година VIII • специјално издање, 2014. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com
SVET jE KWIGA OTVORENA
Najbolja ponuda Turistički aranžmani Karte za međunarodne i međugradske autobuske linije Avio karte Međunarodno zdravstveno osiguranje Menjački poslovi Iznajmljivanje autobusa Rent -a -car Ulaznice i prevoz za koncerte i izložbe POSLOVNICA BEOGRAD - SAVSKI TRG Milovana Milovanovića 1a (Savski trg 1a) tel: +381 (11) 6642 473, 7620 658 • faks: +381 (11) 6641 251 e -mail: turizam01@lasta.rs PRODAJA AVIO KARATA • e-mail: avio@lasta.rs POSLOVNICA BEOGRAD - BALKANSKA Balkanska 35-39, Tržni centar, I sprat, Lokal 10 tel: +381 (11) 3622 298, 3660 090 • faks: +381 (11) 3620 066 e -mail: turizam02@lasta.rs INFO CENTAR OPEN TOP • e-mail: opentop@lasta.rs
www.lastatravel.rs
БАСТИОН I Стари град 517, Котор +382 32 322 116
Рибљи ресторан Бастион I је отворен давне 1996. у старом граду у Котору.
БАСТИОН II Браћа Рибникар 40, Београд +381 11 344 7711
Ресторан Бастион II, такође рибљи ресоран, је отворен у Београду 2007, а ресторан Бастион III своја врата је отворио децембра 2011. који у својој понуди има националне специјалитете.
БАСТИОН III Табачина бб, Котор +382 32 335 330
Ресторани БАСТИОН I, II и III одобравају посебне попусте за групе и организоване посете. www.bastion123.com
ОХРИДСКИ БИСЕРИ
Ohrid pearl
О Н В И З У Л К С ЕК ! И Ј И Б У СР ДИСТРИБУЦИЈА: +381 11 322 70 34, 322 16 92
П Р О Л О Г УЗ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ, 36. ПУТ
Издавач „Принцип Прес“ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.nacionalnarevija.com princip.press@gmail.com Директор и главни уредник Мишо Вујовић Уредник Бранислав Матић
Е
Технички уредник Александар Ћосић Уредник фотографије Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране Јован Жељко Рајачић
Испуните себи жељу
во нас. Не баш тамо где смо се прошле године растали, мно го тога се испомерало, у напред и у назад, али ту смо. Позна то вам је однекуд то што као жамор чујете на све стране? „Нај већи у овом делу Европе“, „преко хиљаду излагача из више од педесет земаља“, „оборени сви досадашњи рекорди“, „најскупљи аранжмани први распродати“, „упркос кризи“, „пратеће манифе стације сајам вина, угоститељске опреме и сувенира“... Све тач
Сарадници Милован Витезовић, јереј Јован Пламенац, Бојан Мандић, Драган Лакићевић, Небојша Јеврић, Олга Вукадиновић, Јово Бајић, Дејан Булајић, Влада Арсић, Дејан Ђорић, Ђорђе Србуловић, Михаил Кулачић, Дубравка Прерадовић, Милена З. Богавац, Розана Саздић, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Ленка Шибалија Маркетинг Мирко Вујовић, Ирена Столић Секретаријат и пласман Јелена Јовић, Драгана Димитријевић, Миленко Василић Представништво за Српску „Принцип Прес РС“ Алеја Светог Саве 7, 78000 Бањалука Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Представништво за Аустралију „Princip Press Australia PTY LTD“, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC Штампа „Портал“, Београд
На насловној страни: Споменик „Београдски победник“ (Архива „Националне ревије“) Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140
08
но и ништа ново. Рекламни дрекавци досадни су као политика у протекторатима. Неподношљиви чак и кад не лажу. А у основи свега је прастара и једноставна људска потреба за путовањем. У давнини, без телевизије и интернета, маштовити људи знали су да се напут ују иако никада нис у напуштали своје родно место. Велики Његош пише пријатељу 1851, из Напуља, скоро на самрти: „Грехота је на путовања викати. Ко не пут ује тај не живи, тај не знаде шта је свјетска мјешавина. Свијет је књига отворена у којој и треба учити што је свијет. Свијет је позориште смијешно гдје се треба у различитим и свакобојним маскама показивати.“ На идеји путовања и потреби људи да пут ују никла је једна огромна привредна грана и такозвана туристичка индустрија. На Сајму ће посленици из те бранше представити оно најбоље што имају и умеју. А ми ћемо пред вама прелистати стари летопис, водити вас кроз Београд, па у Цариград, Атину, Софију, Санремо, Индонезију, националне паркове Америке, на Јахорину, у Леско вац, Неготин, Луковску Бању... Заправо, предложићемо. А ви, у складу са мотоом овогодишњег Сајма, испуните жељу себи.
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
САДРЖАЈ Витраж 08 ПРОЛОГ: ИСПУНИТЕ СЕБИ ЖЕЉУ 10 АЛБУМ: НЕОБИЧНА СРБИЈА
Путоказ 16 ДОМАЋИН: БЕОГРАД 22 МОСТОВИ: ИНДОНЕЗИЈА 28 ВОДИЧ: АТИНА 36 ПОСЕТА: СОФИЈА 42 МАГАЛОПОЛИС: ИСТАНБУЛ 52 ОБАЛА: САНРЕМО 58 ПУС ТОЛОВИНЕ: ПАРКОВИ САД 68 ВИСОКО: ЈАХОРИНА 78 СВЕТКОВИНЕ: ЛЕСКОВАЦ 82 ПОЗИВНИЦА: НЕГОТИН
Представљање 84 МЕЛЕМ: ЛУКОВСКА БАЊА 86 ПРИМЕРИ: „МЕРКУР“, ВРЊАЧКА БАЊА 90 ДОБРОДОШЛИЦА: ХОТЕЛИ „СЛАВИЈА“, БЕОГРАД 92 УСАВРШАВАЊЕ: „СИНГИДУНУМ“ 96 СУСРЕТИ: „ГУЧА 2014.“ Партнери издања:
ВРЊАЧКА БАЊА
ОПШТИНА КОВАЧИЦА
ПД РБ „КОЛУБАРА“
ГРАД КЊАЖЕВАЦ
ГРАД НЕГОТИН
ОПШТИНА РУМА
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА
ТЕНТ
Медијски партнери:
РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА
НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA SPECIAL EDITION 2014
09
А Л Б У М
ДОКУМЕНТАРНА ФАНТАС ТИКА КАО БУЂЕЊЕ
Необична Србија
Ј
Фотографије: Архива „Националне ревије“, Драган Боснић
10
едном смо о томе написали књижицу. О Србији откаченој и загонетној, другачијој од свега што је страни путник досад знао о њој. Кад су нас питали о жанру, рекли смо: документарна фантастика. Промицале су пред читаоцем необичне идеје, ћакнута такмичења, чуд на имена, рекорди за Гинисову књигу. Појављивали се неочекивани „одра зи душе Србије“, различити типови њених људи и смисла за хумор. Исте ривали смо зле духове, призивали кишу, борили се против урока, смехом одагнавали будале и демоне. Указали на споменике природе пред којима увек застанемо запањени. Прелистали хербаријум невероватних цвето ва, скицу за неки будући борхесовски Приручник фантастичне ботанике Србије. Сетили се животиња и птица каквих нема нигде другде на све ту, посетили њихова станишта. Видели смо светитеља са животињском главом и испричали његово чудесно житије. Пажљиво осмотрили пећин ску фреску звану „ћелави Исус“. На једној окуци тог пута пред нас су, из предела где се мешају историја и легенда, хрупили змајевити јунаци који нас откад памтимо бране од немани. Недалеко од оне воденице која још упорно струже из дубина времена, пред нас су, право из бечке штампе и поверљивих извештаја са двора Луја XV, искочили неки од славних овда шњих вампира. Објаснили смо да у многе светове нећемо овако крочити, као што су светови минерала или светови необичних људи, јер се тамо свраћа на цео живот. Сада, кад се у овако великом броју окупљамо под куполама Међуна родног сајма туризма у Београду, Албумом вас подсећамо на све то. А ви ћете, свакако, знати зашто. (Б. М.)
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
11
А Л Б У М
12
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
13
А Л Б У М
14
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
15
Д О М А Ћ И Н
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ (1893–1977) И ЈЕДАН НЕПРЕВАЗИЂЕНИ ДУБОКИ НАКЛОН ГОСПОДИНУ БЕОГ РАДУ
Вечни жар славне вароши
Знаменити писац је водич „Београд“ написао давне 1936, на француском језику. И дан-данас та књижица је врхунско учило како се пише, сања, воли, гради, брани и разуме свој град. У вишемиленијумској историји Београда, нико о њему није писао боље и дубље него Црњански, тај денди и ратник, сав прек и нежан, ватра и лахор, с мирисом барута и багрема. А када ће му се Београд одужити? Пише: Драгана Букумировић
16
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
„Ч
ија ли су имена уписана у Пе тербургу и Москви? Уђем ли у снежне вечери Беча, зађем ли маглом Лондона, Париза, прочитам ли историју Букурешта, сиђем ли до Ца риграда, нити и конци, као паучина, све ме води срцу Београда. Нема вароши у Европи која је толико била везана за све друге и која је толико покретала марио нете других као Београд.“ Тако је писао Милош Црњански у свом мало познатом туристичком води чу Београд. Танка књига, стотинак страница, са фотографијама, дубоки је наклон писца граду који је носио у срцу као завичај. Начекали смо се више од пола века да је марљиви Гојко Тешић на крају ишче прка и објави у Народној књизи, у еди цији Случај, а у преводу Мире Вуковић са француског. Јер, ова туристичко-ли терарна пикантерија из пера нашег ве ликана, објављена је у Француској још 1936. године! Велики писац лако је освојио но ву форму писања туристичких водича и путописа, где се дар подразумева, а изискује и практичан ум и мајсторски сажет стил. Његов бедекер је дирљива књижица и практичан путоказ – где ће, како и чиме путник безболно освојити нову дестинацију – на површини мирно штиво, а изнутра натопљено меланхо лијом и дубоким осећањем према граду који је толико волео и за којим је чезнуо. Мајстор пера зна да се свет може описати, не и објаснити, да постоји са мо оно што се не види. И сам је живео као номад, ишао из града у град, из др жаве у државу (од родног Чонграда, Темишвара, Панчева, Стражилова, слу
Случај Милош Црњански (1893–1977) – изузетни романсијер, песник, путописац, драмски писац, новинар, учитељ, дипло мата, фудбалер, благотворац и срцеломац, такорећи Случај (што је и назив едиције у којој је његов туристички водич, одоцнело и у скромном тиражу, објављен на српском). Како би другачије, у данашњој Србијици, могао да се пробије или поткраде господин Црњански него под ознаком „случај“. У Беог раду, који је толико пута бранио и градио, у сновима и у стварности, он данас нема достојну улицу, његова заду жбина чами у шпајзу једног судски оспореног здања, награда с његовим именом је згасла у беспарици и безначајности. А његов бедекер Београд и данас може служити као врхунско учило толикима који су, ненаучени, постављени за учитеље другима.
жбовања у Риму и Берлину, дугих и те шких година у Лондону), носећи у срцу Србију и Београд. Од сваког града у коме му је прола зио живот остајали би му само обриси на ноћном небу, увек различите ноћи а исто небо, и различите линије рубова града. Али тај Београд, та константа у њему, покретао је руку да пише беде кер и да позива: „Дођите, дођите да га видите.“ „Живео сам свуда, пот уцао се свуда, па кад залелечем, далеко, наиђе ми Бео град који ме утеши“, говорио је, а својој супрузи, госпођи Види, признао: „И тебе сам узео само зато што сам те нашао у Београду...“
Фотографије: Александар Ћосић
ОТМЕНОСТ ОД НЕЗАСЛУЖЕНИХ УВРЕДА
Храм светог Саве и Споменик Карађорђу
Црњански чезне да европског и сва којаког другог путника зближи са обо жаваним градом. Кад перо полети,
Пионирски (некада Дворски) парк
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
17
Д О М А Ћ И Н Савско пристаниште и Саборна црква Београдска тврђава, поглед са реке
Црква Ружица на Београдској тврђави
ослобођено статистике и других неоп ходних података, од историје до климе и географског положаја, он усхићено по зива у Београд, иако зна да његов миље ник нема савршену лепот у оних градова који су се развијали споро и безбедно. „То је град чиновника и официра, створен ни из чега, док су други пре жвакавали швапску милост. Кућа до куће, удадба до удадбе, по вољи очевој, смрт до смрти по вољи Божјој, и ра тови. Из тих улица видим плаву пругу Срема... Београд има отменост која се добија од незаслужених увреда. Пун је осећаја једног великог европског такта. Никога у његовом горком час у увредио није, ником се у свом горком час у ули зао није...“ Град на споју две моћне реке, на једном од најлепших места у Европи,
некада су хвалили ходочасници који су туда пролазили на пут у за Јеруса лим, потом изасланици и амбасадори европских дворова који су се ту зауста вљали идући за Истанбул на поклоње ње султану, а у наше време диве му се финансијски магнати и велике филмске звезде на пропутовању, бележи писац. Александар Хумболт, упоређивао га је са Лисабоном, Истанбулом и Штокхол мом, а нашег Пупина је положај старе београдске тврђаве подсећао на положај Гибралтара. Црњански, на задатку туристичког писца, сажима епохе прох ујале над бе оградским небом, сабија их у неколико листића своје књижице, и понавља: „Бе декер није литерат ура као путопис.“ У ту се разлику разуме овај мајстор, зна шта ће са речима, али своје мисли по некад тешко стиже да обузда и запише, поготову када су важније неке друге чи њенице живота – цена кревета, путне карте, излети, хотели, забава... Има искуства, написао је већ бедекер Рим и његова околина, али читалац Љу бави у Тоскани, искрено је говорио, ло ше ће се провести ако мисли да по њој пут ује. Намерника спремног на поход у Бео град он ревносно упућује у бурну исто рију и згаришта из којих се, увек изнова, подизао овај град. Може ли да не под сети колика је несрећа погодила град у V веку, за време похода Хуна из Азије, када су уништени и тврђава на Дунаву и читав град? Шта уопште може изоста вити из бурне историје тог невероват ног града? Све то рука мајстора своди на неко лико страница, не запостављајући вла даре и војсковође, старе грађевине, му зеје, позоришта, ствараоце и дела, али ни добре ресторане и хотеле. Онима ко ји журе препоручује долазак авионом, мада путовање Дунавом сматра најпри јатнијом саобраћајницом између Запад не Европе и Истока. ЛЕПОТА ДЕСПОТСКА И ДУНАВСКА У време Црњанског, Београд је имао више великих кафеа „бечког типа“, по пут „Руског цара“, „Академије наука“ и „Москве“. Гости су, поред осталог, на располагању имали све велике домаће и стране новине. (А данас?)
18
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
19
Д О М А Ћ И Н
Црњански пише и о карактеру Бео грађана, тој чудној мешавини ведрине и ироније. Назива их распикућама. Зна он да је тај свет поднео толико невоља, да се хумором брани и живот чини подно шљивијим, да га мало шта може зачуди ти, прашта му вино и добро расположе ње. „Нигде на свет у се не говори о нама тако ружно као ту, код куће, а и другима се то допушта. Какви све нис у излили свој гнев, мудровање и жуч над Београ дом!“ љути се Црњански. Најстарија лепота овог града нити се зна нити се слути, нити се тражи. Лепота његова сва је деспотска и дунавска. Ка мен кула огледа се у води. Куд минуше богате, свилене турске галије, са жутим и кривим мачевима као полумесеци, са вијени преко голог тела робиња? питао се Црњански, онај исти писац и сневач
Возови и отменост И путовање возом има својих лепота, каже Црњански. Зграда београдске железничке станице, подигнута још у до ба кнеза Михаила, окружена је добрим рестораном и баштом, киосцима са новинама, продавницама дувана... Стране тури сте у том господском граду, који израња пред нашим очима, чекају водичи агенције „Путник“ који знају стране језике. Мо гу без бојазни да повере пртљаг носачима који на капи имају број, а на излазу их чека ред таксија. Тарифа: 8 динара почет не цене и динар за сваких пређених сто метара. Аутобуси ве ликих хотела чекају долазак брзих возова, а пред станицом су и фијакери и трамваји.
20
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
који је диванио да живот није видљив, него ван наших моћи, „на небесима“, и настављао: „Где ли је деспот који је толико во лео Београд, са лепотом куле извиднице, на врх брда? Где ли је шаренило старо, стамболско, које се морало простирати ту негде изнад вода? Је ли нам од њих остало познато наше млако пролеће, за бачено у стрме, старе улице, са воћкама иза плотова. То позно турско доба још је ту, у пр ва фебруарска сунчања, под бедеми ма са ломачом огромних залазака сун ца. Понеки ћепенак, са мирисом алве и кафе, још је тих. Бело копље минарета чува их, а пролазе као што све прође. Зар треба да нестане тај Београд што је тресао Балкан? Која наша варош има у својој прошлости тај жар? Нис у ли њега гасили ти енглески, француски и руски конзули? Београд је куцао за Балкан, сто година већ. Он је срце свачије ко дише на Јадранском и Егејском мору.“ СУНЧА СЕ ЛАБУД БЕЛИ Његова опчињеност Београдом није потицала отуд што није видео света. У бројним путописима и репортажама видимо га како је својим даром озарио плаже Јадрана, Боку Которску и многе европске градове. На пропутовању кроз Беч, писао је:
„Напољу пада снег, а још увек прола зе даме са полуголим грудима, увијене у крзна. Дуги и бледи Далматинци, које су, често, издржавале пуначке госпође, одо ше. Нема ни Банаћана који носе свилене чарапе. Остали су трговци, сви румени. Они сад ручају у, Бристолу’ и после вече ре штуцају...“ Једног магловитог јутра Црњански је у Минхену. Замишљен над својим „лудим животом“, уз клопот железних точкова, бележи: „Уђосмо у станицу и све поста Минхен. Ништа се није променило. Гово рио сам са официрима, мирно, као и са кочничарима трамваја, и вечерао са со цијалистима, а пред поноћ разговарао са онима који су се опијали тешким пивом, масним као помије. Официри су ми го ворили да је наше херојство само дивља штво, и да су Српкиње још јевтиније не го Мађарице и Пољакиње. Баш тако. Ох, не бојте се, ја сам се смешио, и спомињао Сенегалце и Немице...“ Заносио се Италијом, „лак и прови дан, са шљунком у руци“, својим даром обасјао и Тоскану. „Куд одоше сви наро ди, изузев словенских, одох и ја, збуње но, да нађем звезду зорњачу“, записао је у путопис у Љубав у Тоскани. „Тек ту у Сијени, помислих благошћу и жалошћу својом, могу створити један но ви завичај, каквог давно не беше. Не везу ју ме старе форме и обзири, плаве шуме србијанске једва се виде. Принећу себе
пролећу, ослонићу леђа о трешњеви и ви шњеви Срем и, невидљиво, ни хваљен, ни исмејан, саставићу телом својим, изнемо глим, блато и траве, брда и облаке...“ Удисао је мирис Париза и Сене, дивио се вечерима пуним широких вода и мо стова који се превијају преко вечности и пролећа, после киша које доносе мир. Дивио се париским бабама које продају чешљеве, наранџе, новине и певуцкају цело вече. Дивио се људима, погрбљеним од грехова и разврата, безбрижним, све ради живота. Пут ујући, овековечио је својим пером најмање пола Европе, али ништа се не може упоредити са редовима о старом Београду, воћкама његовим, лицејима старим и прозорима у смирај. Тај лирски чаробњак је знао: „Нестаће и онај пред ратни Београд, што се повукао у Крунску улицу и на Врачар. Београд топлих вече ри и багрема, кућа у вртовима, омладине пуне брига за Стару Србију. Београд што је чинио ствари које нико у Европи није смео ни да сања, врео и чио, диван у сво јој младости...“ „Београд што иде још је лепши. Стоји ту и зида се као да је сва земља празна. Стоји и сунча се изнад Саве, ,лабуд бели’, како га је назвао Бранко Радичевић. Роман је живот Београда већ давно, од онда још када су многи наши градо ви били паланке. Жар је Београд што већ давно гори...“ SERBIA SPECIAL EDITION 2014
Поглед са Калемегдана на ушће Саве у Дунав и Велико ратно острво
21
М ОС Т ОВ И
ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА СЕМЈУЕЛ САМСОН, АМБАСАДОР ИНДОНЕЗИЈЕ У СРБИЈИ
Земља-архипелаг и њени дарови
Како на једном месту, на Међународном сајму туризма у Београду, где је Индонезија званично земља-партнер, представити разноврсне културе са 17.000 острва и из преко 300 етничких група? Изузетно атрактивна земља, са неким од најпознатијих светских туристичких дестинација, попут Јаве и Балија, имаће много тога да нам покаже. У 2014. обележава се и 60 година билатералних односа Индонезије и Србије, што је разлог више за овај лепи сусрет Пише: Бранислав Матић
Слике из Индонезије
22
У
Србији је више од три године и већ је сматра, каже, својим дру гим домом. Жели да се Индоне зија на тридесет шестом Међународ ном сајму туризма у Београду, где је земља-партнер, представи у најбољем светлу. У сусрет том лепом и важном догађају, Његова Екселенција господин Семјуел Самсон разговарао је са нашим уредником. SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
На чему ћете заснивати свој наступ? Као прва земља из региона АзијаПацифик која ће бити званични парт нер Међународног сајма туризма у Београду, желимо да људима у Србији прикажемо све о Индонезији и њеним лепотама. Међутим, биће прилично те шко у оквиру једног догађаја, на једном месту, приказати разноврсне култ уре са 17.000 острва и из преко 300 етнич
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
23
М ОС Т ОВ И
24
/
B R I D G E S
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
ких група. Стога ћемо ове године прика зати део нашег култ урног наслеђа и тра диционалних плесова. У 2014. славимо и 60 година билатералних односа између Индонезије и Србије, што је разлог више да људима у вашој земљи прикажемо не што од оног најбољег што имамо. Индонежански штанд ће бити дизај ниран у облику традиционалног индо нежанског брода, што је инспирисано океаном и истраживачким духом Ин донежана. Надамо се да ће тај брод-ме тафора уистину повести многе људе из Србије да посете Индонезију, и обратно. Да бисмо омогућили лакши проток ту риста из Србије у Индонезију, довешће мо угледне путничке агенције из наше земље. Оне ће понудити своје аранжма не и успоставити сарадњу са путничким агенцијама у Србији. Штанд ће бити украшен сликама многих прелепих туристичких атрак ција Индонезије. Посетиоци ће моћи да уживају у представама традицион алног индонежанског плеса. Имаћемо и жи ву демонстрацију технике ткања са Су матре, где се производи „сонгкет“, једна од најпознатијих врста традиционалног текстила у Индонезији. Изван Сајма, у београдском хотелу „Crowne Plaza“, организујемо и „Недељу индонежанске кухиње“. Желимо да по нудимо аутентични укус индонежанских посластица, стога доводимо главне кува ре из Индонезије. Шта су главни адути у турис тичкој по нуди Индонезије? Њена разноврсност и њене лепоте. Као највећа земља-архипелаг на свет у, Индонезија је богата култ урном разновр сношћу традиционалних језика, традици оналне музике и плесова, као и кулинар ством. Уверавам вас да ће туристи који посете Индонезију доживети незаборав не тренутке, пут ујући с једног на друго острво, од којих свако има властит у кул туру и традицију, због чега ће имати ути сак као да су на једном путовању посети ли неколико земаља. Укратко, све што сви туристи сањају да виде и доживе може се наћи на једном месту: у Индонезији. Пример како можемо да пут ујемо по Индонезији пружила нам је агенци ја „КонТики“, у сарадњи са агенцијом „Панорама тревел“. Године 2011. они су организовали путовање по Индонезији
у трајању од 28 дана. Туристи су имали прилику да посете Суматру, Јаву, Кали мантан, Сулавеси, Папуу, Бали и Источ ну Нуса Тенгару, обишавши простор го тово величине Европе. ПРЕПОЗНАВАЊЕ НЕЋЕ ИЗОС ТАТИ
Народне светковине на Балију Сурфер на Ломбок Герупуку
Према Вашим увидима и истражива њима, колико је све то познато Евро пљанима? Од давних времена, Европљани позна ју Индонезију због њених квалитетних зачина и кафе, чаја и какаа. Временом, Индонезија је постала позната и по сво јим прелепим пределима и јединственој култ ури, по људима и кулинарским спе цијалитетима. Неке од најпознатијих ту ристичких дестинација су острва Бали и Јава. Туристи из целог света сада посећују и друга индонежанска острва, као што су Суматра, Сулавеси, Калимантан, Источна Нуса Тенгара, Малуку и Папуа. Туризам је постао један од главних стубова наше економије, што је допринело великом на претку у уметничким занатима, изради сувенира, намештаја, традиционалних тканих текстила, мноштва јединствених производа, квалитетних и повољних. Сигуран да ће и људи у Србији и околним земљама имати велико интере совање за Индонезију.
Фестивал на Папуи
Обликујући туристички производ Ин донезије, шта бис те желели да буде у првом реду асоцијација на помен Ваше земље? Уз њену разноврсност и лепот у, осмех и љубазност њених људи. Индонезија има много тога да пону ди, не можемо да се ограничимо на један или неколико адута. То је јединствена зе мља, богата у својој разноврсности. Ту ристи у њој могу да доживе све што по
Ресторани и рукотворине – У самој Србији, сада имамо два индонежанска рестора на, „Surabaya“ у Новом Саду (отворен прошле године) и „In do-food“ у Београду (постоји две године). Надамо се да ће грађани Србије ту моћи да искусе наше изврсне кулинарске специјалитете као да су у самој Индонезији. У Србији сада мо гу лако да се купе и индонежанске рукотворине и намештај. Неколико компанија у околини Београда („Tutto Per Tutti“, „Wabi Sabi“, „Isola di Bali“, „Ganes“) увозе ову робу из Индонези је. Већ су нашли добро тржиште у Србији, а су се чак проши рили и на суседне земље. SERBIA SPECIAL EDITION 2014
25
М ОС Т ОВ И
Делегација – Да би наш наступ на Међународном сајму туризма у Бе ограду био што успешнији и плодотворнији, очекујемо дола зак делегације од преко стотину људи из Индонезије, коју ће предводити заменик министра туризма и креативне еконо мије. У оквиру те делегације, имаћемо и посебну делегацију владе провинције Јужна Суматра, која је заинтересована да сазна нешто више о томе како Србија управља и користи ре ке Дунав и Саву, будући да и Индонезија има бројне реке.
желе: водени туризам, авант уристички (обилазак џунгли, роњење...), култ урни, кулинарски, шопинг туризам... Могу да изаберу третмане за негу лепоте, да ужи вају у великом модерном граду који ни када не спава и има богат ноћни живот... У сваком случају, путника који дође у нашу земљу ми дочекујемо топло и по здрављамо осмехом. Да ли сте задовољни сарадњом између Индонезије и јужнословенских земаља? Сарадња са земљама бивше Југосла вије је до сада била стабилна и обостра но профитабилна. Наравно, увек морамо да тражимо нове и боље видове сарадње. Индонежанка Стратешки, бизнис и економија су прво
у фокус у. Наставићемо да промовишемо туризам, који ће допринети повећању прихода наших земаља и подстаћи њи хове креативне економије. Кроз сарадњу у домену туризма, учинили смо да је на ша култ ура данас позната широм света. Остварили смо разумевање између на ших људи и људи широм света, као и бо ље односе и размену знања, који ће тако ђе представљати темеље будућег развоја у многим секторима, као што су спорт или образовање. НАЈТЕЖИ ЋЕ БИТИ РАС ТАНАК Када сте далеко од своје земље, у трену цима нос талгије, шта Вам највише недо стаје? Током ових година проведених у Ср бији, нисам осећао велику носталги ју. Људи у Србији су благонаклони, још увек одржавају односе засноване на по родици и пријатељству, па сам се увек осећао добродошлим, као да сам у вла ститој земљи. Ако ипак нешто морам да издвојим, из Индонезије ми недостаје морска риба. Рођен сам у граду Амбон, у источном делу Индонезије, 93 одсто моје земље чини водена површина а само се дам одсто копно, па је у исхрани веома заступљена риба. Међутим, српска кухи ња такође има своје специјалитете, које моја породица и ја веома волимо, и ко ји понекад учине да заборавимо на то да нам недостаје индонежанска храна. Колико дуго сте у Србији и колико сте успели да је упознате ван оног свог основног делокруга? У Србији сам већ више од три годи не. Имао сам прилику да се упознам и спријатељим са многим људима овде, почев од државних службеника и позна тих личности, као и са једним баштова ном. Преко њих, моја породица и ја смо сазнали много о овој земљи и њеним људима. Могу да кажем да уживамо у живот у у Србији. Међу стварима које највише волим у овој земљи свакако су срдачност људи, природа, култ ура, храна (коју ја сматрам изврсном). Најтежи део ће бити, наравно, одла зак из ове земље, коју већ сматрам сво јим другим домом. Поготову што по стоји много тога на чему бих желео да наставим да радим, развијајући даље са радњу између Индонезије и Србије.
26
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
www.visitljubljana.com
Na
us
ije
sr i Ce ed nt in ra i s ln to e la Slo ve n
Uk
В ОД И Ч
Бела ружа АТИНА, ЗАВИЧАЈ БОГОВА И ВИСОКЕ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ
старог света
28
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Медитеран овде није само географија, море и небеса, миље и чворови, него дух. Митови чувају сећање на догађаје који претходе времену и историји. Град је бело мраморно саће над водама. Древни храмови нису само славне рушевине, крај којих се, ах, сликамо за успомену, него места где се заувек додирују светови. Модерни туриста, неки из милионске масе која овде куља током целе године, може проћи кроз Атину а да га ништа од овога не дотакне. Он ће пронаћи своју забаву и своја узбуђења, јер свако одавде понесе тачно колико му припада
Текст и фотографије: Драган Боснић
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
29
В ОД И Ч Сутон на Акропољу
Евзон на Тргу Синтагма
30
Да су стари Грци живели у оваквој фрци ђавола би Грци стари направили лепе ствари Стихови Љубивоја Ршумовића нај боље одсликавају први сусрет са древ ном Атином, престоним градом савре мене Грчке. Од удреманог Горњег града, односно Акрополиса, шире се у бескрај улице напучене хаотичним саобраћајем у коме једино мали скутери брзо дола зе до свог одредишта. Јануарско сунце, температ ура од 20 степени Целзијуса и стабла окићена зрелим мандарина ма више подсећају на средину маја не го почетак зиме. Симболична количина падавина узрокује да су кровови равни и бели, па простра ни град са узвишења делује још простра није. Ако посети лац није везан про грамом обиласка града, најбоље је да се прво попне на Ликавитосо во брдо, са кога је могуће сагледати град као на длану. До врха брда се стиже лепом и не много напорном стазом или жича ром коју баш и није лако пронаћи. На вр ху су пространа тераса, Капела Светог Ђорђа и ре сторан. Са терасе поглед
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Улазница за Акропољ Акропољ је могуће посетити до 15 часова, улазница се плаћа 15 евра. Са истом улазницом се посећује и Зевсов храм и Ареопаг у подножју Акропоља.
допире до десетак километара удаљене луке Пиреј и планинских ланаца који су ограничили ширење града на простор од седамдесет километара у пречнику. Сумрак на Ликавитос у је посебан дожи вљај: док град у тами обасјају небројена светла, небо над морем остаје још дуго нестварно плаво. По предању, Атину је основао велики јунак Тезеј, син краља Егеја, мада при че кажу да је своје полубожанско поре кло добио од правог оца Посејдона, бога мора. Град је посвећен Атини, богињи мудрости, мада је и Посејдон био потен цијални заштитник града. Атињани су подигли својој заштитници велелепни храм у срцу града. Да би умилостиви ли бога мора, подигли су и њему храм на рту Сунион, најатрактивнијем делу Аполонове обале. Недалеко од храма је краљ Егеј чекао сина да се врати са Кри та, где је Тезеј отишао да прво савлада чудовиште Минотаура а потом и нере шиве ходнике Лавиринта. У победнич ком занос у Тезеј заборавља да истакне уговорена бела једра. Са литице је Егеј угледао црна једра и не сачекавши да брод пристане у луку скочио је у море које се од тог доба назива Егејско море. Толико о митовима и боговима. Подручје Атине су пре шест миле нијума настанили Пелазги а Акропољ су подигли њихови следбеници Јоњани на стени која доминира околином. Свој први успон Атина доживљава у микен ском периоду, пре три миленијума, а да нашња историографија њеним златним периодом сматра пети век пре нове ере, у доба Перикла. После Пелопонеских ратова моћ Атине опада, да би током хеленистичког и византијског периода постала миноран град. По ослобође њу од Турака прва престоница Грчке постаје Нафплион а Атина тај стат ус добија тек 1834. године. Богата остав штина старе Атине је видљива на сва ком кораку у бројним музејима у овом граду и другим великим светским ме трополама.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
31
В ОД И Ч
32
/
G U I D E
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
БОГОВИ, ХРАМОВИ, МЕТАФОРЕ Са Ликавитосовог брда је најуочљи вији Акропољ. Први становници Атине су живели су у пећинама на 156 мета ра високој кречњачкој стени. Касније је стена утврђена и на њој је подигнут Горњи град или Акропољ. Партенон је доминантно здање на Акропољу и по свећен је девици (партхени) Атини. Значајан је и храм Атине Нике који су Атињани подигли својој заштитници после победе над Персијом. Ово здање је познато и као храм Победнице без кри ла, јер је Атина приказана без крила да не би летела далеко од града. Ерехтеијон је храм посвећен кра љу-хероју Ерехтеју кога многи поисто већују са Посејдоном. По предању, на том месту дошло је до сукоба Атине и Посејдона. Атина је на камену одгајила маслиново дрво и постала заштитница града а да смире Посејдонов гнев ста новници у његову част подижу Ерехте ијон. Ерехтеијон је познат по Каријати дама, скулпт урама младих свештеница које на својим главама држе свод храма. На Акропољу се налази музеј са екс понатима који потичу из најстаријег пе риода града, закључно са римским добом. Саставни део Акропоља су и Одеон Херо да Атичког и Дионисијев амфитеатар. Храм Зевса Олимпијског планиран је као светиња достојна врховног бога, али није завршен ни до римског периода. Огромни стубови са коринтским укра сима наговештавају да би овај храм, да је завршен, свакако био једно од чуда античког доба. У непосредној близини Зевсовог храма се налази Хадријанов лук који чини границу Хадријановог и Тезејевог града.
Музеји Атине Обилазак атинских музеја захтевао би посебно путовање. Зато ћемо овде само поменути да се у Атини налазе – Нацио нални археолошки, Византијски, Бенаки, Позоришни, Геолошки, Акропољски му зеј, Национални историјски музеј, Музеј грчке народне уметности, Поморски му зеј у Пиреју и многи дуги. Ако би за један ипак могли да одвојите мало времена, то би свакако требало да буде Национални археолошки музеј.
Плака Циљ свих хедониста који долазе у Атину је Плака. У узаним улицама под Акропољем налазе се бројне таверне са грчким специјалитетима, вином и богатим фолклорним програмом. Плака је и место где се купују сувенири, за сваки узраст и сва ки џеп. Правило је једноставно: што се више удаљавате од центра Плаке, и конобе и продавнице су јефтиније.
ТРГОВИ, ТАВЕРНЕ, ЛУКЕ Тргови су били душа старе Атине. На њима се живело, радило, трговало, заба вљало... За веће преступе грађанин није могао да посећује позориште шест ме сеци а за највеће је протериван из по лиса. Тада је то значило сигурну смрт. Тргови данашње Атине су подједнако живи као и некад, али је живот постао индивидуалнији. Трг Синтагма је епицентар модер не Атине. Ту се налазе лукс узни хотели, зграда Парламента, споменик Незнаном Јунаку, пословне зграде... Са Синтагме полазе трамваји, подземна железница и аутобуси на све стране Атине. У бројним кафеима и великом Наци оналном парку се радо седи и зака зују састанци. Гомиле туриста се не одвајају од почасних стражара евзона који стоје непо мично, као и Незнани Ју нак кога чувају, и достојанствено подносе ликове из целог света који се са њима у непрекидном низу сликају. Славља, свечаности и протести – све почиње или се заврша ва на Синтагми. Са Синтагме води важна саобраћајница Стадиоу до другог значајног трга – Омо нија. У непосредној близи ни Синтагме се налазе бројни музеји, Наци онални парк, Акаде мија и Атински ста дион који је 1896. године комплетно об новљен за прве савре мене Олимпијске игре. SERBIA SPECIAL EDITION 2014
Музеј у Атини и марина у Пиреју
Скулптура богиње Атене
33
В ОД И Ч
Залазак сунца на Суниону На морској обали се пут грана на две стране. Десни крак води до Пиреја а леви Аполоновом обалом до седамдесет километара удаљеног рта Сунион. Посејдонов храм је добар разлог за посету овом рту, који најлепше изгледа у смирај дана. Залазак сунца на Суниону је леп скоро као онај на Ка лемегдану.
Од Синтагме полази и Ермоу или Жен ска улица, једна од најатрактивнијих у Атини. То је пешачка зона са ексклу зивним продавницама али и уличним продавцима и забављачима. Паралел но са њом, наниже се спушта и улица Карађорђа Српског, а обе заједно излазе на Плаку. Некад су главне споне Атине са де сет километара удаљеном луком Пиреј биле Темистоклове Дуге зидине. Данас се до Пиреја стиже трамвајем за пола са та а подземном железницом и брже. Део града од Синтагме до Пиреја је настао у послератном периоду, са модерним зда њима, карактеристичним равним кро вовима и соларним ћелијама. Ту се нала зе и многи спортски објекти подигнути за претходну Олимпијаду.
ХТП ТРЕНД КОРАЛИ Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна Гора Служба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900 E-mail: prodaja.trendkorali@t-com.me Web: www.trendkorali-montenegro.com
Пиреј је једна од већих лука Меди терана. До ње долазе огромни танкери, прекоокеански бродови и брзи трајекти који су веза са небројеним грчким остр вима. У малим лукама усидрене су јахте белосветског џет-сета. Становати у Пи реју је сан сваког Атињанина. Тога се др жао и Оназис али и многи други богата ши. Најатрактивнија и најромантичнија лука Пиреја је Турколимано или, како је Грци радије зову, Микролимано. Мала лука постала је чувена захваљујући Грку Зорби, Мелини Меркури, Теодоракис у, Деци Пиреја која су певала у Белој ружи Атине и Никад недељом, филмовима ко ји су овековечили сваки стуб ове луке. Ту се наш свет осећа као код куће јер је обала залива начичкана ресторанима као савска обала шлеповима. Додуше, цене су доста више а и свака кафана има свог комерцијалисту који салеће бројне туристе и нуди best choice и best food. Атина је град који свакако треба по сетити. Неко да открије занимљивију страну историје која је у школи деловала досадно, други да осете дах Медитерана или можда неко самопоштовање које нам је на јадранској обали стално измицало.
OT K R I J T E DISCOVER ...jedinstveni šarm srednjoeuropske metropole
...the unique Central European charm and air
TURISTI»KA ZAJEDNICA GRADA ZAGREBA - ZAGREB TOURIST BOARD tel. +385 (0)1 481 40 51 www.zagreb-touristinfo.hr
П О С Е Т А
Од Небеске Мудрости У СОФИЈИ, ДАНАС ПРЕС ТОНИЦИ БУГАРСКЕ, ГРАДУ СТАРОМ 2.800 ГОДИНА
Фотографије: НР Прес и Радмила Таминџић
36
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Римљани су је звали Сердика, у средњем веку била је Средец, а данашње име добила је у турско доба, по знаменитој цркви посвећеној Премудрости Божјој. Шетња језгром овог града је као спуштање у дубину, кроз многе културне слојеве: трачке, римске, византијске, словенске, отоманске, новобугарске... Наравно, сада је то модеран град и туристичка дестинација, са луксузним хотелима и шопинг моловима, али то је већ прича налик на толике друге Пише: Душанка Тадић
Фотографије: Борислав Димитров, Радмила Таминџић
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
37
П О С Е Т А
Национални театар у Софији
К
уд год се окренеш, пулсира исто рија. У Софији смо у последњим данима октобра, необично сун чаним и топлим. По пешачкој зони у центру града врви од људи у кратким рукавима, баште кафеа добацују једна другој, напрасно је прорадила и понека фонтана, разлетели се клинци на роле рима, зацерекали се кловнови на трго вима, а и сви остали се смешкају. Онако, лепо им. Шта их брига што је просечна плата између 300 и 350, а пензија изме ђу 70 и 110 евра, и што су месецима на улицама мирни протести. Сада су се до терали, изашли у шетњу и не би баш да мисле о томе. Софија, по римском Сердика, у сред њем веку Средец. Цар Константин је, тврде, говорио: „Сердика, то је мој Рим.“ Да, стварно је лепа та престоница Бу гарске која спада међу најдревније ме трополе Европе. Данашње име града потиче од Турака који су је тако назва ли по Цркви Свете Софије. Нарочи
Српске ђаконије У близини Бојанске цркве, Београђанин Зоран Павловић отворио је српски ресторан „Проа“ („Проја“), после истоиме ног који већ неколико година има у центру. Пре петнаестак година дошао је у Софију као кувар, а сада већ гради и трећи ресторан. То значи да ужичка пршута и кајмак, дуван чварци и кисели купус, пихтије и телећа глава у шкембету, као и оста ле српске ђаконије, имају добру прођу у Бугарској, у шта смо се и лично уверили. Нисмо смо се скоро тако слатко најели као у „Прои“.
38
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
то је импресиван централни део града, широк, поплочан. Од Катедрале Светог Александра Невског, такозване Златне цркве, преко истоим еног трга, ногу пред ногу стиже се до цркава Света Софија, Руске, Ротонде Свети Георгије, Царског дворца, Театра „Иван Вазов“, Бугарске народне банке, Народне скупштине, Председништва, ЦУМ-а (то је велики тржни центар), Бугарске академије на ука (БАН), најстаријег и најлепшег уни верзитета „Свети Климент Охридски“, Витошке улице, оне са скупим радњама што се протеже од Националног дворца култ уре до Цркве Свете Недеље... Све се ту скупило, шћућурило и блиста. ЧЕТРНАЕСТ МЕТАРА КУЛТУРЕ – Куд год да кренеш, наић и ћеш на Катедралу Светог Александра Невског, не можеш се изгубити – објашњава на шој малој новинарској екипи водич и преводилац Данијела Јанев, под ку полом седишта бугарског патријарха и најграндиознијег симбола главног града. Ова симпатична девојка неуморно нас води и под мноштво других купола, сипа податке и легенде, никад краја. Ре цимо: испод данашње Софије налазе се остаци старе Софије. Прича се да посто је подземни тунели од Царског дворца до хотела „Шератон“, поред кога су оста ци Ротонде Свети Георгије, једне од нај старијих цркава, у којој је, веле, одржан
Сердикијски сабор 342. године. Исто та ко се прича да свако ко уђе у Руску цр кву, са оним златним куполама, треба да пожели неку жељу, јер се верује да ће му она сигурно бити испуњена... Клупко историје овог тла мота се чак од VII века пре нове ере, када су се Дача ни (северни огранак Трачана) населили овде и основали град. Археолози у шали овај феномен називају „14 метара кул туре“, будући да су на појединим лока литетима око Софије ископавања ишла до 14 метара дубине, у којима се смењу ју различити култ урни слојеви. Врло је узбудљив тај ход по трачанској, римској, византијској, отоманској и „ослободи лачкој прошлости“, оној након Рускотурског рата (1877–1878), када је прогла шена нововековна независна бугарска држава. За разлику од живописног дела приче о два бугарска царства, која су претходила отоманском ропству дугом око 500 година, период комунизма ни је на нас оставио неки јачи утисак, док је искуство најсиромашније чланице Европске уније од 2007. превише танко да би се стекла значајнија слика. НЕКИ СЈАЈ, ТУЂИ И НЕДОС ТУПАН Од осам милиона становника Бугар ске, нешто више од десет посто живи овде, у јужном делу Софијске долине, смештене на термалним и минералним изворима, омеђене планинама Вито шом, Љулин и Старом планином. Град
је настао током осмог и седмог века пре Христа, на размеђи путева који су повезивали Европу са Азијом и Меди тераном. Отуд, Софија данас има више од 250 археолошких, архитектонских и историјских знаменитости, међу који ма су неке под заштитом UNESCO-а. Да поменемо само живописну Цркву Светог Николе и Пантелејмона из 1205. године, познатију као Бојанска црква, у којој је откривен слој исликан темпера ма много пре него што су Ђотове фре ске и иконе постале популарне. Данашњу Софију краси, између осталог, и заиста велики број галери ја, музеја и паркова који су углавном лепо уређени и одржавани. Градња метроа почела је одмах после Другог светског рата, током првог мандата Тодора Живкова, а сада се ради на но вим станицама, за које наша Данијела каже да ће бити предивне, „све у не ким пастелним бојама“. Тренутно по стоји једна линија метроа која полази из западног дела града, пролази испод
Витошка улица, софијска Кнез-Михалова
Баница и чубрица Што се бугарске трпезе тиче, разноврсна и шарена, али ни је препуна меса и холестерола. Скромнија је. Има много врста чорбица, сармица и паприка, углавном пуњених пиринчем. Поврће се једе на много начина, ту и тамо пилетина, клобасе... Кад их питате за национални специјалитет, одмах ће да кажу баница (врста пите са сиром), а за зачин – чубрица. Свуда ста вљају ту своју чубрицу (неки бели цвет који се суши и меље, по укусу најсличнију оригану): у хлеб, чорбе, паприке, сарме... SERBIA SPECIAL EDITION 2014
39
П О С Е Т А
Поштовање сопствене прошлости Дирљива је пажња с којом се бугарска држава, иако у ве ликим економским проблемима, односи према свом култур ном и духовном наслеђу. А подаци су заиста импресивни: на тлу земље која заузима само два одсто територије Европе, налази се чак 40.000 историјских споменика (од којих је се дам уписано на UNESCO-ову листу светске културне башти не), 36 културних центара, 160 манастира и око 330 музеја и галерија. Од самог почетка нашег путовања низали су се манастири, цркве и црквишта, џамије, тврђаве, ћувици, етнопаркови, музеји, споменици... И све је то у одличном стању или је обнова у току.
центра и завршава се у источном де лу, тако да повезује најбитније тач ке бугарске престонице. У последњих неколико година, откако је Бугарска постала чланица ЕУ, у самом граду и предграђима никли су многи трговач ки центри и шопинг молови који по асортиману робе не заостају за знат но богатијим европским метропола ма, а ту су и ексклузивни хотели попут „Кемпинског“, „Шератона“, „Хилтона“, „Радисона“, „Гранд хотела“... Готово да је сувишно посебно подвлачити да про
сечан бугарски грађанин мало шта од тога себи може да приушти. Што се ноћног провода тиче, Даније ла нам је препоручила Студентски град. Искључиво. На примедбу да је то веро ватно само за младе, категорично је од говорила: – Ма не, за свакога је. Преко дана су то студентски домови, а увече све ожи ви, улице, кафеи, ресторани, дискотеке... Све ради целе ноћи и потпуно је безбед но. Ако ти се једе сладолед, правац тамо, ако си гладан, тамо... У центру Софије можеш да умреш гладан, све је затворе но, нема живог човека. Одосмо да проверимо, упадосмо у једну дискотеку. „Блаце“ се звала, тако некако. Па јесте, трешти музика, игра свако са сваким, мушко са женским, женско са женским, мушко са мушким, младо са старим, сви џумле, око столо ва, на столовима, неки топови испаљују огромне конфете... У неко доба зачусмо Лепу Брену, Цецу, Драгану Мирковић... А таксиста се у повратку смеје: „Аааа, Србија...! Разбирам, разбирам, Драгана Мирковић...“
Хотел има 9 једнокреветних, 87 двокреветних соба, 22 апартмана, једну резиденцију и један председнички апартман. Све собе имају телевизоре, телефоне, тоалете и купатила са кадама, односно туш кабинама и феновима. Неке од соба имају мини баровима.
Гранит Хотел Св. Стефан 6000 Охрид, Македонија Teл: + 389 (0)46 207 100; Факс:+ 389 (0)46 207 141; www.hotelgranit.com.mk hotelgranit@europe.com
Сви апартмани имају велике терасе, велике и удобне собе, телевизоре и мини барове. Тоалети су опремљене феном, туш кабином или ђакузијем. Све собе и апартмани у хотелу имају интернет прикључак, који је бесплатан.
М ЕГ АЛ ОП ОЛ И С У СТАМБОЛУ, НА ШАВУ КОНТИНЕНАТА, СЕЋАЈУЋИ СЕ ЦАРИГРАДА
Шарени џин на Босфору
42
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Једном ногом је у Европи, другом у Азији. Стари колекционар контрастâ, живи чувар својих векова, грандиозни вашар култура, обичаја и стилова. Престоница три стара царства, данас је град-музеј, град-базар, сав од трговине и велике игре бројева, привлачан и тежак, заводљив и одбојан, али свакако неизоставан. Није случајно Ламартин у XIX веку рекао: „Ако на свет мораш да погледаш само једном, онда погледај Истанбул“ Пише: Радмила Таминџић
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
43
М ЕГ АЛ ОП ОЛ И С Девојачка кула на води и улични призор испред Плаве џамије Аја Софија Унутрашњост раскошне Топкапи палате, у којој је и чувени Харем
Фотографије: Архива НР и Радмила Таминџић
44
М
ада он има пуно кишобрана у виду купола или покривених чаршија, попут чувене Капали, а има и модерних шопинг молова згод них да се побегне од пљуска, никако не ваља киша у Истанбулу. Не лежи му. Онако прпошан, он се канда не да, гица се и ђилита, али га киша ипак помало омлитави и утиша, облаци му потамњују сјај. Испада као да се некако смањио, па није толико очигледан његов бескрај што се разбашкарио на два континента. Док пада киша, као да су више у праву они што тврде да има 15, неголи они што се заклињу да је ту цирка 20 милиона ста новника. А и они први га баш претераше. Али зато кад гране сунце преко Злат ног рога, природне луке која европски део Истанбула дели на два дела, па заца кле Босфорски мореуз и Мраморно мо ре, кад из воде бљесну Девојачка кула и Принчевска острва, кад се хоризонт пре твори у танку линију, кад измили и за жагори сав тај људски шарениш и џумле крене на вас, тада на питање да ли се то и то налази у Истанбулу или изван њега, постаје потпуно смислен одговор: „Он је толико велики, да ништа не може да бу де изван њега!“ Може, али као да не мо же: према неким проценама, Истанбул годишње добије око 500.000 становника и 1.000 нових улица, у њему се примила половина споменика и музеја из целе зе мље, а сваки пети грађанин Турске живи у овом економском, трговачком и култ ур ном центру у коме царују сви замисливи архитектонски стилови.
шћанство, јудаизам и ислам), постао се диште васељенског патријарха, на крају је са „оцем нације“ модерне Турске, Муста фом Кемалом пашом Атат урком, добио и републиканце, сада опет надиру ислами сти... И све је то ту, на том једном месту, додуше огромном, преко седам брда, све у исто време, живо, брате, да живље бити не може. Сваки кутак Истанбула је улаз у некакав други свет, често и у друго време. И сад се снађи у свему томе. Сналазе се житељи Истанбула онако како то само они знају, јер је тај непре кидни вашар разних култ ура и обичаја њихова природна средина. Одлично се сналазе и уметници којима је овај спој цивилизација и векова вечита инспира ција чак и онда кад га с љубављу крити кују, попут турског нобеловца Орхана Памука коме је Истанбул родни град. Тр говци свих фела се још понајбоље снала зе. Упоредо са миленијумима наталоже них култ ура, овде на све стране пулсира онај голи живот који налаже: ако хоћеш да опстанеш, мораш јефтиније да купиш, скупље да продаш. Тај закон исто важи на сиротињском, да кажемо егзотичном тр гу Еминону, као и у лукс узним четвртима попут Нишанташа и Мачке у европском, или Багдад џадесије и Бостанција у азиј ском делу.
ГОЛИ ЖИВОТ, ОБУЧ ЕНА УМЕТНОСТ
Мараме и џамије
У XIX веку француски песник и др жавник Ламартин рече: „Ако на свет мо раш погледати само једном, онда погледај Истанбул. Тамо су Бог и човек, природа и уметност створили јединствен призор.“ Па јесте, нема таквог града на свет у, а за све је крив тај његов географски поло жај. Неколико пута је мењао име (Бизан тион, Нови Рим, Константинопољ, Цари град и Истанбул), једном ногом загазио је у Европу, другом у Азију, укрстио је и морске и друмске путеве, чврсто је стис’о све своје векове и не да им да прохује. А у тим вековима је био престоница трију великих царстава (Римског, Византијског и Отоманског), пригрлио три вере (хри SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
НА ТРГУ ИМПЕРИЈÂ Туристи углавном знају да се најве ћи део онога што треба да обиђу згуснуо
Београђанка Јелена Стевановић Ил газ, костимограф, удата за турског инже њера, већ дванаест година живи у овом мегалополису, а у последње време изра ђује накит за турске сапунице. – У свему овде се осећа ренесанса отоманске културе – објашњава. – Отка ко сам овде, по штампи и на телевизији не престају да полемишу о марамама. Док је Ататуркова идеологија проглаша вала Турчином сваког ко живи у Турској, уз потпуно игнорисање постојања наци оналних мањина, сада више није битно да ли си Турчин, него да ли си муслиман, уз игнорисање осталих конфесија. Не по стоји стопа земље где не допире глас му језина. За десет година Ердоганове вла сти изграђено је 11.000 џамија!
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
45
М ЕГ АЛ ОП ОЛ И С
46
/
M E G A L O P O L I S
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
око трга Султанахмет, старом центру Османске империје на тлу некадашњег римског Хиподрома. Ако имају довољ но времена и живаца да чекају у непре гледним редовима, успеће да завире у чувену Аја Софију, некоћ највећу цркву Византијског царства коју су Турци ка сније претворили у џамију, а Атат урк у музеј. Такође и у Султанахмет или Плаву џамију, са шест минарета и мно штвом купола, највећу у Истанбулу. А љубитељима гламура машту ће највише разбуктати паркови, фонтане, злато и драгуљи Топкапи палате и њеног Харе ма за више од 300 конкубина. Одмах у комшилуку, сместила се и Базилика ци стерна, импресиван простор под водом са 336 стубова, некадашња гаранција да житељи Истанбула за време ратова неће остати жедни. И оближњи Гранд базар, или Капаличаршија, својеврстан је споменик из XV века. То није ни зграда, ни палата ни пи јаца, већ прави мали покривени град са шездесетак улица и, кажу, чак око 4.000 дућана. Прво се фасцинирате количи нама злата, тепиха, керамике, светиљки, бижутерије, сатова, обуће, одеће, коже, крзна, венчаница, посластица, грицка лица... После вам се стварно заврти у глави од тог агресивног цаклећег шаре нила. Права је срећа што трговци нис у више тако наметљиви као некад, не вуку баш за рукав и неће много да се ценкају. Мало бисте да предахнете, па залази те у такође покривену Мисир-чаршију, односно Египатску пијацу зачина, а тек ту вас хвата несвестица од испарења, боја, мириса и вечите буке. Излећете напоље, право у лавиринт кривудавих уличица, кад и тамо тезга до тезге свега и свачега. Некако се пробијете до Нове џамије, прођете поред мушкараца који перу ноге пред молитву, стигнете на трг где се по традицији продају симити (ђе вреци), куван кукуруз и печено кестење, пређете улицу, трамвајске шине и опет кафанице, барови, мењачнице, пекаре, посластичарнице, златаре, радњице, ту ристичке агенције... Нема краја. У ВРТЛОГУ БОЈА, МИРИСА И УЛИЦА Пропустили сте трамвај јер нисте имали жетон а нисте баш вични ни оном аутомат у, па хајде полако пешке
Србистан Кад у Истанбулу кажете да сте из Србије, обавезно усле ди широк осмех: „Ааа, Србистан, Србистан!...“ Аски Србистан у преводу значи Стара Србија. О бројним „старим везама“ све доче и Београдска капија, једна од четири у Истанбулу, као и Београдска шума, раскошно излетиште на 6.000 хектара. Да не говоримо о податку да је на простору турске империје срп ски језик био један од четири службена, поред турског, арап ског и персијског. Чак су се и султани њиме служили, јер се сматрало да само необразован свет не говори српски. Дра гослав Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства, истиче и да у Истанбулу живи три милиона љу ди који потенцирају своје српско порекло, а у целој Турској чак девет милиона.
преко Галата моста који повезује две европске обале. И ту сукља народ на обе стране, мало-мало па вас гурну у прола зу али се и не окрену јер је гурка овде начин живота. Пролазите поред гомиле бучних пецароша и њихових шарених штапова забачених у не баш чисту воду, али не видите ресторанчиће на нижем нивоу моста који током лета, причају упућени, висе на ланцима и деру цена ма. Стижете на другу страну и поглед вам пада на редове за ферибот ка обали са које сте стигли, полако уличицом уз брдо, још мало, још мало, коначно ево и те чувене Иштикал џадеси, истанбулске Кнез-Михаилове, пешачке зоне за шет њу, шопинг и ноћни провод. Ту је и ста ри трамвај на једној прузи горе-доле, у који могу да стану „два и по човека“, али, добро, туристичкој атракцији се не гле да у зубе. Па и ми имамо своју „Роман тику“ на шинама! У Иштикал џадеси нижу се радње са фирмираном робом, конзулати, цркве, наиђете на најстарију гимназију у граду, стару пошту, мноштво пасажа... А тек уличице, или сокаци (како их овде зову), што се уливају са стране! Свака води у неки нови лавиринт, што ресторанчића, што барчића, што радњица, пијачица са рибом, воћем и поврћем... Заводљивије од заводљивијег. Овамо се диме донери, кебаби и пржена риба, онамо вам нуде дагње с лимуном или јастоге, онај тамо цеди сок од поморанџи и нара (најбоље мешано), а онај до њега развлачи сладо лед као тесто. Одједном искрсне излог са сармицама, мусакама, јагњећим пи кљевима, шареним салатама и ко зна ка квим запеченим јелима, а још чешће са преливеним скулпт урама од небројених SERBIA SPECIAL EDITION 2014
Трамвај у Иштикал улици Вожња фијакером по Принчевским острвима Три призора из Капали чаршије, најпознатије трговачке четврти у Истанбулу
47
М ЕГ АЛ ОП ОЛ И С
Лудница Обићи знаменитости Истанбула није лако. Не само због великих раздаљина, већ и због тога што је у саобраћају пра ва лудница. На располагању су кратак метро, трамвај, ауто бус, долмуш, такси, ферибот на сваких петнаест минута, али објашњења на лицу места су контрадикторна, станице често необележене, саобраћајна правила не постоје. Не важе чак ни црвено светло или пешачки прелаз.
Сутон у Босфорском мореузу
48
врста баклава, тулумби, халви, ратлука и разнобојних посластица. Кроз улицу Иштикал стигли сте на чувени трг Таксим, други центар у Ис танбулу, око кога су смештени најлукс у знији хотели. Огроман је, на средини је велики споменик Атат урку, са стране се простире онај чувени парк чије је дрве ће, наводно, било узрок крвавих демон страција прошлог пролећа. Ипак, Так сим не оставља бог-зна-какав утисак. Иако се у њега улива неколико већих улица, трг делује некако ћелаво, парк за пуштено, а околне куће соцреалистички. Осим делова око Султанахмета и Таксима, има још доста тога што тре ба видети и доживети у Истанбулу. Ре цимо, кулу Галат у, чија 143 степеника
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
треба прећи да би се бацио поглед на Златни рог, Босфор и Мраморно море, палате и џамију Долмабахче, комплекс грађевина Микримах-султаније, Васе љенску патријаршију, кафе и видиковац „Пјер Лоти“, раскошан као и онај си ротињски део обале... Обавезно треба прећи на азијску страну преко мосто ва Атат урк или Фатих Султан Мехмет, обићи железничку станицу Хајдарпаша, палат у Бејлербеј, задржати се у региону Кадикој у коме најјаче мирише оријент. Уз велике модерне стамбене зграде, овде су се шћућуриле нахерене ниске дрвене куће у уским уличицама, поред старих џамија, шедрвана, хамама и ханова. Све у свему, Истанбул није свима јед нако привлачан. Има оних који се то лико вежу за њега да мало-мало морају да се врате, али и оних којима је непод ношљив, јер је много бучан, агресиван, претерано шарен и натрпан, удара на све стране, не дозвољава предах. Али свиђао се некоме или не, свакако треба видети овај чудесни град који личи на старог колекционара контраста. Бар јед ном. И бар једном прокрстарити Босфо ром. Обавезно.
Travel Agency - Incoming Tour Operator Ohrid - Macedonia Путничка агенција „ВИС ПОЈ“, Охрид, Македонија, Балкан. То смо ми. Прича о Охриду и Македонији већ је испричана. Стварана је миленијумима, од стране природе, кроз историју. Наша намера је, једноставно, да представимо себе. Овде смо да вас проведемо стазама којима се ходало миленију мима. Да вас обавестимо да смо довољно велики да бисмо било ваш партнер у Македонији, али у исто време довољно мали да бисмо посвећивали дужну пажњу сваком поједи ном посетиоцу. Нудимо бројне услуге у области туризма. Ми нисмо само висококвалитетан организатор свих врста појединачних и групних путовања, већ и првокласан агент за услуге наших клијенатапартнера.
УСЛУГЕ Пружамо услуге по високим стандардима и гарантованог квалитета, што је резултат нашег веома пажљивог избора локалних партнера. То, с друге стране, омогућава да пун оп сег програма, а то је наш коначан туристички производ, бу де што оригиналнији и што савршенији. КОНГРЕСНИ ТУРИЗАМ Велико искуство тима агенције „ВИС ПОЈ“ у домену конгре сног туризма, наша посвећеност и стручност, разлог је ви ше да организацију ваших будућих састанака, семинара и/ или конгреса једноставно препустите у руке ових профе сионалаца.
КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ Пресрећни смо што живимо у региону који обилује култур ним наслеђем и где сама та чињеница мотивише да будемо прави ствараоци посебно осмишљених културних тура, ко је су планиране до најмањих детаља и које ће задовољити потребе наших најзахтевнијих клијената.
Можете да контактирате агенцију „ВИС ПОЈ“ ако вам устреба ма шта од овога: • Мотивациона путовања • Специјални програми • Обиласци манастира • Еко туре • Дневне екскурзије • Класични програми по Македонији • Програм „Винарије у Македонији“ • Спортски туризам (лов и риболов) • Хотелски смештај • Приватни смештај • Пакет аранжмани • Семинари и конгреси • Авионске карте • Трансфери • Rent-a-car
На десној обали реке Дрине, у средишту гучевског раседа, између планине Гуче во (Србија) и Мајевице (Српска), у Бањи Ковиљачи, налази се Спортскорекреатив ни комплекс „Сунчана Река“, површине четири хектара. Јединствена оаза за одмор, опуштање, спорт и рекреацију, преко потребна људи ма преоптерећеним свакодневним обавезама, убрзаним темпом живота, изложе ним стресу, без довољно времена да се посвете себи и својој породици. У изванредном амбијенту овог комплекса на располагању су: • Кућа за смештај гостију „Нада“ (1/1, 1/2, 1/3, 1/4, 1/5 - 30 лежаја); • Смештај у кућицама за госте (1/1, 1/2, 1/3, 1/4, ТВ, тераса) и вили „Сунчана Река“ – укупан капацитет 57 лежаја • Кафана „Под врбом“ (270 места) • Организовање прослава, коктела, стручних скупова • Организовање ручка „у пролазу“ • Организовање музичког програма • Организовање свадби у ресторану и на терасама • Летња башта, отворена и наткривена (500 места) • Летњиковац (40 места) • Бизнис сала (100 места) • Пилатес програм • Wellness програм • Спортски терени за мали фудбал, велики фудбал одбојку на песку, тенис, бадминтон, кошарку, столови за стони тенис, стаза за џогинг (5.000 метара) • Забавни парк за децу • Ергела, коњи за јахање, вожња фијакером • Пространи паркинг • Уређена плажа на обали Дрине • Вожња чамцем • Организовање излета и пешачких тура уз професионалног водича • И много тога још... Адреса: „Сунчана Река“, 15316 Бања Ковиљача, Лозница (Србија) Телефон: +381 69 825 80 37, +381 15 822 250; Факс: +381 15 822 239; Мејл: sales@suncanareka.rs, suncanareka11@gmail.com Веб: www.suncanareka.rs
МИТРОВИЦА СРЕМСКА
ЛЕПОТИЦА
Искориштавање туристичких потенцијала Сремске Митровице и унапређење понуде и квалитета услуга, представљају један од приоритетних задатака челних људи и туристичких радника ове сремске лепотице. Оближња Фрушка гора, коју због бројних манастира Српске православне цркве многи називају и фрушком Светом гором, Специјални резерват природе Бара Засавица, непрегледна и питома војвођанска равница, река Сава и њене обале, представљају праве драгуље које је природа подарила Сремцима, знајући да ће у тим даровима уживати и сваки путник намерник кога пут нанесе у овај део наше земље. Археолошки локалитети са остацима грађевина древнога Сирмиjума,међу којима се издваја Царска палата, која сврстава Митровицу у важно културнотуристичко одредиште на туристичкој мапи света, затим темељи најстарије хришћанске цркве у нашој
земљи, прелепо граско језгро старо два века, позивају све добронамерне људе да упознају Сремску Митровицу и осете непролазни дух овог града и његових становника. Велики број модерних, али и старинских угоститељских објеката са надалеко чувеним сремским специјалитетима и гурманлуцима, винима и ракијом из приватних подрума, спремно је да угости и задовољи укусе и најзахтевнијих гостију. Смештајни капацитети хотела и преноћишта у граду и ближој околини, сеоских домаћинстава и салаша, на располагању су свима који одлуче да посете Сремску Митровицу и да уживају у непроцењивом богатству које јој је историја оставила у наслеђе. Добро дошли у Сирмијум, Civitas sancti Demetrii и Сремску Митровицу!
The exploitation of the tourist potentials of Sremska Mitrovica and the improvement of the offer and quality of services are some of the main tasks of the leading people and tourist workers of this beautiful town in Srem. The nearby mountain of Fruska gora, which is also called "Holy Fruska gora" due to the numerous monasteries of the Serbian Orthodox Church, the Special nature reserve Zasavica Pond the vast and tame Vojvodina plain, the river Sava and its banks are real gems which nature bestowed on the people of Srem, knowing that every chance traveler arriving in this part of our country will also enjoy these gifts. All well-meaning people are welcome to come and see the archaeological sites and feel the undying spirit of this town and its people. You can visit the remains of the buildings of ancient Sirmium, among which we can single out the imperial palace which places Mitrovica among important cultural and tourist destinations on the tourist map of the world. Visitors can also see the
foundations of the oldest Christian church in our country and the beautiful 200-year old town centre. A large number of both modern and rustic hospitality premises, with widely-known specialties from Srem and wine and brandy from private cellars, are prepared to welcome and please the tastes of even the most demanding guests. The accommodation capacity of hotels and B&B*s in the town and its vicinity and of village households and farms is at the disposal of all those who decide to visit Sremska Mitrovica and to enjoy the invaluable wealth which history bequeathed. Welcome to Sirmium, Civitas Sancti Demetrii and Sremska Mitrovica! Туристичка организација Града Сремска Митровица Светог Димитрија 10, 22000 Сремска Митровица Тел/Факс: 022/618-275; turistorgsm@yahoo.com www.tosmomi.rs
О Б А Л А
52
/
C O A S T
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
САНРЕМО, ЛИГУРИЈСКИ ГОСПОДИН ПОС ТОЈАНОГ СЈАЈА
Златни прах Цветне ривијере Мадона на обали бди над овим градом од XII века. Пет чудесних купола Руске цркве исписују на небу словенски летопис разумљив само посвећенима. На плочнику Корзоа Матеоти изливена су имена свих победника чувеног овдашњег фестивала. Лигуријски мајстори цвећа ненадмашни су у Европи, у шта се уверавамо на сваком кораку, баш као и сваког 1. јануара на концерту у Бечу. Истина, ово није варош за оне којима руке дрхте кад плаћају, али би једном и они требало да дођу. Бар на кратко
Текст и фотографије: Миодраг Грубачки
П
ри помену овог живописног града на обали Лигуријског мо ра, прва мисао води ка музи ци и планетарно познатом фестивалу „лаких нота“, чије је премијерно изда ње било далеке 1951. Санремо, заиста, сваког фебруар а живи за музику, али један од центара италијанског морског туризма пуним плућима дише свих дванаест месеци у години. Историја и гламур овде непрекидно кокетирају с
туризмом, а туриста је, за летњих месе Црква ци, више него сталних житеља (којих је Мадона на обали, око 60 хиљада). Сан Сиро и Италијани област уз границу с Руска црква Француском, у којој се налази Сан ремо, називају „Цветна ривијера“. Из више разлога. Околина града обилује стакленим баштама из којих се цвеће извози у читаву Европу, а сваког првог јануара стиже и до Златне сале Бечког музичког друштва, Музикферајна, где SERBIA SPECIAL EDITION 2014
53
О Б АЛ А
Наранџаста и Бела плажа
Спомен-бисте краља Виториа Емануела III и краљице Јелене Савојске, у порти Руске цркве Вила Алфреда Нобела Корзо Матеоти, централна пешачка зона Санрема
чини незаборавни декор традиционал ног Новогодишњег концерта. Санремези (устаљен назив за локал но становништво) према цвећу, уопште према зеленилу, гаје посебан однос, негу јући га на сваком кораку. Тргови, улице и обале Санрема претворени су у преле пе велике жардинијере, алеје и паркове. Сваки слободан простор тог града, иначе пренасељеног, обогаћен је беспрекорним травњацима, фонтаном или спомеником, a поједини паркови, попут Нобеловог или ботаничке баште старе породице Марсаља, личе на оне какви се виђају са мо у најромантичнијој филмској класи ци. У фебруару се одржава и „Карневал цвећа“, током којег своје умеће у изради цветних аранжмана демонстрирају жи тељи свих места из области Лигурија, ко јој Санремо административно припада. ПОСЛЕДЊЕ БОРАВИШТЕ ПЕТРОВИЋА У граду и околини велико је култ ур но-историјско и градитељско наслеђе, o чему сведоче стална поставка месног музеја и бројне монументалне грађеви не у градском језгру. Стара здања рев носно су одржавана, нема оронулих и оштећених фасада, a све што је зани мљиво доступно је и туристима. „Стара варош“ не разликује се много од оних
Нобел Пет година је у Санрему живео и чувени Алфред Нобел. Његова китњаста вила из 1874. претворена је у музеј, a сам Нобел тек је једна из плејаде познатих личности које су, дуже или краће, боравиле у том граду.
54
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
у другим медитеранским градовима и одликује се уским улицама, скученим каменим зградама, дрвеним жалузина ма на прозорима и дахом неких давно прох ујалих доба. Бисер градске архитект уре је Руска црква, коју су, по угледу на Храм Све тог Василија у Москви, године 1912. по дигли руски емигранти и до данас при пада православној цркви. Пет купола импозантног здања доминира обалом, a y порти храма су две спомен-бисте по свећене личностима које су у вези и са нашим просторима – последњем ита лијанском краљу Виторију Емануелу Трећем и његовој супрузи, црногорској принцези Јелени од Монтенегра Савој ској, кћери краља Николе, коме је такође подигнут споменик у једном од паркова Санрема. У Руској цркви се налазио и принцезин гроб, све до 1989, када су ње ни посмртни остаци враћени у завичај. Краљ Никола такође је сахрањен у цр кви, 1921, да би, након 68 година, био ис пуњен његов аманет и посмртни остаци пренети на Цетиње. Последња црногор ска династија Петровић одабрала је за своје боравиште управо Санремо, у ком је била призната и поштована од итали јанских власти, све до доласка Мусоли нијевих фашиста. На брду изнад града, одакле се пру жа најлепши панорамски поглед, у XVII веку саграђено је светилиште Мадона на обали, својеврсни симбол Санрема и мотив на већини овдашњих разглед ница и сувенира. Шетња до овог места, кривудавим уличицама, са више стоти на степеница, посебан је доживљај и ако сте у овом граду никако не би требало да га пропустите.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
55
О Б АЛ А У старом Санрему, на истоим еном тргу, налази се Катедрала Сан Сиро. По дигнута још у XII веку, до данас је оста ла централни градски католички храм. Током летњих вечери, простор пред ка тедралом испуњавају глумци, певачи, музичари, а приступ публике њиховим програмима је слободан. ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНС ТВО ФЕС ТИВАЛ Најпривлачније туристима је ма сивно здање „Казина“, окружено рас кошним палмама. Оне c дубљим џепом више маме његови ентеријери, док се остали углавном задовољавају фото графисањем фасада, ноћу декоративно осветљених. Ту је одржаван Фестивал италијанске канцоне све до 1976. годи не, када је пресељен у дворане театра „Аристон“, у истој улици – Корзо Ма теоти – само коју стотину метара да ље. Креативни Италијани спојили су ова два знаменита места јединственом пешачком зоном, чијом средином, на самом тлу, доминирају оловне плоче са угравираним годинама, називима ком позиција и певача који су на фестива лу побеђивали. Шетња овом улицом тако постаје емотивно путовање кроз музичку историју не само ове земље, с обзиром да је фестивал у Санрему одавно попримио интернацион алне размере. Застајемо поред плоче са годином 1958. Победник фестивала био је леген дарни Доменико Модуњо, са још чуве нијом Nel blu dipinto di blu, чији је безброј пута поновљени рефрен „Воо-лаа-рее... кан-та-ре“ („летети, певати“), постао популарнији од националне химне. Мо дуњо је остао упамћен као певач са нај више победа у Санрему, укупно четири,
Наши Током нашег боравка на Цветној ривијери срели смо и многе људе са јужнословенских простора. На пример, из Ду бровника, преко Беог рада и Аранђеловца, у Санремо је пре више од две деценије стигла и у њему остала позната плива чица Мирјана Шегрт, некадашња југословенска рекордерка. Пливачко умеће сада преноси млађим нараштајима, радо се присећајући дана проведених у Београду. И Вршчанка Ан ка Ђурановић и Београђанка Јасмина Цумбо, у браковима с Италијанима, такође су нашле свој дом и остале да живе у овом граду. (...)
56
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
као и ништа мање популарни ветеран канцоне Клаудио Виља. Три победе за бележила је Ива Заники, такође још јед но звучно име италијанске музике. Оловне плоче дуж Корзоа Матео ти настављају ову јединствену причу, а њени актери постају, између осталих, Адриано Ћелентано, Ана Окса, Рики е Повери, Тото Кут уњо, Матиа Базар, Ерос Рамацоти, Тицијана Ривале... Нема ниједног значајнијег имена италијанске популарне музике које овде није запе вало, а током прве две деценије, у ал тернацији са њима, наступале су и неке стране звезде. Харизма Санрема, уз који су, како у песми каже и Кемал Монтено, „расли, плесали, певали и знали га сви“, остаје прис утна до данас. До те мере да је, недалеко од театра „Аристон“, подиг нута стат уа чак и једном Мајку Бонђор ну, телевизијском водитељу који је једа наест пута водио фестивал и давао му посебан штимунг. ЗА ДУБОК ЏЕП Санремо није место за боравак без дубоког џепа, јер цене туристичких услуга у њему тек незнатно заостају за свега 40 километара удаљеним Монте Карлом и другим ведетама Азурне оба ле. Као што више не постоје формалне границе између Италије и Француске, нема их ни у избору туристичких ра зноликости и могућности да се квали тетно (читати: уз доста новца) утроши слободно време. Од казина, преко на ционалних ресторана и брендираних трговина, до забаве у било ком хотелу, од преко стотину њих нанизаних дуж обале. На самом сусрет у града и њего вог мора, попут лего-коцки, сложена су униформисана купалишта, па се тако, у зависности од боје сунцобрана и ле жаљки на њима, може посетити бела, плава, црвена, зелена, наранџаста пла жа... Ни један детаљ овде није случајан, ни сувишан. Лоциран уз један од најатрактив нијих и најпрометнијих ауто-путева Европе, Ђенова – Монте Карло – Ни ца – Марсеј – Барселона, углађени го сподин постојаног сјаја, бисер Лигури је, Санремо, просто мами, макар и на кратку посет у. И, ако прилике и намере дозволе, Цветну ривијеру свакако би требало омирисати...
The Museum on water - Ohrid, Republic of Macedonia
Situated on the eastern shore of Ohrid lake, in the bay of the bones, on peninsula Gradiste, Museum on water is a place where visitors can travel back in time , from Slavic to roman period, and also in prehistory, in late Bronze and early Iron age. With his beauty and uniqueness this museum attract many tourists from around the world. Evidence for this is the fact that after its construction the museum is one of the most visited places in Macedonia. After many underwater research which were performed since 1997, in the bottom of the lake were found remains of 6000 wooden piles, and numerous artifacts. After this discoveries, macedonian archaeologist Pasko Kuzman together with Museum of Ohrid, with support from the Government of Republic of Macedonia begin to realize the project Museum on water in Bay of the bones. In 2008 in Bay of the bones were placed 1060 wooden piles in the lake, and on the platform over them were built 8 prehistoric houses. In 2010 were placed 2286 wooden piles more, and were built another 16 prehistoric houses . Total 24 prehistoric houses were built on the platform above 3346 wooden piles. Except prehistoric pile dwelling settlement within the museum on water is museum building, at which are exposed artifacts which are found during underwater expolorations, the original view of the bottom of the lake is shown in the museum building. Here the visitors can learn about history of the museum, accompanied by the curator of the museum, also they can buy copies of the artifacts and useful literature. Also the part of the museum on water is the diving center, were the visitors can dive and see the underwater site, accompanied by experienced diving instructors. The museum also have amphitheater were many cultural events and performances are held. In the hill above the Bay of the bones, reconstruction of the roman castel Is made. The castel represents the Roman period in this region. The roman castel and the hole museum also, is beautifully landscaped with a large number of viewpoints, were the visitors can relax and enjoy the beautiful view of the Ohrid lake and Bay of the bones.
Bay of Bones museum 6323 Pestani, Ohrid Ohrid downtown distance: 13.18 km
Custodian / Administrator Ohrid Museum, Boro Sain 10, 6000 Ohrid +389 (0)46 262 498, +389 (0)46 231 300
П УС Т ОЛ ОВ ИН Е
Национални парк „Арчиз“
58
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
НАШ ПУТОПИСАЦ У НАЦИОНАЛНИМ ПАРКОВИМА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА
Суочени са силама
природе
Кренете радознали, широм отворених очију. Без предрасуда. Не бркате природне лепоте и спољну политику, чар земље и демонију новца. Од Бедлендса и Маунт Рашмора, преко Девилс Тауера и Јелоустоуна, до Гранд кањона, Арчиза и Моњумент Велија. И даље, још даље. Аутомобилом, авионом, хеликоптером, у чамцу, на коњу. Стотине чудеса, у размерама које човека опомињу да је само мрва у свемиру. На крају, тешко је рећи који национални парк оставља најјачи утисак. А и зашто бисмо то одређивали? Текст и фотографије: Јосип Шарић
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
59
П УС Т ОЛ ОВ ИН Е Посетиоци на рубу Гранд кањона Грејт Сенд Дјунс, пешчане дине
Девилс Тауер, познат нам и из Спилберговог филма „Блиски сусрети треће врсте“
60
К
олумбо 1492. године није мо гао ни да замисли бујице аван туриста, пропалих велепосед ника, сиромашних сељака, грамзивих племића, очајних бескућника и ко зна кога све, који ће се у потоњим векови ма из Европе сливати ка новооткриве ном континент у у потрази за светлом у својим мрачним животима. Време је пролазило, а на историјској сцени се полако појавила нова врста осваја ча у потрази за природним лепотама и култ урно-историјским споменицима којима обилује држава величине пола огромног континента. Путовање почињемо аутопутем бр. 90 који, као и сви други обележени пар ним бројевима, води у правцу истокзапад. Несагледиви преријски делови Минесоте и Јужне Дакоте неми су под сетници да многе савезне државе своја имена дугују староседелачким племени ма. Тако су спасене од заборава бар не ке од бројних заједница са којима су се сусретали први бели досељеници. Гледа јући на староседеоце кроз фокус холи вудских филмских спектакала, који су их најчешће приказивали некритички и некоректно као крвожедне ловце на скалпове бледоликих, остајала је поти снута у други план богата историја оних који су заправо први населили северно амерички континент. У размишљањима о тој неправди неприметно пролазе са ти вожње који подсећају зашто је у Аме рици аутомобил потребан чак и када се иде у куповину хлеба.
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Пуебло Бонито Народ Пуебло је најбоље исказао своју вештину градње кроз Пуебло Бо нито – објекат који се простире на око 8.000 метара квадратних. Процењује се да је имао између 650 и 800 одаја у пери оду између VIII и XII века.
На видику је Бедлендс, национални споменик који такође име дугује старо седеоцима, који су ту област звали Ма ко-сика, односно лоша земља. Име све говори, а нестваран призор безвремене пустоши у својим недрима крије и вели ка налазишта фосила сисара старих око 25 милиона година. За америчке појмове недалеко од Бе длендса, налази се Маунт Рашмор, пла нина преобликована уметничком ви зијом и инжењерским знањем Гатзона Борглума. Портрети председника Ва шингтона, Џеферсона, Рузвелта и Лин колна савремени су белег Блек Хилса, видљив са удаљености од стотинак ки лометара. РАЈСКА ВРАТА ПАКЛА Улазимо у Вајоминг и пред очима се помаља Девилс Тауер, овековечен у Спилберговом виђењу првог контакта са ванземаљцима, у филму Блиски су срети треће врсте. Природна појава је толико фасцинантна да је постала и део легенде народа Лакота, чији припадни
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
61
П УС Т ОЛ ОВ ИН Е
Велики кањон, највећи Данас је у Великом кањону све мно го лакше и доступније, а посетиоцима се нуди лет авионом, рафтинг Колорадом и спуштање на дно кањона, хеликопте ром, јашући коња или пешице. У свему томе ипак још увек има духа авантури зма и неописива монументалност Вели ког кањона остаје као трајна успомена коју мало шта може да надмаши.
Камен са црвеним тракама у Бедлендсу. Жути ток у Јелоустоуну. Призор из Моњумент Велија (Долине стена)
62
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
ци овај лаколит и данас поштују као свето место и ту одржавају племенске скупове. Прелазак преко планине Бигхорн представља улазак на рајска врата у потенцијални Пакао – Јелоустоун. Нај већа вулканска калдера, испод које се налази огромна комора пуна узавреле и немирне магме, тиха је претња не са мо америчком континент у. За сада парк представља једну од најпожељнијих ту ристичких дестинација, на којој на све стране пућкају и прскају фумароле и гејзири окружени незаинтересованим и лењим бизонима и ускомешаним ту ристима. С обзиром на то да се парк простире на територијама Вајоминга, Ајдаха и Монтане, посетилац често не ће знати у којој савезној држави се тре нутно налази. Од Јелоустоуна пут ка југу води по ред планинског ланца Гренд Титон и прелепог језера Џексон, па мало кроз Ајдахо и Јут у, да би се коначиште за на редне походе нашло у Невади и савре меном Потемкиновом селу – Лас Ве гас у. Има оних који воле шарене лаже, али много пожељније место за обила зак је Метеор Кратер у Аризони. Ожи љак на Земљином лицу настао је пре око 50.000 година ударом свемирског камичка пречника педесетак метара. Последица тог ванземаљског пољуп ца је кратер пречника 1,2 километра, дубине 170 метара и ивице која се из диже изнад околног тла око 45 метара. Знатижељне руке посетилаца често се задржавају у миловању највећег сачу ваног комада метеорита, који стоји на отвореном постољу нудећи непосредан додир са свемиром. Јута, Колорадо, Аризона и Нови Мексико су врло дарежљиви према ис траживачима њихових култ урно-исто
ријских и природних споменика. Огро ман простор као лавиринт без излаза открива изненађења једно за другим. Меса Верде и Ведерил Меса само су две од мноштва области на којима се налазе стотине локалитета са остацима насеља Анасази Индијанаца, чија је култ ура свој процват имала између VI и XIII ве ка. Прва насеља, подизана на платоима висоравни, у XII веку замењују више спратни објекти зидани у поткапинама по литицама кањона. А онда, у XIII ве ку насеља тајновито бивају напуштена остајући као загонетка савременим ис траживачима те култ уре. Чако Кањон је супротност јер се слич ни објекти зидају на отвореном просто ру, на дну самог кањона. ПОД ЛУКОВИМА АРЧИЗА Као некада копита дивљих мустан га, пут миљу за миљом гутају точкови аутомобила док се не зауставе на обо ду пешчаних дина. Грејт Сенд Дјунс су резултат сталне борбе између ветра ко ји дува из Сеинт Луис Вели и огромног планинског гребена који чини Сангре де Кристо Рејнџ. Ношене ослабљеном снагом пос усталог Еола, честице песка се таложе у планинском подножју фор мирајући пешчане дине које се дижу у висину и до 300 метара, а простиру се на скоро 80 километара квадратних. Идеално место за сурфере који водене таласе замењују пешчаним. Лет „цесном“ од Булдер Ситија, пре ко пустиње Мојаве и њених безвод них предела, увод је у круну путовања – обилазак Гренд Кењона, а затим на ционалног парка Арчиз и Моњумент Велија. Нелагодност при погледу из удобности климатизованог авион а на
Долина стена Моњумент Вели представља излазну капију кроз коју се напушта плато Коло радо. Навахо Индијанци су тај простор звали Tsé Bii Ndzisgaii, односно долина стена. Овај део платоа Колорадо карак теристичан је по мноштву остењака од пешчара, међу којима су највиши и 300 метара. Да је жив, вероватно се ни сам Џон Вејн не би сетио колико пута је про јахао између њих глумећи у филмовима Џона Форда.
Призори из Јелоустоуна: Јелен, пецарош, крдо бизона SERBIA SPECIAL EDITION 2014
63
П УС Т ОЛ ОВ ИН Е резерват у којем проводе своје дане припадници народа Хуалапаи и Хавасу паи почиње да бледи кад се под крилима „цесне“ појаве прве вертикалне литице Великог кањона. Један од најимпресивнијих пејсажа на планети Земљи изазива у посетио цима вероватно исто страхопоштовање какво су имали и припадници народа Кловис који су се на литицама кањо на први обрели, пре око 12.000 година. У наредним миленијумима припадни ци разних индијанских племена били су овде једини посетиоци, све до 1540. године, када су Хопи водичи довели до јужног руба (Саут Рим) шпанске истра живаче. Тек 1869. Џон Весли Пауел успе ва да кроз цео Велики кањон прође са својом експедицијом. Североис точно од Великог кањо на, у Јути, сместио се градић Моаб који своју популарност дугује многопроуча ваном систему раседа и националном парку Арчиз. Ерозионе силе започеле су своју незаустављиву игру са стенама пре око 100 милиона година. Вода, лед, екстремне температ уре и моћни под
земни слој соли померали су, мрвили и дубили стене оставивши на површини бројне остењаке и више од 2.000 луко ва по којима је парк и добио име. У тој негостољубивој средини, са температ у рама које су лети често изнад или oкo 40о Целзијусових, најупорнији станов ник био је Џон Весли Волфи који је ту живео од 1888. до 1908. године. Но, ако је средина сувише сурова за људе, то не значи да у њој нема живота. Упорни и стрпљиви посматрачи ће у различита доба дана моћи да сретну локалну вр сту јелена, лисице, зечеве и низ мањих глодара, разне мале гмизавце али и златног орла. Круг се полако затвара и на крају је тешко изабрати парк који оставља нај снажнији утисак. Сваки има своје спе цифичности, а дубина доживљаја за виси и од сензибилитета посетиоца. Нес умњиво је да су сви они открили само део својих прича које трају миле нијумима или чак милионима година, а човеку ставили до знања колико је сла башан и лако повредив у поређењу са силама природе.
Хотел „Десарет” налази се на самој обали Охридског језера, удаљен је 12 км од Охрида. Хотелски комплекс располаже са 580 лежаја у двокреветним собама, 6 хотелских апартмана и 9 засебних вила у 18 апартмана или 700 лежаја у трокреветним и четворокреветним собама. Располажемо са две конгресне сале за одржавање конференција и презентација као и три помоћне сале са разним реквизитама (подвижни пано, flipt cart табла, дијапројектор, видео бим и остала помагала). Имамо и два ресторана, кафе бар, летњу терасу, паркинг и плажу.У склопу хотела имамо два тениска игралишта, терене за мали фудбал, кошарку, одбојку, куглану, стони тенис и салу за билијар. Све собе су опремљене са купатилом, ТВ (кабловска), телефоном, терасом са погледом на језеро.
Охрид - Пештани, Македонија Тел.: 00389 46 285 951; Факс: 00389 46 285 915
www.hoteldesaret.com.mk hotel@desaret.com.mk
„Миленијум Палас“ је хотел са четири звездице који се налази на југозападу Македоније, на обали прелепог Охридског Језера. „
Millenium Palace“ is a four star hotel located in the southwest part of Macedonia, on the shores of the famous Lake Ohrid.
Смештај 41 стандарднa собa, 10 дуплекса, 6 делукс соба, 6 Јуниор aпартмана.
Accommodation 41 standard rooms, 10 Duplexes, Deluxe rooms, 6 Junior Suits.
Храна Ресторан је капацитета 160, а тераса 100 особа.
Dining With the capacity up to 160 and terrace for 100 persons.
Вински бар
Wine Bar
Конференције и семинари две конференцијске сале капацитета од 120 учесника
Conferences & Seminars two conference halls, each with capacity up to 120 participants
Спа и Велнес Финска сауна, Турска сауна (Амам), Теретана, Масажа.
Spa And Wellness Finish sauna, Turkish sauna (Hamam), Gym, Massage.
w w w. m i l l en i u m p a l a c e. co m . m k
•
millenium_palace@t-home.mk
Кеј Маршал Тито бб, 6000 Охрид, Македонија, Тел./Факс: +389 46 263 361
П У Т ОК А З
У старом
ЈАХОРИНА, СРЕДИШТЕ ЗИМСКОГ ТУРИЗМА И БЕЛИХ СПОРТОВА У СРПСКОЈ
олимпијском кругу Од првих скија, донесених пре тачно деведесет година, овуда су прошли милиони љубитеља зимских спортова. Почетници и велики шампиони, домаћи и странци, велики и мали, спуштали су се низ ове стазе и одседали у овдашњим пансионима, остајали трајно задивљени и увек се враћали. Досадашњи врхунац свакако су четрнаесте Зимске олимпијске игре, одржане и овде 1984. Баштинећи све то, Туристичка организација Српског Сарајева у нову зимску сезону ушла је са свим старим и многим новим адутима
68
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
69
П У Т ОК А З
Д
Јахорина, „у горњим светлостима“, изнад мора облака
уга традиција скијања и орга низованих зимских такмичења на Јахорини почиње давне 1923. Те године на ову планину, забиљежено је, донесене су прве скије. Од тада до данас, на падинама и стазама Јахорине прве скијашке кораке направило је ви ше од милион љубитеља овог бијелог спорта из цијелог свијета. Данас је Јахорина један од најпопу ларнијих зимских центара на Балкану, а многи је сврставају и међу најљепше планине у Европи. На надморској ви сини 1.529–1.916 метара, овдје је на рас полагању више од 20 километара добро уређених стаза за алпско скијање. Ста зе су повезане модерним вертикалним транспортом (три шестосједа, два дво сједа и четири лифта), укупног капа цитета од преко 12.000 скијаша на сат. За љубитеље нордијског скијања прави бисер је стаза „Дворишта“. Ту је и савре мено стрелиште за биатлон, које омо гућава услове за врхунска такмичења. Управо на тој стази одржано је Свјетско војно првенство у биатлону, фебруара 2011. године. Близина међународног аеродрома у Сарајеву омогућава лаку доступност овог ски-центра великом броју тури ста који долазе из иностранства. – Осим за љубитеље скијања, борда ња и осталих спортова на снијегу, Ја хорина нуди програме и за оне жељне добре забаве и провода, традиционал не кухиње и домаћих специјалитета, шетњи у прекрасном зимском амби јент у и квалитетног одмора у дома ћинској, лијепој атмосфери овдашњих хотела, пансиона, апартмана и других смјештајних капацитета – каже Бран ка Спасојевић, директорка Туристич ке организације Града Источно Сара јево. – Осим тога хотели на Јахорини нуде могућност опуштања у савремено
Златиборска веза – Наставићемо да развијамо садржаје на подручју Јахори не, као и града Источно Сарајево. У плану је реализација про јеката са нашим партнерима у Црној Гори (општинама Плужи не и Колашин) и Србији (општином Чајетина и Туристичком организацијом Златибор). Пројекат се односи на уређење одређених туристичких сегмената на Јахорини и Златибору – каже Бранка Спасојевић, директорка Туристичке организа ције Источног Сарајева.
70
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
71
П У Т ОК А З
72
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Привлачност лета на планини – Убудуће, интензивно ћемо развијати љетње туристичке садржаје на Јахорини, како бисмо унаприједили и овај сег мент понуде – каже Бранка Спасојевић. – Желимо да Јахори на на туристичкој мапи овог дијела Европе заузме мјесто које заслужује и као љетна дестинација. За сада, током љетних мје сеци популарни су семинари, конференције, конгреси, школе у природи, спортски кампови, релакс, велнес и extreme викен ди у ексклузивним јахоринским хотелима, као и адреналин ски спортови, попут планинског бициклизма и планинарења. Не заборавимо ни шетње уређеним планинарским стазама, брање љековитог биља и много тога још.
опремљеним велнес центрима који се налазе у њиховом саставу. Јахорина је планина која има душу, додаје Спасојевићева. Осим због ски јања, наши гости увијек нам се враћају и због тога што се, кажу, овдје осјећа ју као код куће. Ту су још некада давно стекли пријатеље за цијели живот. – Јахорина је конкурентна и ције нама, које су знатно ниже него у дру гим ски-центрима на јужнословенском простору, па нам и због тога остају вјерни наши стари гости и долазе нови – каже директорка Туристичке органи зације Источно Сарајево. – На Јахори ни је све спремно за зимску туристичку сезону 2013/2014. Стазе су очишћене, ремонтован вертикални транспорт и утврђене цијене ски-паса, који је до 11. новембра могао да се купи по промо тивним акцијским цијенама у Олимпиј ском центру „Јахорина“. НА РУСКИМ КРИЛИМА Као и претходних година, Туристич ка организација Источног Сарајева, у сарадњи са Удружењем хотелијера на Јахорини, Олимпијским центром „Ја хорина“ и Туристичком организаци јом Републике Српске, учествовала је на бројним сајмовима и берзама тури зма у Србији, Црној Гори, Словенији и Хрватској. И увијек је промовисана предстојећа зимска туристичка сезо на. Од 8. до 10. новембра на Јахорини је одржана и седамнаеста Берза туризма „Workshop 2013.“ на којој је учествова ло око шездесет туристичких агенција из БиХ, Србије, Црне Горе и Словени је, као и представници двадесет руских. У Туристичкој организацији Источног Сарајева надају се да ће то допринијети SERBIA SPECIAL EDITION 2014
Фотографије: Владимир Станишић, Ивана Амовић, Мирослав Бундало, Архива Олимпијског центра „Јахорина“
73
П У Т ОК А З
Бајке, наравно, још постоје: Идиличне слике са Јахорине
74
повећању броја руских туриста на Јахо рини. Том приликом одржана је и пре зентација о Јахорини за руске туропера тере, који су потом обишли све хотеле на планини, упознали се са њиховом понудом и сачинили добре пословне аранжмане за предстојећу зимску тури стичку сезону. – За нас је посебно важна информа ција коју је на берзи изнио Јуриј Басјук, директор авио-компаније „Московија“ – наставља Спасојевићева. – Од 20. де цембра 2013. године биће уведена нова редовна авионска линија на релацији SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Москва–Сарајево. Авион ће једном не дељно летјети са московског аеродрома „Домодједово“, у јутарњим часовима, а повратак за Москву планиран је истог дана поподне са сарајевског аеродрома „Бутмир“. Ако се узме у обзир да је за го сте из Русије знатно олакшан визни ре жим, односно укинуте досадашње оба везне а не баш ниске таксе, ето разлога за оптимизам у вези са доласком већег броја руских туриста и на Јахорину. Туристичка сезона 2013/2014. отво рена је средином децембра сада већ тра диционалном манифестацијом „У су срет зими“, која је и ове године окупила бројне туристичке раднике и пријатеље Јахорине из земље и иностранства. У Туристичкој организацији Источно Са рајево надају се скором завршетку ра дова на гондоли Јахорина–Пале, која ће унаприједити туристичке садржаје на овој планини, као и продужити скија шке стазе за око 15 километара.
www.riviera.mk
•
contact@riviera.mk
Phone: 00 389 46 209 900
Хотел „Ривијера“ налази се у Охриду, у близини Старог града, и нуди собе које су реновиране2009.године.Собеимајупоглед наградилинајезеро,кабловскутелевизију ибесплатанбежичниинтернет.Пространи ресторан„Ривијера“ималетњутерасу. ЈеданодсимболаОхрида,смештеннаса- мој обали Охридског језера, надомак цен-
•
Kej Marsal Tito bb
тра града, хотел „Ривијера“ представља привлачну дестинацију за појединачне туристе или групе, као и за пословне посете. Хотелнудимогућностиорганизовањасеминара, годишњица, презентација, коктела и пословних састанака, а коришћење дворана за семинаре и све потребне техничке опремебесплатнојезагостехотела.
„Циљ Књажевчана је да њихов град за четири године има за трећину мање незапосле них. Да обнове, у могућем обиму, производне активности у некадашњим привредним гигантима. Да Стара планина постане један од водећих планинских туристичких центара у овом делу Европе. Да под плантажама вишње и осталог воћа буде најмање 1.000 хектара. Да Књажевац буде град богат садржајима и да сваки његов део буде осми шљен и уређен. Да се млади овде враћају и остају, зато што се ту лепо живи.“
ГРАД КЊАЖЕВАЦ CITY KNJAŽEVAC
“The goal of people from Knjaževac is to ensure that, four years from now, their city has unemployment cut by one third. To restore, in the possible extent, production activities in former economic giants. To ensure that the Old Mountain has become one of the leading tourist centers in this part of Europe. To have at least 1,000 hectares under plantations of sour cherry and other fruit. To have Knjaževac become a city with rich programs and that every part of it is planned and developed. To have young people return and stay here, because life here is good.”
www.knjazevac.rs
С В Е ТК ОВ ИН Е
„РОШТИЉИЈАДА“ И КАРНЕВАЛ ОСТАЈУ ГЛАВНИ БРЕНДОВИ ЛЕСКОВАЧКОГ ТУРИЗМА
Зачињено правим Југом Умеће се преноси с генерације на генерацију. Месо мора да буде најквалитетније, пече се на ћумур. Ћевапчићи треба да скакућу на скари, пљескавица да је сочна као зрела кајсија, а вешалица бела и мека као памук. Остало откривате сами. На „Роштиљијаду“ сваке године дође више од 500.000 људи. А Карневал је игра, велики годишњи ритуал, шарен и двосмислен. Маске се после носе само као сувенир и успомена
Л
есковац. Град панађура и вашара, град са највише заната, град гур манских специјалитета, текстила, сајамски град, град козметике, до Другог светског рата један од највећих у Срби ји. Уз све друге његове старе симболе, данас је препознатљив и по „Роштиљи јади“ и Карневалу.
78
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Традиција лесковачког роштиља ду га је више од два века. Путописци још у XVIII веку помињу ћевапчиће као из ванредне гурманлуке које су пробали у Лесковцу. Најбоље их је спремао месар и кафеџија Димитрије Мита Глигорије вић, деда краља лесковачког роштиља Миодрага Глигоријевића Бурета. Мај
сторије Драгија Бурета изазивале су дивљење и поштовање широм света, на бројним међународним кулинарским изложбама: у Минхену, Франкфурт у, Бечу, Стрези, на светским изложбама у Бриселу и Монтреал у. Буретове специ јалитете пробале су многе познате лич ности, државници, дипломате, а међу њима и британска краљица, Брежњев, Картер, Никсон... Занат је пекао у поро дичној ћевабџиници „Буре“ која је увек била пуна, а правила је само ћевапчиће, ражњиће и кобасице. Пиће се у њој није служило, већ се доносило из других ка фана. У то време град је био познат по теферичу, ноћном живот у у 105 кафа на, хотела, башти и винских подрума. У савезничком бомбардовању, на краљев рођендан 1944. године, поред Буретове ћевабџинице, уништена је већина кафа на и сви хотели. Тајна лесковачког роштиља чува се и преноси са генерације на генерацију. Два позната елемента су избор најква литетнијег меса и печење на ћумуру. Ћевапчићи мора да скакућу на скари, пљескавица да је сочна као зрела кајсија, а вешалица бела и мека као памук. Од 1965. до 1969. године радила је чувена лесковачка школа роштиља (ка сније поново успостављена). Из ње и дуге традиције лесковачког угоститељ ства, по идеји управо Драгог Бурета, ро дила се лесковачка „Роштиљијада“. Пр
ва је одржана баш те далеке 1965, али је после само две године угашена. Поново је заживела 1989. У првих десет година након обнове, термини одржавања су често мењани. Због временских прили ка, од половине октобра померани су ка лет у, па ће јубиларна, двадесет пета, ове године почети 25. августа. Све савре мене „Роштиљијаде“ одржаване су на простору главног лесковачког Булевара ослобођења, популарне Широке чарши је, уз учешће 20 до 30 угоститеља са око 40 штандова и башти. Основа понуде су, наравно, специјалитети са роштиља: ћевапчићи, пљескавице, кобасице, ве шалице... Последњих година, доласком учесника из других крајева Србије, по јавили су се и специјалитети који нис у карактеристични за југ Србије. Традиционална су и такмичења уче ника угоститељских школа Србије и
Највећа на свету Лесковачку „Роштиљијаду“, њена такмичења и пратеће програме, сваке године посети преко пола милиона домаћих и страних гостију. Највеће интересовање побуђује такмичење у прављењу највеће пљескавице на свету. Рекорд се обара готово сваке године. Последњи званични је из 2013, када је направљена пљескавица од 55 килограма роштиљског меса, пречника 147 центиметара и два центиметара дебљине. На такмичењу за највећу пљескавицу „из руке“, године 2013. на прављена је рекордна од три килограма меса, пречника 37 центиметара.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
79
С В Е ТК ОВ ИН Е
Новица Од 2000. године ово такмичење носи назив „Мемори јал Новице Станковића Шапоње“, по мајстору роштиља који је чак шест пута обарао сопствени рекорд, а три пута заре дом побеђивао на такмичењу за прављење пљескавице „на дохват из руку“. Последњи пут је Новица направио највећу пљескавицу почетком 1999. у Москви. Страдао је током бом бардовања Србије од стране Североатлантског пакта, године 1999, на Косову.
мајстора у спремању специјалитета са роштиља. „Роштиљијаду“ прате бројни култ урно-забавни програми, семинари, саветовања, изложбе, сајмови... Незаоби лазни су и концерти блех музичара, који су такође бренд Лесковца и југа Србије. СУЗЕ И СМЕХ КАРНЕВАЛСКИХ МАСКИ Између два светска рата у Лесковцу се живело интензивним друштвеним животом. Игранке и чајанке, соареи и дансинг вечери, велики годишњи бало ви, маскенбали и карневали. Богати и докони Лесковчани, пре свих чланови соколског друштва „Момчило“, на Покладе 1929. организовали су карне вал. У Лесковачком гласнику из тог доба пише: „Цео град је био на ногама да види шарене костиме и маскирана лица... По ворка се креће по утврђеном програму кроз готово све лесковачке улице.“ И тако све до 1939. У седмици изме ђу Месних и Белих поклада, пред ускр шњи пост, чланови друштва „Традиција“ приређивали су карневал. У летопис у се наводи да су се ове манифестације завр ПРОГРАМ ДЕВЕТОГ ЛЕСКОВАЧКОГ КАРНЕВАЛА Понедељак, 7. јул 2014. • Проглашење деветог Међународног карневалског краљевства • „Драги у бурадима“ (карневалска трка у бурићима) • Избор принцезе Карневала
шавале „свадбеним весељем на улицама града“. Био је Лесковац у то време један од ретких градова у Краљевини Југосла вији у којима су организовани карнева ли. Али долазиле су године и идеологије које ће бацити у заборав ова романтична времена. Године 2001. у Лесковцу је настала пр ва мажоретска група у Србији, с идејом да буде заметак обнове лесковачког кар невала. Карневал је обновљен 2006. Три године носио је назив Карневал „Рошти љијаде“ и организован као њена пратећа манифестација. Од 2009. зове се Леско вачки карневал, а тада је ова варош при мљена и у Федерацију европских карне валских градова. Лесковачки карневал спаја етно и савремене карневалске тен денције. Најдужи је у Србији, а по броју директних карневалских приредби нај већи у окружењу. Девети Лесковачки карневал биће организован од 7. до 12. јула 2014. То ком шест карневалских вечери биће чак шеснаест карневалских приредби и три десетак пратећих програма (концерата, представа за децу и одрасле, ликовних радионица и изложби, међународних радионица за израду карневалских ма ски, ревија моде...). Централна манифестација – Међуна родна карневалска поворка, са ватроме том и карневалским балом – одржава се увек у субот у. Учествује преко 1.500 љу ди, у педесетак карневалских група, од којих је више од половине из иностран ства. Карневалске дане испрати више од 70.000 посматрача, уз бројне званичнике, привреднике, дипломате...
Четвртак, 10. јул 2014. • Четврти Карневал кућних љубимаца • Велики дечји маскенбал
Уторак, 8. јул 2014. • Карневал игара на води
Петак, 11. јул 2014. • Карневал олдтајмера • Фестивал уличних забављача • Шеста Дечја карневалска поворка • Пети Карневал трећег доба • Витешки турнир • Четврти Фестивал ватре
Среда, 9. јул 2014. • Четврти Карневал Face&Body paintinga • Карневал Tattoo, Pirsa и фризура • Четврти Еко-карневал • Карневал мажореткиња
Субота, 12. јул 2014. • Пријем за учеснике Карневала • Девета Међународна карневалска поворка • Карневалски ватромет • Карневалски бал
80
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
П ОЗ И ВН ИЦ А
Година заноса и авант ура НЕГОТИНСКИ ТУРИЗАМ У 2014.
82
Турис тички триатлон
Лепоте и авант уре
На предстојећем Сајму туризма у Београду Туристичка организација оп штине Неготин, на заједничком штанду са Туристичком организацијом општи не Кладово и Агенцијом за регионални развој и Пословним центром из Видина, представиће пројекат „Hike and Bike and Canoe from Iron Gate to Golden Horn | Туристички триатлон: пешачење, бици клизам и кануинг од Гвоздене капије до Златног рога“. Носилац пројекта је Ту ристичка организација општине Него тин, док су партнери Туристичка орга низације општине Кладово, Агенција за регионални развој и Пословни центар из Видина (Бугарска). У новембру 2013. потписан је уговор о донација IPA фонда прекограничне сарадње. Циљ овог пројекта је богаћење туристичке понуде и промоција преко граничне зоне кроз заједнички тури стички производ: Туристички триатлон.
За оне жељне активног одмора, бе га од цивилизације, или адреналинског доживљаја, пријатна и неочекивана уз буђења очекују их на истоку Србије. Љубитељи природе и адреналина могу изабрати неку од бројних активности: пешачење, планинарење, бициклизам, слободно пењање, лов, риболов или вожњу катамараном и кануим а. Без обзира који вид понуде одаберу, ту ристима се нуди могућност да упозна ју овдашње пределе и становништво, култ уру и обичаје, да се забаве и много тога науче. Туристичка организација општине Неготин ове године највише ће се ба вити промоцијом активног одмора као туристичке понуде. До почетка сезоне биће уређене пешачке и бициклистич ке стазе које повезују атрактивне тури стичке локалитете.
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Календар манифестација у 2014. 29–30. април | Фестивал влашке изворне музике. Промоција и презентација изворне традиције у култ ури Влаха. 12. мај | Међународни сајам меда и ви на. Традиционално окупљање произвођача меда, вина, сувенира, уз богат култ урно-за бавни програм и проглашење најбољих ви на сајма. 18–19. јун | Крајински обичаји. Велики број посетилаца ужива у надметањима сви рача, преља, пастирским играма, спремању народних јела и избору најлепше чобанице. 29. јун | Дан Дунава. Целодневно друже ње заљубљеника у Дунав и љубитеља спорто ва на води. У склопу програма се организује бициклијада, регата, веслање малим плови лима, такмичење у пецању и рибљи котлић. 18–20. јул | Мото скуп. Окупљање љуби теља мотоциклизма. У склопу програма ор ганизују се бајкерске игре, дефиле мотора и концерти.
8. мај, 12. јул и 21–23. септембар | Него тински вашари. Јесењи Неготински вашар један је од највећих и најпознатијих у Ср бији. Одржава се, непрекидно, још од 1836. 8. септембар | „Крајинска берба“ на Ро гљевским пивницама. Посетиоци имају прилику да виде традиционалне обичаје одласка у виноград (Мобу), па и да сами учествују. На централном тргу одржава се култ урно-уметнички програм, изложба ви на и сувенира. 12- 20. септембар | Фестивал „Мокрањ чеви дани“. Музички омаж Неготина и Ср бије великом српском композитору и ди ригент у Стевану Стојановићу Мокрањцу (1856–1914). 24. новембар | Смедовачки божуле. По сетиоци манифестације и љубитељи вина у прилици су да дегустирају смедовачка вина и уживају у богатом култ урно- уметничком програму, у аутентичном амбијент у Смедо вачких пивница.
27. јул | Дочек „Ђердапске регате“. Тур нир у одбојци на песку. Такмичење рекреа тиваца у веслању.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
83
М ЕЛ Е М
Здрављак ЛУКОВСКА БАЊА, ЛЕКОВИТО ГНЕЗДО НА ИСТОЧНИМ ПАДИНАМА КОПАОНИКА
под планином
Најмлађа и највиша српска бања сваке године има све више гостију, па је место потребно резервисати и месецима унапред. А госте, углавном повратнике, увек сачека нешто ново. Власници бање (сви запослени) значајан део зарађеног улажу у даљи развој, свесни да је то улагање у будућности и у себе саме Пише: Петар Милатовић
Фотографије: Архива Луковске бање, Драган Боснић
84
У
шушкана испод источних падина Копаон ика, 35 километара од Кур шумлије, Луковска бања оправда но епитет највише српске бање (681 метар изнад површине далеког јој мора). И нај млађе, с обзиром да је први прави хотел, „Копаоник“, подигнут 1999. Није ту крај овим нај, јер по броју минералних вода (37), различитог састава и температ уре (од 35 до 69,5 степени Целзијусових), и по њиховој издашности (преко 100 литара у секунди), спада међу најбогатије бање у прекрасном ђердану бања Србије. SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
Разгрнемо ли вео далеке повести, ви дећемо да су лековите воде ове бање ко ристили још стари Римљани. Није им одолео ни краљ Милутин, један од нај моћнијих владара средњовековне Срби је, по којем купатило у такозваној Горњој бањи и данас носи име. И Турци су се ов де брчкали у свом купатилу-хамаму. Прво савремено купатило, с мушким и женским базеном, изграђено је 1948. го дине, али прави развој, клица онога што данас постоји у Луковској бањи, почиње од већ помињане изградње хотела „Копа
оник“ (1999). Врх унац досадашњег напретка достиг нут је подизањем врло модерног хотела „Јелак“, 2009. И после тога стално се гради, па је старом хотелу до грађен нови део, са 17 соба и 40 лежајева, који је прве госте примио недавно, за дочек Нове године. Нови ба зен на отвореном, с обавезном термалном водом, прве купаче примиће већ 1. маја. И све то за непуну годину дана, и све од својих пара. РЕШЕЊА ТРАЖЕ ВАС Потписник ових редова, вишегодишњи посетилац прелепе бање, поуздано зна да се овде гости стално враћају, уверени да ту налазе оно што је неопх одно њиховом здрављу и здравијем живот у. По бројним медицинским испитивањима и личним искуствима, Луковска бања је богомдана за лечење, пре свега, ре уматичних тегоба, дегенеративних обољења кичме и побољшања општег стања организма након повреда на коштано-зглобном систему. Неколико саговорника, све озбиљни људи успешни у свом послу, не једном су ми потврдили да им је боравак овде из корена про менио живот. Имали су изражене реуматске болове и проблеме са кичмом, односно болне последице прело ма костију после саобраћајних и других несрећа. Лу ковска бања им је помогла. Сличну причу чуо сам и од лепих младих Рускиња, Ање и Светлане, које су стигле чак из Санкт Петерс бурга тражећи, да не поверујеш с обзиром на њихове године, лека невољама с реумом. Претходно су се ле чиле у Игалу, не много успешно, па им је нека позна ница рекла да покушају у Луковској бањи. С осмехом поверавају да их ето поново и наредне године, тада у већем друштву. У бањи сам затекао и брачни пар из Софије, он инжењер а она лекар, који већ трећу годину долазе у ово гнездо на источним падинама Копаон ика. Стога, не чуди што овде број гостију расте из године у годину а места се резервишу и месецима унапред. Мада је непристојно у пристојним новинама да но винар помиње своје (здравствене) тегобе, овај пут то чиним зарад додатне веродостојности претходно ис писаног. Наиме, мада немам баш сва од обољења чи јим се третманом бави стручно медицинско особље ове бање, с поуздањем сведочим да се мој гихт при лично припитомио. Очигледно није у превеликој љу бави с овдашњим водама и припадајућим им темпера турама и лековитостима.
Ко каже да не може Луковска бања је са Пролом бањом, Пунионицом „пролом воде“ и Ђавољом вароши у систему „Планинке АД“ из Куршумлије, чији су власници (95 одсто) запосле ни. Уз редовна примања, остатак дохотка стално улажу у развој и свог предузећа и, разуме се, себе. Лепо је чути да и тога има у земљици Србији.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
85
П Р ИМ ЕР И
86
/
E X A M P L E S
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
НОВИ „МЕРКУРОВ“ ИСКОРАК
Школа здравља и живота
Како одржати здравствене резултате постигнуте током боравка у „Меркуру“? Како наставити квалитетан живот и примењивати научено од лекара? Како обезбедити подршку породице и пријатеља у томе? Зашто је све то важно? Убудуће сваки „Меркуров“ гост, уз отпусну листу, добијаће компакт-диск са одговорима на ова питања, личним саветима за здрав живот и препорученим датумом за поновни долазак Пише: Љиљана Реброња
К
ада је пре готово пола године за почела своју промотивну кампа њу „Буди здравље“, са Драганом Николићем као новим заштитним ли цем, Специјална болница „Меркур“ је најавила отварање новог листа у својој историји. Потврдила је да је у фокус у нове пословне филозофије ове куће мо дернизација у свим сегментима, стално техничко-технолошко унапређивање и значајније окретање савременом госту, његовим реално другачијим навикама и потребама. Госту који, осим подразу меване квалитетне и ефикасне услуге, тражи посвећеност запослених, жели да осети њихову бригу за своје здравље, очекује да уласком у велику „Меркуро ву“ породицу добије пријатеља који ће га стално подсећати да треба да живи здравије, јер је то услов и за срећу и трајање. Уз помоћ медицине, ту битку у „Мер куру“, у којем се чиста енергија и леко вита моћ природе као у чаролији пре тварају у здравље, није тешко добити. Али, како помоћи гостима да одрже резултате постигнуте током боравка у „Меркуру“, да наставе квалитетно да живе код куће, да не забораве оно што су научили од својих лекара и да уна преде своје здравље? Како научити њи хове пријатеље и породицу да им буду подршка у грађењу здравијег живота? Како проширити фронт превентивног деловања путем едукације и информи сања? Како помоћи људима?
СЕДАМ ПРИЧА О СЕДАМ ПАКЕТА Пројектом „Меркурова“ школа здра вља, уз помоћ савремене технологије, пронађени су прави одговори на ова питања. Тако ће убудуће сваки „Мер куров“ гост који је користио неки од седам медицинских пакета („Општи медицински пакет“, „Живети са дија бетесом“, „Гастро пакет“, „Покрет без бола“, „Брза дијагностика“, „Lady life“ и „Linea life“) уз отпусну листу добити и компакт-диск са саветима за здрав жи вот, и то са својим именом и дат умом препоруке за поновни долазак. Читав пројекат је налик озбиљном интернет порталу са менијем у којем су понуђе ни сви „Меркурови“ пакети. Гост, одно сно пацијент, може да избере не само пакет који је користио, већ и било ко ји други о којем жели да сазна више. У зависности од здравственог проблема који пацијент има, на овом компакт-ди ску може пронаћи савете о правилној
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
87
П Р ИМ ЕР И
Цене за предстојећу сезону Пратећи тржишне тенденције током 2013. године, куповну моћ грађана која је све мања, као и узимајући у обзир раст цена енергената и животних намирница, те инвестициона улагања у протеклом период у, креирана је ценовна политика „Меркура“ за предстојећу сезону. После три године цене су први пут незнатно увећане, од пет до седам одсто. Водило се рачуна о нарушеном животном стандарду домаћег госта и о достигнутом европском квалитету услуге. Цене медицинског пансиона: Сезона I — од 1. маја до 31. јула и од 1. новембра до 31. де цембра 2014: од 2.690 до 4.220 динара. Сезона II — од 1. августа до 31. октобра 2014: од 2.970 до 4.650 динара.
исхрани, физичкој активности, начи ну припреме и давања инс улина, као и мноштво других корисних информа ција. При том, „Меркурови“ стручњаци осмислили су и оригиналан начин ко муникације са гостима: лекар се лично обраћа, подсећајући их шта никако не смеју да забораве, чега треба да се при државају, дајући им корисне савете за унапређење здравља, користећи прили ку и да их упознају са Специјалном бол ницом „Меркур“, њеним потенцијалима и садржајима. „МЕРКУР“ И ПОСЛЕ „МЕРКУРА“ На пример, у пакет у под називом „Брза дијагностика“, лекар се обраћа лично пацијент у и кроз причу га прво упознаје са тим коме је пакет намењен,
88
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
затим о предностима брзог check in-а, о томе шта пацијент добија, које су пред ности боравка у „Меркуру“, о минерал ним водама, о неопх одности поновног скрининга. На крају, лекар савет ује па цијента како да коригује лоше животне навике. А у пакет у под називом „Живети с дијабетесом“, лекар прво говори уоп ште о дијабетес у, традицији лечења у „Меркуру“, о предности боравка у овој специјалној болници која већ годинама успешно брани лидерску улогу у Срби ји и региону. Затим следи прича о нео пходности поновног скрининга, да би у другом делу акценат био на препору кама за свакодневни живот у кућним условима, попут самоконтроле стопала и телесне тежине... После седам прича о седам медицин ских пакета, пацијенти, њихови прија тељи и породица моћи ће да погледају и филм о најатрактивнијим „Меркуро вим“ садржајима (Wellness центар „Fons Romanus“, Aqua центар „Waterfall“, Fit ness центар „Merkur Gym“, Пелоид цен тар „Limus Romanus“...). Како уз причу о „Меркуру“ неизоставно иде и прича о Врњачкој Бањи, то ову едукацију пре твара у једну необичну промоцију. После „Меркуровог“ пасоша, ово је још једна атрактивна маркетиншка алатка за унапређење промоције и про даје. У фокус у је, овога пута, едукација. И то едукација која је у складу са слога ном „Буди здравље“.
www.orao-pizza.co.rs
ДОСТАВА Позовите: 011 245 80 69 или 066 01 37 73! Време доставе је до 45 минута о д пријема поруџбине!
•
orao@orao-pizza.co.rs
„Орао“ је отворен 1991. године као ресторан италијанске кухиње, са богатом понудом пића, паста и других италијанских специјалитета. Први у Београду смо почели да продајемо пицу „на парче“, за коју се и данас чека у реду. Касније смо асортиман проширили, па смо јеловник обогатили понудом разноврсних јела класичне и интернационалне кухиње. Убрзо смо постали познати по врхунском квалитету хране и услуге. За то је заслужан искусан тим професионалних угоститеља, на челу са менаџером Михајлом Салатом. „Орао“ посећује широк круг људи. Неки свакодневно свраћају само да попи ју кафу, неки долазе да ручају или вечерају са пријатељима или пословним парт нерима, или се пак одлуче да у „Орлу“ нешто прославе. Сваки гост се код нас осећа пријатно и сваком је посвећена иста пажња. При јатној атмосфери доприноси и дискретна инструментална музика у периоду руч ка и вечере. „Орао“ пружа и услуге кетеринга и организације промоција, прослава и бан кета.
П Р Е ДС Т АВ Љ АЊ Е
ХОТЕЛИ „СЛАВИЈА“ У БЕОГ РАДУ МЕЂУ НАЈВЕЋИМ НА БАЛКАНУ
Ваш прави избор
Пише: Зоран Плавшић
Надживели су земљу у којој су подигнути. Квалитетом, модерном понудом, пристојним ценама и бригом о клијенту и данас су добро позиционирани. Сваки десети гост српске престонице одседа у овим хотелима
90
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
А
ко гост у Београду пожели до бар смештај, пристојне цене и да му је све на дохват руку, онда се одлучује за Хотеле „Славија“. Смеште ни на ободу Трга Славија, имају више од 1.100 лежајева, од једнокреветних соба до апартмана, свакоме госту по мери. Са Трга Славија, испред хотела, звездасто се одвајају улице ка Теразија ма и Калемегдану (удаљеном 2,5 кило метра), нешто ближа је боемска четврт Скадарлија, до Железничке и Аутобу ске станице је тек нешто више од ки лометра. У близини су Ташмајдански парк са Црквом Светог Марка, па Храм Светог Саве, Народна библиотека... Ла ком шетњом стиже се до бројних по словних центара, државних органа, амбасада, факултета... Испред хотела крећу аутобуси ка Аеродрому „Никола Тесла“, преко Трга пролази двадесетак тролејбуских, трамвајских и аутобу ских линија. – Брига о гостима и о томе да они буду задовољни наша је пословна стра тегија – каже Јелена Смиљанић, шеф продаје и маркетинга у Хотелима „Сла вија“. – Убрајамо се међу највеће хоте ле на Балкану. Наше услуге, у зависно сти од објекта, дужине боравка, сезоне, подељене су у три нивоа и свако може изабрати оно што му одговара. У Хотелима „Славија“, током више од пола века њихове историје, одседале су светске звезде, државници, полити чари, спортисти... Данашњи хотел „Сла вија“ и подигнут је 1962, када је Београд био домаћин Првенства Европе у атле тици. Касније је проширен, а преко пу та, у Светосавској, никао је хотел „Сла вија лукс“, отворен уочи Конференције несврстаних земаља 1989. Седмоспрат но здање изграђено је за рекордних шест месеци, као један од тада само три хотела са пет звездица у српској пре стоници.
Нит Хотел „Славија лукс“ подигнут је на месту где је од 1888. био хотел, сру шен у време бомбардовања 6. априла 1941. У том старом хотелу, априла 1919, основана је Социјалистичка радничка партија Југославије, о чему данас све дочи спомен плоча.
Ручак из Лондона Године 2005. тадашњи патријарх српски Павле приредио је овде ручак за црквене великодостојнике и представнике верских заједница. Међу 400 званицама био је и васељен ски патријарх, а служило је сто конобара. За представнике јеврејске заједнице хотел „Славија“ наручио је кошер оброке из Лондона. О томе сведочи и посебна захвалница из Српске патријаршије.
ВЕЛИКА МРЕЖА ПОГОДНОС ТИ Старо здање, такозвана Кула, ран га једне звездице, сада често угошћава ђачке и студентске екскурзије, смештај се изнајмљује и појединцима за око 200 евра месечно (што је повољније него приватни смештај, пошто нема додат них трошкова за рачуне (струја, кому налије, интернет...). Некадашњи хотел лукс категорије „Славија 3” сада има три звездице, па су и цене томе прилагођене. Преуређе не су сале за семинаре и ресторан, тамо где је била кафана сада је казино. У ресторану су уведени дневни ме нији за породице, по врло приступач ним ценама. Стални гости долазе из многих места са јужнословенских про стора. Гости имају обезбеђену гаражу, сауну, теретану, салон за масажу, салон лепоте, фризера... Ту је и терминал „Ер Србије“, националног авио-превозни ка. Хотел има уговоре са таксистима, са туристичким агенцијама организу ју градске туре и излете по Србији, дневне и ноћ не шетње по Скадарлији, сплавовима, местима ко ја привлаче госте главног града. Храна се овде спрема по традицији чувене „Ме трополове“ гастрономске школе, а кувари су занат пекли и у Француској и Енглеској. (Интер)наци онална кухиња, прила гођена чак и гостима из арапског света, са мени јем на њиховом језику. Странци највише траже пите, гибанице, роштиљ, ракије... На располагању је више од сто српских и иностраних вина. SERBIA SPECIAL EDITION 2014
Резервације и информације of fice@slavijahotel.com Тел: +381 11 308 4800 Факс: +38161 821 31 03
91
У С АВ РШ АВ АЊ Е
ЦЕНТАР ЗА ПОСЛОВНЕ ВЕШТИНЕ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ“
У сусрет
будућности Уз теоријска и практична знања, познавање информационих технологија и страних језика, личне пословне вештине данас су нарочита упоредна предност у оштрој конкуренцији на тржишту рада. „Сингидунум“ је први универзитет у Србији који је то препознао
Н
а Универзитет у „Сингидунум“ основан је Центар за пословне вештине, први универзитетски центар у Србији и у региону, у оквиру којег се изучавају персоналне пословне вештине, као што су лидерство и тимски рад, вештине усмене, телефонске и пи сане комуникације, вештине критичког Београд, Данијелова 32 размишљања, пословног умрежавања, 011 30 93 220 www.singidunum.ac.rs решавања проблема, управљања време
Текст и фотографије: Розана Саздић
92
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2014.
ном... Ове програме (soft skills) реализују професори, асистенти и сарадници Уни верзитета, а намењени су студентима и свима који су заинтересовани да напре дују у каријери. – Компетенције које се данас траже приликом запошљавања су теоријска и практична знања, познавање инфор мационих технологија, страних језика и персоналне пословне вештине. Кан
дидате на тржишту рада издвајају њи хове комуникационе вештине, креат ив ност, иницијатива, вештине критичког размишљања, преговарања... управо личне вештине, које доносе у предност када постоји већи број људи са слич ним стручним и теоријским знањи ма. То није случајно, јер се показује да од развијености персоналних вештина зависе пословни резултати и запосле них и компанија. Зато постоји потреба да сваки студент, без обзира на струку, поседује персоналне пословне вештине – каже др Јелена Вукашиновић, коорди натор Центра за пословне вештине. Запослени, такође, морају да разви јају персоналне пословне вештине и да усвајају нова знања да би били успешни. Нарочити значај те вештине имају у ту ризму у сектору услуга уопште, јер ква литет услуга у највећој мери зависи од људског фактора. Запослени у овом сек тору су оријентисани према потроша чима. Квалитет услуге одређује и изглед запослених, њихово образовање, анга жованост, срдачност, брига и спремност да уваже потребе корисника и пруже му индивидуалну пажњу. Познавање пер соналних пословних вештина ту је од кључне важности. ПОСЕБНА ВАЖНОСТ У ТУРИЗМУ Када се говори о значају поседовања персоналних пословних вештина, тре ба имати у виду и савремене структ ур не промене у свет у. Услужне делатности (транспорт, комуникације, осигурање, финансије, трговина, образовање...) по казују тенденцију раста. Очекује се да ће у Европи до 2020. бити креирано преко 20 милиона нових послова – 4,5 милио
Потребе студената и привреде – Све студијске програме, наставне и ваннаставне актив ности, организујемо водећи рачуна о потребама студената. Наш циљ је да им пружимо квалитетно образовање које ће им омогућити конкурентност на тржишту рада и укључивање у савремене токове пословања без додатног усавршавања, због тога је и основан Центар за пословне вештине. Персо налне и пословне вештине су одговор на потребе тржишта – каже ректор проф. др Милован Станишић.
на послова у саобраћају, дистрибуцији, хотелијерству, око пет милиона у обра зовању, здравству и администрацији, преко 14 милиона у области бизниса и осталих услуга. Такође, предвиђа се да ља експанзија послова који захтевају високо и образовање. Пословне вештине се уче и могу по моћи укључењу Србије у развијена тр жишта. Неопходно је усклађивање раз воја стручних (hard skills) и персоналних пословних вештина (soft skills) и чвршће повезивање образовних инстит уција и привреде. – С обзиром на то да пословне ве штине повећавају квалитет услуге, у ту ризму заузимају значајно место, поред поседовања стручних знања, познава ња страних језика и информационих технологија. Према подацима UNWTO, учешће туризма у укупној вредности бруто производа износи девет одсто, односно сваки 11. запослени у свет у ра ди у туризму. Ако желимо да туризам третирамо као привредну грану која може допринети развоју наше земље, онда тако треба да се понашамо – за кључио је проф. др Слободан Унковић, директор Департмана за последиплом ске студије и међународну сарадњу „Сингидунума“.
SERBIA SPECIAL EDITION 2014
Проф. др Милован Ста нишић, ректор „Сингидунума“
Др Јелена Вукашиновић, координатор Центра за по словне вештине Проф. др Слободан Унковић, директор Департмана за последипломске студије и међународну сарадњу „Сингидунума“
93
ГУЧА
54. Сабор трубача 4-10. 8. 2014.
54rd Trumpet Festival 4-10 8 2014
GUČA
Нови конгресни центар Златибор, вила „Романија”
у комплексу одмаралишта „Ратко Митровић“, са 314 лежајева Установа Студентска одмаралишта Србије Пословна јединица „Ратко Митровић”, Златибор +381 31 841 369 +381 31 841 791
> Висококвалитетни садржаји, по свим захтевима модерног конгресног туризма > Најсавременија аудио и видео опрема > Две конгресне сале, једна са 240 конгресних места, друга са 240 конгресних и 60 конференцијских места > Комфорне собе, од једнокреветних до четворокреветних > Организујте врхунски своје конгресе, симпозијуме и научне скупове Позовите, остало је наша брига!