Turizam 2015

година IX • специјално издање, 2015. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

2015.

ISKORISTI TRENUTAK

Predstavljamo vam nova krila Evrope

Kao nacionalna aviokompanija Srbije, posvećeni smo pružanju izvanrednog nivoa usluge za sve goste na Air Serbia letovima.

Letite na više od 35 destinacija širom Evrope i Bliskog istoka, preko našeg matičnog beogradskog aerodroma Nikola Tesla.

Od brižljivo odabranih i s pažnjom posluženih najkvalitetnijih domaćih proizvoda, sve do jedinstvene srpske kuhinje i gostoprimstva, uživaćete u prijateljskim osmesima i atmosferi dobrodošlice, tokom celog putovanja.

Dobro došli na naše letove!

airserbia.com

HELSINKI

SAINT PETERSBURG

OSLO

GOTHENBORG

SEOUL

HAMBURG

COLOGNE

HANOVER

DRESDEN BAHRAIN

SALZBURG GENEVA

HO CHI MINH

COLOMBO

MUNICH

SINGAPORE

CHISINAU SEYCHELLES

SOCHI

MALAGA TENERIFE

KUWAIT

PERTH

BRISBANE SYDNEY MELBOURNE

П Р О Л О Г

МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ 2015.

Ис­ко­ри­сти

Из­да­вач­ „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић

Т

Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ду­брав­ка Пре­ра­до­вић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Ро­за­на Са­здић, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Лен­ка Ши­ба­ли­ја, Христина Пламенац Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић, Ирена Столић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC

тре­ну­так

ри­де­сет сед­ми пут. Увек исто и увек дру­га­чи­је. Бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма над­жи­вео је др­жа­ве у ко­ји­ма је на­стао и ра­ стао, ге­не­ра­ци­је ко­је су га ства­ра­ле. Оп­стао је и у ве­ли­ком ло­му на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма де­ве­де­се­тих, па и ка­сни­је, и да­ нас. Тра­ја­ти ско­ро че­тр­де­сет го­ди­на у овој „ку­ћи на­сред дру­ма“, ко­ја је наш дом, озбиљ­на је тра­ди­ци­ја, ре­чи­та и оба­ве­зу­ју­ћа. Бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма је да­нас ва­жна ре­ги­о­нал­на и кон­ ти­нен­тал­на ме­ра у овој моћ­ној при­вред­ној гра­ни. Ове го­ди­не, од 19. до 22. фе­бру­а­ра, на ње­му ће би­ти 1.100 из­ла­га­ча из 50 зе­ма­ља. На­сме­ше­ни, из­но­си­ће пред нас сво­је нај­бо­ље да­ро­ве и нај­леп­ше сли­ке. При­ча­ће и при­ка­зи­ва­ти. Бо­ри­ће се за до­бар ути­сак по­се­ ти­ла­ца, из ко­јег про­из­ла­зе аран­жма­ни, ре­зер­ва­ци­је, до­бри по­ слов­ни би­лан­си. Го­ди­на­ма већ је­дан од за­штит­них зна­ко­ва Бе­о­град­ског сај­ ма ту­ри­зма је и ово спе­ци­јал­но из­да­ње На­ци­о­нал­не ре­ви­је. Ове го­ди­не во­ди­мо вас на Си­ци­ли­ју и у Ам­стер­дам, у Бар­се­ло­ну и у нео­бич­ни град Кон­стан­тин у Ал­жи­ру. Сти­гли смо и до Та­о­са Пу­е­бла, острв­ца ста­ро­се­де­ла­ца у Се­вер­ној Аме­ри­ци. Раз­ум ­ е се, до­бро смо ослу­шну­ли Бал­кан: Бе­о­град и Ба­ња­лу­ку, Кња­же­вац и Ле­ско­вац, Вр­њач­ку Ба­њу и Тре­би­ње. Спла­ва­ри­ли Дри­ном и про­ ба­ли нај­бо­ља цр­но­гор­ска ви­на. Раз­мо­три­ли по­ну­ду глав­них ре­ ги­о­нал­них авио-пре­во­зни­ка. На­пра­ви­ли из­лог за нај­бо­ље хо­те­ле, ре­сто­ра­не, ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, гра­до­ве, ба­ње. Мо­жда је Ан­то­нио де Ме­ло у пра­ву: „Жи­вот је оно што нам се до­га­ђа док смо об­у­зе­ти дру­гим пла­но­ви­ма.“ За­то тре­ба по­слу­ ша­ти са­вет из сло­га­на ово­го­ди­шњег Бе­о­град­ског сај­ма ту­ри­зма: Ис­ко­ри­сти тре­ну­так. 

Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на ­ стра­на: ­ „Ма­ли днев­ник пу­то­ва­ња“ ­ (Ди­зајн: Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић) Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Сло­бо­да (Фо­то: Урош Пе­тро­вић)

САДРЖАЈ Витраж 04 Про­лог: Искористи тренутак 06 Ал­бум: У дугим трептајима

Путоказ 12 Оквир: Сајам 2015.

16 До­ма­ћин: Бе­о­град 24 Угао: наши кечеви из рукава 28 Позивница: Градови Српске 34 Посета: Барселона 42 Бележница: Амстердам 50 Светови: Град Константин, Алжир 56 Обале: Сицилија 64 Преко океана: Таос Пуебло

Представљање 72 Филозофија вина: „Плантаже“, Подгорица 74 Водич: Вр­њач­ка Ба­ња 78 Путоказ: Лесковац 82 Разгледница: Књажевац 86 Везе: „Град прича“ 92 Знање: „Сингидунум“ 94 Мелеми: „Меркур“ Партнери издања:

ВРЊАЧКА БАЊА

ОПШТИНА КОВАЧИЦА

ПД РБ „Ко­лу­ба­ра“

ОПШТИНА РУМА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

ГРАД КЊАЖЕВАЦ

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

ТЕНТ

Медијски партнери:

РТС - Јавни сервис Србије

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ подршку МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

05

А Л Б У М

 Тај­на во­де  Шум­ска ма­ги­ја  Ева. За­ла­зак ­ сун­ца. Лам­па

06

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ УРО­ША ПЕ­ТРО­ВИ­ЋА, ПИ­СЦА

У ду­гим треп­та­ји­ма П

ред на­ма је нео­бич­на ства­ра­лач­ка фи­гу­ра. Је­дан од нај­чи­та­ни­јих са­ вре­ме­них пи­са­ца за де­цу у овом де­лу Евро­пе, за­и­гран и за­го­не­тан, ин­те­ли­ген­тан и не­пред­ви­дљив. Он нас не чи­ни чи­та­о­ци­ма не­го са­у­че­сни­ ци­ма. Не­ма са њим без­бед­не уда­ље­но­сти и по­сма­трач­ке за­ве­три­не, мо­ра се би­ти уну­тра и про­ба­ти, мо­ра се ри­зи­ко­ва­ти и ре­ћи сво­ја реч, за­ко­ра­ чи­ти свој ко­рак. Ка­ко пи­ше, Урош Пе­тро­вић (Гор­њи Ми­ла­но­вац, 1967) та­ко и жи­ви. Спла­ва­рио је на ди­вљим во­да­ма, ле­тео ба­ло­ном, тра­гао за тар­т у­фи­ма, ис­ пи­рао зла­то на ре­ци Пек, при­пи­то­мља­вао ву­ко­ве и кро­тио ко­ње. Ви­део ства­ри из нео­бич­них угло­ва, сти­зао до та­ча­ка ода­кле се отва­ра­ју не­ки са­ свим дру­га­чи­ји све­то­ви. Пра­вио софт­вер као игру и од игре чи­нио софт­ вер. Учио нас да учи­мо. Са свих тих стра­на до­но­сио је фо­то­гра­фи­је. Озбиљ­не, ду­бо­ке и за­го­ нет­не. У не­ким жан­ро­ви­ма до­и­ста мај­стор­ске. При­ка­зао нам је то на де­ се­ти­на­ма са­мо­стал­них из­ло­жби у срп­ским зе­мља­ма и ино­стран­ству. Чак че­ти­ри ње­го­ве фо­то­гра­фи­је „Мај­кр­софт“ је ода­брао за деск­топ опе­ра­тив­ ног си­сте­ма „вин­довс 7“. На­сло­ви Пе­тро­ви­ће­вих фо­то­гра­фи­ја су ва­жан еле­мент чи­та­ња сли­ке, ула­ска у ду­бље сло­је­ве зна­че­ња и ту­ма­че­ња (Бул­ до­гов сан, Па­па­гај и та­ма, Шум­ска ма­ги­ја, Ку­ћа из­ла­зе­ћег сун­ца, По­след­њи дан ста­ре тре­шње, Очи му­дро­сти...). По­не­кад се чи­ни да и фо­то­гра­фи­јом пи­ше ро­ма­не. Има од­лич­не фо­то­гра­фи­је хра­мо­ва, гра­да, де­це, жи­во­ти­ња, си­т у­а­ци­ја из сва­ко­дне­ви­це. Нас, овом при­ли­ком, нај­ви­ше ин­те­ре­с у­ју пеј­за­жи, тај ве­ ли­ки јед­но­став­ни ис­пит за сва­ког фо­то­гра­фа. Ge­ni­us lo­ci овог под­не­бља. Јер ми смо у ње­му и он је у на­ма.  (Б. М.)

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

07

А Л Б У М

08

/

A L B U M

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

09

А Л Б У М

10

/

A L B U M

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Мо­ра­ва

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

11

О к в и р

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ, ОД 19. ДО 22. ФЕ­БРУ­А­РА 2015, ТРИ­ДЕ­СЕТ СЕД­МИ ПУТ

Са уку­сом

Ср­би­је Хи­ља­ду и сто из­ла­га­ча из пе­де­сет зе­ма­ља пред­ста­ви­ће оно нај­бо­ље из сво­је ту­ри­стич­ке ­ по­ну­де. Зе­мља парт­нер су Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти, а Ја­мај­ка уче­ству­је пр­ви пут. ­ Пра­те­ће ма­ни­фе­ста­ци­је су сај­мо­ви хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме, ви­на и су­ве­ни­ра. ­ Пр­ви део сва­ког са­јам­ског да­на пред­ви­ђен је за ус­по­ста­вља­ње по­слов­не са­рад­ње, а дру­ги ­ део за про­мо­тив­не и за­бав­не са­др­жа­је. По­след­њег да­на, 22. фе­бру­а­ра, у Ха­ли 4 ­ је по­себ­но све­о­бу­хват­но пред­ста­вља­ње Ср­би­је и Бе­о­гра­да

Пи­ше: Ива­на Ви­шко­вић

П

од сло­га­ном „Ис­ко­ри­сти тре­ ну­так“, у шест из­ло­жбе­них ха­ла „Бе­о­град­ског сај­ма“ оку­пља­ју се нај­зна­чај­ни­је ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, аген­ци­је, ту­ро­пе­ра­то­ри, хо­те­ли, пла­нин­ ски, бањ­ски и је­зер­ски цен­три, гра­до­ви, ре­ги­је и зе­мље са свих кон­ти­не­на­та. По­ се­ти­о­ци­ма ну­де аран­жма­не за пред­сто­је­ ћу ту­ри­стич­ку се­зо­ну. Хи­ља­ду и сто из­ла­га­ча из пе­де­сет зе­ ма­ља пред­ста­ви­ће сво­је нај­а­трак­тив­ни­је ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је. По­ред зе­ма­ља ко­је тра­ди­ци­о­нал­но уче­ству­ју на Сај­му ту­ри­зма, пр­ви пут ће се пред­ста­ви­ти Ја­ мај­ка, јед­но од нај­леп­ших остр­ва Ка­ри­ба. успе­шног ко­мер­ци­јал­ног По­ред аспек­та (про­да­је ту­ри­стич­ких аран­жма­ на и нај­е­фект­ни­је про­мо­ци­је по­слов­ног ими­џа из­ла­га­ча), зна­чај ово­го­ди­шњег Сај­ма ту­ри­зма је и у уна­пре­ђе­њу би­знис сег­мен­та и ја­ча­њу по­слов­не по­се­те. Као и дру­ги мо­дер­ни европ­ски сај­мо­ви ове вр­ сте, и бе­о­град­ски Са­јам ту­ри­зма ори­јен­ ти­сан је ка по­ве­ћа­њу бро­ја кон­крет­них по­слов­них до­го­во­ра оства­ре­них то­ком

ма­ни­фе­ста­ци­је и ка по­сре­до­ва­њу у по­ слов­ној са­рад­њи ме­ђу уче­сни­ци­ма. Пр­ви део сва­ког са­јам­ског да­на пла­ни­ран је за по­слов­не по­се­те и са­стан­ке, док ће по­ по­дне­ва ис­пу­ња­ва­ти за­бав­ни са­др­жа­ји и про­мо­ци­је. Са­јам ту­ри­зма је ме­сто ди­рект­них су­ сре­та по­слов­них љу­ди из не­ко­ли­ко гра­на при­вре­де: ту­ри­зма, уго­сти­тељ­ства, хо­те­ ли­јер­ства, опре­ме за хо­те­ле и ре­сто­ра­не, ин­ду­стри­је ви­на. По­себ­но са­др­жај­не на­сту­пе при­пре­ ми­ле су Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­ је и Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да, ко­је се мо­гу сма­тра­ти до­ма­ћи­ни­ма ма­ ни­фе­ста­ци­је. Пред­ста­вља­ње Ср­би­је као зе­мље по­год­не за ин­ве­сти­ци­је, по­слов­не

Рад­но вре­ме Са­јам ће би­ти отво­рен у че­твр­так (19. фе­бру­ар) од 10 до 18 ча­со­ва, у пе­так (20) и су­бо­ту (21. фе­бру­ар) од 10 до 19 ча­ со­ва, а у не­де­љу (22. фе­бру­ар) од 10 до 17 ча­со­ва. Де­таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је на www.be­o­grad­ski­sa­jam­tu­ri­zma.rs.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

13

О к в и р

су­сре­те, кон­гре­се и се­ми­на­ре, али и за оби­ла­зак, од­мор, ре­кре­а­ци­ју и опо­ра­вак, адре­на­лин­ске аван­т у­ре, шо­пинг и за­ба­ ву, је­дан је од нај­ва­жни­јих ци­ље­ва сај­ма. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да, са Се­кре­та­ри­ја­том за при­вре­ду и При­ вред­ном ко­мо­ром гра­да, пред­ста­вља за­ јед­нич­ки про­је­кат и са­рад­њу у обла­сти под­сти­ца­ња раз­во­ја ру­рал­ног ту­ри­зма. Уз стал­но уна­пре­ђи­ва­ње сво­је укуп­ не ту­ри­стич­ке по­ну­де, Бе­о­град се на сај­ му по­себ­но пред­ста­вља као по­слов­на city bre­ak де­сти­на­ци­ја. Под сло­га­ном „Ta­ste Ser­bia“, по­след­ њи дан Сај­ма ту­ри­зма, не­де­ља, 22. фе­ бру­ар, осми­шљен је као све­о­бу­хват­на пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је и Бе­о­гра­да у Ха­ли 4. Та­да ће по­се­ти­о­ци свим чу­ли­ма ужи­ ва­ти у уку­си­ма и ми­ри­си­ма га­стро­ном­ ске по­ну­де свих кра­је­ва Ср­би­је, као и бе­о­град­ских оп­шти­на, у окви­ру за­јед­ нич­ког на­сту­па. ВА­ЖНА ПРИ­ЛИ­КА ЗА МНО­ГЕ Зе­мља парт­нер ово­го­ди­шњег Сај­ма ту­ри­зма, Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти, пред­ста­ви­ће сво­је кул­т ур­не зна­ме­ни­ то­сти и атрак­тив­ну ту­ри­стич­ку по­ну­ ду. Њи­хов на­ступ на сај­му би­ће у ду­ху рас­ко­ши ко­јом оди­ше ова зе­мља. Ви­зи­

Гра­на­ње Бе­о­град, као срп­ска пре­сто­ни­ца и европ­ски цен­тар, не пре­ста­је да се уса­вр­ша­ва, гра­де се и отва­ра­ју но­ви хо­те­ли, ра­сте број ту­ри­стич­ких по­се­та и оби­ла­за­ка. За­хва­љу­ју­ћи бо­ рав­ку стра­них го­сти­ју на Сај­му ту­ри­зма, град ће ових фе­бру­ ар­ских да­на има­ти око 15.000 но­ће­ња ви­ше.

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

о­нар­ска из­град­ња, фу­т у­ри­стич­ки ар­хи­ тек­тон­ски про­јек­ти и оп­шти на­пре­дак учи­ни­ли су ову зе­мљу не­за­о­би­ла­зном ту­ри­стич­ком де­сти­на­ци­јом. Парт­нер­ ство на ово­го­ди­шњем Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду део је укуп­ног раз­во­ја еко­ном­ ских од­но­са са Ср­би­јом. Исто­вре­ме­но са Сај­мом ту­ри­зма, под истим сво­до­ви­ма су још три упот­пу­њу­ ју­ће ма­ни­фе­ста­ци­је: је­да­на­е­сти Ме­ђу­на­ род­ни са­јам опре­ме за хо­те­ли­јер­ство и уго­сти­тељ­ство HO­RE­CA, ше­сти Са­јам ви­на „Be­o­Wi­ne“ и је­да­на­е­сти Са­јам су­ ве­ни­ра. Ово­го­ди­шњи Ме­ђу­на­род­ни са­јам хо­ тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме HO­RE­CA пру­жи­ће но­ву при­ли­ку за пред­ста­вља­ ње ком­па­ни­ја­ма ко­је се ба­ве про­из­вод­ њом и ди­стри­бу­ци­јом у овој обла­сти. Ту су про­из­во­ђа­чи опре­ме за ку­хи­ње, ре­сто­ра­не, ба­ро­ве, хо­те­ле, бан­ке­те, про­ из­во­ђа­чи си­гур­но­сних и ре­зер­ва­ци­о­них си­сте­ма, опре­ме и сред­ста­ва за чи­шће­ ње, ра­све­те... Без до­брог ви­на, раз­у­ме се, не­ма пот­ пу­ног ту­ри­стич­ког до­жи­вља­ја ни пра­ вог рас­по­ло­же­ња. При­с у­ство нај­у­глед­ ни­јих ви­на­ра и ви­на­ри­ја, про­из­во­ђа­ча опре­ме за ви­нар­ство и ви­но­гра­дар­ство, бо­га­та по­ну­да вр­хун­ских ви­на овог под­ не­бља, као и про­мо­ци­ја вин­ског ту­ри­ зма, чи­не ше­сти Са­јам ви­на „Be­o­Wi­ne“, јед­ну од нај­зна­чај­ни­јих ма­ни­фе­ста­ци­ја ове вр­сте на Бал­ка­ну. Ове че­ти­ри ма­ни­фе­ста­ци­је на Бе­о­ град­ском сај­му, од 19. до 22. фе­бру­а­ра, при­ли­ка су и за по­се­ти­о­це да ис­ко­ри­ сте екс­клу­зив­не са­јам­ске по­год­но­сти и ода­бе­ру од­ре­ди­ште за сво­је пу­то­ва­ње и од­мор. 

ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС

„Од злата јабука“ ТВ­ИЗДАЊЕ­„НАЦИОНАЛНЕ­РЕВИЈЕ“! Ко­ла­жна­еми­си­ја­о­Ср­би­ји,­ње­ним­пре­де­ли­ма­­ и­љу­ди­ма,­ва­ро­ши­ма­и­оби­ча­ји­ма,­­ кул­т ур­но-исто­риј­ском­на­сле­ђу­и­­ при­вред­но-ту­ри­стич­ким­по­тен­ци­ја­ли­ма.­­ Пу­то­пи­си,­пор­тре­ти,­пре­да­ња,­ме­ло­ди­је. Нај­леп­ше­из­Ср­би­је,­зна­лач­ки­и­с­љу­ба­вљу! > Први програм Радиотелевизије Србије (РТС 1), че твртком од 22:45

Д о­ма­ ћ и н

/

H o s t

До­бре ве­сти за Бе­о­град ПРИ­ЗНА­ЊА СРП­СКОЈ ПРЕ­С ТО­НИ­ЦИ СТИ­ЖУ СА СВИХ СТРА­НА

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

„Скри­ве­ни би­сер и јед­на од нај­бо­ље чу­ва­них тај­ни Евро­пе“, ­ „Best to tra­vel in 2015“, „Зве­зда у успо­ну“, „На пу­ту до успе­ха“, ­ „Dol­ce Vi­ta у бал­кан­ској вер­зи­ји“, „Европ­ски град ко­ји ће вас ­ из­не­на­ди­ти“. То су са­мо не­ки од на­сло­ва о Бе­о­гра­ду ­ у ре­но­ми­ра­ним свет­ским ме­ди­ји­ма у но­ви­је вре­ме. ­ Иза тих ре­че­ни­ца отва­ра­ју се по­ља мо­гућ­но­сти ко­је је срп­ска пре­сто­ни­ца пре­по­зна­ла. Пред­сто­ји ­ још мно­го на­пор­ног ра­да, али и ве­ли­ких пло­до­ва

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

17

Д о­ма­ ћ и н

У

глед­ни из­ве­шта­чи ме­ди­ја из Ве­ Пи­ше: ли­ке Бри­та­ни­је, Не­мач­ке, Фран­ Је­ле­на цу­ске, Бел­ги­је, Скан­ди­на­ви­је, Тур­ Стан­ко­вић ске (...) по­ста­ли су че­сти го­сти у срп­ској (ТОБ)

пре­сто­ни­ци. Бе­о­град су сни­ма­ле те­ле­ви­ зиј­ске еки­пе из Ар­ген­ти­не, Бра­зи­ла, Ира­ ка, Грч­ке, Ки­не... По­сле Ре­сто дел Мун­до и ТВ Гло­бо, уско­ро ов­де по­но­во до­ла­зи World Tra­vel Chan­nel. Пре­по­ру­ка пор­та­ ла Lo­nely Pla­net учи­ни­ла је сво­је, по­том су на­ста­ви­ла да при­сти­жу при­зна­ња Ro­ugh Gu­i­des, Huf ­fi ng­ton Post, Irish Ti­mes.

Бе­о­град у су­пер­ла­ти­ви­ма. Ви­ше од 780.000 по­се­ти­ла­ца из Евро­пе и све­та, од че­га пре­ко 60.000 то­ком де­цем­бар­ских пра­зни­ка. Ми­ли­он и по оства­ре­них но­ ће­ња у про­шлој го­ди­ни и го­то­во 70.000 пут­ни­ка Ду­на­вом упр­кос про­шло­го­ ди­шњим по­пла­ва­ма. Бе­о­град је је­ди­ни град у Евро­пи ко­ји бе­ле­жи дво­ци­френ раст бро­ја го­сти­ју, го­ди­на­ма за­ре­дом. У

Не­за­о­би­ла­зна тач­ка На­кон што се Ср­би­ја на­шла на ли­сти нај­по­жељ­ни­јих де­ сти­на­ци­ја по из­бо­ру во­ди­ча Lo­nely Pla­net, дру­ги ве­ли­ки ту­ри­ стич­ки из­да­вач, Ro­ugh Gu­i­des, про­гла­сио је Бе­о­град јед­ним од де­сет не­за­о­би­ла­зних гра­до­ва у 2015. Бе­о­град је на сед­мом ме­ сту ли­сте, уз ра­ме са Јо­ха­нес­бур­гом, Ма­ла­гом, Њу Ор­ле­ан­сом и Хам­бур­гом. „Бе­о­град је не­за­о­би­ла­зна тач­ка на сва­кој ту­ри­стич­кој ма­ пи Евро­пе. Ово је град ко­ји се бр­зо ме­ња – ду­го за­по­ста­вље­ни кра­је­ви, као што је Са­ва­ма­ла, по­но­во се ра­ђа­ју као ме­ста оку­ пља­ња умет­ни­ка, док сјај­ни но­ви ба­ро­ви и клу­бо­ви на­ста­ју у тро­шним, коц­ка­стим згра­да­ма.“

18

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

2014. го­ди­ни 14 од­сто ви­ше ту­ри­ста је по­се­ти­ло Бе­о­град не­го у го­ди­ни ра­ни­је, и то је тренд ко­ји по­след­њих го­ди­на по­ зи­ци­о­ни­ра срп­ску пре­сто­ни­цу ме­ђу све по­пу­лар­ни­је де­сти­на­ци­је у Евро­пи. Бе­о­град, зве­зда ре­ги­о­на. Че­стим ко­ ри­сни­ци­ма City Bre­ak са­др­жа­ја, го­сти­ма из Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је, Бо­сне и Хер­це­ го­ви­не, при­дру­жи­ли су се и они из Бу­ гар­ске, Грч­ке, Ру­му­ни­је, ко­ји ви­кен­дом ско­ро да оп­се­да­ју Бе­о­град. На­ја­вље­ни про­јек­ти, но­ви хо­те­ли, ме­ђу ко­ји­ма и је­дан пло­ве­ћи, кр­ца­ти ре­сто­ра­ни и ка­фа­не, и ви­ше од 3.000 уго­сти­тељ­ских обје­ка­та у гра­ду, пре­по­ зна­тљи­ве атрак­ци­је и са­да већ на­да­ле­ко чу­ве­на „ат­мос­фе­ра у Бе­о­гра­ду“, учи­ни­ ли су да се град на­ђе на свим ва­жним свет­ским ту­ри­стич­ким пор­та­ли­ма, гло­ бал­ним мре­жа­ма и у во­ди­чи­ма са пре­ по­ру­ка­ма за пу­то­ва­ње. Пулс гра­да. Око 2,5 ми­ли­о­на љу­ди го­ди­шње по­се­ти бе­о­град­ске ма­ни­фе­ ста­ци­је: пре­ко 300 кон­це­ра­та, из­ло­жби, спорт­ских и кул­т ур­них до­га­ђа­ја, по­зо­ ри­шних и би­о­скоп­ских ма­ни­фе­ста­ци­ја, фе­сти­ва­ла... Са­мо ве­ли­ке му­зич­ке фе­ сти­ва­ле и кон­цер­те у Бе­о­гра­ду го­ди­шње про­пра­ти око ми­ли­он љу­ди. Бе­о­гра­ду успе­ва не­ко­ли­ко пу­та го­ди­шње да оку­ пи сто­ти­не хи­ља­да љу­ди на отво­ре­ном про­сто­ру пар­ка Ушће. Кон­цер­ти, опе­ре, те­а­тар, из­ло­жбе и раз­не пре­ми­је­ре че­сто

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

19

Д о­ма­ ћ и н

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Бал­кан­ска Dol­ce Vi­ta Ма­га­зин Avan­ta­ges, је­дан од нај­чи­та­ни­ јих лај­фстил ме­сеч­ни­ка у Фран­цу­ској пред­ ста­вља Бе­о­град као са­вр­ше­но ме­сто за ро­ ман­тич­не шет­ње, где ту­ри­сте оче­ку­ју ар­ти шо­пинг, трен­ди ре­сто­ра­ни, удо­бан сме­ штај, спе­ци­фи­чан ди­зајн и ча­роб­ни гур­ ман­лу­ци. „Ви­кенд у... Бе­о­гра­ду: У опу­ште­ но­сти ван се­зо­не, срп­ска пре­сто­ни­ца вас по­зи­ва на Dol­ce Vi­ta у бал­кан­ској вер­зи­ји“.

су по­кре­тач­ки фак­тор за по­се­те ту­ри­ ста, а по­сле­дич­на је маг­не­тич­на ат­мос­ фе­ра у бе­о­град­ским ка­фа­на­ма. Но­во­го­ ди­шњи пра­зни­ци за на­ма то су по­но­во по­твр­ди­ли. Ме­сеч­ни про­гра­ми у Ко­лар­че­вој на­ род­ној за­ду­жби­ни, „Са­ва цен­тру“, „Аре­ ни“ одав­но има­ју сво­ју пу­бли­ку про­ фи­ли­са­ну и ван гра­ни­ца Ср­би­је. Дом омла­ди­не, Дом син­ди­ка­та, кул­т ур­ни цен­три и број­не дру­ге ин­сти­т у­ци­је стал­ но уз­но­се кул­т ур­ни жи­вот свог гра­да. Но­во­по­ста­вље­ни ча­сов­ни­ци од­бро­ја­ва­ ју ми­ну­те до за­вр­шет­ка ре­но­ви­ра­ња На­ род­ног му­зе­ја и Му­зе­ја са­вре­ме­не умет­ но­сти. У ме­ђу­вре­ме­ну су отво­ре­ни Дом Је­вре­ма Гру­ји­ћа, Ле­гат Пе­тра Лу­бар­де. Ка­лен­дар до­га­ђа­ја у срп­ској пре­сто­ ни­ци има ви­ше кул­ми­на­ци­ја то­ком го­ ди­не. Пред на­ма су ФЕСТ, Бе­о­град­ски фе­сти­вал игре, Ги­тар арт, Фе­сти­вал до­ ку­мен­тар­ног и крат­ко­ме­тра­жног фил­ма, Ре­со­на­те фе­сти­вал. До­га­ђа­ји у Бе­о­гра­ду

су маг­нет за го­сте. По­ред по­сто­је­ћих, већ тра­ди­ци­о­нал­них, Бе­о­град по­кре­ће но­ве: Бе­о­град­ски про­лећ­ни фе­сти­вал је пред усто­ли­че­њем. Но­ве по­слов­не мо­гућ­но­с ти. До­бре ве­сти за Бе­о­град сти­жу са раз­ли­чи­тих стра­на. Су­де­ћи по ре­зул­та­ти­ма по­слов­ них ак­тив­но­сти ТОБ од по­чет­ка го­ди­не, и ефек­ти­ма уче­шћа на ве­ли­ким ме­ђу­на­ род­ним сај­мо­ви­ма ту­ри­зма, Бе­о­град се стал­но отва­ра за но­ва тр­жи­шта. Уса­гла­ ша­ва­њем са стра­те­шким по­слов­ним по­ те­зи­ма На­ци­о­нал­не авио-ком­па­ни­је „Ер Ср­би­ја“, про­шле го­ди­не су уве­де­ни или по­ја­ча­ни ле­то­ви за ве­ли­ки број од­ре­ди­ шта, чи­ме је Бе­о­град по­стао ла­ко до­сту­ пан пут­ни­ци­ма из Бел­ги­је, Изра­е­ла, Че­ шке и мно­гих дру­гих зе­ма­ља. На­сту­пи Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да на овим тр­жи­шти­ма су и ло­гич­ни и ну­жни.

Па­риз, Бер­лин, Праг... Ро­зе­ма­ри Бе­хан, у ре­но­ми­ра­ном ли­сту The Na­ti­o­nal, от­кри­ ва сво­је ис­ку­ство то­ком бо­рав­ка у срп­ској пре­сто­ни­ци: „... Са Бран­ко­вог мо­ста на ре­ци Са­ви схва­ти­те ко­ли­ко је за­ пра­во овај град леп. Не­где из­ме­ђу Па­ри­за и Бер­ли­на, са­мо без вр­то­гла­вих це­на. Ве­ли­ки и гра­ци­о­зан ста­ри град на бр­ду ко­ји гле­да на ре­ку са мо­је ле­ве стра­не, за­јед­но са цр­ква­ма, реч­ ним спла­во­ви­ма и тр­жним цен­тром у со­вјет­ском сти­лу са мо­је де­сне. Из­ла­зим из ауто­бу­са и ше­там уз­бр­до, до свог хо­те­ла, пра­те­ћи ма­пу. На­и­ла­зим на ста­ри упе­ча­тљив део гра­да у па­ ри­ском сти­лу, с ма­лим по­пло­ча­ним тр­го­ви­ма и де­ло­ви­ма ко­ји ме под­се­ћа­ју на Праг...“

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

21

Д о­ма­ ћ и н

Чу­де­сни са­сто­јак О Бе­ог­ ра­ђа­ни­ма, енер­ги­ји Бе­о­гра­да и по­зна­том ноћ­ном жи­во­ту ру­мун­ско из­да­ ње „На­ци­о­нал­не ге­о­гра­фи­је“ ве­ли: „Чу­де­ сни са­сто­јак су са­ми Ср­би, ко­ји из­ла­зе у гру­па­ма и по­се­ћу­ју по не­ко­ли­ко ме­ста за јед­но ве­че. Ме­ђу­на­род­ни ча­со­пи­си так­ ми­чи­ли су се у по­след­ње вре­ме да пи­шу у су­пер­ла­ти­ву о ноћ­ном жи­во­ту Бе­о­гра­ да. Ме­шта­ни се про­во­де од ка­да зна­ју за се­бе, али тек са­да их је от­крио и оста­так све­та.“

Пр­ви на­ступ ове го­ди­не био је у Ис­ тан­бу­лу, на тр­жи­шту ко­је је у по­след­ње вре­ме до­жи­ве­ло не­ве­ро­ват­ну екс­пан­зи­ ју. За са­мо пар го­ди­на ту­ри­сти из ове зе­ мље су до­спе­ли на ли­сту Топ 5, а ме­сеч­ ни раст до­сти­зао је и 75 од­сто! На Сај­му ту­ри­зма у Ма­дри­ду ТОБ је сво­јим ста­ вом до­при­нео уво­ђе­њу ди­рект­них ли­ ни­ја из Шпа­ни­је, ка­ко ком­па­ни­је „Ер Ср­би­ја“ то­ком про­ле­ћа ове го­ди­не, та­ко и low cost ком­па­ни­је „Vu­e­ling“ у ју­ну. Са­ јам­ска се­зо­на обе­ле­же­на је про­мо­ци­ја­ма у Ми­ла­ну, Бри­се­лу, Тел Ави­ву, Со­фи­ји, Љу­бља­ни, Лон­до­ну. Све ово ће до­не­ ти но­ве про­ме­не у струк­т у­ри ту­ри­ста у ста­ти­сти­ка­ма, где се већ бе­ле­же ин­те­ре­ сант­на по­ме­ра­ња. Фо­то­гра­фи­је из пу­бли­ка­ци­је ­ „Шта се све ­ мо­же у Бе­о­гра­ду“, ­ про­дук­ци­ја „Прин­цип Прес“, из­да­вач ТОБ, ­ Бе­ог­рад, 2014.

Кру­на про­мо се­зо­не. Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду је ве­ли­ка за­ вр­шни­ца са­јам­ске се­зо­не. По­пут фи­на­ ла на до­ма­ћем те­ре­ну. По­се­ти­о­це оче­ ку­је се­лек­ци­ја нај­бо­љег од оно­га чи­ме се Бе­о­град по­но­си: кул­т у­ра, фе­сти­ва­ли, спорт­ске ма­ни­фе­ста­ци­је, га­стро­но­ми­ ја, де­гу­ста­ци­је и, као сва­ке го­ди­не, пу­но

Са­мо­свест о ле­по­ти Под на­сло­вом „Ве­ли­ке ам­би­ци­је за Бе­о­град“, у ру­мун­ском из­да­њу ма­га­зи­на „На­ци­о­нал­на ге­о­гра­фи­ја“ на пет­на­ест стра­на об­ја­вље­на је ре­пор­та­жа о глав­ном гра­ду Ср­би­је, уз упе­ча­тљи­ ве фо­то­гра­фи­је. „Ма­ло ме­ста је бла­го­сло­ве­но ова­ко ле­пом при­ро­дом. При­ ча­мо о је­ди­ној европ­ској пре­сто­ни­ци ко­ја се сме­сти­ла на два ве­ли­ка во­до­то­ка, Са­ву и Ду­нав, са во­де­ним сли­вом ду­гим 200 ки­ло­ме­та­ра, ше­сна­ест остр­ва, број­ним пе­ско­ви­тим пла­жа­ма и пар­ко­ви­ма. Да­нас ми се чи­ни као да град у мо­мен­ту про­цва­ та, као ле­па де­вој­ка ко­ја још ни­је у пот­пу­но­сти све­сна сво­је ле­по­те.“

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

за­ба­ве. До­ла­зи мно­го стра­них но­ви­на­ ра. Пр­ви пут ће до­ма­ћој јав­но­сти би­ти пред­ста­вље­не и две но­ве пу­бли­ка­ци­је, „Шта се све мо­же у Бе­о­гра­ду“ и „96 са­ти у Бе­о­гра­ду“, део ТОБ-ове го­ди­шње кам­ па­ње за 2015. Кон­гре­си, Ду­нав и „бал­кан­ске ту­ре“. Пре­ма по­след­њој ста­ти­сти­ци IC­CA, Бе­о­ град је на 22. ме­сту у Евро­пи и на 44. ме­ сту у све­т у по бро­ју одр­жа­них кон­гре­са и по­слов­них ску­по­ва. Ли­дер је кон­гре­сне ин­ду­стри­је Ју­го­и­сточ­не Евро­пе: За­греб и Бу­ку­решт су на 79. ме­сту свет­ске ранг ли­сте, Љу­бља­на на 84, Со­фи­ја на 94. ме­ сту, а Ду­бров­ник на 117. ме­сту. Раз­вој бе­о­град­ског ту­ри­зма кре­ће се у прав­цу по­ве­зи­ва­ња де­сти­на­ци­ја на Ду­на­ву за пут­ни­ке ко­ји ов­де до­ла­зе реч­ ним кру­зе­ри­ма, као и по­ве­зи­ва­ња та­ко­ зва­не бал­кан­ске ту­ре, те пла­си­ра­ња тог про­из­во­да на дру­гим тр­жи­шти­ма. Бе­о­ град озбиљ­но те­жи да по­ста­не цен­трал­ на тач­ка за ви­со­ко­пла­те­жне ту­ри­сте, што ће има­ти да­ле­ко­се­жне ефек­те. Но­ва сли­ка Бе­о­гра­да. Мно­го то­га у Бе­о­гра­ду што је би­ло ста­ро об­но­вље­но је, или до­би­ло но­во ру­хо, фор­му и кон­ цепт. Са­ва­ма­ла до­би­ја пре­сти­жно ме­сто у свет­ским ме­ди­ји­ма, а Бе­о­град се све че­ шће ка­рак­те­ри­ше као но­ви цен­тар ур­ба­ не кул­т у­ре, ди­зај­на и умет­но­сти. Фо­то­ гра­фи­је Ушћа, Хра­ма све­тог Са­ве, Тор­ња на Ава­ли, Ска­дар­ли­је и Твр­ђа­ве оби­ла­зе свет, уз по­ру­ку да европ­ске ме­тро­по­ ле до­би­ја­ју озбиљ­ну кон­ку­рен­ци­ју. Као што по­ру­чу­је шпан­ски Ел Па­ис: „Кре­а­ тив­ност цве­та у Бе­о­гра­ду. Ни­ко ви­ше не го­во­ри о про­шло­сти, са­мо о бу­дућ­но­сти. На рас­кр­шћу исто­ри­је, Бе­о­град по­ста­ је епи­цен­тар трен­да, ди­зај­на, кул­т у­ре и фе­сти­ва­ла!“ 

У гао

24

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

ке­че­ви ру­ка­ва

ТУ­РИ­ЗАМ У БЕ­О­ГРА­ДУ, ОД ПРИ­ВРЕД­НЕ ГРА­НЕ ДО НА­ЧИ­НА ЖИ­ВО­ТА

На­ши из

У Бе­о­гра­ду не по­сто­је два иста да­на, два иста по­гле­да. Ниг­де на све­ту ју­тра не ­ ми­ри­шу као ов­де. За­ста­ни­те и упо­знај­те овај град, ослу­шни­те ње­го­ве пти­це, зво­на ­ и улич­не пе­ва­че. Осе­ти­те ње­го­ву то­пли­ну и жа­мор ње­го­ве ули­це, пре­по­знај­те ње­гов ­ ху­мор. Бр­зо ће­те схва­ти­ти ко­ли­ко је жив и ду­хо­вит, та­лен­то­ван и ши­ро­ко­груд. ­ Са­јам ту­ри­зма је при­ли­ка да вам се то до­го­ди баш сад

Пи­ше: Ти­ја­на Маљ­ко­вић

Р

о­ђе­на сам у Бе­о­гра­ду и жи­вим за ри­там и бу­дућ­ност овог гра­да. То је ме­тро­по­ла на спо­ју ре­ка, кул­т у­ ра, уку­са, енер­ги­ја, ка­рак­те­ра. Бе­о­град су бес­крај­но љу­ба­зни и шар­мант­ни љу­ ди, ши­ро­ког осме­ха и ср­ца! Сло­бод­но мо­гу ре­ћи да је Бе­о­град мој нај­ја­чи адут, кец из ру­ка­ва и до­бра ме­ра све­га! Је­ди­ни у Евро­пи. Ис­пред Се­кре­та­ри­ ја­та за при­вре­ду, Бе­о­град по­сма­трам као нај­зна­чај­ни­ју до­ма­ћу ту­ри­стич­ку де­сти­ на­ци­ју, са стал­ним ра­стом при­хо­да од ту­ри­зма. То је је­ди­ни град у Евро­пи ко­ји је у 2014. за­бе­ле­жио дво­ци­фре­ни про­це­ нат ра­ста ту­ри­ста (14 од­сто). Као и за дру­ге ве­ли­ке гра­до­ве у све­т у, ту­ри­зам је за Бе­о­град јед­на од нај­пер­ спек­тив­ни­јих и нај­зна­чај­ни­јих при­вред­ них гра­на. Се­кре­та­ри­јат за при­вре­ду пред­у­зи­ма ме­ре и уче­ству­је у мно­гим ак­тив­но­сти­ма ко­је су у функ­ци­ји стал­ ног уна­пре­ђи­ва­ња ква­ли­те­та ту­ри­стич­ ке по­ну­де Бе­о­гра­да, као нај­зна­чај­ни­је ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је у Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. Пр­ва ка­те­го­ри­ја. Као нај­ве­ћи по­ слов­ни, кон­гре­сни и кул­т ур­ни цен­тар у ре­ги­о­ну, је­дан од нај­ста­ри­јих европ­ских гра­до­ва, Бе­о­град је ту­ри­стич­ко ме­сто пр­ве ка­те­го­ри­је. Не­ки од во­де­ћих свет­

ских ме­ди­ја увр­сти­ли су га ме­ђу топ 10 де­сти­на­ци­ја на пла­не­тар­ној ту­ри­ стич­кој ма­пи у 2015. У Бе­о­гра­ду да­нас има 82 хо­те­ла. Са­мо у 2014. отво­ре­но је 16 но­вих хо­тел­ских ка­па­ци­те­та. Сле­де­ћи ви­ зи­ју о сво­јим раз­вој­ним мо­гућ­но­ сти­ма, Бе­о­град при­о­ри­тет да­је про­ це­си­ма об­но­ве и из­град­ње град­ске ин­фра­струк­т у­ре ко­ја до­при­но­си до­жи­вља­ју овог ме­тро­по­ли­са као по­жељ­не ту­ри­стич­ке де­сти­на­ ци­је. Ста­лан је кон­такт са број­ ним ин­ве­сти­то­ри­ма ко­ји же­ле да ин­ве­сти­ра­ју у Бе­о­град. Ин­ тен­зив­но се ра­ди на ства­ра­њу по­вољ­не ин­ве­сти­ци­о­не кли­ ме и на при­вла­че­њу што ви­ ше стра­них ула­га­ња. По­тен­ци­ја­ли ме­тро­по­­ли­са. Стра­не ту­ри­сте у Бе­ о­гра­ду при­вла­чи бо­га­та га­стро­ном­ска по­ну­да, ра­ зно­ли­кост и отво­ре­ност. Бе­о­ град је спре­ман да сво­је број­не не­ис­ко­ри­шће­не а зна­чај­не по­ тен­ци­ја­ле ула­же у ту­ри­стич­ ку при­вре­ду, да ту­ри­сти­ма по­ну­ди ши­рок асор­ти­ман про­из­во­да и услу­га, за­хва­љу­ју­ћи кулSERBIA  SPECIAL EDITION  2015

25

У гао

 От­ку­ца­ји бе­о­град­ског ­ вре­ме­на: ­ Сат-ку­ла ­ у Твр­ђа­ви

т­ ур­ном, исто­риј­ском, умет­нич­ком и ам­ би­јен­тал­ном на­сле­ђу. Ула­же­мо на­по­ре да под­стак­не­мо ин­ве­сти­то­ре да об­на­вља­ју ста­ре згра­де у град­ском је­згру. Ви­зу­ел­но­ сти и атрак­тив­но­сти гра­да знат­но до­при­ но­си сре­ђи­ва­ње фа­са­да, ре­ви­та­ли­за­ци­ја ам­би­јен­тал­них це­ли­на, уре­ђе­ње град­ских пар­ко­ва, али и ма­лих ур­ба­них це­ли­на и џе­по­ва. Са­јам. Се­кре­та­ри­јат за при­вре­ду гра­ да и Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да на три­де­сет сед­мом Ме­ђу­на­род­ном сај­ му ту­ри­зма за­јед­нич­ки ће пред­ста­ви­ти про­јек­те у обла­сти под­сти­ца­ња раз­во­ја се­о­ског, ма­ни­фе­ста­ци­о­ног, кул­т ур­ног, спорт­ског ту­ри­зма. Про­мо­ви­са­ће Бе­о­ град не са­мо као City Bre­ak де­сти­на­ци­ ју, већ као град но­вих иде­ја и по­слов­них мо­гућ­но­сти, град кул­т у­ре, спор­та, кон­ гре­сне ин­ду­стри­је.

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ве ТОБ-а и „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“

Увек дру­га­чи­ји. У Бе­о­гра­ду не по­сто­ је два иста да­на, два иста ју­тра, два иста по­гле­да. Ју­тра у Бе­о­гра­ду до­ла­зе ти­хо, по­сле гла­сних и жи­вих но­ћи. Ниг­де на

По­ру­ка У са­рад­њи са Ди­рек­ци­јом за јав­ни пре­воз, „Бус плу­сом“, „Град­ским са­о­бра­ћај­ним пред­у­зе­ћем“ и „Бе­о­град­ским сај­ мом“– по угле­ду на свет­ске ме­тро­по­ле – омо­гу­ће­но је еми­ то­ва­ње го­вор­не по­ру­ке: „По­се­ти­те Бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма, од 19. до 22. фе­бру­а­ра!“ По­ру­ка се еми­ту­је у зо­ни од два ста­ ја­ли­шта код Сај­ма, у оба сме­ра, на свим трам­вај­ским и ауто­бу­ ским ли­ни­ја­ма. Ово ће ва­жи­ти и за све дру­ге са­јам­ске ма­ни­ фе­ста­ци­је ко­је сле­де то­ком го­ди­не.

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Раз­гле­да­ње Удру­же­ње ту­ри­стич­ких во­ди­ча Ср­би­ је пр­ви пут је за ово­го­ди­шњи Са­јам ту­ ри­зма, у окви­ру Свет­ског да­на во­ди­ча, при­пре­ми­ло бо­гат про­грам бес­плат­ног раз­гле­да­ња Бе­о­гра­да. Уче­сни­ци Сај­ма и гра­ђан­ство мо­гу раз­гле­да­ти град из ту­ри­ стич­ких ауто­бу­са и трам­ва­ја, уз во­ди­че на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку.

све­т у ју­тра не ми­ри­шу као ов­де. По­се­ти­ те и упо­знај­те ча­ри Бе­о­гра­да, осе­ти­те то­ пли­ну бе­о­град­ских кал­др­ма, ослу­шни­те ње­го­ве пти­це, зво­на и улич­не пе­ва­че. Схва­ти­ће­те бр­зо ко­ли­ко је овај град жи­ ва­хан, ши­ро­ко­груд и го­сто­при­мљив. За ме­не, бе­о­град­ске пи­ја­це су нај­бо­љи на­чин да упо­зна­те дух и тра­ди­ци­ју ове зе­мље. А бе­о­град­ски пар­ко­ви или шет­ња Са­ва­ма­лом су као вре­ме­плов, где мо­же­те сре­сти ста­ре за­на­тли­је и ру­ко­твор­це, али и уро­ни­ти се у гра­ју мо­дер­них ур­ба­них и ал­тер­на­тив­них га­ле­ри­ја, из­ло­жбе­них про­сто­ра, ба­ро­ва и па­бо­ва, у тај „за­мам­ ни вр­тлог кре­а­тив­но­сти“. Сме­лост. Усу­ди­те се и бу­ди­те Бе­о­гра­ ђа­нин, бар на крат­ко. Јер Бе­о­град је до­ма­ ћин хра­брих, кре­а­тив­них и не­спу­та­них љу­ди. Град бу­дућ­но­сти и бо­га­те про­шло­ сти, где са­да­шњост одо­ле­ва свим окви­ ри­ма Евро­пе и по­ме­ра ри­там бо­ем­ског Бал­ка­на.  (Аутор­ка је се­кре­тар у Се­кре­та­ри­ја­ту за при­вре­ду Бе­о­гра­да)

„Миленијум Палас“ је хотел са четири звездице који се налази на југозападу Македоније, на обали прелепог Охридског језера. „

Millenium Palace“ is a four star hotel located in the southwest part of Macedonia, on the shores of the famous Lake Ohrid.

 Смештај  41 стандарднa собa,  10 дуплекса,  6 делукс соба,  6 јуниор aпартмана.

 Accommodation  41 standard rooms,  10 Duplexes,  Deluxe rooms,  6 Junior Suits.

 Храна Ресторан је капацитета 160, а тераса 100 особа.

 Dining With the capacity up to 160 and terrace for 100 persons.

 Вински бар

 Wine Bar

 Конференције и семинари  две конференцијске сале капацитета од 120 учесника

 Conferences & Seminars  two conference halls, each with capacity up to 120 participants

 Спа и Велнес  Финска сауна,  Турска сауна (Амам),  Теретана,  Масажа.

 Spa And Wellness  Finish sauna,  Turkish sauna (Hamam),  Gym,  Massage.

w w w. m i l l en i u m p a l a c e. co m . m k

•

millenium_palace@t-home.mk

Кеј Маршал Тито бб, 6000 Охрид, Македонија, Тел./Факс: +389 46 263 361

П о­ з и в­н и­ц а

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

CITY BRE­AK ДЕ­С ТИ­НА­ЦИ­ЈЕ У СРП­СКОЈ

До­бра на­рав и ста­ра го­спод­ства У ка­те­го­ри­ји град­ског ту­ри­зма, ов­де се сва­ка­ко из­два­ја­ју Ба­ња­лу­ка, Ви­ше­град ­ и Тре­би­ње. Три ста­ра гра­да, с ду­бо­ким по­гле­дом на свет и раз­ви­је­ним осе­ћа­јем за ­ ужи­ва­ње у жи­вот­ним ра­до­сти­ма, исто­вре­ме­но су пу­ни мла­дих љу­ди и ра­зно­вр­сних ­ мо­дер­них са­др­жа­ја. Њи­хо­ве ка­фа­не, пи­ја­це и ше­та­ли­шта, њи­хо­ве во­де и из­ле­ти­шта, ­ хра­мо­ви и ви­ди­ков­ци, му­зе­ји и спо­ме­ни­ци, ну­де не­што што дру­где не­ће­те на­ћи. ­ Нај­бо­ље је да то ис­тра­жи­те она­ко ка­ко чи­не до­ма­ћи знал­ци

Д

е­сти­на­ци­је у Срп­ској из го­ди­не у го­ди­ну све су при­влач­ни­је до­ма­ ћим и стра­ним го­сти­ма. Они ко­ ји же­ле да упо­зна­ју но­во и дру­га­чи­је, да ужи­ва­ју у друк­чи­је ми­шље­ној кул­т у­ри, га­стро­но­ми­ји и за­ба­ви, све че­шће на сво­јој ма­пи окру­жу­ју гра­до­ве у Срп­ској, од­но­сно ње­не City Bre­ak де­сти­на­ци­је. А у тој ка­те­го­ри­ји у Срп­ској се сва­ка­ко из­ два­ја­ју Ба­ња­лу­ка, Тре­би­ње и Ви­ше­град. То су гра­до­ви кул­т у­ре и ду­ге тра­ди­ ци­је, ин­те­ре­сант­них при­ча и ле­ген­ди, али и до­бре за­ба­ве. Сва­ка­ко ће за­ни­мљи­во ис­пу­ни­ти ва­ше ври­је­ме, омо­гу­ћи­ти вам да се од­мо­ри­те и освје­жи­те, али и про­ бу­ди­ти у ва­ма же­љу да се уви­јек из­но­ва

вра­ћа­те и от­кри­ва­те. Сва­ку од ових де­  Ћу­при­ја на сти­на­ци­ја ка­рак­те­ри­ше ра­зно­вр­сност и Дри­ни, Ви­ше­град спе­ци­фич­ност по­ну­де. Ов­дје на ре­ла­тив­ но ма­лом про­сто­ру мо­же­те да про­на­ђе­  Шет­ња у­ те ве­ли­ки из­бор са­др­жа­ја, за ко­ји би­сте у Ан­дрић­гра­ду. не­ким дру­гим зе­мља­ма мо­ра­ли пре­ћи и Кон­церт у ба­ња­ по не­ко­ли­ко сто­ти­на ки­ло­ме­та­ра. луч­ком Ка­сте­лу

На бр­ду Ба­ња­лу­ча­ни во­ле Бањ бр­до (по­зна­то и као Ше­хи­тлу­ци), мо­жда и нај­ви­ше од свих из­ле­ти­шта у око­ли­ни. Сви ко­ји по­ сје­те град и има­ју ма­ло ви­ше вре­ме­на, од­ла­зе та­мо у шет­њу и ма­ло ис­тра­жи­ва­ње. О на­стан­ку име­на овог из­ле­ти­шта по­сто­ је три ле­ген­де о ко­ји­ма ће­мо сва­ка­ко пи­са­ти не­ком дру­гом при­ли­ком.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

29

П о­ з и в­н и­ц а

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 Ста­ри град ­ у Тре­би­њу

Ако не же­ли­те да бу­де­те кла­сич­ни ту­ри­ста, он­да не про­пу­сти­те да по­сје­ ти­те нај­за­ни­мљи­ви­ја мје­ста и ис­ку­си­те са­др­жа­је у ко­ји­ма ужи­ва до­ма­ће ста­нов­ ни­штво. До­жи­ви­те Ба­ња­лу­ку, Тре­би­ње или Ви­ше­град као ло­ка­лац. Пред­ло­жи­ће­мо вам не­ко­ли­ко ак­тив­ но­сти, са­др­жа­ја и ри­т у­а­ла ко­ји се сма­ тра­ју не­из­о­став­ним ка­да сте у јед­ном од ових гра­до­ва. КА­ФА­НЕ, ТР­ЖНИ­ЦЕ, ПРО­МЕ­НА­ДЕ

Фо­то­гра­фи­је: Бра­ни­слав ­ Ан­дрић, ­ Ана Де­спе­нић, Ар­хи­ва ТОРС

Без об­зи­ра на до­ба да­на, сло­бод­ но пре­ки­ни­те сво­је оба­ве­зе и сјед­ни­те у не­ки од број­них ка­феа, по­пиј­те ка­фу, би­ло тра­ди­ци­о­нал­ну до­ма­ћу, цр­ну, или еспре­со. Ка­феи ра­де у свим го­ди­шњим до­би­ма, али се тач­но зна у ко­је го­ди­шње до­ба је и гдје нај­бо­ље мје­сто за ужи­ва­ ње у ка­фи, због по­гле­да на Вр­бас, Дри­ну и Тре­би­шњи­цу, или по­гле­да на град­ску про­ме­на­ду. Ако су ка­фа­не ду­ша гра­до­ва у Срп­ ској, он­да су тр­жни­це њи­хо­во ср­це. Про­ше­тај­те тр­жни­цом у не­ком од њих. Мо­же­те упо­зна­ти га­стро­но­ми­ју тог кра­ ја, као и љу­де, оби­ча­је, на­ра­ви. Мо­же­те и чу­ти нај­но­ви­је ин­фор­ма­ци­је из зе­мље и сви­је­та, и то „из пр­ве ру­ке“. Тр­жни­це Ба­ња­лу­ке, Ви­ше­гра­да и Тре­би­ња ће вас си­гур­но на­ве­сти да се осје­ћа­те као до­ ма­ћи, по­го­то­ву кад бу­де­те рас­пра­вља­ли са про­дав­ци­ма на те­зга­ма о хер­це­го­вач­ ком си­ру из ми­је­ха или уља, о ма­на­стир­ ском си­ру тра­пи­сту, о чу­ве­ном слат­ком од шљи­ва из око­ли­не Ви­ше­гра­да, о бо­ рич­ком кром­пи­ру, ви­ше­град­ском и хер­ це­го­вач­ком ме­ду, је­дин­стве­ном хер­це­го­ вач­ком гра­х у по­ља­ку, гро­жђу, смо­ква­ма и мно­гим дру­гим ђа­ко­ни­ја­ма ко­је ће­те та­мо на­ћи. У сва три гра­да и у би­ло ко­је до­ба го­ ди­не под­ра­зу­ми­је­ва се сва­ко­днев­на шет­ ња град­ском про­ме­на­дом или оба­ла­ма ри­је­ка. Гра­до­ви су жи­ви, пу­ни љу­ди свих ге­не­ра­ци­ја. Про­ље­ће је мо­жда нај­љеп­ше до­ба за те град­ске шет­ње, ка­да оли­ста­ју све але­је Ба­ња­лу­ке, тре­бињ­ски пла­та­ни и про­пу­пи ви­ше­град­ски Би­ка­вац.

У сви­та­ње Као и сва­ки Тре­би­њац по­све­ћен вје­ри и ду­хов­но­сти, у ра­ но ју­тро при­су­ствуј­те бо­го­слу­же­њу у не­ком од хра­мо­ва у гра­ ду, или у не­ком од ста­рих ма­на­сти­ра у око­ли­ни (Твр­дош, Пе­ тро­па­влов, Ду­жи, За­ва­ла, До­бри­ће­во).

30

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Кад сте у Ба­ња­лу­ци, пре­по­руч­љи­во је оти­ћи не­гдје уз Вр­бас, по­ред зе­ле­не во­де и по мо­гућ­но­сти пре­ба­ци­ти не­ке ће­ва­пе на ро­шти­љу, на­рав­но ба­ња­луч­ ке, у пло­чи­ца­ма. Сва­ка­ко да је је­дан од нај­бо­љих на­чи­на да се осје­те ча­ри ри­је­ ке про­во­за­ти се да­ја­ком, аутен­тич­ним ба­ња­луч­ким чам­цем ко­јим пло­ве ге­не­ ра­ци­је Ба­ња­лу­ча­на и сва­ки од њих има сво­ју при­чу. А ако је адре­на­лин ваш по­кре­тач, он­да је за вас нај­бо­љи из­бор раф­тинг аван­т у­ра ка­њо­ном Вр­ба­са, у днев­ној или ноћ­ној ва­ри­јан­ти, ви иза­бе­

ри­те. Мно­го је ли­је­пих мје­ста уз Вр­бас, ка­да се кре­не ка­њо­ном ри­је­ке у прав­ цу Јај­ца, ма­ги­страл­ним прав­цем М-16. Спо­ме­ни­мо бар Ше­хер, Ре­ка­ви­це, Кру­ пу на Вр­ба­с у... Кру­па је све по­пу­лар­ни­ја у по­сљед­ње ври­је­ме, због ре­но­ви­ра­них во­де­ни­ца, мо­сто­ва пре­ко ча­роб­них сла­ по­ва и уре­ђе­не ста­зе. МО­С ТО­ВИ, ОБА­ЛЕ, РИ­ТУ­А ­ЛИ Ви­ше­град жи­ви са ћу­при­јом и са Дри­ном. Све зна­чај­ни­је ства­ри де­ша­ва­

ју се по­ред мо­ста или на ње­му, баш као што и Иво Ан­дрић опи­с у­је у сво­јим чу­ ве­ним дје­ли­ма. Мост је кључ Ви­ше­гра­ да. Пред­ла­же­мо да уз­ме­те ка­фу, чај или не­што дру­го из обли­жњих ка­феа, па да сјед­не­те на мост и ужи­ва­те гле­да­ју­ћи Дри­ну у ње­ном вјеч­ном про­ти­ца­њу, у „не­про­мјен­љи­во­сти ми­је­ња­ња“. Оба­ве­зно про­ше­тај­те и обли­жњим Ан­дрић­гра­дом (Ка­мен­гра­дом), иди­те у би­о­скоп и по­гле­дај­те не­ке од ква­ли­тет­ них но­вих свјет­ских филм­ских оства­ре­ ња, ко­јих та­мо уви­јек има. Не­за­о­би­ла­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

31

П о­ з и в­н и­ц а

На ри­је­ци Ље­ти у Ви­ше­гра­ду сва­ка­ко се мо­ра­те оку­па­ти у Дри­ни. За­ пло­ви­ти бро­ди­ћи­ма ко­ји сва­ко­днев­но са­о­бра­ћа­ју ри­је­ком, па до­ћи до не­ких ди­је­ло­ва ка­њо­на не­при­сту­пач­них са оба­ле. Ку­па­ти се и ужи­ва­ти у тек уло­вље­ној и свје­же при­пре­мље­ној дрин­ској ри­би.

 Тре­би­ње: ­ Да­ро­ви ­ Хер­це­го­ви­не

32

зан у жи­во­т у Ви­ше­гра­да, Ан­дрић­град је оства­ре­на ви­зи­ја, мје­ша­ви­на раз­ли­ чи­тих сти­ло­ва и епо­ха. Ка­ко ка­же ре­ди­ тељ Емир Ку­сту­ри­ца, тво­рац овог гра­да у гра­ду, то је и при­каз ка­ко је Ви­ше­ град мо­гао из­гле­да­ти да га ни­с у за­о­би­ шли ре­не­сан­са и још не­ки исто­риј­ски пе­ри­о­ди. А у Тре­би­њу, гра­ ду му­зе­ју, на сва­ком ко­ра­ку до­че­ку­ју и за­ ди­вљу­ју број­ни по­кло­ни пје­сни­ка Јо­ ва­на Ду­чи­ћа род­ном гра­ду. Овај ве­ли­кан срп­ске књи­жев­но­ сти у сво­ме Тре­би­ њу оста­вио је не­из­ бри­сив траг. Да­нас по­чи­ва на бр­ду Цр­ кви­не, из­над гра­да, у Хер­це­го­вач­кој Гра­ ча­ни­ци, ода­кле се

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

мо­же ужи­ва­ти у пре­ли­је­пом по­гле­ду на сва­ки ку­так ово­га гра­да. Тре­бињ­ци су по­но­сни и на још јед­ но ре­мек дје­ло оста­ло од Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа: Пе­ро­ви­ћа (Ар­сла­на­ги­ћа) мост на Тре­би­шњи­ци, нај­ве­ћој по­нор­ ни­ци у Евро­пи. У са­мом ср­цу гра­да ова ри­је­ка је из­ро­ни­ла у свој сво­јој ље­по­ти. На ње­ним оба­ла­ма на ви­ше мје­ста мо­ же­те ужи­ва­ти уз, ре­ци­мо, нај­бо­љи хер­ це­го­вач­ки пр­шут и гу­тљај вр­хун­ских хер­це­го­вач­ких ви­на, од нај­пле­ме­ни­ти­ јих вр­ста ви­но­ве ло­зе ко­ја се уз­га­ја све­га не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од цен­тра гра­да. Ако же­ли­те да се осје­ћа­те као до­ма­ ћи, на­кон свих ак­тив­но­сти то­ком да­ на не­из­о­став­но је да иза­ђе­те на­ве­чер у град. Мо­же то би­ти ве­че­ра у не­ком од тра­ди­ци­о­нал­них ре­сто­ра­на, гдје ће­те има­ти при­ли­ку да осје­ти­те про­жи­ма­ње га­стро­но­ми­је ис­то­ка и за­па­да, и то све од до­ма­ћих на­мир­ни­ца, са окол­них фар­ ми и по­ља, без ге­нет­ски ма­ни­пу­ли­са­них про­из­во­да. Мо­же­те ода­бра­ти и из­ла­зак у не­ки ноћ­ни клуб, са свир­ком ужи­во до ра­них ју­тар­њих са­ти. На ва­ма је. Ка­ко год, си­гур­ни смо да се не­ће­те раз­о­ча­ра­ти ни у гра­до­ве ни у љу­де. Јер ово је бла­го­род­на зе­мља, са до­брим љу­ ди­ма, са за­ни­мљи­вим гра­до­ви­ма и пре­ ли­је­пом при­ро­дом 

HRVATSKA CROATIA

grad kulture city of culture pogledajte osluhnite osetite see listen feel

ISKORISTITE MOGUﾎ年OSTI KOJE VAM PRUﾅｽA ZAGREB CARD!

TURISTIﾂｻK A ZAJEDNICA GR ADA ZAGREBA

ZAGREB TOURIST BOARD

SEARCH THE POSSIBILITIES OFFERED BY ZAGREB CARD!

I

tel. ++ 385 (0)1 481 40 51

I

www.zagreb-touristinfo.hr

П о­ с е ­т а

Баш она­ко да­ма, од­и­стин­ски ДИ­ЈА­ГО­НА­ЛОМ КРОЗ БАР­СЕ­ЛО­НУ, МИС МЕ­ДИ­ТЕ­РА­НА

34

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

„Вре­ме и пам­ће­ње, исто­ри­ја и фик­ци­ја ста­па­ју се у том ча­роб­ном гра­ду као во­де­не ­ бо­је на ки­ши“, пи­сао је Са­фон. Да, Га­у­ди, Рам­бла, Са­гра­да, Бо­ке­ри­ја, „Камп ноу“. ­ Да, оста­ци Ри­ма, сред­њо­ве­ко­вља, че­твр­ти ка­та­лон­ског мо­дер­ни­зма. Да, ги­та­ра ­ и фла­мен­ко, ко­ви­тлац сли­ка и ли­ца, хлад­но ви­но и то­пло мо­ре, не­ки стих и не­ке љу­ба­ви. ­ Али не са­мо то. Овај град, са­мо­у­ве­рен и др­зак, оп­чи­њу­ју­ћи и из­лу­ђу­ју­ћи, ­ ни­кад те по­сле не оста­вља на ми­ру. Та­кав је ње­гов маг­не­ти­зам Пи­ше: Рад­ми­ла Та­мин­џић

Фотографије: Архива „Националне ревије“,­ Радмила Таминџић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

35

П о­ с е ­т а

 На ули­ца­ма Бар­се­ло­не

 Га­у­ди­је­ва ­ цр­ква Све­та по­ро­ди­ца ­ (La Sa­gra­da ­ Família) ­ у Бар­се­ло­ни Клу­па и ­ ви­ди­ко­вац ­ у пар­ку Гвељ

36

Л

е­ген­дар­на пе­сма Бар­се­ло­на, у из­во­ђе­њу Мон­се­рат Ка­ба­ље и Фре­ди­ја Мер­кју­ри­ја, од­лич­но од­ра­жа­ва моћ пре­сто­ни­це ауто­ном­не про­вин­ци­је Ка­та­ло­ни­је на се­ве­ро­и­сто­ку Шпа­ни­је. А са­вре­ме­ни пи­сац свет­ског гла­са Кар­лос Ру­ис Са­фон пи­сао је да је Бар­се­ло­на „оп­се­на аве­ни­ја и ули­чи­ца, ме­сто у ком је чо­век мо­гао да от­пу­т у­је три­де­сет, че­тр­де­сет го­ди­на на­зад у про­ шлост са­мо што би пре­шао пре­ко пра­га не­ке згра­де или ка­феа. Вре­ме и пам­ће­ ње, исто­ри­ја и фик­ци­ја, ста­па­ју су се у том ча­роб­ном гра­ду као во­де­не бо­је на ки­ши...“ Али спек­тар при­лич­но јар­ких бо­ ја – мо­ра се до­да­ти. За­то у Бар­се­ло­ну не тре­ба оти­ћи тек та­ко, ус­пут. Овај град од око шест ми­ли­о­на ду­ша, са по­себ­ ним је­зи­ком и кул­т у­ром бре­ме­ни­том рим­ским, шпан­ским, фран­цу­ским, арап­ ским, па и африч­ким ути­ца­ји­ма, тра­жи ап­со­лут­ну па­жњу. По­ма­ло је др­зак и над­мен, не пу­шта на ми­ру, уда­ра, зах­те­ ва, ин­три­ги­ра, за­во­ди, за­ча­ра­ва, на мо­ мен­те и слу­ђу­је. Не би се мо­гло ре­ћи да је то град за ужи­ва­ње, ако се ми­сли на опу­шта­ње и до­ко­ли­цу, не­го на ужи­ва­ ње ра­до­зна­лих ду­хо­ва, увек спрем­них на но­ве иза­зо­ве. Чак и они ко­је ири­ти­ра та бес­крај­на шу­ма кон­тра­ста, на­до­ве­за­ них кул­т у­ра и пра­ска­вог мен­та­ли­те­та, не оста­ју рав­но­ду­шни пре­ма овој пр­по­ шној ме­ди­те­ран­ској ле­по­ти­ци. Је­сте, Бар­се­ло­на као маг­нет при­вла­чи ми­ли­о­не ту­ри­ста из це­лог све­та, фа­сци­ ни­ра­не не­ве­ро­ват­ним спо­јем ка­то­лич­ке тра­ди­ци­је и мо­дер­ни­зма. За­и­ста је не­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

ве­ро­ват­но да је­дан от­ка­че­ни ар­хи­тек­ та дру­ге по­ло­ви­не прет­про­шлог и пр­ве про­шлог ве­ка, Ан­то­нио Га­у­ди, на­пра­ви та­кав дар­мар у ина­че пре­о­вла­ђу­ју­ћем гот­ском сти­лу и да сво­јом ори­ги­нал­ном ар­хи­тек­тон­ском и ре­ли­ги­о­зном ви­зи­јом пре­ра­сте од по­је­ди­нач­ног људ­ског ге­ни­ ја у сим­бол гра­да. БО­КЕ­РИ­ЈА, ПИ­ЈА­ЦА НАД ПИ­ЈА­ЦА­МА Ур­ба­ни­стич­ки, Бар­се­ло­на је по­де­ље­ на на бло­ко­ве пре­се­че­не ду­гач­ким аве­ ни­ја­ма. Нај­по­зна­ти­ја је аве­ни­ја Ди­ја­го­ нал, ко­ја пре­се­ца град од се­ве­ро­за­па­да до оба­ле мо­ра на ју­го­и­сто­ку, спа­ја­ју­ћи два елит­на бре­жуљ­ка и ви­ди­ков­ца до ко­јих се сти­же жи­ча­ром, Мон­жу­ик и Ти­би­да­бо. Ни­с у баш тач­ни не­ки на­во­ди да у Бар­се­ло­ни пе­ши­це мо­гу да се оби­ ђу ту­ри­стич­ки зна­чај­ни де­ло­ви гра­да: оста­ци рим­ске кул­т у­ре, сред­њо­ве­ков­ни град и че­твр­ти ка­та­лон­ског мо­дер­ни­зма. Ма­чак у чи­зма­ма би мо­жда и мо­гао, али обич­ни смрт­ни­ци мо­ра­ју да се по­слу­же ауто­бу­си­ма, ме­тро­ом или под­зем­ном же­ле­зни­цом. Трам­ва­ји су у Бар­се­ло­ни уки­ну­ти от­ка­ко је под точ­ко­ви­ма јед­ног, 1926. го­ди­не, стра­дао на­ци­о­нал­ни ми­ ље­ник – Ан­то­нио Га­у­ди. Остао је са­мо онај уса­мље­ни, ре­тро, ко­ји ту­ри­сте око по­ла ки­ло­ме­тра ву­че по­ред лук­с у­зних ви­ла до вр­ха Ти­би­да­ба. Нај­бо­ље је ту­ри­стич­ке зна­ме­ни­то­сти Бар­се­ло­не оби­ла­зи­ти отво­ре­ним па­но­ рам­ским ауто­бу­си­ма пла­ве, цр­ве­не и зе­ле­не бо­је. Цр­ни ауто­бу­си пред­ви­ђе­ни су за љу­би­те­ље ноћ­ног про­во­да, из­ме­ђу

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

37

П о­ с е ­т а

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

оста­лог и на­ци­о­нал­ног пле­са фла­мен­ка. Днев­на кар­та за днев­не ауто­бу­се ни­је баш јеф­ти­на – 27 евра, али они има­ју ту пред­ност што во­зе до тач­но од­ре­ђе­них ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја, што мо­же без­број пу­та то­ком тог да­на да се уђе и иза­ђе уз ту кар­т у, ко­ја исто­вре­ме­но до­ но­си мно­штво по­пу­ста на дру­ге ску­пе ула­зни­це. Ти ауто­бу­си кре­ћу са Тр­га Ка­та­ло­ни­ ја, ко­ји раз­два­ја ста­ри од мо­дер­ног де­ ла гра­да. То је као не­ки ка­ру­сел све те град­ске вре­ве, фон­та­на, го­лу­бо­ва, кру­ жног то­ка, так­си ста­ни­ца, аве­ни­ја ко­је се зра­ка­сто ра­чва­ју, нео­н­ских ре­кла­ма за про­дав­ни­це и ре­сто­ра­не. Ту по­чи­ње и Рам­бла, оми­ље­но град­ско ше­та­ли­ште, нео­пи­си­во по­зо­ри­ште на отво­ре­ном! Ни­је то са­мо оно: цве­ћа­ре, но­ви­нар­ни­це, те­зге, сла­до­лед­џи­ни­це, жи­ве скулп­т у­ре, сли­ка­ри са шта­фе­ла­ји­ма, ту­ри­сти са фо­ то­а­па­ра­ти­ма на го­товс, улич­ни пле­са­чи, ро­ле­ри, би­ци­кли­сти, ре­сто­ра­ни, ми­ри­си та­па­са, па­е­ља, пло­до­ва мо­ра, ћу­ро­са... Не са­мо то. Рам­бла су клу­пе, стар­ци са шта­пом, Рам­бла је збор­но ме­сто и ту­ ри­ста и ком­ши­ја, Рам­бла је не­ка­да­шња бе­о­град­ска Штраф­та, на Рам­бли се нај­ че­шће чу­је ве­се­ли шпан­ски по­здрав: ’О ла! – што зна­чи здра­во, ћао... Ви­ди­мо се на Штраф­ти, ви­ди­мо се на Рам­бли... На Рам­бли је ви­ше град­ских по­зо­ри­шта, па чак и Опе­ра, на Рам­бли је ви­ше му­зе­ја, па и Му­зеј во­шта­них фи­гу­ра, на Рам­ бли је и Бо­ке­ри­ја, пи­ја­ца над пи­ја­ца­ ма... Ма ка­ква пи­ја­ца, рај­ски врт у ко­ме се чо­век бу­квал­но гу­би ме­ђу са­вр­ше­но аран­жи­ра­ним те­зга­ма свих мо­гу­ћих вр­ ста и бо­ја из­ло­же­них про­из­во­да. Тај врт углав­ном је­сте не­сно­сно бу­чан, али, шта мо­же­мо, та­кви су Шпан­ци. При­ча­ју као да се сва­ђа­ју.

Џе­па­ро­ши Џе­па­ро­ши ха­ра­ју сву­да у све­ту, али су у Бар­се­ло­ни пра­ва ин­сти­ту­ци­ја. Као за­чин. Ка­жу да је град без­бе­дан по жи­вот, али та­шне и нов­ча­ни­ци ни­су баш. Ма­ло ко ни­је имао бар не­ки бли­ски су­срет. За­то вр­ло озбиљ­но тре­ба схва­ти­ти упо­зо­ре­ња да се вред­но­сти не но­се са со­бом, да се мо­бил­ни те­ле­фо­ни и фо­то­а­па­ра­ти чвр­сто др­же у ру­ци.

ВИ­ДИ­КО­ВАЦ СА КО­ЛУМ­БА Од Тр­га Ка­та­ло­ни­је кли­зи Рам­бла у лу­ку, пра­во на трг Вра­та ми­ра, на ста­т уу Кри­сти­фо­ра Ко­лум­ба ви­со­ку осам­де­ сет ме­та­ра до чи­јег вр­ха се сти­же лиф­ том. Вре­ди се по­пе­ти и ба­ци­ти по­глед на ка­тар­ке лук­с у­зних јах­ти у ма­ри­ни, на ту­ри­стич­ке ту­ре бро­дом по лу­ци, на чу­ве­ни Аква­ри­јум са ста­кле­ним ту­ не­лом кроз ко­ји по­се­ти­о­ци по­сма­тра­ју под­вод­ни свет Сре­до­зе­мља, па у да­љи­ ни и на Бар­се­ло­не­т у, че­тврт пре­мре­же­ ну уским ули­чи­ца­ма са екс­клу­зив­ним за­нат­ским про­дав­ни­ца­ма и ре­сто­ран­ чи­ћи­ма ску­пим упра­во за­то што се на­ ла­зе тик уз пе­шча­не град­ске пла­же. На тим пла­жа­ма, ис­под по­ја­са по­ма­ло оли­ ња­лих пал­ми, мо­ре ни­је ло­ше, то­пло је, Сре­до­зем­но, али ту ипак не­ма пра­вог опу­шта­ња. Град дах­ће за вра­том, ву­че не­ки дру­ги маг­не­ти­зам. Да­бо­ме, Га­у­ди. Ипак не са­мо Га­у­ди, Бар­се­ло­на је кра­со­ти­ца и не­за­ви­сно од ње­га. Баш она­ко – да­ма. Озбиљ­на, тра­ ди­ци­о­нал­на, от­ме­на, ле­по ур­ба­ни­стич­ ки ишпар­та­на мно­штвом пар­ко­ва, тр­го­ ва и фон­та­на. Ско­ро да не­ма ули­це без бар не­ког тр­ги­ћа или фон­та­не. Осим Тр­ га Ка­та­ло­ни­је, на­да­ле­ко је чу­вен им­по­ зант­ни Шпан­ски трг. Ме­ђу фон­та­на­ма пр­ва на ранг ли­сти је Ма­гич­на Фон­та­на, због чу­де­сне игре во­де, све­тло­сти и бо­ја.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

 Улич­ни плес­ и про­це­си­ја

 Осмех­ Ме­ди­те­ра­на

39

П о­ с е ­т а

 Три­јум­фал­на ка­пи­ја у ­ Бар­се­ло­ни

А Гот­ска че­тврт ишпа­р­та­на уским по­пло­ча­ним ули­чи­ца­ма, укра­ше­на ка­ те­дра­лом Сан­та Еула­ли­јом, ба­зи­ли­ком Сан­та дел Мар и цр­квом Сан­та Ма­ри­ ја дел Пи, пра­ви је сред­њо­ве­ков­ни сим­ бол гра­да. Та ар­хи­тек­тон­ска па­ти­на као да ис­пу­шта по­ма­ло уста­јао ми­рис про­ шло­сти, та­ко да ни­је ло­ше по­сле осве­ жи­ти плу­ћа у пар­ку Ци­та­дел, огром­ном зе­ле­ном по­ја­с у иона­ко зе­ле­не и цвет­не Бар­се­ло­не. Ни­је чу­до што су ме­ђу те вр­ то­ве, фон­та­не и је­зе­ра сме­ште­не мно­ге зна­чај­не згра­де, по­пут Зо­о­ло­шког вр­та, Зо­о­ло­шког му­зе­ја, Бо­та­нич­ке ба­ште, Ге­ о­ло­шког му­зе­ја, Ка­та­лон­ског пар­ла­мен­ та, Три­јум­фал­не ка­пи­је... КРО­ВО­ВИ КАО СЛА­ДО­ЛЕД У КОР­НЕ­ТУ У Гве­љу, нај­лу­ђем пар­ку на све­т у, на Га­у­ди­је­вом смо те­ре­ну. Про­шли смо ње­ го­ву Па­ла­т у „Гвељ“ у бли­зи­ни Рам­бле

„Камп ноу“ Ма ка­кав Га­у­ди, ка­ква Рам­бла! За ми­ли­о­не на­ви­ја­ча пра­ви сим­бол Бар­се­ло­не су исто­и­ме­ни фуд­бал­ски клуб и „Камп ноу“, нај­по­пу­лар­ни­ји ста­ди­он у Евро­пи, ко­ји мо­же да при­ми без­ма­ ло 100.000 љу­ди. Кад пла­ви па­но­рам­ски ауто­бус гра­би аве­ни­ јом Ди­ја­го­нал, на овој ста­ни­ци си­ђе по­ла ауто­бу­са, ско­ро као код Са­гра­де. А око­ло ско­ро да не мо­же да се про­ђе од те­зги са свим мо­гу­ћим клуп­ским су­ве­ни­ри­ма.

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

и сти­гли у парк на бр­ду Ел Кар­мел, где је мај­стор баш она­ко пу­стио сво­јој ма­ шти на во­љу: сту­бо­ви­ма, ви­ја­дук­ти­ма, мо­за­ич­ком скулп­т у­ром игу­а­на, ка­жу нај­ду­жом клу­пом на све­т у, зми­јо­ли­ког об­ли­ка, пре­кри­ве­ном из­ло­мље­ним ке­ ра­мич­ким пло­чи­ца­ма. Са те клу­пе див­ но је по­сма­тра­ти па­но­ра­ма гра­да. Пу­штао је Га­у­ди ма­шти на во­љу и у мно­гим дру­гим зда­њи­ма раз­ба­ца­ним по Бар­се­ло­ни. Ку­ћу „Ви­сенс“ укра­сио је пла­вим ке­ра­мич­ким пло­чи­ца­ма, „Ла Па­ дре­ру“ (што зна­чи ка­ме­но­лом) на­пра­ вио је у об­ли­ку та­ла­са, без ијед­не оштре иви­це, а Ку­ћу „Ба­тљо“ у об­ли­ку шле­ма све­тог Ђор­ђа, са бал­ко­ном ко­ји под­се­ћа на ру­жу из­ра­слу из те­ла не­ма­ни, са кро­ вом на­лик на зма­ја. По­не­где му кро­во­ви ли­че на сла­до­лед у кор­не­т у... Ту­ри­сти су оду­ше­вље­ни, са­мо се кли­бе­ре и шкљо­ ца­ју фо­то­а­па­ра­ти­ма. Шкљо­ца­ју и у им­по­зант­ној нео­го­тич­ кој ка­те­дра­ли Са­гра­да Фа­ми­лиа (или Све­та По­ро­ди­ца), Га­у­ди­је­вом жи­вот­ном де­лу, где је и са­хра­њен. Пред тим зда­ њем, за­по­че­тим још 1882. и још не­за­вр­ ше­ном, ту­ри­сти са­ти­ма че­ка­ју за ула­зни­ це. Са­мо што су ту сви не­ка­ко озбиљ­ни, па и згра­ну­ти, ско­ро пре­пла­ше­ни, ме­ђу тим уне­до­глед ви­со­ким тан­ким сту­бо­ ви­ма ко­ји тво­ре чип­ка­сте та­ва­ни­це, док из­ме­ђу њих при­гу­ше­на све­тлост ула­зи у храм кроз без­број ви­тра­жа. А кад се још по том ен­те­ри­је­ру, ко­ји сим­бо­лич­ но пред­ста­вља ро­ђе­ње, смрт и ус­кр­сну­ ће Ису­са Хри­ста, раз­лег­ну зву­ци ор­гу­ ља, ма­ло ко­ме не за­и­скре су­зе у очи­ма. Са­ме кре­ну. И спо­ља­шњост Са­гра­де је фа­сци­нант­на, али не иза­зи­ва та­кве емо­ ци­је, мо­жда и због то­га што ни­ка­ко да се осло­бо­ди ске­ла ко­је ће ту оста­ти све до за­вр­шет­ка хра­ма, ка­жу 2026. го­ди­не! На кра­ју, да ви­ди­мо ко ће се увре­ди­ ти што ни­је спо­ме­нут: мно­штво див­них цр­ка­ва раз­ба­ца­них по гра­ду, кит­ња­ста Па­ла­та ка­та­лон­ске му­зи­ке чу­ве­ног ар­хи­ тек­те Љу­и­са До­ме­не­ка Мун­та­не­ра, Ку­ћа „Кал­вет“, кварт Гра­ци­ја, љуп­ко Шпан­ско се­ло са ре­пли­ком ар­хи­тек­тон­ских сти­ ло­ва и ста­рих за­на­та, За­ду­жби­на Ху­а­на Ми­роа, му­зеј Пи­ка­са, ам­фи­те­а­тар Грек, ма­на­стир Пе­дра­блес, фе­сти­ва­ли „Сан­та Мер­се“, По­вор­ка три кра­ља, Кар­не­вал, „Се­ма­на Сан­та“ у Гот­ској че­твр­ти...? Сви они и мно­ги дру­ги би­ће ду­бо­ко увре­ђе­ни, та­ко да мо­ра­мо опет у Бар­се­ ло­ну. И опет да се ја­ви­мо. 

Summer Timetable 2015 Povratni letovi Beograd - Split već od 113€!

Return flights Belgrade - Split starting from €113!

I.Pervan / HTZ

Za sat vremena do Jadrana!

Letovi su svakog ponedeljka, petka i subote od 2. maja 2015. U cenu su uračunate sve pripadajuće takse, osim cene usluge izdavanja karte. Broj mesta je ograničen.

To the Adriatic in an hour!

Flights will be operated on Mondays, Fridays and Saturdays from 2 May 2015.

The price includes all taxes, but not the Ticket Service Charge.

The number of seats is limited.

+385 1 6676 555

croatiaairlines.hr

Б е ­л е­ж н и­ц а

Град опи­сан

АМ­С ТЕР­ДАМ У НЕ­ДЕ­ЉУ, НА­ША АМЕ­ЛИ­ЈА ПУ­ЛЕН У АМ­С ТЕР­ДА­МУ

Текст и фо­то­гра­фи­је: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

осме­си­ма Не­мо­гу­ће би би­ло све­сти га на спи­сак зна­ме­ни­то­сти. И не­у­ме­сно. Ма­па је иона­ко тек ­ осмо­смер­ка ком­пли­ко­ва­них име­на. За­пра­во је нај­леп­ше са­мо се из­гу­би­ти. Па на­ба­са­ти ­ на пра­ви жи­вот. Нај­бо­ље смер­ни­це за упо­зна­ва­ње Ам­стер­да­ма су осме­си на ли­ци­ма ње­го­вих ста­нов­ни­ка. Ево јед­не ма­ле ко­лек­ци­је, ску­пље­не ус­пут, у јед­ном је­ди­ном да­ну

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

43

Б е ­л е­ж н и­ц а

 На ру­бу ­ „свет­ског оке­а­на“­

Н

и­је са­мо зе­ва­ње за­ра­зно. И осмех је. Кре­ће из очи­ју, по­глед лу­та, док се не срет­не са дру­гим по­ гле­дом, за­си­ја­ју очи и осмех­не се брк на јед­ном ли­цу, ми­ши­ћи се на дру­гом од­мах си­ме­трич­но пре­сли­ка­ју. Због уч­ти­во­сти или без раз­ло­га. У Ам­стер­да­му. ДЕ­ВОЈ­КА СА ПО­ЛА­РО­ИД КА­МЕ­РОМ

 Би­ци­кли ­ и бо­је: Шарм ам­стер­дам­ских ули­ца

44

Де­чак са ко­сом бо­је ли­му­на и сре­ бр­ним очи­ма на­пе­то по­сма­тра облу­так ко­ји окр­зне по­вр­ши­ну во­де оста­вља­ју­ћи на њој че­ти­ри тре­пе­ра­ва кон­цен­трич­на кру­га. Као мно­штво пла­вих лам­пи­ца све­ тлу­ца на сун­цу му­шка­рац у чуд­ној пла­ вој одо­ри. Окре­нут је ле­ђи­ма, на­лак­тио се на огра­ду тра­јек­та ко­јим се са Цен­ трал­не ста­ни­це пре­ла­зи у се­вер­ни део гра­да. У да­љи­ни на­зи­ре се та­бла са сло­ ви­ма „A pla­ce beyond be­li­ef “. Мо­мак и де­вој­ка на би­ци­кли­ма. Во­зе и др­же се за ру­ке. У ње­ној кор­пи­ци три жу­те ла­ле и на­ра­мак љу­би­чи­ца. У ње­ го­вој па­пир­на ке­са са ло­го­ом мар­ке­та „Ал­берт Хе­јин“. Из ке­се про­ви­ру­је јед­на гра­на ру­ко­ле. Дво­је ту­ри­ста у трам­ва­ју. За­пра­во њи­хов од­раз у про­зор­ском ста­клу. Не SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

др­же ма­пу, не­ма­ју пу­ну ке­с у су­ве­ни­ра. Али ви­ди се да су стран­ци. По за­чу­ђе­но­ сти, по за­љу­бље­но­сти, по збу­ње­но­сти, по умо­ру. Не­дав­но је ку­пи­ла по­ла­ро­ид ка­ме­ру. Не­ма на­ме­шта­ња, по­зи­ра­ња, зна­ме­ни­ то­сти, пра­ви­ла о све­тлу и кон­тра­све­ тлу... Са­мо слу­чај­ни жи­вот. Шкљо­ца, па кад до­ђе ку­ћи, до у де­таљ раз­гле­да тре­ нут­ке ко­је за­ро­би­ла на фо­ли­ји. ДЕ­ЧАК КО­ЈИ ШЉАП­КА ПО БА­РИ­ЦА­МА Да се пе­то­го­ди­шњи Кејс пи­та, ви­кенд би тра­јао пет да­на. Јер сва­ког ви­кен­да од­ла­зи код ба­ке. Она ми­ри­ше на вру­ће до­ма­ће ва­фле са ја­во­ро­вим си­ру­пом, на мен­тол бом­ бо­не, ко­је увек има у та­шни, на ру­зма­ рин, бо­си­љак, жал­фи­ју и дру­ге за­чин­ске биљ­ке ко­је га­ји у ма­лој про­зор­ској ба­ шти. Тај ми­рис оста­не му у но­с у цео по­ не­де­љак и по­ла утор­ка. Она му под ша­то­ром од ће­бе­та при­ ча о уза­ним згра­да­ма на оба­ли ре­ке Ам­ стел. То су оне згра­де што на вр­ху има­ ју ку­ку, јер то­ли­ко су уске да на­ме­штај је­ди­но кроз про­зор мо­же да уђе у стан. Са­мо што се у ње­ним при­ча­ма не спо­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

45

Б е ­л е­ж н и­ц а

46

/

N o t e b o o k

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

ми­њу ви­со­ки по­ре­зи и до­ви­тљи­ви пред­ у­зет­ни­ци, не­го вит­ки двор­ци за та­ну­ шне прин­це­зе, ле­те­ћи кла­ви­ри, ор­ма­ри и бер­же­ре. Та­ко му шти­му­је сно­ве. Па иза скло­пље­них очи­ју он на­ста­вља да од­мо­та­ва при­чу, ка­ко се ње­му ћеф­не. Она има слу­ха за ње­го­ве ма­ле хи­ро­ ве, ра­до­сти са­ме по се­би. Док хо­да ули­ цом ску­пља облут­ке, па кад му џе­по­ви баш оте­жа­ју, ста­не на мост и ба­ца их у во­ду. Во­ли кад се чу­је: блоп. Во­ли те во­ де­не оно­ма­то­пе­је. Ба­ка му је у дис­кон­т у „Хе­ма“ ку­пи­ла жу­те гу­ме­не чи­зми­це да мо­же да шљап­ка по ба­ра­ма. Кад ба­ри­ца не­ма, од­ве­де га на фон­та­ну Ha­ar­lem­mer­ plein и пу­сти га да бос тр­чи око во­до­ско­ ка ко­ји не­пред­ви­ди­во из­би­ја­ју из зе­мље. МУ­ШКА­РАЦ У ПЛА­ВОЈ ОДО­РИ Од­шкри­нуо је де­сно око и по­ку­шао да из­о­штри ма­лу ка­заљ­ку на ча­сов­ни­ ку. „Про­шло је под­не!“ – мр­зо­вољ­но је за­кљу­чио. Си­ноћ је остао до ка­сно с при­ја­те­љи­ма. Је­ли су га­у­ду и пи­ли ви­но, пре­ви­ше ви­на, при­ча­ли бе­сми­сли­це и сме­ја­ли се на сав глас. Смех је и да­ље од­ зва­њао у ње­го­вој гла­ви. Бол­но. Ни­је му се уста­ја­ло. Уоста­лом, ки­ша је це­ло пре­ под­не упор­но па­да­ла. Спи­ра­ла су­бот­њи та­лог са ули­це. Уми­ва­ла град за не­дељ­ну

це­ло­днев­ну си­је­сту. Јер не­де­ља је дан за ле­че­ње ма­мур­лу­ка, за пик­ник у Вон­дел пар­ку, за из­ле­жа­ва­ње на пла­жи Блиј­бург или за от­кри­ва­ње бла­га на бу­вљој пи­ја­ ци на тр­гу Ва­тер­лу. Остао је не­по­ми­чан у кре­ве­т у још не­ко вре­ме, је­ди­но је по­гле­дом пра­тио ка­пи ко­је су бра­зда­ле про­зор. Вре­ме је ћу­дљи­во ов­де. Пре­о­кре­не се док из­бро­ јиш до де­сет. Сун­це и обла­ци игра­ју се жмур­ке. Скла­ња­ју се у треп­та­је. За­сле­ пљу­ју­ћи удар све­тло­сти ко­нач­но га је по­ди­гао из кре­ве­та. Ка­же да жи­ви на сун­че­ву енер­ги­ју. Отр­чао је до ку­па­ти­ла, умио се, из ор­ма­ра из­ву­као пла­ву одо­ру на­лик на то­гу. „Та­ко се ле­по пре­си­ја­ва на сун­цу“, по­ми­слио је, ока­чио це­гер пре­ко ра­ме­на, од­ме­рио се у огле­да­лу, на­миг­нуо свом од­ра­зу и иза­шао на­по­ље.

 Улич­на­ умет­ност да­је по­себ­ну чар­ овом гра­ду

ПАР КО­ЈИ МИ­РИ­ШЕ НА МО­РЕ Мир­јам је ку­стос у га­ле­ри­ји ми­ни­ја­ ту­ра. Том ра­ди у ме­ди­ја­те­ци у На­ци­о­ нал­ном ин­сти­т у­т у за филм „Eye“. Ту су се и упо­зна­ли пре две го­ди­не, на све­ча­ ном отва­ра­њу му­зе­ја у но­вом мо­дер­ни­ стич­ком ру­ху. Жи­ве у при­зем­ном ста­ну у ули­ци Bro­u­wer­sgracht, тик уз ка­нал дуж ко­јег су уси­дре­не ку­ће бро­до­ви. Не во­ле ша­бло­не, упут­ства и ру­ти­ну. Али

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

 Ви­ше од­ пре­во­зног­ сред­ства:­ Пар­ки­ра­ли­ште за би­ци­к ле

47

Б е ­л е­ж н и­ц а не­де­ља ипак има свој ри­там. Јер та­ко су од­лу­чи­ли. Та­да све ра­де у ду­е­т у. За­јед­но се бу­де, за­јед­но пе­ру зу­бе, за­јед­но пи­ју чај од све­же на­не, за­јед­но из­ла­зе из ку­ће, син­хро­ни­зо­ва­но окре­ћу пе­да­ле на би­ ци­кли­ма, за­јед­но би­ра­ју на­мир­ни­це, по бо­ји или ми­ри­с у или ре­ђе пре­ма ре­цеп­ ту ко­ји је она пре не­ки дан пре­пи­са­ла са ка­на­ла „24Kitchen“. А он­да за­јед­но љу­ ште, сец­ка­ју, ме­ша­ју, про­ба­ју, па сма­њу­ју ва­тру, „још по­ла ми­ну­та!“ Те јул­ске не­де­ље ки­ша је па­да­ла це­ло ју­тро. Не ма­ри. Во­ле да по­ки­сну. Јер ки­ ша до­ла­зи са пу­чи­не, па он­да ми­ри­шу на мо­ре. Оба­ви­ли су ку­по­ви­ну, цр­ве­ну с ма­ло зе­ле­не. Свра­ти­ли су и на цвет­ну пи­ја­цу по жу­т у и ли­ла. Док су се вра­ ти­ли ку­ћи, ки­ша је пре­ста­ла. Отво­ри­ ли су ши­ром ве­ли­ка про­зор­ска кри­ла, због ко­јих згра­да из­гле­да као да ће по­ ле­те­ти сва­ког ча­са. Пу­сти­ли су сун­це на свој ша­ре­ни сто. И по ко­ји за­ин­те­ре­со­ ва­ни по­глед. ДЕ­ВОЈ­КА КО­ЈА СКУ­ПЉА ОСМЕ­ХЕ Ули­це у Ам­стер­да­му има­ју стра­шне  Ам­стер­дам­ски ка­на­ли су ва­жна на­зи­ве. Ze­e­bur­ger­dijk! Spa­ar­ndam­mer­ dijk! Spa­ar­ndam­mer­stra­at! Ни по­сле не­ ди­мен­зи­ја ­ ког вре­ме­на про­ве­де­ног у Хо­лан­ди­ји, жи­во­та гра­да

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

ре­као је Па­вле, и да­ље не по­ку­ша­ва да их из­го­во­ри. У јед­ној та­квој ули­ци ком­ пли­ко­ва­ног име­на на­ла­зи се шар­мант­ни „Ca­fe de Wal­vis“, мо­ја ма­ла ам­стер­дам­ска ру­ти­на: до­ру­чак и бес­пла­тан ин­тер­нет. Пре­ла­зим пр­стом пре­ко за­пра­во ни­чег но­вог код ку­ће и на­и­ла­зим на но­ви Ста­ шин ста­т ус, а Ста­ши­не ре­чи ни­по­што не про­пу­штам: „Што љу­ди има­ју про­ блем с ја­вља­њем на ули­ци? Не ми­слим на оне ко­ји не раз­го­ва­ра­ју ме­ђу­соб­но и на слич­не не­тр­пе­љи­во­сти. Ми­слим на дво­је љу­ди ко­ји се зна­ју из не­ког слу­ чај­ног су­сре­та, или из не­ког дав­но про­ шлог жи­во­та, или из не­ке осме при­че. И зна­ју се, мо­жда се тек ма­ло зна­ју, али су се сва­ка­ко пре­по­зна­ли. И јок, не­ће да се ја­ве, не­го глу­ме да се ни­с у ви­де­ли.“ Истог да­на на тим ули­ца­ма стра­шних на­зи­ва из чи­ста ми­ра љу­ба­зно ми се ја­ ви­ло не­ко­ли­ко не­по­зна­тих осме­ха. Јер, ето, по­гле­да­ла сам их. За­то што су би­ли ле­пи или чуд­ни или сам их тек слу­чај­но окр­зну­ла оком. Јед­на де­вој­ка са по­ла­ро­ ид ка­ме­ром, је­дан де­чак ко­ји је шљап­као по ба­ри­ца­ма, је­дан му­шка­рац у пла­вој одо­ри, је­дан пар на чи­ју тр­пе­зу ми је за­ лу­тао по­глед. А тај осмех, из­не­над­ни и без­раз­ло­жни, то је не­што што мо­ра да улеп­ша дан. 

УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ По­слов­на­је­ди­ни­ца­„Ра­дој­ка­Ла­кић“­на­Ава­ли На­пра­вље­но­ на­ те­ме­љи­ма­ објек­та­ са­ кра­ја­ три­де­се­тих­ го­ди­на­ XX­ве­ка,­ово­је­и­се­ди­ште­Уста­но­ве­сту­дент­ског­од­ма­ра­ли­шта­„Бе­ о­град“.­На­ла­зи­се­на­нај­леп­шем­де­лу­пла­ни­не­Ава­ла,­на­обо­ду­срп­ ске­пре­сто­ни­це.­По­сле­ру­и­ни­ра­ња­у­про­ле­ће­1999,­то­ком­агре­си­је­ Се­ве­ро­а­тлант­ског­пак­та­на­Ср­би­ју,­цео­обје­кат­је­по­ступ­но­об­но­ вљен.­Да­нас­је­то­­јед­но­од­нај­мо­дер­ни­јих­сту­дент­ских­од­ма­ра­ли­ шта­у­овом­де­лу­Евро­пе.­Пру­жа­од­ли­чан­сме­штај,­ис­хра­ну­и­цео­ спек­тар­дру­гих­услу­га­сту­ден­ти­ма,­али­и­ко­ри­сни­ци­ма­спо­ља. Са­сто­ји­се­од­два­де­ла:

Но­ви­обје­кат­„Ава­ла“­ По­вр­ши­не­ 5.357­ ква­драт­них­ ме­та­ра,­ ка­па­ци­те­та­ 158­ ле­жа­је­ва.­ Има­ ре­сто­ран­ску­ са­лу­ са­ 200­ ме­ста,­ кон­фе­рен­циј­ску­ са­лу­ са­ 150­ ме­ста,­са­лу­за­се­ми­на­ре­2х30­ме­ста­и­лет­њу­ба­шту­са­200­ме­ста.

Де­па­данс­ Ка­па­ци­тет­му­је­73­ле­жа­ја­у­дво­кре­вет­ним­и­тро­кре­вет­ним­со­ ба­ма.­Има­ре­сто­ран­ску­са­лу­са­180­ме­ста.

011­3907­946 •

Генерала­Жданова­201,­11226­Београд­ 011­3907­947 • recepcija.avala@usob.rs­ • www.usob.rs

С в е­т о­ в и

50

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Ста­ро гне­здо над кли­су­ром ГРАД КОН­С ТАН­ТИН, СКРИ­ВЕ­НО БЛА­ГО АЛ­ЖИ­РА

Не­ки ка­жу да то и ни­је град не­го љуп­ка дра­пе­ри­ја ока­че­на о ли­ти­цу над ре­ком Ру­мел. ­ До­вољ­но да­ле­ко и до­вољ­но бли­зу, са­чу­вао је нео­бич­ну при­влач­ност кроз ве­ко­ве. Фе­ни­ча­ни ­ су ов­де из­гра­ди­ли на­се­ље, Ну­ми­ди ре­зи­ден­ци­ју, Ри­мља­ни фо­рум и аква­дукт, ста­ри ­ Ара­пи твр­ђа­ву, Тур­ци џа­ми­ју, Ал­жир­ци уни­вер­зи­тет. А да­на­шњи ста­нов­ни­ци упра­во гра­де ту­ри­стич­ку при­чу овог гра­да, пред­ло­же­ног да у 2015. бу­де пре­сто­ни­ца арап­ске кул­ту­ре

Текст и фо­то­гра­фи­је: Со­ња Ла­па­та­нов

Н

а ис­то­ку Ал­жи­ра, у пла­нин­ској обла­сти уда­ље­ној око ше­зде­сет ки­ло­ме­та­ра од Сре­до­зем­ног мо­ ра, на­ла­зи се овај град, тре­ћи по ве­ли­чи­ ни у зе­мљи (по­сле пре­сто­ни­це Ал­жир и Ора­на). Глав­ни је град исто­и­ме­не про­ вин­ци­је, ин­ду­стриј­ски цен­тар и ва­жан са­о­бра­ћај­ни чвор. У ње­му су уни­вер­зи­ тет, ви­со­ка ислам­ска шко­ла, вој­ни објек­

ти, па­ла­та Ах­мед-бе­га, али и ан­тич­ка ба­шти­на, као што су рим­ски аква­дукт и ста­т уа рим­ског ца­ра Кон­стан­ти­на, по ко­ме град но­си име. На ме­сту да­на­шњег цен­тра гра­да Фе­ни­ча­ни су из­гра­ди­ли на­се­ље, Ну­ми­ди ре­зи­ден­ци­ју, Ри­мља­ни фо­рум, а Ара­пи Ка­збу (Твр­ђа­ву), ко­ја је и са­да ту. Иако ве­ћи­на по­сто­је­ћих зва­нич­них згра­да у SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

51

С в е­т о­ в и  Мо­ну­мен-­ ­тал­ни спо­ме­ник пре­ци­ма. ­ Град­ско ­ по­зо­ри­ште. ­ Уну­тра­шњост нај­ве­ће џа­ми­је ­ у Кон­стан­ти­ну. Ур­ме, хлеб и чај од мен­те су ­ не­за­о­би­ла­зни ­ ов­де

Кон­стан­ти­ну стил­ски при­па­да на­сле­ ђу фран­цу­ског ко­ло­ни­ја­ли­зма, ве­о­ма је ви­дљив и ото­ман­ски ути­цај, на­ро­чи­ то из раз­до­бља Са­лах-бе­го­ва. У вре­ме осни­ва­ња, пре две хи­ља­де го­ди­на, пла­то окру­жен ви­со­ким ли­ти­ца­ма и ду­бо­ком кли­с у­ром био је од­лич­но ме­сто за по­ди­ за­ње гра­да. Те­шко осво­ји­во спо­ља. Ка­жу да је то „атрак­ци­ја ко­ју је ство­ри­ла при­ ро­да, а улеп­шао чо­век“. Ду­га је и бур­на исто­ри­ја овог гра­да. Ка­ме­ну твр­ђа­ву ко­ја се ди­же увис из ко­ ри­та ре­ке Ру­мел чо­век је за­по­сео још у нео­ли­т у. У ан­ти­ци знан као Сир­та и као Ка­цен­ти­на, био је и глав­ни град Ну­ ми­ди­је. Сво­јим ве­ли­чан­стве­ним јав­ним згра­да­ма, бро­јем ста­нов­ни­ка, по­ли­тич­ ким и кул­т ур­ним зна­ча­јем, из­два­јао се од оста­лих гра­до­ва се­вер­не Афри­ке. А ВРЕ­МЕ ЈЕ ЧИ­НИ­ЛО СВО­ЈЕ Ве­ко­ви­ма је овај град при­вла­чио ос­ ва­ја­че и тр­гов­це из Сре­до­зе­мља: Је­вре­је из Шпа­ни­је и Фран­цу­ске, Ве­не­ци­јан­це, Ђе­но­вља­не, Тур­ке... Тра­го­ви раз­ли­чи­тих ци­ви­ли­за­циј­ских ути­ца­ја и да­нас су ов­ де ви­дљи­ви. Од XVI ве­ка, под Осман­ли­ја­ма, Кон­ стан­тин по­ста­је ва­жан и не­за­ви­сан ви­ ла­јет, од­но­сно бе­го­ви­на. Та­ко је све до 1837, ка­да су Фран­цу­зи ис­те­ра­ли по­ след­њег бе­га и пре­у­зе­ли власт. У Кон­ стан­ти­ну и су­сед­ним Се­ти­фу и Гел­ми 8. ма­ја 1945. за­по­чео је по­крет за не­за­ ви­сност Ал­жи­ра. У знак се­ћа­ња на тај дан, мно­ге ули­це у ре­ги­о­ну и да­нас но­се име 8. мај. Вре­ме је, на­рав­но, чи­ни­ло сво­је. Број ста­нов­ни­ка се то­ком ве­ко­ва по­ве­ћа­вао, град је пре­ра­стао пла­то и пре­лио се у су­сед­не обла­сти, ис­под пла­тоа и по Ха­ ма до­ли­ни. Мно­ге згра­де у Ка­зби су на са­мој иви­ци ли­ти­ца и про­сто је не­за­ми­ сли­во ка­ко су по­ди­за­не, ко­ли­ка је сме­ лост не­и­ма­ра би­ла по­треб­на, па и хра­ брост оних ко­ји ту до да­нас жи­ве. Фан­та­сти­чан по­глед на Кон­стан­тин пру­жа се са дру­ге стра­не кли­с у­ре, тач­

Освајања и обнове Када је Јулије Цезар победио армију Јубе Првог, град ос­ та­ је престоница римске Нумидије. После једног устанка, Рим­љани 311. године уништавају град, али он касније бива обновљен по наредби Константина Великог, по коме носи име до наших дана.

52

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Лавиринт Још од времена Феничана, Римљана и Турака стена на којој се налази Константин крије у себи испреплетане лагуме, тајне ходнике, катакомбе и казамате. Постоје бројни скривени улази и пролази. Неки подруми одвојени су само танким зидом од подземног света Константина. Многим непријатељима, посебно Французима, овај својеврсни лавиринт остао је вечна мистерија.

но из­над мо­ста Си­ди М Цид, са исто­и­ ме­ног бр­да, на ко­ме се на­ла­зи мо­ну­мен­ тал­ни Спо­ме­ник мр­тви­ма (по­диг­нут у знак се­ћа­ња на ста­нов­ни­ке Кон­стан­ ти­на ко­ји су да­ли жи­вот за до­мо­ви­ну, у вре­ме ка­да је Ал­жир био фран­цу­ска ко­ло­ни­ја). По­глед са бр­да на ста­ру Ка­ збу, но­ви град, на па­чворк об­ра­ђе­них по­ља у да­љи­ни, џа­ми­је, мо­сто­ве, ви­ ја­дук­те, ду­бо­ку кли­с у­ру ко­ју над­ле­ћу пти­це и на зми­јо­ли­ку ре­ку Ру­мел ко­ја бу­чи и ху­чи на ње­ном дну, из­у­зе­тан је до­жи­вљај. У пра­и­сто­ри­ји, ка­же ле­то­пис, ре­ка Ру­мел би­ла је по­нор­ни­ца. Уме­сто да се про­би­ја кроз ма­сив­не креч­њач­ке сте­не, она је про­шла ис­под њих и про­на­шла лак­ши пут. Пла­фон из­над по­нор­ни­це стал­но се уру­ша­вао и та­ко је на­ста­ла кли­с у­ра. Тра­го­ви се још мо­гу ви­де­ти у ре­ци. Уза­ну и ду­бо­ку кли­с у­ру ре­ка на­ пу­шта пре­ко буч­ног во­до­па­да. Огром­ни пла­то на ко­јем дре­ма Ка­зба оба­ви­ја­ју ули­це укле­са­не у ли­ти­це. Ви­ју­га­ју и по ви­ја­дук­т у ста­ром сто­ти­не го­ди­на, не­ ста­ју у на­сво­ђе­ним про­ла­зи­ма и ту­не­ ли­ма. По њи­ма ју­ре ауто­мо­би­ли и тру­бе нер­во­зни во­за­чи, не оба­зи­ру­ћи се на ви­ си­ну, ли­ти­це и ре­ку у ду­би­ни. Мост Си­ди М Цид, знан и као ви­се­ћи мост, је­дан је од сим­бо­ла Кон­стан­ти­на. Ду­га­чак 164 ме­тра, отво­рен је за са­о­бра­ ћај дав­не 1912. Спа­ја ста­ру Ка­збу са па­ ди­ном бр­да Си­ди М Цид. По­глед одав­де оста­вља без да­ха, баш као и бла­го ви­ бри­ра­ње мо­ста при­ли­ком про­ла­ска во­ зи­ла, из­над кли­с у­ре ду­бо­ке пре­ко сто ме­та­ра. Два­на­ест че­лич­них ка­бло­ва ко­ји др­же мост об­но­вље­ни су 2000. го­ди­не и ули­ва­ју по­ве­ре­ње. Са сво­јим кри­ву­да­вим ули­ца­ма, со­ ка­ци­ма, стр­мим сте­пе­ни­ца­ма, фа­са­да­ма, ка­пи­ја­ма, про­зо­ри­ма, бал­ко­ни­ма, дра­ма­ тич­ним по­гле­дом на кли­с у­ру и мо­сто­ве,

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

53

С в е­т о­ в и

Град мостова Стари град Константин познат је по свом необичном положају. Налази се на високом платоу и био је доступан само преко узане камене кресте са југозападне стране. Са осталих страна приступ је био немогућ, јер га од платоа Сиди М Цид одваја дубока клисура реке Румел. Данас, међутим, плато са осталим деловима града спајају мостови. Зато Константин зову и „град мостова“.

 Вре­ме и ­ му­дрост: ­ Ста­ри­ца из Кон­стан­ти­на

цен­тар Кон­стан­ти­на је ди­ван про­стор за уз­бу­дљи­ву шет­њу. Кроз со­ка­ке, крај за­нат­ских рад­њи, фри­зер­ских са­ло­на и ре­сто­ра­на из ко­јих ми­ри­ше тек при­ пре­мље­на хра­на, сти­же се до Па­ла­те Ах­ мед-бе­га, у ко­јој је са­да му­зеј. Бег ју је из­ гра­дио у дру­гој че­твр­ти­ни XIX ве­ка, али ни­је ду­го ужи­вао у ње­ној ле­по­ти. Уз­ма­ као је пред Фран­цу­зи­ма, ко­ји су па­ла­т у пре­тво­ри­ли у сво­је се­ди­ште. Од сти­ца­ња не­за­ви­сно­сти, па­ла­т у ко­ри­сти ал­жир­ ска вој­ска. Иако је би­ла за­тво­ре­на, у том пе­ри­о­ду па­ла­та је зна­чај­но об­на­вља­на и ис­тра­жи­ва­на. Иза ви­со­ких бе­лих зи­до­ ва је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих обје­ка­та из ото­ман­ског пе­ри­о­да у Ал­жи­ру: низ ода­ја и дво­ри­шта окру­же­них ар­ка­да­ма, укра­ ше­них ве­ли­ким по­вр­ши­на­ма ту­ни­ских и фран­цу­ских ке­ра­мич­ких пло­чи­ца, вр­то­ ви­ма ма­сли­на и по­мо­ран­џи, мер­мер­ним сту­бо­ви­ма и вра­ти­ма из­ре­зба­ре­ним у ке­дро­ви­ни.

УР­МЕ ОД СВЕ­ТЛО­С ТИ И ЧАЈ ОД МЕН­ТЕ По­сле оби­ла­ска па­ла­те, по­се­ти­о­ци се у хла­до­ви­ни „Ка­феа де ла Плас“ осве­жа­ ва­ју ча­јем од мен­те и слат­ким ал­жир­ ским „ур­ма­ма све­тло­сти“, „de­glet no­ur“. Те ур­ме ме­ке су на до­дир, све­тле и про­ зир­не, укус им под­се­ћа на мед. Сло­ве за „кра­љи­це ур­ми“ и нај­бо­ље на све­т у. Јед­на од зна­ме­ни­то­сти Кон­стан­ти­на је мо­ну­мен­тал­на џа­ми­ја Еми­ра Аб­дел­ ка­де­ра, са два еле­гант­на ми­на­ре­та ви­ со­ка 172 ме­тра. Из­град­ња овог зда­ња за­по­че­ла је 1968, с иде­јом да се по­диг­не храм у ко­ји ће мо­ћи да ста­не 10.000 вер­ ни­ка. Ка­сни­је, у вре­ме пред­сед­ни­ка Ху­а­ ри­ја Бу­ме­ди­је­на (1932–1978), ова џа­ми­ја пре­ра­ста у јед­ну од нај­ве­ћих на све­т у и пр­ви мо­дер­ни ислам­ски уни­вер­зи­тет у Ал­жи­ру. За град Кон­стан­тин ве­зу­је се јед­но ве­о­ма ва­жно от­кри­ће. Шарл Луј Ал­ фонс Ла­ве­ран, ле­кар фран­цу­ске вој­не бол­ни­це ста­ци­о­ни­ра­не у Кон­стан­ти­ну, у но­вем­бру 1880. пр­ви је опи­сао да је па­ ра­зит из гру­пе про­то­зоа узроч­ник ма­ ла­ри­је. От­крио га је у кр­ви не­по­сред­но по­сле смр­ти бо­ле­сни­ка. За ова и дру­га от­кри­ћа из обла­сти па­ра­зи­то­ло­ги­је, Ла­ ве­ран је до­био „Но­бе­ло­ву на­гра­ду“ 1907. Иако трећи град по величини, ре­ла­ тивно близу туристичких центара на Сре­доземном мору и важних саобра­ ћај­ница, са занимљивом туристичком по­­нудом, Константин је неправедно у сенци престонице Алжир. Кажу да је проблем у планинском окружењу, стр­ мим падинама, високим превојима и серпентинама, због којих туристи не хрле у овај град. А и недовољно се о ње­му зна. Арапска лига за образовање, културу и научне организације (ALEC­ SO) предложила је Константин за пре­ сто­ницу арапске културе у 2015. Ето при­лике да се неправде исправе и пра­ знине попуне. 

Летеће острво Француски писац Александар Дима назвао је Константин „фантастичним градом, налик на Гуливерово летеће острво Лапут“. Многе зграде су оронуле или пропале, али тај „осећај фантазије“ још није ишчезао.

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ ПЈ­„Рат­ко­Ми­тро­вић“­на­Зла­ти­бо­ру Реч је о више објеката високе категорије, изграђених осамдесетих и деведесетих година XX века. Адаптирани су и обновљени по модер­ ним стандардима. Налазе се на само пола километра од центра Злати­ бора, у лепој боровој шуми, и нуде изузетне услове за одмор и рекре­ ацију. За боравак овде влада велико интересовање студената. Пружају услуге и корисницима споља. Комплекс се састоји се од четири објекта:

Ви­ла­„Ср­би­ја“,

површине 2.015 квадратних метара, капацитета 39 лежаја. Има ресто­ ранску салу са 250 места (четири звездице), салу за семинаре са 50 места и летњу башту са 150 места.

Ви­ла­„Лов­ћен“,

површине 3.238 квадратних метара, капацитета 141 лежај.

Ви­ла­„Зла­ти­бор“,

површине 1.276 квадратних метара, капацитета 88 лежаја, са спорт­ ском теретаном.

Ви­ла­„Ро­ма­ни­ја“,

конгресни центар, са две сале од по 250 места, површине 1.920 ква­ дратних метара, и са смештајним капацитетом од 58 лежаја.

031 841 369 •

Улица спортова бб, 31315 Златибор 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs

О ба­л e

СИ­ЦИ­ЛИ­ЈА, МЕ­С ТО ГДЕ ЈЕ БОГ ПО­ЉУ­БИО ЗЕ­МЉУ

У је­згру ве­ли­ког

пла­вет­ни­ла

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

По ле­ген­ди, за­ди­вљен оним што је ство­рио, Тво­рац је узео свет у ру­ку и по­љу­био га. ­ На ме­сту где је спу­стио усне на­ста­ла је Си­ци­ли­ја. „Си­ци­ли­ја је рај у ко­јем ће­те на­ћи кључ ­ за све од­го­во­ре“, на­пи­сао је Ге­те 1787. Пре­те­ри­ва­ње? До­бро, пр­во от­пу­туј­те та­мо, ­ на то остр­во ко­је је јед­ном но­гом у ју­жној Евро­пи, дру­гом у се­вер­ној Афри­ци. Не­ка у ва­ма ­ бу­ду за­пи­са­ни ти ми­ри­си и уку­си, зву­ко­ви и бо­је, те сли­ке и се­ћа­ња. По­сле ре­ци­те Текст и фо­то­гра­фи­је: Да­ша Мар­ја­но­вић

Поглед са Таормина

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

57

О ба­л e

К

а­жу да са сва­ког пу­то­ва­ња у се­ ћа­њу оста­ну за­пи­са­ни ти­пич­ни ми­ри­си, уку­си, зву­ко­ве и бо­је. У том слу­ча­ју, Си­ци­ли­ја ми­ри­ше на ма­ сли­ња­ке, ци­тру­се, ли­мон­ће­ло, има укус мар­ци­па­на и цр­ве­них по­мо­ран­џи, ослу­ шку­је се у шу­шта­њу та­ла­са, зви­жда­њу ли­пар­ских ве­тро­ва, звец­ка­њу шо­љи­ца за еспре­со и ка­пу­ћи­но, ман­до­ли­на­ма и гла­сном сме­х у. Бо­је остр­ва су тир­ки­зна као Ти­рен­ско мо­ре, там­но­пла­ва као јон­ ске ду­би­не, зе­ле­на као как­т у­си и пал­ме, жу­та као ли­мун и као сун­це, ру­жи­ча­ста као цвет оле­ан­де­ра, цр­ве­на као ла­ва, цр­ на као вул­кан­ска пра­ши­на, бе­ла као ка­ мен ко­јим је по­пло­ча­на Си­ра­ку­за. Си­ци­ли­ја је је­дин­стве­на упра­во по сво­­јој ра­зно­вр­сно­сти. Јед­ном но­гом у Евро­пи, дру­гом у Афри­ци, ра­за­пе­та је из­ме­ђу пре­фи­ње­но­сти Ста­рог кон­ти­нен­ та и ди­вљи­не африч­ког се­ве­ра. Раз­ли­чи­ тост се об­ја­шња­ва и чи­ње­ни­цом да је то нај­ви­ше осва­ја­но остр­во на све­т у, те су свој траг у ње­ном фол­кло­ру и ар­хи­тек­т у­ ри оста­ви­ли Кар­та­ги­ња­ни, Гр­ци, Ри­мља­ ни, Ван­да­ли, Го­ти, Ви­зан­тин­ци, Са­ра­це­ни, Нор­ма­ни, Хаб­збур­зи, Бур­бо­ни. ПА­ЛЕР­МО Ло­ги­ком при­о­ри­те­та и јеф­ти­них ле­ то­ва, пу­то­ва­ње по Си­ци­ли­ји нај­бо­ље је по­че­ти од Па­лер­ма.

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Ју­тро у Па­лер­му ми­ри­ше на све­же во­ ће и по­вр­ће. На улич­ним пи­ја­ца­ма, ко­је сло­ве за нај­бо­ље у Ита­ли­ји, мо­гу се на­ћи ра­зни нео­бич­ни про­из­во­ди – па­ра­дајз су­шен на сун­цу, раз­не вр­сте ма­сли­на, ти­кви­це и по ме­тар ду­гач­ке, ми­ни­ја­т ур­ не ба­на­не, цр­ве­не по­мо­ран­џе, су­ве­ни­ри од вул­кан­ске ла­ве. Од под­не до три са­та Си­ци­ли­ја је на па­у­зи. Та­да не ра­ди ни­шта осим ре­сто­ра­ на, јер је то вре­ме руч­ка, али и скла­ња­ња од нај­ве­ће вру­ћи­не. За ту­ри­сте у се­зо­ни то је са­вр­ше­но вре­ме за од­ла­зак на пла­ жу. Па­лер­мо је луч­ки град, па је нај­бо­ље ре­ше­ње обли­жња ва­ро­ши­ца Мон­де­ло или не­што да­љи Ће­фа­лу. У том ме­ста­ шцу на­ла­зи се и „Ду­о­мо“, јед­на од ис­про­ ба­но нај­бо­љих сла­до­ле­џи­ни­ца на остр­ву. Ако од­лу­чи­те да се рас­хла­ди­те сла­до­ле­ дом, не­мој­те се за­чу­ди­ти кад вас пи­та­ју хо­ће­те ли да га по­слу­же у ча­ши­ци или у бри­о­шу. На­рав­но, иза­бе­ри­те бри­ош, јер ниг­де дру­где не­ће­те има­ти при­ли­ку да је­де­те сла­до­лед са слат­ким хле­бом. По­сле три по­но­во се отва­ра­ју вра­та број­них град­ских зна­ме­ни­то­сти. Па­лер­ мо су 734. го­ди­не пре но­ве ере осно­ва­ли Кар­та­ги­ња­ни, то­ком исто­ри­је био је на ме­ти ра­зних осва­ја­ча, а у са­став кра­ље­ви­ не Ита­ли­је ула­зи 1860. Због свих тих ути­ ца­ја град има нео­бич­ну ле­по­т у. Збу­њу­ју­ ћу и за­ди­вљу­ју­ћу. Јер рав­но­прав­но се ту уз­ди­жу жи­во­пи­сне ори­јен­тал­не па­ла­те,

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

59

О ба­л e

60

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

фон­та­не и вр­то­ви, хри­шћан­ске цр­кве и ка­те­дра­ле, грч­ки те­а­три и спо­ме­ни­ци. У цен­тру Па­лер­ма на­ла­зи се рас­кр­ сни­ца Ква­тро Кан­ти, на ко­јој се град ра­ чва у че­ти­ри прав­ца. На ко­ју год стра­ ну да кре­не­те, има­ће­те шта да ви­ди­те. Не­ке од не­за­о­би­ла­зних зна­ме­ни­то­сти су Град­ска ка­те­дра­ла, ма­на­стир Сан Ђо­ ва­ни де­љи Ере­ми­ти, Нор­ман­ска па­ла­ та, зам­ко­ви Зи­са и Ку­ба, Ка­пу­цин­ски са­мо­стан. Јед­на од ста­ни­ца ту­ри­ста су Ка­та­ком­бе ка­пу­ци­не­ра, у ко­ји­ма по­чи­ ва ви­ше од осам хи­ља­да бал­за­мо­ва­них Си­ци­ли­ја­на­ца. Култ мр­твих био је ве­о­ ма ва­жан на Си­ци­ли­ји. Му­ми­фи­ка­ци­ја је прак­ти­ко­ва­на све до 1881. Ко­ри­сте­ћи куп­ке од ар­се­ни­ка, ка­пу­цин­ски фра­три чу­ва­ли су те­ла углед­них гра­ђа­на и по­ла­ га­ли их у ка­та­ком­бе, па за не­ко­ли­ко евра и да­нас мо­гу да се ви­де. ЛИ­ПА­РИ И ТА­ОР­МИ­НА У да­љи оби­ла­зак нај­бо­ље је кре­ну­ти во­зом, ко­ји про­ла­зи тик уз се­вер­ну оба­ лу остр­ва, па се то­ком це­ле во­жње ви­ди мо­ре. Сле­де­ћа ста­ни­ца је лу­ка Ми­ла­цо, из ко­је по­ла­зи тра­јект ка Еол­ским остр­ ви­ма. Пре не­го што по­ју­ри­те да за­у­зме­те ме­сто на па­лу­би, с нај­бо­љим по­гле­дом на хо­ри­зонт, про­ве­ри­те је­сте ли по­не­ ли ше­шир или ма­ра­му. Еол­ска остр­ва су до­би­ла име по Еолу, бо­гу ве­тро­ва. С раз­ло­гом. У Еол­ском ар­хи­пе­ла­гу на­ла­зи се не­ ко­ли­ко остр­ва. Нај­ве­ће су мон­ден­ски Ли­па­ри, уто­чи­ште за слав­не и ма­ли рај за про­сеч­не. То острв­це оста­вља за со­ бом осе­ћај не­ке слат­ко­ће и крх­ко­сти. На ње­му је све ми­ни­ја­т ур­но и ин­тим­но, по­чев­ши од уских ули­чи­ца, зби­је­них ло­ ка­ла, ку­ћи­ца и ба­шти­ца. По­тре­ба за ши­ ри­ном на­док­на­ђу­је се по­гле­дом на бес­ крај­ни Ме­ди­те­ран. По­сто­ји ви­ше на­чи­на за упо­зна­ва­ње остр­ва. Од­мах по­сле ис­кр­ца­ва­ња са тра­ јек­та, пут­ни­ке пре­пла­ве „нај­по­вољ­ни­је по­ну­де“ за раз­гле­да­ње: из­најм­љи­ва­ње ску­те­ра за во­жњу по су­вом или оних за „ја­ха­ње по та­ла­си­ма“, оби­ла­зак пе­ћи­на бро­ди­ћем... А као јед­на од нај­бо­љих оп­ ци­ја оста­је и при­јат­на шет­ња кроз ма­ли ла­ви­ринт ка­ме­них згра­да, ту­не­ла и за­ве­ са ша­ре­них африч­ких ма­ра­ма. Још јед­на мон­ден­ска од­ред­ни­ца на Си­ци­ли­ји је Та­ор­ми­на. По­сма­тра Ет­ну и „ве­ли­ко пла­вет­ни­ло“ са две сто­ти­не

ме­та­ра ви­си­не. На­ла­зи се на вр­ху стр­  Ван ме­те­жа мог бре­га, до ког се мо­же сти­ћи ко­ли­ма, ту­ри­ста,­ ауто­бу­сом, жи­ча­ром или пе­шке, сер­пен­ не­где у спо­ред­ним ти­на­ма, за оне са ма­ло ви­ше аван­т у­ри­ ули­ца­ма и на стич­ког ду­ха. скри­ве­ним ма­лим Мно­ги ће ре­ћи да је Та­ор­ми­на нај­ тр­го­ви­ма,­ леп­ше ме­сто на остр­ву. И за­и­ста, пре­ле­ од­ви­ја се права па је, не­жна, пу­на цве­ћа и по­пло­ча­них сва­ко­дне­ви­ца­ ули­чи­ца. Али ако се обра­ти па­жња на Си­ци­ли­је це­не, ча­ро­ли­ја бле­ди. Нерв за ку­по­ви­ну ту тре­ба сми­ри­ти и пу­сти­ти га да про­ ра­ди у не­ком ве­ћем гра­ду, пред из­ло­зи­ ма са ро­бом на сни­же­њу. У Та­ор­ми­ни, пак, сла­ђе је на глав­ном тр­гу по­је­сти чу­ ве­ну си­ци­ли­јан­ску гра­ни­т у од ли­му­на и ужи­ва­ти у оно­ме што ну­ди кул­т ур­на ба­шти­на. Цео град је пе­шач­ка зо­на, са мно­го уских ули­ца ко­је во­де или до тр­га или до грч­ког по­зо­ри­шта. Те­а­тро Гре­ко по­ти­че још из хе­ле­ни­стич­ког до­ба. Из­ гра­ђен је на је­дин­стве­ној по­зи­ци­ји, са фан­та­стич­ним по­гле­дом на за­ди­мље­ ну Ет­ну, што је пр­во­бит­но слу­жи­ло као при­род­на сце­но­гра­фи­ја. ЕТ­НА И КА­ТА­НИ­ЈА Ко­ли­ко че­сто вам се пру­жа при­ли­ка да про­ше­та­те по јед­ном ак­тив­ном вул­ ка­ну?! Од­ла­зак на Ет­ну, да­кле, из­лет је ко­ји не би тре­ба­ло про­пу­сти­ти. Ет­­на је нај­ви­ши, нај­ак­тив­ни­ји и нај­истр­а­же­ни­ ји вул­кан у Евро­пи. Од 141. го­ди­не ста­ ре ере на овом вул­ка­ну је стра­да­ло све­га 48 љу­ди. Еруп­ци­је ни­с у екс­пло­зив­не и опа­сне су са­мо за нео­пре­зне. Оба­ве­зна опре­ма за овај из­лет су па­ти­ке, ду­ге но­ га­ви­це и ду­ги ру­ка­ви, због пра­ши­не и ја­ких ве­тро­ва. По­сто­ји ви­ше на­чи­на за пе­ња­ње на Ет­ну. Мо­же да се иде жи­ча­ ром, ауто­бу­сом, џи­пом или тре­кинг ва­ ри­јан­та. У сва­ком слу­ча­ју, кад стиг­не­те на 2.800 ме­та­ра, ста­не­те на цр­вен­ка­сту пра­ши­ну кра­те­ра, док је ис­под вас Си­ ци­ли­ја у обла­ци­ма, осе­ћај је ко­ји ни­ка­да не­ће­те за­бо­ра­ви­ти.

Филм Си­ци­ли­ја је и јед­на од оми­ље­них де­сти­на­ци­ја фил­ма­џи­ ја. Ту су сни­ма­ни „Кум“, „Џо­ни Сте­ки­но“, „Ве­ли­ко пла­вет­ни­ло“, „Ма­ле­на“, па су љу­би­те­љи тих фил­мо­ви у при­ли­ци да ви­де аутен­тич­ну сце­но­гра­фи­ју. Су­прот­но оче­ки­ва­њи­ма, „Кум“ ни­је сни­ман у ва­ро­ши­ци Кор­ле­о­не, већ у се­ли­ма Са­во­ка и Фор­ца д’Агро. Оба се­ла су за­хва­љу­ју­ћи то­ме не­за­о­би­ла­зне ту­ри­стич­ ке де­сти­на­ци­је, што им је, за раз­ли­ку од слич­них острв­ских на­се­ља ко­ја по­ла­ко од­у­ми­ру, обез­бе­ди­ло оп­ста­нак.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

61

О ба­л e

Пла­же Си­ци­ли­ју за­пљу­ску­ју та­ла­си три мо­ра: Ти­рен­ско на се­ве­ ру, Јон­ско на ис­то­ку и Ме­ди­те­ран­ско на ју­гу. Мо­ре је Си­ци­ ли­јан­ци­ма сим­бол жи­во­та. До­но­си им ле­по вре­ме, ри­бу, мор­ ске пло­до­ве, од­мор на пла­жи. Ве­ли­ки број пла­жа на­гра­ђен је „Пла­вом за­ста­вом“, што је нај­ви­ше при­зна­ње за ква­ли­тет. Ка­ рак­те­ри­ше их тир­ки­зна, зе­ле­на, там­но­пла­ва или све­тло­пла­ва во­да, све у до­го­во­ру са не­бом и ал­га­ма, те си­тан бе­ли пе­сак, сре­бр­ни шљу­нак, цр­не маг­мат­ске сте­не, пе­шча­не ди­не бо­је рђе, не­сва­ки­да­шње окру­же­ње и пеј­за­жи.

У сен­ци нај­ак­тив­ни­јег европ­ског вул­к­ а­на на­ла­зи се Ка­та­ни­ја, дру­ги по ве­ ли­чи­ни си­ци­ли­јан­ски град. Ру­ши­ли су је зе­мљо­тре­си, ра­за­ра­ли вул­ка­ни, пу­ сто­ши­ли Ри­мља­ни, пљач­ка­ли Нор­ма­ни, али је да­нас, за­хва­љу­ју­ћи баш вул­ка­ну, ипак по­зна­ти ту­ри­стич­ки цен­тар. Бли­ зи­на вул­ка­на је у мно­го че­му обе­ле­жи­ ла из­глед и жи­вот гра­да. Ско­ро све ули­ це по­пло­ча­не су го­то­во пот­пу­но цр­ним вул­кан­ским ка­ме­ном, у про­дав­ни­ца­ма се мо­гу ку­пи­ти су­ве­ни­ри на­чи­ње­ни од ла­ ве, а ли­ти­це око пла­жа обо­је­не су цр­ним пе­пе­лом. Са јед­не стра­не фе­но­мен Ет­не, а са дру­ге сна­га ко­ло­сал­ног ба­ро­ка, чи­не да град оди­ше по­себ­ним ду­хом. Ипак, у ње­му ће­те се нај­ви­ше осе­ћа­ти као код ку­

ХТП ТРЕНД КОРАЛИ Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна Гора Служба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900 E-mail: prodaja.trendkorali@t-com.me Web: www.trendkorali-montenegro.com

ће. Ве­ро­ват­но због тем­па жи­во­та ве­ли­ког гра­да, ши­ро­ких ули­ца и ви­со­ких згра­да. Глав­не ту­ри­стич­ке од­ред­ни­це у Ка­ та­ни­ји су Рим­ски ам­фи­те­а­тар, за­мак Ур­ си­но, му­зеј Вин­ћен­ца Бе­ли­ни­ја, Цр­ква све­те Ага­те, Сло­но­ва фон­та­на. Фон­та­на се на­ла­зи на цен­трал­ном тр­гу, на Пја­ци Ду­о­мо, и сим­бол је гра­да, због ја­ког кул­ та сло­но­ва на остр­ву. Дав­но је ве­ро­ва­ ње да сло­но­ви но­се Си­ци­ли­ју на сво­јим ле­ђи­ма. Осно­ва фон­та­не је слон од цр­ ног вул­кан­ског ка­ме­на ко­ји сим­бо­ли­ше Кар­та­ги­ну, он на ле­ђи­ма др­жи обе­лиск од све­тлог гра­ни­та ко­ји пред­ста­вља еги­ пат­ску ци­ви­ли­за­ци­ју, а на вр­ху сту­ба су крст, пал­ме и гло­бус као обе­леж­ја хри­ шћан­ства. Још јед­но све­до­чан­ство о про­ ме­на­ди ци­ви­ли­за­ци­ја кроз те кра­је­ве. На Си­ци­ли­ји по­сто­је два аеро­дро­ма. Је­дан је у Па­лер­му, до­ла­зни, а дру­ги је у Ка­та­ни­ји, њи­ме се вра­ћа­мо ку­ћи. „Ни­ка­да не­ће­те има­ти пра­ву пред­ ста­ву о Ита­ли­ји ако не ви­ди­те Си­ци­ли­ју. Си­ци­ли­ја је рај у ко­ме ће­те на­ћи кључ за од­го­во­ре на сва пи­та­ња“, на­пи­сао је Ге­те 1787. го­ди­не, по­сле по­врат­ка са Си­ци­ли­ је. Би­ло да сте Ге­те или де­те, са Си­ци­ли­ је се за­си­гур­но вра­ћа­те са ути­ском ко­ји ва­ља за­пи­са­ти. 

П р е­к о

о к е ­а­ н а

ТА­ОС ПУ­Е­БЛО, НЕО­БИЧ­НО СЕ­ЛО У САД, У ПОД­НОЖ­ЈУ САН­ГРЕ ДЕ КРИ­С ТО, НА ОБА­ЛА­МА РИО ПУ­Е­БЛА

По­след­ње остр­во

ста­ро­се­де­ла­ца Сло­бод­но по­гре­ши­те као Ду­шко Ду­го­у­шко. На ко­ју год стра­ну да скре­не­те код ­ Ал­бу­кер­ки­ја, пут ће вас ма­гич­но од­ве­сти у ово се­о­це. При­пад­ни­ци пле­ме­на Пу­е­бло, ­ ко­ји су го­во­ри­ли ти­ва је­зик, по­ди­гли су ову на­се­о­би­ну пре јед­ног ми­ле­ни­ју­ма. Ку­ће од ­ цр­вен­ка­сто­бра­он зе­мље, са рав­ним кро­во­ви­ма, на­сло­ње­не јед­на на дру­гу, сто­је под ­ ве­ли­ким дра­ма­тич­ним не­бом као оце­ђе­но са­ће и су­ви грозд. Не, ни­је то сла­дак жи­вот ­ не­го ду­га не­по­ко­ле­бљи­ва од­луч­ност да се оста­не ве­ран и све­до­чи, упр­кос све­му Текст и фо­то­гра­фи­је: Јо­сип Ша­рић

64

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

65

П р е­к о

о к е ­а­ н а

П

ри­ча о пр­вим Аме­ри­кан­ци­ ма по­чи­ње ве­о­ма дав­но, мно­го пре но што је Ко­лум­бо као пр­ ви Евро­пља­нин кро­чио на се­вер­но­а­ ме­рич­ко тло. Пре 28.000–25.000 го­ди­на кли­мат­ске про­ме­не до­ве­ле су до отва­ ра­ња ко­ри­до­ра у ле­де­ном по­кри­ва­чу ко­ји се про­сти­рао се­вер­ном по­ло­ви­ ном аме­рич­ког кон­ти­нен­та. То је не­ким пле­мен­ским за­јед­ни­ца­ма омо­гу­ћи­ло не­сме­тан про­лаз из Ази­је пре­ко Бе­рин­ го­вог мо­ре­у­за ко­ји је та­да био коп­не­ни мост из­ме­ђу два кон­ти­нен­та. При­пад­ ни­ци ша­ро­ли­ке по­пу­ла­ци­је ко­ју на­у­ка да­нас на­зи­ва па­лео Ин­ди­јан­ци­ма на­ се­ли­ли су Се­вер­ну Аме­ри­ку у пе­ри­о­ду ко­ји још увек ни­је ја­сно од­ре­ђен. По не­ ким ин­ди­ци­ја­ма, то се де­си­ло пре око 27.000 го­ди­на, али нај­ста­ри­ји ар­хе­о­ло­ шки на­ла­зи, ста­ри 11.000–12.000 го­ди­на то, за са­да, не по­твр­ђу­ју. Ка­ко год, пр­ви Аме­ри­кан­ци си­гур­но већ пу­них 12.000 го­ди­на сво­јим при­с у­ ством обе­ле­жа­ва­ју исто­ри­ју кон­ти­нен­ та. На­кон све ма­сов­ни­јег до­се­ља­ва­ња Евро­пља­на по­сле Ко­лум­бо­вог пр­вог пу­то­ва­ња и ве­сти о но­во­от­кри­ве­ној зе­ мљи, су­сре­ти ста­ро­се­де­ла­ца и до­шља­ка по­ста­ја­ли су све че­шћи. Кон­так­ти су не­ки пут би­ли при­ја­тељ­ски, али мно­го че­шће на­сил­ни, са мно­штвом жр­та­ва на обе стра­не. Не ула­зе­ћи у исто­ри­јат и ге­не­зу тих су­ко­ба, ипак не мо­же­мо пре­ ви­де­ти чи­ње­ни­цу да је по­чет­ком XX ве­ ка ста­ро­се­де­лач­ко ста­нов­ни­штво би­ло де­сет­ко­ва­но. То­ком на­ред­них сто­ти­нак го­ди­на усле­ди­ле су про­ме­не ко­ји­ма је тре­ба­ло да бу­ду убла­же­не све не­га­тив­не по­сле­ди­це ви­ше­ве­ков­них су­ко­ба. Ко­ли­ ко се у то­ме ус­пе­ло нај­бо­ље би мо­гли да по­све­до­че они ко­ји су са­ми ак­те­ри те при­че. У пра­ви­ла жи­во­та у све­т у бе­лог чо­ве­ка при­пад­ни­ци не­ких ста­ро­се­де­ лач­ких пле­ме­на су се укљу­чи­ва­ли лак­ ше, не­ких те­же, а не­ких ви­ше ни­је ни би­ло. Чи­ње­ни­ца је да пр­ви Аме­ри­кан­ ци да­нас има­ју по уста­ву сва пра­ва, а да ли су у мо­гућ­но­сти да у тим пра­ви­ма и ужи­ва­ју те­ма је за не­ки дру­ги текст. ЦР­ВЕ­НА ВР­БА У НА­ШЕМ СЕ­ЛУ „I knew, I sho­uld to­ok that left turn at Al­bu­qu­er­que!“ Ко се не се­ћа те ле­ген­ дар­не ре­пли­ке ју­на­ка по­пу­лар­ног цр­та­ ћа Ду­шка Ду­го­у­шка? Па, ако је Ду­шко и по­гре­шио, кад се у Ал­бу­кер­ки сти­же

66

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

67

П р е­к о

68

о к е ­а­ н а

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Ле­ген­да о Злат­ном гра­ду Ка­да су пр­ви Шпан­ци сти­гли до зе­мље на­ро­да Пу­е­бло при­ чи­ни­ло им се да су сти­гли до „злат­них гра­до­ва“ ко­ји су би­ли њи­хо­ва нај­ве­ћа осва­јач­ка оп­се­си­ја. На­и­ме, че­сти­це ли­ску­на у бла­ту ко­јим су зи­до­ви ку­ћа пре­ма­зи­ва­ни бли­ста­ле су на сун­ цу, што је шпан­ске осва­ја­че до­во­ди­ло у ве­ли­ку за­блу­ду. Гро­ зни­ча­во тра­га­ње за зла­том на ју­жном аме­рич­ком кон­ти­нен­ту из­не­дри­ло је и ле­ген­ду о Ел До­ра­ду – Злат­ном гра­ду, а ње­ни по­че­ци се мо­жда на­ла­зе баш у на­се­љи­ма на­ро­да Пу­е­бло.

са за­па­да, ре­ци­мо из Лас Ве­га­са, за­и­ста тре­ба скре­ну­ти ле­во да би се сти­гло у Та­ос Пу­е­бло. За­пра­во, Та­ос Пу­е­бло је та­ кво ме­сто да код Ал­бул­кер­ки­ја мо­же да се скре­не на би­ло ко­ју стра­ну, али пут ће ма­гич­но во­ди­ти ка том се­о­це­т у. Оно не­ ком чуд­ном и не­ви­дљи­вом сна­гом при­ вла­чи по­се­ти­о­це, оп­ста­ју­ћи у жи­во­т у пун ми­ле­ни­јум. При­пад­ни­ци се­вер­ног пле­ме­на Пу­е­ бло, ко­ји су го­во­ри­ли ти­ва је­зик, по­ди­ гли су сво­је на­се­ље у под­нож­ју пла­ни­не Сан­гре де Кри­сто, на оба­ла­ма Рио Пу­е­ бла, у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 1000. и 1450. го­ди­ не. Они од та­да до да­нас жи­ве на истом про­сто­ру, у сво­јим зе­мља­ним ку­ћа­ма цр­вен­ка­сто­бра­он то­но­ва ко­ји це­лом ме­ сту да­ју по­се­бан ви­зу­ел­ни до­жи­вљај. Реч та­ос у је­зи­ку ти­ва зна­чи „цр­ве­на вр­ба“, а име се­ла Та­ос из­ве­де­но је од ре­чи туатах и зна­чи „на­ше се­ло“. Ви­ше од хи­ља­ ду го­ди­на тра­ју ку­ће рав­них кро­во­ва, ко­је се на­сла­ња­ју јед­на на дру­гу као да ме­ђу­соб­но да­ју пот­по­ру у свом ми­ле­ни­ јум­ском по­сто­ја­њу. Жи­вот у за­јед­ни­ци ка­ква је у са­ вре­ме­ном све­т у Та­ос Пу­е­бло ствар је лич­не од­лу­ке и спо­соб­но­сти да се ка бу­дућ­но­сти ко­ра­ча без мно­гих но­во­та­ ри­ја ко­јих у ку­ћа­ма не­ма. Свест о по­ тре­би да се са­чу­ва бар део кул­т ур­ног на­сле­ђа на­ро­да Пу­е­бло огле­да се упра­ во у тој чи­ње­ни­ци да се објек­ти у се­лу и да­ље ко­ри­сте као по­ро­дич­не ку­ће. Код мла­дих на­ра­шта­ја то тре­ба да про­ду­би осе­ћај при­пад­но­сти по­ро­ди­ци и по­ро­ дич­ном ог­њи­шту. Ку­ће су и да­нас ме­ста ре­ли­ги­о­зних и кул­т ур­них ак­тив­но­сти. Ста­нов­ни­ци Пу­е­бла осми­сли­ли су про­ грам за об­но­ву ку­ћа и њи­хо­во вра­ћа­ње у пр­во­бит­но ста­ње. Та­ос Пу­е­бло је је­ ди­на за­јед­ни­ца се­вер­но­а­ме­рич­ких ста­ ро­се­де­ла­ца ко­ја се на­ла­зи и на ли­сти свет­ске кул­т ур­не ба­шти­не UNE­SCO-а и на ли­сти на­ци­о­нал­них исто­риј­ских обе­леж­ја у САД.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

69

П р е­к о

 Из цр­кве у ­ Та­о­су Пу­е­блу

о к е ­а­ н а

Је­ди­на да­на­шња гра­ђе­ви­на ко­ја у пр­ во­бит­ном на­се­љу си­гур­но ни­је по­сто­ја­ ла је цр­ква, од­но­сно Ка­пе­ла све­тог Џе­ ро­ни­ма. Ње­но име је нај­сли­ко­ви­ти­ји по­ка­за­тељ чуд­ног спо­ја тра­ди­ци­о­нал­ног на­сле­ђа и на­мет­ну­те хри­сти­ја­ни­за­ци­ је ко­ја је до­шла са Шпан­ци­ма. Тра­го­ви тра­ди­ци­о­нал­ног од­но­са пре­ма по­кој­ни­ ци­ма ви­де се и на се­о­ском гро­бљу, ко­је као све­то ме­сто ни­је до­ступ­но за оби­ла­ зак до­шља­ци­ма и ту­ри­сти­ма. ИСТО­РИ­ЈА КАО РУ­КО­ТВО­РИ­НА Са­став­ни део из­вор­ног на­се­ља сва­ ка­ко ни­с у би­ли ни број­ни ло­ка­ли отво­ ре­ни у стам­бе­ним објек­ти­ма. У њи­ма се

У стал­ној об­но­ви Ку­ћу је обич­но на­сле­ђи­вао нај­ста­ри­ји син, као је­ди­ни вла­ сник. Пре­ла­зи­ле су са ко­ле­на на ко­ле­но, та­ко да су и да­нас у вла­сни­штву по­ро­ди­ца ко­је у њи­ма жи­ве ге­не­ра­ци­ја­ма. Гра­ђе­ не од тро­шног ма­те­ри­ја­ла, ку­ће зах­те­ва­ју стал­но одр­жа­ва­ње. Но­ви слој бла­та на њих се на­но­си обич­но сва­ке го­ди­не или бар сва­ке дру­ге. Без та­кве бри­ге ку­ће не би пре­тра­ја­ле до да­ на­шњих да­на.

70

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

по­се­ти­о­ци­ма ну­де ру­ко­тво­ри­не чла­но­ ва ове за­јед­ни­це, што је ути­цај ра­сту­ћег ту­ри­зма. Ло­ка­ли су у нај­ве­ћем бро­ју у вла­сни­штву са­мих умет­ни­ка ко­ји у њи­ ма ра­де за­јед­но са чла­но­ви­ма по­ро­ди­це. Без про­да­је ру­ко­тво­ри­на не би би­ло ни сред­ста­ва за одр­жа­ва­ње на­се­ља, а мно­ ги та­лен­то­ва­ни ке­ра­ми­ча­ри, сли­ка­ри, скулп­то­ри и ју­ве­ли­ри оста­ли би ано­ ним­ни, док би у њи­хо­вим ру­ко­тво­ри­на­ ма ужи­ва­ла са­мо ло­кал­на по­пу­ла­ци­ја. Рио Пу­е­бло се ти­хо про­би­ја кроз цен­тар се­ла до­но­се­ћи са со­бом да­шак све­жи­не, та­ко по­треб­не у вре­лим лет­ њим да­ни­ма. Кр­жља­ви пси тро­мо труп­ ка­ју по пра­шња­вим ули­чи­ца­ма у по­тра­ зи за ко­ма­ди­ћем хра­не. Ста­нов­ни­ци не во­ле фо­то­гра­фи­са­ње и мо­гу се ви­де­ти са­мо у сен­ка­ма сво­јих ку­ћа, као ду­хо­ви про­шло­сти. Под­се­ћа­ју на мно­го слав­ни­ ја вре­ме­на, ка­да су њи­хо­ви пре­ци сло­ бод­но лу­та­ли про­стран­стви­ма. Та­ос Пу­е­бло, као рет­ко ко­је ме­сто у САД, омо­гу­ћа­ва да се на јед­ном ме­сту осе­ти дах и дух тра­ди­ци­о­нал­ног, без ве­ ли­ког ути­ца­ја са­вре­ме­ног све­та и ње­го­ вих те­ко­ви­на. 

Србија ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ Serbia

ÁLBUM GEOPOÉTICO

Este libro que tiene delante podríamos denominar un álbum, un testimonio colección de documento o una s. No quiere persuadir.

No propaga, no impone, es un portavoz, un abogado, no da vueltas. No un agente publicitario parlanchín.

Tampoco es un periodista turístico, abismado en palabrería y en aquella forma de auto-apagam Como en algún antiguo iento llamado la rutina. viaje largo y lindo cuando se sienta en el tren y abre de la ventana, pasarán aquí las cortinas numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con calma curiosidad, de forma descubrido y ra, con sus propios y con los ojos de otros a los que sobre ese viaje. Algunas contará de estas imágenes recordará instantáneamente, a otras vez en cuando renovando volverá de sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en un retrato mosaico grande en una imagen, de Serbia que llevará consigo para siempre.

Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más desafortunados de literatura mundial: „Sólo la gente superficial no juzga por la apariencia. El misterio del mundo es lo visible, verdadero no lo invisible.”

O

-POÉTIQUE

СКИЙ АЛЬБОМ

ESPAÑOL

FRANÇ AIS

РУССK ИЙ

ENGLISH

Il de documents. témoignage, recueil porteêtre appelé album, re pas. Il n’est ni vous pourrait se pas, il n’exagè Le livre devant infecté par e pas, il n’impo iste touristique, der. Il ne propag . Il n’est ni journal n’aspire pas à persua long voyage de publicité bavard e dans un beau, agent ni Comm . avocat, parole, ni nommé routine sur la fenêtre, de forme d’auto-éteinte et écartez les rideaux t, des clichés et cette z dans un train t curieusemen nquillement e vous vous installe egardez-les tra à l’ancienne, quand vous raconterez devant vous. R de ceux à qui ages passeront s yeux et les yeux nombreuses im aux autres vous eur, avec vos propre rez tout de suite, re, elles dans l’esprit cherch images vous retiend subtile, et peut-êt es-unes de ces votre relation pour ellerez erez ce voyage. Quelqu renouv et que vous emport temps en temps ue de la Serbie retournerez de portrait mosaïq seule, un grand re deviendront une de la littératu malheureux princes toujours. vrai mystère t d’un des plus apparences. Le l’avertissemen pas juger sur les Et n’oubliez pas légers pour ne a que les esprits mondiale : “Il n’y l’invisible.” non et le visible, du monde est

Á L BU M G E O P O É T I C

-POÉTIQUE

ALBUM GÉO

Serbie

ALBUM GÉO

SERBIA

GEO-POETICAL ALBUM

SERBIE

Serbia

The book before you could be called an album, testimony, anthology of documents. does not want to persuade.

It It does not propagate, does not impose, does not spin.

PR, lawyer, blabby advertising It is not a agent. Neither is it a tourist reporter, steeped into phrases the type of self-termina and tion called routine. Just like on a long and beautiful journey, when you sit in old-fashioned a train and open curtains on the window, numerous unraveling in front of you. images will be Watch them calmly and with curiosity, as an explorer, eyes and eyes of those to with your whom you will be telling about the journey. Some you will remember right of these images away, the others you will occasionally retrieve and fine connection, and maybe restore your all of them will merge into one, into a large mosaic Serbia that you will carry portrait of forever.

And do not forget the warning of one of the most ill-fortuned princes in world literature: “It is only shallow people who do not judge by appearance s. The true mystery of the is the visible, not the invisible. world ”

GEO-POETICAL ALBUM

ЕСК

ом, ом, свидетельств назвать альбом ет, не в руках, можно не пропагандиру ю вы держите убедить. Она прессне стремится дение. Она не ментов. Она ввести в заблуж . Она не туре, не старается коммивояжер деленное мнени цию продук старинное ирующий свою Она похожа на окат, не реклам й стереотипы. ски, и описывающи раздвигаете занаве нными фразам сь на поезд и дывайте , когда вы садите видов. Разгля ное путешествие вающих за окном глазами тех, нием проплы глазами, но и адиться мелька своими только вам запомнится о, смотрите не ествии. Что-то любознательн ожет м а , об этом путеш й и н а н и зывать нить воспом м будете расска ь тоненькую и, который дет воссоздат портрет Серби -то нужно бу ой мозаичный в один больш вас сольется ые люди не «Лишь мелочн амяти навсегда. ой литературы: миров ка класси от глаз.» забудьте слова ен, а не скрыт щий мир очевид у взгляду. Настоя

ГЕОПОЭТИЧЕ

ГЕОПОЭТИЧ

ИЙ АЛЬБОМ

SERBIA

СЕРБИЯ

я

ПРИНЦИП ПРЕС

Изванредна монографија о Србији, у одвојеним издањима на пет језика! Српски, руски, енглески, шпански, француски! Најлепша Србија, на вашем длану! Збирка фото-докумената о лепоти! Поклоните с поносом, себи и другима, овде или било где у свету! С Р БИ Ј А Г Е О П О Е Т И Ч К И А Л БУ М

Искористите прилику, обезбедите специјалне попусте! Позовите „Принцип Прес“!

СРПСКИ

Цетињска 6, 11000 Београд; Тел.: +381 (11) 322 70 34; Факс: +381 (11) 324 56 21 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com

Ф и­л о­з о ­ф и­ј а

в и­н а

Јед­на ви­на­ри­ја, ВИН­СКИ ПУТ ПОД­ГО­РИЧ­КИХ „ПЛАН­ТА­ЖА“

чи­та­во под­не­бље Вин­ски пу­те­ви нај­че­шће об­у­хва­та­ју ста­зе и пре­де­ле, кул­ту­ру и оби­ча­је, ви­но и ­ га­стро­но­ми­ју у од­ре­ђе­ном вин­ском ре­ги­о­ну. Рет­кост је, ме­ђу­тим, да чи­та­во јед­но под­не­бље до­жи­ви­те у окви­ру са­мо јед­не ви­нар­ске ку­ће, а упра­во то вам омо­гу­ћа­ва спе­ци­јал­ни про­грам вин­ског ту­ри­зма ко­ји ор­га­ни­зу­је нај­ве­ћа и нај­по­зна­ти­ја цр­но­гор­ска ви­на­ри­ја

У

окви­ру раз­ли­чи­тих те­мат­ских про­гра­ма, „План­та­же“ вас во­де кроз сво­ја три раз­ли­чи­та по­дру­ ма, ви­но­те­ке и ре­сто­ра­не – кроз аутен­ ти­чан свет ми­ри­са и уку­са цр­но­гор­ског под­не­бља, од­ре­ђе­ног мо­рем, пла­ни­на­ ма, је­зе­ром, не­пре­глед­ним ви­но­гра­ди­ма и пеј­за­жи­ма сли­ка­ним сун­цем, во­дом, ка­ме­ном и ви­но­вом ло­зом ко­ја ра­ђа аутен­тич­на цр­но­гор­ска ви­на.

Про­грам „Bo­uq ­ u­et“ Оби­ла­зак ви­но­гра­да у Ће­мов­ском по­љу ту­ри­стич­ким во­зом. Оби­ла­зак по­дру­ма „Шип­ча­ник“ са во­ди­чем. Во­ђе­на де­ гу­ста­ци­ја три ви­на („цр­но­гор­ски кр­стач“, „цр­но­гор­ски вра­ нац“, „вра­нац про кор­де“). Уз ви­но: ње­гу­шки сир. Це­на по осо­би: 10 евра. У це­ну сва­ког про­гра­ма укљу­че­на је во­жња кроз ви­но­гра­де ту­ри­стич­ким во­зом. Сва ви­на „План­та­жа“ по­ се­ти­о­ци мо­гу ку­пи­ти по спе­ци­јал­ним це­на­ма, у ви­но­те­ци у са­мом по­дру­му.

72

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

По­ред спе­ци­ја­ли­те­та Ска­дар­ског је­ зе­ра, кра­па и укље­ва, све­жих мор­ских пло­до­ва и нај­пле­ме­ни­ти­је вр­сте ја­дран­ ских ри­ба, са пла­ни­на сти­жу нај­бо­љи цр­но­гор­ски пр­шут и из­у­зет­ни до­ма­ћи си­ре­ви. До­ма­ће спе­ци­ја­ли­те­те пра­ти ши­рок ди­ја­па­зон ви­на „План­та­жа“, од пе­ну­ ша­вих до бе­лих, све­жих или ба­ри­ки­ра­ них, па пре­ко осве­жа­ва­ју­ћих ро­зеа до цр­ве­них – воћ­них и пит­ких или сна­ жних и од­ле­жа­лих, и та­ко све до спе­ ци­јал­них слат­ких ви­на. За крај – ту је и аутен­тич­на цр­но­гор­ска ло­зо­ва ра­ки­ја од сор­те вра­нац. ВИН­СКИ ПО­ДРУМ „ШИП­ЧА­НИК“ По­себ­ну атрак­ци­ју пред­ста­вља ве­ ле­леп­ни вин­ски по­друм „Шип­ча­ник“. Ста­ри вој­ни аеро­дром пре­тво­рен је у

Про­грам „,План­та­же‘ на тр­пе­зи“ Оби­ла­зак ви­но­гра­да у Ће­мов­ском по­ љу ту­ри­стич­ким во­зом. Оби­ла­зак по­дру­ ма „Шип­ча­ник“ са во­ди­чем. Во­ђе­на де­гу­ ста­ци­ја пет пре­ми­јум ви­на и сла­га­ње са хра­ном. „Цр­но­гор­ски вал“ & ка­на­пеи од мла­дог си­ра шпи­ко­ва­ног са ки­се­лом ја­бу­ ком. „Лу­ча“ & ка­на­пеи од ри­бље па­ште­те и ди­мље­ног ло­со­са. „Вра­нац про кор­де“ & ка­на­пеи од ју­не­ће ро­ла­де. „Вла­ди­ка“ & ка­на­пеи од пр­шу­те и ма­сли­на. „Вра­нац Re­ ser­ve“ & ка­на­пеи са ком­би­на­ци­јом си­ре­ва. Це­на по осо­би: 30 евра.

за­ди­вљу­ју­ћу ри­зни­цу ви­на, по прин­ци­ пу фран­цу­ских ша­тоа, јер је по­друм сме­ штен усред ви­но­гра­да, у ис­тој зе­мљи, у истом ка­ме­ну, из ко­јег се ло­за ра­ђа. По­друм се на­ла­зи на про­сеч­ној ду­ би­ни ве­ћој од 30 ме­та­ра ис­под зе­мље. У об­ли­ку је за­во­ји­тог ту­не­ла, ду­гог 356 ме­ та­ра, ши­ри­не 13,5 и ви­си­не 7 ме­та­ра. Тем­ пе­ра­т у­ра је го­то­во кон­стант­на – из­ме­ђу 17 и 19 сте­пе­ни. Вла­жност 70 до 80 од­сто. У им­пре­сив­ном про­сто­ру, на 7.000 ме­ та­ра ква­драт­них, ви­но се у др­ве­ним су­ до­ви­ма не­гу­је у иде­ал­ним кли­мат­ским и тех­но­ло­шким усло­ви­ма. У др­ве­ним бу­ра­ ди­ма од­ле­жа­ва и ста­ри два ми­ли­о­на ли­ та­ра ви­на. ПО­ЈЕ­ДИ­НАЧ­НЕ И ГРУП­НЕ ПО­СЕ­ТЕ План­та­же са­мо­стал­но ор­га­ни­зу­ју два про­гра­ма ин­ди­ви­ду­ал­них по­се­та („Bo­u­ qu­et“ и „План­та­же на тр­пе­зи“), отва­ра­ју­ ћи вра­та ве­ле­леп­ног по­дру­ма Шип­ча­ник за све по­се­ти­о­це.

По­се­ти­те по­друм Шип­ча­ник и до­жи­ви­ те оча­ра­ва­ју­ћи ам­би­јент је­дин­стве­ног вин­ ског по­дру­ма у Евро­пи, ужи­ва­ју­ћи у не­за­ бо­рав­ним ми­ри­си­ма и уку­си­ма – у „бу­кеу“ под­не­бља. Иза­бе­ри­те про­грам де­гу­ста­ци­је ви­на и от­криј­те аутен­ти­чан свет аутох­то­ них сор­ти ви­но­ве ло­зе вра­нац и кр­стач, као и на­шу по­све­ће­ност, на­шу тра­ди­ци­ју и на­шу фи­ло­зо­фи­ју ви­на... И за­пло­ви­те кроз мо­ре на­ших ви­но­гра­да у не­пре­глед­ном Ће­мов­ском по­љу, у ко­јем ца­ру­је вра­нац – на­ци­о­нал­ни по­нос Цр­не Го­ре. У са­рад­њи са ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ ма, ор­га­ни­за­ци­ја­ма и хо­те­ли­ма, „План­та­ же“ ор­га­ни­зу­ју 10 раз­ли­чи­тих те­мат­ских про­гра­ма за груп­не по­се­те. У за­ви­сно­сти од рас­по­ло­жи­вог вре­ме­ на и афи­ни­те­та, по­ред оби­ла­ска по­дру­ма „Шип­ча­ник“ и „Ље­шко­по­ље“, и раз­ли­чи­ тих ком­би­на­ци­ја ви­на ко­ја ће се де­гу­сти­ ра­ти, мо­же се ор­га­ни­зо­ва­ти по­се­та Ви­ди­ ков­цу са ко­јег се ре­до­ви чо­ко­та про­сти­ру до­кле по­глед до­се­же, во­жња фи­ја­ке­ром кроз нај­ве­ћи европ­ски ви­но­град, ре­кре­ а­тив­но ја­ха­ње у ко­њич­ком клу­бу „Вра­ нац“, ру­чак или ве­че­ра у по­зна­тим ре­сто­ ра­ни­ма „Ма­ре­за“ и „Је­зе­ро“ ко­јим га­зду­ју „План­та­же“. Де­та­љан са­др­жај про­гра­ма мо­же­те по­гле­да­ти на ин­тер­нет адре­си: www.plan­ ta­ze.com. 

Цр­на Го­ра, зе­мља ви­на Ко је на про­сто­ри­ма Цр­не Го­ре пр­ви за­са­дио ви­но­ву ло­ зу? Ста­ри Гр­ци, Ри­мља­ни, Сло­ве­ни? Или они ко­ји су ов­де мо­жда од­у­век би­ли и ко­ји су се у мо­ру вре­ме­на сро­ди­ли са на­шим сло­вен­ским пре­ци­ма? Мо­жда то ни­ка­да не­ће­мо са­ зна­ти, што ве­ро­ват­но и ни­је то­ли­ко ва­жно. Јер хи­ља­да­ма го­ди­на већ ов­де ви­но­ва ло­за ра­сте и ра­ђа ви­но ко­је при­ча при­чу о свом за­ви­ча­ју: „Ово је Цр­на Го­ра. Зе­мља ви­на!“ SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

73

Во­д и ч

НО­ВИ­НЕ У СМЕ­ШТАЈ­НИМ КА­ПА­ЦИ­ТЕ­ТИ­МА У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ ПРЕД СЕ­ЗО­НУ 2015.

Ве­ћа ле­пе­за

мо­гућ­но­сти Док др­жав­ни хо­те­ли још че­ка­ју про­ме­не ­ у вла­снич­кој струк­ту­ри и мо­дер­ни­за­ци­ју, ­ отво­рен је низ ма­њих хо­те­ла ви­со­ке кла­се, ­ за нај­зах­тев­ни­је го­сте. Раст бе­ле­жи и ­ апарт­ман­ски сме­штај, али су ка­па­ци­те­ти ­ че­сто по­пу­ње­ни ме­се­ци­ма уна­пред, па су ­ бла­го­вре­ме­не ре­зер­ва­ци­је нео­п­ход­не. Об­но­вље­не ­ и оса­вре­ме­ње­не, си­ну­ле су мно­ге ста­ре ­ бањ­ске ви­ле, али су за­др­жа­ле пре­по­зна­тљи­ви ­ вео ста­ре от­ме­но­сти. Нај­број­ни­је и ­ нај­при­сту­пач­ни­је су и да­ље, на­рав­но, ­ со­бе у при­ват­ном сме­шта­ју. Па би­рај­те

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Д

е­це­ни­ја­ма је то јед­на од нај­зна­чај­ ни­јих ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја у Ср­би­ји. Сав при­вред­ни раз­вој Вр­њач­ке Ба­ње об­ли­ко­ван је баш пре­ма ту­ри­зму. У по­след­њих три­де­се­так го­ди­ на, обим и струк­т у­ра ту­ри­стич­ког про­ ме­та ов­де су знат­но из­ме­ње­ни, што је, на­рав­но, ути­ца­ло и на дру­га при­вред­на кре­та­ња. По­да­ци о ту­ри­стич­ком про­ме­т у по­ се­ти­ла­ца у Вр­њач­кој Ба­њи бе­ле­же се од 1869. го­ди­не, ка­да је ово ме­сто по­се­ти­ло 538 го­сти­ју. У тој хро­ни­ци мно­ги ре­зул­ та­ти ис­пи­са­ни су злат­ним сло­ви­ма, као они из 1984, ка­да је ов­де бо­ра­ви­ло ско­ ро 180.000 по­се­ти­ла­ца и оства­ре­но пре­ ко два ми­ли­о­на но­ће­ња. Вр­њач­ка Ба­ња и да­нас рас­по­ла­же сме­штај­ним ка­па­ци­ те­ти­ма од пре­ко 15.000 ле­жа­ја, од ко­јих је око 4.500 у хо­те­ли­ма, пан­си­о­ни­ма и апарт­ман­ским на­се­љи­ма, 850 ле­жа­ја је у здрав­стве­ном цен­тру и око 10.000 у до­ ма­ћој ра­ди­но­сти, у ви­ла­ма и ку­ћа­ма. Сва­ке го­ди­не ра­сте по­тра­жња за сме­ шта­јем у Вр­њач­кој Ба­њи, на­ро­чи­то у вре­ме раз­ли­чи­тих ма­ни­фе­ста­ци­ја то­ком це­ле го­ди­не, по­пут „Вр­њач­ког кар­не­

ва­ла“, „Lo­ve fe­sta“, Фе­сти­ва­ла филм­ског сце­на­ри­ја, као и ви­ше му­зич­ких фе­сти­ва­ла. Ако тра­жи­те пре­но­ћи­ште, при­ват­ни сме­штај, хо­тел, ако би­сте во­ле­ли да про­ ве­де­те од­мор, ви­кенд, ме­де­ни ме­сец у овом цен­тру бањ­ског ту­ри­зма, од­го­во­ре о сме­шта­ју и це­на­ма до­би­ће­те бр­зо, ла­ ко и по­у­зда­но. Сајт Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је Вр­њач­ке Ба­ње, www.vr­njac­ka­ba­nja. co.rs, ода­брао је за сво­је по­се­ти­о­це не­ке сме­штај­не објек­те, као део нај­бо­ље по­ну­ де у свом ме­сту. ХО­ТЕ­ЛИ Вр­њач­ка Ба­ња има ве­ли­ки број хо­ те­ла, са око 4.500 ле­жа­је­ва. На рас­по­ла­ га­њу су то­ком це­ле го­ди­не. Не­ки хо­те­

При­ват­ни сме­штај По­ну­да со­ба у Вр­њач­кој Ба­њи ве­ли­ка је и ра­зно­вр­сна. У при­ват­ном сме­шта­ју има око 10.000 ле­жа­је­ва. Це­не за­ви­се од опре­мље­но­сти со­бе и бро­ја ле­жа­је­ва у њој (од јед­но­кре­вет­ них до че­тво­ро­кре­вет­них). Со­бе су уред­не, на до­брим ло­ка­ ци­ја­ма и по це­на­ма да­ле­ко нај­при­сту­пач­ни­је.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

75

Во­д и ч

Камп на остр­ву љу­ба­ви „Lo­ve fest“ је „нај­ве­ће остр­во љу­ба­ви“ и ла­ни зва­нич­но „нај­бо­љи му­зич­ки фе­сти­вал сред­ње ве­ли­чи­не у Евро­пи“. Већ де­вет ле­та одр­жа­ва се у Вр­њач­кој Ба­њи, а го­сти та­да мо­гу бо­ ра­ви­ти и у по­себ­но ор­га­ни­зо­ва­ном кам­пу. Сме­штај у кам­пу ура­чу­нат је у це­ну ула­зни­це за овај фе­сти­вал, а кар­те за на­ ред­ни су већ у про­да­ји. Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја: www.lo­ve­fest.rs.

ли има­ју по­кри­ве­не ба­зе­не, кон­гре­сне дво­ра­не и спорт­ске са­др­жа­је. А Хо­тел­ ско-ту­ри­стич­ко пред­у­зе­ће „Фон­та­на“, не­ка­да око­сни­ца срп­ског ту­ри­зма, рас­ по­ла­же са 1.500 ле­жа­ја и у свом са­ста­ву има по­зна­те сме­штај­не објек­те као што су „Фон­та­на“, „Зве­зда“, „Сло­бо­да“, Ви­ла „Сан“ и „Бе­ли Из­вор“ на Го­чу. Већ го­ ди­на­ма, ме­ђу­тим, ово пред­у­зе­ће је у по­ тра­зи за озбиљ­ним ин­ве­сти­то­ром, ко­ји би свим овим објек­ти­ма омо­гу­ћио мо­ дер­ни­за­ци­ју и да­љи раз­вој, у скла­ду са зах­те­ви­ма да­на­шњег тр­жи­шта. Слич­но је и са дру­гим ста­рим хо­те­ли­ма у др­жав­ ном вла­сни­штву. Исто­вре­ме­но, Вр­њач­ка Ба­ња је по­ след­њих го­ди­на до­би­ла не­ко­ли­ко ма­њих мо­дер­них хо­те­ла („Алек­сан­дар“, „Со­ла­ рис Ри­сорт“, „Ли­дерс“, „Са­ни Хил“, Гар­ни хо­тел „Краљ“), број­на апарт­ман­ска на­ се­ља ви­со­ких ка­те­го­ри­ја, али су и мно­ге ње­не ста­ре ви­ле об­но­вље­не и за­бли­ста­ ле у ду­х у но­вог вре­ме­на. Ови но­ви са­др­ жа­ји го­то­во у пот­пу­но­сти су за­ме­ни­ли кла­сич­ну ту­ри­стич­ку по­ну­ду Вр­њач­ке Ба­ње. Сви ма­њи хо­те­ли, апарт­ма­ни и ви­ле су у при­ват­ној сво­ји­ни и ис­пу­ња­

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

ва­ју стан­дар­де нај­зах­тев­ни­јих до­ма­ћих и ино­стра­них го­сти­ју. Сви објек­ти су са­вре­ме­но опре­мље­ни, углав­ном по­се­ ду­ју вел­нес са­др­жа­је, ба­зе­не, сла­не со­бе, са­ло­не ле­по­те и струч­но осо­бље. „Мер­кур“, као спе­ци­ја­ли­зо­ва­на здрав­стве­на уста­но­ва са хо­тел­ским сме­шта­јем ви­со­ке ка­те­го­ри­је, пру­жа вр­ хун­ске услу­ге у обла­сти ме­ди­цин­ског и дру­гих ви­до­ва ту­ри­зма. Ви­ше ин­фор­ ма­ци­ја: www.vrnj­ci­spa.rs. АПАРТ­МА­НИ И ВИ­ЛЕ Апарт­ман­ски сме­штај је у Вр­њач­кој Ба­њи ак­т у­е­лан то­ком це­ле го­ди­не. Ка­ па­ци­те­ти су че­сто по­пу­ње­ни ме­се­ци­ма уна­пред, па су бла­го­вре­ме­не ре­зер­ва­ ци­је нео­п­ход­не. Нај­ве­ћа по­тра­жња је у лет­њем пе­ри­о­ду и у вре­ме пра­зни­ка, по­пут Но­ве го­ди­не, Ус­кр­са, Пр­вог ма­ја, школ­ских рас­пу­ста, Да­на за­љу­бље­них, Осмог мар­та. Нај­по­зна­ти­ји апарт­ма­ни су „Би­сер“, „Iwa wel­lness“, „Цвет­ни ко­на­ ци“, „Бе­ли Бор“, „Пре­стиж“, „Шу­ма­ди­ја“. Од­лич­на мо­гућ­ност сме­шта­ја је и у ви­ла­ма, мо­дер­но опре­мље­ним, а по це­ на­ма вр­ло по­вољ­ним. У бо­га­том при­ват­ ном сме­шта­ју у Ба­њи до­ми­ни­ра осе­ћај при­јат­не, от­ме­не и то­пле кућ­не ат­мос­ фе­ре. Не­ке од нај­по­зна­ти­јих об­но­вље­ них ви­ла, ко­је су осна­жи­ле тра­ди­ци­о­ нал­ну по­ну­ду Вр­њач­ке Ба­ње: „Ми­њон“, „Ка­за­блан­ка“, „Сав­ка“, „Сан“, „Љу­би­ца“, „Де­ве­џић“, „Сплен­дор“, „Кра­љи­ца“, „Ди­ о­на“, „Еле­на“, „Рај“, „Лен­ка“. 

Атмосфера старог пријатељства Вила „Лазар“ је незаобилазни део туристичке понуде српске „краљице бањског туризма“. Изграђена 1937. у најмирнијем делу Врњачке Бање, она је неми и упорни чувар овдашње баштине и културе. Окружена је јединственим парком, у којем јутарња кафа има посебан укус. На само десет минута лагане шетње је од центра града, Променаде, ресторанâ, биоскопа, замка Белимарковића, извора термоминералних вода и, на­ равно, Моста љубави. Таква локација омогућава потпуни мир и интимни амбијент, погодан за све којима је неопходан одмор од брзог живота и нервозне свакодневице. Вила „Лазар“ има домаћу кухињу и изузетно љубазно особље. Већ осам деценија дочекује децу, породице, заљубљене, спортисте, организује про­ славе, семинаре и конференције, састанке, обавезна и необавезна дру­ жења. Располаже са 60 лежајева (у 23 собе и два луксузна апартмана), рестораном капацитета 120 места, салама за састанке. Приређује обила­ зак оближњих знаменитости – манастира Жича, Љубостиња, Света Петка – као и излете у пребогату природу Гоча, ручкове поред Мораве и Ибра, спортске активности. Има и посебну услугу за најзахтевније хедонисте и сладокусце. Кроз године искуства и праћења потреба савременог госта, ова дис­ кретна задужбинска Вила пронашла је једноставан рецепт за опуштање: атмосферу старог пријатељства.

Бановића Страхиње 8 • 36210 Врњачка Бања +381 36 611 922 • www.vilalazar.rs • vilalazar@vilalazar.rs

П у­ т о­ к а з

ЛЕ­СКО­ВАЦ, НА СТА­РОМ МЕ­С ТУ, СА ИСТОМ ПРИ­ВЛАЧ­НО­ШЋУ

У рит­му де­сет

кар­не­ва­ла Ка­та­лог је исти, но­ви су до­жи­вља­ји и за­но­си. Би­ће то, у ју­лу, де­се­ти кар­не­вал од ­ ње­го­ве об­но­ве. И сви­ма ће би­ти ја­сно за­што овај град има ис­так­ну­то ме­сто на ма­пи ­ европ­ских кар­не­ва­ла. А ту су, на­рав­но, и „Ро­шти­љи­ја­да“, кул­тур­но-исто­риј­ска ба­шти­на, ­ ле­по при­род­но окру­же­ње, збу­њу­ју­ћа нео­до­љи­вост ди­ја­лек­та и пе­сме. Ако сте про­ба­ли, ­ опет ће­те. Ако ни­сте, не про­пу­сти­те

Д

Текст и ав­не 1159. го­ди­не Ма­ној­ло Ком­нин Број­ни ла­ска­ви епи­те­ти ста­ја­ли су уз из Кон­ с тан­ т и­ н о­ в а гра­ д а да­ д е Сте­ име овог гра­да кроз прет­ход­не ве­ко­ве. фо­то­гра­фи­је: фа­ну Не­ма­њи одво­је­ну „од сво­је Пре­по­зна­ва­ли су га по ва­ша­ри­ма. Сре­ди­ Ми­ро­љуб зе­ м ље област зва­ну Ду­бо­чи­ца“. У ду­би­на­ ном XIX ве­ка то је град за­на­тли­ја (због Ра­ди­во­је­вић ма исто­ри­је за­пре­те­ни су по­да­ци о пр­вом по­ме­ну Ле­сков­ца из 1308. и 1348. го­ди­не, ка­да је цар Ду­шан Ле­ско­вац по­кло­нио Хи­лан­да­ру. Би­ла је то та­да не­ма­њић­ка ста­ни­ца ка­ра­ва­на са ве­ли­ком твр­ђа­вом на Хи­са­ру. Ис­под ње под­гра­ђе са тр­жни­ цом и ду­ћа­ни­ма од бр­ва­на и да­са­ка.

78

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

чак 62 раз­ли­чи­та за­на­та) и „ма­ли Ман­че­ стер“ (због про­из­вод­ње тек­сти­ла). Ов­де се про­из­во­ди­ло чак 40 од­сто ву­нар­ских про­из­во­да у Кра­ље­ви­ни. За­бе­ле­же­но је да је у јед­ном тре­нут­ку имао 105 ка­фа­на у ко­ји­ма се оку­пља­ло и дру­жи­ло „те­сно дру­штво“, бо­е­ми и ме­ра­кли­је, уз вин­це

и ра­ки­ју, уз „Бу­ре­то­ви ће­вап­чи­ки“ и вр­ цав ди­ја­ле­кат. Не­ка­да по­знат као са­јам­ски град, а од ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ ка и град ко­зме­ти­ке. Град тра­ди­ци­је и мла­до­сти, у плод­ном По­мо­ра­вљу, за­ви­чај ве­ли­ког им­пе­ра­то­ра Ју­сти­ни­ја­на (ње­гов обли­жњи Ца­ри­чин град, Ju­sti­ni­a­na Pri­ma, био је ди­ка Ви­зан­ ти­је). Град где су се Ори­јент и Евро­па ме­ ша­ли, оста­вља­ју­ћи тра­го­ве у ду­х у чар­ши­ је и жи­во­т у на­ро­да. ЗЕ­МЉА­ЦИ ЈУ­С ТИ­НИ­ЈА­НА ПР­ВОГ Уда­љен 29 ки­ло­ме­та­ра за­пад­но од Ле­ сков­ца, Ца­ри­чин град је је­дан од нај­зна­ чај­ни­јих ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­те­та Ср­би­је. Прет­по­ста­вља се да га је осно­вао ви­зан­ тиј­ски цар Ју­сти­ни­јан I у VI ве­ку, за­хва­лан кра­ју у ко­ме се ро­дио. Опа­сан сна­жним зи­ди­на­ма, град је био на пла­тоу по­вр­ши­ не 42.000 ква­драт­них ме­та­ра, зна­ча­јан ад­ ми­ни­стра­тив­ни, вој­ни и цр­кве­ни цен­тар. По­знат за оно вре­ме по са­вр­ше­ној ин­фра­ струк­т у­ри, ули­ца­ма ко­је се укр­шта­ју под пра­вим углом, кру­жним тр­гом са ста­т у­ом Ју­сти­ни­ја­на, по­пло­ча­ним ули­ца­ма, епи­ скоп­ском па­ла­том са под­ним гре­ја­њем, не­ко­ли­ко цр­ка­ва и ба­зи­ли­ка, за­нат­ским и тр­го­вач­ким рад­ња­ма... Град је жи­вео бур­ но, али крат­ко. Око 615. го­ди­не на­пу­сти­ло га је ста­нов­ни­штво и жи­вот је за­мро.

У цен­тру Ле­сков­ца је ста­ра цр­ква Оџа­кли­ја, гра­ђе­на у вре­ме Ка­ра­ђор­ђе­вог устан­ка. То је јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на без ку­по­ле, уко­па­на у зе­мљу да сво­јом ве­ли­ чи­ном не би ири­ти­ра­ла ло­кал­не Тур­ке. Уну­тра­шњост је из­у­зет­но аку­стич­на, јер су у зи­до­ве угра­ђи­ва­ни зе­мља­ни лон­ци. Је­дин­стве­на је по то­ме што у њој по­сто­ ји ози­дан оџак, бу­ду­ћи да је гра­ђе­ви­на на­вод­но гра­ђе­на за ло­кал­ног све­ште­ни­ ка. По­ред ста­ре цр­кве, 1931. из­гра­ђе­на је ле­ско­вач­ка Са­бор­на цр­ква Све­те Тро­ји­це. Та љуп­ка гра­ђе­ви­на, из­ну­тра је осли­ка­на фре­ска­ма. Ње­ном осве­ће­њу при­с у­ство­вао је краљ Алек­сан­дар I Ка­ра­ђор­ђе­вић. Уз Са­бор­ну цр­кву је ку­ћа Бо­ре Ди­ми­ три­је­ви­ћа Пик­сле, са­гра­ђе­на у пр­вој по­ ло­ви­ни XIX ве­ка. Не­ка­да је би­ла се­ди­ште тур­ског па­ше, да­нас пред­ста­вља ре­кон­ струк­ци­ју град­ске ку­ће с кра­ја XIX ве­ка. У њој је део по­став­ке На­род­ног му­зе­ја. Од гра­ђе­ви­на из не­ка­да­шњег бо­га­тог за­нат­ског и тр­го­вач­ког Ле­сков­ца – са број­ ним објек­ти­ма у бал­кан­ском сти­лу, пре­по­

 Во­до­пад на Вуч­јан­ки „Ро­шти­-­ љи­ја­да“ На­род­ни­ му­зеј у­ Ле­сков­цу

Вуч­јан­ка Код ме­ста Вуч­ја, на 18 ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца, про­ти­че, кроз усе­ке и ли­ти­це пла­ни­не Ку­ка­ви­це, ма­ла пла­нин­ска ре­ка Вуч­јан­ка и пра­ви пре­див­не ка­на­ле, сла­по­ве и ка­за­не. У са­ мом сре­ди­шту ка­њо­на је јед­на од нај­ста­ри­јих хи­дро­цен­тра­ ла на Бал­ка­ну, из­гра­ђе­на 1903. го­ди­не, и да­нас у функ­ци­ји.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

79

П у­ т о­ к а з

Ја­шуњ­ски ма­на­сти­ри На 13 ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца, из­над се­ла Ја­шу­ње, на­ла­зе се је­ди­на два ма­на­сти­ра у овом кра­ју: ма­на­стир Све­те Бо­го­ ро­ди­це, са­гра­ђен 1499, и ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, ко­ји је по­ди­гао Ан­дро­ник Кан­та­ку­зин 1517. го­ди­не, са осли­ка­ ном пред­њом фа­са­дом.

зна­тљи­вим по сли­ко­ви­тим оџа­ци­ма – ма­ ло је оста­ло. Ка­та­стро­фал­но „са­ве­знич­ко бом­бар­до­ва­ње“ 1944, па на­лет мо­дер­ног и раз­ли­чи­тих иде­о­ло­ги­ја, учи­ни­ли су сво­је. До да­нас су са­чу­ва­ни још са­мо Шоп-Ђо­ ки­ће­ва ку­ћа у цен­тру гра­да, из сре­ди­не XIX ве­ка, и ко­нак у се­лу Ру­да­ру, по­ред Цр­ кве све­те Па­ра­ске­ве, ве­ро­ват­но нај­леп­ши при­ме­рак про­фа­не град­ске ар­хи­тек­т у­ре бал­кан­ског сти­ла у Ср­би­ји. На пет­на­е­стак ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Ле­сков­ца, ко­тли­на пре­ла­зи у жи­во­пи­сну гр­де­лич­ку кли­с у­ру, кроз ко­ју се про­би­ ја ре­ка Ју­жна Мо­ра­ва. На 25 ки­ло­ме­та­ра је Пре­де­ја­не, ле­по пла­нин­ско из­ле­ти­ште окру­же­но шу­мом и ле­пим бр­ди­ма. У том ме­сту, уз са­му ма­ги­стра­лу ко­ја по­ве­зу­ је сред­њу и за­пад­ну Евро­пу са Грч­ком и Бли­ским Ис­то­ком, сме­штен је мо­тел „Пре­де­ја­не“.  Ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља ­ у Ја­шу­њу, ­ XVI век

80

ДО­БИ­ТИ И ПО­ТРО­ШИ­ТИ ЕНЕР­ГИ­ЈУ Пе­ри­од из­ме­ђу два свет­ска ра­та на­ зи­ва­ју злат­ним до­бом Ле­сков­ца. Кру­на тог бур­ног дру­штве­ног жи­во­та би­ло је ор­га­ни­зо­ва­ње не­ко­ли­ко кар­не­ва­ла, три­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

де­се­тих го­ди­на. Сле­де­ћи ту тра­ди­ци­ју, пре де­сет го­ди­на по­но­во је ор­га­ни­зо­ван Ле­ско­вач­ки кар­не­вал. У ме­ђу­вре­ме­ну, он је и зва­нич­но упи­сан на ма­пу европ­ских кар­не­ва­ла. По­стао је зна­чај­на де­сти­на­ ци­ја у кар­не­вал­ској по­ро­ди­ци Евро­пе. Де­це­ни­ју Ле­ско­вач­ког кар­не­ва­ла обе­ ле­жи­ло је око 50.000 уче­сни­ка из де­се­так зе­ма­ља, од уда­ље­не Ин­до­не­зи­је до су­сед­не Ма­ке­до­ни­је. Кар­не­вал­ске при­ред­бе тра­ја­ ле су у про­се­ку пет да­на не­дељ­но, по три ча­са днев­но. Ма­ни­фе­ста­ци­ју обе­ле­жа­ва­ју и кар­не­ва­ли тре­ћег до­ба, деч­ји кар­не­ва­ли, кар­не­ва­ли жи­во­ти­ња, ма­жо­рет­ки­ња, кар­ не­ва­ли на во­ди, еко-кар­не­ва­ли, ма­скен­ба­ ли, фе­сти­ва­ли ва­тре, улич­них за­ба­вља­ча, ви­те­шки тур­ни­ри, ли­ков­не ко­ло­ни­је, tat­ to, pirs, fa­ce & bo­du pa­int... И, на­рав­но, мно­ ге пра­те­ће ма­ни­фе­ста­ци­је. Де­се­ти Ле­ско­вач­ки кар­не­вал, ју­би­ лар­ни, би­ће одр­жан од 6. до 11. ју­ла 2015. „Ро­шти­љи­ја­да“ је још је­дан ва­жан ту­ри­стич­ки бренд Ле­сков­ца. По­чет­ком сеп­тем­бра, глав­на град­ска ули­ца пре­о­ бра­зи се у нај­ве­ћу ком­по­зи­ци­ју од ска­ ра. То је зва­нич­но нај­ве­ћи фе­сти­вал ро­ шти­ља у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. За не­де­љу да­на по­се­ти га ви­ше од по­ла ми­ли­о­на гур­ма­на, љу­би­те­ља ро­шти­ља, до­бре за­ ба­ве, опу­ште­не ат­мос­фе­ре... Так­ми­че се и мај­сто­ри ро­шти­ља, уче­ни­ци (бу­ду­ћи ку­ва­ри ро­штиљ­џи­је), а нај­ви­ше па­жње иза­зи­ва по­ку­шај пра­вље­ња нај­ве­ће пље­ ска­ви­це на све­т у. По­след­њих го­ди­на све је ви­ше по­се­ти­ла­ца из ино­стран­ства. 

ПРОГРАМИ Фитнес програм Индивидуални тренинзи на базену и у фитнес центру Слободно вежбање Рекреативно пливање Обука пливања за децу предшколског и раног школског узраста Рекреација за жене – аеробик у води, аквабик Сауна Тонус кафе Протеин бар Масаже

О д­р е­д и­ш т а

82

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Под три пла­ни­не, на три ре­ке ЕУ ПРО­ГЛА­СИ­ЛА КЊА­ЖЕ­ВАЦ ИЗ­У­ЗЕТ­НОМ ТУ­РИ­С ТИЧ­КОМ ДЕ­С ТИ­НА­ЦИ­ЈОМ

­ Ов­де ћете осе­ти­ти до­дир дру­га­чи­јег. Ду­би­ну ста­ре ве­ре и хри­шћан­ска оза­ре­ња. ­ Сна­гу на­сле­ђа и за­и­гра­ност мо­дер­не кул­ту­ре. Мо­же­те на „Мо­ли­тву под Ми­џо­ром“ ­ на Ђур­ђев­дан, на Фе­сти­вал кул­ту­ре мла­дих у ју­лу, на илин­дан­ски ва­шар у ав­гу­сту. ­ Мо­же­те на пла­ни­ну или у ста­ру ка­фа­ну, у ви­на­ри­ју или на ба­њи­цу, на ски­је или ­ на па­ра­глај­динг. Са­мо скре­ни­те са дру­мо­ва ко­је већ зна­те на­па­мет

Пи­ше: Љи­ља­на Па­вло­вић

У

по­тра­зи за скрај­ну­тим од­ре­ди­ шти­ма, у ку­ци­ма ста­рог кон­ти­ нен­та, Европ­ска ко­ми­си­ја сва­ке го­ди­не у ту­ри­стич­ким во­ди­чи­ма пре­ по­ру­чи ма­ње по­зна­та ме­ста. У са­рад­њи са на­ци­о­нал­ним ту­ри­стич­ким ин­сти­т у­ ци­ја­ма, сва­ке го­ди­не од­ре­ди се и те­ма на осно­ву ко­је ће се би­ра­ти. Ср­би­ја је у про­ гра­му Euro­pean De­sti­na­tion of Ex­cel­len­ce пр­ви пут уче­ство­ва­ла 2014. Те­ма: „Ту­ри­ зам и не­ма­те­ри­јал­но кул­т ур­но на­сле­ђе“. По­бед­ник на­ци­о­нал­ног кон­кур­са у Ср­ би­ји за Еден де­сти­на­ци­ју, или „из­у­зет­ну де­сти­на­ци­ју Евро­пе“, био је Кња­же­вац. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­не Кња­же­вац на кон­кур­с у је уче­ство­ва­ ла ђур­ђев­дан­ском об­ред­ном мо­ли­твом, оби­ча­јем ко­ји је на Ли­сти не­ма­те­ри­јал­ ног кул­тур­ног на­сле­ђа Ср­би­је и ре­ги­о­ нал­ни је пред­лог за упис на Ли­сту свет­ ске ба­шти­не UNE­SCO-а. У под­нож­ју Ста­ре пла­ни­не, у се­лу Вр­тов­цу, сва­ке го­ди­не о Ђур­ђев­да­ну одр­жа­ва се свет­ко­ви­на „Мо­ли­тва под Ми­џо­ром“. На­ста­ла на те­ме­љи­ма пре­ хри­шћан­ског оби­ча­ја ко­лек­тив­ног при­ но­ше­ња жр­тве, Мо­ли­тва има је­дан циљ – да се об­ред­но сна­га при­ро­де пре­не­се на љу­де, сто­ку и усе­ве. И та­ко од дав­ ни­на, до да­нас. Об­ред се од­ви­ја у ка­пе­ ли­ци по­све­ће­ној Све­том Ђор­ђу, по­ред ка­ме­ног кр­ста, на ко­ме је ре­љеф­но при­ ка­зан лик Трач­ког Хе­ро­са, древ­ног пре­ хри­шћан­ског бо­жан­ства на ко­њу (пред­ на­зна­че­ње хри­шћан­ског Све­тог Ђор­ђа).

– У дав­на вре­ме­на, сто­ча­ри су ве­ро­ ва­ли да за­штит­ник њи­хо­вог ста­да сми­ шље­но са­ку­пља и рас­те­ру­је обла­ке на Ста­рој пла­ни­ни. Да би га уми­ло­сти­ви­ ли, па­сти­ри су одва­ја­ли нај­леп­ше јаг­ ње, укра­ша­ва­ли га про­лећ­ним вен­цем и при­но­си­ли на ка­ме­ни ол­тар као жр­тву. Ста­нов­ни­ци Бу­џа­ка, се­ла под Ста­ром пла­ни­ном, са­чу­ва­ли су из­вор­ни оби­чај све до да­нас. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ ја оп­шти­не Кња­же­вац, не ре­ме­те­ћи тај склад љу­ди и при­ро­де, са­мо се при­дру­ жи­ла про­сла­ви Ђур­ђев­да­на, же­ле­ћи да за овај је­дин­ствен оби­чај са­зна­ју и они ко­ји ту­ри­стич­ки оби­ла­зе на­ше кра­је­ве – при­ча Бо­бан Мар­ко­вић, ди­рек­тор Ту­ ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Кња­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

83

О д­р е­д и­ш т а

Ме­ло­ди­је и ђа­ко­ни­је – Мо­гу се чу­ти рет­ке тра­ди­ци­о­нал­не ме­ло­ди­је, ви­де­ти уме­ћа ста­рих за­на­тли­ја, про­ба­ти по­не­што од спе­ци­ја­ли­те­та на­род­не ку­хи­ње. Од ква­ли­тет­них си­ре­ва, пре­ко јаг­ње­ће чор­ бе, до бел­му­жа, тр­ка­ни­це, ма­џу­на, па­при­ка пу­ње­них пра­зи­лу­ ком, ра­зних по­сних и мр­сних пи­та – на­бра­ја Бо­бан Мар­ко­вић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Кња­же­вац.

же­вац. – Та­ко је на­ста­ла ма­ни­фе­ста­ци­ ја „Мо­ли­тва под Ми­џо­ром“, ко­ја има и сво­је „дру­го по­лу­вре­ме“, у Бал­та Бе­ри­ лов­цу, још јед­ном пот­пла­нин­ском се­лу. Се­дам да­на по Ђур­ђев­да­ну, у дво­ри­шту ста­ре се­о­ске шко­ле, ко­ја је да­нас Му­зеј Ста­ре пла­ни­не, ор­га­ни­зу­је се је­дин­стве­ ни ет­но-фе­сти­вал. НА­РАВ КРА­ЈА, ВИ­НА И ЉУ­ДИ

 Фестивал културе младих ­ у Књажевцу

84

Кња­же­вац, на­рав­но, има и чи­тав низ дру­гих за­ни­мљи­вих ме­ста и до­га­ђа­ја. Као ви­но­гра­дар­ски крај, Кња­же­вац је одав­но на Срп­ском пу­ту ви­на. Ов­де, где се ве­ко­ви­ма с љу­ба­вљу га­ји ви­но­ва ло­за и где је вр­х ун­ско ви­но нео­дво­ји­ во од исто­ри­је и тра­ди­ци­је, сти­гла је и пр­ва озна­ка ге­о­граф­ског по­ре­кла „Кња­ же­вац“ за ви­на ре­ги­стро­ва­на по но­вом си­сте­му Европ­ске Уни­је. Озна­ку ге­о­ граф­ског по­ре­кла на сво­је бо­це до­сад су ста­ви­ле Ви­на­ри­ја „Јо­вић“ из По­тр­ка­ња и Ви­на­ри­ја „Уро­ше­вић“ из Рав­не, што је отво­ри­ло пут мно­гим са­да­шњим и бу­ ду­ћим кња­же­вач­ким ви­на­ри­ма.

– Про­из­во­ђа­чи из Кња­жев­ца ра­ди­ ли су ви­ше од го­ди­ну да­на на ела­бо­ра­т у и сту­ди­ји, уз по­моћ не­мач­ке ор­га­ни­за­ ци­је ГИЗ и Ми­ни­стар­ства. Де­фи­ни­са­ли су све што је по­треб­но да се ре­ги­стру­је озна­ка ге­о­граф­ског по­ре­кла. То је пр­ ва озна­ка ге­о­граф­ског по­ре­кла по но­ вом си­сте­му, што је ве­ли­ка по­год­ност у брен­ди­ра­њу ове озна­ке, Кња­жев­ца и ове ре­ги­је – ка­же Дар­ко Јак­шић, шеф Гру­пе за ви­нар­ство Ми­ни­стар­ства по­љо­при­ вре­де Ср­би­је. – Због ве­о­ма по­вољ­ног ин­дек­са све­жи­не но­ћи, све оно што се у то­ку да­на ства­ра у гро­жђу за­др­жа­ва се. За­то су ви­на ов­де аро­ма­тич­на, ле­пр­ша­ва и све­жа. На­род­на тра­ди­ци­ја, исто­риј­ско на­ сле­ђе и не­так­ну­та при­ро­да ну­де се као на дла­ну сва­ко­ме ко са глав­них пу­те­ва свра­ти у ва­рош ис­под три пла­ни­не и на три ре­ке. А ка­да до­ђе, мо­ћи ће да би­ра.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

Мо­жда се од­лу­чи за па­ра­глај­динг са не­ ког од вр­хо­ва Ту­пи­жни­це, ски­ја­ње на Ста­рој пла­ни­ни, во­жњу ква­до­ви­ма или би­ци­кли­ма, лов и ри­бо­лов... Мо­жда му бу­де дра­же да се оку­па у то­плим из­во­ ри­ма Рго­шке ба­ње, или на ба­зе­ну у ко­ јем је то­ком це­ле го­ди­не снаб­де­вен бањ­ ском во­дом, кон­стант­не тем­пе­ра­т у­ре 28 сте­пе­ни. ЕНЕР­ГИ­ЈОМ МЛА­ДИХ И КУЛ­ТУ­РЕ У ју­лу, то­ком Фе­сти­ва­ла кул­т у­ре мла­дих Ср­би­је, Кња­жев­цем вла­да ве­се­ ла умет­нич­ка ат­мос­фе­ра. Ви­ше од по­ла ве­ка град ор­га­ни­зу­је ову кул­т ур­ну ма­ ни­фе­ста­ци­ју. Ту је об­ли­ко­ван ва­жан мо­ дел ка­ко тре­ба да из­гле­да рад на про­мо­ ци­ји кул­т у­ре.

– Фе­сти­вал кул­т у­ре мла­дих Ср­би­је, као ба­сти­он умет­но­сти и ства­ра­ла­штва, оп­ста­је и на­пре­ду­је из го­ди­не у го­ди­ну. По­стао је јед­на од нај­зна­чај­ни­јих ма­ ни­фе­ста­ци­ја у Ср­би­ји, пре­ва­зи­шав­ши окви­ре гра­да у ко­ме је на­стао – на­гла­ ша­ва Ми­лан Ђо­кић, пред­сед­ник оп­шти­ не Кња­же­вац. – Фе­сти­вал обе­ле­жа­ва пут ко­јим мо­ра­мо да се кре­ће­мо и као град, и као на­род и као др­жа­ва. Тех­ни­ка у са­ве­зу са не­у­ку­сом по­ка­зу­је се као ве­ ли­ки не­при­ја­тељ кул­т у­ре и умет­но­сти. Упра­во да­на­шње вре­ме обе­ле­жа­ва­ју тех­нич­ка до­стиг­ну­ћа, с јед­не, и мно­штво не­у­ку­са и ки­ча, с дру­ге стра­не. Пра­ве вред­но­сти да­нас су пред иза­зо­вом ве­ ћим не­го ика­да пре. Због то­га је ва­жно да кул­т ур­ну и умет­нич­ку енер­ги­ју мла­ дих ис­ко­ри­сти­мо, да нас, као ло­ко­мо­ти­ ва, по­ву­че у бо­ље да­не. У ав­гу­сту, о Све­том Или­ји, ов­де је је­ дан од нај­ве­ћих срп­ских ва­ша­ра. Са Ти­ мо­ка це­лом ва­ро­ши раз­ле­же се свир­ка бар пет нај­бо­љих тру­бач­ких ор­ке­ста­ра. Ко­тли­ћи­ма ри­бље чор­бе и гу­ла­ша од ди­ вља­чи про­сто се не мо­же одо­ле­ти. Ако сте љу­би­тељ здра­вог жи­во­та и пе­ша­че­ ња, кре­ну­ће­те са пла­ни­на­ри­ма на успон до Ми­џо­ра, нај­ви­шег ста­ро­пла­нин­ског вр­ха. Мо­жда вас при­ву­че и бо­ем­ска ат­ мос­фе­ра у кња­же­вач­ким ка­фа­на­ма, с му­зи­ком на ув­це до сви­та­ња. Шта год да иза­бе­ре­те, схва­ти­ће­те за­ што Европ­ска Уни­ја и зва­нич­но твр­ди да је ово ва­рош из­у­зет­на, ва­рош у ко­ју тре­ба че­шће до­ла­зи­ти и от­кри­ти је. Ва­ рош у ко­јој ће­те на­ћи што ниг­де дру­где не­ма. 

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

85

В е­з е

86

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

„ГРАД ПРИ­ЧА“, ПР­О­ЈЕ­КАТ „ТЕ­ЛЕ­КО­МА СР­БИ­ЈА“, СУ­СРЕТ НО­ВИХ МЕ­ДИ­ЈА, ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈЕ И КУЛ­ТУР­НЕ БА­ШТИ­НЕ

У пр­о­ши­ре­ној

ствар­но­сти Апли­ка­ци­је „Бе­о­град при­ча“, „Но­ви Сад при­ча“ и „Ниш при­ча“ мо­де­ран су во­дич кр­оз ­ ба­шти­ну, кул­ту­ру и ту­ри­стич­ку по­ну­ду ових гра­до­ва. До­вољ­но је да свој па­мет­ни ­ те­ле­фон усме­ри­те ка не­ком зда­њу или спо­ме­ни­ку, па да до­би­је­те исто­риј­ске по­дат­ке ­ о том ме­сту, ста­ре фо­то­гра­фи­је, анег­до­те и при­че. На осно­ву ме­ста на ко­јем се ­ на­ла­зи­те би­ће вам пре­по­ру­че­но ку­да да на­ста­ви­те шет­њу и шта оба­ве­зно да ви­ди­те. ­ Све то мо­же­те има­ти на срп­ском, ен­гле­ском и у аудио вер­зи­ји

С

ва­ки град је при­ча за се­бе, а сва­ ка ин­сти­т у­ци­ја, спо­ме­ник, ло­кал­ на зна­ме­ни­тост кри­ју мно­штво исто­риј­ских по­да­та­ка и чи­ње­ни­ца, али и за­ни­мљи­во­сти и анег­до­та. Бе­о­град, Но­ ви Сад са Срем­ским Кар­лов­ци­ма и Ниш по­де­ли­ли су сво­је при­че са ко­ри­сни­ци­ма апли­ка­ци­ја „Бе­о­град при­ча“, „Но­ви Сад при­ча“ и „Ниш при­ча“. На овај на­чин, су­гра­ђа­ни­ма и ту­ри­сти­ма по­ну­ди­ли су од­го­во­ре на мно­га пи­та­ња, по­пут оних

за­што „По­бед­ник“ ни­је на Те­ра­зи­ја­ма, где је на­пра­вљен пр­ви топ ко­ји је по­слат Ка­ра­ђор­ђу то­ком Пр­вог срп­ског устан­ ка, ка­да и где су се сре­ли ве­ли­ки жу­пан Сте­фан Не­ма­ња и не­мач­ки цар Фри­дрих Бар­ба­ро­са. Апли­ка­ци­је су ре­а­ли­зо­ва­не у окви­ру пр­о­јек­та „Град при­ча“ „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја“ и ре­зул­тат су на­сто­ја­ња ком­па­ ни­је да ду­го­роч­но ути­че на по­бољ­ша­ње по­ну­де ло­кал­них за­јед­ни­ца, али и на са­ свим но­во ис­ку­ство мо­бил­них ко­му­ни­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

87

В е­з е

ка­ци­ја сва­ког ко­ри­сни­ка. Ди­рек­тор­ка Сек­то­ра за пи-ар „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја“ Ма­ри­ја Бо­шко­вић ис­ти­че да је по­тре­ба да­на­шњег тре­нут­ка да се но­ви ме­ди­ји, тех­но­ло­ги­ја и кре­а­тив­ност што ви­ше пр­о­жи­ма­ју ка­ко би се та­ко кре­и­ра­ла до­ дат­на вред­ност за ко­ри­сни­ке.

– По­кре­та­њем пр­о­јек­та „Град при­ ча“ на­сто­ја­ли смо да ино­ва­тив­ном упо­ тре­бом ди­ги­тал­них ме­ди­ја на­пра­ви­мо спо­ну из­ме­ђу по­бољ­ша­ња ин­ди­ви­ду­ал­ ног ис­ку­ства и уна­пре­ђе­ња ту­ри­стич­ке по­ну­де парт­не­ра у за­јед­ни­ци у ко­јој по­ слу­је­мо. „Те­ле­ком Ср­би­ја“ по­знат је по то­ме што спро­во­ди пр­о­јек­те ко­ји има­ ју ви­ше­стру­ки зна­чај за ло­кал­ну за­јед­ ни­цу. Же­ља нам је би­ла да на за­ба­ван и до са­да не­ви­ђен на­чин пред­ста­ви­мо на­ше гра­до­ве сви­ма ко­ји же­ле бо­ље да их упо­зна­ју, ка­ко стран­ци­ма, та­ко и гра­ђа­ни­ма Ср­би­је ко­ји че­сто у жур­би не обра­ћа­ју па­жњу на ле­по­те и исто­риј­ ски зна­чај зда­ња ко­ји­ма су сва­ко­днев­но окру­же­ни – ре­кла је Ма­ри­ја Бо­шко­вић.

Од­ли­чан од­зив Апли­ка­ци­је су од по­кре­та­ња пр­о­јек­та, у ју­лу 2013, пре­уз­ е­те ско­ро 42.000 пу­та. Од­ли­чан од­зив и по­зи­тив­не оце­не ко­ри­сни­ ка апли­ка­ци­је, ка­ко ка­жу у „Те­ле­ко­му Ср­би­ја“, по­слу­жи­ће као под­стрек да се по­сто­је­ће „при­че“ у на­ред­ном пе­ри­о­ду до­пу­не но­вим са­др­жа­ји­ма и функ­ци­ја­ма, као и да се по­кре­не са­рад­ња са ло­кал­ним парт­не­ри­ма у сле­де­ћем гра­ду ко­ји ће до­спе­ти на ма­пу „Гра­да при­ча“.

88

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

У КО­РАК СА СВЕТ­СКИМ ТРЕН­ДО­ВИ­МА Раз­ви­ја­ње апли­ка­ци­ја под­ра­зу­ме­ ва­ло је укљу­чи­ва­ње парт­не­ра у ло­кал­ ним за­јед­ни­ца­ма, пре све­га ту­ри­стич­ ких орга­ни­за­ци­ја, ко­је при­род­но те­же да град­ске зна­ме­ни­то­сти пред­ста­ве на на­чин ко­ји је до­ступ­ни­ји да­на­шњем го­сту.

– У ери он­лајн ко­му­ни­ка­ци­ја, апли­ ка­ци­је за мо­бил­не те­ле­фо­не су из­у­зет­ но ва­жне због до­пи­ра­ња до ве­ли­ког бр­о­ја ко­ри­сни­ка на ин­тер­на­ци­о­нал­ном пла­ну – на­во­ди ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке орга­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да Ми­о­драг По­ по­вић. – За­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи са ком­ па­ни­јом „Те­ле­ком Ср­би­ја“, у слу­ча­ју апли­ка­ци­је „Бе­о­град при­ча“, не са­мо да пра­ти­мо свет­ске трен­до­ве већ иде­мо и у ко­рак са њи­ма. Ко­ри­шће­на тех­но­ло­ ги­ја, услу­га ко­ју омо­гу­ћа­ва, као и са­др­ жа­ји ко­је ну­ди, чи­не да Бе­о­град кр­оз сво­је при­че бу­де до­сту­пан, јед­но­ста­ван за упо­зна­ва­ње и сна­ла­же­ње, али и ин­ те­ре­сан­тан и за­ба­ван то­ком бо­рав­ка у ње­му, што је у ту­ри­стич­ком сми­слу и нај­ва­жни­је. И ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке орга­ни­за­ ци­је Но­вог Са­да Бра­ни­слав Кне­же­вић на­вео је да му је ве­ли­ко за­до­вољ­ство и част што је та орга­ни­за­ци­ја би­ла у при­ ли­ци да по­мог­не у из­ра­ди ове из­у­зет­но ко­ри­сне апли­ка­ци­је, до­при­нев­ши пр­о­ мо­ци­ји свог гра­да:

SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

89

В е­з е

– Ра­ду­је­мо се што ће са­да по­се­ти­о­ци на­шег гра­да мо­ћи да се упо­зна­ју са свим ту­ри­стич­ким атрак­ци­ја­ма по­ред ко­јих ће пр­о­ла­зи­ти на пе­шач­кој ру­ти. Раз­вој апли­ка­ци­ја за смарт те­ле­фо­не је у ве­ли­ кој екс­пан­зи­ји, а пред­ви­ђа­ња су да ће у на­ред­не две го­ди­не при­ступ ин­тер­не­т у пре­ко смарт те­ле­фо­на пре­ва­зи­ћи и ко­ ри­шће­ње ра­чу­на­ра. На­кон Бе­о­гра­да и Но­вог Са­да, и пра­ те­ћих це­ли­на Ава­ле и Пе­тро­ва­ра­ди­на ко­ји су по­ста­вље­ни на Go­o­gle play и App Sto­re у пр­вој фа­зи пр­о­јек­та, ре­а­ли­зо­ва­на је и апли­ка­ци­ја „Ниш при­ча“, а но­во­сад­ ски во­дич обо­га­ћен спе­ци­јал­ном ру­том – „Срем­ски Кар­лов­ци“. Ти­ме је на ма­пу пр­ о­јек­та „Гра­да при­ча“ при­до­да­то но­вих 65 ло­ка­ци­ја у та два гра­да, ко­је по­се­ти­о­ци­ма ну­де са­свим дру­га­чи­ји до­жи­вљај ло­кал­ них зна­ме­ни­то­сти, пу­тем основ­них исто­ риј­ских по­да­та­ка, фо­то­гра­фи­ја из ра­ни­јег пе­ри­о­да, аудио на­ра­ци­је, анег­до­та и ма­ње по­зна­тих исто­риј­ских чи­ње­ни­ца.

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

– Ми кон­ти­ну­и­ра­но ра­ди­мо на по­ бољ­ша­њу и пр­о­мо­ци­ји ту­ри­стич­ких са­др­жа­ја свог гра­да, са ци­љем да се бо­ ра­вак ту­ри­ста пр­о­ду­жи бар за ко­ји дан ви­ше. За­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи са ком­па­ ни­јом „Те­ле­ком Ср­би­ја“, Ниш сво­јим го­сти­ма, пу­тем па­мет­них те­ле­фо­на, до­ но­си пот­пу­но но­ви до­жи­вљај упо­зна­ва­ ња тре­ћег по ве­ли­чи­ни гра­да у Ср­би­ји – ре­као је Урош Пар­лић, ди­рек­тор Ту­ ри­стич­ке орга­ни­за­ци­је Ни­ша, на пр­ о­мо­ци­ји ни­шке апли­ка­ци­је. – Уве­рен сам да ће апли­ка­ци­ја „Ниш при­ча“ учи­ ни­ти да бр­ој­ни ту­ри­сти са­зна­ју мно­го ви­ше о на­шем гра­ду и да ће их под­ста­ ћи да оби­ђу и она ме­ста ко­ја би ина­че пр­о­пу­сти­ли. По­ред мо­гућ­но­сти да се ода­бра­на ло­ ка­ци­ја са­гле­да пу­тем ста­рих фо­то­гра­ фи­ја или крат­ких анег­дот­ских при­ча, по­себ­на функ­ци­о­нал­ност „пр­о­ши­ре­не ствар­но­сти“ (Aug­men­ted Re­a­lity) из­два­ја ове апли­ка­ци­је од слич­них на­ме­ње­них пр­о­мо­ци­ји ту­ри­стич­ке по­ну­де гра­до­ва. Пре­по­зна­ју­ћи тре­нут­ну ло­ка­ци­ју по­се­ ти­о­ца, апли­ка­ци­ја ну­ди оби­ла­зак зна­ме­ ни­то­сти у не­по­сред­ној бли­зи­ни. До­вољ­ но је да по­се­ти­лац свој па­мет­ни те­ле­фон усме­ри пре­ма гра­ђе­ви­на­ма ко­је га окру­ жу­ју и на екра­ну те­ле­фо­на ће се пу­тем „пр­о­ши­ре­не ствар­но­сти“ по­ја­ви­ти ико­ ни­це ко­је са­др­же по­да­так о сме­ру у ком се обје­кат на­ла­зи и на ко­јој уда­ље­но­сти. Све апли­ка­ци­је ко­је су раз­ви­је­не у окви­ ру пр­о­јек­та „Град при­ча“ до­ступ­не су на срп­ском и на ен­гле­ском је­зи­ку. 

БАСТИОН I Стари град 517, Котор +382 32 322 116

Рибљи ресторан „Бастион I“ је отворен давне 1996. у старом граду у Котору.

БАСТИОН II Браће Рибникар 40, Београд +381 11 344 7711

Ресторан „Бастион II“, такође рибљи, отворен је у Београду 2007. „Бастион III“, отворен децембра 2011, у својој понуди има националне специјалитете.

БАСТИОН III Табачина бб, Котор +382 32 335 330

Ресторани „Бастион“ одобравају посебне попусте за групе и организоване посете. www.bastion123.com

З н а­њ е

ПРОФ. ДР СЛО­БО­ДАН ЧЕ­РО­ВИЋ, ДЕ­КАН ФА­КУЛ­ТЕ­ТА ЗА ТУ­РИ­С ТИЧ­КИ И ХО­ТЕ­ЛИ­ЈЕР­СКИ МЕ­НАЏ­МЕНТ УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕ­ТА „СИН­ГИ­ДУ­НУМ“

Прак­са као ме­ри­ло Пре­да­ва­ња су увек про­пра­ће­на број­ним при­ме­ри­ма из прак­се. При­мен­љи­ва зна­ња су ов­де ва­жна упо­ред­на пред­ност. То пре­по­зна­ју сви, од кли­је­на­та до по­сло­да­ва­ца, до­ма­ћих и ино­стра­них

З

а мла­де љу­де ва­жно је да ода­бе­ру фа­ Проф. Че­ро­вић ду­го је ра­дио у при­вре­ Текст и кул­ на ко­ ће сте­ ди и оба­вљао ви­ше јав­них функ­ци­ја. Од т ет ј ем ћ и зна­ њ а при­ фотографије: мен­ љ и­ в а у бу­ д у­ ћ ој ка­ р и­ ј е­ р и. Сту­ д ен­ 2008. пре­да­је на „Син­ги­ду­ну­му“, а од не­ Ро­за­на ти ко­ји упи­шу Фа­кул­тет за ту­ри­стич­ки и дав­но оба­вља и по­сао де­ка­на Фа­кул­те­та Са­здић хо­те­ли­јер­ски ме­наџ­мент Уни­вер­зи­те­та „Син­ги­ду­нум“ упо­зна­ју од пр­ве го­ди­не сту­ди­ја све мо­гућ­но­сти ра­да у ту­ри­стич­ кој при­вре­ди. Пре­да­ва­ња су увек про­пра­ ће­на број­ним при­ме­ри­ма из прак­се, а за ди­плом­ски рад из­ра­ђу­ју се кон­крет­ни и прак­тич­ни про­јек­ти.

– По­сло­дав­ци да­нас гле­да­ју шта рад­ник зна да ра­ди. Уко­ли­ко се сту­ден­ти до­бро по­ ка­жу на прак­си, би­ва им по­ну­ђен по­сао. На­ши сту­ден­ти има­ју зна­ња и ком­пе­тен­ци­ је, кре­а­тив­ни су, од­го­вор­ни и не из­не­на­ђу­је што че­сто про­на­ла­зе за­по­сле­ње у ор­га­ни­ за­ци­ја­ма где оба­вља­ју оба­ве­зну струч­ну прак­с у – ка­же проф. др Сло­бо­дан Че­ро­вић, де­кан овог фа­кул­те­та. – Глав­на упо­ред­ на пред­ност ди­пло­ма­ца „Син­ги­ду­ну­ма“ су сте­че­на те­о­риј­ска и прак­тич­на зна­ња из обла­сти ту­ри­зма и хо­те­ли­јер­ства, ин­фор­ ма­ти­ке и ак­тив­но зна­ње два свет­ска је­зи­ка. За­то на­ши не­ка­да­шњи сту­ден­ти оба­вља­ ју и нај­од­го­вор­ни­је по­сло­ве у ту­ри­зму, и у до­ма­ћим и стра­ним ком­па­ни­ја­ма. На­ша ди­пло­ма је на це­ни. Има­мо и све ве­ћи број ино­стра­них сту­де­на­та, на ре­дов­ним, по­сле­ ди­плом­ским и док­тор­ским сту­ди­ја­ма.

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­јер­ски ме­наџ­мент.

– По­ред тих но­вих оба­ве­за, на­ста­ви­ ћу да оба­вљам сво­је про­фе­сор­ске ду­жно­ сти са истом ра­до­шћу. Пре­но­ше­ње зна­ња мла­ди­ма је уз­ви­ше­на ми­си­ја. Наш за­да­так је ства­ра­ње струч­ња­ка ко­ји ће до­при­не­ти на­прет­ку при­вре­де, стру­ке и на­у­ке. Сре­ ћан сам што сам део овог ти­ма ко­ји чи­не углед­ни про­фе­со­ри и на­уч­ни рад­ни­ци – ка­же. – Уни­вер­зи­тет се за ових пет­на­ест го­ди­на раз­вио у пре­сти­жну на­уч­но-обра­ зов­ну ин­сти­т у­ци­ју. У са­вре­ме­ном по­сло­ ва­њу пред­у­слов успе­шно­сти је стал­но уса­вр­ша­ва­ње, до­жи­вот­но уче­ње. Оба­ве­за нам је не­пре­ста­но по­ве­ћа­ва­ње лич­не, а ти­ме и ком­пе­тент­но­сти Уни­вер­зи­те­та. Сту­ден­ти су ов­де, сва­ка­ко, у сре­ди­шту, до­да­је де­кан Че­ро­вић.

– Континуирано уна­пре­ђу­је­мо на­ше на­став­не про­гра­ме и ква­ли­тет. На при­ мер, мар­ке­тинг или ме­наџ­мент, ин­фор­ ма­ци­о­ни си­сте­ми или ра­чу­но­вод­ство, не мо­гу се учи­ти из књи­га од пре 20 или 30 го­ди­на, зар не? На „Син­ги­ду­ну­му“ се јед­ но из­да­ње мо­же ко­ри­сти­ти мак­си­мал­но три го­ди­не.

nOVi SaD | BEOgraD | niŠ

KonKURs zA UpIs nA

AKREdITovAnE osnovnE AKAdEMsKE sTUdIjE za školsku 2015/2016. godinu

poslovnI FAKUlTET studijski program: POSLOVna EKOnOMija Moduli:  RAčUnovodsTvo I REvIzIjA  FInAnsIjE I bAnKARsTvo  MARKETIng I MEnAdžMEnT  UpRAvljAnjE ljUdsKIM REsURsIMA (HR)

UnIvERzITET sIngIdUnUM & UnIvERzITET IMc KREMs

Austrijske studije u srbiji zajedničke osnovne bbA studije na engleskom jeziku

studijski program: ToURIsM And lEIsURE MAnAgEMEnT Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 93 209, 3093 219 www.singidunum.ac.rs

Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

FAKUlTET zA TURIsTIčKI I HoTElIjERsKI MEnAdžMEnT

Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

studijski program: inFOrMaTiKa i raČunarSTVO studijski program: inFOrMaCiOnE TEHnOLOgijE

Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

studijski program: TuriZaM i HOTELijErSTVO Izborne opcije:  TURIzAM  HoTElIjERsTvo  gAsTRonoMIjA

FAKUlTET zA InFoRMATIKU I RAčUnARsTvo

TEHnIčKI FAKUlTET studijski program:

FAKUlTET zA FIzIčKU KUlTURU I MEnAdžMEnT U spoRTU studijski program: FiZiČKO VaSPiTanjE i SPOrT studijski program: MEnaDŽMEnT u SPOrTu Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

ELEKTrOTEHniKa i raČunarSTVO

Izborne opcije:  ElEKTRonsKE KoMUnIKAcIjE  soFTvERsKo InžEnjERsTvo  EnERgETsKA EFIKAsnosT Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

gimnazija singidunum je savremena gimnazija opšteg tipa koja je nastala iz potrebe da se učenicima omogući sredina koja će ih motivisati da uče i stvaraju. Takođe, njihovi roditelji mogu biti sigurni da su im deca na pravom putu i bezbednom mestu. cena školarine je 2900 evra godišnje (plaćanje je moguće u 10 mesečnih rata), a njom su obuhvaćene redovna, dopunska i dodatna nastava, komplet udžbenika za tekuću godinu, užina, kursevi stranih jezika i priprema za sticanje međunarodno priznatih diploma u okviru centra za strane jezike Univerziteta singidunum i profesionalna orijentacija. Učenici mogu ostvariti porodični popust i popust na preporuku studenata Univerziteta singidunum.

Upis u školsku 2015/16. godinu je u toku, a više informacija o uslovima upisa i školarini, pogledajte na našem sajtu.

Dušana Popovića 7, 11050 Zvezdara, Srbija Tel: 011/30 93 269; 30 93 260; Mob: 065/30 93 269 E-mail: gimnazija@singidunum.ac.rs

www.giMnaZijaSingiDunuM.rS

М е ­л е ­м и

Срп­ска ба­ња, свет­ске услу­ге „МЕР­КУР“ У НО­ВОЈ ТУ­РИ­С ТИЧ­КОЈ СЕ­ЗО­НИ

Ме­ди­цин­ски пан­си­он обо­га­ћен је нај­ве­ћим бр­о­јем бал­не­о­ло­шких и суб­спе­ци­ја­ли­стич­ких ­ услу­га. Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке отво­рио је по­ља са­свим но­вих мо­гућ­но­сти. ­ Но­ви­на је и пр­ви пер­со­на­ли­зо­ван ол-ин­к лу­зив пан­си­он „Сел­фи“

Н

а ово­го­ди­шњем Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, Спе­ци­јал­на бол­ни­ ца „Мер­кур“ пред­ста­ви­ће је­дин­ стве­ну по­ну­ду: нај­бо­га­ти­је ме­ди­цин­ске па­ке­те (за оне ко­ји до­ла­зе због здра­вља), ЦМЕ пан­си­о­не (за оне ко­ји до­ла­зе због ле­по­те) и „Сел­фи“ пан­си­он (за оне ко­ ји же­ле да са­ми се­би кр­о­је ол-ин­клу­зив бо­ра­вак).

94

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

МЕ­ДИ­ЦИН­СКИ ПАН­СИ­ОН Ми­сле­ћи на за­до­вољ­ство и здра­вље го­сти­ју, чи­је по­ве­ре­ње стал­но ра­сте, „Мер­кур“ је пр­о­ши­рио сво­је па­ке­те услу­га. Са­да су још бо­га­ти­ји и са­др­жај­ ни­ји, об­ли­ко­ва­ни баш пре­ма по­тре­ба­ма ко­ри­сни­ка. Го­сти у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ку до­би­ја­ју ком­пле­тан увид у сво­је

здрав­стве­но ста­ње и од­го­ва­ра­ју­ћу те­ра­ пи­ју. По­ред стан­дард­них ме­ди­цин­ских па­ке­та, укљу­чу­ју­ћи и сву бал­не­о­ло­ги­ју (ка­де, кли­зме, ис­пи­ја­ње, ин­ха­ла­ци­је), као и не­ке суб­спе­ци­ја­ли­стич­ке услу­ге, но­ви­ на у ме­ди­цин­ској по­ну­ди је Кар­дио-лајф па­кет. На­ме­њен је сви­ма ко­ји же­ле да пр­о­ве­ре ср­це и крв­не су­до­ве. Без об­зи­ра да ли су у пи­та­њу ди­ја­ бе­тес, обо­ље­ња ко­шта­но-зглоб­ног си­ сте­ма, га­стро-ен­те­ро-хе­па­то­ло­шка или ги­не­ко­ло­шка обо­ље­ња, бр­за пр­о­ве­ра здрав­стве­ног ста­ња, или на­про­сто од­ мор и ре­лак­са­ци­ја, „Мер­кур“ је пра­во ме­сто за ком­плет­ну здрав­стве­ну услу­гу. Ле­ко­ви­те ми­не­рал­не во­де, пе­ло­ид, са­вре­ме­не ди­јаг­но­стич­ке ме­то­де, тим од 40 ле­ка­ра спе­ци­ја­ли­ста и суб­спе­ци­ја­ ли­ста, нај­са­вре­ме­ни­ја опре­ма, све то на јед­ном ме­сту, под јед­ним кр­о­вом, по по­ вољ­ним це­на­ма, чи­ни да „Мер­кур“ БУ­ ДИ ЗДРА­ВЉЕ!

У це­ну је све укљу­че­но: од суб­спе­ ци­ја­ли­стич­ке ме­ди­ци­не и вел­не­са, есте­ ти­ке, из­ле­та и за­ба­ве, па до бес­плат­ ног пре­во­за из Бе­о­гра­да спе­ци­јал­ним „Мер­ку­ро­вим“ во­зи­лом. Гост мо­же да за­поч­не је­дан од ме­ди­цин­ских па­ке­та, да на­ста­ви кр­оз вел­нес пан­си­он, пр­о­ ве­де још не­ко­ли­ко да­на у Цен­тру ме­ди­ цин­ске есте­ти­ке, па се по­но­во пре­ба­ци на суб­спе­ци­ја­ли­стич­ку ме­ди­ци­ну. При том има нео­гра­ни­че­но бес­плат­но пи­ће у „Мер­ку­ро­вим“ би­фе­и­ма. Вр­хун­ска ме­ди­цин­ска услу­га, ре­лакс са­др­жа­ји за опу­шта­ње, ком­фо­ран сме­ штај, лич­ни тре­нер, лич­ни те­ра­пе­у т, упо­зна­ва­ње са зна­ме­ни­то­сти­ма Вр­њач­ке Ба­ње и ње­не око­ли­не, спорт­ско-за­бав­ ни са­др­жа­ји, шко­ле фол­кло­ра и пле­са... „Сел­фи“ од­мор, без нов­ча­ни­ка, од­мор од оба­ве­за, вре­ме при­ку­пља­ња по­зи­тив­не енер­ги­је за но­ве по­ду­хва­те!

„СЕЛ­ФИ“ ПАН­СИ­ОН

ПО­НУ­ДА ЦЕН­ТРА МЕ­ДИ­ЦИН­СКЕ ЕСТЕ­ТИ­КЕ

„Сел­фи“ па­кет је пр­ви ала-кард пан­ си­он у Ср­би­ји. Пра­ви из­бор за све оне ко­ји же­ле да од­мор пр­о­ве­ду рас­те­ре­ће­ ни, по­све­ће­ни се­би и осо­ба­ма ко­је во­ ле. Иза­брав­ши, ову ол-ин­клу­зив по­ну­ду „Мер­ку­ра“, гост сам де­фи­ни­ше ци­ље­ве свог бо­рав­ка.

Ве­ли­ко осве­же­ње на срп­ском ту­ри­ стич­ком вел­нес и спа тр­жи­шту би­ло је отва­ра­ње Цен­тра ме­ди­цин­ске есте­ти­ке (ЦМЕ) у „Мер­ку­ру“, у ју­ну 2014. Од та­да, це­ла Ср­би­ја по­но­во је ква­ли­тет­но ин­ фор­ми­са­на о зна­ча­ју есте­ти­ке и здра­вих на­ви­ка за сва­ко­днев­ни жи­вот. Го­сти из SERBIA  SPECIAL EDITION  2015

95

М е ­л е ­м и

Ре­зер­ва­ци­ја и пла­ћа­ње од ку­ће Брз тем­по жи­во­та и сва­ко­днев­не оба­ве­зе глав­ни су раз­ло­зи што ве­ћи­на љу­ди не сти­же да бри­не о свом здра­вљу. Да и не го­во­ри­мо о од­ла­ску до аген­ци­је да се рас­пи­та­ју о по­ну­ди за ле­че­ње, ре­ха­би­ли­та­ци­ју или од­мор. „Мер­ кур“ је омо­гу­ћио да се све то ура­ди из сво­је фо­те­ље, он­лајн. У пар кли­ко­ва, пре­ко ди­ја­лог ли­сте на сај­ту www.vrnj­ci­spa.rs, гост ре­зер­ви­ ше свој бег у ову оазу здра­вља. На­ја­вље­на је и мо­гућ­ност пла­ћа­ња плат­ним кар­ти­ца­ма пре­ ко ин­тер­не­та.

зе­мље и ино­стран­ства до­ла­зе у Вр­њач­ку Ба­ њу да би би­ли леп­ши, згод­ни­ји и здра­ви­ји. До­че­ку­је их тим ле­ка­ра и те­ра­пе­у ­та ко­ји за сва­ког го­ста кре­и­ра­ју лич­ни пр­о­грам те­ра­ пи­ја, ис­хра­не, тре­нин­га, шет­њи, ре­кре­а­ци­је и вел­нес трет­ма­на. У по­ну­ди ЦМЕ су пр­о­гра­ми урав­но­те­же­ ња те­ле­сне ма­се (ле­че­ња го­ја­зно­сти, или не­ у­хра­ње­но­сти), пре­о­бли­ко­ва­ња те­ла, ан­ти­це­ лу­лит и ре­лакс пр­о­гра­ми. Од­не­дав­но, го­сти мо­гу да до­би­ју и услу­ге под­мла­ђи­ва­ња ко­же (ан­ти­еј­џинг), естет­ске хи­рур­ги­је и естет­ске сто­ма­то­ло­ги­је. Ка­ви­та­ци­ја. Је­ди­ни не­хи­рур­шки, не­ин­ва­ зив­ни по­сту­пак ко­ји до­слов­но уни­шта­ва ма­ сне ће­ли­је на сто­ма­ку, бе­дри­ма, бо­ко­ви­ма и над­лак­ти­ца­ма. За са­мо је­дан трет­ман из­гу­би се од 3-6 цен­ти­ме­та­ра у оби­му на нај­кри­тич­ ни­јим ме­сти­ма. Лим­фна дре­на­жа. Не­за­ме­њив те­ра­пе­у т­ ски по­сту­пак за сти­му­ли­са­ње цир­ку­ла­ци­је лим­фе, по­бољ­ша­ње вен­ске цир­ку­ла­ци­је и де­ток­си­ка­ци­ју. Трет­ман ко­ји под­сти­че раз­ град­њу це­лу­ли­та, сма­њу­је обим и по­спе­шу­је пр­о­кр­вље­ност тки­ва. Ра­дио фре­квен­ци­ја. Ме­тод лиф­тин­га ли­ ца и ле­че­ња це­лу­ли­та без хи­рур­шког за­хва­ та. Без­бо­лан, не­хи­рур­шки и ефек­тан, на­ме­ њен свим ти­по­ви­ма ко­же. Ре­зул­тат се ви­ди од­мах на­кон пр­вог трет­ма­на. Мо­же се иза­ бра­ти за­те­за­ње ко­же ли­ца, вра­та, де­кол­теа, под­брат­ка, сто­ма­ка, бу­ти­на, ру­ку. ЦМЕ је пра­ви при­мер ка­ко тре­ба орга­ни­ зо­ва­ти ме­ди­цин­ске и не­ме­ди­цин­ске ре­с ур­се у свр­ху ква­ли­тет­не есте­ти­ке. Нео­п­ход­но је трет­ма­не спро­ве­сти струч­но, под над­зо­ром ме­ди­цин­ског осо­бља. Ле­ка­ри­ма ЦМЕ по­др­ шку пру­жа „Мер­ку­ров“ тим са­ста­вљен од 40 ле­ка­ра спе­ци­ја­ли­ста и суб­спе­ци­ја­ли­ста. Пер­со­на­ли­зо­ван је­лов­ник па­ци­јен­ти­ма кре­ и­ра суб­спе­ци­ја­ли­ста ис­хра­не, а пер­со­на­ли­ зо­ван пр­о­грам тре­нин­га кре­и­ра пр­о­фе­си­о­ нал­ни тре­нер уз над­зор лич­ног те­ра­пе­у ­та. 

96

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2015.

NOVE AVANTURE: Romantični Srem Tragom Karađorđa Impresivni Decebal Kod despota Stefana Krivom Drinom Vino i rimski Dunav Magija delte Dunava

29 € 29 € 70 € 39 € 59 € 59 € 479 €

Od Švarcvalda do Crnog mora Dunav tek na svom kraju sakuplja svu raskoš i bogatstvo prirode i nesebično nudi svojim posetiocima. Jedinstveni doživljaj isprepletanih kanala, živopisne prirode, raznolikih pelikana i drugih močvarnih ptica pruža vam nesvakidašnji foto safari.

Doživećete Dunav od pitome Panonije, preko burnog Kazana do same impresivne Delte.

BEOGRADSKA 29, BEOGRAD 011 - 334 67 76 / 334 61 62 WWW.ROBINSON.RS

Конгресни центар Златибор, вила „Романија”

у комплексу одмаралишта „Ратко Митровић“, са 314 лежајева Установа стУдентскo одмаралиштe Београд Пословна јединица „ратко митровић”, Златибор +381 31 841 369 +381 31 841 791

> Висококвалитетни садржаји, по свим захтевима модерног конгресног туризма > Најсавременија аудио и видео опрема > Две конгресне сале, једна са 240 конгресних места, друга са 240 конгресних и 60 конференцијских места > Комфорне собе, од једнокреветних до четворокреветних > Организујте врхунски своје конгресе, симпозијуме и научне скупове Позовите, остало је наша брига!