Turizam 2018

година XII • специјално издање, 2018. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

2018.

PRONA}I SVOJ PUT

Србија ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ

Изузетан издавачки подухват „Принцип Преса“! Ексклузивна монографија о Србији, у одвојеним издањима на српском, енглеском, руском и немачком језику!

ПРИНЦИП ПРЕС

ПРИНЦИП ПРЕС

Цетињска 6, 11000 Београд тел. +381 11 322 70 34 www.nacionalnarevija.com

П Р О Л О Г

ДЕ­СЕ­ТИ СПЕ­ЦИ­ЈАЛ О ТУ­РИ­ЗМУ, ЧЕ­ТР­ДЕ­СЕ­ТИ СА­ЈАМ Из­да­вач­ „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић

Из­бор и за­вођење

„У

Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

не­ка­да­шњем са­ло­ну су дру­штве­ни љу­ди би­ли чи­сти ин­те­ лек­т у­ал­ци, а мно­го пу­та и твор­ци. А да­нас су ин­те­лек­т у­ ал­ци и са­лон­ски љу­ди стра­ни јед­ни дру­ги­ма, чак и про­тив­ни­ци. Не­ма да­нас ни ве­ли­ких љу­ба­ви, јер су ле­жер­ним по­знан­стви­ма про­гу­та­на ду­бо­ка при­ја­тељ­ства. (...) Ни­је ово­ли­ко да­на­шње пу­ то­ва­ње на­ста­ло та­ко што је Ру­со из­ми­слио страст за при­ро­ду, ни што је Сти­вен­сон из­ми­слио же­ле­зни­цу. Пу­т у­је се из очај­не до­ са­де и још ви­ше из про­стач­ког сно­би­зма. На овим грч­ким мо­ри­ ма, као по швај­цар­ским гле­че­ри­ма, или по та­ли­јан­ским цр­ква­ма, или по фран­цу­ским зам­ко­ви­ма, сре­ћем чи­та­ве вој­ске пут­ни­ка ко­ји не зна­ју ни то­ли­ко ге­о­гра­фи­је да за­пам­те у ко­јем су гра­ду пре­но­ћи­ли. Тај свет је бе­да за пра­ве пут­ни­ке-епи­ку­реј­це ко­ји за­ пам­те и сва­ки ка­мен на ко­ји су се на­сло­ни­ли. (...)“ Фо­то: Јо­сип Ша­рић

Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на ­ стра­на: У Пра­гу ­ (Фо­то: НР Прес. Ди­зајн: ­ Ј. Ж. Ра­ја­чић) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Та­ко је 1930. пи­сао Јо­ван Ду­чић, ве­ли­ки срп­ски пе­сник и умет­ник пу­то­ва­ња. Од та­да до да­нас про­ме­ни­ло се, и спо­ља и из­ну­тра, мно­го то­ га. Или ипак ни­је? Ево, тач­но де­сет го­ди­на на стра­ни­ца­ма овог спе­ци­јал­ног из­да­ ња бра­ни­мо умет­ност, ал­хе­ми­ју и по­све­ће­нич­ку моћ пу­то­ва­ња. По­ку­ша­ва­мо да у мо­дер­ну фи­ло­зо­фи­ју пу­то­ва­ња, ту кћер гло­ бал­не уни­фор­ми­за­ци­је и ин­ду­стри­је све­сти, ка­не­мо не­што ду­ха и по­зла­те. На­го­ва­ра­мо вас да у не­ком гра­ду, ле­пом и ду­бо­ком, за­ка­сни­те на ави­он, па да се бар је­дан дан не­пла­ни­ра­но за­др­жи­те у оној ули­ци на чи­јем кра­ју ви че­ка­те се­бе. Опо­ми­ње­мо да не по­ гре­ши­те на оном рас­кр­шћу где пре­ста­је лич­ност а по­чи­ње ма­са. Су­де­ћи по ва­шим ја­вља­њи­ма, мно­ги су нас по­слу­ша­ли. Не­ки ка­жу да су по­ста­ли зре­ли­ји, не­ки да су се под­мла­ди­ли. Ни­ко ни­је ја­вио да му је шко­ди­ло. Пред на­ма је и че­тр­де­се­ти Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Бе­ о­гра­ду. По­ну­да ве­ли­ка и сва­ко­ја­ка. Ми смо ту да би­ра­мо, а не да бу­де­мо за­ве­де­ни. 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ: ИЗ­Б ОР И ЗА­ВО­ЂЕ­ЊЕ 06 АЛ­БУМ: ОКОМ СО­КО­ЛО­ВИМ

Путоказ 12 ОКВИР: СА­ЈАМ 2018.

16 ДО­МЕ­ТИ: СРП­СКИ ТУ­РИ­ЗАМ 22 ПО­СЕ­ТА: ЈЕР­МЕ­НИ­ЈА 32 ОД­РЕ­ДИ­ШТА: БАН­СКА БИ­С ТРИ­ЦА 38 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: МА­СКАТ 46 АР­ХИ­ПЕ­ЛАГ: СЕЈ­ШЕ­ЛИ 56 ОБА­ЛЕ: ТА­СОС

Варошарије 66 БРОЈ­ЧА­НИК: БЕ­О­ГРАД 72 ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈИ: ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА 76 ЛЕТОПИС: ЛЕ­СКО­ВАЦ 82 ВО­ДИЧ: БЕ­ЧЕЈ 86 ОКУ­ПЉА­ЊА: БР­ЗЕ­ЋЕ

Представљање 88 ПРИ­МЕ­РИ: „МЕР­КУР“ 92 ЗНА­ЊЕ: БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­С ЛОВ­НА ШКО­ЛА Партнери издања:

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ОПШТИНА РУМА

ВРЊАЧКА БАЊА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

ФУДБАЛСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ

Медијски партнери:

Знак и логотип у боји

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

05

А Л Б У М

ЛЕ­ТЕ­ЊЕ СА ЕМИ­СИ­ЈОМ „ОД ЗЛА­ТА ЈА­БУ­КА“

 Ба­ња Ко­ви­ља­ча  Пре­вод­ни­ца ­ у Ста­па­ру  Тр­шка цр­ква, ­ XI­II век

П

Фо­то: ­ Не­бој­ша Пе­тро­вић

06

Отаџ­би­на из ва­зду­ха

ра­ста­ра је чо­ве­ко­ва жуд­ња за ви­си­на­ма. Има у њој не­че­га од нај­ду­ бљих тај­ни о на­ма. Не­ки ка­жу да је то се­ћа­ње на не­бе­ско по­ре­кло, дру­ги пак да је ме­та­фо­ра сло­бо­де и ду­хов­ног. Слут­ња бар при­вре­ме­не раз­ ве­за­но­сти од си­ла зем­них и ма­те­ри­јал­них. Ни­је слу­чај­но што су то­ли­ки ва­жни умет­ни­ци, на­ро­чи­то они са ја­ком лир­ском по­тком и они херојски ус­прав­ни, има­ли че­жњу за ле­те­њем. Сент-Ег­зи­пе­ри, на при­мер, или код Ср­ба Цр­њан­ски и Кра­ков. Пе­сни­ци су од­у­век зна­ли да се не мо­ра ула­зи­ти у ави­он или би­ти ти­ца да би се ле­те­ло. Ми­ро­слав Ан­тић нас је за­чи­ка­вао још као ма­ле: „Мо­жда ви и зна­те да ле­ти­те, али још ни­сте про­ба­ли на све мо­гу­ће на­чи­не.“ Јед­на од нај­зна­чај­ни­јих ства­ри код ви­си­на и ле­те­ња сва­ка­ко је са­гле­да­ ва­ње. Ње­гош: „Ко на бр­ду ак и ма­ло сто­ји / ви­ше ви­ди но онај под бр­дом.“ Еки­па еми­си­је Од зла­та ја­бу­ка, те­ле­ви­зиј­ског из­да­ња На­ци­о­нал­не ре­ви­ је, пред­во­ђе­на Не­бој­шом Пе­тро­ви­ћем, у ми­ну­лим го­ди­на­ма про­шпар­та­ ла је Ср­би­ју уз­дуж и по­пре­ко. Са­гле­да­ла је кроз мно­ге очи, из сва­ко­ја­ких угло­ва. И из ва­зду­ха, да­бо­ме. Ни­с у ле­те­ли љу­ди, али је­с у њи­хо­ве ка­ме­ре и фо­то­а­па­ра­ти. (Дро­но­ви мо­гу има­ти и пле­ме­ни­т у на­ме­ну.) Та­ко се пред на­ма на­је­дан­пут рас­кри­ли ви­со­ка ге­о­ме­три­ја кра­љев­ске ба­ње. Пук­не Пе­штер­ска ви­со­ра­ван, она­ко ка­ко је ви­де ор­ло­ви, и се­о­ца по њој као на­трух. Звор­ник се ука­же као спруд, сто­па пла­нинâ за­га­зи­ла у за­ ја­же­ну ре­ку. Хра­мо­ви, гле­да­ни од­о­зго, нај­пре се об­ја­ве као иси­ја­ва­ње, па тек по­том поч­не­мо да ра­за­зна­је­мо ко­ји је. За ве­дрих да­на око ти се у во­ди огле­да, као не­бо, и ме­риш се­бе бес­кра­јем рав­ни­це. Пред на­ма је тек де­лић из ра­ди­о­ни­це Не­бој­ше Пе­тро­ви­ћа. То је са­мо по­зив. Не мо­же би­ти за­ме­на за зла­то, за ја­бу­ку и за гле­да­ње Ср­би­је очи­ма те ле­пе еми­си­је.  (Б. М.)

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

07

А Л Б У М

08

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Звор­ник

Пе­штер­ска ви­со­ра­ван

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

09

А Л Б У М

10

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Из­над пла­ни­не Та­ра, по­глед на Дри­ну

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

11

О К В И Р

ЧЕ­ТР­ДЕ­СЕ­ТИ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ БЕ­О­ГРАД­СКИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА, ОД 22. ДО 25. ФЕ­БРУ­А­РА 2018.

Од­мор те че­ка

Ви­ше од 1.100 из­ла­га­ча, ско­ро 300 ино­стра­них, из 50 др­жа­ва, и ове го­ди­не обез­бе­ђу­ју ме­сто ма­ни­фе­ста­ци­ји на ма­пи европ­ске ту­ри­стич­ке ин­ду­стри­је. Зе­мља гост је Грч­ка, а пра­те­ћи про­гра­ми су ме­ђу­на­род­ни сај­мо­ви ви­на, хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме и су­ве­ни­ра. Уз то иде и „вр­тлог бо­ја, уку­са и ми­ри­са, ме­ло­ди­ја“, као и чу­ве­ни дух бе­о­град­ског го­сто­прим­ства и ве­дри­не. То Бе­о­град­ски са­ја­м ту­ри­зма чи­ни при­влач­ним и за по­слов­не по­се­ти­о­це и за нај­ши­ру пу­бли­ку

Н

ај­зна­чај­ни­ја ту­ри­стич­ка ма­ ни­фе­ста­ци­ја у Ср­би­ји и ју­го­и­ сточ­ној Евро­пи, Ме­ђу­на­род­ни бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма, већ че­ти­ри де­це­ни­је про­мо­ви­ше нај­но­ви­је трен­до­ве и зби­ва­ња у ме­ђу­на­род­ној ту­ри­стич­кој ин­ду­стри­ји, отва­ра­ју­ћи но­ве пер­спек­ти­ ве у раз­во­ју ту­ри­стич­ког би­зни­са. Као мо­де­ран европ­ски ко­мер­ци­јал­ни са­јам, Са­јам ту­ри­зма је за­штит­ни знак „Бе­о­град­ског сај­ма“, ме­сто ко­је сва­ке го­ ди­не по­се­ти пре­ко 75 хи­ља­да љу­ди за­

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ин­те­ре­со­ва­них за пу­то­ва­ња. И јав­ност пре­ма овој ма­ни­фе­ста­ци­ји, као не­за­ мен­љи­вом ту­ри­стич­ком до­га­ђа­ју, не­гу­је по­се­бан од­нос. Ре­ги­о­нал­ни и ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер Сај­ма ту­ри­зма по­твр­ђу­је чи­ње­ни­ца да све ве­ћи број из­ла­га­ча и по­се­ти­ла­ца до­ ла­зи из свих де­ло­ва све­та, што по­ну­ду де­сти­на­ци­ја ове го­ди­не чи­ни ве­ћом не­го ра­ни­јих го­ди­на. Под сло­га­ном „Од­мор те че­ка!“ и ове го­ди­не пред­ста­ви­ће се нај­зна­чај­ни­је

Рад­но вре­ме Ме­ђу­на­род­ни бе­о­град­ски са­јам ту­ри­ зма би­ће одр­жан од 22. до 25. фе­бру­ар ­а 2018. У че­твр­так, 22. фе­бру­а­ра, Са­јам ће би­ти отво­рен од 10 до 18 ча­со­ва, у пе­так (23. фе­бру­а­ра) и су­бо­ту (24. фе­бру­а­ра) од 10 до 19 ча­со­ва. У не­де­љу, 25. фе­бру­а­ра, Са­јам ће ра­ди­ти од 10 до 17 ча­со­ва. Де­ таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је: www.sa­jam.rs.

ту­ри­стич­ке аген­ци­је, са­ве­зи и ор­га­ни­ за­ци­је, хо­те­ли, ту­ри­стич­ки цен­три, ва­ зду­хо­плов­не ком­па­ни­је, ме­ђу­на­род­ни тур-опе­ра­то­ри. По­ну­ди­ће по­се­ти­о­ци­ма аран­жма­не за пред­сто­је­ћу ту­ри­стич­ку се­зо­ну.

ски део, пре­ле­пе пла­же, чи­сто и то­пло мо­ре — до­вољ­на су ре­фе­рен­ца за по­се­ ти­о­це Сај­ма ту­ри­зма да и ове го­ди­не ис­ тра­же по­ну­ду аген­ци­ја и мо­гућ­но­сти за ле­то­ва­ње у Грч­кој. И до­ма­ће де­сти­на­ци­је и зна­ме­ни­то­ сти Ср­би­је би­ће пред­ста­вље­не на Сај­му. По­се­ти­о­ци­ма ће би­ти пре­до­че­ни ка­па­ ци­те­ти хо­те­ла и од­ма­ра­ли­шта, мо­ћи ће да до­би­ју пре­по­ру­ку за пла­ни­не, ба­ње, је­зе­ра, за при­род­не ам­би­јен­те и ра­зно­ вр­сне са­др­жа­је за од­мор, за­ба­ву, здрав­ стве­ни опо­ра­вак, спорт и ре­кре­а­ци­ју. Уз стал­но на­сто­ја­ње да уна­пре­де ко­ мер­ци­јал­ни аспект сај­ма — про­да­ју ту­

ШИ­РО­КА И ША­РЕ­НА ЛЕ­ПЕ­ЗА ПО­НУ­ДЕ Зе­мља парт­нер ово­го­ди­шњег Сај­ма ту­ри­зма је Грч­ка, ве­чи­та ин­спи­ра­ци­ја за пут­ни­ке и оми­ље­на лет­ња де­сти­на­ци­ја за срп­ске ту­ри­сте. Ре­пре­зен­та­тив­ни ту­ ри­стич­ки цен­три, ре­ги­је и гра­до­ви, као и аутен­ти­чан кон­ти­нен­тал­ни и острв­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

13

О К В И Р

Ви­но У окви­ру Сај­ма ту­ри­зма је и „Be­o­wi­ne“, до­га­ђај ко­јим по­ чи­ње вин­ска се­зо­на. Ово вин­ско оку­пља­ње тра­ја­ће дан кра­ ће од Сај­ма ту­ри­зма, од 22. до 24. фе­бру­ар ­ а, у про­ши­ре­ном из­ла­гач­ком про­сто­ру, у ха­ла­ма 3 и 3А. Обе­ле­жи­ће га са­свим но­ви кон­цепт и зна­ча­јан број но­вих уче­сни­ка и по­слов­них по­се­ти­ла­ца.

ри­стич­ких аран­жма­на и пре­зен­та­ци­ју по­ну­де уче­сни­ка — ор­га­ни­за­то­ри Бе­о­ град­ског сај­ма ту­ри­зма не­пре­ста­но па­ жњу усме­ра­ва­ју на ја­ча­ње по­слов­не по­ се­те и уна­пре­ђе­ње по­слов­них су­сре­та. На ме­ђу­соб­ну ко­му­ни­ка­ци­ју из­ла­га­ча и по­слов­них по­се­ти­ла­ца из свих де­ло­ва све­та. И ове го­ди­не, у ди­рект­ном кон­ так­т у и по­слов­ним раз­го­во­ри­ма то­ком Сај­ма, би­ће под­стак­ну­ти раз­ли­чи­ти об­ ли­ци за­јед­нич­ке са­рад­ње ме­ђу про­фе­си­ о­нал­ци­ма у ту­ри­зму. Ор­га­ни­зо­ва­њем ове ма­ни­фе­ста­ци­је, јед­не од нај­у­спе­шни­јих у Ср­би­ји и овом де­лу Евро­пе, „Бе­о­град­ски са­јам“ об­је­ди­ њу­је и про­мо­ви­ше све гра­не ту­ри­стич­ ке при­вре­де. Уз Са­јам ту­ри­зма ов­де се

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

исто­вре­ме­но од­ви­ја­ју још три ма­ни­ фе­ста­ци­је, ко­је сва­ке го­ди­не ра­сту по оби­му и бро­ју уче­сни­ка: Ме­ђу­на­род­ни са­јам ви­на (ове го­ди­не де­ве­ти пут), Ме­ ђу­на­род­ни са­јам хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме (че­тр­на­е­сти пут) и Са­јам су­ве­ ни­ра „По­се­ти­те Ср­би­ју“ (та­ко­ђе че­тр­на­ е­сти пут). Из­у­зе­тан мул­ти­ме­ди­јал­ни пра­те­ћи про­грам на атрак­ти­ван на­чин про­мо­ви­ са­ће број­не фе­сти­ва­ле, ма­ни­фе­ста­ци­је и ва­жне до­га­ђа­је. Би­ће ту број­не пре­зен­ та­ци­је, про­мо­ци­је и де­гу­ста­ци­је, уз чу­ ве­ни дух бе­о­град­ског го­сто­прим­ства и ве­дри­не, што Са­јам ту­ри­зма чи­ни вр­ло при­влач­ним и за по­слов­не по­се­ти­о­це и за нај­ши­ру пу­бли­ку. 

Са­јам­ске по­год­но­сти Је­дан од нај­ат­ рак­тив­ни­јих сег­ме­на­та у бо­га­тој по­ну­ди Сај­ма ту­ри­зма тра­ди­ци­ о­нал­но су first mi­nut по­ну­де и екс­клу­зив­ не са­јам­ске по­год­но­сти за од­мор у лет­ њој се­зо­ни.

УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ ПЈ­„Рат­ко­Ми­тро­вић“­на­Зла­ти­бо­ру Реч је о више објеката високе категорије, изграђених осамдесетих и деведесетих година XX века. Адаптирани су и обновљени по модер­ ним стандардима. Налазе се на само пола километра од центра Злати­ бора, у лепој боровој шуми, и нуде изузетне услове за одмор и рекре­ ацију. За боравак овде влада велико интересовање студената. Пружају услуге и корисницима споља. Комплекс се састоји се од четири објекта:

Ви­ла­„Ср­би­ја“,

површине 2.015 квадратних метара, капацитета 39 лежаја. Има ресто­ ранску салу са 250 места (четири звездице), салу за семинаре са 50 места и летњу башту са 150 места.

Ви­ла­„Лов­ћен“,

површине 3.238 квадратних метара, капацитета 141 лежај.

Ви­ла­„Зла­ти­бор“,

површине 1.276 квадратних метара, капацитета 88 лежаја, са спорт­ ском теретаном.

Ви­ла­„Ро­ма­ни­ја“,

конгресни центар, са две сале од по 250 места, површине 1.920 ква­ дратних метара, и са смештајним капацитетом од 58 лежаја.

031 841 369 •

Улица спортова бб, 31315 Златибор 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs

Д О­М Е­Т И ТУ­РИ­С ТИЧ­КА ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА СР­БИ­ЈЕ НА­С ТА­ВЉА УЗ­ЛА­ЗНОМ ПУ­ТА­ЊОМ

Ре­кор­ди ни­су слу­чај­ни

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

У срп­ском ту­ри­зму го­ди­на 2017. би­ла је ре­корд­на и по де­ви­зном при­ли­ву и по бро­ју го­сти­ју. То­ме су до­при­не­ле, поред осталог, сна­жне и кре­а­тив­не про­мо­тив­не ак­тив­но­сти у во­де­ћим ино­стра­ним ме­ди­ји­ма, као и кам­па­ње на дру­штве­ним мре­жа­ма. У 2018. на­гла­сак је на да­љем по­ди­за­њу ква­ли­те­та услу­га, на си­ти брејк и кон­гре­сном ту­ри­зму, ак­тив­ном од­мо­ру, пла­нин­ском и бањ­ском ту­ри­зму, као и на кул­тур­но-исто­риј­ском и умет­нич­ком на­сле­ђу Пи­ше: Ма­ри­ја Ла­бо­вић

На Ко­па­о­ни­ку (Фо­то: Алек­сан­дар Ма­тић)

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

17

Д О­М Е­Т И

­ Пу­бли­ка­ци­је ­ у из­да­њу ­ Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је

18

Т

у­ри­зам, је­дан од нај­ва­жни­јих при­вред­них сек­то­ра у све­т у, и у бу­дућ­но­сти има ва­жну уло­гу у еко­ном­ском ра­сту и раз­во­ју. Пре­ма нај­но­ви­јем Свет­ском ту­ри­стич­ком ба­ ро­ме­тру Свет­ске ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је (UN­WTO), број ме­ђу­на­род­них ту­ри­стич­ких по­се­та по­рас­тао је у 2017. за 7 од­сто, а при­ход од то­га до­сти­гао је ци­фру од 1.322 ми­ли­о­на до­ла­ра. То је нај­бо­љи ре­зул­тат у про­те­клих се­дам го­ ди­на. Про­це­њу­је се да ће се овај сна­жни за­мах на­ста­ви­ти у 2018. го­ди­ни по сто­пи од 4 до 5 од­сто.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Трен­до­ви у ту­ри­зму се вр­ло бр­зо ме­ ња­ју. Но­ви стил жи­во­та, ак­тив­ни од­мор и аван­т у­ри­стич­ке ту­ре, он­лајн ко­му­ни­ ка­ци­је, ве­ли­ки број ра­зних ма­ни­фе­ста­ ци­ја и фе­сти­ва­ла ко­ји при­вла­че ве­ли­ки број ту­ри­ста – све то по­ка­зу­је да циљ­на гру­па „mil­len­nni­als“ по­твр­ђу­је сво­ју до­ ми­нант­ну по­зи­ци­ју у ту­ри­зму. Пред­ви­ђа се да ће до 2020. го­ди­не ово ту­ри­стич­ко тр­жи­ште за­у­зе­ти 47 од­сто ин­тер­на­ци­о­ нал­них пу­то­ва­ња. Та­ко­ђе, тренд пу­то­ва­ ња „бли­зу ку­ће“ ја­сно по­ка­зу­је ко­ли­ко су нам бит­на ре­ги­о­нал­на тр­жи­шта, као и до­ма­ће ту­ри­стич­ко тр­жи­ште. Наш

циљ је це­ло­го­ди­шњи ту­ри­зам, са ја­сним ту­ри­стич­ким про­из­во­ди­ма и по­ну­дом ко­ја ће при­ву­ћи раз­ли­чи­те го­сте. У скла­ду са свет­ским трен­до­ви­ма, де­фи­ни­са­на је стра­те­шка ори­јен­та­ци­ја Ср­би­је у ту­ри­зму и усред­сре­ђе­ност на од­ре­ђе­на ту­ри­стич­ка тр­жи­шта, са ја­ сном по­ну­дом за бу­дућ­ност. Ја­сан циљ­ ни сег­мент и по­зи­ци­о­ни­ра­ње иден­ти­ фи­ку­је Ср­би­ју као ту­ри­стич­ки бренд, озна­ча­ва бе­не­фит за го­ста и ди­фе­рен­ ци­ра по­зи­ци­ју на­ших про­из­во­да. Ре­зул­та­ти у срп­ском ту­ри­зму за 2017. го­ди­ну су ре­корд­ни, ка­ко по де­ви­зном

при­ли­ву, та­ко и по бро­ју до­ла­за­ка ино­ стра­них и до­ма­ћих го­сти­ју. У од­но­с у на прет­ход­ну го­ди­ну, број го­сти­ју по­рас­ тао је за 12 од­сто, а укуп­ни број но­ће­ња за 11 од­сто. У ци­љу под­сти­ца­ња раз­во­ја ту­ри­зма, Вла­да Ср­би­је и Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја и ове го­ди­

Ви­ди Ср­би­ју Ре­а­ли­зо­ва­на је и до­ма­ћа кам­па­ња „Ви­ди Ср­би­ју... Са­вр­шен од­мор ти је на­до­хват ру­ке“. Про­мо­тив­не ак­тив­но­сти од­ви­ја­ле су се у гра­до­ви­ма Ср­би­је, уз ја­ку ме­диј­ску по­др­шку.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

19

Д О­М Е­Т И

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

не по­све­ти­ли су по­себ­ну па­жњу про­јек­ ти­ма у ве­зи са раз­во­јем ту­ри­зма и одо­ бри­ли из­ра­ду 80.000 ва­у­че­ра. Ова зна­чај­на ак­ци­ја по­де­ле ва­у­че­ра да­ла је ве­тар у ле­ђа до­ма­ћем ту­ри­зму. До­ма­ћи го­сти чи­не 51 од­сто од укуп­ ног бро­ја го­сти­ју у Ср­би­ји и 62 од­сто од укуп­ног бро­ја но­ће­ња. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је, у скла­ду са пла­ном раз­во­ја ту­ри­зма за ову го­ди­ну, и да­ље ће вред­но ра­ди­ти. И ове го­ди­не ће­мо до­ма­ће ту­ри­сте ани­ми­ра­ти про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма и ко­му­ни­ ка­ци­јом пу­тем он­лајн и офлајн ме­ди­ја, за­јед­но са ко­ле­га­ма из ло­кал­них ту­ри­ стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја и пред­став­ни­ци­ ма ту­ри­стич­ке при­вре­де. ПРО­МО­ЦИ­ЈЕ И РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ И про­мо­тив­не ак­тив­но­сти на ино­ стра­ним тр­жи­шти­ма у то­ку 2017. до­при­ не­ле су до­брим ре­зул­та­ти­ма. На­кон што је CNN об­ја­вио да је „Ср­би­ја дру­га свет­ ска ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја у 2018. го­ ди­ни“, фран­цу­ски ту­ро­пе­ра­тор „Voyage­ urs du Mon­de“ по­зи­ци­о­ни­рао је Ср­би­ју као „тре­ћу нај­по­жељ­ни­ју де­сти­на­ци­ју у 2018. го­ди­ни“ уз про­прат­ни текст: „Ср­би­ја је до­жи­ве­ла пре­по­род. Оста­ ци ко­ји све­до­че о ви­ше­ве­ков­ној исто­ри­ ји пре­пли­ћу се са уза­вре­лом un­der­gro­und кул­т у­ром. Да, Бе­о­град је озби­љан кан­ ди­дат у тр­ци за но­ви Бер­лин, са до­дат­ ком сло­вен­ске ду­ше као плу­сом.“ Ка­да ова­кве две ре­но­ми­ра­не ку­ће ова­ко ви­со­ко по­зи­ци­о­ни­ра­ју Ср­би­ју као ту­ри­стич­ку де­сти­на­ци­ју, уз ви­ше не­го по­зи­тив­не ко­мен­та­ре, зна­мо да смо ус­ пе­ли и да ће то до­при­не­ти да у го­ди­на­ма ко­је до­ла­зе Ср­би­ја ту­ри­стич­ки са­мо ја­ ча и ра­сте. Та­ко­ђе, тре­ба по­ме­ну­ти да се на­ша зе­мља на­ла­зи ме­ђу 52 де­сти­на­ци­је ко­је пре­по­ру­чу­је лист New York Ti­mes. У 2017. го­ди­ни спро­ве­де­не су ин­ тен­зив­не про­мо­тив­не и мар­ке­тин­шке кам­па­ње на гло­бал­ним ту­ри­стич­ким тр­жи­шти­ма. Ме­диј­ска кам­па­ња еми­то­ ва­на је на гло­бал­ним мре­жа­ма BBC и „Euro­sport“, на­ста­вље­но на бри­тан­ском „Chan­nel 5“. Об­ја­вље­ни су члан­ци и ре­ пор­та­же у нај­по­зна­ти­јим ме­ди­ји­ма, по­ пут бри­тан­ских ли­сто­ва Gu­ar­dian, In­de­ pen­dent, аме­рич­ких Vo­gue и Con­de Nast Tra­vel­ler, ита­ли­јан­ских La Re­pub­bli­ca и Cor­ri­e­re de la Ser­ra, ру­ских Ком­со­мољ­ская прав­да и Na­ti­o­nal Ge­o­grap­hic (ру­ско из­

Зву­ци ле­та У 2017. ре­а­ли­зо­ва­на је и ре­ги­о­нал­на кам­па­ња „Да­ни Ср­би­ је – зву­ци ле­та“, са ак­цен­том на лет­њој по­ну­ди и фе­сти­ва­ли­ма у Ср­би­ји. Кам­па­ња је спро­ве­де­на у Ру­му­ни­ји, Бу­гар­ској, Сло­ ве­ни­ји, Цр­ној Го­ри, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Ма­ђар­ској. Ако има­мо на уму то да је ме­ђу ино­стра­ним ту­ри­сти­ма у Ср­би­ји 40 од­сто њих из на­шег ре­ги­о­на и да оства­ру­ју 48 од­сто де­ви­зног при­ли­ва, он­да је још ја­сни­је ко­ли­ки је зна­чај та­кве кам­па­ње.

да­ње), фран­цу­ских Ma­dam Fi­ga­ro и Pa­ ri­sien, не­мач­ких Fre­ie Pres­se, Ham­bur­ger Abend Blatt и Ber­lin­ger Mo­ren Post... Сту­диј­ска по­се­та аме­рич­ких бло­ге­ра Ср­би­ји, као и ак­тив­но­сти на бло­го­ви­ма и дру­штве­ним мре­жа­ма, ре­зул­ти­ра­ле су до­би­ја­њем ше­зде­сет пр­ве Го­ди­шње злат­не на­гра­де „Адри­ан“, нај­ве­ћег и нај­пре­сти­жни­јег при­зна­ња те вр­сте, за кам­па­њу „Bal­kan Blog­ger Bash“. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је у го­ди­ни за на­ма уче­ство­ва­ла је на 18 ме­ ђу­на­род­них сај­мо­ва, ре­а­ли­зо­ва­ла 25 ра­ ди­о­ни­ца и пре­зен­та­ци­ја у ино­стран­ству, ор­га­ни­зо­ва­ла сту­диј­ска пу­то­ва­ња у Ср­ би­ји за 155 ино­стра­них но­ви­на­ра и ТВ еки­па. У 2017. на дру­штве­ним мре­жа­ма пре­гле­да­но је пре­ко 7,5 ми­ли­о­на ви­део сни­ма­ка из Ср­би­је, што је ре­зул­ти­ра­ло са 60 ми­ли­о­на им­пре­си­ја. Број пра­ти­ла­ ца ТОС-а на дру­штве­ним мре­жа­ма по­ ве­ћао се за 45 од­сто. Сто­га ће и 2018. го­ди­на би­ти у зна­ку ди­ги­тал­не кам­па­ње. У то­ку је про­мо­ци­ ја еми­то­ва­њем ви­део ма­те­ри­ја­ла о Ср­ би­ји на ре­но­ми­ра­ној те­ле­ви­зи­ји „Tra­vel Chan­nel“. На­ци­о­нал­на ТВ Ки­не у ма­ју 2018. еми­то­ва­ће че­ти­ри по­лу­ча­сов­не епи­зо­де о Ср­би­ји. Све ове ак­тив­но­сти сва­ка­ко су до­ при­не­ле да ту­ри­зам Ср­би­је иде уз­ла­ зном ли­ни­јом и да 2017. не бу­де са­мо успе­шна већ и ре­корд­на. У 2018. на­ста­вља­мо кон­ти­ну­и­ра­ни рад на про­мо­ци­ји Ср­би­је као атрак­тив­ не ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је, на по­ди­за­њу ква­ли­те­та услу­га у ту­ри­зму, ста­вља­ње фо­ку­са на city bre­ak де­сти­на­ци­је, ак­тив­ ни од­мор, пла­нин­ски ту­ри­зам, бањ­ски ту­ри­зам, кул­т ур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе и умет­ност, као и MI­CE ту­ри­зам, с об­зи­ ром на то да Ср­би­ја ва­жи за кон­гре­сну де­сти­на­ци­ју са нај­бр­жим ра­стом. 

 Ма­ри­ја­ Ла­бо­вић

(Аутор­ка је ди­рек­тор­ка­ Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је)

Фото:­ Архива ТОС-а

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

21

П О­С Е­Т А

У сен­ци Ара­ра­та У ЈЕР­МЕ­НИ­ЈИ, НА ВИ­СО­ВИ­МА ПАМ­ЋЕ­ЊА И ВО­ЉЕ ЗА ОП­С ТА­НАК

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

По­ме­шај не­пре­глед­не степ­ске ви­со­рав­ни Ши­ра­ка са сне­жним вр­хо­ви­ма пла­ни­не Ара­гатс, ­ кри­стал­не во­де је­зе­ра Се­ван и дра­ма­тич­ну кли­су­ру ре­ке Ак­ху­ри­ан. До­дај клик­тај ор­ла ­ зла­та­ша, ра­су­та ста­да ова­ца, ми­рис ле­ко­ви­тих тра­ва и тек ис­пе­че­ног хле­ба. Не за­бо­ра­ви сред­њо­ве­ков­не хра­мо­ве, ка­ме­не кр­сто­ве у бр­ди­ма и за­го­нет­не ци­та­де­ле Урар­ту. Упле­ти ­ дух нео­бич­них гра­до­ва, по­пут Је­ре­ва­на и Гју­мри­ја... Схва­ти­ћеш да се пред то­бом отва­ра ­ пра­ста­ра ши­фра и про­стран­ство у ко­је се ула­зи кроз ову зе­мљу. Већ оп­чи­њен ­ и пун ути­са­ка, по­че­ћеш да до­пи­реш до сми­сла Текст и фо­то: Све­тла­на Дин­га­рац

Цр­ква у се­лу ­ Цаг­хунк, у обла­сти Гег­хар­кју­ник

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

23

П О­С Е­Т А

 Лет­ња ­ па­стир­ска ­ на­се­о­би­на Је­зи­да на пла­ни­ни ­ Ара­гатс Ко­ња­ник у ­ па­стир­ској ­ на­се­о­би­ни ­ у обла­сти ­ Мар­ту­ни

У

сми­рај да­на, док је сун­це за­ла­зи­ ло иза про­стра­них го­ле­ти тур­ске про­вин­ци­је Карс, над кли­с у­ром ре­ке Ак­х у­ри­ан раз­ли­ли су се то­пли и ту­жни зву­ци ду­ду­ка. Над­но­се­ћи се над по­но­ром са до­зом бо­ла и се­те на ли­цу, мој во­дич Ха­ик је на овом тра­ди­ци­о­нал­ ном јер­мен­ском ин­стру­мен­т у од кај­си­ ји­ног др­ве­та сви­рао из­вор­ну на­род­ну пе­сму „Дле ја­ман“. Опи­је­ни му­зи­ком и ма­гич­ним при­зо­ром ко­ји се отва­рао ис­пред нас, ста­ја­ли смо на јер­мен­ској оба­ли ре­ке, док су на су­прот­ној стра­ни ле­жа­ле ру­ше­ви­не Ани­ја, слав­не сред­њо­ ве­ков­не пре­сто­ни­це не­ка­да­шњег Јер­ мен­ског кра­љев­ства. По­знат још и као „град са 1.001 цр­квом“, Ани је у XI ве­ку био кул­т ур­ни цен­тар и ре­ги­о­нал­на си­ ла са пре­ко 100.000 ста­нов­ни­ка, ко­ја је по мо­ћи па­ри­ра­ла Кон­стан­ти­но­по­љу, Баг­да­ду и Да­ма­ску. На­до­мак, а за­пра­во не­пре­мо­сти­во да­ле­ко, да­нас се Ани, као и би­блиј­ска пла­ни­на Ара­рат – др­жав­ни сим­бол Јер­ме­ни­је, на­ла­зе у Тур­ској, са ко­јом Јер­ме­ни­ја већ ви­ше од две де­це­ ни­је не­ма ди­пло­мат­ске од­но­се. Про­бле­ ма­ти­чан од­нос из­ме­ђу ове две др­жа­ве за­пра­во се­же мно­го ду­бље у про­шлост, по­чев­ши од ви­ше­ве­ков­не ото­ман­ске оку­па­ци­је јер­мен­ских те­ри­то­ри­ја, ре­ пре­са­ли­ја ко­ји­ма су Јер­ме­ни би­ли из­

Мо­на­штво и ма­те­рин­ство У Јер­ме­ни­ји је тра­ди­ци­о­нал­на по­ро­ди­ца још увек глав­ни стуб дру­штва, а род­бин­ске ве­зе из­у­зет­но сна­жне. Од мла­дих се оче­ку­је да ра­но сту­пе у брак, па по­ро­ди­це са тро­је и ви­ше де­це су пре пра­ви­ло, а не из­у­зе­так. За­то у Јер­ме­ни­ји, и по­ред ду­бо­ке ре­ли­ги­о­зно­сти, ско­ро да не по­сто­ји мо­на­штво, на­ро­ чи­то жен­ско. Вр­ло је рет­ко да ов­де же­не за­рад љу­ба­ви пре­ма Бо­гу од­ба­це брак и уло­гу мај­ке.

24

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ло­же­ни од стра­не Осман­ског цар­ства, да би све кулминираo ма­сов­ним про­го­ ни­ма и уби­стви­ма Јер­ме­на то­ком Пр­вог свет­ског ра­та. Та­ко је Ха­ик овом емо­ тив­ном ме­ло­ди­јом, ко­ја нај­бо­ље осли­ ка­ва са­му бит јер­мен­ске ду­ше и ко­ја је вре­ме­ном по­ста­ла хим­на њи­хо­вог стра­ да­ња, ре­као о свом на­ро­ду и ње­го­вом ето­с у мно­го ви­ше не­го да ми је на­бра­јао исто­риј­ске по­дат­ке, бит­ке и ди­на­сти­је ко­је су ту вла­да­ле.

– Ов­де је сва­ка сто­па ис­пу­ње­на исто­ ри­јом. Ма­ло је на­ро­да ко­ји има­ју про­ шлост та­ко древ­ну, ком­плек­сну и прот­ ка­ну тра­ге­ди­јом као Јер­ме­ни. Још их је ма­ње ко­ји мо­гу да се по­хва­ле ова­ко бо­га­том кул­т у­ром и тра­ди­ци­јом – об­ја­ шња­вао је Ха­ик док смо се во­зи­ли по из­ ло­ка­ним пу­те­ви­ма про­вин­ци­је Ши­рак. Ова ма­ла и на­ци­о­нал­но ве­о­ма хо­ мо­ге­на зе­мља, ко­ја да­нас бро­ји тек не­ што ви­ше од три ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, по­сто­ја­ла је на ју­жном За­кав­ка­зју још у пр­вом ми­ле­ни­ју­му пре но­ве ере и пред­ста­вља јед­ну од нај­ста­ри­јих ко­лев­ ки ци­ви­ли­за­ци­је. Јер­ме­ни се­бе сма­тра­ју ди­рект­ним по­том­ци­ма Ха­и­ка, си­на Но­ је­вог пра-пра­у­ну­ка, ко­га др­же за свог па­три­јар­ха и осни­ва­ча на­ци­је, и по ко­ ме сво­ју зе­мљу на­зи­ва­ју Ха­ја­стан. Пре­ ма ле­ген­ди, он је 2492. го­ди­не ста­ре ере по­бе­дио ва­ви­лон­ског кра­ља Ни­мро­да и ус­по­ста­вио пр­ву јер­мен­ску др­жа­ву на под­руч­ју Ара­ра­та. ПР­ВА ХРИ­ШЋАН­СКА ДР­ЖА­ВА НА СВЕ­ТУ Иако је још у брон­за­но до­ба на овом про­сто­ру по­сто­ја­ло не­ко­ли­ко раз­ви­је­ них ци­ви­ли­за­ци­ја, као што су хе­тит­ска, На­и­рии Урар­т у, ко­је су све има­ле уде­ла

у ет­но­ге­не­зи са­вре­ме­ног јер­мен­ског на­ ро­да, за­пра­во, тек то­ком VI ве­ка ста­ре ере Јер­ме­ни по­чи­њу да раз­ви­ја­ју сво­ ју на­род­но­сну свест. Од та­да се њи­хо­ва др­жа­ва ши­ри и ја­ча, раз­ви­ја кул­т у­ру и је­зик, ра­ђа ве­ли­ке вла­да­ре. Та њи­хо­ва ве­ли­ка же­тва сти­че се у кра­љу Ти­гра­ ну Ве­ли­ком, ко­ји је од 95. до 66. го­ди­не ста­ре ере Јер­ме­ни­ју учи­нио нај­моћ­ни­ јом кра­ље­ви­ном ју­го­за­пад­не Ази­је. Да­ на­шње гра­ни­це др­жа­ве об­у ­хва­та­ју са­мо ма­ли део не­ка­да­шње Јер­ме­ни­је, ко­ја је на свом вр­хун­цу за­у­зи­ма­ла обла­сти из­ме­ђу Цр­ног мо­ра, Ка­спиј­ског је­зе­ра, Ме­ди­те­ ра­на и је­зе­ра Ур­миа у да­на­шњем Ира­ну. Ме­ђу­тим, по­во­љан стра­те­шки по­ло­жај Јер­ме­ни­је до­во­дио је до че­стих ин­ва­зи­ ја су­сед­них на­ро­да, по­пут Аси­ра­ца, Гр­ка, Ри­мља­на, Ви­зан­ти­на­ца, Ара­па, Мон­го­ла, Пер­си­ја­на­ца, Ото­ма­на и Ру­са. Због то­га су се кроз ње­ну исто­ри­ју че­сто сме­њи­ва­ ли пе­ри­о­ди не­за­ви­сно­сти и ва­зал­ста­ва. Јер­ме­ни су се то­ком сво­је бур­не про­ шло­сти по­ка­за­ли као ве­ом ­ а спо­со­бан на­род, ко­ји је сво­је­вре­ме­но од­и­грао зна­ чај­ну уло­гу на под­руч­ју Бли­ског ис­то­ ка. Би­ли су по­зна­ти као ве­о­ма успе­шни тр­гов­ци, ле­ка­ри и на­уч­ни­ци, али су се ис­ти­ца­ли и као до­бри др­жав­ни­ци. По­ зна­то је да је и не­ко­ли­ко ви­зан­тиј­ских ца­ре­ва би­ло јер­мен­ског по­ре­кла, те да су до тро­на до­ла­зи­ли за­хва­љу­ју­ћи вој­ ним ус­пе­си­ма. И по­ред ве­ли­ких ис­ку­ше­ ња и стра­да­ња, Јер­ме­ни су ус­пе­ли су да се одр­же на оку­пу. У то­ме им је нај­ви­ше по­мо­гла хри­шћан­ска ве­ра, ко­ја је по­ста­ ла не­рас­ки­ди­ви део њи­хо­вог кул­т ур­ног иден­ти­те­та и срж на­ци­о­нал­ног би­ћа. На­и­ме, исто­ри­ја хри­шћан­ства на овим про­сто­ри­ма се­же го­то­во до до­ба Хри­ста и ње­го­вих уче­ни­ка. Апо­сто­ли Фи­лип и Ју­да Та­деј про­по­ве­да­ли су Хри­сто­во

уче­ње на јер­мен­ском дво­ру. Но­ва ве­ро­ и­спо­вест се бр­зо ши­ри­ла у на­ро­ду, да би већ 301. го­ди­не Кра­ље­ви­на Јер­ме­ни­ја би­ла пр­ва др­жа­ва ко­ја је при­зна­ла хри­ шћан­ство за зва­нич­ну ре­ли­ги­ју. То се до­го­ди­ло за вре­ме вла­да­ви­не ца­ра Ти­ ри­да­та III Ве­ли­ког, а за­слу­гом Гри­го­ри­ ја Про­све­ти­те­ља, ко­ји се про­сла­вља као је­дан од нај­ве­ћих све­та­ца јер­мен­ске цр­ кве. Због то­га и не чу­ди по­да­так да да­нас чак 95 од­сто ста­нов­ни­ка из­ра­жа­ва при­ пад­ност Јер­мен­ској апо­стол­ској цр­кви. Још је­дан сна­жан стуб на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та Јер­ме­на је њи­хо­во пи­смо. Са­ста­вио га је Ме­сроп Ма­штоц, јер­мен­ ски лин­гви­ста, про­све­ти­тељ, пре­во­ди­ лац Све­тог пи­сма и ми­си­о­нар, на са­мом по­чет­ку 5. ве­ка. Та­ко је за­по­чео „злат­но до­ба“ у раз­во­ју јер­мен­ске кул­т у­ре, на­у­ ке и ли­те­ра­т у­ре. Јер­ме­ни су га због то­ га про­гла­си­ли све­цем и по­све­ти­ли му број­не спо­ме­ни­ке, шко­ле и ули­це.

 Ма­на­стир­ Хо­ге­ванк,­ у бли­зи­ни се­ла Сар­наг­бир Манастир Гошаванк,­ у провинцији Тавуш

ОД­БРА­НА КРЕ­А­ТИВ­НО­ШЋУ И ХУ­МО­РОМ За тре­ну­так оста­ви­мо исто­ри­ју и окре­ни­мо се јер­мен­ској са­да­шњи­ци. Про­шав­ши пе­ри­од пост­со­вјет­ске тран­зи­ци­је, у ко­јем је це­ла ин­ду­стри­ ја до­жи­ве­ла ко­лапс а зе­мљом по­че­ли да вла­да­ју тај­ку­ни, Јер­ме­ни­ја по­ла­ко по­ку­

Парк пи­сма Ко­ли­ко су ве­ли­ки по­нос и ува­жа­ва­ње Јер­ме­на пре­ма свом пи­сму нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да је 2005, за 1600. го­ди­шњи­цу од на­стан­ка њи­хо­вог ал­фа­бе­та, по­диг­нут је­дин­стве­ни парк у бли­зи­ни Апа­ра­на са 39 мо­ну­мен­тал­них сло­ва. За крат­ко вре­ ме он је по­стао пра­ва ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја. Љу­ди из свих кра­ је­ва Јер­ме­ни­је, али и стран­ци, до­ла­зе ов­де ка­ко би се сли­ка­ ли, и то нај­че­шће по­ред по­чет­ног сло­ва свог име­на.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

25

П О­С Е­Т А

Парк пи­сма ­ (Ал­фа­бет парк) ­ и пла­ни­на Ара­гатс

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

27

П О­С Е­Т А

 Хач­кар ­ (ка­ме­ни крст), цр­ква и ­ твр­ђа­ва у се­лу Кош, област ­ Ара­гат­сот Кр­до ко­ња ­ у обла­сти ­ је­зе­ра Ар­пи Во­до­пад Тр­кан

ша­ва да ста­не на соп­стве­не но­ге. У зе­ мљи у ко­јој је про­сеч­на пла­та тек не­што из­над 300 евра, а тре­ћи­на ста­нов­ни­штва жи­ви ис­под гра­ни­це си­ро­ма­штва, љу­ ди се кре­а­тив­но­шћу и ху­мо­ром но­се са ег­зи­стен­ци­јал­ним про­бле­ми­ма и све­ при­с ут­ном ко­руп­ци­јом. И по­ред то­га што су шан­се за за­по­шља­ва­ње у стру­ ци ми­ни­мал­не, Јер­ме­ни тра­ди­ци­о­нал­но ула­жу у обра­зо­ва­ње, по­себ­но у на­у­ку и умет­ност.

– Ов­де сва­ка ку­ћа има кла­вир и сва­ ко зна да игра шах – са по­но­сом би ис­ ти­цао Ха­ик, у шта сам и са­ма има­ла при­ли­ке да се уве­рим. На мо­је ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње, чак и у нај­си­ро­ма­шни­јим се­ли­ма, у ку­ћа­ма у ко­ји­ма је по­след­њи ко­мад на­ме­шта­ја ку­пљен пре три­де­сет и ви­ше го­ди­на, че­сто сам ви­ђа­ла кла­вир и де­цу ко­ја су ве­жба­ла на ње­му. Јер­ме­ни су ина­че ве­о­ма дру­же­љу­бив и го­сто­љу­бив на­род. Сло­бод­но вре­ме обич­но про­во­де са по­ро­ди­цом и при­ја­

Ко­њак Ту је и чу­ве­ни јер­мен­ски ко­њак, ко­ји је по­стао свет­ски по­ знат на­кон Крим­ске ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је на Јал­ти 1945. го­ди­не, где је слу­жен уче­сни­ци­ма ску­па, на­кон че­га га је Чер­ чил то­ли­ко за­во­лео да га је сва­ко­днев­но кон­зу­ми­рао до кра­ја жи­во­та.

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

те­љи­ма, нај­че­шће уз до­бар за­ло­гај ко­ји во­ле да спре­ме са­ми. Гост је све­ти­ња, па ако вам се де­си да не­ком слу­чај­но уђе­ те у ку­ћу, чак и не­на­ја­вље­ни, оче­куј­те да до­ма­ћи­ца од­мах пре­пла­ви сто ра­зним ђа­ко­ни­ја­ма. Јер­ме­ни­ја је ре­ла­тив­но од ско­ра по­ че­ла да се окре­ће ту­ри­зму. Иако не пред­ ста­вља нај­јед­но­став­ни­ју де­сти­на­ци­ју за пу­то­ва­ње и ис­тра­жи­ва­ње, што због не­ до­стат­ка ква­ли­тет­них а при­сту­пач­них сме­штај­них ка­па­ци­те­та, ло­ших пу­те­ва и по­те­шко­ћа у ко­му­ни­ка­ци­ји са до­ма­ћим ста­нов­ни­штвом, ко­је (осим ру­ског) тек на­ба­да по ко­ју реч стра­ног је­зи­ка, крај­ ње ис­ку­ство је увек по­зи­тив­но. Нај­ви­ше има ру­ских ту­ри­ста, као и го­сти­ју из Ира­на и арап­ских зе­ма­ља, ко­ји се ов­де осе­ћа­ју осло­бо­ђе­ни сте­га и пра­ви­ла на­мет­ну­тих од стра­не њи­хо­ вих др­жа­ва. У по­след­ње вре­ме има све ви­ше по­се­ти­ла­ца из за­пад­но­ев­ роп­ских зе­ма­ља, по­себ­но Фран­цу­ске и Ита­ли­је, а че­сто се мо­гу сре­сти би­ци­кли­сти из бив­ших др­жа­ва ис­точ­ног бло­ка, ко­ји на сво­јим дво­точ­ка­ши­ма кр­ста­ре Јер­ме­ни­ јом од Ира­на на ју­гу, па све до Гру­зи­је на се­ве­ру. Јер­ме­ни­ја је ина­че до­ста без­бед­ на зе­мља, али се тре­ба др­жа­ти по­да­ље од гра­ни­це са Азер­беј­џа­ном, где че­сто до­ла­зи до сит­них ин­ци­де­на­та.

У БО­ЈИ КАЈ­СИ­ЈЕ Нај­бо­ља по­чет­на тач­ка за оби­ла­зак зе­мље је сва­ка­ко Је­ре­ван. Као јед­на од нај­ста­ри­јих на­се­о­би­на на све­т у у ко­јој се кон­ти­ну­и­ра­но жи­ви већ ско­ро три ми­ле­ни­ју­ма, јер­мен­ска пре­сто­ни­ца је пре­по­зна­тљи­ва по ве­ле­леп­ном по­гле­ду на пла­ни­ну Ара­рат. Ар­хи­тек­тон­ски, Је­ ре­ван је вр­ло ин­те­ре­сан­тан град. Гра­ђен је план­ски, по­чет­ком XX ве­ка, и кра­се га број­ни бу­ле­ва­ри и пар­ко­ви. Ве­ћи­на фа­ са­да об­ло­же­на је на­ран­џа­стим ту­фом, вул­кан­ским ка­ме­ном, због ко­га је чи­тав град по­при­мио не­ку по­себ­ну бо­ју пре­ зре­ле кај­си­је. То во­ће је ина­че на­ци­о­нал­ ни сим­бол ове зе­мље, а на­ран­џа­ста бо­ја на за­ста­ви ука­зу­је упра­во на ње­га. Гра­дом до­ми­ни­ра Је­ре­ван­ска ка­ска­ да, по­зна­те сте­пе­ни­це ко­је су пан­дан Шпан­ским у Ри­му. То је по­пу­лар­но оку­ пља­ли­ште ту­ри­ста и мла­дих, а из­над се уз­ди­же гран­ди­о­зна ста­т уа Мај­ке Јер­ме­ ни­је. Да­њу и но­ћу ули­це су пу­не све­та, као и број­ни ка­феи, му­зе­ји и га­ле­ри­је. Бли­зу Тр­га Ре­пу­бли­ке, на­ла­зи се чу­ве­ на пи­ја­ца умет­нич­ких де­ла и за­нат­ства Вер­ни­саж, на ко­јој сто­ти­не про­да­ва­ца ну­де нај­ра­зно­вр­сни­је ру­ко­тво­ри­не. Ов­ де се мо­же на­ћи бу­квал­но све – од ан­ти­ кви­те­та, чип­ке, руч­но ра­ђе­них ву­не­них

те­пи­ха, пред­ме­та од зла­та, до на­ки­та и укра­са од вул­кан­ског ста­кла оп­си­ди­ја­на. Ку­да се упу­ти­ти да­ље? Јер­ме­ни­ја је углав­ном пла­нин­ска зе­ мља, па је од­лич­на за пла­ни­на­ре и љу­ би­те­ље ди­вље, не­так­ну­те при­ро­де, али и по­кло­ни­ке раз­ли­чи­тих адре­на­лин­ских спор­то­ва, као што су па­ра­глај­динг и спорт­ско је­дре­ње. Пла­нин­ски лан­ци ис­ пре­се­ца­ни бр­зим и во­дом бо­га­тим реч­ ним то­ко­ви­ма, за­јед­но са ви­со­рав­ни­ма, за­у­зи­ма­ју 80 од­сто те­ри­то­ри­је. Нај­ве­ћи део Јер­ме­ни­је је на над­мор­ској ви­си­ни из­ме­ђу 1.000 и 2.500 ме­та­ра. Са про­стра­ них ви­со­рав­ни уз­ди­жу се ни­же пла­ни­не и број­ни уга­ше­ни вул­ка­ни, ме­ђу ко­ји­ма је и нај­ви­ша пла­ни­на Јер­ме­ни­је — Ара­ гац, ви­сок 4.095 ме­та­ра. Пла­нин­ски пре­ во­ји, до­ли­не и ка­њо­ни чи­не ову зе­љу мно­го ве­ћом но што она за­пра­во је­сте, а пу­то­ва­ње ко­мли­ко­ва­ни­јим, али и уз­ бу­дљи­ви­јим. Осим ге­о­граф­ских ва­ри­ја­ци­ја, пут­ ник се у Јер­ме­ни­ји сре­ће и са зна­чај­ним кли­мат­ским раз­ли­ка­ма. Мо­ра­те би­ ти спрем­ни на све – од по­лу­пустњских обла­сти око Та­ли­на ко­је на­ли­ку­ју на Ме­се­чев пеј­заж, пре­ко гу­стих и ки­шних шу­ма Та­ву­ша, па све до алп­ских ли­ва­да Гег­хам пла­ни­на и осун­ча­них план­та­жа на­ра око Ме­гри­ја.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

29

 Мор­нар на­ ре­пли­ци­ сред­њо­ве­ков­ног јер­мен­ског­ је­дре­ња­ка, на­ је­зе­ру Се­ван Ви­ла Карс,­ гра­ђе­на од цр­ног ту­фа, у гра­ду Гју­мри Вин­ски по­друм­ у Ије­ва­ну

П О­С Е­Т А  Бр­да по­ред ­ Се­па­са­ра, са ­ ар­хе­о­ло­шким ­ на­ла­зи­шти­ма ­ на вр­хо­ви­ма, ­ а у по­за­ди­ни пла­нин­ски ла­нац Ја­ва­ке­ти На је­зе­ру Се­ван

КЉУ­ЧЕ­ВИ ЧА­РОБ­НЕ ЗЕ­МЉЕ По­бро­ја­ти, а тек по­се­ти­ти све зна­ чај­не исто­риј­ске спо­ме­ни­ке Јер­ме­ни­је пред­ста­вља пра­ву не­мо­гу­ћу ми­си­ју. У овој зе­мљи, ско­ро сва­ко се­ло мо­же да се по­хва­ли бар јед­ном ста­ром цр­квом, па­ ган­ским све­ти­ли­штем у при­ро­ди, утвр­ ђе­њем из брон­за­ног до­ба, нео­бич­ним над­гроб­ним спо­ме­ни­ци­ма, за­пи­сом на кли­на­стом пи­сму, пра­и­сто­риј­ским ар­хе­ о­ло­шким на­ла­зи­штем или ба­рем ка­ме­ ним кр­стом – хач­ка­ром. За­пра­во, где год да се за­ста­не, има шта да се ви­ди и ис­ тра­жи. Ипак, по­ку­ша­ћу да из­дво­јим не­ ке зна­ме­ни­то­сти ко­је се ни­ка­ко не сме­ју из­о­ста­ви­ти. На пр­вом ме­сту је све­ти град Еч­ми­ ад­зин, цен­тар ду­хов­но­сти и ве­ре, у ко­ме се на­ла­зи се­ди­ште Јер­мен­ске апо­стол­ске цр­кве и не­ке од нај­ста­ри­јих ба­зи­ли­ка и ка­пе­ла на све­т у. Од дру­гих са­крал­ них обје­ка­та, тре­ба оби­ћи ка­те­дра­лу у Зварт­но­цу, ма­на­сти­ре Хаг­пат, Са­на­хин, Хор Ви­рап, Ге­гард, Се­ва­на­ванк, Ха­гарт­ син, Но­ра­ванк, као и Та­тев, до ко­га во­ди 5,7 ки­ло­ме­та­ра ду­гач­ка жи­ча­ра. На ли­ сти не­из­о­став­ног се на­ла­зе и не­дав­но об­но­вље­ни ан­тич­ки храм Гар­ни, древ­на оп­сер­ва­то­ри­ја Ка­ра­хунџ, пе­ћин­ски град Кндзо­реск, твр­ђа­ва Ам­берд и пе­ћи­на Аре­ни. Не­за­о­би­ла­зни еле­мент ло­кал­не ту­ ри­стич­ке по­ну­де је и бо­га­та на­ци­он ­ ал­на ку­хи­ња, ко­ја од­ра­жа­ва исто­ри­ју и ге­о­ гра­фи­ју под­не­бља из ко­јег је по­те­кла, али и упли­ве дру­гих кул­т у­ра. Осно­ву чи­не је­ла од јаг­ње­ћег ме­са, раз­не вр­сте сар­ми и тра­ди­ци­о­нал­ни тан­ки хлеб – ла­ваш. Ин­те­ре­сан­тан је и по­да­так да за при­ пре­ма­ње хра­не јер­мен­ски ку­ли­нар­ски струч­ња­ци упо­тре­бља­ва­ју око 300 вр­ста ди­вљих тра­ва и цве­ћа ко­је се пре­те­жно ко­ри­сте као за­чи­ни, али и као глав­на је­ла. Јер­ме­ни­ја је и зе­мља ви­на. Пре­ма пре­да­њу, ка­да је Но­је иза­шао из Ар­ке на­кон по­то­па, упра­во је на тлу Јер­ме­ни­је за­са­дио ло­зу ко­ју је до­био од Бо­га. Да у сва­кој ле­ген­ди има и исти­не по­ка­зу­ју и нај­но­ви­ја ар­хе­о­ло­шка ис­ко­па­ва­ња у пе­

Пла­ви би­сер У ср­цу зе­мље на­ла­зи се огром­но је­зе­ро Се­ван, ко­је зо­ву и „пла­вим би­се­ром Јер­ме­ни­је“ и јер­мен­ским мо­рем. И по­ред ве­о­ма хлад­не во­де, то­ком крат­ке лет­ње се­зо­не на пла­жа­ма око је­зе­ра те­шко је на­ћи сло­бод­но ме­сто.

30

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ћи­ни Аре­ни, где су про­на­ђе­ни оста­ци нај­ста­ри­је ви­на­ри­је на све­т у, ко­ја је би­ла у упо­тре­би још пре 6.100 го­ди­на. Нео­п­ход­но је спо­ме­ну­ти при­ја­тељ­ ске од­но­се и ду­бо­ке ве­зе јер­мен­ског и срп­ског на­ро­да ко­ји се­жу да­ле­ко у про­ шлост. Све­ти Са­ва био је оду­ше­вљен уме­шно­шћу јер­мен­ских не­им ­ а­ра, па је до­вео пр­ве при­пад­ни­ке овог на­ро­да у Ср­би­ју. Се­ти­мо се и де­цем­бра 1988, ка­да је ра­зор­ни зе­мљо­трес по­го­дио јер­мен­ ски град Гју­мри, а та­да­шња Ју­го­сла­ви­ ја ме­ђу пр­ви­ма по­сла­ла тран­спорт­ни ави­он са ху­ма­ни­тар­ном по­мо­ћи. Ме­ ђу­тим, при­ли­ком сле­та­ња до­шло је до екс­пло­зи­је и свих се­дам чла­но­ва по­са­де, ко­ју су чи­ни­ли ис­кљу­чи­во Ср­би, по­ги­ ну­ло је. На том ме­сту Јер­ме­ни су по­ди­ гли спо­ме­ник за­хвал­но­сти и са ве­ли­ким по­што­ва­њем пам­те тај чин срп­ске по­ жр­тво­ва­но­сти. И дан да­нас, ка­да ов­де спо­ме­не­те да сте из Ср­би­је мо­же­те да оче­ку­је­те по­себ­но ср­да­чан до­чек. За крај, Ха­ик ми је дао свој ре­цепт ко­ји на нај­сли­ко­ви­ти­ји на­чин до­ча­ра­ва ми­ри­се и уку­се ове нео­бич­не зе­мље: – По­ме­шај не­пре­глед­не степ­ске ви­ со­рав­ни Ши­ра­ка са сне­жним вр­хо­ви­ма пла­ни­не Ара­гатс, кри­стал­не во­де је­зе­ра Се­ван и дра­ма­тич­ну кли­с у­ру ре­ке Ак­ху­ ри­ан. Све то за­чи­ни клик­та­јем ор­ла зла­ та­ша, ра­с у­тим ста­ди­ма ова­ца, ми­ри­сом ле­ко­ви­тих тра­ва и тек ис­пе­че­ног хле­ба. У ту при­род­ну ме­ша­ви­ну не­ште­ди­ми­це до­дај сред­њо­ве­ков­не цр­кве, ма­на­сти­ре, хач­ка­ре и ми­сте­ри­о­зне Урар­т у ци­та­де­ ле. А он­да све укра­си ко­смо­по­лит­ским из­гле­дом Је­ре­ва­на, ве­се­лим ду­хом Гју­ мри­ја, и от­кри­ћеш ча­роб­ну зе­мљу пре­ пу­ну ути­са­ка ко­ја ће те оста­ви­ти без да­ха. Ме­ђу­тим, не­мој се за­ва­ра­ти иде­ јом да ће тек пу­ко раз­гле­да­ње ових зна­ ме­ни­то­сти би­ти до­вољ­но да ти до­ча­ра су­шти­ну Јер­ме­ни­је. За­гре­би ма­ло ду­бље ис­под по­вр­ши­не и би­ћеш при­јат­но из­ не­на­ђе­на са­зна­њем да су тво­ја нај­дра­жа се­ћа­ња ве­за­на за­пра­во за ње­не по­но­сне, ду­хо­ви­те и го­сто­љу­би­ве ста­нов­ни­ке. Јер, тек на­кон упо­зна­ва­ња де­ла ве­ли­ ких јер­мен­ских ства­ра­ла­ца и умет­ни­ка, а на­ро­чи­то кроз не­по­сред­не кон­так­те са сво­јим до­ма­ћи­ни­ма, по­че­ћеш да раз­ у­меш ду­шу ове зе­мље, сна­жну енер­ги­ју ко­јом оди­шу ње­на је­дин­стве­на ар­хи­тек­ ту­ра, му­зи­ка и ми­то­ло­ги­ја, а на­ро­чи­то ње­ну не­са­ло­ми­ву во­љу у стал­ној бор­би за оп­ста­нак. 

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

31

О Д Р Е Д И Ш Т А

Изазов откривања Словачке У БАНСКОЈ БИСТРИЦИ, ПОДНО НИСКИХ ТАТРИ, МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИМА

Тор­ње­ви Бан­ске Би­стри­це ­ и Ку­ла са са­то­ви­ма

32

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

У средишњој области ове благородне земље, на реци Хрон чије воде стижу и до Србије, српски путник осетиће блискост и препознати рођачке везе. Угодно је и сваком другом ко долази у миру и чиста срца. Лепе старе грађевине, сачуване од таштих и лакомислених модернизатора, све те тврђаве и торњеви, палате и тргови, звона и фонтане, омогућавају потпун средњоевропски доживљај. Додајте томе и природу, богат фолклор, живу културу, занимљиву гастрономију и све што уз то иде. Много је разлога да ово место упишете у свој план путовања у наредним годинама

Текст и фото: Миодраг Грубачки

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

33

О Д Р Е Д И Ш Т А

Г

рад Бан­ска Би­стри­ца, са око 80 хи­ ља­да ста­нов­ни­ка, ад­ми­ни­стра­тив­ ни је цен­тар ре­ги­о­на и јед­но од во­ де­ћих при­вред­них сре­ди­шта Сло­вач­ке. Сме­штен је у ко­тли­ни ре­ке Хрон, ле­ве при­то­ке Ду­на­ва, у под­нож­ју Ни­ских Та­ три, пла­нин­ског ма­си­ва ко­ји је и на­ци­о­ нал­ни парк. Не­ких пе­де­се­так ки­ло­ме­та­ра се­вер­ни­је, Ни­ске пре­ла­зе у чу­ве­не Ви­со­ ке Та­тре, нај­по­зна­ти­ју зим­ску ту­ри­стич­ ку де­сти­на­ци­ју зе­мље. Из тих је раз­ло­га ов­да­шња кон­ти­нен­тал­на кли­ма не­што оштри­ја не­го у остат­ку Сло­вач­ке. Ре­ка Хрон, чи­је во­де, за­хва­љу­ју­ћи Ду­на­ву, са Ни­ских Та­три сти­жу и до Ср­би­је, у пот­ пу­но­сти је сло­вач­ка ре­ка. Кроз ту зе­мљу про­ти­че це­лим сво­јим то­ком, ду­гач­ким 298 ки­ло­ме­та­ра. Област у ко­јој се на­ла­зи Бан­ска Би­ стри­ца по­зна­та је по руд­ним бо­гат­стви­ ма, на­ро­чи­то ру­ди ба­кра, што је усло­ви­ло њен раз­вој још од сред­њег ве­ка. Не­ми­ нов­но, та­кав при­вред­ни ста­т ус при­вла­ чио је и осва­ја­че, па је од­бра­ни и утвр­ђи­ ва­њу град­ских зи­ди­на при­да­ван ве­ли­ки зна­чај. До да­нас је у цен­тру гра­да остао очу­ван бар­ба­кан, по­диг­нут 1512. го­ди­не за од­бра­ну та­мо­шњег двор­ца, и то је зна­ ме­ни­тост ко­ју ту­ри­сти нај­ра­ди­је по­се­ћу­

 По­глед ­ са Ку­ле са ­ са­то­ви­ма Ка­ме­на ­ фон­та­на

Кри­ва ку­ла са са­то­ви­ма Цен­трал­ним тр­гом у Бан­ској Би­стри­ци, на­зва­ним по Сло­ вач­ком на­род­ном устан­ку, до­ми­ни­ра два­де­сет ме­та­ра ви­со­ ка ку­ла са са­то­ви­ма – астро­ло­шким и сун­че­вим. По­диг­ну­та је сре­ди­ном XVI ве­ка, а не­дав­но је у пот­пу­но­сти об­но­вље­на и ста­вље­на у слу­жбу ту­ри­стич­ке по­ну­де гра­да. У ло­кал­ном ми­љеу на­зи­ва се и „Кри­ви то­рањ“, јер је по вер­ти­ка­ли за­кри­ вље­на 68 цен­ти­ме­та­ра. До кри­вље­ња је до­шло то­ком XIX ве­ ка услед на­ру­ше­не ста­ти­ке, али је оно успе­шно за­у­ста­вље­но пре по­ла ве­ка бе­тон­ским ин­јек­ци­ја­ма у те­ме­ље.

34

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ју. Пред ула­зом у утвр­ђе­ње је не­ка­да по­ крет­ни, са­да ши­ро­ки мост, ко­ји во­ди до ку­ла, чи­ја је уну­тра­шњост пре­тво­ре­на у ре­сто­ран и умет­нич­ки па­ви­љон. Уну­тар тог ком­плек­са је и ка­те­дра­ла из XVI­II ве­ ка, се­ди­ште бан­ско­би­стрич­ке епар­хи­је, у пот­пу­но­сти об­но­вље­на пре не­ко­ли­ко го­ ди­на. Тор­ње­ви бар­ба­ка­на, с моћ­ним зво­ни­ ма и кит­ња­стом ар­хи­тек­т у­ром, с по­гле­ди­ ма ка град­ској пи­ја­ци и ње­ној вре­ви, на нај­бо­љи на­чин од­ра­жа­ва­ју дух овог гра­да – склад ста­рог и но­вог и уме­ре­ност у рас­ ко­ши. Тор­ње­ви бан­ско­би­стрич­ки – са­мо те две ре­чи до­вољ­не су да у пот­пу­но­сти од­ре­де ово ме­сто и ње­го­во исто­риј­ско на­ сле­ђе. У не­по­сред­ној бли­зи­ни је и цен­трал­ни трг, ко­јим до­ми­ни­ра­ју ку­ла са са­то­ви­ма и ка­ме­на фон­та­на. Све фа­са­де ста­рих зда­ња на тр­гу обо­је­не су јед­но­о­бра­зно, у слич­ ној беж ни­јан­си, и упра­во та јед­но­став­ ност про­из­во­ди нај­ја­чи ефе­кат на по­сма­ тра­ча. Ка­ме­на фон­та­на у сре­ди­шту тр­га по­ти­че још из XVI ве­ка, а да­на­шњи об­лик до­би­ла је пре сто­ти­нак го­ди­на. На­кон ре­ но­ви­ра­ња, 2009. го­ди­не, до­би­ла је ра­све­т у и по­себ­не звуч­не ефек­те. По­ред фон­та­не је зда­ње Град­ске ку­ће из XV ве­ка, у чи­јем је при­зе­мљу отво­рен ин­фор­ма­тив­ни ту­ ри­стич­ки цен­тар. БАН­СКА ШТЈАВ­ЊИ­ЦА, СВЕТ­СКА БА­ШТИ­НА Нај­по­се­ће­ни­ја ма­ни­фе­ста­ци­ја је „Ра­ дван­ски са­јам“, сре­ди­ном сеп­тем­бра, ка­ да цео град по­ста­је ве­ли­ка по­зор­ни­ца на ко­јој се не­ко­ли­ко да­на од­ви­ја­ју му­зич­ки, драм­ски и фол­клор­ни про­гра­ми, а не­ за­о­би­ла­зни су и они га­стро­ном­ски. Фе­

сти­ва­ли има­ју ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер, те ни­с у рет­ка ни го­сто­ва­ња ан­сам­ба­ла и ор­ке­ста­ра из Ср­би­је, по­себ­но из ње­не се­ вер­не по­кра­ји­не Вој­во­ди­не. Прет­про­шле је­се­ни се ме­ђу уче­сни­ци­ма на­шао и деч­ји ан­самбл Кул­т ур­но-умет­нич­ког дру­штва „Пи­о­нир“ из Зре­ња­ни­на, ко­ји је успе­ шно при­ка­зао део фол­клор­ног на­сле­ђа и кул­т у­ре сво­је зе­мље. Пу­бли­ци су пред­ ста­вље­ни као тра­ди­ци­он ­ ал­ни при­ја­те­љи, ко­ји сти­жу из ви­ше­на­ци­о­нал­не сре­ди­не у ко­јој жи­ве и број­ни при­пад­ни­ци сло­вач­ ке на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це. У обла­сти Бан­ске Би­стри­це по­сто­ји још јед­но зна­чај­но од­ре­ди­ште – че­тр­де­сет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­на Бан­ска Штјав­њи­ца, град-му­зеј под за­шти­том UNE­SCO-а, жи­ во­пи­сно фо­то­ге­нич­но ме­сто ко­је се угње­ зди­ло из­ме­ђу два сред­њо­ве­ков­на зам­ка, у сен­ци мо­ну­мен­тал­них цр­кве­них тор­ње­ ва. Зам­ко­ви су, као и на дру­гим слич­ним ме­сти­ма, по­диг­ну­ти на окол­ним бре­жуљ­ ци­ма, а ам­би­јент под­гра­ђа чи­не ста­ре гра­ђе­ви­не раз­ли­чи­тих сти­ло­ва и во­лу­ ме­на, тво­ре­ћи склад­ну це­ли­ну, успе­шно са­чу­ва­ну од свих по­то­њих не­при­ме­ре­них гра­ди­тељ­ских ути­ца­ја. У Бан­ској Штјав­ њи­ци свет­ска гра­ди­тељ­ска ба­шти­на има, да­кле, од­лич­ног ре­пре­зен­та и хро­ни­ча­ра, с об­зи­ром на то да се сма­тра јед­ним од нај­ста­ри­јих гра­до­ва у Сло­вач­кој, чи­ји пр­ ви пи­са­ни по­ме­ни да­ти­ра­ју још из 1156. го­ди­не. По­себ­но је им­пре­си­ван ста­ри ка­ме­ни за­мак, је­дин­стве­ни сим­бол ме­ста. Ње­го­ ви нај­ста­ри­ји де­ло­ви по­ти­чу из XI­II ве­ка. По­ло­ви­ном XVI ве­ка био је опа­сан сна­ жним зи­до­ви­ма и твр­ђа­вом, ра­ди од­бра­ не од тур­ске на­је­зде. За об­но­ву зам­ка ЕУ је пре не­ко­ли­ко го­ди­на из­дво­ји­ла 1,5 ми­ ли­о­на евра и он да­нас број­ним по­се­ти­о­

ци­ма до­ча­ра­ва сред­ње­ве­ков­ну ми­сти­ку, у аутен­тич­ном ам­би­јен­т у. Јед­на од ту­ри­стич­ких ма­ни­фе­ста­ци­ја у том ме­сту су „Са­ла­ман­дро­ви да­ни“. И то­ком тог фе­сти­ва­ла на­род­ног ства­ра­ла­ штва, сва­ког сеп­тем­бра, ов­де се оку­пља­ју фол­клор­ни ан­сам­бли, му­зи­ча­ри и глу­ мач­ке тру­пе из ино­стран­ства и зе­мље до­ ма­ћи­на. Ста­ре ка­ме­ни­те ули­чи­це Штјав­ њи­це ис­пу­ње­не су тих да­на ту­ри­сти­ма са свих стра­на, ко­ји јед­на­ко ужи­ва­ју у исто­ риј­ском на­сле­ђу, умет­нич­ким про­гра­ми­ ма и спе­ци­ја­ли­те­ти­ма ов­да­шње ку­хи­ње ко­ји се ну­де на сва­ком ко­ра­ку. Сло­вач­ка је зе­мља у ко­јој се мо­же по­ ву­ћи па­ра­ле­ла са Ср­би­јом. Не­ма мо­ре, али оби­лу­је дру­гим при­род­ним бо­гат­ стви­ма, сли­чан је и мен­та­ли­тет љу­ди, уз по­сло­вич­ну го­сто­при­мљи­вост. Ни­с у не­ ва­жне ни це­не ту­ри­стич­ких и ван­пан­си­ он­ских услу­га, ко­је су са­свим при­сту­пач­ не и про­сеч­ном срп­ском џе­пу. За­пад и ис­ток зе­мље – од пре­сто­ни­це Бра­ти­сла­ве до дру­гих по ве­ли­чи­ни Ко­ши­ца – по­ве­ за­ни су ква­ли­тет­ним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма, ко­ји­ма гра­ви­ти­ра­ју и сви дру­ги цен­три, укљу­чу­ју­ћи и Бан­ску Би­стри­цу. Ло­ци­ ра­ну, ка­ко би Сло­ва­ци по­себ­но ис­та­кли, „ни на ис­то­ку, ни на за­па­ду“, Бан­ску Би­ стри­цу вре­ди сва­ка­ко упи­са­ти ме­ђу мо­ гу­ћа од­ре­ди­шта, ма­кар и ус­пут­на, при­ли­ ком про­пу­то­ва­ња кроз ову за­ни­мљи­ву и Ср­би­ма бли­ску сред­њо­е­вроп­ску зе­мљу. 

 Бан­ска Штјав­њи­ца, па­но­ра­ма и дво­рац

Сто­ти­ну сте­пе­ни­ка По це­ни од са­мо јед­ног и по евра по­се­ти­оц ­ и мо­гу сти­ћи до ви­ди­ков­ца на вр­ху ку­ле, ода­кле се отва­ра леп по­глед на цео град и око­ли­ну. До ви­ди­ков­ца во­ди тач­но сто­ти­ну др­ве­ них сте­пе­ни­ка, па је и сам успон до вр­ха, кроз уну­тра­шњост ку­ле, за­ни­мљив до­жи­вљај.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

35

О Д Р Е Д И Ш Т А

Бан­ска Штјав­њи­ца, ­ Трг Све­тог Трој­ства

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

37

П О­З И В­Н И­Ц А

Дра­гуљ Арап­ског за­ли­ва

У МА­СКА­ТУ, ПРЕ­С ТО­НИ­ЦИ ОМА­НА, РАС­ЦВЕ­ТА­НОЈ ИЗ­МЕ­ЂУ МО­РА И ПУ­С ТИ­ЊЕ

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Ег­зо­тич­ни сул­та­нат на ју­го­и­сточ­ној оба­ли Ара­биј­ског по­лу­о­стр­ва пле­ни уред­но­шћу, ­ пул­си­ра­њем ми­ле­ни­јум­ске кул­ту­ре и осе­ћа­јем за ви­со­ку мо­дер­ну. Зо­ву га „ара­биј­ским ра­јем“ ­ и „сул­та­на­том из 1001 но­ћи“. Спа­ја у се­би ге­о­по­е­ти­ку мо­ра, пу­сти­ње и осо­бе­них пла­ни­на. Има про­све­ће­ног вла­да­ра и ле­па зда­ња, му­зе­је и опе­ру, жи­во­пи­сне но­шње и пи­кант­ну ­ ку­хи­њу... Одав­де је и Син­бад Мо­ре­пло­вац кре­тао у сво­је пу­сто­ло­ви­не Текст и фо­то: Со­ња Ла­па­та­нов

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

39

П О­З И В­Н И­Ц А

О

ман је од дав­ни­на сло­вио за сре­ ди­ште на тр­го­вач­ком пу­т у од Сре­до­зе­мља до Ази­је, а и да­нас, у сво­јој отво­ре­но­сти, по­ве­зу­је Ори­јент и Ок­си­дент. Ви­ди се то на сва­ком ко­ра­ ку, од исто­ри­је и кул­т у­ре до сва­ко­дне­ ви­це. По­се­ти­о­ци­ма ну­ди и ле­пе кра­јо­ ли­ке: пла­ни­не, ка­њо­не, пу­сти­ње, оазе, као и пе­шча­ну оба­лу ко­ју за­пљу­ску­ју во­де Оман­ског за­ли­ва и Ара­биј­ског мо­ ра, од­но­сно Ин­диј­ског оке­а­на. Оча­ра­ва­ ју­ћих бо­ја, за­чуд­них об­ли­ка, пра­ста­рих оби­ча­ја и љу­ба­зних љу­ди, Оман ни­ма­ло слу­чај­но на­зи­ва­ју „ара­биј­ским ра­јем“ и „сул­та­на­том из 1001 но­ћи“. Овом нај­ста­ри­јом са­мо­стал­ном арап­ ском др­жа­вом упра­вља обра­зо­ва­ни и на­ пред­ни сул­тан Ка­бос бин Са­ид ал Са­ид, је­дан од нај­бо­га­ти­јих љу­ди на све­т у. Има углед ве­ли­ког др­жав­ни­ка и оми­љен је у сво­јој зе­мљи. На­сле­див­ши свог оца на че­ лу др­жа­ве дав­не 1970, он је од не­раз­ви­је­ ног Ома­на на­чи­нио јед­ну од нај­бо­га­ти­јих и нај­мо­дер­ни­јих арап­ских зе­ма­ља. Мла­ дим до­ма­ћим струч­ња­ци­ма омо­гу­ћио је да раз­ви­ју не са­мо ин­ду­стри­ју наф­те и пли­на, већ и ма­ри­кул­т у­ру, по­љо­при­вре­ ду, ри­бар­ство, ту­ри­зам... Че­тво­ро­ми­ли­ он­ска зе­мља је про­цве­та­ла, а он је вла­дар ко­ји је нај­ду­же на тро­ну на Бли­ском и Сред­њем Ис­то­ку. Осим арап­ског, у Ома­ ну се го­во­ри и ен­гле­ски је­зик, ко­ји се као оба­ве­зан пред­мет учи у шко­ла­ма. При­род­не ле­по­те ове зе­мље тро­стру­ ке су. Бес­ко­нач­не бе­ле пе­шча­не пла­же ну­ де по­глед на пре­див­но тир­ки­зно мо­ре, по­год­но за ро­ње­ње, кр­ста­ре­ње, по­сма­ тра­ње дел­фи­на и кор­ња­ча... На дру­гој стра­ни су пе­шча­не ди­не и пу­стињ­ски пеј­заж, са сво­јим ле­пим оаза­ма. Мо­же­ те ја­ха­ти ка­ми­ле, ићи до бе­ду­ин­ских кам­по­ва, во­зи­ти спе­ци­јал­на во­зи­ла по пе­шча­ним ди­на­ма и ису­ше­ним ко­ри­ти­ ма ре­ка. Тре­ћи струк оман­ске ле­по­те су пла­нин­ски те­ре­ни, са сво­јим је­дин­стве­ ним еко­си­сте­мом.

Ме­сто спу­шта­ња и скри­ве­но­сти По­ре­кло име­на Ма­ска­та је спор­но. Јед­ни твр­де да је из­ ве­де­но из ста­ро­пер­сиј­ског, дру­ги из арап­ског је­зи­ка. Ка­жу да зна­чи упо­ри­ште, скри­ве­но ме­сто, ме­сто спу­шта­ња, што мо­же да има ло­ги­ке. У лу­ци се од­вај­ка­да спу­шта­ју си­дра бро­до­ва. Са дру­ге стра­не, Ха­џар пла­ни­не (чи­ји вр­хо­ви ви­со­ки пре­ко 3.000 ме­та­ра ли­че на алп­ске че­шље­ве) огра­ђу­ју ува­лу и око­ми­то се спу­шта­ју до са­мог мо­ра.

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Ома­ни­ти су из­у­зет­но љу­ба­зни и го­ сто­љу­би­ви љу­ди, а дах Ори­јен­та стал­ но је при­с у­тан. Леб­ди кроз пре­сто­ни­цу Ма­скат, кроз до­ли­не, пла­ни­не, под­руч­ја ми­ри­сног та­мја­на и кроз пу­сти­њу, ко­јој се сво­јим буј­ним зе­ле­ни­лом су­прот­ста­ вља троп­ски југ. НАЈ­ЧИ­С ТИ­ЈА АРАП­СКА ПРЕ­С ТО­НИ­ЦА Ма­скат, или Му­скат, глав­ни је и нај­ ве­ћи град Сул­та­на­та Оман. У гра­ду, ва­ жној бли­ско­и­сточ­ној лу­ци, жи­ви око 400.000 ста­нов­ни­ка. На­ла­зи се на се­ве­ ро­за­па­ду зе­мље, на оба­ли Оман­ског за­ ли­ва, и с пра­вом но­си епи­тет нај­чи­сти­је арап­ске пре­сто­ни­це. Уз мно­ге кул­т ур­не и исто­риј­ске зна­ме­ни­то­сти, то га чи­ни ве­о­ма при­влач­ним за ту­ри­сте из це­лог све­та. Мо­ре­плов­ци ка­жу да је та лу­ка увек има­ла по­себ­ну ат­мос­фе­ру, са ста­ рим утвр­ђе­њи­ма и мо­дер­ном ар­хи­тек­ ту­ром. Ов­де и са­вре­ме­ни ко­мер­ци­јал­ни цен­три по­сто­је у скла­ду са тра­ди­ци­о­ нал­ном кул­т у­ром. Укље­ште­ног из­ме­ђу мо­ра и пла­ни­ на, Ма­скат чи­не ма­ња на­се­ља ме­ђу­соб­но по­ве­за­на пла­нин­ским пре­ла­зи­ма. Ма­ трах, Ру­ви, Ку­рум, Сиб... Из прак­тич­них раз­ло­га, по­след­њих го­ди­на Ма­скат се ши­ри пре све­га ка ју­гу, у област при­о­ бал­не рав­ни­це Ба­ти­нах. Та­ко је на­ста­ ла Ме­тро­по­ли­тан Ареа, ве­ли­ко град­ско под­руч­је где је ви­ше ма­њих и ве­ћих се­ ла сра­сло у јед­ну це­ли­ну. Ту је ку­ца­ви­ ца Ома­на, глав­ни чи­ни­о­ци еко­ном­ске и фи­нан­сиј­ске мо­ћи. Ско­ро по­ло­ви­ну ста­нов­ни­штва ту чи­не рад­ни­ци ми­ гран­ти из Ира­на, Па­ки­ста­на, Бан­гла­де­ ша, Ин­ди­је и Фи­ли­пи­на. Ова јеф­ти­на рад­на сна­га омо­гу­ћу­је ве­ли­ке гра­ђе­вин­ ске ак­тив­но­сти у це­лој зе­мљи. На гра­ ди­ли­шти­ма у Ма­ска­т у се ра­ди два­де­сет че­ти­ри са­та, а ра­до­ве, као и у Ду­ба­и­ју и Абу Да­би­ју, мо­же да за­у­ста­ви са­мо пу­ стињ­ска олу­ја. За крат­ко вре­ме ни­кли су тр­жни цен­три, стам­бе­не че­твр­ти, но­ва ин­ду­стриј­ска по­стро­је­ња. Упр­кос хро­ нич­ној не­ста­ши­ци во­де, сло­бод­не по­вр­ ши­не у та­квим че­твр­ти­ма по­кри­ва­ју се тра­вом и укра­сним ра­сти­њем! Ста­ри цен­тар Ма­ска­та, на ју­жном кра­ју Ме­тро­по­ли­тан Арее, све ви­ше гу­ би на зна­ча­ју и за­о­ста­је у од­но­с у на по­ слов­на пред­гра­ђа. Ту се на­ла­зе углав­

ном ре­пре­зен­та­тив­на зда­ња, као што

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

41

П О­З И В­Н И­Ц А

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

је Ка­ср ал Алам сул­та­на Ка­бо­са бин Са­и­да, и вла­ди­не згра­де. Бу­ду­ћи да ви­со­ке пла­ни­не оне­мо­гу­ћа­ва­ју ши­ ре­ње и да­љу из­град­њу цен­тра гра­да, од 1970. пред­гра­ђе Ру­ви пре­ра­ста у фи­ нан­сиј­ску че­тврт, Му­трах у по­слов­ но сре­ди­ште, а Сиб у цен­тар ин­фра­ струк­т у­ре. Ста­ри Ма­скат та­ко гу­би при­мат, али не и своју изворност. На­и­ме, ста­ро је­згро гра­да на­ла­зи се у ма­лој ува­ли са при­род­ном лу­ком, чи­ји је­дан део при­па­да сул­та­но­вој па­ла­ти. Окру­жен је очу­ва­ним твр­ђа­ ва­ма Џа­ла­ли и Ми­ра­ни, из XVI ве­ка, из вре­ме­на пор­т у­гал­ске вла­да­ви­не. ОД ПА­ЛА­ТА ДО СУ­КО­ВА То од­ли­ку­је чи­та­ву зе­мљу, а по­себ­но је из­ра­же­но у Ма­ска­т у. Овај град бли­ ста од чи­сто­ће и уред­но­сти. Кра­се га не­го­ва­ни трав­ња­ци, др­во­ре­ди, укра­сни жбу­но­ви и ра­зно­бој­но цве­ће. Над­ле­жне слу­жбе чи­сте град три пу­та днев­но, а ба­ца­ње от­па­да­ка, по­себ­но из во­зи­ла, ка­ жња­ва се гло­ба­ма и за­тво­ром у тра­ја­њу од де­сет да­на. Да ка­жње­ни­ци не би дан­ гу­би­ли, уве­ден је дру­штве­но ко­ри­сни рад. Дуж ауто­пу­те­ва за­са­ђу­ју се мла­ди­ це др­ве­ћа, па оне ка­сни­је сво­јим ко­ре­ њем и кро­шња­ма шти­те ас­фалт од пе­ска ко­ји на­но­си пу­стињ­ски ве­тар. Иако је во­да зла­та вред­на, мла­ди­це се за­ли­ва­ју. За­шти­ће­не су огра­ди­ца­ма и мре­жи­ца­ма и ни­ко их не ло­ми. У Ма­ска­т у је вред­но по­се­ти­ти Му­ зеј исто­ри­је при­ро­де (бо­га­та ко­лек­ци­ја фо­си­ла ло­кал­не фло­ре и фа­у­не) и му­зеј Ал Зу­ба­ир (ко­лек­ци­ја ан­ти­кви­те­та, тра­ ди­ци­о­нал­ног оруж­ја, на­ки­та и ко­сти­ма

Ту­ри­зам као адут Уз оман­ску оба­лу про­те­же се је­дан од нај­леп­ших ко­рал­них под­вод­них гре­бе­на у све­ту. Не­ки од ов­да­шњих хо­те­ла при­па­ да­ју углед­ним свет­ским лан­ци­ма са пет зве­зди­ца. Оман има је­дин­ствен при­ступ број­ним ту­ри­стич­ким атрак­ци­ја­ма, ве­што пре­пли­ћу­ћи бо­га­то кул­тур­но на­сле­ђе и мо­де­ран стил.

град­ских и се­о­ских). Не­из­о­став­на је и по­се­та им­пре­сив­ној сул­та­но­вој па­ла­ти, окру­же­ној пре­ле­пим вр­то­ви­ма, као и па­ла­ти Ал Алам из XVI ве­ка. По­сле шет­ње дуж кор­ни­ша (ри­ве), уоби­ча­је­но је да се кре­не у по­се­т у жи­во­ пи­сном Му­трах су­ку, јед­ном од нај­ста­ ри­јих у Ома­ну. Као и сву­да у овој зе­мљи, тр­гов­ци се пре­ма стран­ци­ма љу­ба­зно оп­хо­де. Сук је ла­ви­ринт нат­кри­ве­них уских ули­ца на­чич­ка­них зла­тар­ским рад­ња­ма, про­дав­ни­ца­ма за­чи­на, тек­сти­ ла, су­ве­ни­ра, џам­би­ја (ча­ки­ја), фе­ње­ра, па­пу­ча, ег­зо­тич­них ми­ри­са и та­мја­на, ло­кал­них спе­ци­ја­ли­те­та... У Ома­ну се

још прак­ти­ку­је и по­шту­је тра­ди­ци­ о­нал­ни на­чин оде­ва­ња. Ско­ро сви му­

шкар­ци но­се тра­ди­ци­о­нал­ни диш­да­ша, ду­гу бе­лу ха­љи­ну, бли­ста­во чи­сту чак и на па­сти­ри­ма ко­ји по чи­тав дан хо­да­ју за ста­дом. „Ко вам пе­ре диш­да­шу и ка­ко се по­ сти­же та не­ве­ро­ват­но бли­ста­ва бе­ли­ на?“ пи­та­ли смо. „То ра­ди и зна са­мо ма­ма!“ од­го­во­ри­ ли су нам. Уз диш­да­шу мла­ђи му­шкар­ци но­се рас­ко­шно ве­зе­ну ка­пу, на­лик окру­глој ку­ти­ји. Ста­ри­ји му­шкар­ци но­се ма­ра­ ме од бе­лог па­му­ка или ка­шми­ра, па­ стел­них бо­ја, са ки­ћан­ка­ма, све ве­што ума­та­но у еле­гант­ни тур­бан. На не­ким

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

43

П О­З И В­Н И­Ц А

У об­ри­си­ма ле­ген­де У дав­ним вре­ме­ни­ма ов­де се на­ла­зио штаб Алек­сан­дра Ма­ке­дон­ског. Оман је и дом при­ча из „1001 но­ћи“. Не­ка­да­шња је по­мор­ска си­ла, са чи­јих оба­ла је Син­бад Мо­ре­пло­вац ис­ пло­вља­вао у сво­је не­за­бо­рав­не пу­сто­ло­ви­не.

диш­да­ша­ма уоч­љи­ва је ки­ћан­ка ко­ја, као део из­ре­за око вра­та, па­да на гру­ди. Оби­чај је да се на ки­ћан­ку ста­вља пар­ фем, и ка­да вла­сник по­же­ли да се осве­ жи, ста­вља је под нос. Ве­о­ма ва­жан де­таљ у му­шком све­ ту Ома­на пред­ста­вља да­гер, знан и као оман­ски хан­џар. Овај тра­ди­ци­о­нал­ни за­кри­вље­ни бо­деж, на­о­штрен са обе стра­не, сло­ви за сим­бол му­шко­сти и еле­ган­ци­је, знак по­што­ва­ња и пре­сти­жа у дру­штву. У Ома­ну, ве­ћи­на же­на ван ку­ће пре­ ко оде­ће но­си цр­ну скром­ну аба­ју, од ла­ ког и про­зир­ног ма­те­ри­ја­ла, чи­ји ру­ка­ ви су обич­но прот­ка­ни злат­ним кон­цем, или пер­ли­ца­ма. Не­ке же­не но­се огр­тач и хи­џаб, ти­пич­ну му­сли­ман­ску ма­ра­му ко­јом по­кри­ва­ју ко­с у. У се­о­ским сре­ди­ на­ма и код бе­ду­и­на, же­не но­се не­ку вр­ сту ма­ске, а у град­ским сре­ди­на­ма зар, са про­ре­зом кроз ко­ји бли­ста­ју вра­го­ ла­сте очи и кап­ци, екс­тра­ва­гант­но на­ шмин­ка­ни тир­ки­зном, љу­би­ча­стом или сма­раг­дном сен­ком. Тра­ди­ци­о­нал­на жен­ска оде­ћа ома­ни­ја раз­ли­ку­је се по ре­ги­о­ни­ма, ма­те­ри­ја­ли­ма, тка­њу, кро­ ју и бо­ја­ма. За­јед­нич­ко за све же­не је да свој аут­фит до­пу­њу­ју на­ки­том, ра­зним укра­си­ма, ко­зме­тич­ким де­та­љи­ма, те­то­ ва­жа­ма ка­ном, као и фир­ми­ра­ном или руч­но из­ра­ђе­ном гар­де­ро­бом.

44

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ХРАМ И ОПЕ­РА Џа­ми­ја сул­та­на Ка­бо­са, или Ве­ли­ка џа­ми­ја, у пред­гра­ђу Гху­брах, нај­по­зна­ ти­ја је у Ома­ну и јед­на од нај­ве­ћих у

том ре­ги­о­ну. У њој исто­вре­ме­но мо­ же да се мо­ли 20.000 вер­ни­ка. Вра­та

ове ве­ли­чан­стве­не гра­ђе­ви­не, за­вр­ше­ не 2001. го­ди­не, отво­ре­на су за ту­ри­сте и при­пад­ни­ке оста­лих ве­ро­и­спо­ве­сти, што је чи­ни оми­ље­ном ту­ри­стич­ком атрак­ци­јом Ма­ска­та. Не­му­сли­ма­ни мо­ ра­ју стро­го да по­шту­ју пра­ви­ла обла­че­ ња и вре­ме од­ре­ђе­но за по­се­т у глав­ној са­ли за мо­ли­тве. Џа­ми­ја се на­ла­зи уну­тар огром­ног огра­ђе­ног про­сто­ра. Има пет ми­на­ре­ та и две са­ле за мо­ли­тве, окру­же­не ве­ ли­ким дво­ри­штем, вр­том и фон­та­на­ма. Ком­плекс је из­гра­ђен од бе­лог ин­диј­ског пе­шча­ра, са еле­мен­ти­ма оман­ског, пер­ сиј­ског и еги­пат­ског ди­зај­на. Вр­х у­нац ле­по­те чи­ни рас­ко­шна цен­трал­на са­ла за мо­ли­тве, од бе­лог и си­вог мер­ме­ра, са ле­пим ке­ра­мич­ким пло­чи­ца­ма. Крун­ски лу­стер ви­сок пет­на­ест ме­та­ра укра­шен је кри­ста­ли­ма „сва­ров­ски“, а оба­сја­ва га пре­ко хи­ља­ду си­ја­ли­ца. На по­ду је те­пих дру­ги по ве­ли­чи­ни на све­т у, руч­но ткан у Ира­ну, ши­рок 60, а ду­га­чак 70 ме­та­ра. На­спрам тог ре­мек-де­ла је та­ва­ни­ца бо­ га­то укра­ше­на ка­ли­гра­фи­јом и ара­бе­ ска­ма. Дра­ма­тич­на ре­шет­ка­ста ку­по­ла је на ви­си­ни од пе­де­сет ме­та­ра, а до­ле ме­сто за 6.600 мо­ли­тве­них про­стир­ки. Ово ве­ле­леп­но зда­ње мо­дер­не ислам­ ске ар­хи­тек­т у­ре на­ци­ји је по­кло­нио сул­тан Ка­бос, по­во­дом три­де­се­те го­ди­ шњи­це ње­го­ве вла­да­ви­не Ома­ном.

У Ма­ска­т у ва­ља по­се­ти­ти и Ро­јал

Опе­ру Ха­ус. И ово зда­ње, отво­ре­но ок­то­бра 2011, по­диг­ну­то је на ини­ ци­ја­ти­ву сул­та­на Ка­бо­са. Про­јек­то­ва­но

је у кла­сич­ном ислам­ском сти­лу и део је но­вог ур­ба­ног цен­тра. Не без раз­ло­га, на­зи­ва­ју га „дра­гу­љем Ис­то­ка“. У про­ гра­ми­ма ове ку­ће кул­т у­ре уче­ство­ва­ла су нај­по­зна­ти­ја име­на и ан­сам­бли опе­ре и ба­ле­та из чи­та­вог све­та. У ДИ­ЊИ СЛАТ­КОЈ КАО МЕД Због бли­зи­не Арап­ског мо­ра и Оман­ ског за­ли­ва, ов­де је из­ван­ред­на по­ну­да све­же ри­бе и мор­ских спе­ци­ја­ли­те­та. Мо­гу се на­ба­ви­ти на пи­ја­ца­ма или про­ ба­ти у ло­кал­ним ре­сто­ра­ни­ма. Це­не у ре­сто­ра­ни­ма су по­вољ­не. По пре­по­ру­ ци осо­бља „Ер Ср­би­је“, ко­ја пре­ко Абу Да­би­ја ле­ти до Ма­ска­та, ис­про­ба­ли смо ре­сто­ран „Тур­киш ха­ус“, у бли­зи­ни на­ шег хо­те­ла „Пла­ти­нум“. Због ма­лог бро­ ја сто­ло­ва, ис­пред ре­сто­ра­на увек је ред. Али вре­ди при­че­ка­ти. Уну­тра­шњост ре­ сто­ра­на је ве­о­ма скром­на, али је хра­на фан­та­стич­на. Ако се не осло­не на пре­по­ру­ку љу­ ба­зних ко­но­ба­ра, го­сти са­ми мо­гу да

иза­бе­ру пло­до­ве мо­ра и ри­бу уло­вље­ну тог да­на, као и на­чин на ко­ји ће би­ти при­пре­мље­на. Гри­ло­ва­но, пр­же­но, пе­ че­но, у со­с у, са при­ло­гом, са­ла­та­ма од све­жег по­вр­ћа, или уку­сним пред­је­лом од ру­ко­ле, ху­му­са, тур­ши­је, ма­слин­ки, љу­те­ни­це и до­ма­ћег ми­о­ми­ри­сног хле­ ба из фу­ру­не. У оми­ље­не спе­ци­ја­ли­те­ те овог ре­сто­ра­на спа­да­ју гри­ло­ва­на ри­ба, ме­ђу њи­ма ха­мур, ред сна­пер, си бас, ку­фар, кинг фиш, та­јин од мор­ских пло­до­ва или шкам­па са цр­ве­ним со­ сом, оман­ски ја­стог. Уз је­ло, обич­но се пи­ју све­же це­ђе­ни со­ко­ви и ли­му­на­дамен­та­на­да, са мно­го блен­до­ва­ног ли­ ста мен­те. Шал­гам је осве­жа­ва­ју­ће ки­ сел­ка­сто-љут­ка­сто без­ал­ко­хол­но пи­ће, на­лик ра­со­лу. За де­зерт го­сти обич­но на­ру­чу­ју сок по­слу­жен у ди­њи слат­кој као мед. s

Узор­ни то­а­ле­ти Крај пу­те­ва у Ома­ну сву­где по­сто­је др­жав­ни то­а­ле­ти, од чвр­сте гра­ђе, жен­ски и му­шки, са те­ку­ћом во­дом и за­по­сле­ ном осо­бом ко­ја их одр­жа­ва два­де­сет че­ти­ри са­та. За­по­сле­ни и жи­ви у истом објек­ту, а хра­на, во­да и оста­ле по­треп­шти­не до­пре­ма­ју му се по уста­ље­ној ди­на­ми­ци.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

45

А Р­Х И­П Е­Л А Г

Мр­ва из­ме­ђу све­то­ва СЕЈ­ШЕ­ЛИ, ЗИМ­СКИ ЗА­ПИ­СИ ИЗ ТРОП­СКОГ РА­ЈА

46

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Овај ар­хи­пе­лаг од 155 остр­ва у Ин­диј­ском оке­а­ну уда­љен је око 1.500 ки­ло­ме­та­ра од ­ ис­точ­не оба­ле Афри­ке и око 1.000 ки­ло­ме­та­ра се­ве­ро­и­сточ­но од Ма­да­га­ска­ра. По бро­ју ­ ста­нов­ни­ка, то је нај­ма­ња африч­ка др­жа­ва. До пре два ве­ка остр­ва су би­ла не­на­се­ље­на, ­ а он­да су се на њи­ма укр­сти­ли кул­тур­ни и ра­сни ути­ца­ји Фран­цу­за, Афри­ка­на­ца, ­ Ин­ди­ја­ца и Ки­не­за. Да­на­шње кре­ол­ско ста­нов­ни­штво и ње­го­во на­сле­ђе све­до­че ­ о том укр­шта­њу. Глав­на при­вред­на де­лат­ност је ту­ри­зам, а остр­ва су чу­ве­на ­ по џи­нов­ским кор­ња­ча­ма и ора­ша­стом пло­ду co­co de mer Текст и фо­то: Јо­сип Ша­рић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

47

А Р­Х И­П Е­Л А Г

И

з­раз ко­ла­те­рал­на ште­та обич­ но но­си не­же­ље­не ко­но­та­ци­је, осим ако ни­је реч о Сеј­ше­ли­ма као о јед­ној од ус­пут­них ста­ни­ца на по­ врат­ку из Ју­жне Афри­ке у Евро­пу. Ра­зум тре­ба слу­ша­ти, а у овом слу­ча­ју на­ла­гао је да се ис­ко­ри­сти при­ли­ка и да се пре­ се­да­ње у дру­ги ави­он од­ло­жи за не­де­љу да­на. Ти да­ни пред­ста­вља­ју ве­ро­ват­но нај­при­јат­ни­је че­ка­ње на пре­воз ко­је се мо­же за­ми­сли­ти. Али кре­ни­мо ре­дом... Уз јед­но­лич­но бру­ја­ње ави­он­ских мо­то­ра, и по­вре­ме­не уз­ви­ке пут­ни­ка пре­ну­тих из сна нео­че­ки­ва­ним тур­ бу­лен­ци­ја­ма, по­сма­тра­мо не­са­гле­ди­во про­стран­ство да­ле­ко ис­под кри­ла ко­ја нас но­се же­ље­ном ци­љу. Из­не­на­да, при­ ме­ћу­је­мо не­ко­ли­ко ма­лих зе­ле­них мр­ ља, на там­но­пла­вој под­ло­зи, ко­је по­ста­ју све ве­ће, флап­со­ви на кри­ли­ма се спу­ шта­ју, а чу­је се и рад мо­то­ра ко­ји из­вла­ че точ­ко­ве. Ко­нач­но... Троп­ски рај у пла­ вет­ни­лу Ин­диј­ског оке­а­на је пред на­ма. На­кон кра­ћег ру­ла­ња по пи­сти ави­он се за­у­ста­вља, а ми пу­ни ис­тра­жи­вач­ког ела­на из­ла­зи­мо из кли­ма­ти­зо­ва­не ка­би­ не. Пр­ви ути­сак је за­пра­во шок иза­зван енорм­ном вла­жно­шћу ва­зду­ха. Гра­нич­ не фор­мал­но­сти бр­зо про­ла­зи­мо док се низ ли­ца сли­ва­ју ка­пи зно­ја. Аеро­дром­ ска згра­да, на­лик на про­вин­циј­ску ауто­ бу­ску ста­ни­цу, не­ма зи­до­ве па из­ме­ђу сту­бо­ва сла­ба­шно стру­ји то­пли ва­здух по­кре­тан крил­ци­ма број­них вен­ти­ла­то­ ра ко­ји су ту уме­сто кли­ма уре­ђа­ја. Из­најм­ље­ни ауто­мо­бил, ми­ни­ја­т ур­ них ди­мен­зи­ја, при­ме­рен је уским и кри­ву­да­вим пу­те­ви­ма ко­ји­ма је ис­пре­ се­ца­но глав­но остр­во Ма­хе, ко­је ће нам би­ти дом на­ред­них да­на. Аван­т у­ра је по­че­ла. У ЧЕ­ТИ­РИ БО­ЈЕ Сеј­ше­ле чи­не та­ко­зва­на уну­тра­шња и спо­ља­шња остр­ва. У гру­пи уну­тра­ шњих нај­ве­ћа и нај­лак­ша за по­се­т у су глав­но остр­во Ма­хе, на ко­јем се на­ла­зи глав­ни град Вик­то­ри­ја, за­тим Пра­слин и Ла Диг. У гру­пи спо­ља­шњих остр­ва ве­ли­чи­ном се ис­ти­че огром­ни ко­рал­ни атол Ал­да­бра. До пре не­што ма­ње од 200 го­ди­на укуп­но 115 остр­ва ко­ја чи­не Сеј­ ше­ле, би­ла су не­на­се­ље­на. Нај­ма­ња уда­ ље­ност од дру­гог коп­на, а реч је та­ко­ђе о остр­ву, Ма­да­га­ска­ру, из­но­си чак 1.000 ки­ло­ме­та­ра, па је ја­сно от­ку­да то ка­сно

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

на­се­ља­ва­ње. И по­ред ка­сне ко­ло­ни­за­ци­ је и оте­жа­ног при­сту­па, Сеј­ше­ли пред­ ста­вља­ју пра­ви ма­ли мул­ти­ет­нич­ки ло­нац у ко­јем су се крч­ка­ли кул­т ур­ни ути­ца­ји Евро­пља­на, Афри­ка­на­ца и Ази­ ја­та, што се да­нас огле­да у кре­ол­ском ста­нов­ни­штву и њи­хо­вом исто­риј­ском на­сле­ђу. За­то, без ика­квих кон­фли­ка­та, сто­је јед­ни по­ред дру­гих хри­шћан­ски и хин­ду­и­стич­ки хра­мо­ви. Зе­ле­на, пла­ва, тир­ки­зна, бе­ла – то су бо­је ко­је ће на­ред­них да­на стал­но вр­ши­ ти атак на на­ше чу­ло ви­да. Мо­ре зе­ле­ни­ ла под чи­јим те­ре­том по­ср­ће остр­во је нео­пи­си­во. Ка­ле, фи­ла­ден­дро­ни, ба­на­ не, пешнфрут, про­теа, ли­ме­те, стар­фрут, ко­ко­си и без­број дру­гих вр­ста, на­ма не­ по­зна­тих, као ко­ров пле­ме­ни­тог по­ре­ кла пре­кри­ва­ју ско­ро сва­ку сто­пу овог остр­ва. Ни­је ни чу­до да је на­ци­о­нал­ни цвет Сеј­ше­ла јед­на ор­хи­де­ја - payan­ ke. Ми­ро­љу­би­ве биљ­ке зна­ју, у од­ре­ђе­ ним си­т у­а­ци­ја­ма, да бу­ду и опа­сне па је основ­ни са­вет ко­ји се до­би­је при­ли­ком из­најм­љи­ва­ња ауто­мо­би­ла, да се он не пар­ки­ра ис­под ко­ко­со­ве пал­ме. Ви­де­ћи пред со­бом ауто­мо­би­ле са уду­бље­њи­ ма на ка­ро­се­ри­ји, ја­сно је и от­куд та­кво упо­зо­ре­ње. А оно што не при­ја во­зи­лу си­гур­но не мо­же да при­ја ни во­за­чи­ма ван во­зи­ла, па је по­вре­ме­ни по­глед упе­ рен у гро­здо­ве ве­ли­ких ко­ко­са нео­п­хо­ дан. Вра­то­ва уко­че­них због стал­ног гле­ да­ња у пал­ми­не кро­шње и вре­ба­ју­ће пло­до­ве ко­ко­са, ко­нач­но из­би­ја­мо и на пла­жу на ко­јој бле­шта­ви­ло ко­рал­ног пе­ ска ско­ро да иза­зи­ва „сне­жно сле­пи­ло“. У ав­гу­сту је на ју­жној хе­мис­фе­ри зи­ма па су и сеј­шел­ске пла­же пу­сте упр­кос при­јат­ној тем­пе­ра­т у­ри од око 26–28 сте­ пе­ни Цел­зи­ју­со­вих. По­глед на обли­жњу та­блу и упо­зо­ре­ње ис­пи­са­но на пет је­ зи­ка, укљу­чу­ју­ћи и ло­кал­ни кре­ол­ски, от­кри­ва и је­дан од раз­ло­га за­што је то та­ко: „War­ning! Very dan­ge­ro­us cur­rents (Ju­ne to Sep­tem­ber)!“ Зи­ма је пе­ри­од мон­ су­на, ка­да сна­жни пу­чин­ски ве­тро­ви ка оба­ли ва­ља­ју огром­не та­ла­се, али и те­ шке обла­ке ко­ји са со­бом до­но­се из­не­ над­не пљу­ско­ве. Та­ла­си ко­ји се раз­би­ја­ ју на ко­рал­ним ба­ри­је­ра­ма, ис­пред са­ме оба­ле, по­ста­ју не­ви­дљи­ве че­сти­це но­ ше­не ве­тром ко­је се ле­пе на све на шта на­и­ђу. То се од­но­си и на љу­де ко­ји на­кон кра­ћег бо­рав­ка на оба­ли и без ку­па­ња по­ста­ју осо­ље­ни као да су спре­мље­ни за

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

49

А Р­Х И­П Е­Л А Г

50

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

51

А Р­Х И­П Е­Л А Г

му­ми­фи­ка­ци­ју. Исти ти ве­тро­ви зи­ми и вла­жност ва­зду­ха спу­шта­ју на „при­хва­ тљи­вих“ 70-80 од­сто, у од­но­с у на лет­њу вла­жност ко­ја је нај­че­шће 90-100 од­сто. ЗЕ­МЉА КАО БО­ТА­НИЧ­КА БА­ШТА Оба­лом до­ми­ни­ра­ју гра­нит­не сте­не, по­вр­ши­на за­о­бље­них услед стал­не бор­ бе са агре­сив­ним та­ла­си­ма Ин­диј­ског оке­а­на, ко­ји не­сма­ње­ним апе­ти­том све на свом пу­т у не­ми­ли­це на­гри­за. Бе­ли­ на пе­ска, ско­ро свих троп­ских пла­жа, по­себ­но је оча­ра­ва­ју­ћа под­ло­га на ко­јој се ис­цр­та­ва­ју там­не сен­ке пал­ми над­не­

Co­co de mer Сеј­ше­ли су и дом нај­ве­ћем ора­ша­стом пло­ду на све­ту, по­ зна­том по име­ну co­co de mer. Пал­ма ко­ја ра­ђа овај плод има му­шка и жен­ска ста­бла, а чуд­ном игром ево­лу­тив­них то­ко­ ва му­шки цвет ли­чи на чо­ве­ков пол­ни ор­ган, а сам плод на жен­ски. Та би­зар­ност до­ве­ла је до ра­ђа­ња ле­ген­де по ко­јој су упра­во Сеј­ше­ли би­блиј­ски Еден, од­но­сно пра­ви рај­ски врт. Ова ду­го­веч­на пал­ма мо­же да по­жи­ви и две­сто­ти­нак го­ди­на, а чу­ве­ни плод мо­же да има те­жи­ну и до 18 ки­ло­гра­ма. Ста­бла ове пал­ме су под бри­жним над­зо­ром, а тр­го­ви­на пло­до­ви­ма и њи­хов из­воз под стро­гом кон­тро­лом.

52

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

се­них до во­де, као да и са­ме же­ле да се по­ри­ну у тир­ки­зне ду­би­не. Бле­шта­ви­ло пе­ска по­ма­ло гу­би од сво­је чед­не бе­ли­ не кад се се­ти­мо од че­га на­ста­је. Око 30 од­сто са­др­жа­ја пе­ска су че­сти­це смр­вље­ них гра­нит­них сте­на, а око 70 од­сто је не­сва­ре­ни про­дукт ди­ге­стив­ног трак­та па­па­гај ри­ба ко­је глоц­ка­ју при­о­бал­не ко­ ра­ле. То зна­чи... За­кљу­чак из­ве­ди­те са­ми. Цен­трал­ни део се­вер­ног де­ла остр­ва Ма­хе за­у­зи­ма на­ци­о­нал­ни парк Mor­ne Seychel­lo­i­se. Ако по­се­ти­лац по­ми­сли да зе­ле­ни­ло не мо­же да бу­де гу­шће од оног ко­је је ви­део до­ла­зе­ћи до на­ци­о­нал­ног пар­ка, грд­но се пре­ва­рио. Ра­сти­ње бу­ја на све стра­не, др­ве­ће стре­ми ви­си­на­ма, пу­за­ви­це се пе­њу уз ње­го­ва ста­бла, дру­ге се спу­шта­ју са кро­шњи ка тлу. Оно што не ра­сте по вер­ти­ка­ли ши­ри се по хо­ ри­зон­та­ли. Ле­по­та не­дир­ну­те при­ро­де и зе­ле­ни­ло од ко­га се не ви­ди ни не­бо по­ ла­ко по­чи­ње да оп­те­ре­ћу­је, иза­зи­ва­ју­ћи ско­ро кла­у­стро­фо­бич­ни осе­ћај. Тек на ви­ди­ков­цу, на пла­нин­ском вр­х у, отва­ра се по­глед ка до­ли­ни и оке­ан­ској пу­чи­ни, а пла­вет­ни­ло ве­дрог не­ба и тир­ки­зна бо­ја во­де раз­го­не пси­хо­де­лич­ни осе­ћај иза­зван свим ни­јан­са­ма зе­ле­не бо­је.

По­ма­ло пре­за­си­ће­ни овом еко­ло­ шком ка­тар­зом за све пра­ве љу­би­те­ље при­ро­де, спу­шта­мо се ка Вик­то­ри­ји, глав­ном гра­ду са не­пу­них три­де­се­так хи­ља­да ста­нов­ни­ка, што чи­ни тре­ћи­ну укуп­не по­пу­ла­ци­је Сеј­ше­ла. Ту­ри­зам је на Сеј­ше­ле сти­гао одав­но, али то се на ули­ца­ма гра­да не при­ме­ћу­је у тој ме­ ри као на мно­гим дру­гим ту­ри­стич­ким де­сти­на­ци­ја­ма. Град и из­гле­да и жи­ви као да се тек про­бу­дио из ко­ло­ни­јал­ ног сна не­ка­да­шње им­пе­ри­је, по име­ну чи­је кра­љи­це је и до­био име, иако су га осно­ва­ли Фран­цу­зи 1778. го­ди­не. Осим При­род­њач­ког и Исто­риј­ског му­зе­ја, не­за­о­би­ла­зна тач­ка за по­се­те у Вик­то­ ри­ји је Бо­та­нич­ка ба­шта. По­ма­ло па­ра­ док­сал­но де­лу­је по­сто­ја­ње бо­та­нич­ке ба­ште на остр­ву ко­је је и са­мо у це­ли­ни упра­во то – огром­на бо­та­нич­ка ба­шта. Но, у овој град­ској, кул­ти­ви­са­ној ру­ка­ ма за­по­сле­них, по­се­ти­о­ци мо­гу да ви­де две при­род­не рет­ко­сти ко­ји­ма се Сеј­ше­ ли по­но­се. Пр­ва је већ по­ми­ња­на пал­ма co­co de mer, а дру­га су џи­нов­ске коп­не­не кор­ња­че ко­је су нам углав­ном по­зна­те по при­ча­ма о Га­ла­па­го­с у и ње­го­вим рет­ ким жи­во­тињ­ским вр­ста­ма.

Пал­ме, сун­це, пе­сак, мо­ре и по­ма­ло ис­тра­жи­ва­ња, уз оби­ље ег­зо­тич­ног во­ ћа и сјај­но за­чи­ње­ну кре­ол­ску хра­ну, чи­не да да­ни бр­зо про­ђу. За оне жељ­не опу­шта­ња без мно­го ак­тив­но­сти осим ку­па­ња, сун­ча­ња и пар кра­ћих из­ле­та, Сеј­ше­ли су обе­ћа­на де­сти­на­ци­ја. За оне ма­ло ра­до­зна­ли­је, ко­ји­ма ова остр­ва по­ ста­ју те­сна по­сле не­ко­ли­ко да­на, Сеј­ше­ ли су ме­сто вред­но оби­ла­ска али ве­ро­ ват­но не и по­врат­ка на њих. Троп­ски рај нас је до­че­као, уго­стио и ис­пра­тио, остав­ши ми­ран и успа­ван у свом тир­ки­зном окру­же­њу и по­кри­вен не­бе­ским пла­вет­ни­лом, ко­јим смо ми од­је­дри­ли у но­ве до­жи­вља­је. 

Кор­ња­че Џи­нов­ске коп­не­не кор­ња­че не­кад су на­се­ља­ва­ле остр­ва ши­ром Па­ци­фи­ка и Ин­диј­ског оке­а­на. Не­кон­тро­ли­са­но из­ло­ вља­ва­ње пр­вих ко­ло­ни­ста и про­ме­не у њи­хо­вом при­род­ном окру­же­њу, ко­је је узро­ко­вао чо­век, де­сет­ко­ва­ле су их, па се да­нас мо­гу ви­де­ти са­мо на Га­ла­па­го­су и Сеј­ше­ли­ма. Ма­ла оаза ових кор­ња­ча, у Бо­та­нич­кој ба­шти у Вик­то­ри­ји, тек је бле­да сли­ка огром­не ко­ло­ни­је на ато­лу Ал­да­бра. Ако су тач­ни по­да­ ци ко­ји­ма се ба­ра­та у јав­но­сти, на том ато­лу по­сто­ји нај­ве­ћа ко­ло­ни­ја џи­нов­ских коп­не­них кор­ња­ча на све­ту, ко­ја бро­ји ви­ше од 150.000 је­дин­ки.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

53

А Р­Х И­П Е­Л А Г

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Хин­ду­и­стич­ки храм

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

55

О Б А­Л Е

И бо­го­ви ТА­СОС, ОД ЛЕ­ПО­ТЕ, ПО­ВЕ­С ТИ И МИ­ТА

су ов­де

на­вра­ћа­ли

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Пре­ма ду­хо­ви­тој бе­о­град­ској ле­ген­ди, ово остр­во от­крио је не­ки Та­са Зве­зда­рац ко­ји се јед­ног про­ле­ћа од­мет­нуо од зво­ца­ве же­не. По том Та­си, на­вод­но, остр­во је до­би­ло име. Та­сос су ­ не­ка­да зва­ли „шу­ма ко­ја пли­ва“. Био је чу­вен по зла­ту, мер­ме­ру, нај­бо­љем ма­сли­но­вом уљу ­ и чу­ди­ма ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла. И да­нас се та­мо мо­же до­жи­ве­ти мно­го то­га, она­ко по на­шки, не­на­ме­ште­но. Ви­ди­мо то и по овим из­во­ди­ма из острв­ског днев­ни­ка на­ших не­ста­шних ­ пу­то­пи­са­ца, ко­ји су је­два при­ста­ли да се на кра­ју ле­та вра­те отуд Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

По­глед са Та­со­са ка Све­тој го­ри

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

57

О Б А­Л Е

 Де­да Јо­а­нис ­ и кир Але­кос ­ Ко­ци­ке­лис  По­глед на ­ Ли­ме­нас, глав­ни град Та­со­са Ко­но­ба „Ре­тро“ ­ у Па­на­ги­ји

П

ут­ник је у Грч­кој увек у при­ли­ци да упо­зна не­ку зна­ме­ни­т у лич­ ност: пре не­ко­ли­ко го­ди­на на Кр­фу био је то Со­крат, ка­пе­тан бро­да за ту­ри­стич­ко раз­гле­да­ње и те­ши­тељ уса­ мље­них ту­рист­ки­ња, а са­да, на Та­со­с у, Хри­стос, ко­га го­сти ње­го­вог хо­те­ла из не­зна­ња осло­вља­ва­ју са Крис, мај­ка Де­ спи­на са Хри­сто­пу­ло, а Ср­би са – „где си, бу­ра­зе­ру“. Ве­ћи део овог пу­то­пи­са на­ стао је и уз ње­го­ву по­моћ, па ако му икад до­пад­не ша­ка, ево – Еф­ха­ри­сто, адер­фос. Пу­то­ва­ли смо ауто­бу­сом. Из Бе­о­гра­ да смо по­шли у пет по­под­не, а у Ке­ра­мо­ ту, ме­сту на оба­ли Еге­ја, уз два по­лу­ча­ сов­на од­мо­ра и два пре­ла­ска др­жав­них гра­ни­ца, сти­гли око се­дам ују­тру. Ода­тле смо фе­ри­бо­том пре­шли на Та­сос и већ око де­вет при­сти­гли пред хо­тел „Јо­а­нис“ на Хри­си Амо­ди­ји, Злат­ној оба­ли, на ко­ нач­но од­ре­ди­ште. Ка­заљ­ке на ча­сов­ни­ ци­ма по­ме­ри­ли смо за сат уна­пред и са два уза за­час пре­бо­ле­ли муч­не про­бле­ме иза­зва­не вре­мен­ском раз­ли­ком. Пр­вог да­на смо упо­зна­ли све ов­да­ шње зна­чај­ни­је лич­но­сти: Хри­сто­са Па­­па­ди­ми­три­јуа, вла­сни­ка, ме­на­џе­ра и нај­

Јед­но­став­ност Лин Кри­сти­на Ма­креј, на­ша но­ва при­ја­те­љи­ца, Ир­ки­ња из Ал­сте­ра, већ де­сет го­ди­на жи­ви на Та­со­су. Се­бе и сво­ју по­ет­ ску ду­шу из­др­жа­ва ра­де­ћи као слу­жбе­ни­ца.

– Уз ре­до­ван по­сао, сви ов­де ра­де још по­не­што – ка­же Лин.

– Ве­ћи­на их има ма­сли­ња­ке или ви­но­гра­де, мно­ги иду у ри­ба­ ре­ње, а ту су и ка­ме­но­ло­ми и ра­ди­о­ни­це за об­ра­ду мер­ме­ра... Хри­стос, вла­сник хо­те­ла „Јо­ан ­ ис“, не ли­би се да ра­ди као кел­ нер, а ње­гов де­да Јо­а­нис, иако му је де­ве­де­сет тре­ћа, об­ра­ ђу­је ба­шту из ко­је се го­сти хо­те­ла мо­гу хра­ни­ти ме­сец да­на. То ми се сви­де­ло код ових љу­ди, за­то сам и оста­ла. А опет, са шестсто евра ов­де жи­вим као у Лон­до­ну са две и по хи­ља­де. И мно­го без­бри­жни­је.

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

вред­ни­јег кел­не­ра хо­те­ла, ње­го­вог ста­ри­ јег бра­та Ди­ми­три­са ко­ји је ва­жан чо­век Удру­же­ња хо­те­ли­је­ра Та­со­са (на остр­ву по­сто­ји две­сто­ти­нак хо­те­ла, не ра­чу­на­ ју­ћи оне сил­не бун­га­ло­ве, апарт­ма­не или со­бе ко­је го­то­во сви из­да­ју), њи­хо­ву мај­ ку ки­ра Де­спи­ну, па то­чи­о­ца Со­ти­ро­са, ше­фа ку­хи­ње Та­на­си­са, Алек­сан­дро­са, бар­ме­на на шан­ку по­ред ба­зе­на, Ста­вро­ са, вла­сни­ка и је­ди­ног рад­ни­ка „Ба­ја­мо­ са“ у ком­ши­лу­ку (кон­ку­рен­ци­ју, да­кле) и још не­ке, али о њи­ма доц­ни­је. Пред на­ма је би­ла Злат­на оба­ла, по ле­по­ти дру­га пла­жа у Грч­кој и сед­ма на це­лом Ме­ди­те­ра­ну, а иза нас моћ­ни Ип­ са­ри­он, зе­ле­на ли­ти­ца чи­ји је исто­и­ме­ ни врх штр­чао из­над обла­ка, на ви­си­ни од око хи­ља­ду две­ста ме­та­ра, ода­кле је спо­кој остр­ва и мир нас, го­сти­ју, над­гле­ да­ло ја­то ор­ло­ва. ПО­ПО­ДНЕВ­НИ ОД­МОР КИР АЛЕ­КО­СА Пр­вог да­на, за ве­че­ром, од Хри­сто­са смо чу­ли мно­штво по­зна­тих и не­по­зна­ тих ле­ген­ди, а у Грч­кој су по­вест и ми­то­ ло­ги­ја то­ли­ко по­ве­за­не и ис­пре­пле­та­не да је по­не­кад те­шко раз­дво­ји­ти их и до­ ку­чи­ти шта је шта. На при­мер, зна се да се на Та­со­с у под­­ви­за­вао и ту умро све­ти Лу­ка и да су пре­ле­по остр­во по­хо­ди­ли Јо­ван Бо­го­ слов и апо­стол Па­вле. По­бо­жни Гр­ци, да­кле сви, ве­ру­ју да је на остр­ву, бар ко­ли­ко да пред Лу­ком на­чи­ни јед­но од сво­јих чу­да, био и Ар­хан­ђел Ми­ха­и­ло. Ма­да, от­крио нам је да су на Та­сос до­ла­зи­ли и ви­те­зо­ви кр­ста­ши, ко­је је пред­во­дио краљ Ри­чард, по­знат као Ла­ вље Ср­це. Ка­ко? Ова­ко: кад нас је Хри­ стос по­вео у Па­на­ги­ју да ви­ди­мо цр­кви­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

59

О Б А­Л Е

 Ка­ме­ни ­ кро­во­ви се­ла ­ Па­на­ги­ја

60

цу По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це из XV ве­ка, про­вео нас je крај пев­ни­це и за­ве­ ре­нич­ки по­ка­зао за­ста­кље­ну ви­три­ну с не­ком обич­ном ша­ре­ном кр­пом уну­тра. Пи­та­ли смо га ка­ква је то ре­ли­кви­ја, а он је ша­па­том об­ја­снио да је то за­ста­ва Ри­чар­да Ла­вљег Ср­ца и да је ту од 1182. го­ди­не. Збу­ње­ни, на­ста­ви­ли смо да се рас­пи­т у­је­мо, и по­сле упор­ног до­са­ђи­ ва­ња из­ну­ди­ли при­зна­ње да је бар­јак укра­ден нео­пре­зним кр­ста­шким стра­ жа­ри­ма ис­пред но­са, кад су та­бо­ро­ва­ли на Та­со­с у на пу­т у ка Је­ру­са­ли­му.

– Па, не­ма раз­ло­га да се сти­ди­те то­га – те­ши­ли смо га. – Ен­гле­зи су вам ис­ пред но­са по­кра­ли сву исто­ри­ју и из­ло­ жи­ли је у сво­јим му­зе­ји­ма бе­стид­но, као да је њи­хо­ва. Ова за­ста­ва је тек че­сти­ца тог не­ча­сног ду­га…

– Ех, да су нас са­мо Ен­гле­зи кра­ли – уз­дах­нуо је. Ва­ља­ло би опи­са­ти два чуд­на до­га­ ђа­ја, ка­ко чи­та­лац не би по­ми­слио да је кра­ђа за­ста­ва и оста­лог на Та­со­с у не­ ­ е, не­ко­ли­ ка­кав оби­чај и да­нас. На­им ко да­на ка­сни­је до­шли смо у Па­на­ги­ју, нај­леп­ше се­ло на остр­ву, да про­ве­де­мо не­ко вре­ме у ка­фа­ни­ци „Ре­тро“, у ко­јој се, у вре­лим лет­њим да­ни­ма, оку­пља ве­ ћи­на до­ко­них жи­те­ља. По­ру­чи­ли смо по грч­ку ка­фу, пре­се­че­ну ци­по­ром. Сти­гло и ме­зе: ко­зји сир, шун­ка и не­из­о­став­не ма­слин­ке. Ку­ћа ча­сти, то је оби­чај. Во­ду, не­у­по­ре­ди­во бо­љу од SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

оне ко­ју су у су­пер­мар­ке­ти­ма ку­по­ва­ли упла­ше­ни ту­ри­сти, са­ми смо за­хва­та­ли с јав­не че­сме ко­ја је жу­бо­ри­ла усред ка­ фан­ске ба­ште. Тре­ћу ту­ру је по­но­во ча­стио кир Але­ кос Ко­ци­ке­лис, вла­сник ка­фа­не, а за­тим је, на на­ше из­не­на­ђе­ње, до­нео још јед­ну и за­кљу­чао ка­фа­ну, по­ка­зу­ју­ћи нам не­ му­штим је­зи­ком ге­сто­ва да ће скок­ну­ти ку­ћи, да је­де. По­сле по­ла са­та при­дру­ жио нам се па­пус Јо­а­нис, Хри­сто­сов де­ да. Ре­кли смо му да је га­зда оти­шао на ру­чак и да би тре­ба­ло да се вра­ти сва­ког тре­на, на шта се ста­ри­на на­сме­ја­ла мла­ да­лач­ки: – Ка­да је врео дан, као овај, по­сле је­ла во­ли ма­ло да при­лег­не. Не­ће се тај вра­ ти­ти бар још два са­та.

– Али, ни­смо пла­ти­ли – ус­па­ни­чи­ли смо се.

– Пла­ти­ће­те су­тра, или кад на­и­ђе­те. До­го­ди­не... Дру­ги слу­чај је мо­гао има­ти тра­гич­ ­ е, из ка­фе­неа у лу­ци не по­сле­ди­це. На­им Ли­ме­на­са утр­ча­ли смо у ауто­бус ко­ји је баш по­ла­зио у Ска­ла По­та­ми­ју, кад се од­јед­ном пред њим, ни­от­ку­да, по­ја­вио мла­ди кел­нер ко­ји нас је ма­ло­час слу­ жио. „Са­мо­у­би­ца“, про­ле­те­ло је у маг­ но­ве­њу; јер пла­ти­ли смо по­ште­но?! Ма, јок: за­у­ста­вља ауто­бус јер нам ни­је вра­ тио ку­с ур од – јед­ног евра.

– But, it is tip – ре­че не­ки зе­мљак. – То је на­пој­ни­ца.

– Еф­ха­ри­сто – на­сме­јао се, на­кло­нио, и иза­шао из ауто­бу­са. ХО­ДО­ЧА­ШЋЕ ОБИЧ­НИХ ГРЕ­ШНИ­КА Сим­па­тич­ну ки­ра Ан­ге­ли­ку, ко­ју смо од­мах про­зва­ли Ан­ђел­ка, сре­ли смо то­ ком јед­ног уз­бу­дљи­вог оби­ла­ска остр­ва. Она је ту­ри­стич­ки во­дич, а ми смо се про­швер­цо­ва­ли у ње­ну гру­пу, углав­ном мр­зо­вољ­них и не пре­те­ра­но ра­до­зна­лих Ен­гле­за, ко­ји­ма је Та­сос, ње­го­ву исто­ри­ ју и љу­де опи­си­ва­ла кроз анег­до­те, ваљ­ да да би их за­сме­ја­ла и та­ко на­те­ра­ла да, ипак, не­што за­пам­те. Док смо ски­та­ра­ли уоко­ло са Хри­сто­ сом, на­шим но­вим при­ја­те­љем и са­бра­ том, до­зна­ли смо мно­го ви­ше о ме­сти­ма ко­ја смо об­и­шли, а Ан­ђел­ку би ва­ља­ло спо­ме­ну­ти због три ва­жна до­га­ђа­ја на пу­т у и ње­не ис­кре­не бри­ге за нас, уље­зе, ко­је је пре­по­зна­ла као бра­ћу Ср­бе. Али­ки је ста­ро ри­бар­ско се­ло на ис­ точ­ној оба­ли остр­ва ко­је је ни­кло или за­о­ста­ло на ме­сту хе­лен­ског гра­ди­ћа са лу­ком, чи­ји се оста­ци још на­ла­зе у ле­ вом од два за­ли­ва. За­ли­ве гра­ди по­лу­о­ стр­во на ко­јем се од дав­ни­на ва­дио мер­ мер, нај­бо­љи у ан­тич­кој Ма­ке­до­ни­ји. У лу­ци се још ра­за­зна­ју оста­ци два ма­ња хра­ма ко­је раз­два­ја по­пло­ча­на глав­на ули­ца. У оба су ве­ли­ки мер­мер­ ни по­ста­мен­ти, али ар­хе­о­ло­зи још ни­с у

ус­пе­ли да уста­но­ве да ли су ту би­ли ол­ та­ри или спо­ме­ни­ци. И чи­ји. Де­сно, у бр­ду из­над по­лу­о­стр­ва, би­ле су две пе­ћи­не у ко­ји­ма је на­ђе­но мно­ штво фи­гу­ри­на Апо­ло­на и Еро­са. То је би­ло све што смо до­зна­ли од на­ше Ан­ ђел­ке. Ен­гле­зи су од­ју­ри­ли у ка­фа­ну крај пре­див­не пла­же на оба­ли де­сног за­ли­ва, а ми смо се про­му­ва­ли уна­о­ко­ло. Да­кле, оба хра­ма (ве­ро­ват­но по­све­ ће­на Апо­ло­ну и Еро­с у) са мла­дим све­ штен­ством, би­ли су ме­сто где су уте­ху тра­жи­ли и про­на­ла­зи­ли ма­тро­зи по­лу­ лу­ди од го­ди­на про­ве­де­них на пу­чи­ни и че­жње ко­ја се до­ји­ла ви­ном и ма­штом, као и њи­хо­ве су­пру­ге по­с у­ста­ле у вер­ но­сти. Оту­да и оне фи­гу­ри­не Апо­ло­на и Еро­са. За­до­вољ­ни, ма­да и ма­ло збу­ње­ни тим от­кри­ћем, оти­шли смо за на­шом гру­пом у ита­ли­јан­ски ка­фе, за­се­ли и по­ру­чи­ли пи­ће. По­сле пет­на­ест ми­ну­та уза­луд­ног че­ка­ња уста­ли смо и оти­шли до ка­фа­ не на вр­х у ли­ти­це, над ко­јом се ви­јо­ри­

 Ма­на­стир­ Ар­хан­ге­ла­ Ми­ха­и­ла, на­ ју­гу остр­ва

Чу­да Во­да за­хва­ће­на с чу­до­твор­ног вре­ла Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­ил ­ а, у ма­на­сти­ру ње­му по­све­ће­ном, ка­жу, де­ло­твор­на је. О то­ме све­ до­че на хи­ља­де злат­них и сре­бр­них лан­чи­ћа ока­че­них на ико­ ну на ко­јој је пред­ста­вљен Ар­хан­ђел ка­ко пред све­тим Лу­ком из­во­ди сво­је чу­до. Те лан­чи­ће оста­вља­ју же­не ко­ји­ма је не­бе­ сник по­мо­гао да до­би­ју де­те, а ма­че­ве, ко­јих је ис­под ико­не два­де­се­так, оста­вља­ју оче­ви ко­ји су до­би­ли на­след­ни­ка.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

61

О Б А­Л Е

62

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ла грч­ка за­ста­ва. А, та­мо, као да су са­мо на нас че­ка­ли: пи­ће су нам до­не­ли та­ко ре­ћи пре не­го што смо за­се­ли, по­ја­ча­ли су му­зи­ку кад су до­ку­чи­ли да нам се до­ па­да, уби­ше се љу­ди око нас, а о це­на­ма да и не го­во­ри­мо. Од­јед­ном, је­два да смо обр­ну­ли дру­ гу ту­ру, ево ти за­бри­ну­те Ан­ђел­ке. Пи­та шта ни­је у ре­ду и за­што смо она­ко на­гло оти­шли?

– Код нас, у Ср­би­ји, ки­ра Ан­ге­ли­ка, ни­је оби­чај да се кел­нер че­ка ду­же од два-три ми­ну­та – об­ја­сни­ли смо. – Стр­ пље­ње нам баш и ни­је ја­ча стра­на... По­гле­да­ла нас је раз­не­же­но.

– И код нас, Гр­ка, исто – ус­клик­ну­ ла је не­ка­ко раз­дра­га­но, док су не­ки од оних не­срећ­них Ен­гле­за у до­њој ка­фа­ни још че­ка­ли да их не­ко услу­жи. РЕ­КРЕ­А­ТИВ­НИ КА­ТИ­ХИ­ЗИС Гр­ци су ве­о­ма по­бо­жан свет. Чак и аг­но­сти­ци иду у цр­кву, по­ка­зу­ју­ћи да по­шту­ју пра­во­слав­ну тра­ди­ци­ју сво­је на­ци­је. У то смо се уве­ри­ли ка­да смо от­ кри­ли то­по­ни­ме Па­на­ги­ја (Бо­го­ро­ди­ца), Те­о­ло­гос, Аги­ос Пан­те­леј­мо­нас, Па­па­ ли­ма­ни (По­пов­ска лу­ка), Аги­ос Ге­ор­ги­ ос, и слич­не. Ово ва­ља спо­ме­ну­ти због то­га што смо с на­шим Ен­гле­зи­ма до­шли до ма­на­ сти­ра Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла, ме­то­ха све­ то­гор­ског ма­на­сти­ра Фи­ло­те­ја, са­гра­ђе­ ног на ли­ти­ци из­над мо­ра и око цр­кве ко­ју је пре два ми­ле­ни­ју­ма по­ди­гао све­ ти Лу­ка. За раз­ли­ку од пра­ста­ре цр­кви­це, сам ма­на­стир је ре­ла­тив­но нов: ко­на­ци су са­гра­ђе­ни 1974. До­знав­ши не­ка­ко да смо Ср­би и пра­во­слав­на бра­ћа, игу­ма­ ни­ја је до­зво­ли­ла да у цр­кви Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла на­чи­ни­мо не­ко­ли­ко фо­то­гра­ фи­ја. Али – са­мо ми! Мо­жда би би­ла ми­ло­сти­ва и пре­ма оста­ли­ма да оде­ве­ни бе­срам­но ни­с у на­ гр­ну­ли кроз спо­ља­шње две­ри. То им је пре­с у­ди­ло. Ба­ки­це у шорт­се­ви­ма и чи­че у шпил­хо­зна­ма до­би­ли су не­ка­кве ма­ра­ ме ко­ји­ма су мо­ра­ли да по­кри­ју на­гост сво­јих бе­лих спа­ру­ше­них но­гу пре не­го што су и кро­чи­ли уну­тра. Али, опет је мо­ра­ла да ин­тер­ве­ни­ше кад је опа­зи­ла да су чак и у цр­кву сви од­ре­да ушли под слам­ним ше­ши­ри­ма. Тре­ћи пут су упро­ па­сти­ли све, кад су по­че­ли са­ми да узи­ ма­ју све­ће, не пла­тив­ши их, и да их ста­

вља­ју у це­ге­ре за пла­жу, од­но­се­ћи их за успо­ме­ну. Та­да је ма­ти игу­ма­ни­ја по­ди­ гла по­глед к не­бу, уз­дах­ну­ла, пре­кр­сти­ла се и ди­гла ру­ке и од њих, и од нас. На од­ла­ску, ку­пи­ли смо у ма­на­стир­ ској про­дав­ни­ци су­ве­ни­ра по јед­ну ку­ ти­ји­цу та­мја­на, бро­ја­ни­це и књи­жи­цу По­вест ма­на­сти­ра све­тог Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла на Та­со­су. Та књи­га је штам­па­ на и на срп­ском је­зи­ку, а на­пи­са­ле су је и об­ја­ви­ле са­ме ка­лу­ђе­ри­це, ме­ђу ко­ји­ма је си­гур­но и не­ка Срп­ки­њи­ца. Са­зна­ли смо, има их на Та­со­с у оно­ли­ко.

 Цр­кви­ца­ из­над Пеф­ка­ри­ја Грч­ки брод­ са срп­ском­ за­ста­вом у лу­ци Ли­ме­на­ри­је

ГРЧ­КЕ СНА­ЈЕ И СРП­СКИ ЗЕ­ТО­ВИ Ми­стер Џон, у Ро­га­ти­ци по­зна­ти­ји као Јо­ван, до­шао је у Грч­ку без ви­зе. Има аустра­лиј­ски па­сош, мо­же. Та­мо је на­ви­ као да ауто­мо­би­лом иде и до ба­кал­ни­це, па је истог ча­са кад смо при­спе­ли по­чео да оби­ла­зи рен­та­кар аген­ци­је. А ва­жан је за ову при­чу јер је ње­го­ва упор­на ра­ до­зна­лост от­кри­ла да на Та­со­с у жи­ви и ра­ди чак пет­на­ест Срп­ки­ња ко­је су грч­ке сна­је. Пр­во је на­шао Па­ска­ли­са Цин­до­ми­са, дру­же­љу­би­вог вла­сни­ка рен­та­кар аген­ци­је оже­ње­ног Ја­сми­ном Јо­ван­кић, ро­дом из Со­по­та.

– Зна срп­ски, ле­ба ти – ре­као је ми­ стер Џон збу­ње­но. Па­ска­лис нас је до­че­као као нај­ро­ђе­ ни­је. Мо­жда за­то што смо га, она­ко из­ не­бу­ха, осло­ви­ли фа­ми­ли­јар­но: „Где си, зе­те?“ На то се ис­ки­дао од сме­ха.

– Вен­ча­ли смо се пре го­ди­ну да­на, а тек смо пре три ме­се­ца пр­ви пут би­ли код ње­них на Ко­сма­ју – ре­као је, а не зна се да ли се хва­лио или жа­лио. – Као што је ред код нас, Гр­ка, од­нео сам го­спо­ђи

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

63

 Грч­ка­ ка­фа­на „Кнез Ми­ха­и­ло­ва“­ у Ли­ме­на­ри­ји

О Б А­Л Е

Фото:­ Жељко Синобад и НР Прес

та­шти и Ја­сми­ни­ној ба­ки по­клон: по пет ли­та­ра ма­сли­но­вог уља. Ех, ка­ко сам се из­бру­као... Мо­ра да су по­ми­сли­ле да има­ју лу­дог зе­та, чим им пр­ви пут до­ла­ зи у ку­ћу и до­но­си зеј­тин. По­сле сам се из­ва­дио: спре­мио сам им мор­ску ри­бу на гра­де­ла­ма и за­чи­нио је ма­сли­но­вим уљем. Кад то про­баш, све опро­стиш. Жи­ве у По­то­с у, на ју­гу остр­ва. Мо­ра­ мо, ка­же, да до­ђе­мо у го­сте, тим пре што је у њи­хо­вом ме­ста­шцу уда­то чак шест Срп­ки­ња.

– Ве­ли­ка Ср­би­ја – ре­као је Па­ска­лис уз смех. Он­да је по­звао Ја­сми­ну те­ле­фо­ном: из­не­на­ди­ла се и об­ра­до­ва­ла као да јој је не­ко до­ву­као Ко­смај на дар. Ле­по је, ре­че, чу­ти се са зе­мља­ци­ма, а још леп­ ше ви­де­ти се. Да­ће нам ауто­мо­бил, па да скок­не­мо до њих на ру­чак. Ште­та што смо је из­не­ве­ри­ли. Ма­да, са­свим си­гур­но ће и овог ле­та на Та­сос до­ћи мно­го го­сти­ју из Ср­би­је... Би­ће при­ли­ка да се срет­не с на­шим љу­ди­ма. Су­тра­дан смо до­жи­ве­ли још јед­но из­ не­на­ђе­ње. Би­ли смо у Ли­ме­на­с у, глав­ном

гра­ду Та­со­са, да ви­ди­мо остат­ке ан­тич­ ке аго­ре и из­у­зет­но очу­ван ам­фи­те­а­тар, кад од­јед­ном, про­ла­зе­ћи крај се­но­ви­те ба­ште ка­фа­не „Па­лео ли­ма­ни“ (ста­ра лу­ ка), не­ко нас је осло­вио на срп­ском: – Ужи­ва­те ли, зе­мља­ци? Мо­мак се сме­шкао, цр­но­ма­њаст, као пра­ви Грк, али ис­по­ста­ви­ло се да је Бе­ о­гра­ђа­нин, из Ра­ко­ви­це. Ов­де на остр­ву је већ два­на­ест го­ди­на, су­пру­га му је Гр­ ки­ња, учи­те­љи­ца, има­ју дво­је де­це. Ле­ти ра­ди као кел­нер, зи­ми ску­пља ма­сли­не, до­бро им је.

– Осам на­ших мо­ма­ка је ов­де оже­ње­ но Гр­ки­ња­ма – ре­као је.

– Опа, ба­то, ве­ли­ка Ср­би­ја – по­но­ви­ ли смо Па­ска­ли­со­ве ре­чи.

– Ти­ше ма­ло, не­мој да вас не­ко чу­је – опо­ме­нуо нас је зе­мљак освр­ћу­ћи се то­бож за­бри­ну­то. Од нас је са­знао да је, уз њих осмо­ ри­цу зе­то­ва, ту и пет­на­ест снај­ки из Ср­ би­је, на шта је ре­зиг­ни­ра­но слег­нуо ра­ ме­ни­ма: – Зна­чи, још во­де са пет­на­ест пре­ма осам! 

Б Р О Ј­Ч А­Н И К СНА­ЖАН ТУ­РИ­С ТИЧ­КИ ЗА­МАХ БЕ­ОГ ­ РА­ДА У 2017.

Два ми­ли­он ­ а но­ће­ња

66

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Нај­ве­ћи раст у ту­ри­стич­ком про­ме­ту у срп­ској пре­сто­ни­ци оства­ри­ли су го­сти из Изра­е­ла (204 од­сто) и Ки­не (131 од­сто). Нај­број­ни­ји го­сти би­ли су Тур­ци, а са кру­зе­ра Нем­ци, ­ Аме­ри­кан­ци и Скан­ди­нав­ци. Уз тен­ден­ци­је да­љег ра­ста. Кре­а­тив­ни и па­мет­ни на­сту­пи ­ Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да на ме­ђу­на­род­ним сај­мо­ви­ма, по­ред оста­лих фак­то­ра, ­ учи­ни­ли су сво­је. И у 2018. на­ста­вља се истим пу­тем, уз мно­штво но­вих еле­ме­на­та

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

67

Б Р О Ј­Ч А­Н И К  Са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду ­ и кон­церт ­ у ка­ле­мег­дан­ском пар­ку

Б

е­о­град је у 2017. го­ди­ни по­се­ти­ло укуп­но 1.024.727 го­сти­ју (16 од­ сто ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не) ко­ји су оства­ри­ли 2.179.996 но­ће­ња (19 од­сто ви­ше). Од укуп­ног бро­ја ту­ри­ста у Бе­о­ гра­ду 2017. го­ди­не, стра­них го­сти­ју је би­ло 862.679 (18 од­сто ви­ше не­го у го­ ди­ни ко­ја је прет­хо­ди­ла). Нај­број­ни­ји го­сти би­ли су Тур­ци, Хр­ва­ти, Нем­ци, Гр­ци, го­сти из БиХ, за­тим они из Сло­ ве­ни­је, Бу­гар­ске, Изра­е­ла, Ки­не и Цр­не Го­ре. Нај­ве­ћи скок у ту­ри­стич­ком про­ ме­т у у Бе­о­гра­ду у прет­ход­ној го­ди­ни оства­ри­ли су ту­ри­сти из Изра­е­ла са 204 од­сто, Ки­не са 131 од­сто и САД са 30 од­сто по­ра­ста. Те су зе­мље, да­кле, за Бе­о­град тр­жи­шта са нај­зна­чај­ни­јим ра­стом. Уку­пан број оства­ре­них но­ће­ња у Бе­о­гра­ду је 2.179.996, што је за 19 од­сто ви­ше не­го у 2016. Од то­га, стра­ни го­сти оства­ри­ли су 21 од­сто но­ће­ња ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не. Укуп­ном бро­ју ту­ри­ста у Бе­о­гра­ду тре­ба до­да­ти ско­ ро 80.000 оних ко­ји су у 2017. по­се­ти­ли Бе­о­град реч­ним бро­до­ви­ма. Они ни­с у об­у ­хва­ће­ни прет­ход­ним ста­ти­стич­ким по­да­ци­ма, јер не оства­ру­ју но­ће­ња у бе­о­град­ским сме­штај­ним ка­па­ци­те­ти­ ма. Нај­број­ни­ји го­сти на кру­зе­ри­ма су Нем­ци, Аме­ри­кан­ци и Скан­ди­нав­ци, ко­ји у про­се­ку оста­ју у Бе­о­гра­ду јед­ну ноћ и два да­на. ТОБ НА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИМ САЈ­МО­ВИ­МА

Фо­то: ­ Из пу­бли­ка­ци­је „До­бро­до­шли ­ у Бе­о­град“ ­ у из­да­њу ТОБ

68

Већ на по­чет­ку ове го­ди­не Ту­ри­ стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­ог­ ра­да за­бе­ле­ жи­ла је но­ве успе­хе на ме­ђу­на­род­ним сај­мо­ви­ма ту­ри­зма. По­сле про­шло­ го­ди­шњих при­зна­ња на сај­мо­ви­ма и пре­зен­та­ци­ја­ма у Шан­га­ју, Пе­кин­гу и Абу Да­би­ју, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ ја Бе­о­гра­да до­би­ла је при­зна­ње у Ис­ тан­бу­лу за нај­ко­о­пе­ра­тив­ни­ји и нај­по­ слов­ни­ји штанд на сај­му „EMITT 2018”, пе­том по ве­ли­чи­ни сај­му ту­ри­зма у све­т у. Ово­го­ди­шње уче­шће на сај­му у Тур­ској би­ло је јед­но од нај­у­спе­шни­ јих, ка­ко по бро­ју и ва­жно­сти одр­жа­ них по­слов­них са­ста­на­ка са тур­ском ту­ри­стич­ком при­вре­дом, та­ко и по укуп­ним од­но­си­ма две зе­мље. Сто­га се и у овој го­ди­ни оче­ку­је ре­кор­дан број го­сти­ју из Тур­ске у Бе­о­гра­ду.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

– ​Бе­о­град је на сај­му ту­ри­зма у Ис­ тан­бу­лу пред­ста­вљен као ка­пи­ја или чак пре­сто­ни­ца Бал­ка­на, што, су­де­ћи по бро­ју тур­ских го­сти­ју, за­пра­во и је­ сте – ре­као је Ми­о­драг По­по­вић, ди­рек­ тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да у из­ја­ви за тур­ске ме­ди­је. – Ова­кав на­ ступ, али и стал­ни су­сре­ти на ви­со­ком ни­воу, од­но­сно раст укуп­них еко­ном­ ских од­но­са две земље, и ове го­ди­не ће омо­гу­ћи­ти да­љи по­раст бро­ја го­сти­ју из Тур­ске у Бе­о­гра­ду. Све зна­чај­ни­је ће би­ти и ту­ре ко­је ће из Бе­о­гра­да на­ста­ ви­ти пут до Но­вог Па­за­ра, Вој­во­ди­не, Ви­ше­гра­да или Тре­би­ња. Пр­ви дан на сај­му је про­те­као у зна­ ку по­се­те Сан­дре Во­ји­но­вић, кон­зу­ла Ср­би­је у Ис­тан­бу­лу. Одр­жан је ве­ли­ки број по­слов­них са­ста­на­ка, уз из­у­зет­но ин­те­ре­со­ва­ње аге­на­та, ту­ро­пе­ра­то­ра и но­ви­на­ра. Ту­ри­сти из Тур­ске су на пр­вом ме­ сту по бро­ју до­ла­за­ка стра­них го­сти­ју у Бе­о­гра­ду. У про­шлој го­ди­ни, укуп­но 82.227 Ту­ра­ка је по­се­ти­ло срп­ску пре­ сто­ни­цу (го­ди­шњи раст од 19 од­сто). Стал­ност у по­ра­сту бро­ја тур­ских го­ сти­ју у Бе­о­гра­ду по­след­њих го­ди­на чи­ ни ово ту­ри­стич­ко тр­жи­ште из­у­зет­но зна­чај­ним за ту­ри­зам Бе­о­гра­да. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­ог­ ра­да у ја­ну­а­ру је уче­ство­ва­ла на ме­ђу­на­род­ ном сај­му ту­ри­зма у Штут­гар­т у „CMT 2018”, где је пред­ста­ви­ла укуп­ну ту­ри­ стич­ку по­ну­ду гра­да, са по­себ­ним на­ гла­ском на си­ти брејк, омла­дин­ском, тран­зит­ном и кул­т ур­ном ту­ри­зму. На Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Сло­вач­кој „ITF SLO­VA­KI­A­TO­UR 2018“, на ком је ТОБ уче­ство­вао са Ту­ри­стич­ ком ор­га­ни­за­ци­јом Вој­во­ди­не, нај­ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње по­се­ти­ла­ца би­ло је за крат­ки град­ски од­мор, спорт­ске до­га­ ђа­је, фе­сти­ва­ле, раз­ме­ну кул­т ур­не ба­ шти­не, на­у ­тич­ки ту­ри­зам. Сло­бо­дан Ун­ко­вић, за­ме­ник ди­рек­то­ра Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да, го­во­рио је на тра­ди­ци­о­нал­ном при­је­му за но­ви­на­ре и го­сте ко­ји је ор­га­ни­зо­ван на српском штан­ду. Том при­ли­ком, уз при­с у­ство Ша­ни­ја Дер­ма­куа, ам­ба­са­до­ра Ср­би­је у Сло­вач­кој, по­стиг­нут је спо­ра­зум са Лу­бо­шем Фел­не­ром, вла­сни­ком ту­ри­ стич­ке аген­ци­је „Бу­бо“, нај­ве­ће у тој зе­ мљи, о укљу­чи­ва­њу про­гра­ма за по­се­те Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји у го­ди­шњи ка­та­лог овог ту­ро­пе­ра­то­ра за 2019.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

69

Б Р О Ј­Ч А­Н И К

Густ про­грам пред на­ма Ту­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју Бе­о­гра­да че­ка­ју на­сту­пи на сај­ мо­ви­ма ту­ри­зма у Со­фи­ји, Мо­скви, Бер­ли­ну, Еми­ра­ти­ма. Ва­ жан на­ступ је и на Бе­о­град­ском сај­му ту­ри­зма од 22. до 26. фе­бру­а­ра, ка­да ће у че­ти­ри да­на би­ти пред­ста­вље­ни сви сег­ мен­ти ту­ри­стич­ке по­ну­де срп­ске пре­сто­ни­це.

АМ­БИ­ЦИ­О­ЗНО И У 2018.

 Ју­го­сло­вен­ско драм­ско ­ по­зо­ри­ште ­ и „Бе­о­гра­ђан­ка“

70

Сло­ве­нач­ки ту­ри­сти спа­да­ју у честе го­сте у Бе­о­гра­ду, ко­ји ви­ше пу­та у то­ ку го­ди­не ко­ри­сте си­ти брејк са­др­жа­је, пр­вен­стве­но мо­ти­ви­са­ни бе­о­град­ским бо­га­тим ка­лен­да­ром до­га­ђа­ја. Због то­га је ТОБ уче­ство­вао на сај­му „Na­to­ur Al­ pe–Adria 2018“ у Љу­бља­ни. По по­да­ци­ ма за 2017. го­ди­ну, ту­ри­сти из Сло­ве­ни­је се на­ла­зе на ше­стом ме­сту по бро­ју по­ се­ти­ла­ца у Бе­о­гра­ду. По­ну­да срп­ске пре­сто­ни­це пред­ста­ вље­на је и на тр­жи­шту Изра­е­ла, за Бе­о­ град нај­ве­ћем и нај­бр­же ра­сту­ћем ту­ри­ стич­ком тр­жи­шту (рекосмо, раст од 204 од­сто у 2017). На сај­му „IMTM 2018“ у Тел Ави­ву пред­ста­вље­не су мо­гућ­но­сти за пу­то­ва­ња у Бе­о­град, си­ти брејк, ак­ тив­ни од­мор, чари српске га­стро­но­ми­је, као и спе­ци­ја­ли­зо­ва­не ту­ри­стич­ке ту­ре за го­сте из Изра­е­ла. Ту­ри­сти из Изра­е­ла су у 2017. го­ди­ни до­спе­ли на ли­сту Топ 10 го­сти­ју у Бе­о­гра­ду, од­но­сно на осмо ме­сто по број­но­сти и на дру­го по бро­ју

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

но­ће­ња. Уз тен­ден­ци­ју да­љег ра­ста. На сај­му је одр­жа­на пре­зен­та­ци­ја Бе­о­гра­да и Ср­би­је за нај­ве­ће аген­те и ту­ро­пе­ра­ то­ре из Изра­е­ла, као по­се­бан про­мо­тив­ но-по­слов­ни до­га­ђај. Су­де­ћи по ути­сци­ ма ту­ро­пе­ра­то­ра и но­ви­на­ра, Бе­о­град и Ср­би­ја ће се на­ћи у по­ну­ди још ве­ћег бро­ја изра­ел­ских аген­ци­ја, што ће зна­ чај­но ути­ца­ти на да­љи ту­ри­стич­ки про­ мет го­сти­ју из ове зе­мље. У окви­ру фе­сти­ва­ла „Пра­зник ми­ мо­зе“ у Хер­цег-Но­вом, Ту­ри­стич­ка ор­ га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да је по­чет­ком фе­бру­ а­ра пред­ста­ви­ла по­ну­ду Бе­о­гра­да кроз кул­т ур­но-умет­нич­ки и га­стро­ном­ски про­грам Ска­дар­ли­је, нај­по­зна­ти­је ам­ би­јен­тал­не це­ли­не срп­ске пре­сто­ни­це. По­се­ти­о­ци су ужи­ва­ли у умет­нич­ком про­гра­му ко­ји се сва­ког ле­та одр­жа­ва ис­пред Ку­ће Ђу­ре Јак­ши­ћа у Ска­дар­ли­ ји, уз пе­сму, игру и ске­че­ве, слу­шајући анег­до­те о нај­по­зна­ти­јим бо­е­ми­ма Ска­ дар­ли­је. Део про­гра­ма био је и пер­ фор­манс глу­ми­це На­та­ше По­по­ске са пред­ста­вом Му­зе­ја Гра­да Бе­о­гра­да ко­ја ука­зу­је на исто­риј­ске спо­не Ср­би­је и Цр­не Го­ре. Ви­ђен је и про­грам у из­во­ ђе­њу умет­нич­ког цен­тра „Та­ли­ја“. „Пра­ зник ми­мо­зе“ је фе­сти­вал осно­ван 1969. и јед­на је од нај­зна­чај­ни­јих ма­ни­фе­ста­ ци­ја у Цр­ној Го­ри. Од 1991. члан је Удру­ же­ња кар­не­вал­ских гра­до­ва Евро­пе (FECC). 

УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ По­слов­на­је­ди­ни­ца­„Ра­дој­ка­Ла­кић“­на­Ава­ли На­пра­вље­но­ на­ те­ме­љи­ма­ објек­та­ са­ кра­ја­ три­де­се­тих­ го­ди­на­ XX­ве­ка,­ово­је­и­се­ди­ште­Уста­но­ве­сту­дент­ског­од­ма­ра­ли­шта­„Бе­ о­град“.­На­ла­зи­се­на­нај­леп­шем­де­лу­пла­ни­не­Ава­ла,­на­обо­ду­срп­ ске­пре­сто­ни­це.­По­сле­ру­и­ни­ра­ња­у­про­ле­ће­1999,­то­ком­агре­си­је­ Се­ве­ро­а­тлант­ског­пак­та­на­Ср­би­ју,­цео­обје­кат­је­по­ступ­но­об­но­ вљен.­Да­нас­је­то­­јед­но­од­нај­мо­дер­ни­јих­сту­дент­ских­од­ма­ра­ли­ шта­у­овом­де­лу­Евро­пе.­Пру­жа­од­ли­чан­сме­штај,­ис­хра­ну­и­цео­ спек­тар­дру­гих­услу­га­сту­ден­ти­ма,­али­и­ко­ри­сни­ци­ма­спо­ља. Са­сто­ји­се­од­два­де­ла:

Но­ви­обје­кат­„Ава­ла“­ По­вр­ши­не­ 5.357­ ква­драт­них­ ме­та­ра,­ ка­па­ци­те­та­ 158­ ле­жа­је­ва.­ Има­ ре­сто­ран­ску­ са­лу­ са­ 200­ ме­ста,­ кон­фе­рен­циј­ску­ са­лу­ са­ 150­ ме­ста,­са­лу­за­се­ми­на­ре­2х30­ме­ста­и­лет­њу­ба­шту­са­200­ме­ста.

Де­па­данс­ Ка­па­ци­тет­му­је­73­ле­жа­ја­у­дво­кре­вет­ним­и­тро­кре­вет­ним­со­ ба­ма.­Има­ре­сто­ран­ску­са­лу­са­180­ме­ста.

011­3907­946 •

Генерала­Жданова­201,­11226­Београд­ 011­3907­947 • recepcija.avala@usob.rs­ • www.usob.rs

Ј У­Б И­Л Е­Ј И

/

J U B I L E E S

Ста­ри шарм и но­ви при­сту­пи ВЕК И ПО ОР­ГА­НИ­ЗО­ВА­НОГ ТУ­РИ­ЗМА У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ

Од по­чет­ка об­ли­ко­ва­на у скла­ду са европ­ским вред­но­сти­ма, и угле­да­ју­ћи се на нај­бо­ље ­ уз­о­ре у кон­ти­нен­тал­ном ту­ри­зму, Вр­њач­ка Ба­ња за­др­жа­ла је та­кву ори­јен­та­ци­ју и да­нас. По­след­њих го­ди­на мно­го се ула­же у по­ди­за­ње но­вих и об­но­ву ста­рих хо­тел­ских ка­па­ци­те­та, уре­ђе­ње ме­ста, ин­фра­струк­ту­ру, спорт­ске и кул­тур­но-за­бав­не са­др­жа­је. Све то ове ­ го­ди­не вр­ху­ни 14. ју­ла, на 150. ро­ђен­дан Вр­њач­ке Ба­ње

У

го­ди­ни свог ве­ли­ког ју­би­ле­ја Вр­ њач­ка Ба­ња до­че­ку­је сво­је го­сте у још уре­ђе­ни­јем и атрак­тив­ни­ јем ам­би­јен­т у. Ве­штач­ки во­до­пад низ Чај­ки­но бр­до, још три ки­ло­ме­та­ра уре­ ђе­них ше­тач­ких ста­за, вр­њач­ка Про­ме­ на­да у пот­пу­но но­вом сја­ју, пет но­вих

72

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

лук­с у­зних хо­те­ла, но­ви ту­ри­стич­ки са­ др­жа­ји и атрак­ци­је, отва­ра­ње ба­зе­на На­ци­о­нал­ног ва­тер­по­ло цен­тра... На по­ нос свих Врњ­ча­на су и но­ва згра­да Гим­ на­зи­је и ре­кон­стру­и­са­на згра­да До­ма здра­вља. Ве­ли­ки је број но­вих, а опле­ме­ ње­не су и већ тра­ди­ци­о­нал­не ма­ни­фе­

ста­ци­је и фе­сти­ва­ли – Вр­њач­ки кар­не­ вал, „The Lo­ve Fest“, Фе­сти­вал филм­ског сце­на­ри­ја... Број­на су и дру­га де­ша­ва­ња то­ком чи­та­ве го­ди­не, ко­ја ће би­ти кру­ ни­са­на цен­трал­ном про­сла­вом ју­би­ле­ја, 14. ју­ла, на 150. ро­ђен­дан Вр­њач­ке Ба­ње. Све то са­мо су не­ки од раз­ло­га због ко­јих ове го­ди­не мо­ра­те по­се­ти­ти „кра­ љи­цу кон­ти­нен­тал­ног ту­ри­зма“. РАЗ­ДО­БЉА ВЕ­ЛИ­КОГ НА­ПРЕТ­КА Вр­њач­ка Ба­ња је да­нас нај­по­се­ће­ни­ја и нај­а­трак­тив­ни­ја ту­ри­стич­ка де­сти­на­ ци­ја у Ср­би­ји, са уре­ђе­ном пут­ном, ко­ му­нал­ном и ту­ри­стич­ком ин­фра­струк­ ту­ром, што је свр­ста­ва ме­ђу оп­шти­не пр­ве ту­ри­стич­ке ка­те­го­ри­је. Ство­ре­ни су усло­ви да она бу­де кон­ку­рент­на и атрак­тив­на и за до­ма­ће и за стра­не го­ сте, али и за ин­ве­сти­то­ре, да се отва­ра­ју но­ви хо­те­ли и но­ве ту­ри­стич­ке по­ну­де, као и да Ба­ња сво­јим го­сти­ма то­ком це­ ле го­ди­не пру­жа пот­пу­ни уго­ђај, уз је­ дин­стве­ну ра­зно­вр­сност са­др­жа­ја. Уз све то, са­чу­ва­на је ње­на аутен­тич­ност и ве­ли­ки део при­род­ног ам­би­јен­та, ње­ни пар­ко­ви и зе­ле­не по­вр­ши­не по ко­ји­ма је

пре­по­зна­тљи­ва, ње­не бла­го­да­ти за­хва­ љу­ју­ћи ко­ји­ма и по­сто­ји. Ово ур­ба­но ту­ри­стич­ко ме­сто на­лик Кар­ло­вим Ва­ ри­ма и Ба­ден Ба­де­ну, пре све­га за­хва­ љу­ју­ћи сво­јим ми­не­рал­ним во­да­ма, има по­себ­но ме­сто на кон­ти­нен­тал­ној ту­ри­ стич­кој ма­пи Евро­пе. У сво­јој 150 го­ди­на ду­гој исто­ри­ји Ба­ња је има­ла не­ко­ли­ко ве­о­ма зна­чај­них пе­ри­о­да. Пре све­га, са­мо ње­но осни­ва­ ње као ту­ри­стич­ког ме­ста, у обре­но­ви­ ћев­ској Ср­би­ји, у XIX ве­ку, ис­ко­рак је ка европ­ским вред­но­сти­ма. Тим вред­ но­сти­ма, већ од за­чет­ка, об­ли­ко­ва­на је Вр­њач­ка Ба­ња: кап­ти­ра­њем ми­не­рал­ них из­во­ра, ка­на­ли­са­њем ре­чи­шта, пр­

 Из­вор­ Сне­жник

Фото:­ Милан Митровић

Пре­по­род хо­те­ли­јер­ства По­бољ­ша­њем ам­би­јен­та Вр­њач­ке Ба­ње, ве­ли­ким ула­га­ њи­ма у ин­фра­струк­ту­ру, по­бољ­ша­ним мар­ке­тин­гом, Ба­ња је по­ста­ла атрак­тив­на ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја за ула­га­ње у хо­ тел­ску ин­ду­стри­ју. И хо­те­ли ко­ји су ду­го би­ли за­тво­ре­ни, и у вр­ло ло­шем ста­њу, у овој го­ди­ни ју­би­ле­ја по­ста­ју хо­те­ли са пет зве­зди­ца. У њи­хо­ве број­не атрак­тив­не ту­ри­стич­ке са­др­ жа­је, вел­нес и спа про­гра­ме, за­тво­ре­не и отво­ре­не ба­зе­не, би­ће уло­же­но не­ко­ли­ко де­се­ти­на ми­ли­о­на евра. А упра­во то је нај­ви­ше не­до­ста­ја­ло Вр­њач­кој Ба­њи.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

73

Ј У­Б И­Л Е­Ј И

вим ре­гу­ла­ци­о­ним пла­но­ви­ма по узо­ру на Аустри­ју, Че­шку, Фран­цу­ску. „Осно­ ва­тел­но фун­да­тор­ско дру­штво ки­се­ло вру­ће во­де у Врњ­ци­ма“, ко­је је осно­вао Па­вле Му­тав­џић да­ле­ке 1868. го­ди­не, пре­те­ча је пр­ве ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је на Бал­ка­ну. Дру­ги пе­ри­од зна­ча­јан за ба­њу је онај из­ме­ђу два свет­ска ра­та, ка­да се раз­ви­ја ме­ди­ци­на, здрав­стве­ни ту­ри­зам. За­тим, зна­чај­не су и се­дам­де­се­ те го­ди­не XX ве­ка, ка­да у Ба­њи по­чи­ње из­град­ња ве­ли­ких хо­тел­ских ком­плек­са, спорт­ских те­ре­на, бол­ни­це, „Мер­ку­ра“. Та­да за­по­чи­ње и кул­т ур­ни про­цват ба­ ње, ко­ји вр­х у­ни сре­ди­ном осам­де­се­тих, пред рас­пад Ју­го­сла­ви­је. Та­да Вр­њач­ка Ба­ња бе­ле­жи чак два и по ми­ли­о­на но­ ће­ња го­ди­шње. Сва­ка­ко, би­тан пе­ри­од је и да­нас, ка­ да ве­ли­ке ком­па­ни­је ула­жу у мо­дер­не хо­те­ле. Ту су „Цеп­тер“, „Ал­ко гру­па“, „Ју­ жна Бач­ка“, „То­нан­ти“, „Ба­ња Ждре­ло“... Зна­ча­јан ово­го­ди­шњи ју­би­леј, век и по ор­га­ни­зо­ва­ног ту­ри­зма, пре­крет­ни­ ца је у да­љем раз­во­ју ту­ри­зма Вр­њач­ке Ба­ње, па и це­ле Ср­би­је. ВИ­ШЕ ПРА­ВА­ЦА РАЗ­ВО­ЈА По­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на у Вр­ њач­кој Ба­њи мно­го је уло­же­но у уре­ђе­ње пар­ко­ва, спорт­ских те­ре­на, на де­се­ти­не

Ре­ги­о­нал­ни спорт­ски цен­тар За­вр­шет­ком спорт­ских обје­ка­та, ха­ла спор­то­ва, На­ци­о­нал­ ног ва­тер­по­ло цен­тра, Од­бој­ка­шког раз­вој­ног цен­тра и фуд­ бал­ских те­ре­на, Вр­њач­ка Ба­ња по­ста­је ре­ги­о­нал­ни цен­тар за при­пре­ме спор­ти­ста. Број­не до­ма­ће и ино­стра­не ре­пре­зен­та­ ци­је раз­ли­чи­тих спор­то­ва још од ра­ни­је су при­сут­не на спорт­ ским те­ре­ни­ма Вр­њач­ке Ба­ње.

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ки­ло­ме­та­ра но­вих пу­те­ва, нај­фре­квент­ ни­јих са­о­бра­ћај­ни­ца у цен­тру ме­ста, кру­жних то­ко­ва, ре­кон­струк­ци­ју вр­њач­ ког ам­фи­те­а­тра, уре­ђе­ње Цр­кве­ног бр­ да... У то­ку је и ре­а­ли­за­ци­ја стра­те­шки ва­жних про­је­ка­та ко­ји ће у бу­дућ­но­ сти зна­чај­но про­ме­ни­ти пра­вац раз­во­ја Вр­њач­ке Ба­ње: На­ци­о­нал­ни ва­тер­по­ ло цен­тар, из­град­ња и ре­но­ви­ра­ње чак пет хо­те­ла ви­со­ке ка­те­го­ри­је, из­град­ња вр­њач­ких тер­ми и нај­са­вре­ме­ни­јих спа цен­та­ра, као и вр­њач­ког аква пар­ка. Да­нас је нај­ви­ше го­сти­ју са ју­жно­ сло­вен­ских про­сто­ра, из Ру­си­је, Бу­гар­ ске, Ру­му­ни­је. Ови го­сти до­ла­зе у ба­њу и ра­ди од­мо­ра, и ра­ди ле­че­ња, и због про­ во­да. Вр­хун­ска ме­ди­ци­на, истог а мо­жда и бо­љег ква­ли­те­та не­го у За­пад­ној Евро­ пи, уз да­ле­ко ни­же це­не, као и ква­ли­тет­ ну услу­гу, је­дан је од глав­них аду­та про­ бо­ја на тр­жи­ште Не­мач­ке, Фран­цу­ске, скан­ди­нав­ских зе­ма­ља. Здрав­стве­ни ту­ ри­зам увек ће би­ти при­о­ри­тет раз­во­ја Вр­њач­ке Ба­ње, али је ње­на по­себ­ност у од­но­с у на дру­ге ба­ње упра­во у то­ме што има ви­ше пра­ва­ца раз­во­ја и што ће се у бу­ду­ћем пе­ри­о­ду све ви­ше раз­ви­ја­ти као ме­сто мла­дих, ме­сто за ре­кре­а­ци­ју и спорт. Вр­њач­ка Ба­ња је до­ма­ћин нај­ве­ћих и нај­по­се­ће­ни­јих ма­ни­фе­ста­ци­ја и фе­ сти­ва­ла у Ср­би­ји, кул­т ур­них де­ша­ва­ња и кон­гре­са. Све ве­ћи број мла­дих ту­ри­ ста ко­ји до­ла­зе у Вр­њач­ку Ба­њу раз­би­ја пред­ра­с у­ду да је ба­ња ис­кљу­чи­во ме­сто за ле­че­ње. Ба­ња се све ви­ше по­ве­зу­је са пла­ни­ном Гоч, ко­ја је њен дра­гуљ и још увек не­ис­ко­ри­шће­ни по­тен­ци­јал. У бу­ дућ­но­сти то ће отво­ри­ти ве­ли­ки про­ стор за уна­пре­ђе­ње ту­ри­зма и упот­пу­ ни­ти зим­ску се­зо­ну у Вр­њач­кој Ба­њи. 

Л Е­Т О­П И С

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

КРОЗ ЛЕ­СКО­ВАЦ И ВРЕ­МЕ, СТО­ПА­МА ФЕ­ЛИК­СА КА­НИ­ЦА

На пу­ту

ка се­би

Уз „Ро­шти­љи­ја­ду“ и „Кар­не­вал“, ту­ри­стич­ке ма­ни­фе­ста­ци­је ко­ји­ма се Ле­ско­вац круп­ним ­ сло­ви­ма упи­су­је на ту­ри­стич­кој ма­пи Ср­би­је, Ле­сков­ча­ни има­ју раз­ло­га да се по­но­се и ­ исто­риј­ским зна­ме­ни­то­сти­ма и при­род­ним ле­по­та­ма. То је ве­ко­ви­ма скре­та­ло па­жњу ­ пу­то­пи­са­ца и хро­ни­ча­ра, по­пут Ами Буе, фо­н Ха­на, Џор­џа Бра­у­на, Ми­те Ра­ки­ћа... И онај ­ нај­ци­ти­ра­ни­ји из дру­ге по­ло­ви­не XIX ве­ка, Фе­ликс Ка­ниц, оста­вио је сво­ја све­до­чан­ства одав­де Текст: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић, Дра­ган Ра­до­вић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

77

Л Е­Т О­П И С

Ф

 Са­бор­на цр­ква Све­те Тро­ји­це

78

е­ликс Ка­ниц про­кр­ста­рио је Ср­би­јом не­ко­ли­ко пу­та, оста­ вив­ши дра­го­це­не записe и цр­ те­же о пет­на­ест окру­жних гра­до­ва и пре­ко ше­зде­сет сре­ских ме­ста. Он је у књи­зи Ср­би­ја, зе­мља и ста­нов­ни­штво, у де­лу пр­вом (1904) и дру­гом (1909), об­ја­ вио дра­го­це­не по­дат­ке о зна­ме­ни­то­сти­ ма Ле­сков­ца и око­ли­не. По­ћи ће­мо ње­го­вим тра­гом да вас, век и по ка­сни­је, про­ве­де­мо истим ста­ за­ма до дав­но озна­че­них зна­ме­ни­то­сти. „Три мо­ста по­ве­зу­ју де­ло­ве гра­да кроз ко­ји те­че Ве­тер­ни­ца и у ко­јем ми­на­ре­ та и кро­во­ви ко­на­ка над­ви­су­ју там­но др­ве­ће, под­се­ћа­ју­ћи на не­ка­да­шњу вла­ да­ви­ну Ту­ра­ка. О тој вла­да­ви­ни би имао мно­го шта да ка­же и Хи­сар, 350 ме­та­ра ви­со­ко бр­до са зам­ком на ле­вој оба­ли ре­ ке. Џорџ Бра­ун je још 1677. ви­део та­мо ка­стел, ко­ји je го­спо­да­рио окол­ном ба­ро­ ви­том ни­зи­јом...“ Са­да уре­ђе­не оба­ле Ве­тер­ни­це по­ве­ зу­је се­дам мо­сто­ва, а тра­го­ва Ту­ра­ка има са­мо у два по­зна­та спо­ме­ни­ка бал­кан­ске ар­хи­тек­т у­ре. Јед­но је Ку­ћа Шоп-Ђо­ки­ћа на Ма­са­ри­ко­вом тр­гу, по­диг­ну­та у пр­вој по­ло­ви­ни XIX ве­ка. (У овој ку­ћи се на­ ла­зи Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ле­сков­ ца.) Дру­го је ку­ћа Ку­ћа Бо­ре Ди­ми­три­ је­ви­ћа Пик­сле, по­диг­ну­та сре­ди­ном XIX ве­ка. У њој је да­нас део по­став­ке На­род­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ног му­зе­ја и пред­ста­вља ре­кон­струк­ци­ ју град­ске ку­ће с кра­је XIX ве­ка. Хи­сар је по­себ­на при­ча. То је пра­ва ар­хе­о­ло­шка плат­фор­ма, са тра­го­ви­ма од пра­и­сто­ри­је до да­нас. По­ред из­у­зет­ног па­но­рам­ског по­гле­да са хи­сар­ског пла­ тоа, тре­ба ви­де­ти и ма­њи спо­ме­ник у об­ли­ку обе­ли­ска, по­диг­нут у сла­ву срп­ ског „не­зна­ног ју­на­ка“ из 1915. Ка­сни­је је уста­но­вље­но да је „не­зна­ни ју­нак“ за­ пра­во Вла­ди­мир М. Ла­за­ре­вић, по­руч­ ник Пет­на­е­стог пе­ша­диј­ског пу­ка ро­ дом из Алек­син­ца, ко­ји је хе­рој­ски пао 26. ок­то­бра 1915. бра­не­ћи Ле­ско­вац од Бу­га­ра. Ову бор­бу је у Срп­ској три­ло­ги­ ји опи­сао Сте­ван Ја­ко­вље­вић. КО­НАК И ОЏА­КЛИ­ЈА У цен­тру гра­да, бли­зу оног мо­ста ко­ ји је Ка­ниц на­цр­тао, на­ла­зи се спо­ме­ник ро­до­љу­би­ма па­лим за отаџ­би­ну у пе­ ри­о­ду 1912–1918. На са­мом спо­ме­ни­ку на­ла­зи се брон­за­на фи­гу­ра срп­ског рат­ ни­ка у пу­ној рат­ној опре­ми. Као мо­дел за скулп­т у­ру је по­слу­жи­ла фо­то­гра­фи­ ја Алек­сан­дра Си­мо­но­ви­ћа, на­ред­ни­ ка Дру­гог гво­зде­ног пу­ка ко­ји је пр­ви ушао у Ле­ско­вац 1918. Аутор спо­ме­ни­ка је Дра­го­мир Арам­ба­шић. А та­мо где је Џорџ Бра­ун ви­део ка­стел по­диг­ну­та је Све­то­и­лиј­ска цр­ква. У ње­ном под­нож­ ју је спо­мен-парк, оства­ре­ње ар­хи­тек­те Бог­да­на Бог­да­но­ви­ћа. „Ша­шит-па­ша je y цен­тру оног де­ла гра­да на де­сној оба­ли са­гра­дио пе­де­сет ко­ра­ка дуг ,са­рај‘, са ис­т у­ре­ним кри­ли­ ма; у јед­ном кри­лу су би­ле па­ши­не же­не и ода­ли­ске, a дру­го je слу­жи­ло као ,се­ ла­млук‘. У ду­гом сред­њем де­лу ко­ји их je по­ве­зи­вао, са ши­ро­ким отво­ре­ним чар­да­ком и ве­ли­ким сте­пе­ни­ца­ма с обе стра­не, би­ле су про­сто­ри­је су­да и упра­ ве. Укра­шен аутен­тич­но ори­јен­тал­ним сли­ка­ним фри­зо­ви­ма, гир­лан­да­ма и та­ ко да­ље, са­рај још иза­зи­ва до­бар ути­сак, ма­да je очи­глед­но да je по­чео да про­па­да јер да­нас слу­жи као де­по за ду­ван. Згра­ ду су нај­пре би­ли от­ку­пи­ли вла­со­ти­нач­ ки и ле­ско­вач­ки срез, a 1892. она je сру­ ше­на да би се на ње­ном ме­сту по­ди­гла згра­да ни­же гим­на­зи­је, за ко­ју су но­вац и гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал би­ли са­ку­пље­ ни већ 1889.“ О ле­по­ти Ша­шит-па­ши­ног ко­на­ка број­на су пи­са­на све­до­че­ња. Са­чу­ва­но је тек не­ко­ли­ко фо­то­гра­фи­ја и део пре­див­

не та­ва­ни­це од ру­жи­ног др­ве­та по­хра­ ње­не у Ет­но­граф­ском му­зе­ју у Бе­о­гра­ду. На ме­сту по­ру­ше­ног са­ра­ја и Гим­на­зи­је сру­ше­не у са­ве­знич­ком бом­бар­до­ва­њу, по­диг­нут је окру­гли мул­ти­функ­ци­о­нал­ ни па­ви­љон сај­ма у об­ли­ку шај­ка­че, је­ дин­ствен при­мер у са­вре­ме­ној срп­ској ар­хи­тек­т у­ри. „Кад je ле­ско­вач­ка хри­шћан­ска оп­ шти­на мол­ба­ма и знат­ним бак­ши­шом из­деј­ство­ва­ла у Ца­ри­гра­ду фер­ман ко­јим јој je до­пу­ште­но да гра­ди јед­ну ве­ћу бо­ го­мо­љу, ар­на­ут­ски сил­ни­ци у гра­ду ду­го су прет­ња­ма по­ку­ша­ва­ли да то спре­че. Хри­шћа­ни су при­бе­гли лу­кав­ству и по­ че­ли град­њу твр­де­ћи да по­ди­жу ку­ћу за сво­га по­па. Та­ко je y нај­у­да­ље­ни­јем ју­ жном де­лу хри­шћан­ске ма­ха­ле, скри­ве­на ме­ђу др­ве­ћем, спо­ља је­два ви­дљи­ва, на­ ста­ла тро­брод­на ба­зи­ли­ка Све­та Бо­го­ ро­ди­ца, без тор­ња, ку­по­ла или не­ког дру­ гог укра­са ви­дљи­вог из­да­ле­ка, али je за­то на се­вер­ној стра­ни има­ла дим­њак, ко­јим je, ка­жу, тре­ба­ло за­ва­ра­ти му­сли­ма­не и при­кри­ти од њих пра­ву на­ме­ну град­ње.

Го­ди­не 1839. je цр­ква, чи­ја ду­жи­на ни­је  Спо­ме­ник ни у ка­квој про­пор­ци­ји с ње­ном ви­си­ном, осло­бо­ди­о­ци­ма те­мељ­но ре­но­ви­ра­на. Је­ди­ни спољ­ни мо­ ну­мен­та­лан украс чи­ни ши­рок трем са Срп­ска вој­ска осам­на­ест сту­бо­ва на за­пад­ној и ју­жној ис­пред­ стра­ни. Низ шест сте­пе­ни­ка си­ла­зи се Ша­шит-па­ши­ног ка скром­ном глав­ном ула­зу, из­над ко­га je ко­на­ка 1882. сли­ка Ро­жде­ство Пре­све­те Бо­го­ро­ди­ це и је­дан на­кнад­но про­би­јен про­зор­чић. Цр­ква Оџа­к ли­ја Са­мо кроз ње­га и кроз уске про­се­ке на ју­ жној фа­са­ди ула­зи не­што ма­ло све­тла у уну­тра­шњи про­стор по­пло­чан ве­ли­ким ква­драт­ним опе­ка­ма...“

Ја­шуњ­ски ма­на­сти­ри „Лак­ше je за­ми­сли­ти ма­ђар­ску пу­сту без чар­де не­го срп­ ску пла­ни­ну без ма­на­сти­ра. Ју­го­за­пад­но од Кри­ве бу­кве, на из­во­ру Ја­шу­ње, ле­же од­мах два. Гор­њи je жен­ски, по­све­ћен Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци, a ње­го­ву град­њу су, ка­ко нат­пис ка­ же, 1542. до­вр­ши­ле игу­ма­ни­ја Ксе­ни­ја и три ка­лу­ђе­ри­це. Са­ мо по­ла ча­са хо­да ју­жни­ји, Све­ти Јо­ван би мо­гао по­ти­ца­ти из истог вре­ме­на. Нат­пи­си из го­ди­на 1517. и 1553. по­ми­њу сул­ та­не Со­ли­ма­на и Се­ли­ма; ме­ђу­тим, ове го­ди­не се не сла­жу с вре­ме­ном вла­да­ви­не тих сул­та­на.“ (Фе­ликс Ка­ниц) SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

79

Л Е­Т О­П И С

 Цр­ква све­те Пет­ке у Ру­да­ру Хи­дро­цен­тра­ла „Вуч­је“ Спо­мен-парк

Ову Ка­ни­цо­ву бе­ле­шку мо­гли би­смо до­пу­ни­ти ни­зом по­да­та­ка. Ре­ци­мо, дуж це­лог сво­да оџа­кли­је (та­ко у на­ро­ду зо­ ву ову цр­кву) и у са­ме зи­до­ве угра­ђи­ ва­ни су зе­мља­ни лон­ци, у раз­ма­ку од по ме­тар, са гр­ли­ћи­ма окре­ну­тим ка уну­тра­шњо­сти цр­кве, што при­до­но­ си из­у­зет­ној аку­стич­но­сти. Ико­но­стас и ци­бо­ри­јум ура­ђе­ни су у ду­бо­ре­зу од шим­ши­ро­вог др­ве­та. Ико­но­стас је, по пре­да­њу, ра­дио За­фир (За­шма) Ди­ми­ три­је­вић из Де­бра. Зво­ник цр­кве, за­вр­ шен 6. сеп­тем­бра 1879, има пет зво­на. Цр­ква је стра­да­ла у по­пла­ви ше­зде­ се­тих го­ди­на, али је де­ве­де­се­тих об­но­ вље­на. У пор­ти овог хра­ма на­ла­зи се и Са­ бор­на цр­ква Све­те Тро­ји­це. Гра­ђе­на је од 1922. до 1931. Осве­ће­њу при­с у­ство­ вао је краљ Ју­го­сла­ви­је Алек­сан­дар Пр­ ви Ка­ра­ђор­ђе­вић. Гра­ђе­ви­на је љуп­ка, жи­во­пи­сна, а ипак мо­ну­мен­тал­на. To je спој мо­рав­ске кит­ња­сто­сти, ко­сов­ско-

Са­ва Хи­лан­да­рац Ва­ља за­бе­ле­жи­ти и овај по­да­так: „На Ђур­ђиц 1881. го­ди­не Сла­ви­бор Бро­јер пре­ла­зи у пра­во­сла­вље у Цр­кви све­те Па­ра­ ске­ве у се­лу Ру­да­ру код Ле­сков­ца.“ А то је, за­пра­во, онај Са­ва Хи­лан­да­рац ко­ји је уре­дио би­бли­от­ е­ку у Хи­лан­да­ру и ме­ђу па­пи­ри­ма про­на­шао и од за­бо­ра­ва отрг­нуо Ми­ро­с ла­вље­во је­ ван­ђе­ље.

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ме­то­хиј­ске уз­ви­ше­но­сти, са не­што ма­ло ра­шких еле­ме­на­та сто­пље­них у хар­мо­ нич­ну це­ли­ну. Аутор про­јек­та је Ва­си­лиј Ан­дре­сов. УЖА­РИ И ВОЈ­ВО­ДЕ „У Ле­сков­цу има ви­ше од 400 пре­ра­ ђи­ва­ча ко­но­пље и ужа­ра, три тка­ча ла­ не­ног плат­на и три му­тав­џи­је. У сва­кој ку­ћи и ис­пред ње, у пе­ри­фе­риј­ским че­ твр­ти­ма гра­да, звр­је точ­ко­ви и точ­ки­ ћи. Чо­ве­ку се чи­ни да се на­шао у не­кој огром­ној фа­бри­ци ужа­ди...“ „У Строј­ков­цу, уда­ље­ном је­да­на­ест ки­ло­ме­та­ра од ва­ро­ши, по­се­тио сам пр­ву срп­ску фа­бри­ку гај­та­на. Под вођ­ ством два Бу­га­ри­на из Кар­ло­ва, са до­ ста до­брим ма­шин­ским по­го­ном, ов­де се из­ра­ђу­ју ве­ћи­ном пла­ви, ма­ње цр­ве­ни, гај­та­ни на исти на­чин с ко­јим сам се ра­ни­је упо­знао у бал­кан­ским ва­ро­ши­ма Ка­ло­фе­ру, Трев­ни и дру­гим. Же­не пре­ду ву­ну зи­ми, a она за­тим кроз бо­ја­џи­ни­цу Бу­га­ри­на Сте­ва­на До­бре Бу­је­џо­ва, ко­ји го­ди­шње пре­ра­ди по 200 ки­ло­гра­ма ин­ди­ га, од­ла­зи на јед­но­став­не и ве­о­ма прак­ тич­не ма­ле ро­та­ци­о­не апа­ра­те. Ов­де и у фи­ли­ја­ли фа­бри­ке гај­та­на осно­ва­ној 1889. у су­сед­ном Вуч­ју ра­ди 24 рад­ни­ка са 110 вре­те­на.“

Још је код Хе­ро­до­та за­бе­ле­же­но да се у овим кра­је­ви­ма га­ји­ла ко­но­пља, те ни­ је слу­чај­но да је са­лер­ски (ужар­ски) за­ нат био ов­де за­пра­во пре­те­ча тек­стил­не ин­ду­стри­је. Пред­у­зи­мљи­ви ле­ско­вач­ки тр­гов­ци су, не­по­сред­но по­сле Срп­ско-тур­ског ра­та, од­лу­чи­ли да осну­ју пр­ву фа­бри­ку. Сво­ју иде­ју спро­ве­ли су у де­ло 1884. го­ ди­не, ка­да су у се­лу Строј­ков­цу, по­ди­ гли фа­бри­ку гај­та­на. Фа­бри­ка је би­ла сме­ште­на у не­ко­ли­ко тро­шних згра­да по­ред во­де­ни­це и про­из­во­ди­ла са­мо гај­ та­не ко­ји су има­ли нај­бо­љу про­ђу. Та­ко су уда­ре­ни те­ме­љи по­зна­тој ле­ско­вач­кој ин­ду­стри­ји тек­сти­ла, а са­ма фа­бри­ка да­ нас је пре­тво­ре­на у Му­зеј тек­стил­не ин­ ду­стри­је. „На­ме­сто сру­ше­не ку­ле са ви­со­ким бе­де­мом да­нас се на­ла­зи ку­ћа јед­ног се­ ља­ка, по­ред ко­је про­ла­зи пут за кли­су­ ру, ко­ју je пр­ви по­се­тио Хан 1858. го­ди­не. Она, без сум­ње, спа­да у нај­ро­ман­тич­ни­је те­сна­це срп­ског ју­га, бо­га­тог при­род­ним ле­по­та­ма. Из­ме­ђу стр­мих, ви­со­ких ли­ ти­ца, див­них па­ди­на под шу­мом и све­же зе­ле­них про­пла­на­ка про­би­ја се Ву­чан­ска ре­ка, по­кре­ћу­ћи осам­на­ест во­де­ни­ца и две ва­ља­ри­це, и у без­број­ним ка­ска­да­ма сру­чу­је се ка ду­бо­ком Дев-ка­за­ну (Ђа­ во­љем ко­тлу), окру­же­ном жи­во­пи­сним сте­на­ма... На­су­прот то­ме, обли­жња ру­ ше­ви­на цр­кви­це ва­жи као све­ти­ња; ту je ве­ли­ки на­род­ни ју­нак Ни­ко­ла Ско­ба­љић ишао на ли­тур­ги­ју кад год je по­ла­зио у бој про­тив не­вер­ни­ка... Ма­ло да­ље пре­ма ју­го­и­сто­ку кри­стал­но би­стра Ву­чан­ска ре­ка обра­зу­је ди­ван во­до­пад, об­ру­ша­ва­ју­ ћи се са ис­ту­ре­ног стр­мог Рам­ног ка­ме­на на 1.034 ме­тра ви­со­кој Ки­ти. Од Ско­ ба­љи­ће­ве цр­кви­це вр­лет­на ста­за во­ди на ју­го­за­пад ка ње­го­вој ,ку­ли‘... Исто­риј­ ски je до­ка­за­но да je он 6. ок­то­бра 1454. код Врањ­ске Ба­ње по­бе­дио Тур­ке ко­ји су на­ди­ра­ли од Но­вог Бр­да, али je убр­зо за­ тим, 28. но­вем­бра, са сво­јим исто та­ко хра­брим стри­цем по­ту­чен на Тре­пањ­ ској ре­ци и по­гу­бљен...“ ЋИ­ЛИ­БАР­СКО СВЕ­ТЛУ­ЦА­ЊЕ „Овим пу­тем од Ле­сков­ца до Вра­ња про­шао je пре 230 го­ди­на ен­гле­ски ле­кар Едвард Бра­ун, је­ди­ни ис­тра­жи­вач ко­ји je пре ме­не био у обла­сти Гор­ње Ве­тер­ ни­це. Он je Ве­тер­ни­цу (код ње­га Ле­пе­ни­ ца, од­но­сно ,Lype­rit­za‘) на­звао ме­зиј­ским

Ме­ан­дром, јер je ,за два­на­ест ча­со­ва пу­ то­ва­ња мо­рао де­ве­де­сет пу­та да пре­ла­ зи пре­ко ове ре­ке‘. О ју­жној во­до­дел­ни­ци ,Clis­su­ra‘, ко­ју сма­тра об­рон­ком Хе­ма, он ка­же: ,Сте­ње и ка­ме­ње ове пла­ни­не ли­чи на сре­бро и под зра­ци­ма Сун­ца или Ме­се­ ца има све­тлу­цав и при­ја­тан из­глед, јер са­др­жи мо­ско­вит­ско ста­кло (ћи­ли­бар).‘“ Ма­ла пла­нин­ска ре­ка Вуч­јан­ка и да­ нас про­ти­че кроз усе­ке, сте­не и ли­ти­це пла­ни­не Ку­ка­ви­це, пра­ве­ћи пре­див­не ка­на­ле, сла­по­ве и ка­за­не. У ка­њо­ну ду­ гом не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра има ви­ше атрак­тив­них ме­ста за ку­па­ње. У са­мом сре­ди­шту ка­њо­на сме­ште­на је јед­на од нај­ста­ри­јих хи­дро­цен­тра­ла на Бал­ка­ну, из­гра­ђе­на 1903. го­ди­не, ко­ја је и да­нас у функ­ци­ји. Она је ушла ме­ђу 63 објек­та у све­т у нај­зна­чај­ни­ја за тех­но­ло­шки на­ пре­дак. На па­ди­на­ма пла­ни­не Ку­ка­ви­ца из­ над Вуч­ја, 18 ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Ле­ сков­ца, на­ла­зе се оста­ци твр­ђа­ве из XV ве­ка у овом кра­ју по­зна­те као Ско­ба­ љић град. Са­гра­дио ју је вој­во­да Ни­ко­ла Ско­ба­љић, бра­не­ћи под­руч­је Ду­бо­чи­це од Ту­ра­ка. На ме­сту не­ка­да­шње Ско­ба­ љи­ће­ве цр­кве по­диг­ну­та је но­ва Цр­ква све­тог Јо­ва­на Пре­те­че. Гра­ђе­на је 1935– 1938. у ду­х у тра­ди­ци­о­нал­ног срп­ског сти­ла, а осли­као ју је ака­дем­ски сли­кар Пе­тар Су­хо­чев. Цр­ква је осве­шта­на на Ивањ­дан (7. ју­ла) 1938. го­ди­не, о че­му све­до­чи до­ку­мен­тар­ни филм са­чу­ван у бе­о­град­ској Ки­но­те­ци. (...) И, ето, окре­ну­ти про­шло­сти, тра­си­ ра­мо но­ва пу­то­ва­ња. По­шли смо за Фе­лик­сом Ка­ни­цем и до­шли до ово­га да­нас и ов­де. До овог сваг­да­шњег ју­жњач­ког, на­шег, то­плог и го­сто­при­мљи­вог. 

Фо­то: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић­ и Ар­хи­ва­ Ту­ри­стич­ке­ ор­га­ни­за­ци­је­ Ле­сков­ца

Ма­на­стир у Ру­да­ри­ма „... Не­бо je би­ло пла­во, па смо у нај­бо­љем рас­по­ло­же­њу по­шли ста­рим рим­ским пу­тем ка ју­жном Ру­дар­ском ма­на­сти­ ру у ни­зи­ни Кав­га­ли­ји. Да je она већ у пра­ис­ то­риј­ско до­ба би­ ла на­ста­ње­на, до­ка­зу­је пр­шљен­це за вре­те­но на­ђе­но у се­лу Син­ков­цу, ко­је je оста­ло де­сно иза нас. На де­сној стра­ни су се из рав­ни­це по­кри­ве­не зе­ле­ни­лом ку­ку­ру­за и ко­но­пље ви­ со­ко уз­ди­за­ла три огром­на бре­ста, чи­ја je огра­да ука­зи­ва­ла да je то јед­но од на­род­них све­ти­ли­шта. Убр­зо смо сту­пи­ли у све­же зе­лен луг, из ко­јег су из­ви­ри­ва­ли бе­ли зи­до­ви Цр­кве све­те Пет­ке, об­но­вље­не 1799. го­ди­не. Овај не­ка­да­шњи ма­ на­стир je оми­ље­но из­ле­ти­ште Ле­сков­ча­на и са­да сре­ди­ште па­ро­хи­је са два све­ште­ни­ка, ко­јој при­па­да че­тр­на­ест се­ла.“ (Фе­ликс Ка­ниц) SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

81

В О­Д И Ч

От­ме­ност рав­ни­це У БЕ­ЧЕ­ЈУ, НА ВРП­ЦИ ОД ТИ­СЕ

Де­це­ни­ја­ма су у ов­да­шњој еко­но­ми­ји пре­о­вла­да­ва­ли ­ по­љо­при­вре­да и агро­ин­ду­стри­ја, али у но­ви­је вре­ме и ­ ту­ри­зам се све ви­ше ука­зу­је као ва­жан по­тен­ци­јал ко­ји ­ би тре­ба­ло ис­ко­ри­сти­ти. Од кул­тур­но-исто­риј­ских ­ зна­ме­ни­то­сти до дво­ра­ца и чар­ди, од спор­та и ри­бо­ло­ва до ле­ко­ви­те Јод­не ба­ње, од рав­ни­чар­ских во­да до ­ по­ве­ћа­ног ин­те­ре­со­ва­ња ин­ве­сти­то­ра

82

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Л

еп и го­сто­љу­бив град у сре­ди­шту срп­ске по­кра­ји­не Вој­во­ди­на, уз де­сну оба­лу ре­ке Ти­се, Бе­чеј већ де­вет сто­ти­на го­ди­на кра­си ове рав­ни­ чар­ске пре­де­ле. Пи­том, сти­ша­не от­ме­ но­сти, при­ла­го­дљив и сво­је­глав, склад­ но ви­ше­на­ци­о­на­лан (да­ле­ко нај­ви­ше има Ср­ба и Ма­ђа­ра), Бе­чеј је и сре­ди­ште оп­шти­не ко­ју још чи­не Бач­ко Пе­тро­во Се­ло, Бач­ко Гра­ди­ште, Ра­ди­че­вић и Ми­ ле­ше­во. У бе­чеј­ској при­вре­ди де­це­ни­ја­ма су пре­ов­ ла­да­ва­ли по­љо­при­вре­да, ин­ду­ стри­ја и агро­ин­ду­стри­ја, али у но­ви­је вре­ме и ту­ри­зам се све ви­ше ука­зу­је као ва­жан по­тен­ци­јал ко­ји би тре­ба­ло ис­ко­ ри­сти­ти. Ср­це овог гра­да је ње­гов ле­пи цен­ трал­ни трг, те­мељ­но ре­кон­стру­и­сан про­шле го­ди­не. Кра­се га два ве­ли­ка хра­ ма, Град­ска ку­ћа, За­ду­жби­на ба­ро­ни­це Еуфе­ми­је Јо­вић... Град­ску ку­ћу, да­нас згра­ду Скуп­шти­ не оп­шти­не Бе­чеј, про­јек­то­вао је 1881. Ма­каи Ен­дре, а гра­дио је Клајн Шо­ти (Са­му­ел Клајн). За­вр­ше­на је 1884. Згра­ да За­ду­жби­не ба­ро­ни­це Јо­вић по­диг­ну­ та је 1894, у ду­ху се­це­си­је, не­по­сред­но уз Град­ску ку­ћу. Од 1902. ова два зда­ња чи­ не сво­је­вр­сну це­ли­ну, оиви­ча­ва­ју­ћи трг са ње­го­ве за­пад­не стра­не. Ве­ли­ка пра­во­слав­на Цр­ква све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ге­ор­ги­ја гра­ђе­на је од 1851. до 1858, у сти­лу по­зног кла­си­ци­ зма, док су три тор­ња – сим­бол Све­тог Трој­ства – обе­ле­же­на ба­ро­ком. У хра­му је је­дан од нај­леп­ших ико­но­ста­са у по­ кра­ји­ни. Из­ра­дио га је 1868. у ба­рок­ном сти­лу мај­стор Јо­хан Кист­нер, Беч­ли­ја, а ше­зде­сет де­вет ико­на, де­ло чу­ве­ног срп­ ског сли­ка­ра Уро­ша Пре­ди­ћа, на­ста­ло је у пе­ри­о­ду 1889–1893. Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква у Бе­че­ју, по­ све­ће­на Ус­пе­њу Бо­го­ро­ди­чи­ном, по­диг­ ну­та је 1830, на ме­сту оне из XVI­II ве­ка. У глав­ном ол­та­ру овог хра­ма на­ла­зи се

сли­ка Ус­пе­ње Бо­го­ро­ди­це по­зна­тог умет­ ни­ка Мо­ра Та­на (XIX век), по­ре­клом из Бе­че­ја. У цр­кви је и ње­гов рад Све­-­ ти Јо­сиф. Цен­тар Бе­че­ја кра­се и зда­ња Тех­нич­ ке шко­ле, Град­ског по­зо­ри­шта, Еко­ном­ ске шко­ле, ку­ћа Бог­да­на Дун­ђер­ског, спо­ме­ник кра­љу Пе­тру Пр­вом Ка­ра­ђор­ ђе­ви­ћу, згра­да Гим­на­зи­је, Ка­то­лич­ка и Еуфе­ми­ји­на ка­пе­ла. БУ­НА­РИ, ВО­ДЕ, ДВОР­ЦИ Је­дан од за­штит­них зна­ко­ва Бе­че­ ја су та­ко­зва­ни Жу­ти бу­на­ри. Реч је о ар­те­шким бу­на­ри­ма са ми­не­рал­ном во­дом из ка­те­го­ри­је на­три­јум-хи­дрокар­бо­нат­ских хи­по­тер­ми. Жу­ти бу­нар „на По­га­чи“ (цен­трал­ном град­ском тр­ гу) нај­ста­ри­ји је бу­нар те вр­сте у Бе­че­ ју. Из­гра­ђен је 1904, а бу­шио га је Ка­рољ Шош. У на­ред­ним го­ди­на­ма Шош је на још не­ко­ли­ко ло­ка­ци­ја у гра­ду из­бу­шио бу­на­ре, по­ред оста­лог и на соп­стве­ном има­њу, уте­ме­љив­ши та­ко бе­чеј­ску ле­ко­ ви­т у Јод­ну ба­њу. По ов­да­шњој ле­ген­ди, на­мер­ник ко­ји по­пи­је „жу­те во­де“ за­у­ век оста­је у Бе­че­ју. Ре­ка Ти­са чи­ни ис­точ­ну гра­ни­цу бе­ чеј­ске оп­шти­не ду­жи­ном од 23 ки­ло­ме­ тра. И Ве­ли­ки бач­ки ка­нал про­ла­зи кроз оп­шти­ну, ду­жи­ном од 22 ки­ло­ме­тра, ули­ва­ју­ћи се у Ти­с у на ње­ном успо­ре­ ном де­лу ју­жно од Бе­че­ја. Ре­ку и Ка­нал по­ве­зу­је пре­вод­ни­ца ко­ју ме­шта­ни зо­ву Шлајз (из­раз остао из не­мач­ког је­зи­ка).

Град спор­та Бе­чеј има ду­гу спорт­ску тра­ди­ци­ју, са ва­жним ре­зул­та­ти­ма у до­ма­ћим и ме­ђу­на­род­ним так­ми­че­њи­ма. Чу­ве­ни су ус­пе­си Ва­тер­по­ло клу­ба „Бе­чеј“, ко­ји је сво­је­вре­ме­но био нај­бо­љи у Евро­пи. По­себ­но ме­сто у спорт­ској исто­ри­ји гра­да има и из­ град­ња Спорт­ског цен­тра, ко­ји пру­жа усло­ве за при­пре­ме вр­ хун­ских спор­ти­ста и омо­гу­ћа­ва гра­ду да бу­де до­ма­ћин ве­ли­ ких так­ми­че­ња.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

83

В О­Д И Ч

 Бе­чеј­ска ­ пре­вод­ни­ца (Шлајз)

Из­гра­ђе­на је 1900. по пла­но­ви­ма Хајн­ ца Ал­бер­та, ди­рек­то­ра про­јек­та Ка­на­ла. Као и дру­ги на тој тра­си, бе­чеј­ски Шлајз ра­дио је на елек­трич­ни по­гон, а стру­ју је про­из­во­ди­ла хи­дро­цен­тра­ла. Би­ло је то јед­но нај­са­вре­ме­ни­јих ре­ше­ња у он­ да­шњој Евро­пи. Још од вре­ме­на свог на­стан­ка при­вла­чио је па­жњу пут­ни­ка и био сво­је­вр­сна ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја. Ту­ри­стич­ки ком­плекс „Фан­таст“, че­ тр­на­ест ки­ло­ме­та­ра од Бе­че­ја пре­ма Бач­кој То­по­ли, по­знат је на­да­ле­ко. У ње­ го­вом је­згру је дво­рац чу­ве­ног срп­ског ве­ле­по­сед­ни­ка из Вој­во­ди­не Бог­да­на Дун­ђер­ског (1862-1943), са­гра­ђен по­ чет­ком XX ве­ка. На про­сто­ру од 65 хек­ та­ра, по­ред двор­ца, на­ла­зе се ма­ли за­ мак, зна­ме­ни­та ер­ге­ла ко­ња, леп парк... Ико­но­стас у ка­пе­ли, са­гра­ђе­ној у нео­ви­ зан­тиј­ском сти­лу, осли­као је Урош Пре­ дић, ко­ји је ов­де, као при­ја­тељ Бог­да­на Дун­ђер­ског, че­сто и бо­ра­вио. Од осам­ де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка дво­рац је пре­тво­рен у хо­тел, а име, до­би­је­но по чу­ве­ном ко­њу-га­ло­пе­ру из 1930, за­др­ жа­но је. ВРЕ­МЕ УЛА­ГА­ЊА Бе­чеј је од 2012. оп­шти­на ин­ве­сти­ ра­ња. Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва на­сто­ји да ула­же у оно што не­по­сред­но уна­пре­ђу­је ква­ли­тет жи­во­та ов­да­шњих љу­ди, па и по­бољ­ша­ва ту­ри­стич­ку по­ну­ду.

Тер­мал­не во­де По­ред мо­гућ­но­сти за раз­вој лов­ног, ри­бо­лов­ног, на­у­тич­ ког, из­лет­нич­ког и спорт­ског ту­ри­зма, нај­ве­ћу не­ис­ко­ри­шће­ ну вред­ност у оп­шти­ни Бе­чеј пред­ста­вља­ју из­во­ри тер­мал­не во­де. Осим као енер­гент (за за­гре­ва­ње хо­те­ла „Бе­ла ла­ђа“ и Спорт­ског цен­тра „Мла­дост“, те во­де се Јод­ној ба­њи ко­ри­сте и у те­ра­пи­ја­ма.

84

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Ри­бо­лов Око че­ти­ри од­сто про­сто­ра бе­чеј­ске оп­шти­не чи­не во­до­то­ко­ви. Че­тр­на­ест од­сто ду­жи­не Ти­се про­ла­зи кроз ову оп­ шти­ну. Ова ре­ка и Ве­ли­ки бач­ки ка­нал има­ју чак два­де­сет две вр­сте ри­бе из се­ дам фа­ми­ли­ја (нај­ви­ше из фа­ми­ли­ја ша­ ра­на и сму­ђа). Ри­бо­лов­це, ко­ји ова­мо до­ ла­зе у знат­ном бро­ју, по­себ­но при­вла­че со­мо­ви и шту­ке.

Цен­трал­ни трг у Бе­че­ју пот­пу­но је ре­кон­стру­и­сан про­шле го­ди­не, а за­вр­ ше­так ра­до­ва про­сла­вљен је фе­сти­ва­ лом „Бе­чеј но­ћу“, 17. ју­на. Пред ви­ше од де­сет хи­ља­да љу­ди на тр­гу су на­сту­пи­ ли „Пла­ви ор­ке­стар“, „Ван Гог“, „An­na & The Bar­bi­es“, „Маљ­чи­ки“, еки­па „Др­жав­ ног по­сла“... Све­тло­сни ефек­ти и ви­део про­дук­ци­ја би­ли су из­ван­ред­ни. То­ком фе­сти­ва­ла у Град­ском по­зо­ри­шту от­ кри­ве­на је и спо­мен-пло­ча рок-му­зи­ ча­ру Вла­ди Ди­вља­ну (1958–2015). Оду­ ше­вље­ње пу­бли­ке би­ло је ве­ли­ко, па се оче­ку­је да ова ма­ни­фе­ста­ци­ја пре­ра­сте у тра­ди­ци­о­нал­ну. Оп­шти­на Бе­чеј, у са­рад­њи са по­кра­ јин­ском и др­жав­ном вла­шћу, об­но­ви­ла је згра­ду Ге­рон­то­ло­шког цен­тра и згра­ де Основ­не шко­ле „Здрав­ко Гло­жан­ски“. ­ и­тет­но је ула­га­но у ре­кон­струк­ При­ор ци­ју пут­не ин­фра­струк­т у­ре. Пот­пу­но су ре­кон­стру­и­са­ни Змај Јо­ви­на ули­ца, кру­ жни ток и пу­те­ви у на­се­љу Ма­ла Бо­сна. Обез­бе­ђе­ни су бо­љи усло­ви за до­ла­ зак до­ма­ћих и стра­них ин­ве­сти­то­ра, те за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Пу­но је ула­га­но у ин­ду­стриј­ску зо­ну, ко­ја је са­да пот­пу­но ин­фра­струк­т ур­но опре­ мље­на. У Бе­че­ју су уве­ре­ни да те ве­ли­ке по­ма­ке пре­по­зна­ју и зна­чај­ни ин­ве­сти­ то­ри. 

Dalmatinska kuhinja 365 dana u godini.

Na 597 km od mora.

Tata Mata

Konoba & wine bar Dalmatinska 98 064 00 36 188 011 3806 347 www.tatamatakonoba.com

О К У­П Љ А­Њ А

МА­НИ­ФЕ­С ТА­ЦИ­ЈА „ЗИМ­СКЕ ЧА­РО­ЛИ­ЈЕ 2018.“ У БР­ЗЕ­ЋУ, НА КО­ПА­ОН ­ И­КУ

Улеп­ша­ни бе­ли­ном

Из­бор за „мис Ко­па­о­ни­ка“, ве­че аутен­тич­ног на­род­ног ства­ра­ла­штва, за­ни­мљи­ве ­ ра­ди­о­ни­це, дан ет­но мо­де, „Ко­па­о­нич­ко по­се­ло“... Пу­но ле­пих не­пре­тен­ци­о­зних про­гра­ма, ­ бо­ја и ме­ло­ди­ја, пу­но ве­дри­не и аутен­тич­но­сти, обе­ле­жи­ли су и ово­го­ди­шње „Ча­ро­ли­је“. ­ И сви су опет осе­ти­ли тај мо­дер­ни ет­но

И

ове го­ди­не, по­след­њег ви­кен­да у ја­ну­а­ру, тре­ћи пут, у Бр­зе­ћу је одр­жа­на за­ни­мљи­ва ма­ни­фе­ ста­ци­ја „Зим­ске ча­ро­ли­је 2018“. Пу­но ле­пих не­пре­тен­ци­о­зних про­гра­ма, бо­ја и ме­ло­ди­ја, пу­но ве­дри­не и аутен­тич­но­ сти, обе­ле­жи­ли су и ово­го­ди­шње оку­ пља­ње. Пр­вог да­на дво­днев­не ма­ни­фе­ста­ ци­је одр­жа­но је жи­во­пи­сно ет­но-ве­че и сни­ма­на еми­си­ја „Ко­па­о­нич­ко по­се­ло“ уз уче­шће пре­ко сто­ти­ну из­во­ђа­ча из свих кра­је­ва Ср­би­је. Про­грам је за­по­чет

86

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

пе­смом „Ку­ће ма­ле кре­че­не у бе­ло“, но­ во­у­ста­но­вље­ном хим­ном по­се­ла. Уче­ ство­ва­ли су и ет­но гру­па „Брус“, кул­ тур­но-умет­нич­ка дру­штва „Бр­ве­ни­ца“ из Ра­шке, „Ђо­ка Па­вло­вић“ из Бе­о­гра­ да, „Тре­ће до­ба“ из Ко­сје­ри­ћа, пе­вач­ке гру­пе „Сре­тењ­ске зо­ре“ из Ра­ни­ло­ви­ћа (оп­шти­на Аран­ђе­ло­вац), „Ла­за­ри­це“ из Кру­шев­ца, „Сла­вуј“ из Се­вој­на, „Зву­ци Ка­ди­ња­че“ из За­глав­ка, фол­клор­ни ан­ самбл „Дан­ко­во“ из Па­ра­ћи­на, гу­слар Ву­ко­мир Шће­кић из Би­је­лог По­ља, гај­ даш То­ми­слав Ђу­рин из Зре­ња­ни­на, из­

во­ђач вла­шких пе­са­ма Та­ња Бо­шко­вић из Пе­тров­ца на Мла­ви, здра­ви­чар Дра­ ги­ша Си­мић из Ми­о­ни­це... Па­жњу је при­ву­кла и ре­ви­ја ет­но-мо­ де кру­ше­вач­ке ди­зај­нер­ке Дра­га­не Ми­ ја­то­вић Пе­тро­вић. Пред­ста­вље­на је и књи­га на­род­них здра­ви­ца Здрав, Ср­би­ не, мој по­но­су, ко­ју је при­ре­дио Дра­ги­ша Си­мић. Ви­де­ли смо и из­ло­жбу на­род­них ру­ко­тво­ри­на, из­ло­жбу ет­но хра­не и пи­ ћа, опро­ба­на су ви­на из жуп­ског кра­ја (за шта се по­бри­ну­ла ви­на­ри­ја „Жив­ко­ вић“ из Трж­ца). Дру­гог да­на уче­сни­ци „Ча­ро­ли­ја“ пре­пу­сти­ли су се бе­ли­ни. Во­жњу жи­ча­ ром до Пан­чи­ће­вог вр­ха (2.017 ме­та­ра) и раз­гле­да­ње ко­па­о­нич­ких ди­во­та омо­ гу­ћи­ла су „Ски­ја­ли­шта Ср­би­је“. При­ре­ ђен је и кок­тел у јед­ном од та­мо­шњих ре­сто­ра­на. Цен­трал­ни до­га­ђај ве­че­ри био је из­ бор „Кра­љи­це сне­га“, ко­па­о­нич­ке ми­си­ це. Ис­ку­сни жи­ри, ка­жу, ни­је имао лак за­да­так. Мис „Кра­љи­ца сне­га 2018.“ по­ста­ла је Сан­дра Ђу­ри­чић из Кра­ље­ва, пр­ва пра­ти­ља Ма­ри­ја­на Стој­ко­вић из Бе­о­

По­др­шка Ма­ни­фе­ста­ци­ју су по­др­жа­ли, по­ред оста­лих, Ауто-мо­то са­вез Ср­би­је (по­дру­жни­ца у Кру­шев­цу), „Мач­ков по­друм“ из Ири­га, Хлад­ња­ча „Kopyfood“ из Бу­ди­ло­ви­не, ко­нак „До­бро­до­ лац“ и ви­ла „Ива­но­вић“ из Бр­зе­ће, ет­но ку­ће „Са­лаш 137“ са Ко­па­о­ни­ка, „Кљу­нац“ из Бр­зе­ће, „Ја­стре­бач­ка при­ча“ из Бе­о­ гра­да... Ме­диј­ски по­кро­ви­те­љи би­ли су РТВ Брус и „Ка­нал 25“, као и пор­та­ли „Брус он­лајн“ и „Ту­ри­стич­ки свет“.

град, дру­га пра­ти­ља Ме­ли­са Ме­лић из Бе­о­гра­да. Ти­т у­лу „Топ мо­дел“ по­не­ла је Ан­ђе­ла Јо­ва­но­вић из То­по­ле, „Ли­це го­ ди­не“ Ма­ри­на Га­ври­ло­вић из Ба­ји­не Ба­ ште, „Мис шар­ма“ Ма­ри­ја Чи­та­ко­вић из Ла­за­рев­ца, „Мис ме­ди­ја“ Ми­ли­ца Ђор­ ђе­вић из Ра­че. Све то за­чи­ни­ли су Ера Ој­да­нић, Мир­ко Ла­зић и бенд „Флеш“. Ор­га­ни­за­то­ри ма­ни­фе­ста­ци­је би­ли су Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Оп­шти­не Брус и аген­ци­ја „Фа­во­рит“, а из­вр­шни про­ду­цент Го­ран Ко­ва­че­вић. Парт­не­ри ма­ни­фе­ста­ци­је би­ли су Оп­шти­на Брус, апарт-хо­тел „Ко­па­о­ник“ из Бр­зе­ће и ту­ ри­стич­ка аген­ци­ја „Stel­la Ma­ris“ из Бе­о­ гра­да. 

П Р И­М Е­Р И

88

/

E X A M P L E S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

ВЕ­ЛИ­КИ РАСТ „МЕР­КУ­РА“ И НА ПО­ЧЕТ­КУ 2018.

Си­гур­ним ко­ра­ком

Упр­кос ве­ли­ком по­ве­ћа­њу кон­ку­рен­ци­је у Вр­њач­кој Ба­њи, у „Мер­ку­ру“ је бо­ра­вио ре­кор­дан ­ број го­сти­ју. У пр­вих че­тр­де­сет пет да­на ове го­ди­не би­ло је 16.799 но­ће­ња, што је 48 од­сто ви­ше не­го у истом пе­ри­о­ду 2017. Про­ми­шље­на про­ме­на обра­за­ца у пру­жа­њу услу­га и стал­на мо­дер­ни­за­ци­ја, уз вер­ност соп­стве­ним вред­но­сним на­че­ли­ма, чи­не „Мер­ку­ров“ пут у ­ бу­дућ­ност ста­бил­ним и све­тлим

Б

и­ло да је раз­лог до­ла­ска у Вр­њач­ку Ба­њу бри­га о здра­вљу и по­тре­ба за вр­хун­ским ме­ди­цин­ским услу­га­ма, или пак од­мор, ре­кре­а­ци­ја и ко­ри­шће­ње пре­вен­тив­них вел­нес и спа про­гра­ма – „Мер­кур“ је до­ка­зао сво­ју ли­дер­ску по­ зи­ци­ју. Као је­ди­ни ко­ји ко­ри­сти при­род­ но бо­гат­ство Вр­њач­ке Ба­ње – ми­не­рал­ну во­ду – „Мер­кур“ је био пр­ва оп­ци­ја за све оне ко­ји су од­мор про­во­ди­ли у „кра­љи­ци бањ­ског ту­ри­зма“.

– Про­те­кла го­ди­на за „Мер­кур“ би­ла је јед­на од нај­у­спе­шни­јих у по­сло­ва­њу. Оства­ри­ли смо пре­ко 200.000 но­ће­ња, што је ре­кор­дан број у по­след­њих пет­ на­ест го­ди­на. Ус­пе­ли смо да пре­ва­зи­ђе­ мо фи­нан­сиј­ску кри­зу и да опет до­ђе­мо до то­га да на­ши па­ци­јен­ти и го­сти бу­ду за­до­вољ­ни – из­ја­вио је др сци. мед Де­јан Ста­но­је­вић, ди­рек­тор „Мер­ку­ра“. Иако Вр­њач­ка Ба­ња по­ста­је удар­на ту­ри­стич­ка зо­на Ср­би­је, јер се гра­ди, ре­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

89

П Р И­М Е­Р И

но­ви­ра, или отва­ра де­се­ти­не но­вих хо­ те­ла са ви­со­ко­кон­ку­рент­ном по­ну­дом (од три до пет зве­зди­ца), број го­сти­ју у ме­ди­цин­ском и спа ком­плек­с у „Мер­ кур“ на по­чет­ку 2018. је ре­кор­дан, оба­ ве­шта­ва нас Ми­о­драг Миљ­ко­вић, ру­ко­ во­ди­лац мар­ке­тин­га. Вр­њач­кој Ба­њи про­те­кла го­ди­на је до­не­ла но­ве ин­ве­сти­ци­је у хо­те­ли­јер­ ству – ре­но­ви­ра­ни су објек­ти „Бор­јак“, „Фон­та­на“ и „Зве­зда“, док се исто­вре­ ме­но гра­де три но­ва хо­те­ла („Сла­ти­на“, „Парк“ и „Сла­ви­ја“). Бањ­ска по­ну­да је, да­кле, све ве­ћа и ра­зно­вр­сни­ја. Ипак, „Мер­кур“, го­сти су за­др­жа­ли тра­ди­ци­о­нал­ни кон­ Вр­њач­ка Ба­ња (+381 36) 515 515 0, цепт и раз­лог од­ла­ска у ба­њу – а то је www.vrnj­ci­spa.rs бри­га о здра­вљу и ле­по­ти. Број го­сти­ју у

Про­ме­на обра­за­ца Го­ди­на­ма је вла­да­ло ми­шље­ње да је ба­ња оми­ље­но ме­сто од­мо­ра тре­ће ге­не­ра­ци­је, али си­ту­а­ци­ја се ме­ња. Све ве­ћи број мла­дих и по­ро­дич­них љу­ди сво­је сло­бод­но вре­ме ко­ри­ сти за ужи­ва­ње у ча­ри­ма пре­вен­тив­них вел­нес и спа про­гра­ ма са ми­не­рал­ном во­дом, уз шет­ње вр­њач­ким пар­ком, из­ле­те и дру­ге до­пун­ске са­др­жа­је.

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

„Мер­ку­ру“, као но­си­о­цу здрав­стве­ног и вел­нес ту­ри­зма Вр­њач­ке Ба­ње, то и до­ ка­зу­је. Ми­не­рал­не во­де, на ко­ји­ма ов­де по­ чи­ва кон­цепт бањ­ског ту­ри­зма, у „Мер­ ку­ру“, цен­трал­ном објек­т у Вр­њач­ке Ба­ ње, укључене су у про­гра­ме здра­вља, али су и део ре­кре­а­тив­них и спа са­др­ жа­ја као пре­вен­тив­них про­гра­ма. Сви ба­зе­ни у „Мер­ку­ру“ ис­пу­ње­ни су ми­ не­рал­ном во­дом, чи­је бр­бо­та­ње има опу­шта­ју­ћи ефе­кат а температура во­де пру­жа то­пли­ну и вра­ћа енер­ги­ју то­ком зим­ских да­на. Ту­ри­стич­ка по­ну­да Вр­њач­ке Ба­ње па­ри­ра нај­ве­ћим гра­до­ви­ма Ср­би­је, ње­ на ша­ре­но­ли­кост не мо­же да до­са­ди и до­ве­де до за­си­ће­ња. Ве­ћи­на бањ­ских са­ др­жа­ја за­пра­во су ту да би Вас од­мо­ри­ ли, по­бољ­ша­ли Ва­ше здра­вље, до­ве­ли до нео­п­ход­не ре­лак­са­ци­је и пре­по­ро­да. Ово ле­ко­ви­то ме­сто, сво­јом про­ми­шље­ном и бо­га­том по­ну­дом, сво­јом не­на­ме­тљи­вом ле­по­том и мно­штвом де­та­ља, за­вре­де­ло је по­ве­ре­ње мно­гих. За­то се они, из­но­ва и из­но­ва, вра­ћа­ју у Вр­њач­ку Ба­њу. 

З Н А­Њ Е

БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­СЛОВ­НА ШКО­ЛА, ВА­ЖНА ТАЧ­КА У СИ­С ТЕ­МУ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА У ТУ­РИ­ЗМУ

Ја­сни прав­ци на­прет­ка

Пра­те­ћи то­ко­ве раз­во­ја мо­дер­ног дру­штва, при­вре­де и тр­жи­шта, ова ви­со­ка шко­ла ­ стру­ков­них сту­ди­ја ми­ну­лих го­ди­на акре­ди­то­ва­ла је низ но­вих про­гра­ма, од обла­сти ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја, пре­ко јав­не упра­ве, до ту­ри­зма. Сту­диј­ски про­грам за оспо­со­бља­ва­ње ме­на­џе­ра ­ у ту­ри­зму до­нео је од­лич­не ре­зул­та­те и но­ви ква­ли­тет у стру­ков­ном обра­зо­ва­њу у Ср­би­ји. По­се­бан зна­чај у ње­му има прак­са у ту­ри­стич­ким ор­га­ни­за­ци­ја­ма и при­вре­ди

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

Б

е­о­град­ска по­слов­на шко­ла је обра­ зов­на ин­сти­т у­ци­ја ко­ја, пра­те­ћи до­ма­ће и свет­ске трен­до­ве из мул­ ти­ди­сци­пли­нар­них на­уч­них обла­сти ин­ фор­ма­тич­ког и еко­ном­ског усме­ре­ња, про­мо­ви­ше кон­цепт при­ме­ње­них сту­ди­ја, из­гра­ђу­ју­ћи упра­во оне ве­шти­не и спо­ соб­но­сти код сту­де­на­та ко­је зах­те­ва са­ вре­ме­но дру­штво. Иду­ћи у ко­рак са вре­ме­ном, на­прет­ком и са­вре­ме­ним тех­но­ло­ги­ја­ма, а у скла­ду са по­тре­ба­ма до­ма­ћег и европ­ског тр­жи­шта ра­да, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла и са­ма се не­пре­ста­но раз­ви­ја се у сва­ком по­гле­ду. Као ме­ђу­на­род­но при­зна­то ме­сто за сти­ца­ње зна­ња, Шко­ла спро­во­ди си­стем ду­ал­ног обра­зо­ва­ња, под­сти­че струч­ну прак­с у, мо­дер­ни­зу­ју­ћи и ускла­ђу­ју­ћи сту­ диј­ске про­гра­ме са ди­на­мич­ним по­тре­ба­ ма дру­штва и тр­жи­шта ра­да. Кроз кон­ти­ ну­и­ра­но обра­зо­ва­ње мла­дих, под­сти­ца­ње њи­хо­вих пред­у­зет­нич­ких спо­соб­но­сти и

­ иј­ског и прак­тич­ног зна­ња сти­ца­ње те­ор и ис­ку­ства, Шко­ла већ го­ди­на­ма оства­ру­ је сво­ју ми­си­ју и по­бољ­ша­ва си­стем стру­ ков­ног обра­зо­ва­ња у Ср­би­ји. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла пра­ти до­ ма­ће и свет­ске трен­до­ве из обла­сти обра­ зо­ва­ња и мул­ти­ди­сци­пли­нар­них на­уч­них обла­сти, из­гра­ђу­ју­ћи упра­во оне ве­шти­не и спо­соб­но­сти код сту­де­на­та ко­је зах­те­ва са­вре­ме­но дру­штво. Шко­ла, као јед­на од нај­ве­ћих уста­но­ва ви­со­ког стру­ков­ног обра­зо­ва­ња у Ср­би­ји, ре­а­ли­зу­је на­ста­ву у се­дам акре­ди­то­ва­них про­гра­ма основ­них стру­ков­них сту­ди­ја: Ин­фор­ма­ци­о­ни си­сте­ми и тех­но­ло­ги­је; Ме­наџ­мент; Фи­нан­си­је, ра­чу­но­вод­ство и бан­кар­ство; Мар­ке­тинг и тр­го­ви­на; По­ ре­зи и ца­ри­не; Јав­на упра­ва и Ме­наџ­мент ту­ри­зма. Те­же­ћи кон­ти­ну­и­ра­ном по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та, ру­ко­вод­ство шко­ле, на че­лу са проф. др Ђу­ром Ђу­ро­ви­ћем ко­ји 2014. до­

Знак и логотип у боји

SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

93

З Н А­Њ Е ла­зи на ме­сто ди­рек­то­ра, ула­же до­дат­ не на­по­ре у прав­цу уна­пре­ђе­ња струк­ ту­ре свих сту­диј­ских про­гра­ма, ка­ко на основ­ним, та­ко и на спе­ци­ја­ли­стич­ким, а од ове го­ди­не и на ма­стер сту­ди­ја­ма. МО­ДЕР­НИ ТО­КО­ВИ, НО­ВИ ПРО­ГРА­МИ Узи­ма­ју­ћи у об­зир чи­ње­ни­цу да су у да­на­шњем вре­ме­ну, у до­бу гло­ба­ли­за­ ци­је, ин­тер­не­та и са­вре­ме­них тех­но­ло­ ги­ја, по­тре­бе за про­фи­ли­ма из обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја све ве­ће, БПШ акре­ди­то­ва­ла је но­ви сту­диј­ски про­грам: Ин­фор­ма­ци­о­ни си­сте­ми и тех­но­ло­ги­је. Ти­ме је по­ка­за­ла да пра­ти др­жав­ну по­ли­ти­ку у до­ме­ну обра­зо­ва­ ња, омо­гу­ћив­ши мла­ди­ма да се те­о­риј­ ски и прак­тич­но обра­зу­ју за кон­кре­тан рад у обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них си­сте­ма и тех­но­ло­ги­ја, као нај­пер­спек­тив­ни­јег сек­то­ра у Ср­би­ји. На­кон за­вр­ше­них сту­ ди­ја на овом про­гра­му, сту­дент је оспо­ со­бљен за при­ме­ну са­вре­ме­них зна­ња из обла­сти ра­чу­нар­ства и ин­фор­ма­ти­ке, што му да­је мо­гућ­ност ан­га­жо­ва­ња и за­ по­шља­ва­ња у ИТ сек­то­ру, као и да­љег шко­ло­ва­ња и уса­вр­ша­ва­ња, ка­ко у Ср­ би­ји, та­ко и у ино­стран­ству. У те­жњи да ускла­ди сту­диј­ске про­ гра­ме са зах­те­ви­ма дру­штва и мо­дер­ ним трен­до­ви­ма у обра­зо­ва­њу, Шко­ла је акре­ди­то­ва­ла и два но­ва сту­диј­ска про­гра­ма на спе­ци­ја­ли­стич­ким сту­ди­ја­ ма: Ра­чу­но­вод­ство, кон­тро­ла и ре­ви­зи­ја и Јав­на упра­ва, по­ре­ски и ца­рин­ски си­ стем. Ова два спе­ци­ја­ли­стич­ка про­гра­ма ускла­ђе­на су са ди­на­мич­ним по­тре­ба­ма дру­штва и тр­жи­шта ра­да и но­ви­тет су нео­п­хо­дан у стру­ков­ном обра­зо­ва­њу у Ср­би­ји. Ре­зул­тат су чи­ње­ни­це да је БПШ кон­ци­пи­ра­на та­ко да омо­гу­ћи сту­ден­ ти­ма да стек­ну ква­ли­тет­но зна­ње нео­ п­ход­но за упра­вља­ње мо­дер­ним про­це­ си­ма у др­жав­ној упра­ви, при­вред­ним, фи­нан­сиј­ским и дру­гим ор­га­ни­за­ци­ја­ ма; да раз­ви­ју спо­соб­ност ана­ли­тич­ког

Прак­са Ан­га­жма­ном чла­но­ва ве­ћа овог сту­диј­ског про­гра­ма и уз не­се­бич­ну по­моћ дру­гих ко­ле­га, сту­ден­ти­ма БПШ омо­гу­ће­но је по­ха­ђа­ње прак­се у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ср­би­је, Ту­ри­ стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Бе­о­гра­да, „Пла­нин­ци АД“ (Кур­шу­мли­ја), бе­о­град­ским хо­те­ли­ма „88 ro­oms“, „Кон­такт“, „Ho­li­day Inn“...

94

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

раз­ми­шља­ња, кри­тич­ког при­сту­па, ко­ ри­шће­ња са­вре­ме­них ме­то­да и тех­ни­ка у по­слов­ном од­лу­чи­ва­њу. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла има ја­ сну ви­зи­ју о сво­јој уло­зи у по­бољ­ша­ ва­њу си­сте­ма стру­ков­ног обра­зо­ва­ња у Ср­би­ји, као и о сво­јој стра­те­шкој усме­ ре­но­сти ка по­тре­ба­ма дру­штва и са­ вре­ме­ним обра­зов­ним тен­ден­ци­ја­ма. У скла­ду са тим, Шко­ла је акре­ди­то­ва­ла сту­диј­ски про­грам ма­стер стру­ков­них сту­ди­ја: По­слов­на еко­но­ми­ја (300 ЕСПБ) и школ­ске 2017/2018 го­ди­не упи­са­ла је сво­ју пр­ву ге­не­ра­ци­ју ма­стер сту­де­на­та, ко­ји ће на­кон за­вр­ше­них ма­стер стру­ ков­них сту­ди­ја до­би­ти зва­ње ма­стер стру­ков­ни еко­но­ми­ста.

БПШ као нај­мо­дер­ни­ју овог ти­па из­ два­ја и ње­но раз­ви­ја­ње ме­ђу­на­род­не са­ рад­ње и нај­бо­ље ор­га­ни­зо­ва­на струч­на прак­са.

– Уче­ње кроз прак­с у пред­ста­вља пут до успе­ха за сту­ден­те и бу­ду­ће мла­де по­ слов­не љу­де – ис­ти­че проф. др Ђу­ро Ђу­ ро­вић, ди­рек­тор Шко­ле. – Ми те­жи­мо да шко­лу­је­мо нај­спо­соб­ни­је и за тр­жи­ ште ра­да нај­спрем­ни­је љу­де. Пред­у­слов за то је успе­шно ре­а­ли­зо­ва­ње чи­та­вог на­став­ног про­це­са, као и обез­бе­ђи­ва­ње што ве­ћег бро­ја ван­на­став­них ак­тив­но­ сти сту­ден­ти­ма, ка­ко би раз­ви­ли до­дат­ не ве­шти­не и сте­кли прак­тич­на зна­ња из ра­зних обла­сти, а ти­ме и кон­ку­рент­ ност на европ­ском тр­жи­шту ра­да.

Као по­твр­ду ква­ли­те­та, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла је 16. апри­ла 2017. до­ би­ла сер­ти­фи­кат ко­јим се по­твр­ђу­је да је си­стем ме­наџ­мен­та ква­ли­те­том оце­ њен и да ис­пу­ња­ва зах­те­ве ме­ђу­на­род­ ног стан­дар­да ISO 9001: 2008. Шко­ла је свој QMS сер­ти­фи­ко­ва­ла за де­лат­ност ви­со­ког обра­зо­ва­ња на основ­ним и спе­ ци­ја­ли­стич­ким стру­ков­ним сту­ди­ја­ма у обла­сти по­слов­них зна­ња и ве­шти­на. ПРО­ДОР У ТУ­РИ­ЗМУ Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла је 2014. акре­ди­то­ва­ла два но­ва сту­диј­ска про­ гра­ма: Јав­ну упра­ву и Ме­наџ­мент ту­ ри­зма. Има­ју­ћи у ви­ду ко­ли­ки је зна­чај SERBIA  SPECIAL EDITION  2018

95

 Пре­да­ва­ње проф. др Ђу­ра Ђу­ро­ви­ћа,­ ди­рек­то­ра­ Бе­о­град­ске­ по­слов­не шко­ле

З Н А­Њ Е ту­ри­зма у раз­во­ју и по­ зи­ци­о­ни­ра­њу од­ре­ђе­не зе­мље, на ју­жно­сло­вен­ ским про­сто­ри­ма ма­ли је број ви­со­ко­школ­ских ин­сти­т у­ци­ја ко­је се ба­ ве обра­зо­ва­њем струч­ ња­ка из ове обла­сти. Сто­га је БПШ по­себ­но по­но­сна на чи­ње­ни­цу да сва­ке го­ди­не упи­ше но­ву ге­не­ра­ци­ју бу­ду­ ћих стру­ков­них ме­на­ џе­ра у обла­сти ту­ри­зма. Сту­диј­ски про­грам Ме­наџ­мент ту­ри­зма спе­ци­фи­чан је по обра­ зо­ва­њу струч­ња­ка пре­ма по­тре­ба­ма са­ вре­ме­ног окру­же­ња, уз стал­но ор­га­ни­ за­ци­о­но и ме­то­до­ло­шко уса­вр­ша­ва­ње. Ре­а­ли­за­ци­ја на­ста­ве на овом сту­диј­ском про­гра­му од­ви­ја се кроз ин­тер­ди­сци­ пли­нар­но обра­зо­ва­ње и стал­но про­жи­ ма­ње те­ор ­ иј­ске и прак­тич­не на­ста­ве, оспо­со­бља­ва­ње сту­де­на­та за из­вр­ше­ње кон­крет­них по­сло­ва и за­да­та­ка. Осно­ву обра­зов­ног про­це­са у овој ре­фе­рент­ној обла­сти пред­ста­вља по­ ве­зи­ва­ње те­о­ри­је и прак­се и раз­ви­ја­ње ана­ли­тич­ког ми­шље­ња, што се по­сти­же кроз ор­га­ни­зо­ва­ње јав­них пре­да­ва­ња, ­ и­ца, обу­ка, кур­се­ва, си­му­ла­ци­ју ра­ди­он сту­ди­је слу­ча­ја, као и кроз прак­тич­не про­јек­те у са­рад­њи са број­ним ком­па­ ни­ја­ма у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну. Јав­на пре­да­ва­ња одр­жа­ва­ју се из раз­ ли­чи­тих обла­сти ко­је сту­ден­ти из­у­ча­ва­ју, у ци­љу уна­пре­ђе­ња на­став­ног про­це­са и пре­но­ше­ња ис­ку­ства из прак­се, као стра­ те­ги­је уна­пре­ђе­ња ду­ал­ног обра­зо­ва­ња. По­себ­но тре­ба ис­та­ћи ва­жност и зна­ чај јав­них пре­да­ва­ња, јер су го­сту­ју­ћи пре­да­ва­чи углед­не лич­но­сти из јав­ног и

Нај­бо­љи спољ­ни пре­да­ва­чи Пре­ма оце­ни сту­де­на­та, у спро­ве­де­ној ан­ке­ти, нај­бо­љи и нај­ко­ри­сни­ји екс­тер­ни јав­ни пре­да­ва­чи из обла­сти ту­ри­зма би­ли су: Ми­од ­ раг По­по­вић (Ту­ри­стич­ка организација Бе­о­гра­ да), Ол­ги­ца Миљ­ко­вић (Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је) мр Дра­ган То­до­ро­вић (хо­тел „Из­вор“, Аран­ђе­ло­вац), до­цент др Ја­сми­на Ма­џгаљ (Град­ски се­кре­та­ри­јат за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не Бе­о­гра­да), Ми­о­на Ми­лић (уло­га кон­гре­сног ту­ри­зма у са­вре­ме­ном по­сло­ва­њу), Сла­ви­ша Јо­ва­но­вић (ме­ди­цин­ ски ту­ри­зам), Љи­ља­на Је­вре­мо­вић (хо­тел „Crow­ne Pla­za“, Бе­ о­град), Ана Пе­тро­вић (при­ват­на ту­ри­стич­ка аген­ци­ја, лич­на ис­ку­ства).

96

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2018.

при­ват­ног сек­то­ра у Ср­ би­ји, као и из ре­ги­о­на, Евро­пе и све­та. Том при­ ли­ком, сту­ден­ти ко­ји по­ ха­ђа­ју овај смер, као и за­ ин­те­ре­со­ва­ни екс­тер­ни по­ла­зни­ци, оку­пе се на јед­ном ме­сту, по­ста­вља­ју пи­та­ња и раз­ме­њу­ју ис­ ку­ства са пре­да­ва­чи­ма, што им омо­гу­ћа­ва да до­ ђу до ин­фор­ма­ци­ја ко­је ни­с у оп­ште­до­ступ­не, ко­је су дру­га­чи­је и ко­је им мо­гу да­ти пред­ност у про­це­с у про­на­ла­же­ња за­по­сле­ња. СПРЕМ­НОСТ ЗА ТР­ЖИ­ШТЕ РА­ДА Низ одр­жа­них јав­них пре­да­ва­ња и ра­ди­о­ни­ца све­до­чи о по­ве­зи­ва­њу те­о­ риј­ских зна­ња и прак­тич­них ис­ку­ста­ва зна­чај­них љу­ди из све­та би­зни­са и стру­ ке, што до­при­но­си кон­ку­рент­но­сти сту­ де­на­та БПШ на тр­жи­шту ра­да. У ре­а­ли­за­ци­ји на­ста­ве на сту­диј­ском про­гра­му Ме­наџ­мент ту­ри­зма ва­жну уло­гу има прак­са у ту­ри­стич­ким аген­ ци­ја­ма, ТОБ-у, ТОС-у, ве­ли­ком бро­ју лук­с у­зних хо­те­ла и ба­ња Ср­би­је. По­ ред зна­ња из обла­сти ту­ри­зма, сту­ден­ти има­ју и низ кур­се­ва и обу­ка ко­је ће им ко­ри­сти­ти то­ком це­ле ка­ри­је­ре. Уче ен­ гле­ски и не­мач­ки је­зик, са мо­гућ­но­шћу из­бо­ра шпан­ског као фа­кул­та­тив­ног. До­бром са­рад­њом са Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом Ср­би­је за тро­је сту­де­ на­та омо­гу­ћен је ан­га­жман и ко­ри­сно ис­ку­ство кроз рад на штан­ду на Бе­о­ град­ском сај­му ту­ри­зма, про­шле го­ди­не. У бе­о­град­ском хо­те­лу „88 ro­oms“, за­хва­ љу­ју­ћи њи­хо­вом укуп­ном по­зи­тив­ном ути­ску о БПШ, је­дан сту­дент са овог сме­ра при­мљен је у стал­ни рад­ни од­нос. Три сту­ден­та БПШ ко­ји су тре­нут­но на прак­си у бе­о­град­ском хо­те­лу „Кон­такт“ по­ка­за­ли су ви­сок ни­во зна­ња, за­ин­те­ ре­со­ва­но­сти и од­го­вор­но­сти, па су до­ бри из­гле­ди да ће и они за­сно­ва­ти рад­ни од­нос. У ци­љу раз­во­ја и уна­пре­ђе­ња струк­ ту­ре овог још увек мла­дог сту­диј­ског про­гра­ма, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла ће на­ста­ви­ти да оства­ру­је са­рад­њу са ин­сти­т у­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма из обла­ сти ту­ри­зма. 

„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије

Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com •