­фе­ру ко­ју ни­јед­но људ­ ско по­ма­га­ло не мо­же да ре­ги­стру­је. То је био мој пр­ви пра­ви кон­такт са Ка­ме­ном го­ром, ко­ји се пре­тво­рио у не­рас­ки­ди­ву сим­па­ти­ју. Ка­да се јед­ног јун­ског ју­тра, са вр­ха Ви­ дли­ча, ра­ши­рио про­стор Ста­ре пла­ни­не, ко­ји на­зи­ва­ју Гор­њи Ви­сок, од­лу­чио сам да дво­днев­ни из­лет про­ду­жим на нео­д­ре­ђе­но вре­ме. Оби­ла­зио сам пла­ни­ну без ика­квог пла­на и по­сле не­де­љу да­на пу­то­ва­ње за­вр­ шио у Ра­јач­ким пим­ни­ца­ма код Не­го­ти­на. Во­дич на том пу­ту био ми је Лао Це и ње­го­ ва мак­си­ма: Пра­ви пут­ник не пра­ви пла­но­ ве, ни­ти на­ме­ра­ва да стиг­не до кра­ја пу­та. И сви на­ред­ни од­ла­сци на Ста­ру пла­ни­ну су би­ли пред­ви­дљи­во не­пред­ви­дљи­ви. Пу­ та­ње ове пла­ни­не су за­ра­зно ле­пе, љу­ди су из­уз­ ет­но го­сто­љу­би­ви а сви ви­це­ви о Пи­ ро­ћан­ци­ма ци­ци­ја­ма су са­мо ви­це­ви. По­

2012 ď‚&#x; Special Edition

17

Ис­к у­с тво

18

Специјално издање  2012.

Ју­тро у Ти­чи­јем По­љу,­ око­ли­на Бро­да­ре­ва

2012  Special Edition

19

Ис­к у­с тво

 Ју­тро ­ на Хо­мо­љу

ми­сао да то­ком јед­не го­ди­не не­ћу по­се­ти­ти Ста­ру пла­ни­ну де­лу­је ми као ноћ­на мо­ра. Ина­че, по­ро­ди­ца је с не­ве­ри­цом ре­а­го­ва­ ла на мо­је од­лу­ке да не пу­ту­јем на Ку­бу, у Шпа­ни­ју, Ита­ли­ју, на грч­ка остр­ва... јер сам имао не­ка по­сла на Ста­рој пла­ни­ни. Ка­њон Јер­ме усе­чен је из­ме­ђу Гре­бе­ на и Вла­шке пла­ни­не. Сва­ка по­се­та Ста­рој пла­ни­ни се за­вр­ша­ва­ла про­ла­ском кроз сли­ко­вит ка­њон, оби­ла­ском По­га­нов­ског ма­на­сти­ра и се­ла Вла­си. Ба­зен у Зво­нач­кој ба­њи је из­вр­сно ме­сто за осве­же­ње а хо­ тел „Мир”, ис­под ли­ти­ца Асе­но­вог ка­леа, у пот­пу­но­сти оправ­да­ва сво­је име. Ра­дан пла­ни­ну и Ђа­во­љу ва­рош сам оби­ла­зио кад су мно­ги из­бе­га­ва­ли ту ђа­во­ љу ра­бо­ту. Вре­ме­ном су љу­ди из „Пла­нин­ ке” од Ђа­во­ље ва­ро­ши, Лу­ков­ске и Про­лом

Кон­церт за јед­ног по­се­ти­о­ца Пчи­ња си­ро­ти­ња. Је­дан од нај­леп­ших де­ло­ва Ср­би­је има ма­лер да је и нај­си­ ро­ма­шни­ји. Пр­ви од­ла­зак до Тр­го­ви­шта, од­но­сно Вра­жи­јег ка­ме­на, био је пу­ка ра­до­зна­лост. Би­ло је ле­по но­вем­бар­ско ју­тро а сте­не и цр­ква на њи­ма су де­ло­ва­ ли пот­пу­но не­ствар­но. Још не­ствар­ни­јим учи­нио се пи­сак гај­ди ко­ји је по­це­пао ју­тар­њу из­ма­гли­цу по­ред Пчи­ње. Ни­ко­ ла Ста­ни­са­вље­вић Цар, из Тр­го­ви­шта, при­ре­дио је со­ли­стич­ки кон­церт за со­ло по­се­ти­о­ца на из­у­зет­но аку­стич­ној по­зор­ ни­ци Вра­жи­јег ка­ме­на. ба­ње на­пра­ви­ли пра­во ту­ри­стич­ко чу­до и нај­по­се­ће­ни­ју де­сти­на­ци­ју у том де­лу Ср­ би­је. Ра­дан пла­ни­на је и да­ље оста­ла тај­но­ вит про­стор у ко­ји ула­зе мно­ги пу­те­ви, али се ниг­де не са­ста­ју. Ка­да се ти пу­те­ви спо­је, Ца­ри­чин град би­ће мно­го бли­жи Ђа­во­љој ва­ро­ши а то­пле ба­ње ју­жне Ср­би­је мно­го до­ступ­ни­је. ВЕ­ЛИ­КА ЗБИР­КА ВИ­ДИ­КО­ВА­ЦА Од зна­чај­них ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја из­два­ја се Зла­ти­бор. Се­ћам га се из сред­њо­ школ­ских да­на, ка­да су ми очи јед­не Је­ле би­ле за­ни­мљи­ви­је од зла­ти­бор­ских бо­ро­ва. У ме­ђу­вре­ме­ну, Зла­ти­бор је по­стао ур­ба­но ме­сто, али је, сре­ћом, са­чу­вао Мур­те­ни­цу, Чи­го­ту, Сту­бло, Ја­бла­ни­цу и не­дир­ну­ти ка­ њон Ув­ца. Во­ди­це су и да­ље нај­зла­ти­бор­ ски­ји део Зла­ти­бо­ра. Ту Цр­ни Рзав раз­два­ја пра­шу­му Мур­те­ни­це од бес­крај­них ли­ва­да Чи­го­те, а пре­вој Пре­ви­ја раз­два­ја тај цр­но­ го­рич­но-ли­вад­ски део од кра­шких по­вр­ши по­кри­ве­них ли­шћа­ри­ма. Од Зла­ти­бо­ра ка се­ве­ру, са вр­ха Ви­јо­ го­ра, спу­шта се Ка­ми­ши­на ре­ка до Мо­кре Го­ре. А ниг­де не­ма та­кве зо­ре као из­над Мо­кре Го­ре. Да не по­ми­ње­мо Шар­ган­ску пру­гу и тврд­ње Мо­кро­го­ра­ца да се од се­ дам нај­леп­ших ви­ди­ко­ва­ца осам на­ла­зи на Мо­крој Го­ри. Ле­пи ви­ди­ков­ци кра­се и Та­ру и Ва­љев­ске пла­ни­не. Ја­дар и Ма­чва има­ју Цер, Вој­во­ди­на Фру­шку го­ру и Вр­шач­ке пла­ни­не. Са Ве­ли­ког Штрп­ца пру­жа се не­ за­бо­ра­ван по­глед на нај­леп­ши део Ђер­дап­ ске кли­су­ре. Прак­тич­но сва­ка пла­ни­на Ср­ би­је окру­же­на је ле­по­том ко­ју је по­треб­но от­кри­ти. За­то је сва­ко пу­то­ва­ње по Ср­би­ји јед­но но­во от­кри­ће, па ко­ли­ко год пу­та да сте тај крај по­се­ћи­ва­ли. То­пли­ча­нин Бо­ра Јок­си­мо­вић има оби­чај да ка­же: Ко ни­је пу­ то­вао да­ље од ко­ко­шке, ни­је ни ви­део ви­ше од ко­ко­шке. 

20

Специјално издање  2012.

Нотес / NOTEBOOK

22

Специјално издање  2012.

КАД ГО­СПО­ЂА ЗИ­МА ЛУ­ПИ ША­КОМ О СТО

Пра­зни­ци до даљ­њег Бр­бљи­ви смо и до­сад­ни. Ого­ва­ра­ли смо зи­му пре­ко сва­ке ме­ре и уку­са. Ње­ну до­бро­ту ­ си­ро­тињ­ске мај­ке про­гла­си­ли смо ње­ном не­мо­ћи. А он­да је њој, на по­чет­ку ове астеч­ке 2012, пу­као филм. Мал­чи­це нам по­ка­за­ла зу­бе, а ми у кук­ња­ву и ра­су­ло. Не знам ка­кве то ве­зе ­ има са ту­ри­змом, али сам си­гу­ран да ће он про­цве­та­ти. „На овим про­сто­ри­ма”

Зи­ма на Ко­па­о­ни­ку, 2012.

2012  Special Edition

23

Нотес

Д

Пи­ше: Ба­не Ве­ли­мир­ ов­ ић ви­цу

у­гог је­зи­ка и крат­ког пам­ће­ња, бе­смо се, бог­ме, раз­ма­зи­ли. Ого­ва­ра­смо Го­ спо­ђу Зи­му стра­шни­је не­го ле­пу удо­ Ми­шка Сај­џи­је, опањ­ка­ва­смо је го­ре не­го срп­ске фуд­ба­ле­ре (пред­во­ђе­не „Цр­но­ гор­ским Ге­ни­јем”) по­сле „не­срећ­ног ре­ми­ја са Азер­беј­џа­ном”. Тја, не­ма ви­ше зи­ме као не­кад. Офу­ца­ла се, мо­дер­ни­зо­ва­ла, по­ста­ла то­ле­рант­на, осла­био јој ка­рак­тер. Не­ма ауто­ ри­те­та ни оштри­не, мла­ка је и не­у­бе­дљи­ва. Зи­ма нам је би­ла кри­ва и за лет­ње кре­па­ ње. Да је ве­ли­ких сне­го­ва зи­ми, не би би­ло су­ше ле­ти. Да је зи­ми ви­ше Си­би­ра, ле­ти би би­ло ма­ње Са­ха­ре. Еее, кад смо ми би­ли мла­ди, сне­го­ви бе­ ху до кро­ва, за­ле­ђе­ни Ду­нав на­ше оми­ље­ но ше­та­ли­ште, го­ли до па­са уми­ва­смо се у сме­то­ви­ма. За тих ду­гих зи­ма, за­ве­ја­ни, те љу­би­смо сна­шу на са­ла­шу, те у сва­ком се­лу има­до­смо по јед­но греј­но те­ло, те са­он ­ и­це и упрег­ну­ти ва­тре­ни со­ко­ли, те сни­јег па­де на бе­хар, на во­ће. Те ово, те оно. До­бро, пре­при­ча­ва­ли смо и по­не­ке пе­ хо­ве. Као оно кад су, та­мо пе­де­сет и не­ке, сва­то­ви по­то­ну­ли у Ду­нав код Зе­му­на, на­ спрам „Ве­не­ци­је”. Са све ко­чи­ја­ма и там­бу­ ра­ши­ма. Пу­ко лед, шта ћеш. Жи­вот чо­ве­ка на Бал­ка­ну. И мла­да оста­де са­ма на оба­ли, ни­ко до ње не сти­же. СНЕГ УСРЕД ФЕ­БРУ­А­РА

 Пре­ла­зак пре­ко за­ле­ђе­ног Ду­на­ва, код ­ Пан­че­вач­ког мо­ста сру­ше­ног у бом­бар­до­ва­њу, зи­ма 1942.

24

А он­да, на по­чет­ку ове астеч­ке 2012, Го­ спо­ђи Зи­ми пу­че филм. Тре­сну ша­ком о сто, те по­ис­па­до­смо из кре­ветâ. Док смо још ба­у­ља­ли по по­ду, тра­же­ћи на­о­ча­ре и да­љин­ски упра­вљач, на­сви­ра снег до кро­ва. Сте­же мраз, то­ли­ко да че­лик у Ко­ лу­ба­ри по­че да пу­ца. На Пе­ште­ру до­ђе до

Специјално издање  2012.

ми­нус че­трес, от­ка­за­ше тер­мо­ме­три и пам­ ће­ње, ућу­та­ше чак и пе­ваљ­ке. Ни­кад ни­же ни­је за­бе­ле­же­но, от­ка­ко смо ку­пи­ли ову бе­ ле­жни­цу. За­ро­бље­ни во­зо­ви у пла­ни­на­ма, око­ва­ни бро­до­ви и бар­же на ре­ка­ма, за­тво­ ре­ни пу­те­ви и аеро­дро­ми. Ста­до­ше ко­па­чи на по­вр­шин­ским ко­по­ви­ма угља, по­па­ли­ше се гре­ја­ли­це, за­љу­ља се елек­тро­при­вре­да. Га­си си­ја­ли­цу у шпај­зу, Си­до, бог те ви­до! За­ку­ка­ше ме­ди­ји, по­ли­ти­ча­ри на­ву­ко­ ше спорт­ске јак­не и ма­ске за­бри­ну­то­сти, па кре­ну­ше да раз­но­се па­ке­те хра­не и охра­ бру­ју­ћих фра­за по обли­жњим ву­ко­је­би­на­ма. Пред ка­ме­ра­ма (тре­ба ли уоп­ште на­по­ми­ња­ ти). Сва­ка ку­ти­ји­ца ле­ко­ва пре­ра­чу­на­та је у по­ли­тич­ким по­е­ни­ма, нај­тра­же­ни­јој ва­лу­ти у из­бор­ној го­ди­ни „на овим про­сто­ри­ма”. По­за­тва­ра­ше шко­ле и фа­бри­ке, чак и це­мен­та­ре и же­ље­за­ре, тај по­нос се­зон­ске рас­про­да­је на­ше при­вре­ди­це. Про­гла­си­ше пра­зник до даљ­њег. По­ну­ди­ше и по­у­зда­ну уте­ху: сли­ке ко­је по­ка­зу­ју да је пре­ко пло­ та, код ком­ши­ја и „бив­ше бра­ће”, у су­сед­ ним про­тек­то­ра­ти­ма, не­у­по­ре­ди­во го­ре не­ го код нас. Гле­да нас Го­спо­ђа Зи­ма, с от­ме­ном ре­ зиг­на­ци­јом, као му­шкар­чи­не ко­је у џе­пу са­ коа увек но­се „ви­ја­гру” и „си­ја­лис”. По­зва так­си и оде, оном је­ди­ном раш­чи­шће­ном ули­цом. Ка­ко где оде?! Па у ЕУ. Одав­де се је­ди­но та­мо мо­же оти­ћи, или у три... Не знам ка­кве ово ве­зе има са ту­ри­ змом, али сам си­гу­ран да ће он про­цве­та­ти. И знам да ове астеч­ке 2012. ле­то не­ће би­ти су­шно. Про­ле­ће по­го­то­ву. Уоста­лом, ни­је ста­ри Фри­дрих Ни­че био луд, са­мо се пра­вио: „По­гле­дај­мо се у ли­це! Ми смо Хи­пер­ бо­реј­ци. С оне стра­не Се­ве­ра, ле­да и смр­ти – та­мо је наш жи­вот, та­мо је наш дом!” 

Genius loci

26

Специјално издање  2012.

Драгуљ једне РАВЕЛО, БЛИЖЕ НЕБУ НЕГО МОРУ

божанске обале Легенда вели да је Сатана, искушавајући Христа чарима овога света, предочио управо ове драматично лепе амалфитанске слике. Вагнер је овде пронашао надахнуће за зачаране вртове краља Клингсора у „Парсифалу”, неке овдашње палате описане су у Бокачовом „Декамерону”, Д. Х. Лоренс овде је написао многа поглавља „Љубавника леди Четерли”. Шта још треба имати на уму за прво путовање на овај руб Тиренског мора (после ће вам се казати само)? Пи­ше: Ду­брав­ка Пре­ра­до­вић

Д

а­нас, у ери ма­сов­ног ту­ри­зма, фре­ не­тич­ни ри­там сва­ко­днев­ног жи­во­ та про­ме­нио је по­тре­бе са­вре­ме­ног чо­ве­ка за од­мо­ром и та­ко на­мет­нуо но­ве стан­дар­де у зна­чај­но про­ши­ре­ној ту­ри­стич­ кој по­ну­ди. Бу­ду­ћи да се угод­но при­род­но окру­же­ње и ква­ли­тет­на пут­на и сме­штај­ на ин­фра­струк­ту­ра под­ра­зу­ме­ва­ју, по­ну­да је про­ши­ре­на у скла­ду са по­тен­ци­ја­ли­ма де­сти­на­ци­је. Та­ко смо, сем уоби­ча­је­ног бал­не­ар­ног, пла­нин­ског или бањ­ског ту­ри­ зма, у при­ли­ци да се опре­де­ли­мо из­ме­ђу кул­тур­ног, еко, га­стро­ном­ског или вин­ског ту­ри­зма... Мно­ги ће се сло­жи­ти са ста­вом да су да­нас нај­ве­ћи лук­суз упра­во мир и ти­ши­на, а ма­ло је де­сти­на­ци­ја ко­је, осим угод­ног при­род­ног ам­би­јен­та, ква­ли­тет­не кул­тур­не ба­шти­не и га­стро­ном­ске по­ну­де мо­гу да од­го­во­ре на ова­кве зах­те­ве. Јед­на од та­квих де­сти­на­ци­ја сва­ка­ко је амал­фи­тан­ска ри­ви­је­ра, од­но­сно део оба­ле Ти­рен­ског мо­ра ко­ји се про­те­же дуж за­пад­ ног де­ла са­лер­ни­тан­ског за­ли­ва, од По­зи­ та­на пре­ко са­мог Амал­фи­ја, Атра­ни­ја, Ма­ јо­ри­ја и Ми­но­ри­ја до Че­та­ре и Ви­је­три­ја сул ма­ре (на мо­ру), оба­ла ко­ја са раз­ло­гом но­си епи­тет бо­жан­ска. Го­ди­не 1997. оба­ла Амал­фи­ја упи­са­на је на Уне­ско­ву ли­сту свет­ске кул­тур­не ба­шти­ не као је­дин­стве­ни кул­тур­ни пеј­заж, је­дан од 66 ко­ли­ко их је до да­нас про­гла­ше­но на чи­та­вој пла­не­ти. Реч је о по­себ­ној ка­те­го­ ри­ји до­бра ко­је на је­дин­ствен на­чин све­ до­чи о ду­го­трај­ној и не­по­сред­ној ин­тер­ак­ ци­ји чо­ве­ка и при­ро­де. По­ред по­бро­ја­них при­о­бал­них на­се­ља, те­ри­то­ри­ја под за­шти­ том об­у­хва­та и Ска­лу, Тра­мон­ти и Ра­ве­ло,

сме­ште­не у не­по­сред­ном за­ле­ђу, дру­гим ре­чи­ма те­ри­то­ри­ју не­ка­да сна­жне по­мор­ ске ре­пу­бли­ке Амал­фи, ко­ја је већ то­ком X ве­ка има­ла раз­ви­је­не ко­мер­ци­јал­не ве­зе са ви­зан­тиј­ским и арап­ским све­том. Ути­ца­ ји ових кул­ту­ра, као и нор­ман­ске, ко­ја је по­ста­ла до­ми­нант­на то­ком сред­њег ве­ка, и да­нас су чи­тљи­ви и на са­чу­ва­ним спо­ме­ ни­ци­ма ар­хи­тек­ту­ре и у тра­ди­ци­ји чи­та­ве амал­фи­тан­ске оба­ле. Ма­да сва­ко од на­ве­де­них ме­ста за­вре­ ђу­је јед­на­ку па­жњу, овом при­ли­ком од­ лу­чи­ли смо да ко­ју реч ви­ше по­све­ти­мо Ра­ве­лу, ка­ко због ње­го­вог до­ми­нант­ног ге­ о­граф­ског по­ло­жа­ја и не­за­бо­рав­ног по­гле­ да на те­ра­са­сте план­та­же чу­ве­ног амал­фи­ тан­ског ли­му­на ко­је се спу­шта­ју го­то­во до оба­ле, та­ко и због бо­га­те кул­тур­не ба­шти­ не ко­ја је кон­цен­три­са­на на та­ко ску­че­ном про­сто­ру.

 Оба­ла­ Ти­рен­ског мо­ра код Ра­ве­ла

У „ВР­ТУ ДУ­ШЕ” Ра­ве­ло је фор­ми­ран у V ве­ку на из­ду­же­ ном и из­ра­зи­то уз­ви­ше­ном гре­бе­ну, ко­ји је но­во­при­до­шлом ста­нов­ни­штву пру­жио си­ гур­но при­род­но скло­ни­ште пред на­је­зда­ма вар­вар­ских хор­ди. Убр­за­ни де­мо­граф­ски

Фо­то­гра­фи­је: Сер­пил Ујар

Ис­ку­ше­ње Пре­ма древ­ној ле­ген­ди, ко­ја се и да­нас мо­же чу­ти од ло­ кал­них ту­ри­стич­ких во­ди­ча, због по­гле­да на Ме­ди­те­ран и дра­ма­тич­ну амал­фи­тан­ску оба­лу, од ко­јег за­ста­је дах, упра­ во је у Ра­ве­ло Са­та­на пре­нео Хри­ста то­ком ње­го­вог дру­гог ис­ку­ша­ва­ња, ка­ко би му по­ка­зао ле­по­ту зе­маљ­ског цар­ства (Лу­ка 4: 5-8).

2012  Special Edition

27

Genius loci

 У вр­то­ви­ма ­ вилâ „Чим­бро­не” ­ и „Ру­фо­ло”  Атра­ни

28

про­цват и фор­ми­ра­ње па­три­циј­ског сло­ја бо­га­тих тр­го­ва­ца учи­нио је да Ра­ве­ло већ у IX ве­ку бу­де ва­жан чи­ни­лац амал­фи­тан­ске ре­пу­бли­ке. У XI сто­ле­ћу по­стао је и се­ди­ште епи­ ско­па, ко­ји је сто­ло­вао у Ка­те­дра­ли све­тог Пан­те­леј­мо­на, цр­кви ко­ја и да­нас кра­си глав­ни град­ски трг. Ска­ли­на­дом се до­ла­зи до цен­трал­ног пор­та­ла тро­брод­не гра­ђе­ви­ не, мо­ну­мен­тал­них ре­љеф­них брон­за­них вра­та да­то­ва­них у 1179. го­ди­ну. У уну­тра­ шњо­сти хра­ма на­ла­зи се ка­рак­те­ри­сти­чан цр­кве­ни мо­би­ли­јар, из­ве­ден у мер­ме­ру и укра­шен мо­за­и­ком од ста­кле­не па­сте и фраг­ме­на­та ке­ра­ми­ке, а фи­но­ћом из­ра­де по­себ­но се ис­ти­чу пре­ди­ка­о­ни­ца и ам­вон из XI­II сто­ле­ћа. Уко­ли­ко се до­го­ди да бо­ра­ ви­те у Ра­ве­лу на дан ка­те­драл­не сла­ве, 27. ју­ла, при­су­ство­ва­ће­те и је­дин­стве­ном чу­ду. На­и­ме, тог да­на крв све­тог Пан­те­леј­мо­на, ко­ја се чу­ва у ста­кле­ној ам­пу­ли у са­кри­сти­ ји ка­те­дра­ле, по­ста­је тран­спа­рент­на. Бо­га­те тр­го­вач­ке по­ро­ди­це фи­нан­си­ ра­ле су из­град­њу цр­ка­ва и па­ла­та, а ви­ла по­ро­ди­це Ру­фо­ло, са­гра­ђе­на око 1280. и опе­ва­на у Бо­ка­чо­вом Де­ка­ме­ро­ну, очу­ва­на је до да­нас. У вре­ме нај­ве­ће сла­ве бро­ја­ла је ви­ше про­сто­ри­ја од да­на у го­ди­ни. Ипак, слав­ни­ји од ње­них ку­ла и уну­тра­шњих дво­ ри­шта из­ве­де­них у ма­вар­ском сти­лу је­сте

Специјално издање  2012.

њен врт, ко­ји се на­зи­ва и „вр­том ду­ше”. Да­нас, врт се про­сти­ре на са­мо два ни­воа, док је не­ка­да био на­лик ви­се­ћим вр­то­ви­ма арап­ског све­та, са спе­ци­јал­ним си­сте­ми­ма за пре­нос во­де. Врт ви­ле „Ру­фо­ло” оста­вио је без да­ха и Ри­хар­да Ваг­не­ра, ко­ји је ин­ спи­ра­ци­ју за за­ча­ра­не вр­то­ве кра­ља Клинг­ со­ра у опе­ри Пар­си­фал про­на­шао упра­во на овом ме­сту. Се­ћа­ње на Ваг­не­ра и да­нас је жи­во у Ра­ве­лу. Од 1953. у вр­ту ви­ле „Ру­фо­ло” сва­ ког ле­та одр­жа­ва се пре­сти­жни „Ра­ве­ло му­зич­ки фе­сти­вал”, по­знат и под на­зи­вом „Ваг­не­ров фе­сти­вал”. Од­не­дав­но, је­дан део кон­це­ра­та одр­жа­ва се у Ауди­то­ри­ју, ко­ји је са­гра­ђен по про­јек­ту Оска­ра Ни­ма­је­ра, чу­ве­ног бра­зил­ског ар­хи­тек­те, чи­ме је Ра­ ве­ло упи­сан и на ма­пу нај­зна­чај­ни­јих до­ стиг­ну­ћа са­вре­ме­не ар­хи­тек­ту­ре. ПО­ГЛЕД СА „ТЕ­РА­СЕ БЕС­КРА­ЈА” По­се­та Ра­ве­лу не мо­же би­ти пот­пу­ на без оби­ла­ска ви­ле „Чим­бро­не”. Са­гра­ дио ју је по­чет­ком XX ве­ка ен­гле­ски бан­ кар Ер­нест Ви­ли­јам Бе­кет, ка­сни­је ба­рон Грип­тхорп, и то на те­ме­љи­ма гра­ђе­ви­не из XI ве­ка, ими­ти­ра­ју­ћи кла­сич­не и сред­ њо­ве­ков­не мо­де­ле. Про­стра­не вр­то­ве ви­ле укра­сио је број­ним ста­ту­а­ма и би­ста­ма, а

2012 ď‚&#x; Special Edition

29

Genius loci

 Ви­ла ­ „Чим­бро­не”: ­ Бел­ве­де­ре

ку­ри­о­зи­тет пред­ста­вља бел­ве­де­ре, од­но­сно „те­ра­са бес­кра­ја”, сме­ште­на на са­мој иви­ ци ви­со­ке ли­ти­це. Док је ви­ла би­ла у по­се­ду Бе­ке­то­вих, број­не слав­не лич­но­сти ов­де су про­во­ди­ ле од­мор, као што су Вир­џи­ни­ја Вулф, Д. Х. Ло­ренс (ко­ји је на овом ме­сту на­пи­сао број­на по­гла­вља Љу­бав­ни­ка ле­ди Че­тер­ли), Т. С. Ели­от, Вин­стон Чер­чил, као и вој­во­да и вој­вот­ки­ња од Кен­та. Кра­јем три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, чест гост ви­ле „Чим­ бро­не” би­ла је и ка­при­ци­о­зна филм­ска ди­ ва Гре­та Гар­бо. Да­нас је ви­ла пре­тво­ре­на у хо­тел, ко­ји по­се­ду­је и соп­стве­ни хе­ли­о­ дром, чи­ме је при­ват­ност ње­го­вих го­сти­ју у пот­пу­но­сти за­га­ран­то­ва­на. Ра­ве­ло оди­ше ми­ри­сом ли­му­на чи­ја се не­бро­је­на ста­бла уз­га­ја­ју на те­ра­са­стом те­ре­ну ко­ји је глав­на од­ли­ка пеј­за­жа дуж

Све­ти Јо­ван дел То­ро Осим ка­те­дра­ле, тре­ба­ло би по­се­ти­ти и Цр­кву све­тог Јо­ва­на дел То­ро из истог вре­ме­на. Мно­ги сма­тра­ју да је пре­ди­ка­о­ ни­ца ове цр­кве још леп­ша од оне у ка­те­дра­ли. То­ме у при­лог го­во­ри по­да­так да су ње­ни пре­плет­ни мо­ти­ви би­ли ин­спи­ра­ ци­ја и зна­ме­ни­том хо­ланд­ском гра­фи­ча­ру М. К. Еше­ру, ко­ји је то­ком два­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка бо­ра­вио у Ра­ве­лу.

30

Специјално издање  2012.

чи­та­ве оба­ле. Ли­мун ко­ји се уз­га­ја дуж амал­фи­тан­ске оба­ле, тзв. Sfu­sa­to Amal­fi­ ta­no, но­си озна­ку IGP (in­di­ca­zi­o­ne ge­o­gra­ fi­ca pro­tet­ta), што је га­ран­ци­ја ње­го­вог за­шти­ће­ног по­ре­кла и кон­тро­ли­са­ног ква­ли­те­та. Пло­до­ви ме­сна­те пул­пе су све­ тле жу­те бо­је и ма­ње ки­се­ли од уоби­ча­је­ них. За­то је овај ли­мун по­го­дан не са­мо за чу­ве­не по­сла­сти­це по­пут де­ли­ци­је ал ли­мо­не, већ и за раз­не ва­ри­јан­те пастe ал ли­мо­не по­пут шпа­ге­та ал амал­фи­та­на ко­ји су спе­ци­ја­ли­тет зо­не, као и за ма­ри­ни­ра­ње ин­ћу­на, уоби­ча­је­ног пред­је­ла на ло­кал­ном ме­ни­ју. На­рав­но, ужи­так не би био пот­пун ка­да се оброк не би за­вр­шио ли­мон­че­лом из кућ­не ра­ди­но­сти. Ов­де се при­ча о Ра­ве­лу не за­вр­ша­ва, не­го тек по­чи­ње. Број­ни па­ро­ви из це­лог све­та од­лу­чу­ју се да на овом ме­сту за­поч­ну за­јед­нич­ки жи­вот, те се са зво­ни­ка ка­те­дра­ ле, по­себ­но то­ком ту­ри­стич­ке се­зо­не, че­сто огла­ша­ва­ју свад­бе­на зво­на. Та­ко­ђе, то­ком чи­та­ве го­ди­не, број­ни умет­ни­ци, мо­ти­ви­ са­ни ле­по­том при­род­ног окру­же­ња, по­хо­ де овај ку­так пла­не­те тра­же­ћи на­дах­ну­ће за пи­са­ње, сли­ка­ње или ком­по­но­ва­ње, јер, као што ре­че фран­цу­ски књи­жев­ник Ан­дре Жид, „Ра­ве­ло је бли­же не­бу не­го оба­ли”. 

Тра­ди­ци­ја / TRADITION

У РИ­МУ, НА УСТО­ЛИ­ЧЕ­ЊУ ПР­ВЕ ДА­МЕ АР­ЛА

Би­ти кра­љи­ца Про­ван­се 32

Специјално издање  2012.

2012 ď‚&#x; Special Edition

33

Тра­ди­ци­ја Жи­во­пи­сна ма­ни­фе­ста­ци­ја уста­но­вље­на је 1930, у част сто­го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Фре­де­ри­ка Ми­стра­ла, зна­ме­ни­тог про­ван­сал­ског пи­сца и лек­си­ко­гра­фа. Да­ма иза­бра­на за кра­љи­цу ­ Ар­ла зва­нич­ни је пред­став­ник је­зи­ка, оби­ча­ја и тра­ди­ци­је Про­ван­се у на­ред­них три го­ди­не, ам­ба­са­дор про­ван­сал­ске кул­ту­ре. Је­дан од кри­те­ри­ју­ма за из­бор су ви­со­ка зна­ња ­ из исто­ри­је, ли­те­ра­ту­ре, ар­хи­тек­ту­ре, умет­но­сти, тра­ди­ци­је и је­зи­ка Про­ван­се

Текст: НР Прес

 Про­ла­зак но­ве кра­љи­це Про­ван­се кроз рим­ску Аре­ну и све­ча­ни до­чек  Оку­пља­ње ­ Ар­ле­жа­на на ­ све­ча­но­сти ­ у Ри­му

34

Н

а­мер­ни­ку ко­ји се пр­ве не­де­ље ју­ ла за­тек­не у Ар­лу учи­ни­ће се да је ушао у вре­ме­плов, да су ју­на­ци Ван Го­го­вих и Го­ге­но­вих сли­ка си­шли са плат­на на ули­це и тр­го­ве овог про­ван­сал­ског гра­ да. Ар­ле­жан­ке у рас­ко­шним ду­гим ха­љи­ на­ма, огр­ну­те ма­ра­ма­ма од про­ван­сал­ске чип­ке, са ка­рак­те­ри­стич­ним пун­ђа­ма на те­ме­ну, са ле­пе­зом у јед­ној и сун­цо­бра­ном у дру­гој ру­ци, у прат­њи го­спо­де у ра­зно­ бој­ним пр­слу­ци­ма и ше­ши­ри­ма, за­јед­но су иза­шли из сво­јих ку­ћа ка­ко би ода­ли по­ част тра­ди­ци­ји и кул­ту­ри свог гра­да. Про­шле, 2011. го­ди­не, то­ком овог да­ на у рим­ској аре­ни је, у при­су­ству ве­ли­ ког бро­ја Ар­ле­жа­на, одр­жа­на це­ре­мо­ни­ја усто­ли­че­ња два­де­сет и пр­ве кра­љи­це Ар­ ла. Реч је, на­и­ме, о спе­ци­фич­ној ма­ни­ фе­ста­ци­ји ко­ја је уста­но­вље­на 1930. Том при­ли­ком, у част про­сла­ве сто­го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Фре­де­ри­ка Ми­стра­ла (1830-1914), зна­ме­ни­тог пи­сца и лек­си­ко­гра­фа, пр­ви пут иза­бра­на је кра­љи­ца Ар­ла. Фре­де­рик Ми­страл по­све­тио је жи­вот про­уч ­ а­ва­њу и очу­ва­њу про­ван­сал­ског је­зи­ка и тра­ди­ ци­је, а за сво­ја по­ет­ска де­ла на­пи­са­на на про­ван­сал­ском је­зи­ку на­гра­ђен је Но­бе­ло­ вом на­гра­дом за књи­жев­ност 1904. го­ди­не. Да­ма иза­бра­на за кра­љи­цу Ар­ла зва­нич­ни

Специјално издање  2012.

је пред­став­ник је­зи­ка, оби­ча­ја и тра­ди­ци­је Про­ван­се у на­ред­не три го­ди­не. То­ком тро­ го­ди­шњег ман­да­та кра­љи­ца и ње­не двор­ске да­ме има­ју ак­тив­ну уло­гу у ве­ћи­ни ма­ни­ фе­ста­ци­ја ко­је се одр­жа­ва­ју на те­ри­то­ри­ји Про­ван­се. Исто­вре­ме­но, оне су ам­ба­са­дор­ ке про­ван­сал­ске кул­ту­ре у Фран­цу­ској и ино­стран­ству. ЗА БРАТ­СТВО СВЕ­ТОГ ЂОР­ЂА Кри­те­ри­јум за из­бор кра­љи­це и двор­ ских да­ма сво­је­вр­сни је ис­пит ко­ји под­ра­зу­ ме­ва ви­сок ни­во зна­ња из исто­ри­је, ли­те­ра­ ту­ре, ар­хи­тек­ту­ре, умет­но­сти, тра­ди­ци­је и је­зи­ка Про­ван­се. Ре­зул­тат из­бо­ра об­ја­вљу­је гра­до­на­чел­ник Ар­ла са бал­ко­на град­ске ку­ ће, 1. ма­ја, на про­ван­сал­ском је­зи­ку. Овај да­тум зна­ча­јан је за исто­ри­ју Ар­ла, бу­ду­ ћи да је 1. ма­ја 1512. го­ди­не уста­но­вље­но Брат­ство све­тог Ђор­ђа. Реч је о брат­ству чу­ ва­ра кр­да ка­мар­шких ко­ња и би­ко­ва, да­нас нај­ста­ри­јем ак­тив­ном брат­ству чу­ва­ра, ко­је сва­ке го­ди­не на овај дан сла­ви свој пра­зник ве­ли­ким де­фи­ле­ом кроз Арл и спек­та­клом у окви­ру ко­јег се од­и­гра­ва­ју тра­ди­ци­о­нал­не ка­мар­шке игре са ко­њи­ма и би­ко­ви­ма. Усто­ли­че­ње иза­бра­не кра­љи­ца би­ва, ка­ ко смо по­ме­ну­ли, на дан Пра­зни­ка тра­ди­

Фотографије:­ Дубравка Прерадовић

2012  Special Edition

35

Тра­ди­ци­ја За­ди­вљу­ју­ћа ја­хач­ка ве­шти­на На сце­ну аре­не сту­па­ју чу­ва­ри ја­шу­ћи по­лу­ди­вље ка­мар­шке ко­ње. Реч је о вр­сти ма­лог ру­стич­ног ја­ха­ћег ко­ња све­тло­си­ве бо­је, ко­ја жи­ви у мо­чва­ра­ма око дел­те ре­ке Ро­не, у обла­сти Ка­марг. Ова ра­са ко­ња сма­тра се јед­ном од нај­ста­ри­јих на све­ту. За­ди­вљу­ју­ћу ја­хач­ку ве­шти­ну по­ка­за­ли су ка­ко ис­ку­сни чу­ва­ри та­ко и де­ча­ци и де­вој­чи­це, не­ки по­себ­но вич­ни ја­ха­њу без се­дла. ци­о­нал­ног ко­сти­ма. На­кон де­фи­леа ко­ји по­чи­ње у ју­тар­њим ча­со­ви­ма, Ар­ле­жа­ни се оку­пља­ју у Аре­ни, ме­сту где се од­и­гра­ ва це­ре­мо­ни­ја усто­ли­че­ња но­во­и­за­бра­не кра­љи­це. На по­чет­ку це­ре­мо­ни­је ода­је се по­част прет­ход­ној кра­љи­ци и двор­ским да­ ма­ма чи­ја функ­ци­ја овим чи­ном пре­ста­је. По­том у Аре­ну сту­па но­во­и­за­бра­на кра­љи­ ца, ја­шу­ћи на тра­ди­ци­о­нал­ном ка­мар­шком ко­њу, а сле­де је чу­ва­ри при­пад­ни­ци Брат­ ства све­тог Ђор­ђа и двор­ске да­ме, та­ко­ђе на ко­њи­ма. На­кон за­вр­шет­ка це­ре­мо­ни­је усто­ли­че­ња, ка­да но­во­и­за­бра­на кра­љи­ца и ње­не двор­ске да­ме за­у­зму ме­сто у по­ча­сној ло­жи, игре мо­гу да поч­ну. ПОД ЗЛАТ­НОМ КО­КАР­ДОМ  Мла­да Кра­љи­ца је иза­бра­на, Рим ла­га­но то­не у свој пра­ста­ри сан

36

Сле­ди при­каз ја­хач­ких ве­шти­на на ка­ мар­шким ко­њи­ма, а он­да та­ко­зва­не ка­мар­ шке игре. Као што по­сто­ји ло­кал­на вр­ста

Специјално издање  2012.

ко­ња, у Ка­мар­гу се уз­га­ја и спе­ци­фич­на вр­ста би­ка. Ова ома­ња жи­во­ти­ња цр­не бо­ је про­та­го­ни­ста је ига­ра слич­них шпан­ској ко­ри­ди, ма­да са јед­ном фун­да­мен­тал­ном раз­ли­ком. У ка­мар­шким игра­ма бик не би­ ва уби­јен. Уме­сто то­ре­а­до­ра у аре­ни са би­ ком је та­ко­зва­ни ра­за­тер, об­у­чен у бе­ло, а циљ чи­та­вог спек­та­кла ни­је да се бик ли­ши жи­во­та, не­го да ра­за­тер уз по­моћ спе­ци­ фич­не ку­ке ски­не са гла­ве и ро­го­ва би­ка у тр­ку три обе­леж­ја: цр­ве­ну ко­кар­ду ко­ја је за­ка­че­на би­ку на че­ло, ки­ћан­ку од бе­ле ву­ не ко­ја се на­ла­зи у ко­ре­ну ро­га, и врп­цу ко­ ја му је об­мо­та­на око ро­го­ва. Арлш­ка шко­ ла ра­за­те­ра јед­на је од нај­пре­сти­жни­јих у Фран­цу­ској, а у аре­ни Ар­ла то­ком чи­та­ве се­зо­не одр­жа­ва­ју се ка­мар­шке тр­ке, ме­ђу ко­ји­ма је нај­пре­сти­жни­ја она под на­зи­вом „Злат­на ко­кар­да”. На кра­ју овог де­ла це­ре­мо­ни­је но­во­у­ сто­ли­че­ној кра­љи­ци по­кла­ња­ју се уче­ни­ци арлш­ке шко­ле ко­ји су по­ка­за­ли сво­ју ве­ шти­ну, а он­да су у аре­ну сту­па­ју ис­ку­сни ра­за­те­ри. Сла­вље и спек­такл у аре­ни по­тра­ју до су­мра­ка, ка­да ули­це гра­да по­но­во ис­пу­не Ар­ле­жа­ни по­но­сни на сво­ју кул­ту­ру и тра­ ди­ци­ју. Да­ме у шу­шка­вим ха­љи­на­ма и го­ спо­да у њи­хо­вој прат­њи по­вла­че се у сво­је ода­је и од­ла­жу сво­је ко­сти­ме до на­ред­не го­ди­не. 

Хо­до­ча­шћа ВЕР­СКИ ТУ­РИ­ЗАМ: МЕ­ТЕ­О­РИ, ЈЕД­НА ОД НАЈ­А­ТРАК­ТИВ­НИ­ЈИХ ДЕ­СТИ­НА­ЦИ­ЈА ВЕР­СКОГ ТУ­РИ­ЗМА У ГРЧ­КОЈ

Мо­на­шки

град на сте­на­ма

38

Специјално издање  2012.

Ис­по­снич­ки жи­вот ов­де за­по­чео је 985. го­ди­не, до­ла­ском мо­на­ха Вар­на­ве. Осни­ва­њем ­ Ду­пја­на, пр­вог ма­на­сти­ра, и цр­кве Про­тат, у XI ве­ку, по­чи­ње ор­га­ни­зо­ва­ње мо­на­шких ­ брат­ста­ва. Про­цват Ме­те­о­ра, у XIV ве­ку, ве­зу­је се за до­ла­зак све­то­гор­ског мо­на­ха ­ Ата­на­си­ја, осни­ва­ча Ве­ли­ких Ме­те­о­ра и твор­ца пр­вог ти­пи­ка, али и за де­спо­та Си­ме­о­на (си­на срп­ског кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ског), те ње­го­вог на­след­ни­ка Јо­ва­на Уро­ша, ­ у мо­на­штву Јо­а­са­фа, чи­ја је по­др­шка би­ла не­мер­љи­ва Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

Ма­на­стир Ве­ли­ки Ме­те­о­ри, XIV век

2012  Special Edition

39

Хо­до­ча­шћа

Н  Ма­на­стир ­ Ру­са­на, XI­II век  У мре­жи над ­ ам­би­сом: Ус­пе­ње ­ до ма­на­сти­ра на ста­рин­ски на­чин

а при­ла­зу ту­ри­стич­ком гра­ди­ћу Ка­ лам­ба­ка, до­че­ку­је вас фа­сци­нант­ ни при­зор „ван­зе­маљ­ских” сте­на на чи­јим вр­хо­ви­ма као пе­чур­ке сто­је мо­ну­ мен­тал­на ма­на­стир­ска зда­ња. У уским ули­ца­ма Ка­лам­ба­ке те­шко је про­на­ћи ме­сто за пар­ки­ра­ње, а го­то­во је не­мо­гу­ће не на­ба­са­ти на ту­ри­сте и хо­до­ча­ сни­ке из ра­зних де­ло­ва Ср­би­је. Ве­ли­ки број та­вер­ни, ре­сто­ра­на, пи­це­ри­ја, би­феа по при­сту­пач­ним це­на­ма ну­де оби­ље ра­зних спе­ци­ја­ли­те­та грч­ке и ин­тер­на­ци­о­нал­не ку­хи­ње, а у око­ли­ни Ка­лам­ба­ке на­ла­зи се не­ко­ли­ко ве­ли­ких пар­кин­га и од­лич­но уре­ ђе­них ауто кам­по­ва. Ви­ју­га­вим пу­тем кроз жи­во­пи­сно се­ло Ка­стра­ки угне­жђе­но из­ме­ђу огром­них, тво­ ри­тељ­ском ру­ком по­се­ја­них, по­ста­ме­на­та

сти­же се до уз­ви­ше­ња са ког пу­ца пре­ди­ван по­глед на Ка­лам­ба­ку и плод­ну Те­са­лиј­ску рав­ни­цу. По обли­жњим уз­ви­ше­њи­ма и сте­ на­ма, гру­пе ту­ри­ста за­у­зи­ма­ју по­зи­ци­је за раз­гле­да­ње и фо­то­гра­фи­са­ње, чу­је се ме­ ша­ви­на ра­зних је­зи­ка и ди­ја­ле­ка­та. Ве­се­ли жа­гор оду­ше­вље­них ту­ри­ста и хо­до­ча­сни­ка ме­ша се са мо­на­шким по­ја­њем ко­је до­пи­ре са обли­жње ли­ти­це, из јед­ног од ма­на­стир­ ских зда­ња. „Је­дин­стве­ни по­глед на сте­не окру­же­не зе­ле­ним те­пи­хом, иза­зи­ва осе­ћај ди­вље­ња по­ме­шан са стра­хо­по­што­ва­њем, али исто­ вре­ме­но и ра­дост и ус­хи­ће­ње јер упра­во са вр­хо­ва ових сте­на чо­век осе­ћа сву сво­ју сла­ бост на­спрам Ства­ра­о­че­вих де­ла. У истом мо­мен­ту ра­ђа се осе­ћај уз­ви­ше­но­сти и ле­ по­те. А та ле­по­та је из­ра­же­на кроз уме­ре­ ност. Њен са­др­жај и об­лик су у пу­ној хар­ мо­ни­ји.(...) Осе­ћај уз­ви­ше­но­сти ра­ђа се из по­гле­да на ове ви­со­ке сте­не на чи­јим се вр­ хо­ви­ма на­ла­зиш и чи­ни се као да си не­где из­ме­ђу не­ба и зе­мље. Уочив­ши зе­ле­ну до­ли­ну су­сре­ћеш се са иде­ал­ном рав­но­те­жом, док те об­у­зи­ма олим­пиј­ски мир по­сма­тра­ју­ћи ово ре­мек де­ло при­ро­де...”, за­бе­ле­жио је Те­ о­ха­рис Про­ва­та­кис, хро­ни­чар и за­љу­бље­ ник у ово ре­мек-де­ло при­ро­де и људ­ског пре­га­ла­штва. Раз­во­јем ту­ри­зма као но­се­ће при­вред­не гра­не Грч­ке, на­ста­ла је но­ва ера Ме­те­о­ра, је­дин­стве­ног мо­на­шког гра­да из­ме­ђу не­ ба и зе­мље. Да­нас за­си­гур­но јед­не од нај­а­ трак­тив­ни­јих де­сти­на­ци­ја древ­не Ела­де. ТРА­ГОМ СВЕ­ТО­РОД­НИХ НЕ­МА­ЊИ­ЋА По угле­ду на све­то­гор­ско мо­на­штво, по­чет­ком XI ве­ка ни­као је ма­на­стир­ски ком­плекс Ме­те­о­ри. Хро­ни­ча­ри бе­ле­же да по­че­так мо­на­шког жи­во­та ов­де да­ти­ра од 985. го­ди­не и до­ла­ска мо­на­ха Вар­на­ве. Та­да на­ста­ју пр­ве мо­на­шке ке­ли­је у пе­ ћи­на­ма ка­ме­них и не­при­сту­пач­них сте­на. Осни­ва­њем пр­вог ма­на­сти­ра Ду­пја­ни и цр­ кве Про­тат у XI ве­ку, по­чи­ње ор­га­ни­зо­ва­ње мо­на­шких брат­ста­ва. Ин­тен­зив­ни­ји мо­ли­ тве­ни жи­вот на Ме­те­о­ри­ма по­чи­ње у XIV ве­ку, ка­да све­то­гор­ски мо­нах Ата­на­си­је на јед­ној од нај­ве­ћих сте­на, на ви­си­ни од 623 ме­тра, ко­ју је на­звао Ме­те­о­ро, гра­ди ма­на­ стир Ве­ли­ки Ме­те­о­ри, по­све­ћен Пре­о­бра­ же­њу Хри­сто­вом. По угле­ду на све­то­гор­ ске под­ви­жни­ке, кти­тор Ве­ли­ких Ме­те­ор ­а до­но­си пр­ви Ти­пик (мо­на­шко пра­ви­ло), по ко­ме је и да­нас устро­јен мо­ли­тве­ни жи­ вот на Ме­те­о­ри­ма. Пр­во брат­ство чи­ни­ло је 14 мо­на­ха, а ма­на­стир је ужи­вао ве­ли­ ке при­ви­ле­ги­је де­спо­та Си­ме­о­на, вла­да­ра Ато­ли­је, по­лу­бра­та срп­ског кра­ља Сте­фа­на Ду­ша­на. На­кон Ду­ша­но­ве смр­ти, Си­ме­он

40

Специјално издање  2012.

2012 ď‚&#x; Special Edition

41

Хо­до­ча­шћа ује­ди­њу­је Те­са­ли­ју и Епир, про­гла­сив­ши се пр­во кра­љем, а ка­сни­је и ца­рем. Оста­ ће за­бе­ле­жен као ве­ли­ки за­ду­жби­нар и до­ бро­твор це­ло­куп­не мо­на­шке за­јед­ни­це на Ме­те­о­ри­ма. Ње­гов на­след­ник, све­то­гор­ски ђак, Јо­ван Урош Па­ле­о­лог, оп­чи­њен мо­рал­ ним и аскет­ским ли­ком мо­на­ха Ата­на­си­ја, на­ста­вља да по­ма­же Ата­на­си­ја и ње­го­во брат­ство, што ја­ча ути­цај за­јед­ни­це и сма­ тра се злат­ним пе­ри­о­дом Ме­те­о­ра. Сле­де­ ћи под­ви­жнич­ке при­ме­ре све­то­род­не ло­зе Не­ма­њи­ћа, но­шен же­љом за веч­ном му­ дро­шћу, Јо­ван Урош Па­ле­о­лог се од­ри­че ово­зе­маљ­ских бла­го­да­ти и сво­ју све­тов­ну рас­кош и моћ за­ме­њу­је мо­на­шком ри­зом, по­став­ши смер­ни мо­нах Јо­а­саф, по упо­ко­ је­њу свог са­бра­та и при­ја­те­ља Ата­на­си­ја и игу­ман Ве­ли­ких Ме­те­о­ра. МА­ТЕ­РИ­ЈАЛ СКУ­ПЉАН 70 ГО­ДИ­НА Це­лим ком­плек­сом до­ми­ни­ра тро­брод­ на са­бор­на цр­ква Пре­о­бра­же­ња Хри­сто­вог, са упи­са­ним кр­стом, три ку­по­ле и боч­ним ап­си­да­ма. Храм се на­ла­зи у цен­трал­ном де­ лу, ду­га­чак 42 а ви­сок 24 ме­тра, са­сто­ји се од спољ­не при­пра­те, при­пра­те глав­ног хра­ ма, и сма­тра се јед­ним од нај­леп­ших зда­ња тре­ћег пе­ри­о­да ви­зан­тиј­ске ар­хи­тек­ту­ре. Из­град­њу цр­кве по­чео је Све­ти Ата­на­си­је, а за­вр­шио бла­го­че­сти­ви Јо­а­саф. Храм је око 1552. осли­кан фре­ска­ма, у вре­ме игу­ ма­на Си­ме­о­на, док це­ло­куп­ним ен­те­ри­је­ ром сто­лу­ју цар­ске две­ри са по­зла­ће­ним др­ве­ним ико­но­ста­сом на­лик на ма­на­сти­ре Све­те Го­ре Атон­ске. У ис­точ­ном де­лу хра­ ма укле­сан је нат­пис: „Овај Све­ти Бож­ји храм Го­спо­да и Бо­га на­ше­га Ису­са Хри­ста по­диг­нут је за­хва­љу­ ју­ћи тру­ду и по­мо­ћи бла­го­че­сти­вих ота­ца на­ших Ата­на­си­ја и Јо­а­са­фа 1388. го­ди­не.”

Свет осло­бо­ђен те­жи­не вре­ме­на „На овим мир­ним ви­си­на­ма уоча­ва се пра­ва шу­ма са­чи­ње­на од огром­них сте­на, на чи­јим вр­хо­ви­ма су ма­на­сти­ри ко­ји су у ми­стич­ном скла­ду са сво­јим окру­же­њем. Мо­на­си увек ра­до при­ма­ју по­се­ти­о­це у про­сто­ри­ја­ма за при­јем го­сти­ју, ну­де­ћи све оно што абра­хам­ско и грч­ко го­сто­прим­ство на­ла­жу. Та­мо го­ре са­мо­ћа и ти­ши­на су пра­ви­ло. Где год да по­гле­даш осе­ћа се је­дин­ствен мир и бла­гост, као што се де­ша­ва са зве­зда­ним је­се­њим не­бом ко­је пре­пла­вљу­је не­му­шта ус­хи­ће­ност. Упра­ во на овим ја­ло­вим не­го­сто­љу­би­вим сте­на­ма ко­је су по­ста­ле па­ла­те за хи­ља­де ис­по­сни­ка, хри­шћан­ски мо­на­си су на­у­чи­ли да бу­ду му­дри у ми­сли­ма и скром­ни у уве­ре­њи­ма. Ме­ђу њи­ ма жи­ви је­дан дру­га­чи­ји свет осло­бо­ђен те­жи­не по­да­та­ка и вре­ме­на, из ко­га сва­ки мо­нах мо­же цр­пе­ти сна­гу ка­ко би се су­прот­ста­вио еле­мен­ти­ма при­ро­де и от­пе­вао хим­ну ства­ра­њу све­та из ха­о­са, хим­ну све­ту, ко­га је че­сто и сам у опа­сно­сти да из­гу­би.” (Те­о­ха­рис Про­ва­та­кис)

42

Специјално издање  2012.

Ру­са­ну Ју­го­и­сточ­но од Ве­ли­ких Ме­те­о­ра на­ла­зи се ма­на­стир Ру­са­ну, са­гра­ђен на вр­ху ус­ прав­не сте­не не­где у XI­II ве­ку, об­но­вљен кра­јем XIV ве­ка. Глав­на ма­на­стир­ска цр­ква, по­све­ће­на Пре­о­бра­же­њу Го­спод­ њем, та­ко­ђе је са­гра­ђе­на у ви­зан­тиј­ском сти­лу, са ку­по­лом и три ап­си­де, осли­ка­на фре­ска­ма и по­зла­ће­ним др­ве­ним ико­но­ ста­сом. Дру­ги по ве­ли­чи­ни и зна­ча­ју, иза Ве­ ли­ких Ме­те­о­ра је Ма­на­стир Свих Све­тих – Вар­ла­ам, сме­штен на сте­ни ви­со­кој 373 ме­тра, са­гра­ђен око 1350. го­ди­не, мар­љи­ во­шћу мо­на­ха Вар­ла­а­ма и ње­го­вог ма­ло­ број­ног брат­ства. Хро­ни­ча­ри бе­ле­же да се Вар­ла­ам по­пео ле­стви­ца­ма ко­је су се осла­ња­ле на др­ве­не но­са­че ко­ри­сте­ћи ру­пе ме­ђу сте­на­ма. Ње­гов при­мер сле­ди­ли су и оста­ли ис­по­сни­ци, та­ко да су на тај на­чин из­гра­ђе­ни ма­на­сти­ри на Ме­те­о­ри­ма. Ле­ стви­це су ка­сни­је за­ме­ње­не мре­жа­ма, та­ко да је са­мо пе­ња­ње пре­пу­но стра­ха и зеб­ње тра­ја­ло око по­ла са­та. Узда­ју­ћи се у мо­ли­ тву, ри­зи­ку­ју­ћи да сва­ког тре­на не­ста­ну у про­ва­ли­ји, мо­на­си су се ве­ко­ви­ма мре­жом и ле­стви­ца­ма пе­ли у сво­ја мо­ли­тве­на гне­ зда, да би 1923. ис­кле­са­ли сте­пе­ни­це у сте­ ни ко­је да­нас по­се­ти­о­це во­де до ма­на­сти­ ра, на вр­ху сте­не. Глав­на ма­на­стир­ска цр­ква са­гра­ђе­на је по узо­ру на све­то­гор­ске и са­сто­ји се од при­пра­те, на­о­са и Св. Бе­ме. Ма­на­стир­ски ком­плекс је са­гра­ђен за са­мо 20 да­на, док је при­ку­пља­ње ма­те­ри­ја­ла и ње­го­во скла­ ди­ште­ње на сте­ни тра­ја­ло пу­не 22 го­ди­не. И ова ма­на­стир­ска цр­ква је жи­во­пи­са­на фре­ска­ма, док је ико­но­стас ура­ђен у др­ве­ ту са по­зла­том. Про­сто­ром до­ми­ни­ра ма­на­стир Све­те Тро­ји­це из XIV ве­ка, са хра­мом по­диг­ну­ тим сре­ди­ном XV ве­ка. Да­нас се ве­ру­је да је ма­те­ри­јал за из­град­њу ма­на­сти­ра при­ ку­пљан ско­ро 70 го­ди­на. У скло­пу овог зда­ња са­гра­ђе­на су два хра­ма, глав­ни по­ све­ћен Све­тој Тро­ји­ци и ма­ла цр­ква Јо­ва­на Под­ро­ма. На пу­ту од Три­ка­ле ка Ка­лам­ба­ки, на јед­ној од сте­на са де­сне стра­не на­ла­зи се ма­на­стир Све­тог Сте­фа­на на­стао у XIV ве­ ку, док је ма­на­стир Све­тог Ни­ко­ле Ана­пав­ са по­диг­нут у XV ве­ку. На Ме­те­о­ри­ма да­нас по­сто­ји не­ко­ли­ ко на­пу­ште­них и не­на­се­ље­них ма­на­сти­ра, по­пут Св. Ге­ор­ги­ја Ман­да­ли­са, Св. Ни­ко­ле Ба­то­ва, Све­тог Ду­ха, Хри­сто­вог Очи­шће­ ња... Ве­ћи­на ових на­пу­ште­них зда­ња на­ ста­ла су у истом пе­ри­о­ду, да­кле XIV, XV и XVI век. 

Лав Ни­ко­ла­је­вич Тол­стој (1828-1881)

Под­с ет­ник

СР­БИ­ЈА У ОКУ ПУ­ТО­ПИ­СА­ЦА И БЕ­ЛЕ­ЖНИ­ЦА­МА ВЕ­ЛИ­КА­НА

У огле­да­лу вре­ме­на Кроз мно­га сто­ле­ћа, ову­да су про­ла­зи­ли број­ни рат­ни­ци и др­жав­ни­ци, ди­пло­ма­те ­ и тр­гов­ци, ис­тра­жи­ва­чи и ухо­де, пу­сто­ло­ви и пи­са­ри. Мно­ги од њих оста­ви­ли су иза ­ се­бе зна­ме­ни­те пу­то­пи­се, или су стра­ни­це на­пи­са­не ов­де увр­сти­ли у сво­ја доц­ни­ја ­ слав­на де­ла. Пи­са­ли су, бе­се­ди­ли или ком­по­но­ва­ли о Ср­би­ји ве­ли­ка­ни по­пут Лу­до­ви­га ­ Ари­о­ста, Сти­ве­на Сто­ра­са, Ан­дер­се­на, Ја­ко­ба Гри­ма, Ма­ци­ни­ја, Ге­теа, Ме­ри­меа, ­ Пу­шки­на, Ла­мар­ти­на, Ал­фон­са Му­хе, Чај­ков­ског, Тол­сто­ја, До­сто­јев­ског, Игоа, Ни­чеа, ­ Ан­дре­је­ва, Ле­син­га, Кле­ман­соа, Ста­не­скуа... По­све­ти­ли смо то­ме це­лу све­ску ­ у Еди­ци­ји „Упо­знај­те Ср­би­ју”, а са­да са­мо украт­ко под­се­ћа­мо

С

р­би­ја је мно­го пу­та у сво­јој исто­ ри­ји, те­шко је ре­ћи да ли на сво­ју сре­ћу или на жа­лост, би­ла у сре­ди­ европ­ске и свет­ске па­жње. Мо­жда и не­сра­змер­но мно­го спрам сво­је да­на­шње ве­ли­чи­не и по­ло­жа­ја. О њој су пи­са­ли и пе­ва­ли, за од­бра­ну ње­ну апе­ло­ва­ли нај­ве­ ћи. Но, раз­у­ме се, око сва­ке све­тло­сти ро­је се и сен­ке.

Пи­ше: Бран ­ и­слав Мат­ ић шту

44

Специјално издање  2012.

Пр­ве хро­ни­ке и пу­то­пи­се о Ср­би­ји у по­зном сред­њем ве­ку оста­ви­ли су они вич­ни пе­ру ко­ји су се уз рат­ни­ке за­пу­ ћи­ва­ли у та­ко­зва­не кр­ста­шке по­хо­де. Из њи­хо­вих за­пи­са зна­мо да ни­су сви у ми­ру до­ла­зи­ли, за­то је не­ки­ма то би­ла по­след­ ња ста­ни­ца пу­то­ва­ња. Ка­да су гла­сни­ци ја­ви­ли да је у Бо­ју на Ко­со­ву 1389. по­ги­ нуо тур­ски сул­тан Му­рат I и да је ње­го­ва

вој­ска за­пра­во за­у­ста­вље­на, фран­цу­ски краљ Шарл VI на­ре­дио је да „по­бе­до­но­сно зво­не па­ри­ски хри­шћан­ски хра­мо­ви и да се у Бо­го­ро­ди­чи­ној цр­кви одр­жи све­ча­но бо­го­слу­же­ње”. Ту ле­пу при­чу бе­ле­же мно­ ги, од опа­та Сен-Де­ни­са у XIV до фран­ цу­ског пи­сца Ми­ле­не Но­ко­вић кра­јем XX ве­ка. Де­це­ни­ја­ма ка­сни­је, ка­да је тур­ско на­пре­до­ва­ње ка сре­ди­шту Евро­пе ипак на­ ста­вље­но, Бе­о­град је на нај­ви­шим ме­сти­ма Евро­пе го­то­во зва­нич­но про­гла­шен „пред­ зи­ђем хри­шћан­ства” (an­te mu­ra­les chri­ sti­a­ni­ta­tis) и „бе­де­мом хри­шћан­ства” (the ba­stion of Chri­sti­a­nity). Пе­сник Лу­до­ви­го Ари­о­сто јед­но пе­ва­ње у свом слав­ном спе­ ву Мах­ни­ти Ор­лан­до по­све­ћу­је хе­рој­ској од­бра­ни Бе­о­гра­да. (Слич­ну те­му ће ви­ше од два ве­ка ка­сни­је ожи­ве­ти ита­ли­јан­ски ком­по­зи­тор Сти­вен Сто­рас у опе­ри Оп­са­да Бе­о­гра­да, по­ста­вље­ној нај­пре у лон­дон­ском Кра­љев­ском Дру­ри Лејн те­а­тру, по­том и у Њу­јор­ку и Да­бли­ну.) Ко­нач­ним па­дом Ср­би­је у тур­ско роп­ ство, сту­па­њем срп­ског на­ро­да у сво­је тро­и­по­ве­ков­но „за­мр­зну­то вре­ме”, у ове кра­је­ве на­вра­ћа­ју не­ки друк­чи­ји пут­ни­ци. Ди­пло­ма­те, тр­гов­ци, ис­тра­жи­ва­чи, ухо­де, пу­сто­ло­ви, слу­ге. „Има­ли су по пра­ви­лу ве­о­ма не­ја­сне, че­сто и са­свим по­гре­шне, пред­ста­ве о раз­гра­ни­че­њу ет­нич­ких ску­пи­ на на Бал­ка­ну и сла­бо су по­зна­ва­ли гра­ни­це и на­зи­ве ге­о­граф­ских и управ­них под­руч­ ја”, пи­ше Зден­ко Ле­вен­тал, ко­ји је са­ку­пио и об­ра­дио бри­тан­ске пу­то­пи­се кроз „на­ше кра­је­ве” од сре­ди­не XV до по­чет­ка XIX ве­ ка. Ме­ђу тим пут­ни­ци­ма, кроз по­ро­бље­не срп­ске зе­мље про­шли су, или ишли по са­ мом обо­ду њи­хо­вом, и је­дан Џон Лок и Ед­ мунд Спен­сер! На жа­лост, ова дво­ји­ца вр­ сни­ка ни­су има­ли вре­ме­на ни при­ли­ке да оста­ве зна­чај­ни­је за­пи­се о Ср­би­ји. Шта су за­бе­ле­жи­ли они дру­ги?

Го­сто­прим­ство Ен­гле­ски­ња Ви­ви­јан Хер­берт, у свом де­ лу Ср­би­ја рај си­ро­ма­ха из 1897, дир­ну­то пи­ше: „Кад у Ср­би­ји до­ђе­те у по­се­ту, од­мах се до­но­си по­слу­жав­ник са јед­ном или две­ма по­су­да­ма слат­ког, јед­ним су­дом за ка­ши­ чи­це, из два де­ла (је­дан пун а дру­ги пра­ зан), и из­ве­сним бро­јем ча­ша са во­дом. По­слу­жав­ник вам обич­но при­но­си јед­на љуп­ка кћи из ку­ће, или, што пред­ста­вља на­ро­чи­ту част, са­ма до­ма­ћи­ца. Сва­ко је у Ср­би­ји ду­ша од го­сто­прим­ства. Пут­ник у би­ло ко­јем кра­ју у уну­тра­шњо­сти би­ ва до­че­кан ср­дач­ном до­бро­до­шли­цом и оби­ла­то уго­шћен...”

 Ја­коб Грим (1785-1863) и Ле­о­полд Ран­ке (1795-1886) 2012  Special Edition

45

Под­с ет­ник ПО­НОС СЛО­ВЕН­СКОГ ПЛЕ­МЕ­НА

 Ал­фонс де Ла­мар­тин (1790-1869) и Ханс Кри­сти­јан ­ Ан­дер­сен (1805-1875)

46

Специјално издање  2012.

Ка­ко год, ра­до­зна­лом чи­та­о­цу да­нас су из тог пе­ри­о­да та­ме на рас­по­ла­га­њу пу­ то­пи­си Ви­ли­је­ма Ве­ја, Ри­чар­да Гил­фор­ да, Хен­ри­ја Осте­ла, Хен­ри­ја Ке­вен­ди­ша и Фок­са, Фај­нса Мо­ри­со­на, се­ра То­ма­са Гла­ве­ра, Ви­ли­је­ма Лит­геа, Џор­џа Сен­ди­ са, Пи­те­ра Ман­ди­ја, Хен­ри­ја Блан­та, Џо­ на Бер­бе­ри­ја, Вол­те­ра По­па, Едвар­да Бра­ у­на, По­ла Ри­коа, Џор­џа Ви­ле­ра, Френ­си­са Вер­но­на, се­ра Ви­ли­је­ма Ха­си­ја, Си­мо­на Кле­мен­та, Ри­чар­да По­ко­ка, Ри­чар­да Брај­ та, Џор­џа То­ма­са Ке­пла... Ср­би­ја из роп­ства, из „за­мр­зну­тог вре­ ме­на”, по­но­во сту­па у исто­ри­ју и ге­ог­ ра­ фи­ју по­чет­ком XIX ве­ка. Евро­па епо­хе ро­ман­ти­зма и Ср­би­ја на по­чет­ку свог ве­ ли­ког осло­бо­ди­лач­ког прег­ну­ћа сре­ћу се и от­кри­ва­ју ме­ђу­соб­но, с оду­ше­вље­њем. Об­ја­вљи­ва­ње срп­ских на­род­них пе­са­ ма у пре­во­ду на за­пад­но­ев­ роп­ске је­зи­ке иза­зва­ло је пра­ви шок и уз­бу­ђе­ње у ин­ те­лек­ту­ал­ним кру­го­ви­ма Евро­пе. Јер­ неј Ко­пи­тар, Ја­коб Грим, Ма­ци­ни, Ге­те, Вал­тер Скот, Про­спер Ме­ри­ме, Пу­шкин, Миц­ки­је­вич, То­ма­зео и „то­ли­ки дру­ги” сма­тра­ли су срп­ску еп­ску по­е­зи­ју – ко­ју је при­ку­пио, ре­ди­го­вао и об­ја­вио Вук Ка­ ра­џић – пр­во­ра­зред­ним от­кри­ћем. Ла­мар­тин та­да об­ја­вљу­је сво­је пе­сме о Ср­би­ји. Ме­ри Е. Да­рам, члан два кра­љев­ска ин­сти­ту­та у Лон­до­ну, же­на ко­ја је за че­ тврт ве­ка на­пи­са­ла и об­ја­ви­ла се­дам књи­ га и низ чла­на­ка у во­де­ћим ен­гле­ским ли­сто­ви­ма и ча­со­пи­си­ма, у то вре­ме об­ ја­вљу­је сво­ју зна­чај­ну књи­гу Кроз срп­ске зе­мље, из­но­се­ћи мно­штво опи­са и опа­жа­ ња о зе­мљи, љу­ди­ма, окру­же­њу, не­при­­ја­те­љи­ма. Ханс Кри­сти­јан Ан­дер­сен про­пло­вио је и про­пу­то­вао кроз низ срп­ских зе­ма­ља и гра­до­ва у вре­ме Пр­вог устан­ка. За­пи­се је увр­стио у књи­гу Пе­сни­ков ба­зар, пр­ви пут об­ја­вље­ну знат­но ка­сни­је, 1842. (Ви­ ше о то­ме у: „Ан­дер­сен у Ср­би­ји”, На­ци­о­ нал­на ре­ви­ја, бр. 3, 2007) На по­чет­ку исте те де­це­ни­је, 1841, за­вр­ша­ва­ју­ћи свој ци­клус пре­да­ва­ња о срп­ској на­род­ној по­е­зи­ји на фран­цу­ском ко­ле­џу у Ло­за­ни (пе­так, 19. март 1841), нај­ве­ћи пољ­ски пе­сник Адам Миц­ки­је­вич је ре­као: „Вре­ме је да се ра­ста­не­мо са исто­ри­ јом срп­ске књи­жев­но­сти... Тај на­род ће и да­ље жи­ве­ти за­тво­рен у сво­ју про­шлост, пред­о­дре­ђен да бу­де му­зи­чар и пе­сник це­лог сло­вен­ског пле­ме­на, не пред­ос­ е­ћа­ ју­ћи чак ни то да ће јед­ног да­на по­ста­ти нај­ве­ћи књи­жев­ни по­нос Сло­ве­на.”

ИЗ­МИ­ШЉА­ЊЕ РУ­РИ­ТА­НИ­ЈЕ Из­у­зет­ни не­мач­ки исто­ри­чар књи­жев­ но­сти, ет­но­лог и ка­рак­те­ро­лог Гер­хард Ге­ зе­ман то­ком сво­јих пу­то­ва­ња и ис­тра­жи­ ва­ња кроз срп­ске кра­је­ве про­ник­нуо је у ду­бље сло­је­ве срп­ске for­ma men­tis, срп­ског ho­mo he­ro­i­cus-а: „... Са­мо ту, у Ста­рој Ср­би­ји, мо­гле су се одр­жа­ти у све­жи­ни исто­риј­ске тра­ди­ци­је и ро­ди­ти оне на­ци­он ­ ал­не че­жње ко­је про­жи­ ма­ју жи­вот и књи­жев­ност Ди­на­ра­ца и ко­је су се ис­пу­ни­ле тек у на­ше да­не... Че­сто се са тим осо­би­на­ма спа­ја ода­ност иде­ји пра­ вич­но­сти, иде­ји на­род­не и лич­не сло­бо­де и ча­сти, или со­ци­јал­ним и по­ли­тич­ким на­че­ ли­ма. Оту­да опа­сна без­у­слов­ност њи­хо­вих ве­ли­ких по­ли­ти­ча­ра и ге­ни­јал­них де­ма­го­ га, по­бу­ње­ни­ка, хај­ду­ка, на­род­них ју­на­ка и уско­ка...” Пу­ту­ју­ћи по сло­вен­ском Бал­ка­ну, Ал­ фонс Му­ха, ве­ли­ки мај­стор че­шког art no­u­ ve­au и пе­сник Сло­вен­ске епо­пе­је, пи­ше сво­ јој же­ни: „Му­зи­ка и пе­сма та­ко су ду­бо­ко ви­зан­ тин­ске и сло­вен­ске. Као да жи­вим у IX ве­ ку... Ни­шта се ду­бин­ски ни­је про­ме­ни­ло за две хи­ља­де го­ди­на!” А зна­ме­ни­ти ру­мун­ски пе­сник Ни­ки­та Ста­не­ску ова­ко ће: „У Ср­би­ји ва­здух ни­је за ди­са­ње, ов­де је ва­здух за пе­ва­ње.” Нај­че­шћи пу­то­пи­сци у на­шим кра­је­ви­ ма су у то вре­ме Ру­си, Бри­тан­ци и Нем­ци. Пу­то­пи­сна остав­шти­на је ве­ли­ка. Ме­ђу нај­ зна­чај­ни­јим ауто­ри­ма су и Алек­сан­дар Ф. Гиљ­фер­динг, Па­вел А. Ро­вин­ски, Ар­чи­балд Пеј­тон, Чарлс Лем, Аде­ли­на По­ли­на Ир­би, Џор­џи­на Мјур Ме­кен­зи, Фе­ликс Ка­ниц, Гу­ став Раш...

На жа­лост, уз ово оби­ље, на­ста­вље­на је и она ли­ни­ја по­вр­шног, ола­ког и пот­пу­но не­ зна­лач­ког пи­са­ња из прет­ход­не епо­хе. Ако не до­во­ди­мо у пи­та­ње до­бре на­ме­ре, на том тлу по­вр­шно­сти, ола­ко­сти и не­зна­ња ни­кли су мно­ги и да­нас жи­ви ру­жни сте­ре­о­ти­пи, што је до­бро осве­тли­ла Ве­сна Гол­свор­ти у сво­јој сту­ди­ји Из­ми­шља­ње Ру­ри­та­ни­је (Yale Uni­ver­sity Press, 1998). Ме­ђу­тим, та­да је то још би­ло са­свим бе­ниг­но и сме­шно, јер ни­ је би­ло упра­вљач­ки ин­стру­мент у ру­ка­ма спин док­то­ра за­по­сле­них у цен­три­ма по­ли­ тич­ке мо­ћи. Бе­ху то чед­ни­ја до­ба. За све то вре­ме те­као је бур­ни про­цес срп­ског пот­пу­ног осло­ба­ђа­ња, про­цес дуг сто че­тр­на­ест го­ди­на (1804–1918). Бор­бе ди­пло­мат­ске, по­ли­тич­ке, ди­на­стич­ке, оба­ ве­штај­не, бор­бе на рат­ним фрон­то­ви­ма. „У исто­ри­ји ове зе­мље не­ма ско­ро ни јед­не ре­дов­не стра­ни­це: са­мо бор­бе и ра­ то­ви... Исто­ри­ја Ср­би­је је исто­ри­ја ње­ног му­че­ни­штва”, пи­сао је у Ве­сни­ку Евро­пе 1876. Па­вел Апо­ло­но­вич Ро­ вин­ски. „Из­ба­ви­те Ср­би­ју од те­ шке оба­ве­зе да ве­чи­то бу­де на

 Мар­ше­ви Ср­би­ма у част: Пе­тар Иљич­ Чај­ков­ски­ (1840-1893) и Фри­дрих Ни­че (1844-1900)

 Вик­тор Иго (1802-1885)

Све­док је­дан: цео свет Вик­тор Иго 1876. о стра­да­њу Ср­би­је ис­пи­су­је да­нас зна­ме­ ни­те ре­че­ни­це: „Уби­ја­ју је­дан на­род. Где? У Евро­пи. Има ли ко­га да то по­све­до­чи? Све­док је је­дан: Цео свет.”

2012  Special Edition

47

Под­с ет­ник

 Алек­сан­дар ­ Сер­ге­је­вич ­ Пу­шкин ­ (1799-1837) Ре­бе­ка Вест (1892-1983) Ле­о­нид ­ Ни­ко­ла­је­вич ­ Ан­дре­јев ­ (1871-1919)

стра­жи, на ка­ра­ул ­ и где тре­ба чу­ва­ти сво­је гра­ни­це, и тек ће­те та­да ви­де­ти шта вам та зе­мља мо­же пру­жи­ти и шта ће по­ка­за­ти срп­ски на­род.” НИ­ЧЕ­ОВ „СРП­СКИ МАРШ” Мно­го је оних ко­ји зна­ју да је у осмој де­це­ни­ји XIX ве­ка зна­ме­ни­ти Пе­тар Иљич Чај­ков­ски ком­по­но­вао фа­сци­нант­ни Срп­ ско-ру­ски марш, као свој до­при­нос сло­вен­ ском оруж­ју у та­да­шњем Срп­ско-тур­ском ра­ту. У исти тај рат као до­бро­во­љац до­ла­зи ру­ски офи­цир Ра­јев­ски, ко­ји је по­слу­жио Тол­сто­ју као про­то­тип за лик Врон­ског у ро­ма­ну Ана Ка­ре­њи­на (цр­ква у спо­мен ње­ го­ве хе­рој­ске по­ги­би­је, са др­во­ре­дом пре­ не­тим из Под­мо­ско­вља, и да­нас се мо­же по­се­ти­ти у се­лу Гор­њи Адро­вац код Алек­ син­ца, не­да­ле­ко од про­мет­ног „Ко­ри­до­ра 10”). Та­да у Ср­би­ју, та­ко­ђе као до­бро­во­љац, сти­же и чу­ве­на Хо­лан­ђан­ка Жа­на Мер­кус, ко­ју је та­ко див­но опи­сао исто­ри­чар Ре­не Гре­мо. Зна­мо и да је Фјо­дор Ми­ха­и­ло­вич До­сто­јев­ски та­да ве­о­ма ан­га­жо­ва­но пи­сао за­ла­жу­ћи се за све­сло­вен­ску со­ли­дар­ност и „по­моћ ма­лој хе­рој­ској Ср­би­ји”. Ме­ђу­тим, оста­ло је ве­о­ма ма­ло по­зна­то да је у то вре­ ме и Фри­дрих Ни­че, у сла­ву срп­ских рат­ни­ ка за сло­бо­ду, ком­по­но­вао Срп­ски марш!

По­вра­так На ми­ров­ној кон­фе­рен­ци­ји у Вер­са­ју 1919, ка­да је озва­ни­чен за­вр­ше­так Пр­вог свет­ског ра­та, Жорж Кле­ман­со је ре­као: „При­ли­ком за­кљу­че­ња ове на­ше Кон­фе­рен­ци­је ми­ра, ја мо­ рам – пре не­го што си­ђем са овог по­ди­ју­ма – да из­ја­вим сво­ је ве­ли­ко жа­ље­ње што са по­ли­тич­ке по­зор­ни­це све­та не­ста­је јед­но ве­ли­ко исто­риј­ско име: СР­БИ­ЈА.” Ср­би­ја је та­да по­ста­ла пи­је­монт Ју­го­сла­ви­је и то оста­ла, у раз­ ли­чи­тим об­ли­ци­ма, све до 2006. Од та­да по­но­во има сво­је соп­стве­но др­жав­но име.

48

Специјално издање  2012.

И доц­ни­је ће Ср­би­ја би­ва­ти у ап­со­лут­ ној жи­жи ин­те­ре­со­ва­ња и на на­слов­ним стра­на­ма све раз­ви­је­ни­је штам­пе. И у вре­ ме атен­та­та из 1903, и у вре­ме кри­зе ко­ја је из­би­ла на­кон аустро­уг­ ар­ске анек­си­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не 1908, и у вре­ме Бал­кан­ских ра­то­ва, али на­ро­чи­то у вре­ме Пр­вог свет­ ског ра­та. Дра­ма­тич­на суд­би­на Ср­би­је у том ра­ту, „Гол­го­та и Вас­крс Ср­би­је”, по­тре­ сли су мно­ге, ве­ли­ке и ма­ле, ши­ром све­та. Ме­ђу бе­смрт­не стра­ни­це та­да по­све­ће­не Ср­би­ји сва­ка­ко спа­да­ју оне ко­је је оста­вио ве­ли­ки ру­ски пи­сац Ле­о­нид Ан­дре­јев. Ро­ берт Ле­синг, у то вре­ме аме­рич­ки ми­ни­ стар спољ­них по­сло­ва, за­пи­сао је: „Ка­да се бу­де пи­са­ла исто­ри­ја овог ра­ та, нај­слав­ни­ји ње­гов оде­љак но­си­ће на­зив Ср­би­ја.” И у да­љем то­ку XX ве­ка о Ср­би­ји је пи­ са­но до­ста. Ка­сни­је ће на­ста­ти и мно­ги пу­то­пи­си ка­ме­ром. Мно­га име­на, на­сло­ ви, ре­фе­рен­це. Овај бр­зи пре­глед за­вр­ши­ мо, ипак, фраг­мен­ти­ма из јед­ног од нај­бо­ љих пу­то­пи­са XX ве­ка, на­пи­са­ног упра­во о овој зе­мљи. Ре­бе­ка Вест (Цр­но јаг­ње и си­ви со­ко): „Ни­шта у жи­во­ту ни­је на ме­не ути­ца­ло то­ли­ко као то пу­то­ва­ње кроз Ју­го­сла­ви­ју... Ли­чи­ло је на пра­ће­ње ву­не­не ни­ти ко­ја ће ме из­ве­сти из ла­ви­рин­та, а да ни­сам ни зна­ ла да сам у ње­му за­зи­да­на.” „Има зе­ма­ља ко­је по­не­кад да­ни­ма чу­ва­ју сво­је тај­не од пут­ни­ка и не по­ка­зу­ју му ни­шта осим сво­ је спо­ља­шњо­сти... а он­да му од­јед­ном ба­це кључ и ка­жу му да иде ку­да же­ли и ви­ди све што мо­же. Та­ква је ова зе­мља.” У епи­ло­гу те не­за­бо­рав­не књи­ге, на­пи­ са­ном у Лон­до­ну у про­ле­ће 1941, гле­да­ју­ћи ка­ко бом­бе па­да­ју на њен град ко­ји го­ри, на­пи­са­ла је: „Док сам раз­ми­шља­ла о мо­ гу­ћој ин­ва­зи­ји, или ка­да би бом­ба па­ла у бли­зи­ни, че­сто сам се мо­ли­ла: Го­спо­де, до­ пу­сти ми да се др­жим срп­ски!” 

Стра­те­ги­ја / STRATEGY

50

Специјално издање  2012.

ДЕ­ЈАН ВЕ­СЕ­ЛИ­НОВ, ДИ­РЕК­ТОР ТУ­РИ­СТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ БЕ­О­ГРА­ДА, ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ”

Пре­сто­ни­ца је стуб срп­ског ту­ри­зма Пре­ма свим ег­закт­ним по­ка­за­те­љи­ма, Бе­о­град је ап­со­лут­но удар­на ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја у Ср­би­ји. И то­ком 2011, иако кри­зне, оства­рио је зна­ча­јан раст. Упра­во из Бе­о­гра­да мно­ги го­сти усме­ра­ва­ју се ши­ром Ср­би­је. ТОБ на­ста­вља да ква­ли­тет­но уче­ству­је у бр­зој и до­бро во­ђе­ној ур­ба­ној ре­ге­не­ра­ци­ји Бе­о­гра­да, ка­ко би он по­стао гло­бал­но по­зна­та ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја Пи­ше: Го­ран Бу­ди­мир

П

ре­ма по­да­ци­ма За­во­да за ста­ти­сти­ ку и ин­фор­ма­ти­ку Гра­да Бе­о­гра­да, про­шле го­ди­не срп­ску пре­сто­ни­цу по­се­ти­ло је 11 од­сто ви­ше стра­них го­сти­ ју, ко­ји су оства­ри­ли за 8 од­сто ви­ше но­ ће­ња. Ре­кор­дан је и број го­сти­ју ко­ји су у Ме­ђу­на­род­но пут­нич­ко при­ста­ни­ште „Лу­ ка Бе­о­град” до­шли пут­нич­ким бро­до­ви­ма, та­ко­зва­ним кру­зе­ри­ма: 58.000 њих – ка­же у ин­тер­вјуу за спе­ци­јал На­ци­о­нал­не ре­ви­је Де­јан Ве­се­ли­нов, ди­рек­тор ТОБ-а. – Оправ­ да­на су би­ла, да­кле, на­ша оче­ки­ва­ња да ће би­ти по­ве­ћан број го­сти­ју. То­ме је до­при­ не­ла и кам­па­ња „City Bre­ak” (град­ски од­ мор), ко­ју смо ове го­ди­не во­ди­ли у са­рад­њи са ком­па­ни­ја­ма ЈАT, Аеро­дром „Ни­ко­ла Те­сла”, хо­те­ли­ма и ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ ма. Кре­и­ра­ли смо аран­жман по­чев од 198 евра за ви­кенд по­се­ту Бе­о­гра­ду, чи­ме је по­ стиг­ну­та од­лич­на кон­ку­рент­ност у од­но­су на оста­ле де­сти­на­ци­је у окру­же­њу и ши­ре. За­до­вољ­ни смо тим ре­зул­та­ти­ма, али смо све­сни да Бе­о­град мо­же бо­ље и ви­ше. Осим уоби­ча­је­них ком­па­ра­тив­них пред­ но­сти ко­је у ова­квом ре­ги­о­ну има јед­на истин­ска ме­тро­по­ла, ко­јим по­себ­но­сти­ ма Бе­ог­ рад за­и­ста при­вла­чи ту­ри­сте? Ка­да по­зи­ва­мо ту­ри­сте у Бе­о­град, ми че­сто ка­же­мо да ће вр­ло бр­зо осе­ти­ти отво­ ре­ност и при­ја­тељ­ство Бе­о­гра­ђа­на. Али, Бе­о­град је по­се­бан и за­то што ле­жи на две ме­ђу­на­род­но зна­чај­не ре­ке, на ушћу Са­ве у Ду­нав. Под­руч­је гра­да има око 200 ки­ ло­ме­та­ра оба­ла! У Бе­о­гра­ду је и је­дан од нај­ве­ћих пра­во­слав­них хра­мо­ва у Евро­пи, Храм све­тог Са­ве. На све­га че­ти­ри ки­ло­ме­

тра од цен­тра гра­да на­ла­зе се Ада Ци­ган­ли­ ја и Сав­ско је­зе­ро, ко­је је ре­но­ми­ра­ни сајт „In­ter­na­ti­o­nal Bu­si­ness Ti­me” увр­стио ме­ђу 10 нај­леп­ших град­ских је­зе­ра на све­ту. Град има пре­ко 60 ки­ло­ме­та­ра би­ци­кли­стич­ких и ше­тач­ких ста­за. Го­сти Бе­о­гра­да има­ју при­ли­ку да ужи­ва­ју у од­лич­ној хра­ни и пи­ ћу, а о ноћ­ном жи­во­ту на­шег гра­да већ је ре­че­но то­ли­ко то­га ле­пог. Спе­ци­ја­ли­зо­ва­ ни из­да­вач во­ди­ча „Lo­nely Pla­net”, на при­ мер, про­гла­сио је Бе­о­град за јед­ну од топ де­сет свет­ских де­сти­на­ци­ја за про­вод. На­ше ту­ри­стич­ке атрак­ци­је су и Бе­о­ град­ска твр­ђа­ва, Ска­дар­ли­ја, Ава­ла, Зе­мун, Трг Ре­пу­бли­ке, Кнез Ми­ха­и­ло­ва ули­ца, Мост на Ади, број­ни му­зе­ји, га­ле­ри­је и по­ зо­ри­шта. Про­гра­ми раз­гле­да­ња гра­да отво­ ре­ним ауто­бу­си­ма, трам­ва­јем, ба­ло­ном и бро­дом, кроз при­чу во­ди­ча и ку­сто­са, у нај­бо­љем све­тлу пред­ста­вља­ју исто­ри­ју, кул­ту­ру и тра­ди­ци­ју на­шег гра­да. Бе­о­град је чу­вен и по број­ним атрак­тив­ ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма. Свет­ске му­зич­ке зве­зде че­сто на­сту­па­ју у на­шем гра­ду. Бе­о­

 По­но­сан на стил и шарм Бе­о­гра­ђа­на: Де­јан Ве­се­ли­нов, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да

Фа­сци­на­ци­је Бе­о­гра­дом – Лич­но, фа­сци­ни­ра ме по­ло­жај Бе­о­гра­да. Ма­ло гра­до­ва има та­ко не­што. Жи­вот на ре­ка­ма, на­ро­чи­то то­ком ле­та, пра­ви је на­чин да се ужи­ва и про­во­ди сло­бод­но вре­ме. Жи­вим у Бло­ку 45 и че­сто ше­там Сав­ским ке­јом, ко­ји је ле­по уре­ђен и пред­ о­дре­ђен за ре­кре­а­ци­ју. Уз оба­лу је ве­ли­ки број спла­во­ва, ве­ ћи­ном ло­кал­ног ка­рак­те­ра, с по­себ­ним шар­мом. Љу­ди ко­ји про­во­де вре­ме на ре­ци су опу­ште­ни и спрем­ни на дру­же­ње, на пре­при­ча­ва­ње ле­ген­ди и анег­до­та ко­је од­сли­ка­ва­ју пра­ви дух гра­да.

2012  Special Edition

51

Стра­т е­г и­ј а

 Ска­дар­ли­ја, бо­ем­ска и умет­нич­ка че­тврт Бе­о­гра­да

град се од оста­лих де­сти­на­ци­ја раз­ли­ку­је и по свом кул­тур­ном иден­ти­те­ту – шар­мант­ ном сти­лу жи­во­та и дру­же­ња, што ре­дов­но оста­вља по­се­бан ути­сак на го­сте.

 „Бе­о­гра­ђан­ка”, јед­на од нај­ви­ших згра­да у срп­ској пре­сто­ни­ци, у ко­јој је и се­ди­ште Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­ог­ ра­да

ТУ­РИ­СТИЧ­КИ ПРО­ИЗ­ВОД БЕ­О­ГРА­ДА Ко­ји су кључ­ни по­сту­ла­ти ту­ри­стич­ке стра­те­ги­је Бе­о­гра­да да­нас, и да ли су они, по Ва­шем ми­шље­њу, из­др­жа­ли до­са­ да­шњу „но­во­ми­ле­ни­јум­ску про­ве­ру”? Ту­ри­стич­ки про­из­вод Бе­о­гра­да за­сни­ва се на прин­ци­пи­ма одр­жи­вог раз­во­ја, оства­ ре­ња по­зи­тив­ног ути­ца­ја на ква­ли­тет жи­во­ та Бе­о­гра­ђа­на, али и очу­ва­ња атрак­тив­но­ сти за стра­не ту­ри­сте. На по­ве­зи­ва­њу свих услу­га, про­из­во­да и ак­тив­но­сти ко­ји су ди­

Без нер­ви­ра­ња Шта Вас у Бе­о­гра­ду, и код Бе­о­гра­ђа­на, стра­хо­ви­то нер­ви­ра? Не­ма то­га што ме у Бе­о­гра­ду „стра­хо­ви­то нер­ви­ра”. То је град у ко­ме сам ро­ђен, жи­вим, ра­дим и при­хва­там га та­квим ка­кав је­сте. На­рав­но, био бих срећ­ни­ји ка­да би сви ви­ше во­ ди­ли ра­чу­на о чи­сто­ћи гра­да, на­ро­чи­то на ре­ка­ма, и ка­да би ма­ње ко­ри­сти­ли си­ре­не у са­о­бра­ћа­ју.

52

Специјално издање  2012.

рект­но или ин­ди­рект­но у ве­зи са ту­ри­змом, на њи­хо­вом ин­те­гри­са­њу у про­цес раз­во­ја ту­ри­стич­ког про­из­во­да. По­сту­ла­ти Ту­ри­ стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да под­ра­зу­ме­ ва­ју уче­ство­ва­ње у бр­зој и до­бро во­ђе­ној ур­ба­ној ре­ге­не­ра­ци­ји гра­да, ка­ко би Бе­о­ град по­стао гло­бал­но по­зна­та град­ска ту­­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја, ко­смо­по­лит­ски ли­ дер ме­ђу гра­до­ви­ма ју­го­и­сточ­не Евро­пе, град ко­ји сво­јим го­сти­ма пру­жа ур­ба­не до­ жи­вља­је ви­со­ког ква­ли­те­та, а ин­ве­сти­то­ри­ ма до­бре по­слов­не шан­се, град ко­ји је ва­жна на­у­тич­ка тач­ка, са пот­пу­но ис­ко­ри­шће­ним по­тен­ци­ја­лом реч­ног ту­ри­зма, град кул­ тур­но-исто­риј­ске ба­шти­не, град кон­гре­са и сај­мо­ва. Та­ко­ђе, ви­ди­мо Бе­о­град и као град спорт­ ских и кул­тур­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, зе­ле­них зо­на и еко­ту­ри­зма, без­бе­дан град, у ста­бил­ ном по­ли­тич­ком и еко­ном­ском окру­же­њу, град са ре­ше­ним ин­фра­струк­тур­ним про­бле­ ми­ма, са ре­гу­ли­са­ном ту­ри­стич­ком ин­фра­ струк­ту­ром (пар­ки­ра­ли­шта за ту­ри­стич­ке ауто­бу­се, до­ступ­ност осо­ба­ма са ин­ва­ли­ди­ те­том, са до­бро ре­гу­ли­са­ном сиг­на­ли­за­ци­ јом на це­лој те­ри­то­ри­ји гра­да, уре­дан и чист, са при­о­ри­те­ти­ма у обла­сти еко­ло­ги­је).

2012 ď‚&#x; Special Edition

53

Стра­т е­г и­ј а Пре­зен­та­ци­ја на спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним ме­ у­на­род­ним ту­ри­стич­ким сај­мо­ви­ма у ђ ино­стран­ству је ди­рек­тан на­чин про­мо­ ци­је Бе­о­гра­да на тр­жи­шту, пред стра­ним ту­ро­пе­ра­то­ри­ма и спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним ту­ ри­стич­ким аген­ци­ја­ма ко­ји ор­га­ни­зо­ва­но до­во­де го­сте, али и ин­ди­ви­ду­ал­ним по­се­­ ти­о­ци­ма. У скла­ду са сво­јом стра­те­ги­јом, пре­зен­ту­је­мо го­то­ве па­ке­те крат­ког град­­ ског од­мо­ра у Бе­о­гра­ду, кул­тур­них и спор­ т­ских ма­ни­фе­ста­ци­ја, као и мо­гућ­но­сти кон­гре­сне ин­ду­стри­је. У Бе­о­гра­ду је, да­кле, нај­ве­ћа кон­цен­ тра­ци­ја ино­стра­них го­сти­ју. По­сто­ји ли план­ско и син­хро­ни­зо­ва­но на­сто­ја­ње да се ти го­сти ор­га­ни­зо­ва­но усме­ра­ва­ју ка дру­гим ква­ли­тет­ним де­сти­на­ци­ја­ма у Ср­би­ји? На­рав­но, ми смо све­сни то­га да нај­ве­ћи број го­сти­ју бо­ра­ви у Бе­о­гра­ду и же­ли­мо да им пру­жи­мо ин­фор­ма­ци­је о дру­гим ту­ри­ стич­ким де­сти­на­ци­ја­ма у Ср­би­ји. То ра­ди­ мо кроз ди­стри­бу­ци­ју про­па­ганд­них ма­те­ ри­ја­ла у на­шим ин­фор­ма­тив­ним цен­три­ма, пре­до­ча­ва­њем ин­фор­ма­ци­ја и лин­ко­ва на сај­ту ТОБ-а, ор­га­ни­за­ци­јом кон­фе­рен­ци­ ја за но­ви­на­ре у на­шем ин­фор­ма­тив­ном ту­ри­стич­ком цен­тру. И пре­зен­та­ци­ја Бе­о­ гра­да на ме­ђу­на­род­ним струч­ним сај­мо­ ви­ма и ску­по­ви­ма нај­че­шће је део на­сту­па Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је, од­но­сно део пре­зен­та­ци­је на­ше зе­мље. Та­ко­ђе, на сај­мо­ви­ма ту­ри­зма ту­ро­пе­ра­то­ри­ма увек пред­ла­же­мо и де­сти­на­ци­је у око­ли­ни Бе­о­ гра­да ко­је су од­лич­не за днев­не и по­лу­днев­ не из­ле­те. Успех раз­во­ја ту­ри­зма Ср­би­је за­ ви­си од Бе­о­гра­да, ко­ји је нај­ве­ће еми­тив­но тр­жи­ште до­ма­ћих ту­ри­ста и то се у прак­си ре­а­ли­зу­је, јер све ве­ћи број љу­ди по­се­ћу­је ту­ри­стич­ке цен­тре на­ше зе­мље. КЉУЧ У КОН­КУ­РЕНТ­НО­СТИ Ту­ри­стич­ка по­ну­да Бе­о­гра­да ре­дов­ но се пред­ста­вља у ве­ли­ким европ­ским цен­три­ма (у ја­ну­а­ру, на при­мер, у Бе­чу, Бра­ти­сла­ви...). Ка­ко ти „ста­ри Евро­пља­ ни”, у гра­до­ви­ма ду­ге тра­ди­ци­је и ве­ли­

По­нос – По­но­сан сам на шарм и стил жи­во­та Бе­ог­ ра­ђа­на, ко­ји уме­ју да се су­оч ­ е са про­бле­ми­ма на је­дан сим­па­ти­чан на­чин, а све до­бро што им се де­ша­ва уме­ју да про­сла­ве и по­де­ле са дру­ ги­ма. По­себ­но сам по­но­сан због на­чи­на на ко­ји про­сла­вља­ мо по­бе­де на­ших спор­ти­ста и на­чи­на на ко­ји их до­че­ку­је­мо у гра­ду. Они су то за­слу­жи­ли, јер су на­ши од­лич­ни ам­ба­са­до­ри у све­ту. Зна­чај­но до­при­но­се кре­ир ­ а­њу до­брог ими­џа на­ше зе­ мље и на­шег гра­да.

54

Специјално издање  2012.

ке кул­ту­ре, ре­ал­но ре­а­гу­ју на Бе­ог­ рад и мо­гућ­но­сти ко­је он (не)ну­ди? Ре­ал­но, сви по­ка­зу­ју ин­те­ре­со­ва­ње за до­ла­зак и по­треб­не су им до­дат­не ин­фор­ ма­ци­је шта Бе­о­град мо­же да им по­ну­ди. На при­мер, на пре­зен­та­ци­ји у Бе­чу, ко­ју смо одр­жа­ли пре не­ко­ли­ко да­на, ис­та­кли смо ја­ке ве­зе из­ме­ђу Бе­ча и Бе­о­гра­да, са ак­ цен­том на спо­ме­ни­ке и зда­ња као што су Ка­пи­ја Кар­ла VI, ве­ли­ки бу­нар Бе­о­град­ске твр­ђа­ве (Рим­ски бу­нар), ба­рут­ни ма­га­цин и оста­ла зда­ња ко­ја су по­сто­ја­ла у Бе­о­гра­ ду, а из­гра­ђе­на су то­ком аустриј­ског упра­ вља­ња гра­дом. Искре­но, ван мар­ке­тин­шких кли­шеа, шта стран­ци нај­ви­ше за­ме­ра­ју Бе­о­гра­ду и Бе­о­гра­ђа­ни­ма? Нај­че­шће за­ме­ра­ју ка­да се осе­ћа­ју пре­ ва­ре­но, а то се од­но­си на по­је­ди­не слу­ча­ је­ве – ви­со­ки из­но­си так­си ра­чу­на, на при­ мер. Сме­та­ју им и пу­ше­ње на јав­ном ме­сту, гу­жва и бу­ка у са­о­бра­ћа­ју... Ко­рект­но по­на­ ша­ње, уз­др­жа­ва­ње од иза­зи­ва­ња ин­ци­де­на­ та и бу­ке оно је че­му тре­ба да те­жи сва­ки по­је­ди­нац, јер то за­си­гур­но до­при­но­си бо­ љем жи­во­ту и нас са­мих у гра­ду, али и да­ љем раз­во­ју ту­ри­зма, ве­ћем бро­ју го­сти­ју, са­мим тим и ве­ћим при­хо­ди­ма. А хва­ле? По ан­ке­ти ко­ју смо спро­ве­ли, го­сти хва­ле љу­ба­зност Бе­о­гра­ђа­на, до­бру ат­мос­фе­ ру у гра­ду, бо­га­ту исто­ри­ја, зе­ле­не по­вр­ ши­не и пар­ко­ве, ре­ке, ве­ли­ки асор­ти­ман услу­га, тра­ди­ци­о­нал­ну хра­не и пи­ћа, број­ не зна­ме­ни­то­сти и кул­тур­но-за­бав­не ма­ ни­фе­ста­ци­је. Струч­ња­ци упо­зо­ра­ва­ју да ће ова го­ди­ на би­ти, у пла­не­тар­ним раз­ме­ра­ма, еко­ ном­ски и фи­нан­сиј­ски из­уз­ ет­но те­шка. У ту­ри­зму, као ве­о­ма ра­њи­вој обла­сти, та упо­зо­ре­ња зву­че још дра­ма­тич­ни­је. Ка­ко се ТОБ спре­ма за су­о­ча­ва­ње са оче­ ки­ва­ним про­бле­ми­ма и па­до­ви­ма? Ми смо на­ви­кли да ра­ди­мо у кри­зним вре­ме­ни­ма. На­ше да­ље ак­тив­но­сти усме­ ре­не су на још агре­сив­ни­ју про­мо­ци­ју Бе­ о­гра­да и ње­го­ве по­ну­де. Сре­ћом, гло­бал­ни ту­ри­стич­ки трен­до­ви све ви­ше су у прав­цу по­се­те гра­до­ви­ма (крат­ки од­мо­ри од не­ко­ ли­ко да­на), а Бе­о­град има по­тен­ци­јал да од­го­во­ри на тра­жњу. Јед­на од глав­них ак­ тив­но­сти, као и до са­да, би­ће усме­ре­на на ко­ор­ди­на­ци­ју при­вред­них су­бје­ка­та ко­ји има­ју нај­ва­жни­ју уло­гу у кре­и­ра­њу про­из­ во­да и це­нов­не по­ли­ти­ке, ко­ја је пре­су­дан фак­тор у кри­зним вре­ме­ни­ма. На­про­сто, мо­ра­мо би­ти кон­ку­рент­ни оста­лим гра­до­ ви­ма у ре­ги­о­ну и Евро­пи. 

Г Н И Р Е КЕТ ДОСТАВА

www.orao-pizza.co.rs

До­б ро­до­ш ли­ц а

ГЛАВ­НИ ГРАД СР­БИ­ЈЕ ЈЕД­НА ОД НАЈ­А­ТРАК­ТИВ­НИ­ЈИХ СИ­ТИ БРЕЈК ДЕ­СТИ­НА­ЦИ­ЈА У ЕВРО­ПИ

Чар бе­о­град­ског по­гле­да на свет Сво на­сле­ђе и дух Бе­о­гра­да, све зна­ме­ни­то­сти и шарм, утка­ни су у ње­го­ву ту­ри­стич­ку по­ну­ду. По­сто­је те ули­це, тр­го­ви, спо­ме­ни­ци, пар­ко­ви, че­сме, ар­хе­о­ло­шка на­ла­зи­шта, та ме­ста ко­ја не­из­о­став­но тре­ба да ви­ди­те и осе­ти­те. А кад то учи­ни­те, и кад раз­у­ме­те ње­го­ву не­на­шмин­ка­ност, ле­жер­ност, ње­гов осме­јак, схва­ти­ће­те да је при­ро­да ва­ше ве­зе са Бе­ог­ ра­дом са­свим по­себ­на

56

Специјално издање  2012.

Б

е­о­град са­мо­у­ве­ре­но но­си мно­ге епи­ те­те: град кул­ту­ре, ма­што­вит и ин­ спи­ра­ти­ван, град спор­та и опу­шта­ња, град ква­ли­тет­них ма­ни­фе­ста­ци­ја и фе­сти­ ва­ла, град до­бре за­ба­ве и ноћ­ног про­во­да, град иде­а­лан као си­ти брејк де­сти­на­ци­ја (крат­ки град­ски од­мор)... Град ко­ји се убр­ за­но ме­ња и раз­ви­ја, али и чу­ва сво­ју бо­га­ ту исто­риј­ску про­шлост ко­ја је у зна­ку пре­ пле­та кул­ту­ра, Ис­то­ка и За­па­да. Бе­о­град је по­се­бан град, ни­кад до кра­ ја ис­при­ча­на при­ча, пун тра­го­ва из­у­зет­ но ду­ге, бо­га­те и бур­не исто­ри­је. Ње­го­ва је­дин­стве­на ду­ша на­ста­ла је из бо­гат­ства раз­ли­ка и ду­хов­но­сти. Уз Ати­ну, је­дан од нај­ста­ри­јих европ­ских гра­до­ва. Вин­чан­ска кул­ту­ра, от­кри­ве­на на под­руч­ју Бе­о­гра­да, та­ко­ђе је јед­на од нај­ста­ри­јих за ко­је зна наш кон­ти­нент. Као по­сле­ди­ца су­сре­та Ис­то­ка и За­па­да, у ге­о­граф­ском, исто­риј­ском и дру­штве­ном сми­слу, Бе­о­град има за­и­ста аутен­тич­ну ат­ мос­фе­ру и пре­по­зна­тљи­ву го­сто­љу­би­вост. Где год да су го­сти од­се­ли у Бе­о­гра­ду, осе­ ћа­ју се „као код ку­ће”, удоб­но, опу­ште­но и рас­по­ло­же­но. Бо­ра­вак у Бе­о­гра­ду на­про­ сто при­ја. За­то го­сти Бе­о­гра­да ка­жу да ће „сва­ка­ко до­ћи опет”. Као и дру­ги европ­ски гра­до­ви, Бе­о­град има сво­је ста­ро и но­во ли­це, сво­је спо­ме­ ни­ке про­шло­сти и ра­дост мла­до­сти. Али гра­до­ви се, по­пут љу­ди, раз­ли­ку­ју ду­шом и из­гле­дом, оним аутен­тич­ним шар­мом и не­по­сред­но­шћу ко­ји их чи­не по­себ­ним. Ле­по­та Бе­о­гра­да је у осме­ху, ху­мо­ру, до­ бро­ти, не­по­сред­но­сти, при­ја­тељ­ски ис­пру­ же­ној ру­ци.

Нул­та тач­ка Бе­о­гра­да Бе­о­град­ски вре­ме­плов нај­пре нас во­ди у са­мо сре­ди­ште гра­ да, на Бе­о­град­ску твр­ђа­ву, нул­ту тач­ку свих бе­о­град­ских зби­ ва­ња то­ком мно­гих сто­ле­ћа, да­нас оми­ље­но ше­та­ли­ште и од­ ре­ди­ште љу­би­те­ља умет­но­сти. Бе­о­град је у исто­ри­ји мно­го пу­та ме­њао свој по­јав­ни об­лик, сво­је ви­дљи­во ли­це, али ни­ка­да ни­је про­ме­нио свој осо­бе­ни дух гра­да – свој бе­о­град­ски стил жи­во­та. ЗА­ЛА­ЗАК У БО­ЕМ­СКУ ЧЕ­ТВРТ У не­по­сред­ној бли­зи­ни Бе­о­град­ске твр­ ђа­ве је Ули­ца кне­за Ми­ха­и­ла, бе­о­град­ска жи­ла ку­ца­ви­ца. Ни­ка­да пра­зна. Мо­же­те је ме­ри­ти ме­три­ма или су­сре­ти­ма, дра­ гим ме­сти­ма и бе­о­град­ским ин­сти­ту­ци­ја­ ма. Про­ла­зни­ци, улич­ни сви­ра­чи и пе­ва­чи, при­ја­те­љи­це што за­ви­ру­ју у из­ло­ге, леп и жи­во­пи­сан свет... Пр­ви пут по­ме­ну­та је као ули­ца пре ви­ше ве­ко­ва и ра­сла за­јед­но са Бе­о­гра­дом. Мно­ге ње­не не­ка­да­шње ка­ фа­не, хо­те­ли и тр­го­ви­не по­ми­њу се у хро­ ни­ка­ма гра­да, а не­ка ње­на но­ва зна­ме­ни­ та ме­ста тек се у њих упи­су­ју. У тој ули­ци по­сто­је ва­жна за­јед­нич­ка и она са­мо на­ша по­себ­на ме­ста. Пр­ва се на­ла­зе на пла­ну гра­да, а дру­га у ср­ци­ма Бе­о­гра­ђа­на. Из Кнез-Ми­ха­и­ло­ве сти­ћи ће­те на Трг Ре­пу­бли­ке, где се на­ла­зи и нај­чу­ве­ни­ји спо­ме­ник у Бе­о­гра­ду: Спо­ме­ник кне­зу Ми­ ха­и­лу. На ру­бу тог тр­га су На­род­ни му­зеј и На­род­но по­зо­ри­ште, нај­зна­чај­ни­је кул­тур­ не уста­но­ве овог гра­да. Са­мо ко­ју сто­ти­ну ме­та­ра да­ље од сре­ ди­шњег град­ског тр­га, сва ужур­ба­ност гра­

2012  Special Edition

Фотографије: Александар Ћосић и ТОБ

 По­глед на Ушће са Бе­о­град­ске твр­ђа­ве

57

До­б ро­до­ш ли­ц а Остр­во у цен­тру гра­да И ако же­ли­те пот­пу­ни бег из вре­ве, из сва­ко­дне­ви­це ве­ли­ког гра­да, не мо­ра­те да­ле­ко. На са­мо че­ти­ри ки­ло­ме­тра од цен­ тра гра­да на­ла­зе се Сав­ско је­зе­ро и Ада Ци­ган­ли­ја, нај­о­ми­ље­ ни­је из­ле­ти­ште Бе­о­гра­ђа­на и ње­го­вих го­сти­ју. Ве­ли­ке зе­ле­не по­вр­ши­не реч­ног (по­лу)остр­ва, ве­ли­ко и ма­ло је­зе­ро, мно­ штво див­них пе­шач­ких и би­ци­кли­стич­ких ста­за, спорт­ских те­ ре­на, пла­же, сто­ти­нак ка­феа на оба­ли – омо­гу­ћа­ва­ју сва­ко­ме да про­на­ђе сво­ју ме­ру. Град по­пут Бе­о­гра­да не би имао та­кву сна­гу при­влач­но­сти да не­ма и сво­ју по­себ­ну оазу ми­ра, ка­ква је упра­во Ада Ци­ган­ли­ја.

 Улич­ни сви­ра­чи у Кнез-Ми­ха­и­ло­вој, глав­ној пе­шач­кој зо­ни Бе­о­гра­да

58

да на­гло утих­не и не­ста­не. Опу­ште­но ли­це Бе­о­гра­да нај­ви­дљи­ви­је се ука­зу­је пред на­ ма баш ту, у Ска­дар­ли­ји, ста­рој бо­ем­ској че­твр­ти, ули­ци ка­фа­на и пе­сни­ка, по­зна­ том ме­сту оку­пља­ња Бе­о­гра­ђа­на и њи­хо­ вих го­сти­ју. Вре­ме је ов­де као за­у­ста­вље­но, от­ме­на ле­жер­ност и ста­ри дух гра­да про­сто оп­чи­њу­ју. Ако не осе­ти­те но­стал­гич­ну ат­ мос­фе­ру и дух Ска­дар­ли­је, не мо­же­те спо­ зна­ти пра­ву ду­шу овог гра­да и ње­го­вих ста­ нов­ни­ка. Пре­ма при­ли­ци и уку­су, у скла­ду са рас­по­ло­же­њем и до­бом да­на, би­ра­ће­те ре­сто­ран, ам­би­јент, је­лов­ник, ви­но, ме­ло­ ди­ју. Јед­но ће увек оста­ти исто: пре­по­зна­ тљив до­ма­ћи укус Ска­дар­ли­је. Бо­ра­ве­ћи у Бе­о­гра­ду, на овим или не­ ким дру­гим ме­сти­ма, оним ко­је су вам

Специјално издање  2012.

пре­по­ру­чи­ли или сте их са­ми от­кри­ли, схва­ти­ће­те да вас за Бе­о­град ве­жу не­ке по­ себ­не ве­зе. ПА­КЕТ ЗА ЦЕО СВЕТ С об­зи­ром на ова­кву ту­ри­стич­ку по­ну­ ду Бе­о­гра­да као ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је по­год­не за си­ти брејк па­кет, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да са парт­не­ри­ма из ту­ри­стич­ке при­вре­де („ЈАТ Air­ways”, Аеро­ дром „Ни­ко­ла Те­сла”, хо­те­ли и аген­ци­је) учи­ни­ла је да ова по­ну­да бу­де до­ступ­на већ од 198 евра. Ле­то­ви су из Бер­ли­на, Лон­до­на, Ам­стер­­да­ма, Ми­ла­на, Па­ри­за, Со­лу­на, Ис­тан­бу­ ла, Тел Ави­ва, Ати­не, Ге­те­бор­га, Сток­хол­ ма, Ко­пен­ха­ге­на, Мо­скве, Ци­ри­ха, Бе­ча, Ри­ма, Франк­фур­та, Ди­зел­дор­фа, Лар­на­ке и Бри­се­ла. Сво на­сле­ђе и сав дух Бе­о­гра­да, све зна­ ме­ни­то­сти и сав шарм, утка­ни су ту­ри­стич­ ку по­ну­ду гра­да. По­сто­је те ули­це, тр­го­ви, спо­ме­ни­ци, пар­ко­ви, че­сме, ар­хе­о­ло­шка на­ла­зи­шта и дру­ге зна­ме­ни­то­сти, та ме­ста и де­ло­ви гра­да ко­је не­из­о­став­но тре­ба да ви­ди­те и осе­ти­те. Кре­ни­те у шет­њу кроз про­стор­не кул­ тур­но-исто­риј­ске це­ли­не Бе­о­гра­да, си­гур­ ни смо да ће вам се до­па­сти. 

astion restoran

1

BASTION 1 - STARI GRAD, KOTOR NIKOLA ĆETKOVIĆ +382 32322116, +382 68517460

ukusi mediteranske kuhinje, veliki izbor vina, prefinjena atmosfera

flavors of Mediterranean cuisine, a wide selection of wines, refined atmosphere

morski specijaliteti, vrhunska usluga, prijatan ambijent, povoljne cene seafood, excellent service, friendly atmosphere, good prices

2

SLEDBENIK BASTIONA 1– BASTION 2 BRAĆE RIBNIKAR 40, BEOGRAD

NIKOLA PARAPID + 381 113447711, +381 645334227

Водич

ТУ­РИ­СТИЧ­КА ПО­НУ­ДА НИ­ША У 2012.

Од ан­ти­ке до бу­ре­ка Кон­стан­ти­нов ан­тич­ки На­и­сус, да­нас мо­дер­ни Ниш, при­вред­ни је, кул­тур­но-обра­зов­ни и спорт­ски цен­тар ју­го­и­сточ­не Ср­би­је. Бро­ји око 300.000 ста­нов­ни­ка. Ње­го­ва бур­на исто­ри­ја има ту­ри­стич­ки маг­не­ти­зам и Ни­шли­је је с пра­вом ко­ри­сте као еле­мент при­ма­мљи­ве ту­ри­стич­ке по­ну­де

Д

 Трг кра­ља Ми­ла­на и Спо­ме­ник осло­бо­ди­о­ци­ма у Ни­шу

60

а је Ниш рас­кр­сни­ца пу­те­ва све­до­ чи и ово­го­ди­шња по­ну­да Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је гра­да на Ни­ша­ви. Пред­у­зи­мљи­вост и ду­хо­ви­тост, исто­ри­ја и са­да­шњост. То је план за 2012. У ни­шкој твр­ђа­ви, овог ју­на, док бу­ду тра­ја­ли „Кон­стан­ти­но­ви да­ни”, уло­го­ри­ ће се ста­ро­рим­ски вој­ни­ци, са све уни­ фор­ма­ма и опре­мом. Ту, у род­ном гра­ду зна­ме­ни­тог ца­ра, ве­ли­ком још у то дав­но вре­ме, су­сти­чу се и да­нас мно­ги бит­ни пу­ те­ви. Сле­де­ће го­ди­не, 2013, ши­ром Евро­ пе би­ће обе­ле­жен ју­би­леј – 1.700 го­ди­на од Кон­стан­ти­но­вог до­но­ше­ња Ми­лан­ског едик­та и озва­ни­че­ња хри­шћан­ства у Рим­ ској Им­пе­ри­ји. Град Ниш, јед­но од сре­ди­ шта про­сла­ве, по­бри­ну­ће се да до­стој­но уче­ству­је. Специјално издање  2012.

Кон­стан­ти­нов ан­тич­ки На­и­сус, да­нас Ниш, при­вред­ни је, кул­тур­но-обра­зов­ни и спорт­ски цен­тар ју­го­и­сточ­не Ср­би­је. Бро­ ји око 300.000 ста­нов­ни­ка. Бур­на исто­ри­ ја, ко­ја се ов­де ис­по­ља­ва­ла и бла­го­род­но и су­ро­во, има ту­ри­стич­ки маг­не­ти­зам и Ни­шли­је је с пра­вом ко­ри­сте као еле­мент при­ма­мљи­ве ту­ри­стич­ке по­ну­де. НИ­ШКИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У Ни­шу се, већ тра­ди­ци­о­нал­но, одр­жа­ ва Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма. Ло­гич­но је то за ова­кво чво­ри­ште кон­ти­нен­тал­них и ци­ви­ли­за­циј­ских пу­те­ва. Ове го­ди­не, у не­ дав­но об­но­вље­ној спорт­ској ха­ли „Ча­ир”, тро­днев­ни са­јам (од 30. мар­та до 1. апри­ ла), би­ће одр­жан по три­на­е­сти пут.

Про­шле го­ди­не би­ло је ви­ше од 80 из­ла­ га­ча. На сво­јим штан­до­ви­ма ну­ди­ли су све оно што Ниш, Ср­би­ја и свет мо­гу по­ну­ди­ ти на сва­ко­вр­сном тр­жи­шту ту­ри­стич­ких услу­га. Су­сре­ти ту­ро­пе­ра­те­ра и хо­те­ли­је­ра, пред­ста­вља­ње ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја и при­вред­ни­ка (ко­ји за­јед­но ства­ра­ју по­ну­ ду), чи­не да ту­ри­стич­ки про­из­во­ди бу­ду за­ па­же­ни и при­хва­ће­ни, те да по­ру­ка о њи­ма до­пре где тре­ба. За­то се до­ста по­сла оба­ви на ни­шком Сај­му ту­ри­зма. Три не­де­ље пре про­ле­ћа, у Ни­шу ће би­ ти раз­ме­ње­на ис­ку­ства мно­гих ко­ји спре­ ма­ју сво­ју ту­ри­стич­ку по­ну­ду за на­ред­на го­ди­шња до­ба. Од се­о­ског и бањ­ског до елит­ног ту­ри­зма. КОН­СТАН­ТИ­НО­ВИ ДА­НИ Сво­ју град­ску сла­ву, Све­тог ца­ра Кон­ стан­ти­на, Ниш сла­ви 3. ју­на. Од пр­вог до пе­тог да­на у том ме­се­цу мо­дер­ни Ниш пре­ о­бра­жа­ва се у древ­ни На­и­сус, кроз ма­што­ ви­ту про­сла­ву уокви­ре­ну ма­ни­фе­ста­ци­јом „Кон­стан­ти­но­ви да­ни”. Сви ко­ји та­да до­ђу у ни­шку Твр­ђа­ву мо­ћи ће да ви­де ка­ко су у вој­нич­ком ло­ го­ру оби­та­ва­ли ста­ри Ри­мља­ни. На пра­вом рим­ском ва­ша­ру про­да­ва­ће се су­ве­ни­ри, на­кит, грн­ча­ри­ја. Ни је­ла не­ће би­ти са да­ нас уоби­ча­је­них ро­шти­ља, не­го ста­ро­рим­

ска (не­ки је­два че­ка­ју да про­ба­ју). При­до­ да­ће, до­ду­ше, пра­ви прав­ца­ти срп­ски мед, ра­ки­ју и ви­но. Али, ка­кав би то ста­ри Рим био без стре­ли­ча­ра? За­то ће они ода­пи­ња­ти стре­ ле на Ни­шав­ском ке­ју и так­ми­чи­ти се за цар­ски тро­феј. У „Кон­стан­ти­но­вим да­ни­ ма”, на „Рим­ским игра­ма”, глум­ци и лут­ ка­ри, пе­ва­чи и пле­са­чи ода­ва­ће по­част ов­де ро­ђе­ном им­пе­ра­то­ру, ве­ли­ка­ну исто­ ри­је. Рим­ске дво­ко­ли­це па­ра­ди­ра­ће на­до­ мак из­ло­жбе „Цар Кон­стан­тин и ан­тич­ки Ниш”. А по­сле „Рим­ске но­ћи” сле­ди ни­ шка жур­ка: „ко­сти­ми­ра­ни пар­ти”, или бал под рим­ским ма­ска­ма, што мно­ги, та­ко­ђе, је­два че­ка­ју. „Па­ли­лул­ско ве­че” је тра­ди­ци­о­нал­на ни­ шка про­сла­ва град­ске сла­ве Све­тог Кон­стан­ ти­на. На­та­ли­ја Жи­ва­но­вић, из Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ниш, ка­же да је све по­че­ло у ма­лој ста­рој ули­ци у близини „Палилулске рампе”, где су гра­ђа­ни сво­је­вољ­но сла­ви­ли Све­тог Кон­стан­ти­на, из­но­се­ћи сто­ло­ве на со­как, слу­же­ћи се пи­ћем и ђа­ко­ни­ја­ма.

 Мост на Ни­ша­ви. Ка­зан­џиј­ско со­ка­че. Спо­ме­ник на Че­гру. Тр­жни цен­тар „Горча”. Парк у Ни­шкој Ба­њи

Слав­ски На дан град­ске сла­ве, 3. ју­на, сви му­зе­ји би­ће отво­ре­ни. Бде­ње и ли­тур­ги­ја би­ће у Хра­му све­тог ца­ра Кон­стан­ти­на и ца­ри­це Је­ле­не (ње­го­ве мај­ке), а Ли­ти­ја у Пар­ку све­тог Са­ве, као и „Цар­ско ве­че”.

2012  Special Edition

61

Водич

 Раф­тинг на Ни­ша­ви код Остро­ви­це. Ски­ја­ње на Бо­ја­ни­ним во­да­ма

Са­да се у де­лу гра­да Па­ли­лу­ла ви­ју ко­ла и ори пе­сма, др­ма­ју чо­че­ци, али је и ста­ро­ град­ска пе­сма још оми­ље­на. У згра­ди Уни­вер­зи­те­та оку­пи­ће се на­уч­ ни­ци на ску­пу „Ниш и Ви­зан­ти­ја”. Истог да­на ће се од­ва­жни во­за­чи џи­по­ ва и те­рен­ских во­зи­ла упу­ти­ти на иза­зо­ван по­ход – Про­фи ре­ли „Ка­те­на Мун­ди” по исто­риј­ској, не­ас­фал­ти­ра­ној ста­зи Via mi­li­ ta­ris, од Ка­ла­фа­та до Ма­лог Ја­стреп­ца. ДА­НИ БУ­РЕ­КА Пр­ва теп­си­ја бу­ре­ка у Ср­би­ји ис­пе­че­на је баш у Ни­шу. Учи­нио је то тур­ски пе­кар Мех­мед Оглу, ле­та 1498. Од та­да до XXI ве­ ка бу­рек је по­стао оми­ље­ни до­ру­чак мно­ гих Бал­ка­на­ца, све до Сло­ве­ни­је. За­то сеп­тем­бар­ска ма­ни­фе­ста­ци­ја „Да­ ни бу­ре­ка” има по­се­бан зна­чај за Ни­шли­је

62

Специјално издање  2012.

и њи­хо­ве го­сте. Бу­ре­ка има сву­где у Ни­шу, а на­ро­чи­то у Во­ждо­вој ули­ци: Про­шле го­ ди­не, од 22. до 24. сеп­тем­бра, у част бу­ре­ ка бе­ше: Де­фи­ле уче­сни­ка и уче­ни­ка Пре­храм­бе­ но-тех­нич­ке шко­ле, кроз град, од Кал­че до Ке­ја. По­том су мај­сто­ри пе­ка­ри пра­ви­ли и про­да­ва­ли бу­рек по штан­до­ви­ма. Би­ло је му­зи­ке за де­цу и за од­ра­сле, са гру­па­ма из Ма­ке­до­ни­је, Бу­гар­ске и Грч­ке, а уве­че је љу­ би­те­ље бу­ре­ка оп­се­њи­вао ма­ђи­о­ни­чар. До по­но­ћи је сви­ра­ла гру­па „Зве­зда­на ноћ” из Ни­ша. Су­тра­дан, у пе­так, пред­ста­ва „Де­ чи­је ча­ро­ли­је”, а уве­че „Ва­ро­ша­ни”. Сле­де­ћег да­на пе­ка­ри се так­ми­чи­ли ко ће на­пра­ви­ ти нај­бо­љи бу­рек. Сли­ка­ри ра­ди­ли у ли­­ков­ној ко­ло­ни­ји. Ове го­ди­не ће би­ти још бо­га­ти­је. Али, ни­је тач­на она вест да ће би­ти и „бу­рек с ри­бу”. Та­ко не­што су на­го­ве­сти­ли Ки­не­зи, пре не­ку го­ди­ну. Ипак, и да­ље је не­над­ма­ шан онај са си­ром, на­пра­вљен на пра­ви на­ чин: ба­ца­њем те­ста кроз ва­здух и ме­шњом „јуф­ке”у ле­ту, па он­да ста­вља­њем ода­бра­ ног на­де­ва. Не­ки во­ле и „бу­рек са ни­шта”. Пра­зан. Ко уме да га на­пра­ви до­бро, тај је пра­ви мај­стор. Ви­де­ће­мо у Ни­шу. 

Ка­та­л ог

ЛА­ЗА­РЕ­ВАЦ, ЦЕН­ТАР СРП­СКОГ РУ­ДАР­СТВА, У ЈЕД­НОМ ДРУК­ЧИ­ЈЕМ СА­МО­ПРЕ­ПО­ЗНА­ВА­ЊУ

От­кри­ва­ње

ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла Ју­жни и ис­точ­ни део ла­за­ре­вач­ке оп­шти­не, где не­ма ру­дар­ских ко­по­ва, има све кра­со­те Шу­ма­ди­је. Ка­да се по­бро­ји сва њи­хо­ва по­ну­да у се­о­ском, кул­тур­но-исто­риј­ском, спорт­ско-ре­кре­а­тив­ном, ин­ду­стриј­ском или вер­ском ту­ри­зму, из­не­на­де се и мно­ги Ла­за­рев­ча­ни. Упра­во на то­ме гра­ди се но­ва стра­те­ги­ја раз­во­ја ла­за­ре­вач­ког ту­ри­зма

К

а­да се по­ме­не Ла­за­ре­вац, пр­ве асо­ ци­ја­ци­је су обич­но руд­ник угља, пре­ко­па­но зе­мљи­ште, угро­же­на жи­ вот­на сре­ди­на. Ме­ђу­тим, иако оп­те­ре­ће­ на ру­дар­ско-енер­ге­тич­ким ак­тив­но­сти­ма, оп­шти­на Ла­за­ре­вац – бо­га­та при­род­ним, кул­тур­ним ур­ба­ним ле­по­та­ма – има зна­ ча­јан ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал. Кул­тур­ноисто­риј­ско на­сле­ђе ове оп­шти­не та­ко­ђе ни­је до­вољ­но по­зна­то ши­рој јав­но­сти. Ту су и број­ни са­вре­ме­ни спорт­ски објек­ти,

Кул­тур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе Спо­мен-обе­леж­је кне­зу Ста­но­ју, јед­ном од пр­вих ко­га су да­ хи­је по­гу­би­ле уочи Пр­вог срп­ског устан­ка. Ста­ро рат­нич­ко гро­бље. Спо­мен-ко­стур­ни­ца по­ги­ну­лих у Пр­вом свет­ском ра­ ту. Вра­че бр­до, ме­сто се­ћа­ња на чу­ве­ну Ко­лу­бар­ску бит­ку. Мо­ дер­на га­ле­ри­ја. Ам­би­јен­тал­на це­ли­на „Ка­мен­град”. „Ча­роб­ни врт” ва­ја­ра Бо­го­са­ва Жив­ко­ви­ћа у се­лу Ле­сков­цу, из­у­зет­на ту­ ри­стич­ка атрак­ци­ја, чу­ве­на и по то­ме што ју је сво­је­вре­ме­но по­се­тио та­да­шњи аме­рич­ки пред­сед­ник Џи­ми Кар­тер.

64

Специјално издање  2012.

те­ре­ни по­год­ни за ква­ли­тет­не при­пре­ме и так­ми­че­ња у ве­ћи­ни спор­то­ва. До­дај­мо ре­кре­а­тив­ни, се­о­ски и спе­ци­фич­ни ин­ду­ стриј­ски ту­ри­зам. Све су то еле­мен­ти на ко­ји­ма струч­ња­ци у Ла­за­рев­цу гра­де сво­ју но­ву стра­те­ги­ју раз­во­ја ту­ри­зма. Не­ру­дар­ски Ла­за­ре­вац. Ју­жни и ис­ точ­ни део ла­за­ре­вач­ке оп­шти­не, ко­ји ни­ су об­у­хва­ће­ни ру­дар­ским ко­по­ви­ма, има­ју све ка­рак­те­ри­сти­ке ко­је кра­се Шу­ма­ди­ју. Ту су и до­бра пут­на мре­жа и оста­ла ин­ фра­струк­ту­ра, со­ли­дан осло­нац за раз­вој се­о­ског ту­ри­зма. У кру­гу од са­мо не­ко­ли­ ко ки­ло­ме­та­ра су број­ни спорт­ски објек­ти, за­тво­ре­ни и отво­ре­ни ба­зен, спорт­ска ха­ла са те­ре­ни­ма за ру­ко­мет и од­бој­ку, ку­гла­на, те­ни­ски те­ре­ни, фуд­бал­ски ста­ди­он са по­ моћ­ним те­ре­ном и атлет­ском ста­зом, стре­ ли­ште на Там­на­ви! Све су број­ни­ја и је­зе­ра, ко­ја на­ста­ју уре­ђи­ва­њем ру­дар­ских ко­по­ва на ко­ји­ма ви­ше не­ма екс­пло­а­та­ци­је. Бо­га­та су ри­

Вер­ски ту­ри­зам Храм све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ди­ми­три­ја (са Спо­менко­стур­ни­цом рат­ни­ка из­ги­ну­лих у Ко­лу­бар­ској би­ци 1914). Цр­кве брв­на­ре у Вре­о­ци­ма, Ба­ро­шев­цу и Брај­ ков­цу. Ма­на­стир Ће­ли­је, у ко­јем по­чи­ва све­ти Ју­стин Ће­лиј­ски и у ко­ме су, по пре­да­њу, бо­ра­ви­ли све­ти вра­ чи Ко­зма и Да­мјан... То су са­мо не­ке од та­ча­ка са­крал­ ног на­сле­ђа Ла­за­рев­ца. бом и пру­жа­ју број­не при­ма­мљи­ве мо­гућ­но­сти. У ла­за­ ре­вач­ким шу­ма­ма има до­ста ин­те­ре­сант­не ди­вља­чи, па је ве­о­ма сми­сле­но осми­шља­ва­ње бо­љег кон­цеп­та лов­ног ту­ри­зма. (Пост)ин­ду­стриј­ски ту­ри­зам. Оби­ла­сци по­вр­шин­ ских ко­по­ва и обје­ка­та од зна­ча­ја за раз­вој ру­дар­ства, као и при­ме­ра­ка ста­рих тех­но­ло­ги­ја (жи­ча­ре, пар­не ло­ ко­мо­ти­ве и ко­вач­ни­це), по­ка­за­ли су се атрак­тив­ним за ту­ри­сте. „Ме­се­чев пеј­саж” по­вр­шин­ских ко­по­ва, ви­ђен са ви­ди­ков­ца Во­лу­јак, већ је ушао у број­не срп­ске фо­то­ мо­но­гра­фи­је. По­ка­за­ло се да тај да­нак, ко­ји Ла­за­ре­вац пла­ћа за до­бро­бит це­ле Ср­би­је, мо­же би­ти (друк­чи­је са­ гле­дан и ко­ри­шћен) и озби­љан по­тен­ци­јал. Део тих по­вр­ ши­на је ре­кул­ти­ви­сан. У удо­ли­на­ма су на­пра­вље­на ма­ла је­зе­ра – пре­ко два­де­сет њих – а око­ло фор­ми­ра­не жи­во­ пи­сне шу­ме. До­би­јен је из­ван­ре­дан про­стор за ре­кре­а­тив­ ни и спорт­ски ту­ри­зам. Спорт­ско-ре­кре­а­тив­ни ту­ри­зам. Са­вре­ме­ни спорт­ ски цен­тар и стре­ли­ште „Там­на­ва” су ве­о­ма по­се­ће­ни. Ре­кре­а­тив­ни ком­плекс код је­зе­ра Оча­ге има по­себ­но ме­ сто у ту­ри­стич­кој по­ну­ди Ла­за­рев­ца. Не­по­сред­но уз ма­ ги­страл­ни пут пре­ма Чач­ку, Ужи­цу и мо­ру, од Бе­о­гра­да је уда­љен са­мо 55 ки­ло­ме­та­ра. Је­зе­ро има из­вор­ску во­ду ко­ ја се сва­ко­днев­но фил­три­ра са­вре­ме­ним уре­ђа­ји­ма, за­до­ во­ља­ва­ју­ћи стро­ге про­пи­се за реч­не во­де ко­је се ко­ри­сте за ку­па­ње и спор­то­ве на во­ди. Ду­би­на је­зе­ра је шест ме­ та­ра, ка­па­ци­тет око 6.000 ку­па­ча днев­но. Има две олим­ пиј­ске ска­ка­о­ни­це са по три ни­воа и то­бо­ган са ба­зе­ном за де­цу и омла­ди­ну. Про­стор око је­зе­ра је под тра­вом, са уре­ђе­ним ше­тач­ким ста­за­ма и клу­па­ма. Ту су и ле­пи те­ ре­ни за ма­ле спор­то­ве (на при­мер, за од­бој­ку и фуд­бал на пе­ску). Је­зе­ро је осве­тље­но, па се мо­же ко­ри­сти­ти и но­ћу, и за ку­па­ње и за кул­тур­но-спорт­ске ма­ни­фе­ста­ци­је. Ком­ плекс има и ре­сто­ран, са ве­ли­ким пар­кин­гом. Пла­ни­ра­ни су и про­сто­ри за спорт­ски камп и ви­кенд од­ма­ра­ли­ште, са свим пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма. Ет­но се­ло „Ба­би­на ре­ка”. Гра­ђе­но де­сет го­ди­на, ра­ди од 2010. На­ла­зи се у се­лу Тр­бу­шни­ца, 12 ки­ло­ме­та­ра од Ла­за­рев­ца и 20 од Аран­ђе­лов­ца, на по­вр­ши­ни од јед­ног хек­та­ра. На са­мом је кра­ју на­се­ља, при­ро­дом изо­ло­ва­но од све­га ур­ба­ног. У скло­пу ком­плек­са су уре­ђе­на ба­шта са фон­та­на­ма и при­род­ним хла­дом, би­на за кул­тур­но-умет­ нич­ке про­гра­ме, пар­кинг и су­ве­нир­ни­ца, а за­по­чет је и ве­ли­ки за­ви­чај­ни му­зеј. Окру­жу­ју га бр­да, пла­ни­не по­то­ ци, ре­ка, шу­ма. На са­мо 50 ме­та­ра од обје­ка­та за од­мор је је­зе­ро, на ко­јем мо­же­те и пе­ца­ти, а по­ред су ве­о­ма леп ре­сто­ран и по­ток Ба­би­на ре­ка (по ко­ме је овај ком­плекс и до­био име). При­ро­да у пу­ном свом бо­гат­ству. 

 Цен­тар гра­да. Црква брвнара у Брајковцу. Је­зе­ро Оча­ге. Проточно језеро на Колубари 2012  Special Edition

65

Ка­та­л ог

Ка­лен­дар ма­ни­фе­ста­ци­ја у Ла­за­рев­цу Ја­ну­ар • Бо­го­ја­вљен­ско пли­ва­ње за Ча­сни крст (19. ја­ну­ар) Фе­бру­ар • Ла­за­ре­вач­ки су­сре­ти мла­дих ви­о­ли­ни­ста • Смо­тра мла­дих кла­ви­ри­ста Март • Осмо­мар­тов­ски ме­ђу­на­род­ни ша­хов­ски тур­нир за же­не • Ме­мо­ри­јал­ни ру­ко­мет­ни тур­нир за ве­те­ра­не „Срећ­ко Три­фу­но­вић – Кре­кац” • Ме­ђу­на­род­ни са­јам по­љо­при­вре­де „Ко­лу­ба­ра-фест” Мај • Атлет­ска улич­на тр­ка • Мај­ски су­сре­ти мла­дих ду­ва­ча и хар­мо­ни­ка­ша • Мар­ков­дан­ски тур­нир у ка­ра­теу, Ве­ли­ки Цр­ље­ни Јун • Сла­ва гра­да Ла­за­рев­ца – Тро­ји­це • Дан оп­шти­не Ла­за­ре­вац – Ви­дов­дан, 28. јун • Би­ци­кли­ја­да „Окре­ни пе­да­лу” • Скуп мо­то­ри­ста – Мо­то ре­ви­ја Јул • Ру­до­вач­ко спорт­ско ле­то Ав­густ • Ру­до­вач­ка ли­ков­на ко­ло­ни­ја • Спа­че­ки­ја­да Сеп­тем­бар • Фе­сти­вал ху­мо­ра за де­цу • Да­ни пче­ла­ра „Ко­лу­ба­ра” Ок­то­бар • Др­жав­но пр­вен­ство у стан­дард­ним и ла­ти­но­а­ме­рич­ким пле­со­ви­ма • Ок­то­бар­ске све­ча­но­сти (Вре­о­ци) Но­вем­бар • Фе­сти­вал ви­на „Вре­ме је за ви­но, пиј­мо до­ма­ће” Де­цем­бар • Да­ни Ко­лу­бар­ске бит­ке (9-15. де­цем­бра) • Тра­ди­ци­о­нал­ни Бо­жић­ни тур­нир у ма­лом фуд­ба­лу

66

Специјално издање  2012.

2012 ď‚&#x; Special Edition

67

Serbian wine festival Lazarevac, 2012 Фестивал српских вина

„Време је за вино – пијмо домаће” У организацији Градске општине Лазаревац, Удружења винара и виноградара „Зеочки виногради” и Удружења винара и виноградара Србије, у новембру се у Лазаревцу на један дан окупи преко преко четрдесет угледних српских произвођача вина, енолога и љубитеља. У славу винске културе и аутентичне гастрономије, уз одличан пратећи уметнички програм, ова радосна и племенита манифестација плени све који су на њу дошли. Погледајте календар, па ове године и ви будите међу њима!

У Ц В Е Р А З А Л У Е Ј И Ц САЈАМСКЕ МАНИФЕСТА Сајам пољопривреде „Колубара Фест“ Од 2008, сваке године крајем марта или почетком априла окупља у Лазаревцу произвођаче хране, пољопривредне механизације, прикључних машина, система за наводњавање, алата, цвећа и украсног биља, али и посленике сеоског туризма, културно-уметничких друштава, ствараоце из различитих области у вези са селом и пољопривредом. Поред изложбеног простора у Старој хали, има и уређен излагачки простор на отвореном. Изузетно посећен, сада већ има међународни карактер.

Су­срет / ENCOUNTER

70

Специјално издање  2012.

ТРА­ДИ­ЦИ­О­НАЛ­НЕ БО­ГО­ЈА­ВЉЕН­СКЕ СВЕ­ЧА­НО­СТИ У ОХРИ­ДУ

На мно­га­ја ље­та „Све­ће­ње бо­го­ја­вљен­ске во­ди­це је тра­ди­ци­о­нал­ни пра­зник у свим пра­во­слав­ним цр­ква­ма, се­ћа­ње на Хри­сто­во кр­ште­ње у Јор­да­ну. По­чи­ње ли­тур­ги­јом, на­ста­вља се ли­ти­јом, он­да се ска­че у ле­де­но је­зе­ро и пли­ва за крст. Као што ви­ди­те, цео град је на оба­ли и на­ши број­ни го­сти. Све­ча­но је и ра­до­сно”, ка­же Александар Петрески, градоначелник Охри­да

З

у­ба­то ја­ну­ар­ско сун­це у би­стрим та­ ла­си­ма Охрид­ског је­зе­ра. Древ­ни град оде­вен у бе­ли­ча­сто ру­хо, оба­сјан зла­ том не­бе­ске све­тло­сти, иш­че­ки­вао је још је­дан ве­ли­чан­стве­ни пра­зник. Ве­ко­ви­ма га ње­го­ви жи­те­љи про­сла­вља­ју, уз ра­до­сни по­здрав „на мно­го го­ди­на”. Са број­них хра­мо­ва огла­ша­ва­ју се ју­ тар­ња пра­знич­на зво­на. Ре­ке све­ча­но оде­ ве­них љу­ди сли­ва­ју се из свих де­ло­ва гра­да ка при­ста­ни­шту. На са­мој оба­ли охрид­ски ре­сто­ра­ни и про­из­во­ђа­чи то­че вру­ћу ра­ ки­ју, да за­гре­ју Охри­ђа­не и мно­ге го­сте из свих де­ло­ва Ма­ке­до­ни­је, ре­ги­о­на, као и да­љих ино­стран­ста­ва. А ве­ли­ки број ино­ стра­них ту­ри­ста и ове го­ди­не до­шло је да при­су­ству­је бо­го­ја­вљен­ским све­ча­но­сти­ма у гра­ду Кли­мен­та и На­у­ма, уче­ни­ка ве­ли­ ких сло­вен­ских про­све­ти­те­ља Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја.

Град му­зеј При­ли­ком не­дав­них ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња, ар­хе­о­ло­зи су у Охри­ду от­кри­ли но­ве сло­је­ве из брон­за­ног и гво­зде­ног до­ба. Из хе­ле­ни­стич­ког и рим­ског пе­ри­о­да про­на­ђе­ни су ке­ра­ми­ка, мер­мер­на пла­сти­ка, брон­за­не фи­гу­ре Де­да­ла и Ди­о­ни­са, по свој при­ли­ци и Зев­са. До са­да су про­на­ђе­ни ар­те­фак­ти по­зни­ је ан­ти­ке, ра­но­ви­зан­тиј­ског до­ба и сред­њег ве­ка... Ис­под Гор­ње пор­те Ста­рог гра­да от­кри­вен је ан­тич­ки ам­фи­ те­а­тар. На ње­го­вим ка­ме­ним се­ди­шти­ма још бе­ху укле­са­на име­на стал­них по­се­ти­ла­ца. Сре­ди­шњи чин ма­ни­фе­ста­ци­је, као и свих ових ми­ну­лих го­ди­на, је­сте спу­шта­ ње по­зла­ће­ног кр­ста у је­зе­ро. По­том нај­о­ два­жни­ји ска­чу у ле­де­ну во­ду и пли­ва­ју за Крст, на­сто­је­ћи да пр­ви до ње­га стиг­ну. На­кон мо­ли­тве и осве­ће­ња бо­го­ја­вљен­ ске во­де, уз при­су­ство пред­сед­ни­ка Ма­

ГРАД ОХРИД

Бо­го­ја­вље­ње 2012: Гра­до­на­чел­ник Алек­сан­дар Пе­тре­ски са пред­сед­ни­ком Ре­пу­бли­ке Ма­ке­до­ни­је Ђор­ђем Ива­но­вим и го­сти­ма

2012  Special Edition

71

Су­срет

 По­бед­ник Мит­ко То­пејн­ча­ров

ке­до­ни­је Ђор­ђа Ива­но­ва и гра­до­на­чел­ни­ ка Охри­да Алек­сан­дра Пе­тре­ског, тач­но у 11 ча­со­ва са јед­ног од уси­дре­них бро­до­ва свети крст је у во­ду спу­стио ми­тро­по­лит Ти­мо­теј. Око 1.300 љу­ди, ко­ли­ко их се ове го­ди­не при­ја­ви­ло за то ви­те­шко над­ме­та­ ње, ска­чу у во­ду и пли­ва­ју. Нај­спрет­ни­ ји и нај­срећ­ни­ји био је Охри­ђа­нин Мит­ко То­пејнчаров, ко­ји је по пе­ти пут ус­пео да из­ро­ни крст и та­ко по­стао ло­кал­ни хе­рој. По ве­ро­ва­њу, осим злат­ног два­де­сет­че­тво­ ро­ка­рат­ног кр­ста, ко­ји да­ру­ју ку­мо­ви све­ ча­но­сти, срећ­ни ро­ни­лац до­би­ја бла­го­слов да оби­ђе сва­ку ку­ћу у гра­ду, где до­но­се­ћи бла­го­дат осве­ће­ног кр­ста до­ма­ћи­ну, до­би­ја но­вац и дру­ге да­ро­ве.

– Све­ће­ње во­ди­це је тра­ди­ци­о­нал­ни пра­зник и об­ред у свим пра­во­слав­ним цр­ ква­ма, као се­ћа­ње на Хри­сто­во кр­ште­ње у ре­ци Јор­дан. Пре­ма древ­ном оби­ча­ју, овај

Ба­зи­ли­ка На ар­хе­о­ло­шком ло­ка­ли­те­ту око Цр­кве све­тог Кли­мен­та от­кри­ ве­на је мо­ну­мен­тал­на ра­но­хри­шћан­ска ба­зи­ли­ка са атри­ју­мом на се­вер­ној стра­ни, нор­текс са по­дом у мо­за­и­ку на за­пад­ној стра­ни и кр­сти­о­ни­ца са мо­за­ич­ким ор­на­мен­ти­ма. Прет­по­ста­ вља се је ба­зи­ли­ка би­ла по­све­ће­на апо­сто­лу Па­влу, ко­ји је, ве­ ру­је се, у пр­вом ве­ку про­по­ве­дао и на овим про­сто­ри­ма. На истом ло­ка­ли­те­ту про­на­ђе­но је и ви­ше од 2.000 гро­бо­ва из пе­ри­од ­ а од IX до XV ве­ка.

72

Специјално издање  2012.

Хра­мо­ви У Охри­ду, ка­жу, има то­ли­ко пра­во­слав­ них хра­мо­ва да се сва­ко­га да­на у го­ди­ни мо­же­те мо­ли­ти у не­ком дру­гом. У гра­ду и бли­жој око­ли­ни са­чу­ва­но је и два­де­ се­так би­сер­них сред­њо­ве­ков­них хра­мо­ ва, по­пут Цр­кве све­те Со­фи­је из XI ве­ка, Цр­кве све­тог Јо­ва­на Ка­неа из XI­II ве­ка, Цр­кве све­тог Ни­ко­ле Бол­нич­ког и Бо­ го­ро­ди­це Бол­нич­ке из XIV ве­ка, Цр­ква све­тог Кли­мен­та (Бо­го­ро­ди­це Пе­ри­влеп­ те) из XI­II ве­ка, Све­тог На­у­ма Охрид­ског из X ве­ка... дан по­чи­ње све­том ли­тур­ги­јом, на­ста­вља се ли­ти­јом до је­зе­ра, где се осве­ћу­је во­ да и пли­ва за крст. Као што ви­ди­те, ско­ро цео град је на оба­ли. То­че се ку­ва­на ра­­ ки­ја и ви­но, све­ча­но је и ра­до­сно – ка­же Александар Петрески, градоначелник Ох­ ри­да, на­гла­ша­ва­ју­ћи да је ма­ни­фе­ста­ци­ја по­­след­њих го­ди­на све ма­сов­ни­ја. – Циљ нам је да ово пре­ра­сте у свет­ску пра­во­ слав­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју. Ина­че, Охрид је град ко­ји жи­ви ин­тен­ зив­но то­ком це­ле го­ди­не, пре све­га за­ хва­љу­ју­ћи ве­ков­ном кул­тур­ном на­сле­ђу, ср­дач­ним и го­сто­љу­би­вим ме­шта­ни­ма, уку­сној хра­ни, пит­кој ка­пљи­ци, до­број му­ зи­ци на да­ле­ко по­зна­тих охрид­ских там­бу­ ра­шких кла­па. 

ХОТЕЛ „BELVEDERE“ Св. Стефан 6000 Охрид, Македонија Тел.: +389 46 277 710, 277 720 Тел/Факс: + 389 46 265628

Охрид - Пештани, Македонија Тел.: +389 46 285 951 Факс: +389 46 285 915 www.hoteldesaret.com.mk hotel@desaret.com.mk ХОТЕЛИ „ДРИМ“, СТРУГА, МАКЕДОНИЈА (Хотел ДРИМ****; Хотел БЕОГРАД***; Campsite AS) Кеј Борис Кидрич 51 Тел.: +389 46 785 800; Факс: +389 46 780 460 e-mail: hdrim@t-home.mk web: www.drim.com.mk

S

hotel êêêê GRANIT - OHRID

hotelbelvedere@t-home.mk

www.hotelbelvedere.com.mk

Партизанска Д-14, Охрид, Македонија Тел.: +389 46 250 308 Факс: + 389 46 231 980 hoteldiplomatohrid@yahoo.com www.hoteldiplomatohrid.info ХОТЕЛ „KLIMETICA“ И „DEPANDANS KLIMETICA“ Нас. Св. Стефан, Охрид, Македонија Тел.: +389 46 277 667, 46 277 665 Факс: +389 46 277 668 hklimetica@t-home.mk info@hotelklimetica.com.mk www.hotelklimetica.com.mk

++389 46 207 100; 46 207 141 e-mail:reservation@hotelgranit.com.mk

ХОТЕЛ ГРАНИТ - Д.O.O.E.Л Нас. Свети Стефан 6000 Охрид, Македонија Тел.: +389 46 207 100 Факс: +389 46 207 141 www.hotelgranit.com.mk reservation@hotelgranit.com.mk skype: hotel.granit facebook: hotel granit

ХОТЕЛ „ТИНО“ ОХРИД Кеј Маршал Тито 55 www.hoteltino.com.mk hoteltino@t-home.mk Тел.: +389 46 230 450 +389 46 230 451 +389 46 261 665

ТУРИСТИЧКИ ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР „VIS POJ“ Македонски Просветители 7, 6000 Охрид, Македонија Тел.: +389 46 255 605, 255 600 touristinfocenter@ohrid.com.mk reservation@vispoj.com.mk www.ohrid.travel www.vispoj.com.mk

ХОТЕЛИ „МЕТРОПОЛ“ АД ОХРИД Нас. Коњско бб, 6000 Охрид, Македонија Тел.: +389 46 277 660, 203 000; Факс: +389 46 277 212 info@metropol-ohrid.com; www.metropol-ohrid.com

ХОТЕЛ „СИЛЕКС“ ДООЕЛ Нас. Св. Стефан бб, Охрид, Македонија Тел: +38946 277 300; Факс: +38946 277 304 info@hotelsileks.mk, www.hotelsileks.mk

“Острово Б.Д.Б”- ДOOЕЛ Св. Наум, Љубаништа 6000 Охрид, Македонија Тел.: +389 46 283-090, 283-091 Моб: +389 72 210-906 ostrovo_svetinaum@t-home.mk pearls_fam.risteski@yahoo.com www.restoranostrovo.com.mk

VILLA & SPA SPARADISE 15 Корпус 41, 6000 Охрид, Македонија Тел.: +389 46 611 220 sparadise@yahoo.com

Здра­вље / HEALTH

74

Специјално издање  2012.

МЕЂ’ БР­ДИ­МА И БЛА­ГО­ДА­ТИ­МА, У ЛУ­КОВ­СКОЈ И ПРО­ЛОМ БА­ЊИ

Ле­чи­ли­шта у

зма­је­вој бра­зди По мно­го че­му се раз­ли­ку­ју од дру­гих ле­пих то­пли­ца Ср­би­је. О њи­хо­вим ле­ко­ви­то­сти­ма на­да­ле­ко се при­по­ве­да (ка­жу да ов­де чак и бај­ке ле­че), али ту су са­да и мно­ги дру­ги мо­дер­ни са­др­жа­ји због ко­јих ов­де уве­ли­ко до­ла­зе и здра­ви, а ме­ђу го­сти­ма пре­ов­ ла­ђу­ју „ви­ше­стру­ки по­врат­ни­ци” Пи­ше: Пе­тар Ми­ла­то­вић

О

д Бе­о­гра­да до Лу­ков­ске Ба­ње во­ де два пу­ти­ћа. Је­дан, не­што ду­жи, ауто­пу­тем до Ни­ша, па да­ље на Про­ ку­пље, Кур­шу­мли­ју и ту си, по­сле ма­ло др­ му­са­ња ма­ка­да­мом по­ред аку­му­ла­ци­о­ног је­зе­ра пред­ви­ђе­ног да То­плич­ком кра­ју, са све Ни­шом, обез­бе­ди до­вољ­но пи­ја­ће во­де. У ки­ло­ме­три­ма, не­ких 330. Дру­ги је кра­ћи три­де­се­так ки­ло­ме­та­ра и, по ме­ни, мно­го угод­ни­ји, и за очи и за ауто­мо­бил. Да­кле, ауто­пу­тем до одва­ја­ња за Кру­ше­вац, он­да до Бру­са, па на Бр­зе­ће... По­том, је­зде­ћи низ­бр­до пре­див­ним кра­јо­ли­ком ис­точ­них па­ди­на Ко­па­о­ни­ка, по­сле че­тр­де­се­так ки­ ло­ме­та­ра на­ђеш се та­мо куд си на­у­мио. И за­не­миш. То је пр­ви ути­сак чо­ве­ка ко­ји је пр­ви пут сти­гао у Лу­ков­ску Ба­њу. Ти­ши­на. Је­ди­но се од­не­куд по­вре­ме­но чу­ је се­ки­ра, зим­ско је вре­ме. Уна­о­ко­ло, као са ка­кве ста­ре пла­нин­ске раз­глед­ни­це, ћу­ тљи­ви ди­мо­ви из оџа­ка зби­је­них ку­ћа. Нај­ви­ша у пре­кра­сном ђер­да­ну ба­ња Ср­би­је, Лу­ков­ска се угне­зди­ла на 681 ме­ тар из­над по­вр­ши­не мо­ра. Пла­нин­ски ви­ со­ви око ње иду и пре­ко 1.000 ме­та­ра. По бро­ју из­во­ра ми­не­рал­них во­да (37), ра­зно­ вр­сно­сти са­ста­ва и тем­пе­ра­ту­ре (од 35 до 69,5 сте­пе­ни Цел­зи­ју­со­вих), из­да­шно­сти (пре­ко 100 ли­та­ра у се­кун­ди), спа­да у во­ дом нај­бо­га­ти­је ба­ње у Ср­би­ји. Зна се да су ле­ко­ви­те во­де ове ба­ње ко­ ри­сти­ли још ста­ри Ри­мља­ни. Ни­је им одо­ лео ни краљ Ми­лу­тин, је­дан од нај­моћ­ни­јих срп­ских вла­да­ра у сред­њем ве­ку, а и Тур­ци су се ов­де брч­ка­ли у свом ку­па­ти­лу-ха­ма­ му. Пр­во са­вре­ме­но ку­па­ти­ло с му­шким и жен­ским ба­зе­ном из­гра­ђе­но је 1948, али пра­ви раз­вој, кли­ца ово­га што да­нас по­сто­

ји у Лу­ков­ској Ба­њи, по­чи­ње 1999, ка­да је по­диг­нут хо­тел „Ко­па­о­ник”. Де­сет го­ди­на ка­сни­је из­ра­стао је и вр­ло мо­де­ран хо­тел „Је­лак”, опре­мљен свим што је нео­п­ход­но за раз­вој са­вре­ме­ног бањ­ског ту­ри­зма. Ту је и но­во ку­па­ти­ло „Шљи­вак”, с нај­ле­ко­ви­ ти­јим тер­мо­ми­не­рал­ним во­да­ма (ко­је, уз га­со­ве, из­би­ја­ју из на­но­сног ма­те­ри­ја­ла), тем­пе­ра­ту­ре од 32 до 43 сте­пе­на Цел­зи­ју­ са. Ма­ло из­над, у де­лу ко­ји се на­зи­ва Гор­ња ба­ња, два блат­на тер­мал­на из­во­ра пре­у­ре­ ђе­на су у отво­ре­не ба­зе­не. ЗДРА­ВО И ЗА ЗДРА­ВЕ Број­на ле­кар­ска ис­пи­ти­ва­ња, као и лич­ на ис­ку­ства, по­твр­ђу­ју бла­го­твор­ност Лу­ ков­ске Ба­ње, свих тих ње­них те­ра­пи­ја, од блат­них, хи­дро, елек­тро и маг­не­то­те­ра­пи­ја, до руч­не ма­са­же. Не­мам баш сва од обо­ље­ ња чи­јим се трет­ма­ном ба­ви струч­но ме­ди­ цин­ско осо­бље ове ба­ње – а то су, пре све­га, ре­у­ма­тич­не те­го­бе, де­ге­не­ра­тив­на обо­ље­ња кич­ме и ста­ња на­кон по­вре­да на ко­шта­но-

Фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

„Пла­нин­ка” Са­да­шње пред­уз­ е­ће „АД Пла­нин­ка”, осно­ва­но у Кур­шу­мли­ји 1964. да упра­вља при­род­ним ре­сур­си­ма оп­шти­не, при­ва­ти­ зо­ва­но је 1999, и то та­ко да 95 од­сто ка­пи­та­ла при­па­да рад­ ни­ци­ма као ак­ци­о­на­ри­ма. У вла­сни­штву ове да­нас мо­дер­не ком­па­ни­је су „Про­лом во­да”, хо­тел „Ра­дан” у Про­лом Ба­њи, хо­те­ли „Ко­па­о­ник” и „Је­лак” у Лу­ков­ској Ба­њи, ет­но ре­сто­ран, ски-ста­за, спорт­ска ха­ла, а 1995. спо­ме­ник при­ро­де Ђа­во­ља ва­рош дат им је на ста­ра­ње. За­хва­љу­ју­ћи упра­во „АД Пла­ нин­ци”, но­си­о­цу при­вред­ног раз­во­ја Кур­шу­мли­је и То­плич­ког ре­ги­о­на, ко­ја за­по­шља­ва 367 рад­ни­ка, од­ла­зак љу­ди из овог кра­ја у ве­ће гра­до­ве, у по­тра­зи за по­слом, знат­но је сма­њен.

2012  Special Edition

75

Здра­вље

зглоб­ном си­сте­му – али се мој гихт ов­де са­свим при­пи­то­мио. У Ба­њи сам упо­ знао брач­ни пар из Бе­о­гра­да и дру­го­вао. Он је сре­до­веч­ни пи­лот у ЈАТ-у а она по­слов­на же­на. Пр­ во је сти­гла она, по­ сле те­шких пре­ло­ма до­би­је­них у са­о­бра­ ћај­ној не­сре­ћи. Сле­ де­ће го­ди­не јој се и он при­дру­жио, ма­да је, као што то и при­ ли­чи вр­хун­ским пи­ ло­ти­ма, ап­со­лут­но здрав. И већ че­твр­ту го­ди­ну за­ре­дом ето их у Ба­њи, ма­да им је, због по­год­но­сти у њи­хо­ вим стру­ка­ма, и Абу Да­би (на при­мер) ла­ко до­сти­жан. Али, по­ве­ри­ли су ми се, ни за ко­ ји крај на пла­не­ти не би да­ли сво­јих се­дамосам да­на у Лу­ков­ској Ба­њи. И тај слу­чај по­твр­ђу­је ис­прав­ност опре­ де­ље­ња во­де­ћих љу­ди у Лу­ков­ској, али и пе­де­се­так ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ној Про­лом Ба­њи, да ба­ња не тре­ба да бу­де са­мо ле­чи­ ли­ште, већ и ме­сто за од­мор, онај пра­ви, без из­ле­жа­ва­ња. По­ред из­у­зет­них ста­за здра­

По­пу­сти Обе ба­ње, и Лу­ков­ска и Про­лом, ну­де не­сва­ки­да­шње по­пу­ сте за сво­је го­сте. Те­шко их све и по­бро­ја­ти. Нај­бо­ље је да се за­ин­те­ре­со­ва­ни рас­пи­та­ју лич­но: за Лу­ков­ску на те­ле­фо­ не 027 381-344 и 381-512 или елек­трон­ском по­штом (in­fo­@ lu­kov­ska­ba­nja.com, www.lu­kov­ska­ba­nja.org), за Про­лом Ба­њу 027 88-111 и 027 88-162 или елек­трон­ском по­штом (in­fo­@ pro­lom­ba­nja.com, www.pro­lom­ba­nja.org).

76

Специјално издање  2012.

вља, ту су и при­год­ни ски-лифт, са са­свим при­стој­ном ста­зом, и ба­лон са­ла за мно­ге спор­то­ве (у ко­јој и чу­ве­на Је­ле­на Ген­чић, пр­ви тре­нер Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа, др­жи шко­ лу те­ни­са). По­се­бан иза­зов је Цр­ква све­тог Ђор­ђа на Не­на­до­вом ка­ме­ну, на 975 ме­та­ ра над­мор­ске ви­си­не, пре­ко три­ста ме­та­ра ви­ше у од­но­су на са­му ба­њу. По­диг­ну­та не­ дав­но, го­то­во нео­до­љи­во ма­ми бањ­ске го­сте да кре­ну ка њој. А по­сто­је два пу­та, је­дан ду­жи и при­лич­но лак­ши, а дру­ги кра­ћи и го­то­во око­мит. Уве­че па­да­ју оп­кла­де ко ће пре и ко­јим пу­тем, а сле­де­ћег по­дне­ва, нај­ че­шће у отво­ре­ном ба­зе­ну ис­пред хо­те­ла „Је­лак”, где је тем­пе­ра­ту­ра око 36 сте­пе­ни (за хлад­них да­на пу­ши се као не­дељ­на мај­ чи­на су­па), пре­при­ча­ва се та не­сва­ки­да­шња пу­сто­ло­ви­на. И БАЈ­КЕ ПО­МА­ЖУ Сме­ште­на на 600 ме­та­ра над­мор­ске ви­ си­не и окру­же­на Ра­да­ном, Со­ко­ло­ви­цом и Ме­ан­ским пла­ни­на­ма (од 1.000 до 1.400 ме­та­ра из­над мо­ра), де­се­так ки­ло­ме­та­ра по­сле скре­та­ња код ме­ста Ру­да­ре на ма­ги­ страл­ном пу­ту Ниш-При­шти­на, Про­лом Ба­ња је пра­ви ме­лем за све оне са спе­ци­ фич­ним здрав­стве­ним те­го­ба­ма. По­и­мен­ це, то су они ко­ји има­ју про­бле­ма с бо­ле­ сти­ма бу­бре­га и мо­краћ­них ка­на­ла, ор­га­на за ва­ре­ње, ко­жних обо­ље­ња (пре све­га псо­ ри­ја­зе), бо­ле­сти­ма пе­ри­фер­них крв­них су­ до­ва и ван­зглоб­ног ре­у­ма­ти­зма. Пре­суд­не су, у то­ме, две ства­ри. Пр­во, ов­да­шње во­де спа­да­ју у оне рет­ке „с ви­со­ ким бал­не­о­ло­шким вред­но­сти­ма, као што су ал­ка­ли­тет, при­су­ство озо­на и си­ли­ци­јум­ске ки­се­ли­не, као и ма­ло уче­шће флу­о­ра, што омо­гу­ћа­ва да се пи­је у нео­гра­ни­че­ним ко­ ли­чи­на­ма”. Дру­го мо­же да се при­пи­ше при­

род­ном фе­но­ме­ну, од­но­сно би­ћи­ма из бај­ ки. Реч је о та­ко­зва­ним зма­је­вим бра­зда­ма, по­ја­ви при­сут­ној на тек три­де­се­так ме­ста на све­ту и два на Бал­ка­ну. На­и­ме, на об­рон­ци­ ма Ра­да­на угне­зди­ло се по­зи­тив­но на­маг­не­ ти­са­ње зе­мље ко­је, до­ка­за­но је, до­бро ути­че на здра­вље љу­ди и по­ме­ра гра­ни­це њи­хо­ве жи­вот­не до­би. А зма­је­ви су, зна­мо из дав­на­ шњих при­ча, при­лич­но ду­го­ве­ки. Ва­жан је и ути­цај ле­ко­ви­тог бла­та. Зе­ мљи­ште у око­ли­ни про­лом­ских при­род­них из­во­ра сто­ле­ћи­ма се на­та­па­ло ле­ко­ви­том во­дом. Пр­во су ме­шта­ни, за­тим и све че­ шћи го­сти от­кри­ли да то бла­то ле­чи ко­жне и дру­ге бо­ле­сти. Да­нас се то ле­ко­ви­то бла­ то до­би­ја ме­ша­њем тер­мал­не во­де и зе­мље из око­ли­не из­во­ра Пу­пав­ци, па се ко­ри­сти у нај­са­вре­ме­ни­јим блат­ним ка­да­ма или као облог, у те­ра­пиј­ском бло­ку ов­да­шње Спе­ци­ јал­не бол­ни­це. Због угле­да Про­лом Ба­ње у струч­ној јав­ но­сти, ов­де се већ је­да­на­е­сту го­ди­ну за­ре­ дом одр­жа­ва­ју се­ми­на­ри чла­но­ва Дер­ма­то­ ло­шке сек­ци­је Срп­ског ле­кар­ског дру­штва. Проф. др Со­ња Ве­сић, пред­сед­ник Сек­ци­је, не скри­ва за­до­вољ­ство ре­зул­та­ти­ма ле­че­ња у Про­лом Ба­њи, на­ро­чи­то код па­ци­је­на­та ко­ји има­ју про­бле­ма са псо­ри­ја­зом. Сла­же се и проф. др Мир­ја­на Па­ра­ви­на. За­ви­сно од осо­ба и сте­пе­на обо­ље­ња, ка­же, не­ки обо­ле­ли по­ка­зу­ју и до 80 од­сто по­бољ­ша­ња у од­но­су на вре­ме пре те­ра­пи­ја ов­де. ДА ГО­СТИ­МА БУ­ДЕ ЛАК­ШЕ Цен­тар зби­ва­ња у ба­њи ис­под „зма­је­вих бра­зда” сва­ка­ко је са­вре­ме­но опре­мље­ни хо­тел „Ра­дан”, у окви­ру ко­га је – да го­сти­ма бу­де лак­ше – и ме­ди­цин­ски блок, па мал­ те­не све мо­жеш да оба­виш и у ба­де-ман­ти­ лу ко­ји го­ста че­ка у ње­го­вој со­би. А у со­би

(сва­ка опре­мље­на те­ле­ви­зо­ром, фри­жи­ де­­ром, фе­ном, ин­тер­­нет ве­зом) из свих сла­­ви­на те­че бла­го­ твор­на бањ­ска во­да. По же­љи, сва­ки гост у окви­ру хо­те­ла мо­ же и до те­ре­та­не, са­ле за ма­ле спор­то­ ве, би­ли­ја­ра, са­ле за сто­ни те­нис. Че­ка те и ве­ли­ки ба­зен с тер­ мал­ном во­дом. Мо­ дер­ни вел­нес цен­тар ну­ди све, од де­ток­си­ ка­ци­је ор­га­ни­зма до сва­ко­ја­ких про­гра­ма за ле­по­ту. Оно, до­ђеш збо­ран одеш од­мо­ран. До­ђеш ки­лав, одеш жи­лав. Ван хо­тел­ских бла­го­да­ти, за­ви­сно од по­ тре­ба и зна­ти­же­ље, мо­же се и та­ко­зва­ним ста­за­ма здра­вља уз исто­и­ме­ну ре­чи­цу, па на па­стрм­ку и ђа­ко­ни­је у „Ет­но-крч­ми”. По­ што­ва­о­ци на­ше по­ве­сти од­ше­та­ће до цр­кве Ла­за­ри­це (2,5 км), а они ко­ји ни­ка­ко да се на­чу­де чу­ди­ма при­ро­де за­пу­ца­ће у Ђа­во­љу ва­рош (пе­ши­це је то де­се­так, бањ­ским ауто­ бу­сом 27 ки­ло­ме­та­ра). Шта тек ре­ћи за Со­ ко­лов вис или Гај­тан­ска вра­та? Упра­во због свих ових са­др­жа­ја, и Про­лом и у Лу­ков­ској Ба­њи, бри­шу се раз­ли­ке из­ме­ ђу здрав­стве­ног и ре­кре­а­тив­ног ту­ри­зма, па већ две-три го­ди­не по­сто­је спе­ци­јал­ни па­ кет-аран­жма­ни на­ме­ње­ни они­ма ко­ји би да за крат­ко вре­ме, углав­ном ви­кен­дом, из­бри­ шу на­го­ми­ла­не стре­со­ве с по­сла и од­мо­ре те­ло и ду­шу. У обе ба­ње одав­но је из­бри­са­на и гра­ни­ца из­ме­ђу се­зо­на. Се­зо­на је свих 365 да­на, а у ра­зним пе­ри­о­ди­ма на сна­зи су спе­ ци­јал­ни по­пу­сти и дру­ге по­год­но­сти.  2012  Special Edition

77

Др Бра­ни­слав Ка­тан­че­вић, ди­рек­тор „Ри­бар­ске Ба­ње”

Здра­вље

Пло­до­ви

РИ­БАР­СКА БА­ЊА НА­СТА­ВЉА УЗ­ЛА­ЗНОМ ЛИ­НИ­ЈОМ

ве­ли­ких ула­га­ња За се­дам го­ди­на ин­ве­сти­ра­но око де­вет ми­ли­о­на евра. Ба­њи вра­ћен не­ка­да­шњи сјај. Об­но­вље­не ста­ре ви­ле, по­диг­ну­ти но­ви објек­ти у ду­ху при­род­ног окру­же­ња, уве­де­ни су­пер­мо­дер­ни про­гра­ми. Запослено је преко 250 младих и образованих људи. По­пу­ње­ност ка­па­ци­те­та ско­ро сто­про­цент­на, ра­сте број ино­стра­них го­сти­ју

О

д дав­ни­на она је ве­о­ма це­ње­но ле­ чи­ли­ште, а у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на из­ра­сла је у јед­ног од ли­де­ра бањ­ског ту­ри­зма у Ср­би­ји. Но­вим из­гле­дом и ра­зно­вр­сним са­др­жа­ји­ма при­вла­чи ве­ли­ ки број го­сти­ју, и то не са­мо као здрав­стве­ни цен­тар већ и као ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја.

– Ба­ња има бо­га­ту исто­ри­ју. По­шту­ју­ћи Фо­то: Ро­за Са­здић, та­кву тра­ди­ци­ју, ми смо бањ­ском ам­би­јен­ Ра­до­ван Вуч­ко­вић

78

Специјално издање  2012.

ту вра­ти­ли не­ка­да­шњи сјај. Об­но­ви­ли смо и мо­дер­но опре­ми­ли ста­ре ви­ле, из­гра­ди­ли но­ве објек­те у ду­ху при­род­ног окру­же­ња, ре­кон­струк­ци­јом не­ка­да­шњег тур­ског ха­ма­ ма, гра­ђе­ви­не из XVI ве­ка, на­пра­ви­ли смо нај­са­вре­ме­ни­ји wel­lness цен­тар. Сва ар­хи­ тек­тон­ска и ди­зај­нер­ска ре­ше­ња укло­пље­на су у по­сто­је­ћу це­ли­ну – ка­же др Бра­ни­слав Ка­тан­че­вић, ди­рек­тор „Ри­бар­ске Ба­ње”.

За про­те­клих девет го­ди­на, у Ри­бар­ ску Ба­њу уло­же­но је око 12 ми­ли­о­на евра. Јед­на го­то­во пот­пу­но за­бо­ра­вље­на де­сти­ на­ци­ја та­ко је из­ро­ни­ла као, да­нас, екс­ клу­зив­ни пред­став­ник здрав­стве­ног ту­ри­ зма у ре­ги­о­ну.

– Но­ву по­слов­ну стра­те­ги­ју до­не­ли смо 2003, усво­ји­ли но­ви раз­вој­ни кон­цепт, при­ хва­ти­ли свет­ски тренд ко­ји у фо­кус уво­ди бри­гу о здра­вљу и при­ме­њу­је при­род­ни фак­тор у пре­вен­тив­не свр­хе. А wel­lness и spa про­гра­ми пут су ка здра­ви­јем и бо­љем жи­во­ту – об­ја­шња­ва др Ка­тан­че­вић.

Wel­lness цен­тар сво­јим из­гле­дом да­је но­ву ди­мен­зи­ју овом хар­мо­нич­ном про­ сто­ру и упот­пу­њу­је по­ну­ду Ри­бар­ске Ба­ ње. На око 5.000 ме­та­ра ква­драт­них су за­тво­ре­ни и отво­ре­ни ба­зен, пар­но ку­ па­ти­ло, фит­нес са­ла, са­у­не, сла­не со­бе, са­ло­ни за ма­са­жу и апарт­ман за па­ро­ве. Овај wel­lness цен­тар из­два­ја и отво­ре­на кон­церт­но-по­зо­ри­шна по­зор­ни­ца. Као у из­град­њи и опре­ми обје­ка­та, нај­ви­ши стан­дар­ди при­ме­ње­ни су и у при­пре­ми про­гра­ма, ра­зно­вр­сних ма­са­жа, трет­ма­на ли­ца и те­ла. Ку­ри­о­зум су куп­ке у ле­ко­ви­ том би­љу и во­ћу са под­руч­ју Ја­стреп­ца.

– Под­не­бље на­ше ба­ње мо­же се упо­ре­ди­ ти са нај­пре­сти­жни­јим бањ­ским цен­три­ма у Евро­пи. Од­ли­ку­је се спе­ци­фич­ном кли­ мом, а то­пла во­да има из­у­зет­на бал­не­о­ло­ шка свој­ства и зауставља старење ћелија. Користи се и лековити пелоид са зеолитом, тим елементом будућности, пошто је један од најснажнијих антиоксиданата. Као ле­ ка­ра, увек ме је ин­те­ре­со­ва­ло ко­ри­шће­ње при­род­ног фак­то­ра у спре­зи са струч­ним про­гра­мом у ле­че­њу. „Ри­бар­ска Ба­ња” је, пре све­га, здрав­стве­на уста­но­ва. О успе­ шно­сти на­шег ме­ди­цин­ског ти­ма све­до­че де­се­ти­не хи­ља­да из­ле­че­них па­ци­је­на­та – ка­же др Ка­тан­че­вић. При­мер Ри­бар­ске Ба­ње убе­дљи­во по­ка­ зу­је да је ула­га­ње у здрав­стве­не и ре­ха­би­ ли­та­ци­о­не цен­тре еко­ном­ски ис­пла­ти­во. У ов­да­шњи ле­пи wel­lness цен­тар уло­же­ни су зна­ње, енер­ги­ја и око пет ми­ли­о­на евра соп­стве­них сред­ста­ва. А на кра­ју по­слов­ не го­ди­не има­ли су ско­ро сто­про­цент­ну по­пу­ње­ност ка­па­ци­те­та и по­ве­ћа­ње бро­ја ино­стра­них го­сти­ју. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ ње за бо­ра­вак ов­де отва­ра но­ве раз­вој­не пер­спек­ти­ве и бањ­ског цен­тра и чи­та­вог кра­ја.  2012  Special Edition

Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Ри­бар­ска Ба­ња” тел. 037 865 261, 865 120, 865 270 факс 037 865 129 ri­bar­ska­ba­nja@yahoo.com www.ri­bar­ska­ba­nja.rs

79

Здра­вље / HEALTH

СПЕ­ЦИ­ЈАЛ­НА БОЛ­НИ­ЦА „МЕР­КУР” ИЗ ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ НА САЈ­МУ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ

По ме­ри­лу ­ европ­ских ба­ња Углед­на уста­но­ва про­ме­ни­ла фи­ло­зо­фи­ју по­сло­ва­ња и усме­ри­ла се на но­ве атрак­тив­не са­др­жа­је, у скла­ду са нај­бо­љим свет­ским бањ­ским про­гра­ми­ма

П

ред­ста­вља­ње Спе­ци­јал­не бол­ни­це „Мер­кур” на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, од 23. до 26. фе­бру­а­ра 2012, пра­ва je при­ли­ка за пред­ ста­вља­ње ње­не но­ве стра­те­ги­је у мар­ке­тин­

Из­вор за­до­вољ­ства Под сло­га­ном „Из­вор за­до­вољ­ства”, по­се­ти­о­ци­ма ће би­ти пре­ до­че­ни ве­ли­ки по­пу­сти и спе­ци­јал­не по­год­но­сти за све услу­ ге „Мер­ку­ро­вог” Wel­lness цен­тра „Fons ro­ma­nus”. Ужи­ва­ње у ба­зе­ну са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом и под­вод­ном ма­са­жом, са­у­на пар­ку и тур­ском пар­ном ку­па­ти­лу са­мо су део по­ну­де ко­јом „Мер­кур” же­ли да за­го­ли­ца ма­шту по­се­ти­о­ца.

80

Специјално издање  2012.

гу и ме­наџ­мен­ту. На свом пр­вом са­мо­стал­ ном на­сту­пу у Бе­о­гра­ду пред­ста­ви­ће но­ве са­др­жа­је и спе­ци­јал­не по­год­но­сти из сво­је бо­га­те по­ну­де. По­ред већ по­сто­је­ћих про­гра­ма здра­ вља („Ле­че­ње као од­мор”, „Жи­ве­ти са ди­ја­ бе­те­сом”, „Га­стро па­кет”, „За Ва­ше нај­бо­ље го­ди­не”, „Бр­за ди­јаг­но­сти­ка”, „За по­крет без бо­ла”, „Li­nea li­fe”, „Осмех на дар”, „Ме­ на­џер­ски пре­вен­тив­ни па­кет”), и wel­lness про­гра­ма („Wel­lness ви­кенд” и „Ме­де­ни ме­сец”) – „Мер­кур” је сво­ју по­ну­ду до­пу­ нио но­вим про­гра­ми­ма здра­вља („Lady li­ fe” – ги­не­ко­ло­шки пре­вен­тив­ни про­грам, и „За Ваш лак­ши ко­рак”) и wel­lness па­ке­ти­ма

(„Re­lax Wel­lness vi­kend”, „Ро­ман­тич­ни ви­кенд за дво­је” и „Кра­љев­ски Wel­lness ви­кенд”). Део „Мер­ку­ро­вог” штан­да би­ће по­све­ћен осо­ба­ма обо­ле­лим од ше­ћер­не бо­ле­сти, где ће сви по­се­ти­о­ци Сај­ма мо­ћи да до­би­ју бес­ плат­не ле­кар­ске са­ве­те и да из­ме­ре ни­во ше­ ће­ра у кр­ви. „Мер­кур” ће још јед­ном под­се­ти­ ти на ко­ри­шће­ње пра­ва ко­је има­ју све осо­бе у Ср­би­ји обо­ле­ле од ди­ја­бе­те­са (би­ло да су на те­ра­пи­ји ин­су­ли­ном или та­бле­та­ма) – пра­ ва на бес­плат­ни про­грам де­се­то­днев­не про­ ду­же­не ре­ха­би­ли­та­ци­је и еду­ка­ци­је. Та­ко­ђе, пред­ста­ви­ће спе­ци­јал­но из­да­ње бил­те­на Ди­ ја­бе­тес Мер­кур прес на срп­ском је­зи­ку, на­ме­ ње­но осо­ба­ма обо­ле­лим од ди­ја­бе­те­са. Пе­ло­ид цен­тар „Li­mus Ro­ma­nus”, отво­ рен про­шле го­ди­не, омо­гу­ћи­ће по­се­ти­о­ци­ма Сај­ма да се са­ми уве­ре у бла­го­твор­но деј­ство трет­ма­на ле­ко­ви­тим бла­том (пе­ло­и­дом). Би­ће пред­ста­вље­ни про­гра­ми „Ка­ви­ фит” и „Ка­ви­лифт”, као нај­са­вре­ме­ни­ји на­ чин об­ли­ко­ва­ња те­ла и не­ге ли­ца. У њи­ма се ком­би­ну­ју трет­ма­ни ка­ви­та­ци­је, ра­диофре­квен­ци­је и апа­ра­тур­не лим­фне дре­на­же – без­бед­не, ефи­ка­сне и трај­не ме­то­де ко­је омо­гу­ћа­ва­ју лиф­тинг и ли­по­сук­ци­ју без хи­ рур­шког за­хва­та. И још мно­го то­га вас оче­ку­је ако по­се­ти­те штанд „Мер­ку­ра” на Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ ду, у Ха­ли 4. 

„Мер­кур прес” Још јед­на но­ви­на „Мер­ку­ро­вог” ово­го­ди­шњег пред­ста­вља­ња на Сај­ му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду би­ће бил­тен Мер­кур прес на срп­ском је­зи­ку, по­ сред­ством ко­јег ће по­се­ти­о­ци мо­ћи де­таљ­ни­је да се оба­ве­сте о про­јек­ ти­ма и мо­гућ­но­сти­ма ове Спе­ци­јал­ не бол­ни­це.

2012  Special Edition

81

АЛ В Е РН

КА И М

СЕД

” 2 1 20 не

ц 2. годи а в ко 201

с јула е Л „ 7.

о е би ј ц ва го ско ни Ју е о Л и а в .д век раље невал.

X К X од 3 у а ар дин адова ован к о г ија их их гр аниз тац Л т с е е с г к ф А де рет е је ор ани АРНЕВ Три д м о а м н о „К ећ једа ији у к рат одине ација. п о в т а г сла 6. к 2009. нифес 0 0 (Фе 2 а д C н м о C е , FE ва). овљ ијаде” осебна н о н а д б л О ч гра тиљ ” је п таје лских с о „Рош ОВАЦ ! ц п нева К ине а С д в Е о р г о Л а к е Лес ских к и ов е е н с п мо оди вро иди Те г ције е В а дер

þ Ęþ Ĕ 0h Ā

2 þ , л þ ÿ 3. ју ĆĒ ą Ăċĉ , Ċ

к Ĕ Ć Āċ ра Ĉ ĐĈ þčþ Ďþ Уто þ Ā

ĎďĆ Ćā ùă ĊăĀþĈ č

Ċ āþ ïþ 20h Ć , Ď

л č g Ć . ју þ Č paintin Đ а, 4 ď

д þ е dy Ĉ ď Ср ă Āþ g и bo Ċ

č ïþ e paitin ĀþĈ fac ćþčĊă 0h ċ л, 2 ëć у ј . þ к, 5 þĈ ÿĆĉþē а ÿ

т Ċ вр ĘĐ Ďćă Чет ĉþ ĚĊĆĒ Ć ć

ćĐ ĈĆ èă ĊăĀþĈ þ č 30 h ċč ć ïþ 20 Ā

, ċ л Č . ју ćþ þĈ Ď Ăċ ÿþ к, 6 Ā

а ă т Ċ

Пе ćþč ďčă Ěăā þ ė

Ĕ êă Ċă ĀþĈ Āþďčă č

ïþ ďĆĀþĈ 30 Ď 0 h 2 ùă , јул , 7. а т þ о ċĂ Ċ ноћ Суб č

þ

Ċ ĎćĆ ска ă ĖĐ ñ невал čĊăĀþĈ кар ćĆ ćþ кама ас ĈĆ èă под м бал

ца ков б с е гб аЛ циј ков тр ац а з ни асари есков рга Л о М 60 а 000 чк 33 3 1 6 2 и 1 т 6 ис 36 11 Тур +38 16 233 om . л те 81 c.c . + 3 eskova rg.rs с к ol.o ./фа vall тел .karne www.t o.com w ho ww @ya c a ov lesk o t : l i ema

ПРЕ­ПО­РУ­КА

ПО­ЗНА­ТИ ЉУ­БЉАН­СКИ РЕ­СТО­РАН „ПРИ ВОД­НИ­КУ”

Пе­сни­ков гур­ман­ски со­нет Н

ро­нио у ар­хив Му­зе­ја Ва­лен­ти­на Вод­ни­ка, са­мо ме по­гле­дао и за­тра­жио да га пу­стим да се раз­мах­не. Ја­бу­ко, ти ни­си ни све­стан где се на­ла­зиш. Ово је ве­ли­ко бла­го и ве­ли­ ки иза­зов за ме­не! Пу­сти ме са­мо да ра­ши­ рим кри­ла и не по­ста­вљај ро­ко­ве, ре­као је, гур­нув­ши ми у ру­ке спи­сак по­треб­них ма­ Водникова 65а, те­ри­ја­ла, и не пи­та­ју­ћи за но­вац и усло­ве 1000 Љубљана ан­га­жма­на. Тел.: +386 1 50 55 907 У ду­ху тра­ди­ци­о­нал­ног кон­ци­пи­ра­на је Mob.: +386 41 301 800 и по­ну­да са ста­рим ку­ли­нар­ским спе­ци­ја­ info@privodniku.si ли­те­ти­ма, са ђа­ко­ни­ја­ма на­ших ба­ка, на­гла­ www.privodniku.si ша­ва љуп­ка и увек на­сме­ја­на кел­не­ ри­ца Гре­та Ва­дис, за­штит­ни знак Вод­ни­ко­вог кут­ка. У ку­ли­нар­ском ме­ни­ју овог ре­сто­ ра­на ве­ћи­на је­ла пре­у­зе­та је из пр­ вог Сло­ве­нач­ког ку­ва­ра ко­ји је об­ја­вио упра­во Ва­лен­тин Вод­ник. У је­ лов­­ни­ку су по­ет­ ски сло­же­на ста­ра сло­ве­нач­ка је­ла, по­­чев од ру­стич­ не чор­бе са пе­чур­ка­ма, до­ма­ћег пр­ шу­та, пач­јих спе­ ци­ја­ли­те­та, ри­бе, ди­вља­чи, до ра­ зних по­сла­сти­ца.  2012  Special Edition

85

Славко Латиновић, власник

е­да­ле­ко од цен­тра Љу­бља­не, у скло­пу Спо­мен до­ма-му­зе­ја пр­вог по­зна­тог сло­ве­нач­ког пе­сни­ка Ва­ лен­ти­на Вод­ни­ка, на­ла­зи се екс­клу­зив­ни ре­сто­ран „При Вод­ни­ку”, за­си­гур­но је­дан од нај­от­ме­ни­јих уго­сти­тељ­ских обје­ка­та сло­ве­нач­ке пре­сто­ни­це. Ме­сто са ду­шом и за ду­шу, са до­бром ка­пљи­цом, уку­сним је­ли­ма тра­ди­ци­о­нал­не сло­ве­нач­ке ку­хи­ ње, ср­дач­ном и пред­у­сре­тљи­вом по­слу­ гом и на­да­све с не­сва­ки­да­шње то­плим и аутен­тич­ним ам­би­јен­том по­ме­ша­них али ве­што и склад­но укло­пље­них фор­ми. Под сво­до­ви­ма од пу­не ци­гле хар­мо­нич­ но су уком­по­но­ва­ни др­во, ка­мен, ке­ра­ми­ ка, број­ни екс­по­на­ти ва­ја­ни, ре­зба­ре­ни, кле­са­ни... Овај ру­стич­ни ку­так, на­стао је на ме­сту ста­ре „Фур­ман­ске го­стил­не” (ко­чи­ја­шке крч­ме) из XIX ве­ка, ко­ју су тик уз шта­лу др­жа­ли ро­ди­те­љи Ва­лен­ти­на Вод­ни­ка. Об­ ли­ко­ван је вич­ном ру­ком да­ро­ви­тог умет­ ни­ка Ми­ла­ди­на Ла­ти­ћа, ака­дем­ског сли­ка­ ра из Др­ва­ра, са­да на­ста­ње­ног у Ми­ла­ну. Основ­ни је мо­то овог умет­ни­ка, ов­де и те ка­ко оте­ло­тво­рен, да сва­ки ам­би­јент мо­ра да има ду­шу. Вла­сник ре­сто­ра­на (са удоб­ним ко­на­ ци­ма) Слав­ко Ла­ти­но­вић ни­је ни слу­тио да ће на­дах­ну­ти умет­ник сво­јом кре­а­тив­но­ шћу, у ду­ху ста­рих мај­сто­ра ен­те­ри­је­ра, од јед­ног ру­и­ни­ра­ног објек­та ство­ри­ти је­дин­ стве­ну и то­плу ам­би­јен­тал­ну це­ли­ну. „Раз­ми­шљао сам да отво­рим не­ку пи­це­ ри­ју. Ме­ђу­тим, ка­да је Ми­ла­дин Ле­тић за­

ПРЕПОРУКА

„СТА­РА ЦА­РИ­НАР­НИ­ЦА”, НА ЗЕ­МУН­СКОМ КЕ­ЈУ, ВЕЋ ПЕТ­НА­ЕСТ ГО­ДИ­НА СА НА­МА

По ду­нав­ским ар­ши­ни­ма У осно­ви, то је ста­ра срп­ска ку­хи­ња, са мно­гим зна­њи­ма, ве­шти­на­ма и ђа­ко­ни­ја­ма ко­ји су дру­где за­бо­ра­вље­ни. Го­сти? Углав­ном свет са ве­ли­ким га­стро­ном­ским и ено­ло­шким ис­ку­ством, ко­ји са­вр­ше­но зна шта тра­жи, шта до­би­ја, и за­што до­ла­зи баш ов­де

О

вих ле­де­них да­на по­зна­ти ре­сто­ран „Ста­ра ца­ри­нар­ни­ца” на Зе­мун­ском ке­ју, вла­сни­штво по­ро­ди­це Да­шић, на­вр­ша­ ва пет­на­ест го­ди­на ве­о­ма успе­шног ра­да. При­сно, од­ме­ре­но и го­спод­стве­но. Да­ши­ћи су ро­дом из Пе­ћи, пле­ме­ни­ти Ме­то­хиј­ци, нај­бо­љег ста­рог ко­ва и че­сти­те пред­у­зи­мљи­во­сти. По­ро­ди­ца је у Бе­о­ град до­шла по­чет­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Ста­но­ва­ли су у зе­мун­ској Глав­ној ули­ци, ста­ри Дра­го­љуб ра­дио је та­да у Фа­бри­ ци обу­ће „Бе­о­град”. Го­ди­не 1982. ку­пи­ли су ку­ћу у Бе­жа­ниј­ској број 3. Ре­но­ви­ра­ли је пу­не че­ти­ри го­ди­не, од те­ме­ља до кро­ва, да би она по­ста­ла чу­ве­на „Ска­ла”.

– „Ска­лу” смо отво­ри­ли 1987, на Све­тог Јо­ва­на, на­шу кр­сну сла­ву – при­ча Де­јан Да­шић, ко­ји да­нас упра­вља по­ро­дич­ним по­сло­ви­ма. – Пр­во је то би­ла са­мо пи­це­ри­ја, са та­вер­ном и ле­пом ба­штом. Го­ди­не 1996. пот­пу­но је пре­о­бли­ко­ва­на и ре­ди­зај­ни­ра­на, та­ко да са­да мо­

Пред­у­зи­мљи­вост

S K A L A HOTEL

Хо­тел „Ска­ла” Зе­мун, Бе­жа­ниј­ска 3 + 381 11 30 75 032, www.ho­tel­ska­la.rs

86

Мар­љи­ви, са здра­вим осе­ћа­јем за до­бар по­сао, ба­ви­ли су се Да­ ши­ћи и дру­гим де­лат­но­сти­ма. Има­ли су и сво­ју про­из­вод­њу обу­ће, ра­ди­ли на­мен­ски за вој­ску и по­ли­ци­ју. Са­да раз­ми­шља­ју о ве­ћој про­из­вод­њи свог ви­на, отва­ра­њу до­ма за ста­ре, и о још што­шта. Али по­ла­зи­ште им је у све­му: то што ра­де мо­ра би­ти по­ште­но и вр­хун­ско. Специјално издање  2012.

же да уго­сти 170 љу­ди. По прин­ци­пу ве­ли­ких обје­ка­та, та­мо се ра­де ве­ћа на­мен­ска оку­пља­ња: се­ми­на­ри, сим­по­зи­ју­ми, свад­бе, ро­ђен­да­ ни... Од 2009. „Ска­ла” је и од­ли­чан хо­тел, са 14 уку­сно на­ме­ште­них со­ба и два апарт­ма­на, опре­мље­них по ви­со­ким стан­дар­ди­ма. СНА­ЖАН ОСЕ­ЋАЈ БЛИ­ЗИ­НЕ РЕ­КЕ Го­ди­не 2006. у зе­мун­ској До­њој ва­ро­ши, уз Ду­нав, пре­ко пу­та Ста­ре ка­пе­та­ни­је, у зда­њу аустро­у­гар­ске ца­ри­нар­ни­це из 1723, Да­ ши­ћи су отво­ри­ли „Ста­ру ца­ри­нар­ни­цу”.

– Ов­де су та­да би­ли не­ки ма­га­ци­ни – при­ча Де­јан Да­шић, док про­ба­мо ње­го­во од­лич­но ви­но од­ли­ве­но од гро­жђа из око­ли­не Тр­ сте­ни­ка. – Зда­ње је, ина­че, об­ли­ко­ва­но кла­си­ци­стич­ки, у стро­гој си­ме­три­ји, са ба­рок­ним свод­ним кон­струк­ци­ја­ма у по­дру­му и при­ зе­мљу, и би­ло је јед­но од нај­ве­ћих у оно­вре­ме­ном Зе­му­ну. Ми смо га оп­се­жно пре­у­ре­ди­ли, за­др­жа­ва­ју­ћи ње­го­ве из­вор­не вр­ли­не и па­ ти­ну, и јед­ну фи­ну ру­стич­ност, али и омо­гу­ћа­ва­ју­ћи да оно бу­де ис­пу­ње­но нај­бо­љим мо­дер­ним уго­сти­тељ­ским са­др­жа­ји­ма. На­сто­ ја­ли смо да га из­мак­не­мо из вре­ве ули­це, а са­чу­ва­мо сна­жан осе­ћај бли­зи­не Ду­на­ва. Ку­хи­ња у „Ста­рој ца­ри­нар­ни­ци” је на­ро­чи­то за­ни­мљи­во осми­ шље­на, по иде­ји Де­ја­но­вог оца Дра­го­љу­ба Да­ши­ћа, ве­дрог и жи­вах­ ног го­спо­ди­на, ко­ји до­бро раз­у­ме жи­вот и љу­де, као онај ње­гов ис­пи­ сник из Вар­љи­вог ле­та 1968.

– Ви­ди­те и са­ми, ку­хи­ња је отво­ре­ног ти­па. Гост мо­же да ви­ди шта се и ка­ко спре­ма, од ка­квих на­мир­ни­ца, да сам ода­бе­ре шта же­ ли да се за ње­га зго­то­ви – об­ја­шња­ва Де­јан Да­шић. – У осно­ви, то је ста­ра срп­ска ку­хи­ња, са мно­гим зна­њи­ма, ве­шти­на­ма и ђа­ко­ни­ја­ма ко­ји су дру­где углав­ном за­бо­ра­вље­ни. На­рав­но, мо­же­мо да спре­ми­ мо и нај­зах­тев­ни­је спе­ци­ја­ли­те­те из дру­гих на­ци­о­нал­них ку­хи­ња, по до­го­во­ру са го­сти­ма. С об­зи­ром на то да нам је Ду­нав пр­ви ком­ ши­ја, у по­ну­ди на­ше ку­хи­ње не­из­о­став­не су све вр­сте ђа­ко­ни­ја од ри­бе, је­дан сре­ћан спој ме­ди­те­ран­ског и кон­ти­нен­тал­ног ис­ку­ства. Све то мај­стор­ски пла­ни­ра и спро­во­ди наш глав­ни ку­вар Ми­лен­ко Шор­гић, Дал­ма­ти­нац, са ве­шти­на­ма ис­ка­ље­ним у вр­хун­ским ре­сто­ ра­ни­ма Ду­бров­ни­ка. Го­сти „Ста­ре ца­ри­нар­ни­це” су озбиљ­ни по­слов­ни љу­ди, има и оних из ме­ди­ја, кул­ту­ре, спор­та. Има до­ста стра­на­ца. Углав­ном свет са ве­ли­ким га­стро­ном­ским и ено­ло­шким ис­ку­ством, ко­ји са­вр­ше­но зна шта тра­жи, шта до­би­ја, и за­што до­ла­зи баш ов­де. На­рав­но, ту је и до­бра му­зи­ка, на­род­на и ста­ро­ва­ро­шка, од сре­де до не­де­ље. Јер, на Ду­на­ву а без му­зи­ке, то не би­ва.  2012  Special Edition

„Ста­ра ца­ри­нар­ни­ца” Зе­мун, Кеј осло­бо­ђе­ња 31 + 381 11 2616 930, 3077 166

87

Зна­њ е Проф. др Ми­ло­ван Ста­ни­шић, рек­тор Уни­вер­зи­те­та „Син­ги­ду­нум”

Уни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум” У

Уни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум” Бе­о­град, Да­ни­је­ло­ва 32 тел. 011/3093 220, 3094 094, факс 3093 294 www.sin­gi­du­num.ac.rs

88

ни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум” је ви­со­ ко­школ­ска уста­но­ва на­ста­ла као ре­ зул­тат же­ље да се бу­ду­ћој по­слов­ној ели­ти Ср­би­је и окол­них др­жа­ва обез­бе­де мо­дер­на зна­ња пу­тем ме­то­да и на­уч­них тех­ни­ка ко­је се при­ме­њу­ју у раз­ви­је­ним уни­вер­зи­тет­ским цен­три­ма европ­ских зе­ ма­ља. На осно­ву За­ко­на о ви­со­ком обра­ зо­ва­њу, акре­ди­то­ван је за основ­не, ма­стер и док­тор­ске сту­ди­је на три на­уч­на по­ља: дру­штве­но-ху­ма­ни­стич­ком, при­род­нома­те­ма­тич­ком и по­љу тех­нич­ких на­у­ка. У са­став ин­те­гри­са­ног де­ла Уни­вер­зи­те­та „Син­ги­ду­нум” ула­зе По­слов­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, Фа­кул­тет за ту­ри­стич­ки и хо­ те­ли­јер­ски ме­наџ­мент, Фа­кул­тет за ин­ фор­ма­ти­ку и ра­чу­нар­ство и Фа­кул­тет за ме­наџ­мент. Ту су још и По­слов­ни фа­кул­ тет у Ва­ље­ву, Фа­кул­тет за ме­ди­је и ко­му­ни­ ка­ци­је, Фа­кул­тет за еко­но­ми­ју, фи­нан­си­је и ад­ми­ни­стра­ци­ју, Фа­кул­тет за европ­ске прав­но-по­ли­тич­ке сту­ди­је и Фа­кул­тет за при­ме­ње­ну еко­ло­ги­ју. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за упис на сту­ ди­је, као и зна­ча­јан број не­ка­да­шњих сту­ де­на­та ко­ји за­у­зи­ма­ју ви­со­ке по­зи­ци­је у во­де­ћим ком­па­ни­ја­ма у зе­мљи и ино­ стран­ству, по­твр­ђу­ју ис­прав­ност од­лу­ке да се Уни­вер­зи­те­ту „Син­ги­ду­нум” до­де­ли на­гра­да ЕДУ-БИ­ЗНИС ПАРТ­НЕР за 2011. На­гра­да ис­ти­че ква­ли­тет обра­зов­них уста­ но­ва у пре­но­ше­њу зна­ња и ве­шти­на мла­ дим љу­ди­ма у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну. На Уни­ вер­зи­те­ту „Син­ги­ду­нум” сту­ден­ти до­би­ја­ју мо­гућ­ност, уко­ли­ко су спрем­ни да пре­у­зму Специјално издање  2012.

од­го­вор­ност за сво­ју ка­ри­је­ру и свој жи­вот, да по­ред сти­ца­ња зна­ња про­на­ђу и од­го­во­ ре на нео­че­ки­ва­не жи­вот­не иза­зо­ве ко­ји их че­ка­ју у бу­дућ­но­сти. По­зи­тив­на ат­мос­фе­ ра и ин­тер­ак­ти­ван рад упра­во до­при­но­се мо­ти­ви­са­но­сти сту­де­на­та да пре­у­зму од­го­ вор­ност и да, по­ред сти­ца­ња но­вих зна­ња, као сво­је лич­не ци­ље­ве по­ста­ве и раз­ви­ ја­ње за­вид­ног ни­воа кре­а­тив­но­сти и оста­ лих спо­соб­но­сти. Ти­ме из­гра­ђу­ју се­бе као струч­ња­ка и као лич­ност. Фа­кул­тет за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­јер­ ски ме­наџ­мент до­био Ме­ђу­на­род­ну акре­ ди­та­ци­ју за сту­диј­ске про­гра­ме основ­ них и ма­стер сту­ди­ја. Свет­ска ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја у Ма­дри­ду, ко­ја има ста­тус спе­ци­ја­ли­зо­ва­не ор­га­ни­за­ци­је Ује­ди­ње­ них на­ци­ја, по­себ­но се ба­ви укљу­чи­ва­њем нај­по­зна­ти­јих свет­ских уни­вер­зи­те­та ко­ји обра­зу­ју ви­со­ко­струч­не ка­дро­ве за област ту­ри­зма и хо­те­ли­јер­ства. Ова ак­тив­ност ре­а­ли­зу­је се кроз спе­ци­ја­ли­зо­ва­ну ор­га­ни­ за­ци­ју „TE­DQU­AL UN­WTO.THE­MIS” ко­ја се на­ла­зи у Ан­до­ри. У са­ста­ву ове ор­га­ни­за­ци­је на­ла­зи се 69 по­зна­тих уни­вер­зи­те­та са свих кон­ ти­не­на­та, ме­ђу ко­ји­ма је и Уни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум” (Фа­кул­тет за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­јер­ски ме­наџ­мент). Ком­пле­тан спи­ сак уни­вер­зи­те­та мо­же­те ви­де­ти на адре­си www.the­mis.un­wto.org/en/con­tent/in­sti­tu­ ti­ons-un­wto­te­dqu­al-cer­ti­fied-pro­gram­mes. Про­це­ду­ра акре­ди­та­ци­је ве­о­ма је сло­же­на, а од­лу­ку до­но­си по­себ­но те­ло екс­пе­ра­та

Проф. др Сло­бо­дан Ун­ко­вић са ди­плом­цем „Син­ги­ду­ну­ма”

ове ор­га­ни­за­ци­је, на осно­ву из­ве­шта­ја екс­перт­ског ти­ма са­ста­вље­ног од по­зна­ тих на­уч­них рад­ни­ка из обла­сти ту­ри­ зма. Уни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум” овим је по­стао део ве­ли­ке по­ро­ди­це нај­по­зна­ти­ јих свет­ских уни­вер­зи­те­та, та­ко­ђе акре­ ди­то­ва­них од Свет­ске ту­ри­стич­ке ор­га­ ни­за­ци­је. Фа­кул­тет за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­ јер­ски ме­наџ­мент до­био је до­ку­мент о акре­ди­та­ци­ји, и то: • Bac­he­lor in To­u­rism & Ho­spi­ta­lity Ma­ na­ge­ment за че­тво­ро­го­ди­шње сту­ди­је, на ен­гле­ском је­зи­ку.

• Ma­ster in Bu­si­ness Systems in To­u­rism & Ho­spi­ta­lity у јед­но­го­ди­шњем и дво­го­ ди­шњем тра­ја­њу, на ен­гле­ском је­зи­ку. 

ПРОФ. ДР МИ­ЛО­ВАН СТА­НИ­ШИЋ, РЕК­ТОР УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕ­ТА „СИН­ГИ­ДУ­НУМ”

Ви­зи­ја раз­во­ја и ми­си­ја пре­но­ше­ња зна­ња У ни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум” да­нас има де­вет фа­ кул­те­та и 12.000 сту­де­на­та. Пре 12 го­ди­на, ка­да је проф. др Ми­ло­ван Ста­ни­шић осно­вао њи­хов пр­ви фа­кул­тет, био је то пр­ви при­ват­ни уни­вер­зи­тет у Ср­ би­ји. До са­да је упи­сао око 20.000 сту­де­на­та.

– Ми­си­ја пре­но­ше­ња зна­ња је уз­ви­ше­на, а чи­ње­ни­ ца да ва­ше зна­ње и ис­ку­ство не­ком ко­ри­сте пу­но зна­ чи – ка­же про­фе­сор Ста­ни­шић. – Мла­де љу­де учи­мо да бу­ду про­ак­тив­ни, да иза­зи­ва­ју до­га­ђа­је. По­треб­но је код њих про­бу­ди­ти мо­ти­ва­ци­ју, да схва­те да су они ти ко­ји тре­ба да се бо­ре за бо­ље су­тра. Оп­ста­ју са­мо они ко­ји има­ју иде­је. Иде­је су нај­ве­ћи ква­ли­тет, пра­ ви ка­пи­тал, а но­вац је са­мо при­вре­ме­но код нас. Мла­ди успех де­фи­ни­шу као успон, до­да­је про­фе­ сор Ста­ни­шић, али тре­ба их учи­ти да би­знис ни­је ста­

лан успех. И нај­у­спе­шни­ји и нај­бо­га­ти­ји љу­ди има­ли су ло­ше пе­ри­о­де по­сло­ва­ња. Јед­но од пра­ви­ла је за­цр­ та­ти ци­ље­ве и стре­ми­ти ка њи­ма, стал­но ићи на­пред без об­зи­ра на на­по­ре.

– Ми на Уни­вер­зи­те­ту „Син­ги­ду­нум” пру­жа­мо мо­гућ­ност сту­ден­ти­ма да на­у­че ка­ко да ис­пу­не сво­је ци­ље­ве, ка­ко да во­де свој жи­вот и ка­ри­је­ру. Они до­ би­ја­ју вр­хун­ско струч­но зна­ње ко­је има упо­треб­ну вред­ност на тр­жи­шту. Ако још има­ју ам­би­ци­ју, има­ју све. Ко ула­же у свој раз­вој, има и ре­зул­та­те! Ко­ли­ко је љу­ди, то­ли­ко је и те­о­ри­ја успе­ха. Ја сам ус­пео да оства­рим сво­је жи­вот­не ци­ље­ве и да, за­јед­но са ве­ ли­ким струч­ња­ци­ма и из­у­зет­ним про­фе­со­ри­ма, ра­ дим до­бру ствар од ко­јих при­вре­да и дру­штво има­ју ко­ри­сти.  2012  Special Edition

89

Оси­г у­ра­њ е

Ра­ди­мо за­јед­но – по­бе­ђу­је­мо за­јед­но Оси­гу­ра­ва­ју­ћа ку­ћа „ДДОР Но­ви Сад” оства­ри­ла је успе­шну са­рад­њу са ком­па­ни­јом „Ама­де­ус”, во­де­ћим гло­бал­ним ди­стри­бу­ци­о­ним си­сте­мом и нај­ве­ћим про­це­со­ром пут­нич­ких ре­зер­ва­ци­ја у све­ту, у окви­ру но­вог „Ама­де­ус­ о­вог” Ин­те­гри­са­ног ре­ше­ња за про­да­ју по­ли­са оси­гу­ра­ња – Ama­de­us Lo­cal In­su­ran­ce So­lu­tion (LIS), до­ступ­ног у сва­ком тре­нут­ку, сву­да у све­ту

З

а­јед­нич­ком са­рад­њом ну­ди­мо Вам јед­но­став­ност ко­ри­шће­ња „Ама­де­у­ со­ве” тех­но­ло­ги­је и ДДОР-ову си­гур­ ност пу­то­ва­ња!  Скра­ти­те вре­ме из­ра­де по­ли­се  Осло­бо­ди­те се не­по­треб­не ад­ми­ни­стра­ ци­је  Ла­ко пре­тра­жуј­те раз­ли­чи­те са­др­жа­је на је­дин­стве­ном екра­ну

Ви­ше о то­ме Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја мо­же­те да про­на­ђе­те на на­шој ин­ тер­нет стра­ни­ци www.ddor.co.rs, или по­зи­вом на број на­шег Ко­ри­снич­ког цен­тра 021 480 2222. По­се­ти­те нас и на Fa­ce­bo­ok-у.

90

Специјално издање  2012.

 Уна­пре­ди­те про­цес про­да­је  Упот­пу­ни­те по­ну­ду пру­жа­ју­ћи Ва­шем кли­јен­ту све што му је по­треб­но, у са­мо пар кли­ко­ва. „Ме­ђу­на­род­но пут­но оси­гу­ра­ње” – нов и пот­пу­но је­дин­ствен про­из­вод на срп­ском тр­жи­шту оси­гу­ра­ња у по­ну­ди ком­па­ни­је „ДДОР Но­ви Сад”, са нај­ши­рим спек­тром по­кри­ћа ри­зи­ка, кли­јен­ти­ма обез­бе­ђу­је пот­пу­но си­гур­но пу­то­ва­ње. Ова је­дин­стве­на по­ну­да ре­а­ли­зо­ва­на је у са­рад­њи са ре­но­ми­ра­ном ме­ђу­на­род­ном аси­стент­ском ку­ћом „Mon­dial As­si­stan­ce”, ко­ја ће се са сво­јим ду­го­го­ди­шњим ин­тер­ на­ци­о­нал­ним ис­ку­ством про­фе­си­о­нал­но по­бри­ну­ти за све не­пред­ви­ђе­не окол­но­сти, уме­сто оси­гу­ра­ни­ка. „Mon­dial”-ов Цен­тар

за по­моћ на услу­зи је кли­јен­ти­ма ДДОР-а 24 ча­ са днев­но, 7 да­на у не­де­љи, а при­ли­ком по­зи­ва пру­жи­ће сву нео­п­ход­ну по­моћ и аси­стен­ци­ју, у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ку. ДДОР-ов па­кет пут­ног оси­гу­ра­ња, са нај­ра­ зно­вр­сни­јом по­ну­дом за по­кри­ће ри­зи­ка, об­у­хва­ та сле­де­ће: „Пут­нич­ко здрав­стве­но оси­гу­ра­ње”, „Оси­гу­ра­ње од не­срећ­ног слу­ча­ја/не­зго­де” и „Оси­гу­ ра­ње од од­го­вор­но­сти пре­ма тре­ћим ли­ци­ма”. По­ред на­ве­де­них стан­дард­них ри­зи­ка, до­ дат­ни део па­ке­та пут­ног оси­гу­ра­ња под­ра­зу­ме­ ва и „Оси­гу­ра­ње пр­тља­га” и „Оси­гу­ра­ње от­ка­за пу­­то­ва­ња”. Па­кет „Ме­ђу­на­род­ног пут­ног оси­гу­ра­ња” ком­па­ни­је „ДДОР Но­ви Сад” мо­гу за­кљу­чи­ти све осо­бе до 85 го­ди­на, као ин­ди­ви­ду­ал­но, по­ро­ дич­но (за нај­ви­ше две од­ра­сле и пет ма­ло­лет­них осо­ба) или груп­но, а по­сто­ји и мо­гућ­ност за­кљу­ чи­ва­ња крат­ко­роч­ног, или го­ди­шњег оси­гу­ра­ња (за нео­гра­ни­чен број пу­то­ва­ња, при че­му јед­но мо­же тра­ја­ти нај­ви­ше 45 да­на). Уко­ли­ко се до­го­ди си­ту­а­ци­ја у ко­јој је по­треб­ на хит­на ин­тер­вен­ци­ја, у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ ку тре­ба по­зва­ти Цен­тар за по­моћ аси­стент­ске ку­ће „Mon­dial” (021 450 456 или 011 228 4147), а за­тим по­сту­пи­ти пре­ма упут­ству опе­ра­те­ра. Уко­ли­ко же­ли­те без­бри­жно пу­то­ва­ње, на ко­ ме не­ма не­ре­ши­вих или не­при­јат­них си­ту­а­ци­ ја, „Ме­ђу­на­род­но пут­но оси­гу­ра­ње” ком­па­ни­је „ДДОР Но­ви Сад” је пра­ви из­бор за Вас. Но­ви ДДОР-ов па­кет пут­ног оси­гу­ра­ња учи­ ни­ће да ни­шта не по­ква­ри Ва­ше пла­но­ве!

2012  Special Edition

91

Република Србија ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА струковних студија Београд, Кнеза Вишеслава 70, Тел.: + 381 11 25 43 972, Факс: +381 11 2547 884, www.vhs.edu.rs ШКОЛА ШАМПИОНА – Успешна власница GRAND PRIX– пехара за најбољу школу на Балкану Грчка, Солун 2011. – Најтрофејнија на Интернационалном сајму хране, пића и гастрономске опреме (HELEXPO-DETROP) у Солуну, од 11. до 13. марта 2011 године. 4 студената (Драгана Прашчевић, Игор Белошевић, Александар Виноградов и Ненад Милосављевић) = 11 медаља (2 златне, 4 сребрне и 5 бронзаних) и Пехар за најбољу школу на Балкану.

И теорија и пракса и путовања! На европском такмичењу хотелијерских и туристичких школа чланица AEHT (Association Europeenne des Ecoles d’Hotellerie et de Tourisme – Diekirch, Luxemburg) Холандија, Хаг, октобра 2011. наши студенти су освојили 3 медаље: Милица Пилчевић – сребрну, Јована Илић – бронзану и Душан Тодић – бронзану. На регионалним такмичењима у 2011. (Balcan Culinary Cup у Београду, „Culinary and pastry arts Pan – Hellenic competition“ Солун, Међународни сајам туризма Будва и „Бисер Мора“– Брач) наши студенти гастрономије освојили су 59 медаља. На Светском кулинарском првенству Waks-а 2011. године у Луксембургу, наши студенти – чланови репрезентације Србије освојили су 3. место. Баш овај део путовања и одмеравања снага са колегама у свету један је од најузбудљивијих делова студија и успомена за цео живот. Међународни успеси наших студената су највећи успеси Школе и представљају потврду КВАЛИТЕТА образовања које се добија у њој.

Ови студенти већ имају интернационалну каријеру и успех! ХОТЕЛИЈЕРИ, ГАСТРОНОМИ, РЕСТОРАТЕРИ Горан Ковачевић – најбољи кувар 2003, а вицешампион Велике Британије 2005, златна медаља у Италији 2007, Петар Гајић – златни кувар на Балканском првенству 2005. и више бронзи на Интернационалном гастрономском фестивалу у Истанбулу 2006. и 2007. Никола Бушић – златна за фламбирање у Италији 2007, Лајош Чаки – златна за посластичарство у Италији 2007, Јадранка Суљић – сребрна за рецепцију у Италији 2007, Марко Тошић – бронзана за коктеле у Италији 2007, Марија Миладиновић – сребрна за „House keeping and room service“, Естонија 2008, Милан Лекић – златна за посластичарство, Естонија 2008, бронза Грчка 2009, Александар Станковић – злато за куварство – Грчка 2009, 2 злата у Бугарској 2010, Данијел Марковић – сребрна за куварство, Грчка 2009, Бранислав Крстић – бронзана за куварство, Грчка 2009, Вања Пушкар – бронзана за куварство, Грчка 2009, Слободан Чавић – сребрна за посластичарство, Грчка 2009, Лазаревић Невена – најбољи „бруцош“ хотелијерства, Италија 2010, Влада Стојанов – најбољи „бруцош“ хотелијерства, Италија 2010, Бошко Дамјанац – 2 златне, Бугарска 2010, Лазар Бркић – 3 златне, Бугарска 2010,

Милан Малбаша – 2 златне, Бугарска 2010, Јовица Јовановић – златна, Бугарска 2010, Мина Мајсторовић – златна за сервис вина, Португалија 2010, Драгана Прашчевић – 3 златне, 6 сребрних, бронзана, Грчка, Србија, Црна Гора, Хрватска, 2011, Игор Белошевић – 5 сребрних и 5 бронзаних, Грчка, Србија, Црна Гора, Хрватска, 2011, Ненад Милосављевић – сребрна и бронзана, Грчка 2011, Александар Виноградов – 2 сребрне и 2 бронзане, Грчка, 2011. и Србија 2011, Милица Пилчевић – сребрна, Холандија, 2011, Јована Илић – бронзана, Холандија, 2011, Душан Тодић – бронзана, Холандија, 2011. и 1 сребрна, Србија 2011, Александар Илић – 3 сребрне, 4 бронзане, Србија, Црна Гора, Хрватска, 2011, Никола Бишевац – златна, сребрна, бронзана – Србија, Црна Гора, 2011, Милан Недић – сребрна, Србија 2011, Ричард Клеш – сребрна, Србија 2011, Луца Рац Сабо – сребрна, бронзана, Србија 2011, Александар Павловић – сребрна, Србија 2011, Немања Луковић – сребрна, Србија 2011, Танис Имширевић – сребрна, Србија 2011.

ЗДРАВСТВЕНО-ПОТПОРНО УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА

у сарадњи с Министарством просвете и науке и Установом Студентско одмаралиште Београд даје студентима следеће

ОБАВЕШТЕЊЕ ОБАВЕШТАВАМО ВАС ДА ЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ РАСПИСАЛО КОНКУРС ЗА ОДМОР И ОПОРАВАК СТУДЕНАТА У ШКОЛСКОЈ 2011 /2012. ГОДИНИ У УСТАНОВИ СТУДЕНТСКО ОДМАРАЛИШТЕ БЕОГРАД СА ЈЕДИНИЦАМА: 1. „РАТКО МИТРОВИЋ“ НА ЗЛАТИБОРУ И

2.„РАДОЈКА ЛАКИЋ“ НА АВАЛИ

ПРАВО УЧЕШЋА НА КОНКУРСУ ИМАЈУ СТУДЕНТИ КОЈИ ИСПУЊАВАЈУ СЛЕДЕЋЕ УСЛОВЕ:

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА:

1) студенти високошколских установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе,

1) пријава за пријем на конкурс (узима се у ЗПУ) са обрасцем бр. 2, са подацима релевантним за конкурс (издаје се у ЗПУ, а оверава на факултету) или 2) уверење о положеним испитима у току студија закључно са 31.10.2011, на којем се мора назначити број заосталих испита који студентима у досадашњем току студија, закључно са 31.10.2011, 3) укупан просек оцена из свих разреда средње школе (само за бруцоше), 4) уверење о уписаном семестру одговарајуће године студија.

2) који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог, другог или трећег степена, 3) чије се школовање финансира из буџета Републике Србије, 4) који имају држављанство Републике Србије, односно држављанство државе у региону и страни држављани у складу са законом.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА СЕ ПРЕДАЈЕ ЗПУ СТУДЕНАТА НАДЛЕЖНОГ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ЦЕНТРА. ОДЛУКУ О ПРАВУ НА ОДМОР И ОПОРАВАК ДОНОСИ КОМИСИЈА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ. СТУДЕНТ УЧЕСТВУЈЕ У ОБЕЗБЕЂИВАЊУ ТРОШКОВА ОДМОРА, ОДНОСНО ОПОРАВКА. СТУДЕНТ ИМА ПРАВО НА ОДМОР У ТРАЈАЊУ ОД СЕДАМ ДАНА, ОДНОСНО ПРАВО НА ОПОРАВАК У ТРАЈАЊУ ОД 10 ДАНА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ (ИЗУЗЕТНО, ОПОРАВАК МОЖЕ ДА КОРИСТИ ДВА ПУТА ГОДИШЊЕ УЗ ПОТВРДУ НАДЛЕЖНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ). Здравствено-потпорно удружење студената Београда Балканска 4/I, Београд телефон: 011/2688 994, 2681 724 web: www.zpubeograd.com e-mail: zpu_bgd@yahoo.com

Здравствено-потпорно удружење студената Универзитета у Нишу Шуматовачка 66, Ниш телефон: 018/523 127 e-mail: zpu_nis@yahoo.com

Здравствено-потпорно удружење студената Универзитета у Новом Саду Железничка 9, Нови Сад телефон: 021/6350 475 e-mail: zpuns@eunet.rs

Здравствено-потпорно удружење студената Крагујевца Јована Цвијића 1, Крагујевац телефон: 034/343 410 e-mail: zpuskg@yahoo.com

ХТП ТРЕНД КОРАЛИ Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна Гора Служба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900 E-mail: prodaja.trendkorali@t-com.me, pajovic.htptrendkorali@gmail.com Web: www.trendkorali-montenegro.com

Holistički Centar Beauty Imagini U svom radu neguje poseban odnos prema klijentu i svojevrsno odabranim tretmanima, shodno individualnim potrebama čoveka koji predstavlja spoj �izičkog, emotivnog i duhovnog tela.

Ayurvedske tehnike masaže, tretmani za detoksikaciju, negu kože lica i tela sa preparatima koji su napravljeni od potpuno prirodnih sastojaka.

Za one koji znaju: Aurum/Argentum tretmani sa zlatom i srebrom!

Zdravlje nije luksuz…

Samo u Centrima Beauty Imagini u Beogradu i Novom Sadu: Licencirani Balans tretmani Nazarov!

Posebna receptura i uputstva Sistema zdravog života Georgij Nazarov: Eliksir Balans, Spinal Balans i Beauty Balans PINDA SWEDA, SHILLY SHALLY, HOT CHOCOLATE, HOT WOOD, AURUM, ARGENTUM, AYURVEDA, GLOBWELL, AMPUKU, REFLEXOLOGIA, REIKI

Radno vreme: Sedam dana u nedelji kada Vama odgovara!

Beograd, Brankova 23/III, app.22 Tel/fax : 011/263 66 58 , 011/328 60 16 064/130 35 28 , 063/287 219 Novi Sad, Bul.Evrope 40/III (Zoned Penthouse) Tel. 063 287 231 e-mail: centar@beautyimagini.com www.beautyimagini.com

www.tonus.co.rs

ОХРИДСКИ БИСЕРИ

Ohrid pearl

ЕКСКЛУЗИВНО У СРБИЈИ!

ДИСТРИБУЦИЈА:  +381 11 322 70 34, 322 16 92

pantone

"EYØØQAYKIJEØDAØKIØRSEØONRKNUAMØĻNUEJ ØSTQIRSAØ IKIØAUAMSTQIRSA ØDAØKIØRSEØMAØSNLØOTSTØRALIØIKIØTØ DQTîSUT ØOTSNUAĵESEØRIGTQMN Ø"IĵESEØYAîSIĵEMIØ UIØIØUAîIØRAOTSMICI ØKICAØJNȫAØMEHNSICEØONUQEDISE Ø OAØĻAJØIØUAîØOQSKȫAG Ø!JNØIYMEMADAØNSJAɃESEØ OTSØYBNGØMEOQEDUIľEMIHØNJNKMNRSI ØBIĵEØUALØ UQAĵEMØMNUACØTKNɃEMØTØAQAMɃLAM

,DļSL@PMCLM /SRLMÖMQHFSP@LȩD www.ddor.rs Posetite nas na