година VII • специјално издање, 2013. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com
PUTOVAWA
ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС
„Од злата јабука“ ТВ ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“! Получасовна колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, предања, мелодије. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > РТВ Републике Српске (РТРС), сваке недеље, 15:30 > Ускоро и на Радио-телевизији Србије (РТС)
П Р О Л О Г
Путовања у срцу МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ, 35. ПУТ
Издавач: „Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com Директор и главни уредник: Мишо Вујовић Заменик главног уредника: Бранислав Матић Технички уредник: Александар Ћосић Уредник фотографије: Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране: Јован Жељко Рајачић Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Мраовић, Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Хелена Дуковић, Влада Арсић, Драгана Букумировић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Ленка Шибалија, Дубравка Прерадовић, Жељко Синобад, Раде Бошњак, Михаил Кулачић, Предраг Тодоровић Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић Пласман и продаја: Миленко Василић Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић
О
пет смо ту. Иста мета, исто одстојање. Међународни сајам туризма у Београду, највећи догађај те врсте у југоисточној Европи, ове године под мотоом „Путовања у срцу.“ „Једно пу товање, безброј утисака.“ Пратеће манифестације су Међуна родни сајам хотелско-угоститељске опреме, Међународни сајам вина, Сајам сувенира. Преко хиљаду излагача, из скоро педесет земаља. И сви умивени и зачешљани, малчице ушећерени, чвр сто решени да нико не примети какви их проблеми муче. „Да, боли, али правимо се да нам није ништа.“ На брзину згрнули под тепих све што треба, осмехом ће прекрити ову годину у коју ступисмо бојажљиво, с охрабрујућим прогнозама у које нико не верује. (У такмичењу између хроничних песимиста и професи оналних оптимиста, између намргођених катастрофичара и хи стерично раздраганих рекламних хитмејкера, и овога пута, из гледа, најубедљивији ће бити хумористи.) Аналитичари и портпароли уверавају нас да је „свет на из лазним вратима кризе“ и да је туризам први прошао кроз њих. Прошле године светски туризам забележио је раст од четири одсто, било је преко милијарду туриста, остварен приход од око 1.400 милијарди долара. Надајмо се да је то баш тако и да је то талас који ће подићи све нас укане чамце и у овом делу шара земаљског. А Национална ревија ће својим специјалним издањем обеле жити и овај Сајам туризма, пети пут заредом. На Балкану, где су државе вишеструко млађе од својих становника, то је већ озбиљ на традиција. Свака традиција, ако заслужује то име, обавезује. Сада, у духу слогана овогодишњег Сајма, кренимо. Ако не знате шта вас све чека, брзо ћете схватити. И не брините, овде сте међу пријатељима.
Штампа: „Портал”, Београд
Партнери издања:
Представништво за Аустралију: „PRINCIP PRES AUSTRALIA PTY LTD”, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC
Фотографија на насловној страни: Архива „Националне ревије“
ВРЊАЧКА БАЊА
ГРАД ЗРЕЊАНИН
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА, ВРЊАЧКА БАЊА
ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140
04
ГРАД НЕГОТИН
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
-turizam.com
Медијски партнери:
Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
ГРАД КЊАЖЕВАЦ
РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА
РТВ СРПСКЕ
НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
САДРЖАЈ Витраж 04 ПРОЛОГ 06 АЛБУМ: САВЛАДАВАЊЕ ДАЉИНА
Путоказ 12 ЈУБИЛЕЈ: 1.700 ГОДИНА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА 20 ПОСЕТА: ВИМИНАЦИЈУМ 26 GENIUS LOCI: АЛХАМБРА 32 ОСТРВА: СКИАТОС 38 ВИСОКО: ДУРМИТОР
Водич 42 ПОЗИВНИЦА: КЊАЖЕВАЦ 48 УСМЕРАВАЊЕ: НЕГОТИН 52 БРИГА: „МЛАДИ ЗА ТУРИЗАМ СРБИЈЕ“ 56 ПРЕГЛЕД: ТУРИЗАМ СРПСКЕ 61 ПРИСУС ТВО: ЗАГРЕБ 62 НА СТАР ОМ МЕС ТУ: ОХРИД 67 СВЕТКОВИНЕ: КАРНЕВАЛ У ЛЕСКОВЦУ 73 ЗДРАВЉЕ: „АТОМСКА БАЊА“, ГОРЊА ТРЕПЧА 74 МЕЛЕМ: ПРОЛОМ БАЊА
Представљање 70 ПРИМЕРИ: ДР ДЕЈАН СТАНОЈЕВИЋ, „МЕРКУР“ 78 СТУДИЈЕ: УНИВЕРЗИТЕТ „СИНГИДУНУМ“ 84 ЗНАЊЕ: ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА 88 СУСРЕТИ: „ГУЧА 2013.“ 90 ОСИГУРАЊЕ: „ТРИГЛАВ“ 93 НАЗНАКА: ЦЕНТРАЛНА СЛОВЕНИЈА 94 ПРЕПОРУКА: РЕС ТОРАН „ОРАО“ SERBIA special edition 2013
05
А Л Б У М
Бела лађа на Дунаву у Будимпешти Чекајући аргонауте
НАЧИНИ ДА СЕ САВЛАДАЈУ ДАЉИНЕ
Ви сте на потезу С
Фотографије: Драган Боснић
06
тарогрчки мудраци говорили су да „филозофирати значи бити на пу ту“. Са тог становишта, ово пред вама је заправо једна филозофска свеска. Циљ је путовати, а не тек завршити путовање стизањем на циљ. Navigare est necesse, vivere non est necesse. Много је начина да се пут ује, баш као и нивоа разумевања путовања. У митским временима, иза застора ове историје, Мојсије је препешачио Црвено море. Марко Поло се у XIII веку више пута у караванским колима отруцкао до Кине, Путем свиле, доневши нам Il Milione и Књигу светских чудеса. Тор Хајердал је 1947. на сплаву „Кон Тики“ за 101 дан препловио Тихи океан, од Јужне Америке до Полинезије. Јован Цвијић је путовао на брдском коњићу и напунио Балканом многе књиге, упознавши га као сво је двориштанце на Копитаревој градини. Сећате ли се како је Јан Бибијан стигао на Месец? Црњански је бродом путовао на Спитсберген тражећи Хипербореју, а сновима на Суматру, где трешње и данас миришу на ње гове стихове. Агата Кристи је у „Оријент експрес у“ дремуцкала са својим јунацима, на пут у за Цариград, па су је на станици у Београду сустизале њене сопствене утваре. А деликатни Херкул Поаро је кочијом стизао до најдубљих тајни у човеку. Мирослав Антић је на „циганском точку“ про крстарио целом Равницом, свим њеним шоровима и гаравим сокацима, да би схватио разлику између мрава и орлова. Кажи ми како пут ујеш, рећи ћу ти ко си. „Албумом“ у овом издању, на шест страна, кроз седам фотографија, подсетићемо вас на неке од начина да се савладају даљине међу нама. Сле дећи корак је ваш. (Б. М.) SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
SERBIA special edition 2013
07
А Л Б У М На Охридском језеру, а није Биљана
08
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Летети, на више начина: Примери из Србије
SERBIA special edition 2013
09
А Л Б У М
10
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
На аеродрому у Скиатосу
SERBIA special edition 2013
11
Ј УБ ИЛ Е Ј
ПОЧЕЛО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 1700. ГОДИШЊИЦЕ
Човек који је
Знаменитим актом озваничена је верска толеранција у империји, забрањен прогон иноверних и хришћанска црква добила право јавног деловања. То је један од најзначајнијих датума у целој историји хришћанске цркве и цивилизације. Очи бар две милијарде крштених биће током целе ове годи не упрте у Ниш, некадашњи Наисус, родно место цара који је донео овај закон и побеђивао под крсним знамењем, јер ће управо ту бити и званични центар прославе. А шта су све тим поводом припремили Ниш и Србија?
МИЛАНСКОГ ЕДИКТА
крстио Европу Константинов улазак у Рим (Илустрација из архиве „Политикиног Забавника“)
Ј УБ ИЛ Е Ј Фотографије: Архива и репортери „Националне ревије“
Пише: Даша Марјановић
Споменик Константину у Нишу, на Кеју наспрам Тврђаве
П
ротекло је много времена. На стајала су и нестајала царства, много пута минуо рат и мир, за цељиване старе и отваране нове ране, низане победе и порази, градње и руше ња. Наис ус је растао у Ниш, Медиолана стасала у Милано, на уштрб велелепне естетике а у корист функционалног си вила. Све се променило, али суштина је остала иста. Фина филозофија хри шћанства – исписана у тројству Љубав,
Патријарх „Ово славље вечерас у Нишу, и сва друга која ће бити у овом граду, али и у Беог раду и другим местима у току године, помо ћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1.700 година, чују и зазвуче савремено, јер, на жалост, и прогони и страдања савремени су широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији. То је подстрек да још истрајније сведочимо Исуса Христа, да би нас следили и други, видевши наша добра дела“, рекао је Његова Светост патријарх српски Иринеј 17. јануара у Нишу, на свечаности ко јом је започело обележавање великог јубилеја. „Захваљујући цару Константину, хришћани су добили слободу... Ова 2013. прилика је да видимо колико смо Христови, колико је Бог с нама и ми с њим. Ми смо ту да у години великог јубилеја пока жемо да смо способни да превазиђемо сваку кризу. Цар Кон стантин био је духовни узор потоњим владарима, а поготово онима који су нашег рода. И Немањићи су се често поредили са Константином...“
14
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Вера, Нада – више од два миленијума бруси оштре рубове егзистенције, дају ћи јој смислену вредност. А већ је 1.700 година откако је хришћанство, одобре њем са врха Римске Империје, на велика врата ушло у Европу. Могло би се рећи да је баш то било право и потпуно кр штавање Европе. Учинио је то владар који је имао довољно будности и му дрости да препозна Небески Знак, те довољно смелости да каже „безусловно да сопственој судбини“. 313. Гај Флавије Валерије Аурелије Кон стантин, касније назван Велики, био је римски император, за православце све ти цар и равноапостолни, посвећеник (како наводе оновремени летописци) и вешти вођа (како би то оценили дана шњи аналитичари). Водио је велике битке за учвршћење пољуљаног царства. Пред битку против римског тиранина-узурпатора Максен ција, 28. октобра 312. године, тражећи повољан знак са неба, Константин је доживео мистично искуство. Јевсевије, Константинов савременик, казује: „Ца ру се по дану јавио бљештави крст на
SERBIA special edition 2013
15
Ј УБ ИЛ Е Ј
16
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
небу, окићен звездама, на коме је стајао натпис: Овим побеђуј! Цар тада нареди да се искује велики крст сличан ономе који му се указао и да се носи над војском.“ Силом крста задобио је победу над број чано надмоћнијим непријатељем, побе доносно ушао у Рим и постао владар чи тавог Запада. Пошто је мудри цар у крсту нашао мо тивацију за себе и исцрпљене саборце, те славно победио, убрзо је отпочео још јед ну борбу. Како би ставио тачку на верске прогоне и обезбедио спокој хришћанима, пре округло седамнаест векова Констан тин је у Медиолану (данашњи Милано) донео закон о толеранцији вера, данас по знат као Милански едикт. Едиктом је био забрањен прогон иноверних, хришћанска црква је добила право јавног деловања, повећане су привилегије свештенства, а власт је подељена на световну и духовну. Иако је хришћанство постало званична религија Римског Царства нешто касни је, за владавине цара Теодосија, Констан тин је пустио прву варницу, можда и не слутивши да ће 1.700 година касније она и даље пламсати. 2013. Данас на свет у има више од две мили јарде хришћана. Две милијарде искрица које сјај и Константиновог ореола чине отпорним на векове. Баш зато је за цен тар обележавања овог великог јубиле ја, 1700. годишњице од доношења једног од најважнијих докумената у историји хришћанства, одабран Ниш, родни град моћног цара Константина. Ласкав и захтеван задатак за Нишли је. Мораће да покажу да су достојни Кон стантинови баштиници и при том ис користе јединствену прилику да задиве свет лепотама српског југа. Бар две мили јарде пари очију биће упрто у њих. Сре ђене су саобраћајнице, бициклистичке стазе, пешачке зоне, туристичке сигнали зације, подигнут је споменик цару Кон стантину, реконструисана зграда Старог официрског дома, враћа се сјај Медијани, у штампи су монографије о царском гра ду, у припреми разне духовне и култ урне манифестације. Случајни пролазници и намерни ходочасници у Нишу наилазиће на лит ургије, представе, концерте, изло жбе, хорске и фолклорне манифестаци је, бројна предавања и научне скупове
Председник „Слобода избора вере и данас је актуелна у свету. Није лако живети часно, са својом вером, са својим убеђењем, ако то није по вољи моћника. Да парафразирам француског акаде мика, српског пријатеља, Жана Дитура: ‘Зашто и не умрети да би се сачувала угрожена част?’“ рекао је председник Србије Томислав Николић, 17. јануара у Нишу, на свечаности којом је започело обележавање 1.700 година од доношења Милан ског едикта. „Србија данас живи по принципима Миланског едикта. Њени грађани имају уставом и законима загаранто вану слободу вероисповести или, како је цар Константин пи сао у Миланском едикту, право да следе и верују без узнеми равања. Ова јубиларна година нама није тек демонстрација културе сећања, већ истинска слава једног од најзначајнијих цивилизацијских докумената... ‘Свако нека верује како му ср це хоће.’ Овим Константиновим речима вера многих од нас постала је вера живих и слободних људи.“
о Миланском едикту, на доделу угледне годишње награде града Ниша у области проучавања, заштите, презентације и афирмације култ урно-историјског и спо меничког наслеђа... Прослава ће трајати током целе годи не, тако да се листа активности и мани фестација стално допис ује. У децембру је у Нишу отворена Канцеларија за Ми лански едикт, где грађани својим пред лозима и добрим идејама могу да попуне евент уалне пукотине у густом празнич ном календару.
Почетак обележавања јубилеја: Концерт у Нишу чувеног Хора московског Сретењског манастира
ДНЕВ0НИК СВЕЧАНОС ТИ И иначе темпераментан јужњачки дух мораће додатно да се убрза како би се успешно синхронизовало 1.700 година јубилеја са једном годином његовог пра зновања. Помпезне церемоније и мале прославе наизменично испис ују свечани дневник. А у паузама ту је југ, срдачан и укуса пун. Ту је историја коју у себи чува ју остаци Медијане. И она која ће клупко времена тек одмотати под корацима хи љада посетилаца царевог Ниша. Обележавање јубилеја 17 пута у злат у окупаног почело је баш 17. дана у јануа ру. Отворено је концертом духовног по јања хора руског Сретењског манастира у Народном позоришту у Нишу. Следећа велика свечаност заказана је за 27. фе бруар, дан рођења Константина Великог. За царев рођендан предвиђена је пре мијера представе Константин: Знамење анђела, по тексту Дејана Стојиљковића, нишког писца и сарадника Национал не ревије. Представу ће извести ансамбл SERBIA special edition 2013
Патријарх Иринеј и председник Републике Томислав Николић у Нишу, на првој у низу свечаности поводом велике годишњице
17
Ј УБ ИЛ Е Ј Нишког народног позоришта, а главну улогу игра Танасије Узуновић. Истог да на у свим школама биће одржан јавни час посвећен житију светог цара. А 18. маја у Виминацијуму, на локалитет у кроз који је продефиловало нај више римских императора, биће отворе на изложба Константин и његово доба, на којој ће бити представљени најбољи експонати из Константиновог доба који се чувају у српским музејима. На истом месту и истог дана, само у вечерњим ча совима, биће изведена Вердијева опера Аида. Вечери класичне музике низаће се Христов и у недељама које следе. монограм, Трећег јуна, на дан светог цара Кон ранохришћанска стантина и царице Јелене, славу града Ниша, Сања Илић и „Балканика“ изве фреска из шће концерт неокласичне музике Кон некрополе стантинус Магнус. На Нишкој тврђави у нишкој 15. јуна Београдска филхармонија свира Јагодин-мали
Народно позориште у Нишу у време концерта, са холограмом Константиновог лика
18
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
ће Бетовенову Девету симфонију, а две недеље касније, на Видовдан, на истом месту одзвањаће тужан и моћан Верди јев Трубадур. Последње у низу музичких дешавања биће премијера опере In hoc signo у београдској „Арени“. Поред култ урног, важан аспект обе лежавања јубилеја је онај духовни и бо гослужбени. Управо због богослужења очекује се да ће Ниш угостити више од сто хиљада људи. За 21. септембар наја вљено је богослужење које ће најверо ватније бити на писти нишког цивил ног аеродрома „Константин Велики“ како би било довољно простора за све ходочаснике које је позвала римокато личка црква. За завршницу церемоније, 6. октобра, као круна на све, предвиђена је света ли тургија коју ће служити поглавари свих православних цркава.
SERBIA special edition 2013
19
П О С Е Т А ВИМИНАЦИЈУМ, СТО КИЛОМЕТАРА НИЗВОДНО ОД БЕОГРАДА, ПРЕД СВОЈИМ НОВИМ ЗЛАТНИМ ДОБОМ
У одајама
балканских Помпеја
20
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Ако се боље загледате, видећете те храмове и виле, фонтане и тргове, терме и амфитеатар. И како их „пламен времена топи као да су од воска“. Али ви их сада можете осетити и бити један од оних давних пролазника под тим каменим сводовима. Обући оне одоре, слушати ону музику, пробати њихова јела и вина. И разумети Борхесову реченицу: „Ако престанем да сањам овај град, он ће престати да постоји.“ Археолошки парк „Виминацијум“ чека на нас Текст и фотографије: Светлана Дингарац
SERBIA special edition 2013
21
П О С Е Т А
С
тојим на улазу у подземни свет. На тренутак се окрећем како бих још једаред бацила поглед на дневну светлост и моје пратиоце у то гама који ме немо испраћају. Ово је пут на који морам да кренем сама. Из дуби не земље допире чудна мелодија која ме мами да закорачим у таму и откријем тајну римског царског маузолеја. Неси гурно корачам једва назирући обрисе камених саркофага И надгробних пло ча украшених рељефима. Улазим у дуга чак и узан ходник... Какво изненађење! Преда мном се отвара читав један давно ишчезли свет који се може додирнути! Прикази ликова из доба касне антике, сцене лова, рајског врта са пауновима и небеским јахачима, као и Христов мо нограм, ранохришћански симбол у виду крста, одузимају ми дах. Не, ово није сцена из најновијег фил ма о Индијани Џонс у, већ аутентично искуство током посете Археолошком парку „Виминацијум“, једном од најзна чајнијих и најбогатијих налазишта на тлу Србије. Смештен на обали Дунава, на свега стотинак километара низводно од Београда (Сингидунума), овај римски град и војно утврђење остао је векови ма скривен под слојевима браничевских ораница – баш као Помпеји под пепелом
Запис „Беше то некад блистав град. Богати храмови, широке улице, луксузне виле, велике терме, амфитеатар... Похараше га варва ри пре пар година и мало остаде од његовог пређашњег сјаја.“ (Извод из записа о Виминацијуму из петог века нове ере)
22
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Везува. Због те аналогије, али и чињени це да спада међу светске античке драгу ље, назвали су балкански Помпеји. ДАВНА КЉУЧАОНИЦА РИМА Виминацијум је био један од најзна чајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије. Основан је почетком првог века наше ере, а опљач кан и порушен 441. године, приликом најезде Хуна. За време Јустинијана I би ва обновљен, а у времену након доласка Словена потпуно се угасио. Био је то град пространих тргова, раскошних храмова и широких улица. Простирао се на површини од преко 450 хектара. О његовом значају речи то говори податак да су га посећивали бројни римски цареви, као и да је у од ређеним периодима, током шест векова свога постојања, имао кључну улогу у разрешењу власти у империји. Због стратешког положаја на раскр шћу водених и копнених путева, Вими нацијум је био место сусретања разли читих култ ура. Пронађени археолошки материјал сведочи о изузетно високом развоју појединих грана занатства и уметности, а потврђено је и да су тргов ци из читавог Римског Царства овде ра до размењивали своје производе. Прет поставља се да је развијена привреда града подстакла настанак разноврсних занатских и уметничких радионица. Управо у њима, током IV века настају нека од најзначајнијих дела фрескосли каних гробница касноантичке епохе по
којима је Виминацијум данас познат. Једна од њих, прелепа фреска младе же не, коју су археолози назвали Дивина, добила је епитет „Мона Лиза касне ан тике“, јер се сматра најлепшом фреском из тог периода. Имала сам изузетну част да прили ком своје посете упознам групу струч њака која ради на истраживању ло калитета и да будем њихов гост. То је мултидисциплинарни тим састављен претежно од младих, креативних људи чији су ме ент узијазам, енергичност и изузетно гостопримство потпуно оду шевили. Поред археолога, на пројек ту су ангажовани математичари, елек троинжењери, геофизичари, геолози, петролози, истраживачи који се баве даљинском детекцијом, 3Д моделова њем и препознавањем облика, као и ве штачком интелигенцијом. Такође, због сарадње са иностраним археолошким центрима, често су прис утни иностра ни стручњаци и студенти. ГРАД ПОД ОРАНИЦОМ – Виминацијум је једини неистра жени антички град на тлу Европе који нис у покрили темељи савременог града – прича директор пројекта др Миомир Кораћ, археолог. – Био је то велики град, са свим царским обележјима која садр же познати антички локалитети. Велике терме, аквадукт, амфитеатар, хиподром и бројне гробнице... Све је то испод ора ница, дакле доступно истраживачима. Ми смо, у протеклим годинама, кори стили најсавременије технологије како
би што пре утврдили где се тачно под земљом налазе сви ови објекти. Сазнала сам и да је Виминацијум стављен под заштит у државе још 1949, као споменик култ уре и археолошко налазиште, а 1979. Скупштина Срби је проглашава га изузетним култ урним добром. Од 1977. почиње истраживање „града мртвих“. До данас је ископано око 14.000 гробова у којима су пронађе не на десетине хиљада предмета, од чега чак 700 од злата и сребра. Међутим, Виминацијум не само да има велики култ урно-историјски зна чај, већ однедавно представља изузетну туристичку атракцију. Од октобра 2006. године, када је отворен за ширу јавност, обишло га је преко 50.000 људи. За са да, посетиоцима су доступне три цели не: римско купатило (такозване терме), Порта Преторија и маузолеј у ком је 251. сахрањен император Хостилијан. Ипак, највећу атракцију представљају гробни це из касноантичког периода са изван редним примерима фрескосликарства, које се разгледају из визуре покојника, јер се силази у подземни пролаз испод нивоа маузолеја. На жалост, изузетно богат фундус налаза, који претежно чи не мермерне скулпт уре, надгробне пло
Гости са воде Познато је да сваке године Дунавом кроз Србију пролази 600 туристичких бродова са око 200.000 путника. Како се Вими нацијум налази на само три километра од Дунава, у жељи да се искористи овај огроман потенцијал саграђено је мало при станиште. Ту се већ прве године зауставило 12 америчких, 35 данских и 40 холандских туристичких бродова.
SERBIA special edition 2013
23
П О С Е Т А
че, саркофази, новац, накит и пос уђе, не може се видети на самом локалитет у јер за то не постоје одговарајући услови. Тај фундус похрањен је у депоима Народ них музеја Београда и Пожаревца. За посетиоце у Виминацијуму осми шљене су чак три варијанте посете. Основна траје један сат и подразумева разгледање наведене три целине. Проши рена траје два сата, а у њу је укључена и посета Пожаревачком музеју. Пуна траје три сата и садржи врхунско предавање о свакој локацији, као и концерт античке музике у термама или маузолеју. ПРОШЛОСТ ДАЛЕКА, КОМФОР ЕЛЕКТРОНСКИ Луди императори, сурове забаве и ласциван начин живота. То су неке од плитких и стереотипних представа мо дерног човека о старом Риму. Али, какав је заиста био живот у највећој империји старог света? Посетиоци Виминацијума имају прилику да сами пронађу одговор на ово питање. Јер, Виминацијум је пр ви археолошки локалитет у Србији ко ји нуди садржаје у виду интерактивних презентација живота у том римском граду. Туристима су на располагању ко стимирани водичи, вожња двоколицама
Viminacuim, lumen meum У информативном центру у Виминацијуму могу се купити ко пије златног и сребрног накита, керамичких посуда, као и чи тав низ употребних предмета из антике. Штампана су моно графија и пропагандни материјал на енглеском и немачком језику, осмишљена детективска игра за децу „Тајна императо рове смрти“. Снимљен је документарни филм Viminacuim lu men meum! (Виминацијуме, светлости моја!), који је приказан на неколико фестивала археолошког филма.
24
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
и дегустација хране типичне за то вре ме, као што су либум (хлеб од пшенич ног брашна без квасца), козји сир... Ту су и „хостилијан“ и „дивина“, црно и бело вино које се чува у амфорама. Планови за будућност су још нео бичнији. Предвиђено је да се дуж Ду нава изграде смештајни капацитети у стилу римских вила, где ће туристи од седати и преузимати улоге римских се натора, конзула или војника. За њих ће бити организоване и борбе гладијатора, трке двоколица, богате римске гозбе. И поред „повратка у прошлост”, туристи ће имати сав електронски комфор. – Странци су били одушевљени оним што су видели на локалитет у – каже др Кораћ. – Циљ нам је да ускоро овде за уставимо свих 600 туристичких бродо ва који годишње проплове Дунавом. На овом локалитет у планирана је изградња научно-истраживачког и пословно-ту ристичког центра. Гости ће моћи, поред осталог, да са стручњацима учествују у археолошким ископавањима. Посебан део, у виду играонице, био би намењен деци, како би на занимљив и практичан начин могла сазнају више о давној им перији. Програм ће употпуњавати број не манифестације, изложбе и концерти. До сада је у јединственом амбијент у ма узолеја одржано пар наступа врхунских имена светске и домаће музичке сцене, међу којима је француска неокласична дива Ема Шаплен и београдски камерни оркестар „Гудачи Светог Ђорђа“. Друго златно доба и светска слава Виминацијума, јасно је, тек долазе. Можда је, како рече Флавије Граци јан, боравак у овом граду добро знаме ње. За култ урни и туристички имиџ Ср бије то свакако јесте.
G EN IU S
L OC I
АЛХАМБРА, СНОЛИКА ЦРВЕНА ТВРЂАВА КОЈА БДИ НАД АНДАЛУЗИЈОМ
Чардак и
на небу и на земљи Мухамед ибн Јусуф је прво сневао тај престо и палате, раскошне одаје и шедрване, вртове и куле, и њихов одраз у води. А онда је све то и начинио. Алхамбра није само склоп чудесне архитектуре него и збирка поезије. Испод чипкасте декорације њени зидови крију испреплетане записе о краљевским вештинама. Узмичући ка Африци, последњи маварски владар застао је на планини Сијера Невада и још једном се окренуо ка Алхамбри. Тај видиковац данас се зове El suspiro de moro. Последњи уздах Мавара
Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић
26
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Хришћански додатак Алхамбри: Недовршена палата Карла V у ренесансном стилу
SERBIA special edition 2013
27
G EN IU S Чипкаста декорација на Нашридовој палати. Генералифе. Поглед на Алхамбру из Хенералифеа. Двориште лавова. Поглед са Алкасабе на Гранаду. Сијера Невада, планина која је две трећине године под снегом. Врт, за Арапе земаљски одраз Раја
L OC I
У
пољупцу два континента сме стио се најлепши део Шпаније – теракотом и бескрајним масли њацима пресвучена (В)андалузија. Име је добила по Вандалима, освајачима који су је накратко отргли од Римљана. На кон пропасти моћног Римског царства, Арапи су на територији некадашње ван далске државе основали свој калифат са престоницом у Гранади, месту у којем, како кажу, нема веће казне него бити слеп. Многи народи су ту оставили свој траг, у споју различитости, сачинивши колаж чудесне архитект уре. „Ко није видео Гранаду, није видео ништа“, пору чује андалузијска изрека. А ко жели са мо једним погледом да обу хвати целу ту лепот у, треба да се попне на Алхамбру, велелепну и горду црвену палат у која већ вековима бди над градом. БУЂЕЊЕ АЛХАМБРЕ
Алхамбра на длану
28
Такав положај одабрао јој је Мухамед ибн Јус уф, оснивач насридске династи је. Стигавши на иберијско тло, мудри стратег и велики бонвиван је као темељ за свој дворац изабрао остатке једне ра није омејадске тврђаве на бреговитој тераси Гранаде. Утврђење је требало да има пре свега одбрамбену функцију, али је ништа мање важан био и видик: бес крајни андалузијски пејзаж. Султан је најпре месецима снивао свој нови пре
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Вода и музика У Алхамбри вода је била симбол моћи Мухамеда ибн Јусуфа. Текла је свуда, од малих канала унутар палате до оних на прављених на рукохватима степеништа. Сазидао је водени торањ, аквадукт, фон тане и базене. Жубор воде која је истица ла из једног базена и утицала у следећи био је омиљена музика за његове уши.
сто, палате, краљевске одаје, џамије, ку патила, вртове... Подизао је куле и гра дове у неомеђеном простору снова. А онда је дао наређења, не марећи за гра нице које природа поставља, и снови су почели да добијају своје обрисе у ствар ности. Из врелог црвеног песка, блата и прашине почела је да се буди Алхамбра. Но, Арапин се није смирио док његова црвена лепотица није добила и свој од раз у води. Подизање тврђаве није био нимало лак посао, њено умивање било је већ права магија. Нигде у близини палате није било извора воде, па су морали да копају тунеле, канале, праве вештачка језера... За Маваре вода је била симбол живота и богатства, вероватно зато што су потицали из сушних крајева. Била је то спокојна и моћна краљев ска палата до XV века, кад надмоћ над Иберијским полуострвом преузимају Шпанци. Присвајали су део по део ма
SERBIA special edition 2013
29
G EN IU S
L OC I варске територије, све док нис у стигли и до тешко приступачног црвеног ка лифата. Нис у га дуго опседали, свега четири месеца, до једног јануарског ју тра 1492. године, када је млади маварски султан Боабдил без отпора и без капи проливене крви напустио своју вољену палат у. Свесно се повукао да не би мо рао да гледа њену пропаст. Легенда каже да се на пут у ка Африци султан послед њи пут окренуо ка Алхамбри и дубоко уздахнуо. Иза њега су остали обриси ве личанствене тврђаве. Данас се због тога један видиковац на обронцима снежне планине Сијера Неваде зове „El suspiro de moro“ (Последњи уздах Мавара). За уздахом су уследиле и сузе, на шта је строга сулатнија мајка рекла: „Сада пла чеш као жена над оним што је требало да браниш као мушкарац.“ ШАПАТ ЗИДОВА После тога Алхамбра је вековима би ла запуштена. Неки зидови су пребоје ни, неки срушени, неки оштећени у зе мљотрес у, са неких је скинута позлата. Почетком XVI века нарушена је и кон цепција палате. Католички краљеви су усред муслиманске Алхамбре дозидали палат у у ренесансном стилу, данас по знат у као Палата Карла V. Никада маварско утврђење није ус пело да врати сјај и шарм из доба када су се у раскошним вртовима башкари ли владари из насридске династије. Ме ђутим, у XIX веку оно је постало једно од најпопуларнијих одредишта неоро мантичарских душа из Европе и Аме рике. Неко време у Алхамбри је провео амерички писац и дипломата Вашинг
Двориште лавова Једно од најзнаменитијих места Алхамбре је Двориште лаво ва. Сматра се да је оно било најинтимнији део у целој палати, место одмора за краљеве и њихове најближе, где су откривали тајне и планирали своје велике потезе... У центру овог двори шта је фонтана од ћилибара, са 12 лавова од црвеног гранита, који симболизују снагу владара. Сваког сата други лав изба цује воду из својих уста. Двориште окружује импресивна ко лонада од 124 мермерна стуба у маварском стилу, који својом прелепом и богатом оријенталном декорацијом подсећају на палме из оаза султанове афричке прадомовине. На спољњем зиду забележени су стихови Ибн Замрака. У њима најчувенији песник Алхамбре велича лепоту фонтане, снагу лавова, али и описује оригинални хидраулични систем и његов рад.
30
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
тон Ирвинг. „Ово је најживописнији и најлепши град, смештен у најљупкијем пределу који сам икада видео.“ Одлучио је да остане ту док не успостави везу са местом. Алхамбра није само збирка чу десне архитект уре на андалузијском тлу. Она је и збирка поезије. Њени зидови, наизглед накићени чипкастом декора цијом, у богатој орнаментици крију афо ризме, стихове, оде владарима, цитате из Курана, писане краснописом, испре плетане свуда по фасадама и луковима и премазане златном бојом. Ишчитава јући историју и уздахе које у себи чувају зидови палата, Ирвинг је саставио слав ну збирку Приче из Алхамбре. Оне су у тадашњим интелект уалним круговима биле толико популарне да су шпанске власти 1828. одлучиле да реконструи шу Алхамбру. Ирвинг је 1829. чуварима Алхамбре поклонио албум, са жељом да туристи у њему остављају своје утиске. На страницама те књиге нашли су се цр тежи, стихови, мисли уметника попут Анрија Матиса, Федерика Гарсије Лорке, Салвадора Далија, Сантајга Русињола, Мориса Корнелиса Ешера... „МОЈА ДУША НИЈЕ ЈАВНА“ Данас Алхамбру посети око два и по милиона људи годишње. Тврђава врви од посетилаца са раширеним мапама и спремним фото-апаратима. Шкљоцају и одушевљавају се на свим језицима све та. Далеко од представе земаљског раја и места за опуштање о ком су маштали владари династије Насрид. Међутим, ко успе да пронађе у себи унутрашњи мир, схватиће да зидови и даље шапућу. На једном од њих пише: „Моја душа није јавна, отворићу је само за онога за кога будем желео.“ А кад се отвори, између главних делова тврђаве – Хенералифеа, Алкасабе, Партала, Насридових пала та и њему омиљеног Дворишта лаво ва – указаће се и цело једно несагледи во богатство детаља. Некоме ће пажњу привући раскошни вртови, неком они интимни из девојачких палата, некоме базени и фонтане у чијим се одблесцима разлива цела Алхамбра, некоме лукови са богатом оријенталном декорацијом и чипкастим арабескама, некоме поглед са Алкасабе, који обу хвата остатак Ал хамбре и целу Гранаду и Сијера Неваду и разним бојама сенчен крајолик.
Нови конгресни центар Златибор, вила „Романија”
у комплексу одмаралишта „Ратко Митровић“, са 314 лежајева Установа Студентска одмаралишта Србије Пословна јединица „Ратко Митровић”, Златибор +381 31 841 369 +381 31 841 791
> Висококвалитетни садржаји, по свим захтевима модерног конгресног туризма > Најсавременија аудио и видео опрема > Две конгресне сале, једна са 240 конгресних места, друга са 240 конгресних и 60 конференцијских места > Комфорне собе, од једнокреветних до четворокреветних > Организујте врхунски своје конгресе, симпозијуме и научне скупове Позовите, остало је наша брига!
А РХ ИП ЕЛ А Г
У сенци свете НА ГРЧКОМ СКИАТОСУ, У СПОРАДИМА, РАДОЗНАЛИ И ИСКУСНИ
На овом красном острву, чије име значи дословно „у сенци Атоса“, добићете тачно онолико колико вама треба. Ви сте мера њему и оно вама. Историја острва је пустоловна на медитерански начин, вино је његов крвоток и његово мастило, плаже су лепе и разноврсне, а мириси вароши чувају сећање на стару Хеладу. Долази се авионом, бродом и мислима
Текст и фотографије: Драган Боснић
32
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
планине
SERBIA special edition 2013
33
А РХ ИП ЕЛ А Г Стара лука на Скиатосу. Црквица Свете Тројице. Улични базар
С погледом на Атос
34
Г
рци су прелепом острву, у архипе лагу Спорада, дали име Скиатхос што значи сенка Атоса. За разлику од свете планине са безброј богомоља, на Скиатос у је гајена лоза од које је пра вљено вино достојно богова – амбрози ја. То вино је било богатство острва, али и његово проклетство. Богате сељане су све чешће посећивали гусари, односно пљачкаши од сваке феле. Мештани та да напуштају своје насеље и настањују тешко приступачну стену – Кастро. Ту су подигли чврсте зидине, куће и цр кве. Испод безводне стене и данас тече поток и сваки становник је био обаве зан да при доласку у насеље понесе бар мало воде за цистерну. Занимљиво је да су пљачкаши населили околна острва Спорада и да су подизали бројне бого моље – свако за свога Бога. Постојао је џентлменски споразум да се приликом пљачке не дирају светиње, па је време ном на Спорадима било више верских објеката него кућа. Иначе и Грци славе славу, али то код њих није везано за по родицу него за кућу, па су честе капе лице поред кућа подигнуте у част свеца заштитника. Када је филоксера опусто шила европске винограде, нестала је и чувена лоза и са њом разлог за гусаре ња, па су се мештани полако вратили у
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
На скривеном месту Дуж јужне обале се нижу плаже, лепи хотели, апартмани и скривена места ре зервисана за џет-сет друштво. Издвајамо плаже Трулос и Мегали Амос. Потоња се налази поред самог града и на њеном Великом Песку се вијори плава застава.
своја стара насеља. И данас људи прича ју да је амброзија преживела и да је мо наси евангелистичког манастира на ви совима Скиатоса гаје, али није познато да је неко, у новије доба, стварно попио вино богова. ЦЕО ГРАД ЈЕДНА ЗАС ТАВА Током турске владавине било је за брањено истицање било каквог вида грчке националности. Тада су бунтов ни Грци направили праве лавиринте белих кућа са плавом столаријом и од свог насеља направили велику, пркосну заставу Хеладе. Беле кућице и бескрај ни сокаци су данас место ходочашћа савремених Робинзона. Неки ту траже занимљиве продавнице, други неку од бројних интимних коноба, а трећи са мо слике и мирисе старе Хеладе. Некада су ти сокаци толико узани да је пролаз
проблематичан за пуније госте за Севе ра. Поготово када се враћају са обилне вечере. Ипак, савремени Грци кроз те узане пролазе зује на својим скутерима невероватном брзином и спретношћу. Најромантичнији део Скиатоса сва како су конобе на Плочама, односно на делу који Грци називају Плакес. Пре дивне терасе окићене цвећем гледају на Стару луку, малу пунт у и полуостр во на коме је отворено позориште. Ми рис цвећа, у коме се посебно издвајао јасмин, меша се са мирисима локалних специјалитета. Сцену је попуњавао пун месец са својим лелујавим одразом у за ливу. А онда је неко пустио старог добр ог Дина Мартина – Када се месец појави у твом оку као велико парче пице – то је љубав. Thats amore. На Скиатос у је нестало вино бого ва али су остале плаже достојне богова. Чак и није неопходно да их све обиђете, јер су подједнако лепе. Плаже на јужном делу острва су приступачне, пошто их повезује 15 километара дуг асфалтни пут којим саобраћају чести аутобуси и линијска такси возила. Плаже на северном делу острва су приступачне углавном са мора и то им SERBIA special edition 2013
35
А РХ ИП ЕЛ А Г
Шишарка На крајњем западу се издваја плажа Банана која се препору чује млађем свету јер се на њој увек нешто догађа. У њеној близини је можда најлепша плажа – Коуканарис или, како бисмо ми рекли, Шишарка. Налази се у лепој боровој шуми која је због ретког растиња и лепоте саме плаже заштићена. На плажи, окићеној плавом заставом, налазе се сви садржаји који омогућавају пријатан и незабораван боравак.
даје посебну чар. Отићи на Скиатос а не посетити облутке Лаларије било би ве лика грешка. Плажа се налази у непри ступачној ували и кад нема купача то је царство галебова. Нестварно бели облу ци се савршено уклапају у тиркизнопла ву боју мора и камени славолук богова на крају плаже. По легенди, ако пропло вите испод каменог свода живећете ду Плажа Кастро го и срећно, а ако то три пута урадите на Скиатосу у истом смеру, живот ће вам бити ис пуњен љубављу. Да би стигао од Лаларије до оближњег Кастра, бродић мора да прође кроз узани пролаз на лик Сцили и Харибди. У КРУГ, КАО ГИРОС Током боравка на Скиатос у препоручују се три излета. Један је целоднев но обилажење острва
36
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
бродом који свраћа на Лаларију, Кастро, рибарско насеље Кати Јорги на Пилиону и острво Цунгрија које су својевремено „Битлси“ хтели да купе али Грци нис у били вољни за ту трговину. Плаже овог острва су приступачне само малим пло вилима и рај су за праве заљубљенике. Други излет бродом омогућава упо знавање са острвима Алонисос и Ско пелос. Ово друго постало је посебно занимљиво после приказивања филма „Мама миа“. Чак су учестала и венчања у црквици у којој се са задршком венча ла филмска Мама миа. Трећи излет је опуштена целоднев на вожња бродом са ручком. Да кажемо: гирос уз гирос. Наиме, код Грка је кру жна тура гирос, а тако се зове и чувено јело за које се месо кружно опсеца. По ред ових бродских тура, препоручује се одлазак до евангелистичког манастира у брдима. До Скиатоса је најлакше доћи ави оном. Слетање и полетање са кратке писте, која је са обе стране оивичена са морем, авант ура је предвиђена за мање авионе и искусније пилоте. До острва саобраћа и трајект од Солуна, али је уобичајено ићи трајектом од Волоса. Вожња траје два и по сата и многи је прекраћују хранећи јато галебова који прате брод и из руке вам узимају по нуђену храну. Посебан доживљај је ка да се путања брода укрсти са путањом делфина.
„Миленијум Палас“ је хотел са четири звездице који се налази на југозападу Македоније, на обали прелепог Охридског Језера. „
Millenium Palace“ is a four star hotel located in the southwest part of Macedonia, on the shores of the famous Lake Ohrid.
Смештај 41 стандарднa собa, 10 дуплекса, 6 делукс соба, 6 Јуниор aпартмана.
Accommodation 41 standard rooms, 10 Duplexes, Deluxe rooms, 6 Junior Suits.
Храна Ресторан је капацитета 160, а тераса 100 особа.
Dining With the capacity up to 160 and terrace for 100 persons.
Вински бар
Wine Bar
Конференције и семинари две конференцијске сале капацитета од 120 учесника
Conferences & Seminars two conference halls, each with capacity up to 120 participants
Спа и Велнес Финска сауна, Турска сауна (Амам), Теретана, Масажа.
Spa And Wellness Finish sauna, Turkish sauna (Hamam), Gym, Massage.
w w w. m i l l en i u m p a l a c e. co m . m k
•
millenium_palace@t-home.mk
Кеј Маршал Тито бб, 6000 Охрид, Македонија, Тел./Факс: +389 46 263 361
В ИС ОК О Мост у Ђурђевића Тари
38
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Жабљак
НА ДУРМИТОРУ, НАЈЛЕПШОЈ ГОРИ ЦРНЕ ГОРЕ, СА ПУС ТОЛОВИМА И ПЛАНИНАРИМА
Добри до,
у небесима
Горштаци веле да ово јесте моћна планина, али да је добар пешак може прећи за дан. Да је целу обиђе и заиста упозна, мало је и цео људски век. А тај век је на Дурмитору дуг. Кад већ мораш да бираш, свакако би требало видети Ледену пећину, бар пет од осамнаест језера и бар један од пет кањона. И не пропустити купање у Шкршком језеру, на рубу олује Пише: Лука Весковић
Н
а територији Црне Горе се нала зе четири национална парка. За тако мали простор – много, за такву природу – премало. Скадарско је зеро је највећи резерват птица у Европи. Планина Ловћен је црногорски Олимп а Биоградска гора последња прашума у Европи. Дурмитор је соха, која држи не бо над свом том лепотом.
Скоро 40.000 хектара најлепшег де ла Дурмитора и кањона Таре је пре пола века проглашено националним парком. Тај простор је заштитио и UNESCO. Знатно раније је краљ Никола Петровић простор око Црног језера прогласио за „Краљев забран“. Он је и први званич ни планинар на Дурмитору, само што је стрми успон до Савиног кука савладао SERBIA special edition 2013
Фотографије: Драган Боснић
39
В ИС ОК О
Слике са Дурмитора
на коњу. На летећем коњу Јабучилу је изнад Дурмитора јездио велики јунак, војвода Момчило. Његова неверна жена Вукосава је изгледа била једина позната нам особа коју Дурмитор није очарао. Творац је приликом стварања Дур митора био више него издашан. Али он је ту лепот у сакрио по високим кукови ма, дубоким доловима, узаним кањони ма, леденим пећинама и удаљеним језе рима. Прелепа Црна језера је поставио на приступачној заравни, недалеко од Жабљака. Потом је изнад њих извајао Савин кук и Међеда. Са ових тешко при ступачних врхова језера изгледају неу поредиво лепше. До Савиног врха води жичара, што омогућава и мање упорни ма да уживају у призору горских очи ју окружених четинарским шумама. Са Савиног кука са открива један сасвим нов поглед на масив Дурмитора. У мору стена и врхова издваја се Боботов кук, највиши врх Дурмитора. То је жељени циљ многих посетилаца Дурмитора. ПОГЛЕД НА 47 ВРХОВА Пут за Боботов кук почиње од До брог дола, пријатне удолине на пут у од Жабљака ка Плужинама. Добри до се налази на надморској висини од око 1.500 метара. Удолина је заштићена од ветра високим стенама, од којих је нај атрактивнији Самар. Добро маркиране
На врху Боботов кук је једна овећа стена која се спирално обилази. Последњих десетак метара су мало непријатнији због амбиса који се налази са десне стране стазе. Срећом, те велике ви сине на планини не делују тако застрашујуће као што би из гледало стајање на симсу неупоредиво ниже вишеспратнице.
40
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
стазе из Доброг дола воде кроз Урдени дол и Мљечни дол до Зеленог вира, на висини од 2.300 метара. До Зеленог вира се може доћи и од Самара али навише води само једна стаза за Боботов кук. Стаза се благо пење до Велике Превије, на 2.360 метара, и одатле до врха остаје још 30 минута пешачења. Ако је ћудљиви Дурмитор био добре воље и размакао облаке који се по недо кучивим правилима окупљају око ње гових врхова, после два и по сата пеша чења и успона од 800 метара посетиоца очекује непоновљив призор. Дубоко до ле се плаве Шкршка језера, Велико и Ма ло. Докле поглед допире нижу се врхови, од којих су 47 виши од 2.000 метара. Од Доброг дола води стаза и до Шкршких језера. Иако је тачка најви шег успона 2.120 метара, код Шкршког ждрела, пешачење до језера није ни шта лакше од успона на Боботов кук. Са Шкршког ждрела се спушта у скоро четири стотине метара дубок „кратер“ у коме се налазе језера. Када смо ми до шли на ивицу Ждрела, „кратер“ је био испуњен густим облацима. Срећом, док смо се спустили до језера облаци су се разишли, а већ око подне је вода у Ма лом језеру била довољно топла за купа ње. На пропланку између Малог и Вели ког језера се налази планинарска кућа у којој је могуће преспавати за пет евра. У кући је и чувар који ту због комплико ваног доласка остаје по недељу дана. У планинарској кући се може добити сок или чај, али је за дужи боравак неопход но понети храну. Планина је врло брзо показала сво ју преку нарав. После два сата купања у планинском језеру, небо се смрачило а преко назубљених ивица „кратера“ су
Десетка за осмицу Црна језера, Велико и Мало, обично су састављена. Кад се гледају са Савиног кука или Међеда, личе на осмицу. Ове сушне године снижавају ниво језера, па је повремено једина веза између њих је дан поточић.
почели да се преваљују густи облаци. Ускоро је планина почела да се тресе од снажних удара громова. Призор је био скоро апокалиптичан. Пред наступа јућом непогодом група се за непун сат попела до превоја. А тамо је уследило изненађење. Од ивице Шкршког ждрела ка Добром долу је сијало сунце и није било дашка ветра. Један корак назад ка језерима и поново се осећа жесток ве тар а облаци су поново густи као тесто. Граница између лепог и ружног времена је могла да се осети свим чулима. У НАЈДУБЉЕМ КАЊОНУ ЕВРОПЕ Добри до је једно од пријатнијих ме ста на Дурмитору. На жалост, нема воде па није погодан за камповање. Посети оци Боботовог кука и Шкршких језера обично кампују на Тодоровом долу који је удаљен пар километара од Доброг ка Плужинама. Ту се налази неколико ка туна и постоји добар извор воде. Посе бан украс Тодоровог дола је моћна стена Пруташ, коју су време и геолошке пр омене ишарали на посебно занимљив начин. Мана Тодоровог дола је изложе ност ветру и првим ударима кише, па и не чуди његов ранији назив – Пасји дол. Кажу људи са планине да Дурмитор јесте моћна планина али да добар пешак може да га препешачи за један дан. Да
га целог обиђе, кажу, мало је и један цео људски век. А људски век је на Дурмито ру дуг. Оно што би на Дурмитору свака ко вредело видети је Ледена пећина, бар пет од 18 његових језера и бар један од пет кањона. Све зависи од временских прилика и времена којим располажете. Кањон Таре је најдужи и најдубљи кањон Европе. Велики кањон реке Ко лорадо је једини дубљи и дужи на све ту. Али лепши није сигурно. Река Тара је због своје кристално чисте воде названа „суза Европе“. То је једна од ретких ре ка којом можете сплаварити и пити во ду из ње на било ком месту. Раније, док се сплаварило на правим сплавовима од повезаних балвана, то је био изазов само за најхрабрије. Данас се то ради са много сигурнијим и удобнијим гуменим чамцима којима управљају искусни во дичи, али изазов и даље постоји. Прича о планини обично почиње или се завршава причом о људима са плани не. Планину смо прелазили са планина рима, мештанима али и са старим кофе ром који је био увезан канапом. На њему је писало да га шиље Саво Петровић из Плужина оцу Перу на Тодоровом долу. Кренуо је од Ђурђевића Таре и после ви шедневног путовања од руке до руке, од раскрснице до раскрснице, сигурно сти гао до одредишта. Кажу мештани да би стигао и да је био пун злата.
Савардак Видиковац Чуровац
Највиша варош Полуострва Жабљак се налази на 1.465 метара изнад мора. Лети је овај највиши град на Балкану оаза мира и тишине упркос вели кој посети. Пространства Дурмитора упију бројне госте који се многим стазама упуте до својих одредишта. Највећи број посетилаца се пешице упути на Црно језеро или жичаром до Савиног кука.
SERBIA special edition 2013
41
П ОЗ И ВН ИЦ А ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА У КЊАЖЕВЦУ, ГДЕ МОЖЕТЕ ДОЋИ БИЛО КАД
Привлачност током целе године
Пише: Љиљана Павловић
42
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Да, четири годишња доба, испод три планине, на три реке, у једном граду са седам мостова и безброј малих љупких задовољстава. Од слика из идиличног живота источносрбијанске вароши на прелазу у XX век, до нове атрактивне дестинације на туристичкој мапи Европе: Старе планине. Од голубова гриваша, преко Књаза и Феликса Каница, лековите Ргошке Бањице и опчињујуће старинске кухиње, до пастирских игара и џервинских вина – овде ћете увек пронаћи оно „нешто другачије“ о чему сте ономад причали
Фотографије: www.knjazevacinfo.com
SERBIA special edition 2013
43
П ОЗ И ВН ИЦ А
Н
екада се звао Гургусовац. Поре кло имена није могуће преци зно објаснити, али Књажевчани воле да верују да њихова варош свој ста ри назив дугује голубовима гривашима, гургусанима. Поуздано се зна, међутим, да је Књажевац своје (лепо) данашње име добио у част „највећем европејцу свога времена“ великом Књазу Мило шу. Богата култ урно-историјска башти на, термални извори, обиље догађаја, а надасве гостољубивост питомих људи, у свако доба године доводе у Књажевац све више модерних номада, који траже „нешто другачије“. Због тога вас води мо у шетњу кроз четири годишња до ба у вароши испод три планине и на три реке. ПРОЛЕЋЕ Људи од пера звали су га „Српском Венецијом“ и „Малим Паризом“. Веро ватно због мостова који спајају обале Сврљишког и Трговишког Тимока. Ре кама, које деле град на горњу и доњу чаршију, некада су и чамци пловили и у њима се господа на љубав заветовала дамама. А мостова има седам. Књажев чани их једноставно зову Бели, Дрвени, Бетонски или, романтично, Мост љуба ви. Најлепши и најпознатији је Камени мост у центру града. Конструисао га је инжењер Боривоје Раденковић 1913. го дине. Са распоном од 30 метара, био је то највећи мост те врсте у малој Србији. У пролеће, са градом и мостови ожи ве. Отворе се летње баште кафана, где се од раног јутра, уз чашицу разговора претресају дневни паланачки догађаји. Фасаде старе чаршије огледају се у би стрим водама Тимока, збуњујући радо знали водени свет. То је најлепши део Књажевца – његово градско језгро. Ста ра чаршија, шарених фасада, више од једног века препознатљива је слика гра да, посебан документ о идиличном жи вот у у малој источносрбијанској варо ши на преласку из XIX у XX век. У рано пролеће, о Ђурђевдану, прис уствује се „Молитви под Миџором“, манифеста цији у славу буђења природе. На капије Старе планине, у села Вртовац и Балта Бериловац, дође и старо и младо, да чује песму са извора, види чобанске играри је, проба нешто са шарених трпеза, пре пуних свакаквих здравих ђаконија.
44
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
ЛЕТО У Књажевцу и његових осамдесетак села (по површини, једна од највећих општина у Србији), живи нешто више од 30 хиљада становника. Али, током лета тај број се, најмање, удвостручи. Дођу ђаци и студенти на ферије, рођа ци из великих градова и иностранства... Често навраћају волонтери из Европе, млади који однекуд мисле да се „центар света“ налази баш на територији кња жевачке општине. И буде ту много све та, па се увече у кафеима понекад тражи место више. Дуги летњи дани проводе се на води. Најближа је Ргошка Бањица, о чијим је термалним водама и лековитим свој ствима још 1804. године сведочанство оставио чувени Феликс Каниц. Хиљаде посетилаца Бањице, тог места дивног за породичне излете, тврде да им је упра во она помогла да се излече. И управо је идеја књажевачке општине да се све те предности искористе, тако што ће, сме штајним капацитетима, аква паркови ма, спа центрима, омогућити да у овом приградском рају ужива што више људи. Термалну воду Бањице користи и олим пијски базен у непосредној близини, па њену благотворност сваке године про веравају пливачи и ватерполисти који долазе на припреме. Летње ноћи су посебна прича. Обич но су обојене песмом, музиком, покре том, лепом речју. Већ пола века Кња жевац је домаћин јединствене смотре стваралаштва – Фестивала култ уре мла дих Србије. Прве недеље јула, на лет њим позорницама Дома култ уре и Гур госовачке куле своја висока достигнућа показују млади глумци, редитељи, фол клорни ансамбли, сликари, стрип црта чи, рок бендови. Готово да и нема данас значајног имена у српској култ ури, ко ји у својој биографији нема забележено учешће на Фестивалу. Зато се каже да „Књажевац сваког лета култ уру слави”. ЈЕСЕН Јесен је у Књажевцу доба вина и ви нограда, бербе и подрумара, који ово пиће богова точе у боце и шаљу у свет. Тако је било и у баш давна времена, ка да су се стари Римљани окрепљивали винима књажевачког виногорја. Вино SERBIA special edition 2013
45
П ОЗ И ВН ИЦ А
је неодвојиво од историје и традиције, а виногради се гаје са поштовањем и љубављу. Музеј вина налази се у Археоетно парку у Равни, осам километара северно од Књажевца. У амбијент у који вас враћа два века уназад чувају се ба чве са најбољим сортама вина, ту је и винотека, као и стари изуми за чување и хлађење вина. У јесен, када слика Књажевца по стаје акварел где преовлађују бакарна, златна, жута, па све буде некако ностал гично, право је време да се заври у про шлост. Од праисторије и римског доба, преко Византије и средњег века, па све до данашњих дана, у Завичајном музеју чува се трезор успомена на минули жи вот Књажевца. Током три деценије рада, Музеј је формирао репрезентативну ар хеолошку, етнолошку, геолошку, исто ријску и уметничку збирку. Посебно је вредна збирка двопређних чарапа: 600 пари, вунених, исплетених са пет ига ла у периоду од XVIII до XX века. Ова етнографска збирка проглашена је 1965. спомеником култ уре Србије. Треба про шетати и до Музеја града, смештеног у некадашњој кући радикалског првака Аце Станојевића. Ту су сведочанства о томе да је Књажевац једна од најстари јих вароши у Србији. Не треба отићи одавде а не посети ти Цркву Пресвете Богородице у се
46
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
лу Доња Каменица, 16 километара од Књажевца, на пут у ка Старој планини. Саграђена је у XIV веку, ктитор је непо знати властелин, а импресионира архи тект уром и фрескама, јединственим у српском средњовековном сликарству. ЗИМА Стара планина је нова атрактивна европска туристичка дестинација, те је у овим крајевима питање куда на скија ње постало потпуно излишно. Са више од пет месеци под снегом, скијашке ста зе Старе планине су одличне. Изграђен је модеран туристички центар, са жича рама, ски лифтовима, првом гондолом у Србији и хотелом високе категорије. Алпско, или нордијско скијање, сноу борд, или, једноставно, само санкање и шетња снежним падинама Сунчане до лине, Коњарника, Јабучког равништа, туристи овде опис ују као незаборавно. А када, румени, зажелите предах, у подножју Старе планине очекују вас отворена врата овдашњих домаћина. Калорије које сте изгубили бавећи се спортом, надокнадићете уз гастроном ски фестивал у свакој од кућа које се баве сеоским туризмом. Нећете моћи да одолите бар залогају белмужа, суше ница, домаћих сирева и ко зна чему још што носи заштитни знак овог подебља.
У С М ЕР АВ АЊ Е
НЕГОТИН НА 35. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ
Магнетизам „Све је то помало омамљујуће. И келтски трагови, римске рушевине, влашка магија, храна из земљаних судова, вино из виноградарских насеобина, и коло на ливади, свитање у дунавским заливима. А опет, све тако једноставно и блиско. Ми се са тим рађамо, странци се у то заљубљују. Враћамо се и једни и други.“ Тако „Национална ревија“ у свом првом овогодишњем броју пише о Неготину. А посетиоци Сајма туризма у Београду у бар део тога могу да се увере и лично
48
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ
источне Крајине
SERBIA special edition 2013
49
У С М ЕР АВ АЊ Е
На Дунаву код Неготина
Сајам меда и вина у Неготину Посета рајачким виницама
50
Т
уристичка организација општи не Неготин представиће се на 35. међународном сајму туризма у Београду на заједничком штанду са Туристичком организацијом Кладова. Досадашња добра сарадња ове две орга низације резултирала је и заједничком презентацијом две општине, које пове зује река Дунав. Иако по статистичким параметрима невелик, Неготин има значајно место у српској култ ури и историји. Веома ра зноврсне могућности учиниле су га и местом атрактивним за развој више ви дова туризма, дакле, привлачним за раз личите групе туриста. Како за оне раде да упознају дугу традицију овог краја, тако и за оне жељне шетњи у природи, љубитеље адреналинских доживљаја и добрих вина. У оквиру своје презентације на Сајму туризма у Београду, на којем се окупља туристичка елита Европе и велики број посетилаца, Туристичка организација Неготина настојаће да заинтересованим посетиоцима приближи сво богатство ове вароши на истоку Србије. Поред веома атрактивних туристич ких локалитета, наша два „камена гра да“, рајачких и рогљевских пимница,
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
комплекса Вратна, акценат ће овога пу та бити стављен и на промоцију реке Дунав као једног од великих туристич ких потенцијала општине Неготин и це ле Србије. У близини ових локалитета налазе се сеоска домаћинства регистро вана за туризам, која својим гостима љубазно нуде и специфичну гастроно мију овог краја. Правог упознавања са Неготином и његовом туристичком понудом не може бити без дегустације чувених крајин ских вина, а све ће бити употпуњено и изложбом сувенира. Као место са дугом музичком тради цијом, захваљујући композитору Стева ну Стојановићу Мокрањцу и Фестивалу „Мокрањчеви дани“, Неготин је изне дрио велики број музичких талената. Један од њих је и Катарина Ковачевић, финалиста емисије „Ја имам таленат“, која ће бити специјалан гост на штанду Туристичке организације општине Не готин. Досадашње учешће Туристичке ор ганизације општине Неготин на сајмо вима било је веома запажено, а очекује се да и ове године Неготин буде интере сантна туристичка дестинација бројним посетиоцима Сајма.
WWW.BOROVETZ-RESORT.COM
Head officer: 166 Simeonovsko shosse, district Simeonovo, Arena garden ent. 2, fl. 3, Sofia, Bulgaria manager: Marina Sakalieva, mob.: +359 (0) 878 551 581; manager: Peter Bakalski, mob.: +359 (0) 878 551 521 tel./fax: +359 (0) 2 961 13 61; e-mail: paganova@abv.bg
Б Р ИГ А
Знати, предуслов за волети НЕОБИЧНО СТУДЕНТСКО УДРУЖЕЊЕ „МЛАДИ ЗА ТУРИЗАМ СРБИЈЕ“
Овај постулат „Националне ревије“ могао би бити и мото велике групе креативних и образованих младих људи који су се окупили да би истрајно указивали на заборављене и неискоришћене туристичке потенцијале Србије. Не мире се са омаловажавањем свога и преувеличавањем туђег. Не прихватају малодушност и пасивност. Знају важност „ситног рада“ на дуге стазе и преузимају га на себе, зналачки и ведро
Пише: Ана Ранковић
52
Д
ок је у времену „белог шенгена“ на хиљаде младих похрлило да види Јулијину кућу, Дизниленд, Ватикан, Шенбрун, неколицина студе ната туризма из Београда усудила се да гласно упита: зар мислите да је Дунав код Бездана или код Ђердапа заиста ма ње фасцинантан од Дунава у околини Беча или Будимпеште? Или да је врела вода у бањи Ждрело код Петровца на Млави мање лековита од бање Мора SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
хлом у Будимпешти, коју препоручују многе туристичке агенције у Србији? Да ли сте посетили Стари Сланкамен у Војводини, или Гружанско језеро и ста ри град Борач у Шумадији? А кањон ре ке Градац, Петницу, Кулу Ненадовића, Бранковину, Муселимов конак? На тим питањима је у мају 2010. осно вано Удружење „Млади за туризам“. Окупља их идеја: унапредити забора вљене и неискоришћене туристичке по
тенцијале своје земље, Србије. До сада су имали велики број активности, излета, пројеката, радионица, стручних преда вања из области туризма у Србији. Вели ке тешкоће, игнорисања, празна тапша ња по рамену, поготову од инстит уција надлежних да брину о култ урним и при родним добрима, изгледа да се, авај, под разумевају. Али, права помоћ и подршка дошла је од професора и стручњака из различитих области туризма. Удружење данас броји око 600 чла нова, професионалаца и аматера у ту ристичкој привреди, заљубљеника у путовања и ент узијаста, од којих је око стотину њих свакодневно ангажовано на неком од програма. Млади волонтери су распоређени у тимове за хотелијер ство, за агенцијско пословање, за рурал ни, градски и нау тички туризам. Влади мир Крстовић, Владимир Шуштершић, Драгана Кнежевић, Мирослав Мило шевић, Невена Сушић су неки од њих. Један од успешних семинара одржан је у децембру 2012, у просторијама При вредне коморе Београда. Теме: култ ур ни туризам, медији у туризму, рурални туризам и туристичко предузетништво. Успешни примери из праксе. САВЕСТ У СЕПТИЧКОЈ ЈАМИ Пројекат Спасимо Винчу, сачувајмо историју покренули су да би скренули пажњу јавности на драматично стање на археолошком локалитет у Бело брдо у Винчи. „Прва Европа“ и најстарије де шифровано писмо на свет у, центар нео литске винчанске култ уре старе 7.500 година (старије од цивилизација у до линама Еуфрата и Тигра), заточен је на шом равнодушношћу и заборавом ко јем је право име немар. – Да се један тако значајан локалитет налази у Паризу или Риму, он би био по сећен као Ајфелов торањ или Колосеум. А ми нисмо свесни шта поседујемо, не умемо то да искористимо, него допушта мо да то пропада. Зато смо и покрену ли ову акцију: „Спасимо Винчу! Можда следеће генерације неће имати прилику за то!“ – каже Владимир Крстовић, пред седник удружења „Млади за туризам“. Сит уација на терену је поражавају ћа. Локалитет је у претходном периоду био затворен за посетиоце због лоших услова, да би недавно само мали део SERBIA special edition 2013
53
Б Р ИГ А био сређен, чиме никако нис у решени проблеми овог изванредног места. На простору од 15 хектара, који је држава „заштитила као култ урно добро“, нис у решена санитарна, имовинско-правна и друга елементарна питања. Директно је угрожен археолошки слој дебео десет метара, последњих година покренула су се и клизишта. Шеснаест домаћинстава на том простору, са којима држава ни је решила имовинска питања (што је основни услов да Винча буде стављена на листу UNESCO-а), и даље оре ту зе мљу, сади воће, баца ђубриво... Многи апели да се ова питања реше, упућени од стране научника и других који су свесни значаја Винче, досад нис у уродили до брим плодом. – Небрига и незаинтересованост над лежних су несхватљиви и неприхватљи ви! Ми не можемо да прихватимо ту равнодушност и пасивност. Ако су се старији уморили од борбе, младима је јасно да они не смеју да одустану – ка же Крстовић – Знамо да ми не можемо да решимо проблеме о којима је реч, али можемо да стално постављамо та пита ња, да информишемо и будимо, да захте вамо одговорност. Јер, реч је о локалите ту од немерљивог значаја за нашу земљу и народ, па и целу европску култ уру. РЕЧНИК ЗА СЕОСКА ДОМАЋИНС ТВА Још један од недавних пројеката Удружења „Млади за туризам“ јесте едукација сеоских домаћинстава, у ци љу превладавања језичких баријера при комуникацији са гостима из иностран ства. Речник за сеоска домаћинства на стао је према идеји туристичке агенци је „ПанаКомп Земља Чуда“, уз подршку Програма развоја приватног сектора који финансира Влада Швајцарске, а ре ализује Регионална развојна агенција „Златибор“ из Ужица. Последњих година стара сеоска до маћинства почињу да оживљавају. Сви они стари алати, покућства и предмети изашли из употребе, деценијама већ за турени на таванима наших бака и дека, сада су постали експонати. А гости, на рочито странци, траже да виде управо такве аутентичне ствари. Да бораве у таквим просторима, одседну у таквим етно-кућама, пробају таква јела и пића.
54
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Већина њих никада није видела старин ски сеоски подрум, качару, кола, плуг са једном или две бразде, дрљачу, ваљак, каруце... Додајмо и сарме, шљивовицу, домаћи кајмак и сир, пас уљ са сувим ре барцима, домаћу супу са резанцима, пи те савијаче са сиром или зељем, штрудле са орасима или маком... Очараност го ста је природна. Е, да би у потпуности било како тре ба, потребна је и нормална комуника ција домаћина са гостима. А са тим наш старији свет на селу не стоји баш нај боље. Страни језик! Људи се сналазили како су умели, користили чак и Google translate, али то је само делимично по магало. Колико да се скрпи. Јесте се то надокнађивало шармом и љубазношћу, али су и они свесни да би боља кому никација са гостима допринела повећа њу општег задовољства, наравно и већој заради. Чланови Удружења „Млади за тури зам“ управо у тој тачки развили су свој програм едукације. Објаснили су дома ћинима у селима да их странци дожи вљавају као оличење српске култ уре и да је управо у томе њихова привлачност. Они су већ спонтани, природни, госто љубиви. Бар елементарно познавање енглеског би им немерљиво помогло. А Речник намењен сеоским домаћинстви ма садржи стотине основних речи и из раза на енглеском и српском језику, са изговором по Вуку. Млади волонтери Удружења помагали су домаћинима да савладају основе енглеског језика, тео
Извод из активности Студентски камп „Стара планина 2012.“ у селу Темска, 15 км од Пирота, промовисао је туристички потенцијал овог кра ја. Хуманитарна акција за помоћ деци у Пецкој и Осечини, у јуну 2012. Квиз „Покрени се, истражи, упознај Србију“, такође у јуну 2012, усредсређен на познавање историје, географије, традиције, обичаја и културе своје земље, Србије. Фестивал домаћег туризма „Покрени се, упознај Србију!“ у априлу 2012. скренуо пажњу на потенцијале домаћег туризма за одмор и рекреац ију. „Досије Х на Ртњу“, тродневна стручна екскурзија у марту 2012, омогућила је учесницима да сазнају више о раду општине Бољевац, градова Зајечар и Јагодина, те да се попну на Шиљак, највиши врх Ртња (1.565 метара).
ријски и практично. Већина их је при хватила идеју да на предметима у кући стави натписе на енглеском, ради лак шег памћења страних речи. Кроз шалу и догодовштине, уз познат у српску ду ховитост, напредовали су. У Удружењу „Млади за туризам“ ка жу да је све што су досад чинили само почетак. У Србији има још много да се ради. Али лавина позитивних активно сти је покренута, расте самосвест, спо знаја о значају запуштених локалитета и обнављању старих сеоских домаћин става, реорганизацији музеја... Србија је земља са много дарова, а од нас зависи колико ћемо с њима умети. Још је пре више оних који своје не вреднују до вољно, а туђе преувеличавају. Студенти из Удружења „Млади за туризам“ тра гају за равнотежом и самопоштовањем, делима а не речима.
SERBIA special edition 2013
На Ртњу У Сићевачкој клисури На Старој планини
На Кучајским планинама. На Пиљском водопаду, код Пирота
55
П Р Е Г Л Е Д
Спакуј се и крени!
ТУРИС ТИЧКА ПОНУДА СРПСКЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ
56
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Ка Субри
SERBIA special edition 2013
57
П Р Е Г Л Е Д
Спуст на Врбасу Бањалука (горе) и Требиње (доле)
Р
благо. Не пропустите, дакле, да посјети те манастире Тврдош, Добрићево, Дужи, Петропавлов, Херцеговачку Грачаницу, Сасе, Ловницу, Липље, Ступље...
Fly fishing. Ријеке Дрина, Плива и Рибник прави су мамац за све љубитеље fly-fishinga. Искористите своје слобод но вријеме на најатрактивнији начин и посјетите ове природне ревире, гдје вас очекују услови за риболов, какви се ри јетко срећу у овом дијелу Европе.
Планински туризам. Међу планина ма Републике Српске предњачи олим пијска љепотица Јахорина, која се издва ја квалитетним, уређеним и захтјевним стазама. Осим скијања, она нуди бројне друге садржаје (алпинизам, параглај динг, бициклизам, лов... Туристичка по нуда Јахорине не везује се само за зим ски период. Бројни садржаји доступни су туристима и у љетњим мјесецима. Првенствено, то су викенд аранжмани у ексклузивним хотелима (који укључу ју и програме обиласка саме планине), спортски кампови, школе у природи, ор ганизовање семинара и конференција.
епублика Српска у оквиру своје туристичке понуде нуди разли чите садржаје и програме за све туристе који је посјете. Љубитељи аван туре, активног одмора, природе, те свих оних мјеста која чувају дух историје и традиције, сигурно ће у Српској прона ћи кутак за себе. Добродошли!
Бањски туризам. Услуге бањских центара у Републици Српској базира не су првенствено на лијечењу и здрав ственим услугама. У понуди посебно из двајамо Бању Врућицу, код Теслића, која је данас један од водећих здравствених, wellnes и конгресних центара у региону.
Туристичка организација Републике Српске www.turizamrs.org tors@teol.net
58
Вјерски туризам. За све љубитеље традиције, култ уре и историје овога љета препоручујемо обилазак средњо вјековних манастира Српске, центре духовности који у својим ризницама чувају сакрално и црквеноумјетничко SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Еко-етно понуда. У Српској ова по нуда посљедњих година све више добија на значају. Најатрактивније дестинације овог типа свакако су етно-село Стани шићи код Бијељине, подручје Шипова и планине Озрен са одличном понудом у сеоском туризму. Не заборавимо ни Еко-центар „Љекарице“, веома атрак тивно излетиште између Бањалуке и Приједора.
SERBIA special edition 2013
59
П Р Е Г Л Е Д
Српска на Сајму у Београду Туристичка организација Републике Српске на Међународ ном сајму туризма у Београду, од 21. до 24. фебруар а 2013, представиће се на посебном изложбеном простору. Сви еле менти туристичке понуде Српске биће заступљени, најатрак тивније дестинације, привредни субјекти у туризму. У томе суделује и велики број локалних туристичких организација (Бањалука, Приједор, Источно Сарајево, Бијељина, Вишеград, Шипово, Козарска Дубица, Дринић, Требиње, Лакташи, Власе ница, Зворник), те „Тара Рафтинг“, Бања Врућица, Винарија „Ву које“... Биће промовисан и промо-материјал „Бистро“ – дета љан опис најзначајнијих риболовних подручја у Српској (Јањ, Плива, Сана, Рибник...), дат тројезично, на енглеском, њемач ком и српском.
Национални паркови. Веома интере сантне дестинације у Српској су и наци онални паркови „Козара“ и „Сутјеска“. Посјетиоци ових природних оаза могу да уживају у разноврсним садржајима. Пла нинарење, шетња уређеним пјешачким стазама, лов, риболов... У НП „Сутјеска“ прави изазов за туристе и радозналце је прашума Перућица, највећи очувани прашумски резерват у Европи, те осваја ње Маглића, највишег врха у БиХ.
Бања Врућица
60
Манифес тације. Фестивали, спорт ска такмичења, гастро, култ урне, забав не и бројне друге манифестације један су од начина да упознате љепоте и дух
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Српске. И предстојећег љета очекују нас бројна дешавања: Музички фестивал „Демофест“ у Бањалуци, „Скокови са вишеградске ћуприје“, „Зворничко љето 2013“, Међународни рукометни турнир ТВ шампиона у Добоју... У лијепоме старом граду... Не пропу стите вожњу популарним „ћиром“ ко ји саобраћа на релацији од Мокре Горе, преко Добруна до Вишеграда. У склопу акт уелне вишеградске понуде је и вожња бродићима прелијепим кањоном рије ке Дрине. Посјетите и Андрићград, нови култ урно-туристички комплекс смје штен на полуострву између ријека Дрине и Рзава, на око 300 метара од вишеград ске ћуприје. Настао је као идеја редитеља Емира Кустурице о каменом средњовје ковном граду инспирисаном дјелима и ликовима нобеловца Иве Андрића. City break. Овог љета препоручујемо вам и city break туре у Бањалуци и Тре бињу. Градови богате култ урно-историј ске баштине, али и авант уре, младости и незаборавног ноћног провода. Ако вам је потребан још неки разлог да бисте нас посјетили, слободно се спа кујте и крените. Сигурни смо да ћете их овдје наћи.
OT K R I J T E DISCOVER ...jedinstveni šarm srednjoeuropske metropole
...the unique Central European charm and air
TURISTI»KA ZAJEDNICA GRADA ZAGREBA - ZAGREB TOURIST BOARD tel. +385 (0)1 481 40 51 www.zagreb-touristinfo.hr
Н А
С Т АР О М
М ЕС Т У
МАЛА ОХРИДСКА ХРЕС ТОМАТИЈА, УМЕС ТО ПОЗИВНИЦЕ
Ризница међу планинама Наследник античког Лихнида, македонски чаробни брег, балкански Јерусалим, овај град је цела једна културна и сакрална историја. Ту су и бисери, филиграни, свевремене мелодије, Биљана и бело платно. Никада нећете заборавити те старе улице чија калдрма памти кораке светитеља, царева и песника. Како год да склопите причу о овом граду, она је антологијска
О Град Охрид
хрид, бесмртни град на мит ском Балкану, чаробни брег Македоније, својим исконским пулсирањем повезује стара са новим временима, заувек. Јер то је живи град већ две хиљаде и четири стотине годи на, легитимни наследник светлог Лих нида, град са утканим достигнућима
Чаршија Већина продавница у охридској чаршији изграђене су у XIX веку од клесаног камена. Припадале су охридским трговцима и занатлијама, о чему сведоче и натписи на горњим деловима фасада. У охридској чаршији има атељеа за дуборез, радио ница за бакарне производе, сарачких, радионица за израду бисера и кујунџијских, где се израђује охридски филигран.
62
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
моћне античке цивилизације. Град који је култ урна историја Републике Маке доније у малом. Као епископски центар античких времена и касније, преко надалеко чуве не Охридске архиепископије, кроз веко ве, град представља и црквену историју Македоније, па га зато зову „балкански Јерусалим“. У овом граду био је и први свесло венски универзитет у Европи, у коме је свети Климент Охридски вршио своју просветитељску делатност крајем IX и почетком X века. Охрид је био најзначајнија званична престоница Самуиловог царства. Жари ште препорода Македоније у XIX веку,
под моћним геслом једног од највећих интелект уалаца тог времена, Охриђани на Григора Прличева, „другог Хомера“: „Савршенство или смрт!“ Данас је Охрид култ урни, духовни и туристички центар Македоније. Најзад, круна свих вредности Охрида и Охрид ског језера је његово проглашење за култ урну и природну баштину под за штитом UNESCO-а, године 1980. (Паско Кузман) У ОГЛЕДАЛУ ЛЕПОГ ЈЕЗЕРА Пресловенски Охрид имао је у ста ром делу града своје монументалне храмове и позориште које је могло да прими око 5.000 посетилаца. Бројни епиграфски споменици и рељефи угра ђени су на зидове катедралне Цркве Свете Софије и других охридских хра мова. У старом делу Охрида, на локали тет у код Горње порте, археолози су 2002. године открили златну посмртну маску која је припадала најстаријем античком македонском етнос у. Ова гробница и експонати нађени у њој, из V века старе ере, доказ су о најстаријим сахранама у некрополама древног Лихнида (античко име Охрида).
У подножју Охрида, у његовом рав ничарском делу, пронађене су скулп туре египатске богиње Изиде. Од IV до VI века на бреговима Охрида и у његовој околини грађене су ранохри шћанске базилике, које по својој мо нументалности и раскоши не заостају за најлепшим сакралним споменицима свог времена. Бројни су подни мозаи ци са геометријским орнаментима, са различитим стилизованим цветовима, представама птица и животиња, вешто укомпонованим у велике површине, с изузетним осећајем за колорит, сведоче о изузетној уметничкој вредности ових храмова.
У граду-музеју Охрид је природна и уметничка ризница међу планинама. Сачувао је своје старо градско језгро, на двојном брегу, под Самуиловом тврђавом. На том простору, унутар средњове ковних бедема, љубитељи археологије и уметности пронаћи ће више од очекиваног. У овом граду-музеју свака црква и цр квица, фреска и икона, раритет је од непроцењиве вредности. Одавде ћете заувек понети особено спокојство тих уских, стр мих уличица, испуњених прекрасним здањима старе градске архитектуре и средњовековних храмова живописних фасада, као декор уз плаво Охридско језеро, једно од најстаријих на свету и најлепших у Европи.
SERBIA special edition 2013
63
Н А
С Т АР О М
М ЕС Т У
Крајем IX и почетком X века Охрид је у европску историју ушао и као цен тар словенске духовности, словенске писмености и словенске култ уре, као средиште просветитељског делова ња светих Климента и светог На ума, као престоница Самуиловог царстава и као вишевековно се диште аутокефалне Охридске архиепископије. Управо тада настају и најзначајније сачува не средњевековне цркве, фре ске и чувене охридске иконе. На Плаошнику, у старом делу Охрида, у жаришту словенске духовности и култ уре, 11. августа 2002. све чано је освећен новоизграђе ни Храм светих Климента и Пантелејмона, постављен на темељима првобитног хра ма. После 530 година на ово место су пренете мошти светог Кли мента Охрид ског, у првобит ну гробницу, коју је 916. го дине, пре своје смрти, изградио сопственим ру кама. Арх еол ош ка испитивања, ко ја је 1955. извр
64
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
У Корбизјеов ом нотесу Градска архитектура Охрида заузима посебно место у културном наслеђу. Овде је сачуван, више него у било ком другом македонском граду, специфичан тип оријенталних градских кућа XIX и XX века. Стога не треба да нас изненади чи њеница што велики француски архитек та Ле Корбизје, у својим списима о град ској архитектури на Балкану, посебну пажњу посвећује македонским кућама и њиховим фасадама, чардацима и уну трашњем изгледу.
шио професор Димче Коцо, довела су до нових сазнања о Цркви светог Нау ма и Цркви светих арханђела Михаила и Гаврила, удаљеним 29 километара од Охрида, у близини македонско-албан ске границе. Првобитну цркву је као своју задужбину изградио свети Наум, савременик и сарадник светог Климен та Охридског, ученик светих Ћирила и Методија. Свети Наум је 910. године и сахрањен у тој цркви. Ни једна антологија средњовековне уметности данас се не може замислити без охридских фресака из Цркве Свете Софије из IX века или из Цркве Пре свете Богородице из XII века, као ни без икона из охридске Галерије икона. У то ме је изузетно значење Охрида, те умет ничке ризнице прошлих векова. (Ристо Кузманоски)
www.hotam.org hotam@hotam.org ХОТАМ је једино професионално удружење у Македонији које 17 година заступа македонску хотелску и ресторатерску индустрију, поред осталог и кроз лобирање у влади и министарствима за најбоља законодавна решења у овој области привреде. ХОТАМ је члан професионалних удружења у Европи и свету: BAHA (Балкан Савез удружења хотелијера и ресторатера) EMAT (Евро-медитеранска академија туризма), EMRF (Евро-медитеранска Ресторан Федерација), IH & RA (Међународно удружење хотелијера и ресторатера), UNVTO (Светска туристичка организација УН).
www.tonus.co.rs
С В Е ТК ОВ ИН Е
У ватри игре и радости
У СУСРЕТ МЕЂУНАРОДНОМ КАРНЕВАЛУ У ЛЕСКОВЦУ, ОСМОМ ПО РЕДУ
Обиље је лесковачких обичаја у славу живота, рађања, обновитељске снаге човека и природе. У једном годишњем кругу, њихов врхунац свакако је Карневал. Велики, међународни, шестодневни. Календар се већ зна, упишите то у своје подсетнике. И не играјте се ватром, дођите
Л
есковачки крај је од давнина рас кршће путева, центар панађура и дружења, незаборавних провода и светковина у славу пролећа, новог ра ђања, бујања природе и људске радости. Све то је праћено рит уалима, песмом и игром. Нигде се, као у овом крају, није за држало толико обичаја у славу буђења живота. Коледари су одгонили нечасне силе и невоље, додоле-краљице у дослу ху са Свевишњим дозивале су добробит и благостање. То се преточило у наслеђе. Поред осталог, та боја исконског прели ла се и у традицију карневала. Још тридесетих година XX века Ле сковац је имао свој Карневал. Године 2006. карневал је обновљен као пратећа манифестација лесковачке „Роштиљијаде“. Године 2009. постаје по себна инстит уција.
Данас је Карневал у Лесковцу један од најпрестижнијих у Србији. Ове годи не ће трајати седам дана и обу хватиће фестивале ватре и воде, ревију уличних забављача, ревију жонглера на точкови ма, дечји карневал, карневал трећег до ба, карневал животиња, еко карневал, карневал body и face painting-a... Главна карневалска поворка са пре ко хиљаду учесника, велики ватромет и карневалски бал заслужиће пажњу пре ко 50.000 посматрача, колико их се оче кује дуж променаде. То је догађај који никако не би треба ло да пропустите. Дођите једном, после ће вам се каза ти само. Да бисте на време планирали, предо чавамо вам већ сад детаљан календар дешавања на Карневалу. Окрените страну. SERBIA special edition 2013
67
НИ Д О АР Н АЦ У В Ђ О Е 8. М Л ЛЕСК ВА Е Н 13. ног Р 0 2 А л К д у , 8. ј наро
љак 8. међу шење е д е е прогла ства Пон арањ в в • От ев ал а и г краље карн в алско ма вала е е и н н ћ р кар у бури езе Ка а ц • Трк ор прин б • Из 013. води 2 л 9. ју ара на , к а г р Уто невал и р • Ка 013. body 2 л у 10. ј л face & , а д Сре арнева rsa, к i . p 3 a и • ting oo pain вал tatt зура ри рне • Ка невал ф вал Кар о карне ек • 3.
013. 2 л у 11. ј ћних , к а рт ку Че тв рневал л а енба к с • 4. к имаца а м љуб ки дечји и • Вел 013. ра 2 л ача . ју тајме љ 2 в 1 а , аб лд ак Пе т невал о ичних з поворка л р • Ка тивал у евалска ба о с н • Фе чја кар рећег д т е • 5. д рневал ватре а • 4. к естивал 13. • 4. ф 0 2 л 3. ју еснике 1 , а ч от Суб јем за у
и • Пр евала на карн ународ оворка т е еђ ап • 8. м евалск ватром карн евалски бал и рн • Ка невалск р • Ка
а овц к с бб Ле ија ов трг ц ц а ик из ва ган Масар Лес ко 60 р о 3 00 чка 160 16 233 61 сти и 1 р 33 8 Ту . +3 1 16 23 com л е т . 38 ac .rs с. + lleskov к rg а ol.o ./ф va тел .karne www.t o.com w aho ww c@y a v sko tole : l i ema
П Р ИМ ЕР И
ДР ДЕЈАН СТАНОЈЕВИЋ, ДИРЕКТОР СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ „МЕРКУР“
Умеће трајања
на врху
Пише: Јагода Плавшић
70
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
„У сваком послу, онолико колико уложите, толико можете и да очекујете. А ми смо уложили много и настављамо тим путем, који ‘Меркур’, извесно је, води на место важног центра на светској мапи медицинског туризма. Овакав ‘Меркур’ је успех једног великог тима људи, који спаја искуство и младост, негујући поштовање и готово породичну атмосферу“
С
пецијална болница „Меркур“, го динама лидер здравственог ту ризма Србије и бренд Врњачке Бање, навикла нас је да је увек на тро ну и корак испред других по новинама у лечењу, али и по квалитет у одмора и уживања. О резултатима у минулој го дини и плановима да „Меркур“ остане на врху за Националну ревију говори др Дејан Станојевић, стручњак који ову ку ћу води дуже од деценију. Година за нама? Иако је била изборна и тешка у Ср бији, за „Меркур“ је и она била успешна. Забележен је раст у продаји на комер цијалном тржишту од 14,42 одсто у однос у на 2011. Остварили смо пози тиван финансијски резултат, отворили Балнео-центар, завршили реновирање једног дела капацитета, набавили нову опрему. Годину је обележило и добија ње нове индикације – физикалне реха билитације.
Након реизбора остао сам на челу ове установе, што ми омогућава да на ставим у истом смеру који „Меркур“, са да је већ извесно, води на позицију ре гионалног и европског центра на мапи светског медицинског туризма. Како ћете остати на овом трону, пос то ји ли рецепт за успех? Сваки успех мотивише цео колектив и обавезује да се настави с још већим ент узијазмом. Успех „Меркура“ је успех једног великог тима који константно ради на подизању квалитета услуга. У Фотографије: фази развоја је сертификовање здрав ствених услуга, у преговорима смо са Архива „Меркура“ светским асоци јацијама за сер тификовање, а кластер увелико већ развија свој пут. Стварамо нове програме, улажемо у нове
SERBIA special edition 2013
71
П Р ИМ ЕР И пројекте. Знањем и искуством одговара мо свим професионалним изазовима. Човек мора да има циљеве који су довољно високи да мотивишу, али не и превисоки, да га не би поразили. Одувек сам видео „Меркур“ као лидера у здрав ственом туризму и годинама смо заједно сви на томе радили. Тајна успеха је спој искуства и младости, као и готово поро дична атмосфера. Већ сада имамо диван млади тим који својим идејама, поучен искуством старијих колега, свакодневно слику „Меркура“ чини још убедљивијом. То је свакако рецепт за успех. Мислим да су успешни они који своју карије ру граде искључиво резултатима, фер и коректним односима са људима и коле гама, они који имају развијене снажне моралне принципе и раде по правилима струке и професије. Пословни реноме се гради дуго, а веома лако и брзо може да буде уништен.
протеклој години доста смо улагали у промоцију на иностраном тржишту. Учествовали смо на међународном сај мовима туризма у Москви, Израелу, Турској, на међународном „Балкан спа самит у“, промовисали „Меркур“ у САД. Све то допринело је да се број иностра них гостију повећа за 15 одсто. Први пут смо имали госте из Француске и Норве шке, а били су ту и наши стални гости са Кипра и из Русије. Добру стратегију не треба мењати, па смо и ми, вођени добрим резултатима из претходне године, наставили у истом смеру. У циљу поједностављења понуде, флексибилности и лакшег представља ња мноштва садржаја, осмишљени су медицински, wellness и класичан панси он. Гостима је пружена могућност да у складу са својим потребама креирају па кет и тако надограде већ постојеће пан сионе по сезонски дефинисаним ценама.
А овогодишњи планови, новине? С обзиром да су одлуком Републичког фонда здравственог осигурања пооштре ни критеријуми и смањена дужина бо равка оболелих од дијабетеса, стратегија је да у овој години „Меркур“ вратимо на место Националног едукативног центра за оболеле од дијабетеса, које му припада. Када говоримо о комерцијалном тр жишту, планирано је да се повећа број гостију за 20 одсто, са великим акцентом на госте са иностраног тржишта.
Како видите будућност ваше установе, али и читавог бањског и медицинског туризма? Лековите минералне воде су природ ни потенцијал који бањама даје пред ност у однос у на друге дестинације. Али, природни дар је само полазна предност у коју мора да се улаже. У Бањи се изгра ђени многи модерни објекти, у плану је долазак „МК групе“ као новог власника већине бањских хотела. Отварају се но ве могућности за сарадњу. Они свакако нис у наша конкуренција, већ шанса да и њиховим гостима понудимо коришћење медицинских услуга.
ДОБРО ОДМЕРЕНА ВИСИНА Да ли и како освајате то инострано тр жиште? У сваком послу, онолико колико уло жите, толико можете и да очекујете. У
Пасоши за лојалност Готово да овде нема награде коју „Меркур“ и Ви нисте до били у својој области. О каквом признању још сањате? Традиција освајања награда је настављена и у 2012. То, свакако, мотивише и обавезује. Мени лично свака награда је додатни подстицај и знак да смо на добром путу. Ако неку баш треба да издвојим као посебно драгу, то је свакако она коју су нам на Сајму туризма у Београду доделили студенти Факултета за туризам. А значило би нам пуно освајање На ционалне награде за друштвено одговорно пословање. Ме ђутим, несумњиво највећа награда и најбоља препорука су задовољни гости, који се стално враћају. Њихову лојалност награђујемо „Меркуровим“ пасошима.
72
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
Имате вишегодишње одличне резулта те. Да ли Вас и колико држава чује, слу ша и подржава? „Меркур“ је државна установа и уза јамна сарадња са државом је веома ва жна. Да би наша установа у потпуности заузела место које јој припада, указали смо надлежним инстит уцијама на резул тате рада Националног едукативног цен тра. Очекујемо у овој години њихову пу ну подршку. Сарадња свих установа које су у здравственом систему је неопход на. Ми годинама организујемо конгрес Коморе здравствених установа Србије, симпозијуме и едукације. Тако доприно симо подизању здравствених установа на виши ниво, што је свакако пример до бре сарадње између нас и државе.
З Д Р АВ Љ Е
На енергетском
ПРОЛОМ БАЊА, ПОДНО РАДАН ПЛАНИНЕ, ЈЕДНА ОД НАЈЦЕЊЕНИЈИХ У СРБИЈИ
меридијану
Пише: Петар Милатовић
Зашто је један бангави коњ изненада кренуо у галоп оближњом шумом? И шта су радили „болани Дојчини“ на ћилимчетима покрај извора топле воде? И како је, после свега тога, настала најмодернија оаза здравља у овом делу Србије, кадра да помогне и телу и души...? И да ли је „змајева бразда“ природни феномен, научно објашњив, или чињеница неког друкчијег реда?
74
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
К
ако је ово место, на први поглед, данас далеко од самог себе из вре мена кад су новине први пут одав де извештавале. Била је то Политика из четрдесетих година века за нама. А у њој репортажа о лековитости овдашњих из вора и сведочење да се код топлих вода чудно опорог мириса налази само једна шупа. Већина оних који су тражили лека својим бољкама смештала се на околним ливадама, са све ћилимчићима и провијантом. Новинар, по занимању и сведок, напи сао је и ово: „Један човек бацио је у њену воду динар, а он се растопио! Другога су донели болесног, а он се вратио здрав, пе шице. Оздравила је и жена која је хтела да ослепи...“ Даље је писао, позивајући се на локално предање, да је бању код села Пр олом открио један бангави коњ кога је се љак оставио у оближњој Радан планини да умре, а после није могао да га ухвати кад је чуо како јури планином. А данас? Данас на месту оне давне шу пе, или ту негде, блиста хотел „Радан“, вр хунска специјална болница за лечење бу брежних, желудачних и кожних болести изворном термалном водом. И сад се том лековитом водом, као негда, не посипаш некаквим излупаним чанчетом нити је, устајалу, пијеш из плетених балона, не го одеш у неки од бројних базена с том
Под вулканским камењем Овдашњи велнес центар разликује се од сличних по томе што користи благотворна својства воде, у комбинацији са савременим третманима, на потпуно природан начин. Гости овде могу да користе сауну, whirpool за 12 особа, ђакузи ка ду, тепидаријум, масаже есенцијалним уљима, топлим вул канским камењем или топлом чоколадом.
истом водом коју можеш да пијеш и из славине у соби и, чак, да се њом тушираш. ЕНЕРГИЈА И ОДОЗДО И ОДОЗГО На 600 метара надморске висине, ушу шкана планинама Радан, Соколовица и Меанским висовима (од 1.000 до 1.400 метара изнад површине мора), десетак километара после скретања код места Рударе на магистралном пут у Ниш-При штина, Пролом Бања је већ годинама прави мелем за све које муче болести бу брега и мокраћних канала, органа за ва рење, кожна обољења (псоријаза, изнад свега), невоље периферних крвних судо ва и такозваног ванзглобног реуматизма. Овде су, по свему, важне две ствари. Прво, овдашње воде „припадају ретким водама високих балнеолошких вредно сти, а то су алкалитет, прис уство озона и силицијумске киселине, као и мало уче шће флуора, што омогућава да може да се
SERBIA special edition 2013
Фотографије: Драган Боснић и Архива „Националне ревије“
75
З Д Р АВ Љ Е
Попуст посетиоцима Сајма туризма На овогодишњем Сајму туризма у Београ ду, на штанду Пролом Бање посетиоци ће добијати ваучере за сајамски вансезонски попуст од 15 одсто.
пије у неограниченим количинама“. Друго је природни феномен (романтичари би то свакако приписали бићима из бајки), та козване змајеве бразде, појава прис утна на тек тридесетак места на свет у и два на Балкану. Наиме, планина Радан се налази на раскршћу такозваних змајевих бразда које представљају „енергетске меридијане и преносе позитивну енергију Земље“. Важан је и утицај лековитог блата. Зе мљиште у околини овдашњих природних лековитих извора столећима се натапа ло водом, стварајући блато којим су (пр во мештани, па онда и све чешћи гости), мазањем, лечили кожне и друге болести. И то је данас кудикамо другачије: сад се то лековито блато добија мешањем тер малне воде и земље из околине извора Пупавци и користи се у најсавременијим блатним кадама и у виду облога. А све то у терапијском блоку који, у оквиру Спе цијалне болнице, чини шест функцио нално повезаних одељења. ЊЕГОВО ВИСОЧАНС ТВО ГОСТ Средиште збивања у Пролом Бањи свакако је савремено опремљени хотел „Радан“, у оквиру кога је – да гостима буде лакше – и медицински блок, па сви све мо гу да обаве и у баде-мантилу који свакога
Мишљење стручњака Колики је углед Прол ом Бање у стручној јавности Србије мо жда понајбоље сведочи податак да се већ дванаесту годину заредом управо овде одржавају семинари и презентација радова чланова Дерматолошке секције Српског лекарског друштва. Проф. др Соња Весић, председница Секције, не скрива задовољство резултатима које показују пацијенти оболели од псоријазе а лечени овде. Слаже се и проф. др Мирјана Паравина, додајући да, зависно од особа и степена обољења, неки оболели показују и до 80 одсто побољшања у односу на време пре терапије овде.
76
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
чека у његовој соби. А у соби (свака опре мљена телевизором, фрижидером, феном и интернет везом), коју год славину да до дирнеш, тече „пролом вода“. Уз то, сваки гост, по жељи, може и до теретане, сале за мале спортове или тамо где царују били јарске кугле или лоптице за стони тенис. Ту је и велики (затворени и обновљени) базен с термалном водом, али – од краја априла до средине октобра – и два базена на отвореном, изграђена прошле године. Шта тек рећи за модерни велнес центар који нуди све, од детоксикације организма до свакојаких програма за лепот у тела? А за друга исцељења, што да не, до вољно је да се из хотела пружи корак. За висно од потребе али и знатижеље, може се и такозваним стазама здравља уз ре чицу Пролом, па на пастрмку или друге ђаконије у Етно-крчми. Поштоваоци на ше историје одшетаће око 2,5 километара до цркве-брвнаре Лазарице у којој се, по легенди, причестио део војске кнеза Ла зара хитајући у Косовску битку. У порти цркве расте, и данас, шест увијених ста бала шљивиног дрвета, још једно од при родних чудеса овог краја. Они одважнији, гладни природе и свега оног што она не штедимице пружа, запутиће се у Месечев пејзаж Ђавоље вароши: пешице ваља са владати десетак километара, али се може и аутобусом, у организацији саме Бање. Ту су још и Соколов вис и Гајтанска врата. Због свих ових садржаја, не тако че стих у мноштву наших лепих бања, у Пролом Бањи се увелико бришу разлике између здравственог и такозваног рекре ативног туризма. Већ неколико година постоје посебни пакет-аранжмани наме њени свима који би да за кратко време, углавном викендом, избришу нагомила не стресове свакодневног живота и приу ште себи да одморе и тело и душу. Важно је напоменути и да су овде избрисане границе сезоне. У Пролом Бањи свих 365 дана у години су сезонски, захваљујући и мноштву попуста који се, у разним пери одима, нуде гостима.
С Т У Д И Ј Е
78
/
S T U D I E S
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
УНИВЕРЗИТЕТ „СИНГИДУНУМ“ И ОБРАЗОВАЊЕ ПРАВИХ СТРУЧЊАКА ЗА ОВОВРЕМЕНЕ ИЗАЗОВЕ
Стварање врхунских
професионалаца Од 25. фебруара почиње да ради још једна зграда овог универзитета, нова, супермодерна, на преко 5.000 квадратних метара, пример примене највиших стандарда у пројектовању, избору материјала и градњи. Уграђена је и најсавременија електроника и софтвер. Услови у којима ће радити 2.800 студената у новом здању напросто су првок ласни Текст и фотографије: Розана Саздић
О
не који су одлучили да студира ју на „Сингидунуму“ определило је то што се на овом универзите ту примењују савремене методе учења и стиче образовање у складу са светским стандардима. Поред врхунских знања из области струке, обављања стручне прак се у реномираним предузећима и инсти туцијама, студентима су на располагању бројни програми који омогућавају сти цање практичних знања и вештина. Од квалитета запослених зависи успех и раст сваке организације, а дина мичност светске економије и брзе про мене пословног окружења захтевају ка дрове који су добро обучени и способни да се прилагођавају новонасталим си туац ијама. „Сингидунум“ помаже сту дентима да током студија науче да пре познају и развију своје способности, стварајући тако стручњаке за поједине области који умеју да пронађу пословна решења и допринес у развоју привреде и модернизацији земље. УЧЕЊЕ УСМЕРЕНО КА СТУДЕНТУ Дипломирани студенти „Сингидуну ма“ имају пуно могућности за запошља вање јер их препоручује стечени ниво знања које је употребљиво у пракси. Образовани су методама и научним тех никама које примењују развијени уни верзитетски центри европских земаља. Наставни процес карактерише извође ње наставе у оптималним групама, ин
дивидуални и менторски рад, квалитет Свечана предавања и стручност професора, који додела диплома, су у сталној комуникацији са студенти децембар 2012. ма и делују подстицајно на њихов рад и усвајање пословних вештина. Студент је у центру пажње. Иновативна метода подучавања – студент у центру учења, која се приме њује на „Сингидунуму“ поред класич ног учења, подразумева концепт наставе који је вишеструко значајан за студенте и треба да их припреми за будући по сао. Учење је усмерено ка студент у. То, између осталог, подразумева да треба да схвате зашто уче, да њихова каријера може ићи различитим правцима и слич но, односно да кроз смисаоно учење и разумевање усвајају знања и повезују их са праксом. Такође, они су активни уче сници едукационог процеса и у складу с тим уважавају се њихова мишљења. Методе предавања које се користе при ликом извођења наставе у циљу подсти цања и мотивације студената помажу им да развију ефикасне облике учења и управљају сопственим процесом учења. Не постоји, дакле, универзално реше ње за све – студенти се разликују, имају различите стилове учења, интересовања, искуства, порекло, итд. Од оснивања, мисија „Сингидунума“ је преношење савремених знања, а то ком четрнаест година рада, сходно зах тевима привреде за новим кадровима, Београд, Данијелова 32 повећавао се број студијских програма 011 3099 230 3094 094 који су школовали стручњаке потребне www.singidunum.ac.rs SERBIA special edition 2013
79
С Т У Д И Ј Е тржишту. Универзитет је развијао са радњу са привредом и високошколским установама у земљи и иностранству стално унапређујући своју програмску концепцију. Истовремено, расло је инте ресовање за упис. Данас, интегрисани део Универзи тета чине четири факултета (Послов ни факултет, Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент, Факултет за информатику и рачунарство, Факултет за менаџмент), Департман за последи пломске студије и међународну сарад њу, Департман за стране студије и Ин стит ут за научно-истраживачки рад, а у саставу „Сингидунума“ су и самостални факултети: Пословни факултет у Ваље ву, Факултет за економију, финансије и администрацију, Факултет за медије и комуникацију, Факултет за примењену екологију и Факултет за европске прав но-политичке студије. Хиљаде дипломаца, стотине масте ра и доктора наука и њихове успешне каријере, довољно сведоче о квалитет у студирања и условима рада на „Синги дунуму“. НОВА ЗГРАДА УНИВЕРЗИТЕТА – Инвестиција у знање је најбоља инвестиција. За будуће генерације из грађена је нова зграда. Дакле, осим до бро познате локације на Душановцу, у Данијеловој 32, и зграде на Звездари, још једно одредиште за студенте биће наша зграда у Кумодрашкој улици 261а, која је недавно завршена – каже про фесор др Милован Станишић, ректор „Сингидунума“. – На простору од око једног хектара подигли смо лепу грађе вину на два нивоа која има површину од 5.021 квадратних метара, и предста вља пример примене највиших стандар да у пројектовању и избору материјала. Приликом грађења поштовани су прин ципи о енергетској ефикасности, уведе на је аутоматска регулација осветљења, савремено грејање, климатизација и др. Користили смо достигнућа данашње технологије, савремену опрему и ди зајн да би створили пријатан амбијент и квалитетан простор за студирање, а направили смо и студентски ресторан. Кабинети су припремљени за 70 профе сора, а сви амфитеатри, учионице и ра чунарске сале технички су опремљени и
80
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
спремни да приме 2.800 студената. У но вој згради „Сингидунума“ организова ли смо 28. децембра 2012. прву пригодну свечаност – доделу диплома мастерима и докторима наука. Настава у овом објект у почиње да се реализује 25. фебруара за студенте дру ге и треће године основних студија, док њихове колеге са прве и четврте године остају на досадашњој локацији, каже др Младен Веиновић, проректор за наста ву, и додаје: – Имамо око 12.000 студената ко ји су укључени у наш систем и желимо да им омогућимо најбоље услове за рад. Уложили смо средства, енергију и зна ње у изградњу новог објекта. Пројекте и планове директно су разматрали рек тор и професор Унковић, а често су и непосредно пратили фазе градње. Вео ма је важно што је у комплетан пројекат укључен наш рачунарски центар. ВИСОК НИВО ОБРАЗОВНИХ УСЛУГА – „Сингидунум“ има изузетно јаку информатичку подршку. Направили смо савремени информациони систем сходно нашим потребама, у који је угра ђен и систем „Е студент“ путем кога сту денти могу да пријављују испите елек тронским путем, виде оцене и добију све остале информације. То све допри носи квалитет у студија. Информатика као наука и област њене примене убр зано се развија и ми, наравно, пратимо те промене – наставља професор Веи новић. – Данас је коришћење интернета и модерних технологија незаобилазно у свакодневном раду и комуникацији. Стога нашим студентима омогућујемо да стекну потребна имформатичка зна ња, као и да похађају додатне курсеве, добију сертификате који ће им побољ шати CV и помоћи приликом запосле ња. Сертификати Sap, Oracle, IBM, Mic rosoft, Amadeus, Galileo, British Council, и други, признати су свуда у свет у. Има мо и DLS систем студирања на даљину, а студентима су на располагању бројни интернет сервиси који олакшавају про налажење корисних информација. Ин формациона технологија нам омогућава да подигнемо степен задовољства сту дената и то је једна од наших предности. Све је уређено и добро функционише.
SERBIA special edition 2013
81
С Т У Д И Ј Е
Једно од здања Универзитета „Сингидунум“ у Београду
82
Професор Веиновић од прошлог се местра обавља послове проректора за наставу, а до тада је био декан Факулте та за рачунарство и информатику. – На „Сингидунуму“ сам запослен девет година и могу рећи да је задовољ ство бити део тима који чине угледни професори и научни радници. Преко 400 професора ради на Универзитет у. Многи од њих су раније радили у при вреди или имају дугогодишње педаго шко искуство. Услови за рад професора су изванредни. Од Министарства про свете и науке добили смо акредитацију за научноистраживачку делатност, има мо врло развијену сарадњу са многим високошколским инстит уцијама у све ту и наш циљ је одржавање највиших стандарда у пружању образовних услу га. (Сваки професор има, на пример, свог асистента, а број обавезних часова је мањи него што то стандарди пропи сују.) Од времена претходне акредита ције запослено је 20 нових професора и 10 асистената због, опет, квалитета наставе – каже професор Веиновић. – Мој посао је да координирам рад свих студијских програма. Осим сарадње са професорима, у контакт у сам и са сту дентима који су активни учесници еду кационог процеса. Они су укључени у осмишљавање курсева и програма, често се преко Клуба студената сами организују и држе предавања, а пред ставници Студентског парламента нам пуно помажу око наставе. SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
– Недавно смо од Комисија за про веру система квалитета, приликом оба везне реакредитације која се ради после 4 године, добили потребан документ и похвале – истиче ректор Станишић. – Пракса код великог броја образовних установа је да се простори фиктивно за купљују да би се обезбедили стандарди. Код нас то, наравно, није случај. Ми има мо савремене учионице, лабораторије, амфитеатре! Тиме се показује наша сна га која одговара квалитет у наставе, бро ју студената и репутацији професорског и наставног кадра. Наши студијски про грами усклађени су са принципима Бо лоњске декларације и акредитовани од надлежних инстит уција у земљи. Диплома коју добијају студенти „Сингидунума“ даје одличне перспек тиве за запослење. Они за време студи ја стичу применљива знања и вештине које могу користити на различитим по словима, па им није потребна додатна обука на радном месту. Њихова дипло ма сведочи и о томе од кога су учили, као и да су спремни за посао и имају план шта желе од будућности. Дипломирани економисти Факулте та за туристички и хотелијерски менаџ мент Универзитета „Сингидунум“ про налазе посао не само у области туризма и хотелијерства већ и у банкарству, са обраћају, осигуравајућим компанијама, производним предузећима, трговини и другим областима. Овакви кадрови су конкурентни у савременом пословном
окружењу јер добро говоре два језика, од којих је један енглески, оспособљени су за рад на рачунарима и имају практично искуство. Стручну пракс у обављали су у инстит уцијама која се баве туризмом, у хотелима, туристичким агенцијама и успешним привредним предузећима. ТУРИЗАМ КАО ФАКТОР РАЗВОЈА – У 2012. међународни туризам забе лежио је раст од 4 одсто, са преко ми лијарду туриста, и приход од око 1.400 милијарди долара. Треба посматрати и анализирати шта раде познате тури стичке земље. Њихов приход од туризма мерен милијардама долара није случа јан, него резултат стратешког опреде љења државе и донетих мера економске политике које су стимулисале рад и раз вој хотелијерства, агенција, туроперато ра и свих других који утичу на туризам – каже професор емерит ус Слободан Унковић, са којим разговарамо пред овогодишњи Сајам туризма у Београду. – На основу својих истраживања проце нио сам да ће туризам изаћи из кризе пре других привредних грана. Туризам је врло важан фактор укупног економ ског развоја и има значајан удео у плат ном биланс у. Многе земље су оствариле туристички суфицит, а у Шпанији је, на пример, туризам увршћен у приоритете. Дају се решења како фискалну политику ставити у службу развоја туризма, како повећати квалитет и конкурентност на
туристичком тржишту. Шпанија беле жи изузетан раст од 60 милијарди дола ра прихода од туризма, а 20 милијарди су њени грађани утрошили на иностра на путовања. Ако у оквиру могућности више ула жемо у развој туризма, можемо очеки вати веће резултате и зараду, сматра професор Унковић. Потребно је да на правимо анализу улоге туризма у раз воју Србије, па онда осмислити стиму лативне мере државе. – Ми смо на „Сингидунуму“ основа ли Факултет за туристички и хотели јерски менаџмент 2003. године. После две године примљени смо у чланство UNWTO, у својству придруженог чла на, а наша Библиотека је добила ста тус регионалне референтне библиотеке Светске туристичке организације. За основне академске студије, мастер сту дијски програм Пословни системи у ту ризму и хотелијерству, као и за доктор ске студије Менаџмент у туризму увек постоји велико интересовање студена та. Добили смо и међународну акреди тацију TeDQUAL UNWTO за студијске програме основних и мастер студија на енглеском језику. Веома је важно имати висококвали тетне кадрове, који владају савременим знањима, и на време мислити на будућ ност – објаснио је професор Унковић, који је и члан Организационог одбора овогодишњег Међународног сајма ту ризма у Београду. SERBIA special edition 2013
Професор емеритус др Слободан Унковић Др Младен Веиновић, проректор за наставу
83
З Н АЊ Е
ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У БЕОГРАДУ
Домаћин целој Европи
Као круна дугог низа великих успеха ове школе, дошло је нарочито признање: догодине, 2014, у српској престоници биће одржано Европско првенство хотелијерских и туристичких школа. Очекује се долазак више од хиљаду учесника, а припреме су већ у пуном јеку
Б
ројна су признања којима је овен чана Висока хотелијерска шко ла струковних студија у Београду. Основана пре готово четири деценије, она је једина државна школа у овој обла Студенти сти и овог ранга, највиши степен обра Високе зовања у хотелијерству Србије. Прави је хотелијерске расадник одличних кадрова. У њој сту школе на Међународном дирају и странци, као што и њени дома сајму туризма ћи студенти одлазе у иностранство, пре свега на пракс у у најрепрезентативније у Београду, европске хотеле и ресторане. Одлазе и 2012.
84
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
на међународна такмичења и редовно се враћају као победници. Освојили су их више од сто у минулих шест година! И раније су заслуживали медаље, али прави бум је почео 2007. у Италији, на Европ ском првенству хотелских и туристич ких школа, када су освојили три златне, сребрну и бронзану медаљу, као и пехар који им је припао као најбољој европској школи. Од тада их увек зову на европска и светска надметања. Проглашени су и за најбољу школу на Балкану 2011. године.
ИЗАЗОВ ВЕЛИКОГ ОКУПЉАЊА Сви ти вишегодишњи успеси резул тирали су посебним признањем: догоди не, 2014, у престоници Србије, Београду, биће одржано Европско првенство хоте лијерских и туристичких школа, члани ца АЕНТ-а, Европске асоцијације хотела и туристичких школа, чије је седиште у Луксембургу. – Припреме за овај сусрет и такми чења увелико трају. За овај европски шампионат и Годишњу конференцију АЕНТ-а очекујемо долазак више од хи љаду учесника. Биће то својеврсна пре зентација не само наше школе и Србије, већ и сусрет пријатеља са којима се годи нама дружимо. Доћи ће да виде како ми то стварамо шампионе. Током њиховог боравка у Србији организоваћемо им из лете до историјских места, како би боље упознали нашу историју и нас саме. На завршној свечаној вечери најбољима ће бити уручена признања и медаље. Биће то и прилика да у овом времену високих стандарда и нових технологија искаже мо наше гостопримство, нашу традици оналну радост примања госта – каже др Славољуб Вићић, директор Високе хоте лијерске школе. А дотле се у Високој хотелијерској ради као на неком великом градилишту. Већ неколико година школа се реновира и дограђује. Надају се да ће пуним сја јем засијати баш за ово велико такмиче ње. Амфитеатар са 360 места је завршен; остало је још само да се угради електро ника за савремене презентације. Завр шена је и свечана сала, приводе се крају радови на великој кухињи (у два нивоа, две стотине квадратних метара). Биће ту и три мање сале за учење страних језика и три веће, па нов кабинет за информати ку и први пут права велика библиотека са читаоницом. Наравно, на располагању студентима биће и интернет. За дружење студенти ће имати свој кутак: кафани цу са музиком, али без алкохолних пића. Биће проширен и ресторан, а студентска служба добиће свој посебан простор. – Прво што смо урадили кад је пре три године одлучено да се школа проши ри била је доградња још једног спрата. Градњу смо већим делом сами финан сирали, а поред пријатеља помогло нам је и Министарство просвете. Како су се шириле области које се овде изучава SERBIA special edition 2013
85
З Н АЊ Е
Влада Стојанов и Невена Лазаревић, најбољи бруцоши хотелијерства на такмичењу AEHT-а у Ђулијанови, Италија
ју, школа је постала тесна. Сваке годи не упис ујемо око 400 студената, па онда од Министарства тражимо проширење листе. Јер, из привреде имамо толико захтева да сваке године сто до двеста студената остане неуписано. Произво димо дефицитарне кадрове и једина смо школа у Србији која им пружа овај ниво знања – каже др Вићић. Кад све то буде готово, Висока хоте лијерска школа моћи ће да упише знат но више студената него сада. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА – Не само да наши студенти одлазе на практично усавршавање у иностран ство, већ и страни предавачи долазе код нас. У децембру прошле године у бео градском Хотелу „М“ одржан је семи нар о едукацији и угоститељско-тури
Партнер хотелске индустрије Бројним ранијим наградама и признањима за Високу хотели јерску школу, о којима је „Национална ревија“ већ известила своје читаоце, придодато је и признање „Партнер хотелске индустрије за 2012.” у категорији образовање, које су у новем бру прошле године доделили редакција стручног часописа за савремено хотелијерство и туризам „Туристички свет“ и Удру жење за туризам и угоститељство Привредне коморе Србије (организатори Деветог форума менаџера хотела и хотелских домаћинстава).
86
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
стичком менаџмент у, под спонзорством швајцарске Фондације за хотелијерство. Гостовала госпођа проф. др Елизабет Инесон, са универзитета „Метрополи тен“ у Манчестеру. Заједно са колегом Михом Лесјаком, са словеначког Факул тета за туризам, одржала је предавања из области образовања у хотелијерству и менаџмент у. Висока хотелијерска школа обезбе дила је салу и потребан број учесника, са студија и из привреде. Инострани предавачи били су веома задовољни, о чему сведочи њихова значајна донаци ја Школи, као и то што у новембру бео градски студенти одлазе на усавршава ње у Манчестер. – Пре десет година смо организовали први Међународни конгрес „Хотелплан“ и покренули часопис Хотеллинк. Сада је у припреми јубиларни број и Управни одбор заједно са Наставним већем наше школе је одлучио да покренемо и Хотел линк интернешенел на енглеском језику – каже др Вићић. – Са иностраним ре цензентима, биће то уједно и зборник за конгрес 28. и 29. новембра. Радови за овај догађај, иначе, већ увелико пристижу. Те матски, сврстани су у три главна блока: хотелијерство, туризам и гастрономија. Овај међународни скуп постао један од најзначајнијих регионалних конгреса у области хотелијерства и туризма.
Галерија „НЕБЕСКО ОГЊИШТЕ“
Коста Килибарда, чудесни и самоникли црногорски скулптор, рођен је 1942. године у Грахову. Деценијама је живио и стварао у Зе леници (ХерцегНови), гдје је на локалитету Лаловина својеручно изградио чувени атеље галерију „Небеско огњиште“. Од шездесетих година до данас, то је и атрактивно окупља лиште угледних ликовних умјетника, књи жевника и осталих стваралаца са подручја ексЈУ и из иностранства. Радио је скулптуре у дрвету, камену и металу. Самостално је до сада излагао у Херцег Новом, Дубровнику, Београду, Титограду, Це тињу, Бару, Сплиту, Бањалуци, Скопљу, Нишу, Пироту, Дебру, Ваљеву, Бајиној Башти и дру гим југословенским градовима, те у САД и Њемачкој. Радови су му били заступљени и на бројним колективним изложбама, а уче ствовао је и на више ликовних колонија. Његове скулптуре данас се налазе у власни штву бројних угледних свјетских и домаћих колекционара умјетничких дјела. И о Килибардином стваралаштву написа ни су бројни новински текстови и есеји из пе
ра најпознатијих аутора, те снимљене бројне телевизијске емисије. О његовој аутентичној животној филозофији и умјетничком опу су сачувани су, међу осталима, и надахнути записи Душана Костића, Зуке Џумхура, Ми хаила Лалића, те још низа других уважених литерарних стваралаца и публициста с ко јима је друговао и другује. За своје ства ралаштво и чо вјекољубље Коста Килибарда добио је низ призна ња, међу који ма посебно ваља издвојити Прву (откупну) награ ду на интернаци оналној изложби „Рад, мир и сло бода“, у Београду 1986, за скулпту ру „Хирошима II“.
Галерија „Небеско огњиште” ЛаловинаЗеленика, ХерцегНови, Црна Гора, (+382 31) 678 345, (+382 69) 605 515 nebeskoognjiste@tcom.me, www.nebeskoognjiste.com
О С И Г У Р А Њ Е
ЗДРАВЉЕ ЈЕ ВАШЕ НАЈВЕЋЕ БОГАТС ТВО. НЕ ШТЕДИТЕ НА ЊЕМУ. ОСИГУРАЊЕ ЗА ВРЕМЕ ПУТА И БОРАВКА У ИНОСТРАНСТВУ СА АСИСТЕНЦИЈОМ – ПУТНО ОСИГУРАЊЕ Полиса путног осигурања је заштита од могућих непријатности на путовањима у иностранству, јер покрива трошкове хитне медицинске помоћи и болничког лечења, као и трошкове превоза у земљу
90
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
И
код пажљиво испланираних пу товања или кратких излета у иностранство може Вам се до годити непредвиђена непријатност, не згода или болест. Трошкови повезани са лечењем су, наравно, високи. Наш циљ је да се на Вашем путова њу осећате сигурно. Излети и путовања у иностранство су битно безбрижнији ако се унапред побринемо за заштит у у облику полисе путног осигурања „Три глав“. Поред финансијске сигурности у оквиру договорене суме осигурања (за покриће трошкова нужног лечења и трошкова превоза), полиса Вам омогу ћава и бесплатну помоћ, односно аси стенцију. Помоћ пружа наш пословни партнер „Europ Assistance“ (www.europassistance.rs), 24 сата дневно на свим континентима. У њега имају поверења и највећи европски осигуравачи, они с милионима склопљених осигурања и задовољних клијената.
Осигурање можете склопити у свим пословницама и филијалама „Триглава“ и овлашћеним туристичким агенција ма, непосредно пре путовања. У оквиру путног осигурања постоје три програма: Основни – Осигуравајуће покриће 15.000,00 евра, од чега за трошкове пре воза највише 3.600 евра. Надстандардни – Осигуравајуће по криће 30.000,00 евра, од чега за трошко ве превоза највише 7.200 евра. Посебан – Осигуравајуће покриће 10.000,00 евра, од чега за трошкове пре воза највише 2.400 евра. Осигурање покрива пружање пут них и правних услуга, трошкове нужног медицинског третмана, као и трошкове превоза због непредвиђене болести на стале током боравка у иностранству. Путно осигурање можете закључити као појединачно, породично или групно.
SERBIA special edition 2013
91
О С И Г У Р А Њ Е На полиси можете изабрати и сврху путо вања, у зависности од тога да ли путујете туристички или пословно. Само код „Триглава“ полис у путног оси гурања можете закључити без обзира на старосну доб. ПРОЦЕДУРА У случају болести или незгоде Осигу раник треба да осигурани случај пријави асистентској компанији, позове нашег по словног партнера „Europ Assistance“, на тел.: (+381 11) 41 44 105, факс: (+381 11) 411 99 99
и оператеру каже име, број полисе, опис не згоде или болести, место где се налази, кон такт телефон, адрес у и број телефона лека ра који га лечи. Оператер ће основне податке пренети лекару „Europ Assistance“-а, а он ће да позо ве лекара који лечи осигураника или ће оси гуранику дати упутства за даље поступање. Ако лекар „Europ Assistance“-а оцени да је здравствено стање такво да захтева квали тетније лечење него што га може понудити установа у којој се налази осигураник, пре поручиће осигуранику другу здравствену установу. У случају да осигураник из објективних разлога не пријави осигурани случај аси стентској компанији, или одлучи да сам би ра установу у којој ће му бити указана ме дицинска помоћ, и трошкове лечење плати сам, осигуравач ће ове трошкове надокна дити осигуранику након повратка у земљу пребивалишта, до висине разумних и уоби чајених трошкова лечења (максимално до износа од 500 евра). „Europ Assistance“ у случају незгоде или болести може обезбедити финансијску га ранцију у оквиру суме осигурања, или ор ганизовати превоз у земљу пребивалишта. Све информације можете добити на про дајним местима „Триглав Осигурања“, пози вом контакт-центра (0700) 505 555, као и на сајт у компаније: www.triglav.rs СВЕ ЋЕ БИТИ У РЕДУ!
naročnik: Turizem Ljubljana, avtor: Nuit
Destinacija svežih doživljaja www.visitljubljana.com
П Р ЕП ОР УК А РЕС ТОРАН „ОРАО“ У БЕОГРАДУ
Проверено
добар избор Слетео је у српску престоницу на четири адресе и остао. И сваки пут се брзо прочуло. Београђани, свих генерација и укуса, знају зашто. Од октобра 2008. „Орао“ лети и по кућама, пословним просторима, сајмовима, журкама – где год устреба одлична храна и исто таква услуга. А најчешће наручивано јело је, кажу, њихов специјалитет „Орлово гнездо за двоје“ Пише: Јован Вучковић
Н
а углу Цетињске и Булевара де спота Стефана, дакле, у срцу Београда, налази се ресторан „Орао“, кућа италијанске кухиње, са богатом понудом пића, паста и других италијанских специјалитета. Када је отворен, заоштрило се питање: како се пробити у београдском угоститељству, одувек познатом и по квалитет у и по разноврсности? – У овом граду заиста није лако по стати познат и привући госте – кажу запослени у „Орлу“. – Поред врхунског професионализма, потребно је имати „оно мало душе“ и много нових идеја. Први смо у Београду почели продава ти пицу на парче. Квалитетан произ вод, добра услуга, прихватљиве цене и мудро изабрано место учинили су да „Орао“ постане „култно место“, нарочи то младих. После је било много лакше. Повећали су јеловник, обогатили списак италијанских специјалитета, не што касније уврстили и интернацио налну кухињу. – У почетку смо све то организовали за пријатеље и наше сталне госте. Онда
Кетеринг Доставу хране (кетеринг) „Орао“ је започео у октобру 2008. го дине. Била је то жеља сталних гостију. И исплатило се. Поруџ бина има доста, а у достави се нуди целовит јеловник куће. Гости посебно воле специјалитет куће: „Орлово гнездо за дво је“. Најбољи начин да откријете зашто – јесте да га поручите.
94
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2013.
се прочуло, интересовање је расло, уве ли смо и веома пријатну свирку уживо током ручка и вечере... Године 2001. отворен је „Орао 2“ на углу Војводе Шупљикца и Булевара краља Александра, а већ 2006. слетео је „Орао 3“ преко пута пијаце „Ђерам“, у Булевару Краља Александра 186. По узору на претходне, „Орао 4“ отворен је 2009. године у Београдској улици. У свим објектима, створен је амби јент у ком ће се гости осећати пријатно и где ће радо свраћати. – Посећује нас широк круг људи – кажу у „Орлу“. – Неки свакоднев но свраћају само да попију кафу, неки долазе да ручају или вечерају са при јатељима или пословним партнерима, неки долазе породично на специјали тете наше кухиње. Доста је и оних ко ји код нас прослављају за њих значајне дат уме... Сваки гост је добро дошао. И сваки се код нас, сигурни смо, осећа пријатно, јер свима посвећујемо мак сималну пажњу. За две деценије постојања, ресторан „Орао“ добио је и низ званичних награ да и признања, међу којима и Захвални ца Завода за васпитање и образовање деце и омладине Београда. – Али, иако зазвучи као отрцана фраза, уистину највећа награда је по верење бројних гостију и пословних партнера.
GН Г N I R E T CКAЕ Т Е Р И DELIVERY
Д О С ТА В А
WWW.ORAO-PIZZA.CO.RS
РЕСТОРАНИ И ПИЦЕРИЈЕ
Инфо телефон 011/322 11 91
HTP TREND KORALI Obala Iva Novakovića bb, Sutomore, Montenegro Sales: +382 30 37 37 20, Reception: +382 30 301 900 E-mail: prodaja.trendkorali@t-com.me, pajovic.htptrendkorali@gmail.com Web: www.trendkorali-montenegro.com
СРПСКА–НАЦИОНАЛНАРЕВИЈА! ЛеполицеОтаџбине
Ново!Сестринскоиздање„Националнеревије“заРепубликуСрпску! Преднамајесвечани(нулти)број.Одмартапотражитенакиосцима!
www.nacionalnarevija.com