година XIII • специјално издање, 2019. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com
2019.
Кроз живу традицију
„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије
Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 • www.nacionalnarevija.com
П Р О Л О Г
Издавач „Принцип Прес“ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.nacionalnarevija.com princip.press@gmail.com Директор и главни уредник Мишо Вујовић Уредник Бранислав Матић
Наши стари помагачи
„П
Технички уредник Александар Ћосић Уредник фотографије Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране Јован Жељко Рајачић Сарадници Милован Витезовић, јереј Јован Пламенац, Бојан Мандић, Драган Лакићевић, Небојша Јеврић, Олга Вукадиновић, Јово Бајић, Дејан Булајић, Петар Милатовић, Дејан Ђорић, Ђорђе Србуловић, Михаил Кулачић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Христина Пламенац, Драгана Барјактаревић, Душица Милановић Маркетинг Мирко Вујовић Секретаријат и пласман Драгана Димитријевић, Миленко Василић Представништво за Српску „Принцип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Представништво за Аустралију „Princip Press Australia PTY LTD“, 5 Germain Crt, Keilor Downs, 3038 VIC Штампа „Портал“, Београд
Насловна страна: Трајанов мост на Дунаву, фрагмент са Трајановог стуба у Риму (Фото: Архива НР) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385
ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140
04
МАЛИ ПОДСЕТНИК ЗА УСПУТ
утовања враћају снагу и љубав у ваш живот.“ (Руми, 1207–1273, персијски песник и мистичар) „Путовања чине да постанемо скромнији. Увидимо коли ко мало место заузимамо у свет у.“ (Гистав Флобер, 1821–1880, француски књижевник) „За двадесет година бићеш више разочаран због ствари које ниси урадио него због оних које јеси. Исплови, зато, из сигурне луке. Откривај, сањај, истражуј!“ (Марк Твен, 1835–1910, америч ки писац) „Нико не схвата како је лепо путовати све док не дође кући и не наслони главу на стари, познати јастук.“ (Лин Јутанг, 1895– 1976, кинески писац и преводилац) „Нис у изгубљени сви они који скитају.“ (Џон Роналд Руел Толкин, 1892–1973, британски писац и професор) „Свако путовање има неку предност. Ако путник посети бо љу и богатију земљу, може да научи како да побољша своју. А ако оде у гору и сиромашнију, научиће како да ужива у својој земљи.“ (Семјуел Џонсон, 1709–1784, енглески књижевник и лексикограф) „Наше одредиште никада није место, него нови начин посма трања ствари.“ (Хенри Милер, 1891–1980, амерички писац) „Путовања вас прво оставе без речи, а онда вас претворе у приповедача.“ (Ибн Бат ута, 1304–1369, исламски путописац и учењак) „Путовање је више од гледања знаменитости, то је дубока и трајна промена идеја живљења.“ (Миријам Берд, 1876–1958, аме ричка историчарка) „Само они који ће ризиковати да оду предалеко могу да от крију колико далеко може да се оде.“ (Томас Стернс Елиот, 1888– 1965, енглески песник) „Путовање је поновно успостављање изворне хармоније која је некада постојала између човека и универзума.“ (Антол Франс, 1844–1924, француски писац) „Ни ја ни било ко други не може да пут ује уместо тебе. Мо раш да пут ујеш сам за себе.“ (Волт Витман, 1819–1892, амерички писац)
Медијски партнери:
РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ
НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
САДРЖАЈ Витраж 04 ПРОЛОГ 06 АЛБУМ
Путоказ 12 ОКВИР: САЈАМ 2019. 16 ДОМЕТИ: СРПСКИ ТУРИЗАМ 22 ДОМАЋИН: БЕОГРАД 28 ПОСЕТА: ЈУЖНА ЕНГЛЕСКА 38 СРЕДИШТА: ЕФЕС 44 ЕКСПЕДИЦИЈА: НУБИЈА 50 НА СТАР ОМ МЕС ТУ: КРАКОВ 58 ДОМ: КУЋА ЧЕХОВА У ЈАЛТИ 70 СТАЗЕ: ЂЕРДАПСКА КЛИСУРА
Варошарије 64 ПРЕКО ПЛОТА: ЈАЈЦЕ 76 КАТАЛОГ: КРУШЕВАЦ 78 ВОДИЧ: ВРЊАЧКА БАЊА 82 ПОЗИВНИЦА: ЛЕСКОВАЦ 88 ЉУДИ: ЛЕФТЕРИС ИЗ СТАВРОСА
Представљање 90 ОКУПЉАЊА: „ЗИМСКЕ ЧАР ОЛИЈЕ 2019.“ 92 ПРЕПОРУКА: ВИЛА „БРЕГ“, ВРШАЦ 96 ПРИЗНАЊА: „МЕРКУР“, ВРЊАЧКА БАЊА Партнери издања:
СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА
ОПШТИНА РУМА
ВРЊАЧКА БАЊА
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
Знак и логотип у боји
ФУДБАЛСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
05
А Л Б У М
НАС ТАВАК ЛЕТА СА ЕМИСИЈОМ „ОД ЗЛАТА ЈАБУКА“
Завојско језеро Кањон реке Јерме
Из високе Србије
Н
Фото: Небојша Петровић
06
а тај лет повели смо вас још прошле године, са овог истог места. Би ли су са нама и Сент-Егзипери, и Ричард Бах, и Црњански, и Краков, и Мирослав Антић, и Његош. Минули су стари поводи, окренут још један годишњи круг, а тај лет, ваш и наш, још траје. Србија виђена одозго, из ви сина, оком камере, отвара се пред нама као ризница лепоте, праслика, код. Све заслуге за ово искуство, лепо и узбудљиво, и даље припадају Небој ши Петровићу и екипи емисије Од злата јабука, телевизијског издања На ционалне ревије. Без њих и њиховог тихог вишегодишњег подвига, којем једном недељно сведоче и гледаоци Радио-телевизије Србије, не би било ни ових слика пред нама. Овога пута видимо кањон реке Јерме, као бору урезану у густе шуме ју гоисточне Србије. Део Завојског језера, задивљујуће боје. Средиште Руског Крстура и „уоквирени бескрај“ бачке равнице. Краљевски парк и Кур-са лон у Бањи Ковиљачи као неки дворац на Лоари. Хотелско насеље на Тари, модерно на паметан начин, сасвим у духу те лепе планине. Немањин ма настир Ђурђеви ступови у Старом Рас у, светињу чија је обнова поодмакла захваљујући познатој акцији „Храм гради нас“. Гледамо као да смо и сами летели. Као да је око камере наше сопстве но око. Опаску Леонарда да Винчија није рђаво имати на уму: „Кад једном успеш да летиш, после ћеш ходати земљом а очи ће ти вазда бити окренуте к небу. Зато што у теби не бледи сећање да си био горе и најдубља жеља да се вратиш.“ „Пред нама је тек делић из радионице Небојше Петровића. То је само позив. Не може бити замена за злато, за јабуку и за гледање Србије очима те лепе емисије.“ (Б. М.)
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
07
А Л Б У М Руски Крстур, Бачка
08
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Бања Ковиљача
Тара
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
09
А Л Б У М
10
/
A L B U M
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Манастир Ђурђеви ступови, Стари Рас Đurđevi Stupovi Monastery, Stari Ras SERBIA SPECIAL EDITION 2019
11
О К В И Р
ЧЕТРДЕСЕТ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ ТУРИЗМА, ОД 21. ДО 24. ФЕБРУАРА 2014.
Сезона током целе године Велики број учесника из целог света. Најновији трендови у међународној туристичкој индустрији. Сусрет пословних људи из свих домена туристичког бизниса. Најповољнији аранжмани за Србију и свет. Сајмови вина, хотелијерско-угоститељске опреме, сувенира. Предавања, конференције, презентације, дегустације, пројекције... Велики мултимедијални догађај
П
од слоганом „Лето је ближе не го што мислите“ на „Београд ском сајму“ ће од 21. до 24. фе бруара 2019. бити одржан четрдесет први Међународни београдски сајам туризма, највећи туристички догађај у југоисточној Европи. У фебруару сваке године ова манифестација успе шно промовише најновије трендове и
12
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
збивања у међународној туристичкој индустрији, те отвара нове перспек тиве у развоју туристичког бизни са. Овај велики догађај прате још три сродна сајма, која по обиму и броју учесника расту сваке године: десети Међународни сајам вина „BeoWine“, петнаести Међународни сајам хотел ско-угоститељске опреме „HORECA –
ОПРЕМА“ и петнаести Сајам сувенира „Посетите Србију“. У халама „Београдског сајма“ пред ставиће се најзначајније туристичке агенције, савези и организације, хоте ли, туристички центри, ваздухопловне компаније, међународни тур-оператори. Понудиће посетиоцима аранжмане за предстојећу туристичку сезону. И овога пута један од најатрактивнијих елемена та Сајма биће first minut понуде и екс клузивне сајамске погодности за одмор у предстојећој летњој сезони. Понуда за текућу зимску сезону обу хватиће одмор у планинским ски-центрима, у бањама, као и увек акт уелне спа викенде или ег зотичне далеке дестинације, city break понуде и конгресне аранжмане. Земља партнер овогодишњег Сај ма је Бугарска, земља чији је туризам у процват у, а град Пловдив једна од пре стоница култ уре у 2019. години. Бугар ска је привлачна за туристе и зато што нуди могућности за одмор и провод то ком целе године – лето за уживање на пешчаним плажама Црног мора, зиму у ски-центрима као што су Боровец или Банско, а преко године обилазак кул турно-историјских знаменитости и не изоставни шопинг у Софији и другим градовима. Домаће дестинације и знаменитости Србије на Сајму ће бити представљене
кроз капацитете хотела и одмаралишта, као и кроз препоруку за одмор на пла нинама, у бањама, на језерима, у приро ди, с разноврсним садржајима. ОД БИЗНИСА ДО УЖИВАЊА Уз стално настојање да унапреди ко мерцијални аспект сајма – продају ту ристичких аранжмана и најефектнију презентацију понуде излагача – Сајам туризма непрестано је усмерен на јачање пословне посете и унапређење послов них сусрета. Новину је увођење послов ног Б2Б портала, у сарадњи са При вредном комором Србије и Европском мрежом предузетништва, пословним партнерима Сајма. Б2Б портал намењен је регистрацији излагача и пословних посетилаца, те њиховом међусобном умрежавању. Позив да се пријаве на Б2Б портал отворен је и за медије, који та
Омладински туризам Ове године Сајам посебно представља још један сегмент туристичке понуде – омладински туризам. У Хали 1А пред ставиће се најпопуларније домаће туристичке агенције које у свом фокусу имају младе људе и нуде аранжмане за Србију и цео свет. Ове агенције постале су лидери у регион у, па је ово прилика да се сретну са купцима заинтересованим за овај део Европе. Планирано је да се представе и најзначајније музичке и културне манифестације у Србији. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
13
О К В И Р ко могу да заказују састанке и интервјуе са учесницима Сајма. Услуга заказивања састанака за све регистроване учеснике биће бесплатна. „Београдски сајам“ кре ирао је и специјалне пакете погодности за пословне посетиоце. Сајмом вина „BeoWine“ традици онално већ почиње винска сезона. За протеклих десет година постао је неза мењиво место за пласирање познатих и нових винских укуса. Најугледнији до маћи и регионални произвођачи вина, вински подруми, куће вина и дистрибу тери ту представљају могућности у вин ском туризму, смештају, гастрономији, као најсавременију опрему за винарство и виноградарство. Уз уобичајено велико интересовање излагача, ове године пр ви пут ће се представити и винарије из Турске и Аустрије. Ове године на Сајму вина биће по јачан сегмент гастрономије, као и уса вршавања знања у упаривању вина и хране. Представиће се и произвођа чи француских сирева, херцеговачке и црногорске пршуте, маслиновог уља и осталих деликатеса. У галерији Хале 3 гост ће бити Ана Пака, шведски соме лијер и експерт за балканска вина. На ступиће и сомелијери из Италије: пред ставиће вина из својих регија на вођеној дегустацији. HORECA–ОПРЕМА у халама 2Б и 2Ц окупља најзначајније компаније за производњу и дистрибуцију опреме за угоститељске објекте, ресторане и хоте ле, као компаније које се баве услужним
14
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Радно време и улазнице Радно време Сајма туризма: од че твртка до суботе (21–23. фебруара) од 10 до 19 часова, а у недељу (24. фебруа ра) од 10 до 18 часова. Цена појединач не улазнице је 400 динара, а за групне посете 300 динара. Паркинг: 200 динара по сату.
делатностима, новим трендовима по словања, снабдевања и функционисања угоститељских објеката. У излагачком делу овог програма посетиоци могу да виде опрему за кухиње, ресторане, ба рове, хотеле, сигурносне и резервационе системе, постељину, опрему за чишћење, пекарски и посластичарски програм, опрему за банкете, стручну литерат уру и публикације. ПРИМЕНА ЗНАЊА И ВЕШТИНА Предвиђене су и бројне конферен ције, презентације, промоције, дегуста ције... Реномирани предавачи, са теориј ским и практичним знањима, понудиће посетиоцима нова искуства и знања, бу дећи стару жељу за путовањима. Једно од предавања бавиће се склоно стима туриста из Шведске, са нагласком на активни и гастрономски туризам. У Београд долазе Ула Скинарму, оснивач агенције „Expeditionsresor“ и један од најпознатијих шведских авант уриста, Јован Радомир, новинар и путописац, као и поменута Ана Пака, сомелијер. Такође, Вики Карантзавели, суосни вач и главна уредница глобалног ту ристичког портала Travel Daily News Network, одржаће предавање „Како се успешно пробити на најбрже расту ћа тржишта југоисточне Азије“, са до ста примера из праксе. Очекује се да ће предавања бити посебно интересантна људима из туристичких организација и агенција, хотела, ресторана, медија... Подразумевају се и они уобичајени атрактивни сајамски садржаји: презен тације на штандовима, демонстрације угоститељских вештина на најмодер нијој опреми, дегустације најбољих ви на, ракија и других пића, као и хране из овог поднебља. Сајам ће, дакле, и овога пута бити ве лики мултимедијални догађај. Очекује се да га посетити више од 75.000 људи.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
15
Д ОМ ЕТ И
16
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Настављен двоцифрен раст МАРИЈА ЛАБОВИЋ, ДИРЕКТОР ТУРИС ТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ
У Србији је 2018. боравило скоро три и по милиона туриста, што је за 11 одсто више у односу на 2017. Број домаћих и иностраних је скоро изједначен. Остварено је укупно 9.336.103 ноћења (што је 12 одсто више у односу на 2017). Велики раст бележи се на тржиштима Кине, Турске, Румуније, Бугарске... Све то резултат је великог системског рада и подизања квалитета српске туристичке понуде. То ће се видети и на четрдесет првом Међународном сајму туризма у Београду
С
рбија заузима све значајније ме сто на глобалној туристичкој ма пи. Светски медији препоручују Србију као атрактивну дестинацију, за хваљујући богатој туристичкој понуди. Ту је разноврсно култ урно-историјско наслеђе, живописна природа, привлачна понуда кратког предаха у градовима, чу вена гастрономска понуда, као и сеоски туризам, активни одмор, велики избор реномираних манифестација, бањски туризам – каже у разговору за Нацио налну ревију Марија Лабовић, директор Туристичке организације Србије. – Нај већи број страних туриста, поред Бео града, привлаче Нови Сад, Златибор, Ко паоник и Врњачка Бања. Наставићемо интензивну кампању за промоцију ових и осталих дестинација у Србији. Нарав но, поједини туристички производи мо рају се прилагодити циљним групама, укључујући и обилазак већег броја зе маља у региону приликом једне посете. Какве резултате бележи туризам Срби је у години за нама? Постигнути су у 2018. рекордни ре зултати у туризму Србије. Настављен је двоцифрен раст и у броју долазака и у оствареним ноћењима туриста, што је допринело и рекордном девизном при ливу. Све ово је резултат заједничког ра да свих субјеката у туризму. Туристичка понуда Србије је све квалитетнија.
Према подацима Републичког заво да за статистику, током 2018. у Србији је боравило 3.430.522 туриста, што је за 11 одсто више у однос у на 2017. Од то га, домаћих је било 1.720.008 (раст од 8 одсто), или 50 одсто од укупног броја гостију. Иностраних је било 1.719.514 (раст од 14 одсто). У 2018. години остварено је укупно 9.336.103 ноћења (што је 12 одсто ви ше у однос у на 2017). Домаћи туристи остварили су 5.678.235 ноћења (раст од 10 одсто), што чини 61 одсто од укупног броја остварених ноћења, а инострани
Фото: Драган Боснић, Архива ТОС-а
ТОС на овогодишњем Сајму – На четрдесет првом Међународном сајму туризма у Београду представићемо Србију као земљу која нуди уз будљиву природу, градове који никада не спавају, богато културно-историјско наслеђе, живописна села, забаву која се памти, разноврсну гастрономију и надасве гостољубиве домаћине. У мултимедијалној соби, нечем потпуно новом на овом Сајму, туристичка понуда Србије биће приказана кроз шест садржаја: „Богатство природе“, „У духу религи је“, „Путовање кроз време“, „Добродошли у Србију“, „Ужур бана метропола“, „Адреналинско искуство“. Представиће мо ТОС-ову публикацију „52 викенда у Србији“ на потпуно другачији начин, претворивши је у виртуелну. Припремили смо нову публикацију Авантуре духа, која кроз савремени дизајн и концепт позива туристе да обиђу богато културноисторијско наслеђе Србије. Показаћемо традиционалне занате, као што је израда накита средњовековне Србије, и имати анимацију „Карта за природу“ у виду квиза (са Заво дом за заштиту природе)... SERBIA SPECIAL EDITION 2019
17
Д ОМ ЕТ И Успење Пресвете Богородице, фреска на зиду наоса, Сопоћани, XIII век
3.657.868 (раст од 15 одсто) или 39 одсто од укупног броја остварених ноћења. Мерено бројем остварених ноћења, домаћи гости су највише боравили у бањским местима (39 одсто), затим на планинама (32 одсто). Инострани гости највише су боравили у Београду (53 од сто), затим у осталим туристичким ме стима (17 одсто)... По броју ноћења, домаћи туристи су у 2018. највише боравили у Врњачкој Бањи (695.171 ноћење, раст од 15 одсто у однос у на 2017), затим на Златибору, у Сокобањи, на Копаонику, у Београду... Структ ура туриста се мења, као и трендови у туризму. У Србији је, по традицији већ, највише гостију из зе маља у окружењу. Нарочито нас раду је стални раст броја туриста са далеких одредишта, као што је Кина. И туристи из САД приближавају се листи од топ 10 у Србији. У 2018. највећи број ноће ња имали су туристи из Босне и Херце говине (244.120, што је 11 одсто више у однос у на 2017), затим туристи из Црне Горе, Кине, Хрватске, Турске, Немачке, Русије... АВАНТУРЕ ДУХА И ПОСЛОВНОСТ
Пред манастиром Раковица, Београд
18
Култ урно-историјско наслеђе Србије има високу позицију у промотивним активностима ТОС-а? Као мотив посете туристичким де стинацијама у Србији страни туристи наводе: култ урно-историјско наслеђе (62 одсто), добар однос цена и квалите та (46 одсто), гостопримство (44 одсто), природне атракције (42 одсто), гастро номску и енолошку понуду (40,7 одсто) (према истражива њу које је спровео „Пропозитив“). Ср бија обилује кул турн о-историјс ким знаменитостима, ар хеол ошким налази штима, манастирима и црквама, остацима римских локалите та... Многа од ових богатстава уписана су на листу светске баштине UNESCO-а. У својој новој пу бликацији Аванту SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
ре духа представљамо култ урно-исто ријску баштину Србије као важан део туристичке понуде наше земље. Осим упознавања са споменицима из доба праисторије, античког Рима, манасти рима, музејима и галеријама, нова бро шура ће туристима представити европ ске путеве култ уре на којима се налази Србија, споменике на листи UNESCO-а, стрит арт, као и Нови Сад, европску престоницу култ уре 2021. Једнако смо посвећени и упознавању гостију са на шим обичајима, традицијом, гастроно мијом... Да ли је пословни туризам у Србији до вољно развијен? Напретку Србије на том пољу до принео је развој конгресне и хотелске инфраструкт уре. Наши хотели сада имају исти ниво квалитета као и њихо ви парњаци у свет у, па иду и неки ко рак напред. Србија данас има одличну авио повезаност са интерконтинентал ним тржиштима. Домаће PCO и DMC агенције улагале су у квалитет својих услуга. За конгресни туризам и његов даљи развој један од најбитнијих ин фраструкт урних пројеката је обнова „Сава центра“. Ту су и важне активно сти Конгресног бироа ТОС-а, сарадња са стручњацима из различитих области, са струковним асоцијацијама и удруже њима, кључним карикама за добијање организације значајних међународних догађаја. Србија је већ седам година непреста но у топ 50 дестинација у свет у. СИС ТЕМСКО ЈАЧАЊЕ СРПСКОГ ТУРИЗМА Има ли промена трендова у вези са зе мљама из којих долазе турис ти и са ти ме шта овде желе да посете, добију? Приметан је значајан пораст бро ја туриста из Кине, Турске, Румуније и Бугарске. То је резултат, између осталог, интензивних промотивних активности ТОС-а на овим тржиштима, нарочито у Кини. Веома смо активни на домаћем и интернационалним тржиштима, попут САД, ЕУ, Русије, Кине, земаља у нашем окружењу... Представљање одређених дестинација у нашим промотивним ма теријалима и кроз медијске канале знат но утиче на одлуку туриста да посете
Србију. Велики утицај имају дигитални портали и медији. Утиче и квалитет са обраћајне инфраструкт уре, добра авио повезаност, развој у многим услужним делатностима повезаним са туризмом. И структ ура смештајних капацитета знатно је измењена у последњих неко лико година. Дошло је до динамичног развоја, првенствено отварања хотела са 4*. У последњих десет година повећано је учешће познатих хотелских брендо ва. Појачава се изградња и реконструк ција једног броја хотелских објеката у власништву локалних компанија и под управом локалног менаџмента. Такође, улагања од стране Владе Ср бије и Министарства за трговину, тури зам и телекомуникације значајно допри носе да српски туристички потенцијали могу да буду искоришћени у пуној мери.
Које промотивне активнос ти ТОС спроводи на инос траним тржиштима? Емитовање видео материјала и спо това у светским медијима, наступи на најјачим светским сајмовима туризма и радионицама, организовање студијских посета страних медија и туроператора – све је то допринело одличном имиџу Србије као туристичке дестинације и веома добрим пословним резултатима.
Саиз лагачи На штанду ТОС-а представиће се и саизлагачи: Министар ство трговине, туризма и телекомуникација, „Скијалишта Србије“, Завод за заштиту природе Србије, Народни музеј у Београду, као и јединствене европске дестинације које су учествовале у пројекту ЕДЕН: Књажевац са својим нематери јалним културним наслеђем, Пирот са својом гастрономском понудом и Нови Пазар са понудом културног туризма. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
19
Д ОМ ЕТ И Ове године смо кампању под слога ном „Види Србију – Које моменте ћеш памтити овог лета/зиме?“ промовисали и на домаћем тржишту и у земљама ре гиона. Глобална кампања „Serbia the pla ce to be“ емитована је на телевизијским каналима CNN, Euronews, Travel Channel, National Geographic и TV 5 Monde. Нарочито смо задовољни резултати ма дигиталне кампање на друштвеним мрежама. Успели смо да повећамо број пратилаца на друштвеним мрежама, те да приказаним садржајем достигнемо преко 123 милиона импресија и преко 5,4 милиона интеракција. Србија је заузела и прву позицију на избору за најбољу дестинацију, Emer ging Destination Awards, на сајт у Тravel Lemming посвећеном „промоцији нових светских дестинација и подстицању ту риста да размишљају даље од традицио налног годишњег одмора“. На сајму Otdykh Leisure у Москви, у септембру 2018, ТОС је добила награду за укупан наступ. Посебно смо поносни на позицију Новог Сада који је проглашен за јед ну од најбољих светских дестинација у 2019. од стране чувеног водича и мага зина Lonely planet. Новинари овог рено мираног туристичког водича више пута посетили су Србију у оквиру студијских путовања. СВЕС ТРАНА ПРИСУТНОСТ А промотивне активнос ти у Кини? За нас је кинеско туристичко тржи ште веома значајно. О томе говори и раст посете кинеских туриста. Битан предуслов за долазак кинеских туриста у нашу земљу јесте и укидање визног режима за грађане Кине. Европска ту ристичка комисија у свом извештају за 2018. навела је Србију као прву земљу по расту туристичког промета са Кином. Од 2012, откад је ТОС активан на тр жишту Кине, организовали смо дола зак преко 150 туроператора и више од 100 новинара и блогера, међу којима и представника медија CCTV, National Geographic, Traveller, Bund, Xinhua News Agency, Travel Weekly, Global Times, Ac ross Magazine... Значајно је и прис уство ТОС-а на најзначајнијим сајмовима ту ризма: COTTM у Пекингу, као и CITM и ITB China у Шангају.
20
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
ТОС је иницијатор и доласка чувеног писца Мадам Чен у Србију, чији ће до кументарни филм о нашој земљи имати промоцију у Кини током ове године. ТОС је активна и у организацији иницијативе „16+1“, као и у иницијати ви „Појас и пут“. Србију промовишемо и кроз асоцијације као што је ETC, где смо активни члан, а ове године и добит ници пројекта и средстава ЕУ, заједно са Дунавским центром за компетенци ју, Немачком и Мађарском. Имали смо читав низ активности на тему Дунава ове године и то се показало као вео ма атрактивно. На кинеском тржишту свакако планирамо веома интензивне промотивне активности кроз B2B сај мове, радионице, презентације, сарад њу са традиционалним медијима, као комуникацију у кинеским дигиталним медијима и на друштвеним мрежама. Годинама смо прис утни на њиховим друштвеним мрежама, попут Weibo и Wechat, али планирамо и прис уство на Fliggy-у („Алибабин“ портал за тури зам) и многим другима. У 2019. наставили сте истим темпом? Промотивне активности настави ли смо на самом почетку нове године емитовањем репортаже о Србији на британском SKY TV, где ће Србија бити представљена кроз шест једночасовних епизода. Оне ће у наредних две године бити емитоване пет пута. Угледно међународно удружење за маркетинг HSMAI, са седиштем у САД, у јануару 2019. доделило је златно при знање ТОС-у за најбоље организовану студијску посет у америчких новинара у 2018. Била је то посета Београду, Но вом Саду и Суботици. ТОС је објединио представљање Србије на сајму New York Times Travel Show у јануар у 2019. Пред ставили смо се и на међународном сајму туризма CMT 2019 у Штутгарт у. Новинарка Мери Новаковић је 2018. боравила у студијској посети Србији. Ре зултат су били текстови у Гардијану и Об серверу у јануар у 2019. Након студијске посете новинара часописа Men Journal, Београд је изабран за једну од десет нај привлачнијих дестинација за 2019. New York Magazine’s такође је уврстио Београд међу дванаест најпривлачнијих дестина ција за урбану популацију, као и међу најпожељније за медени месец у 2019. s
41. Međunarodni sajam turizma od 21. do 24. februara 2019. godine Beogradski sajam, Hala 4
#vidisrbiju
TuristiÄ?ka organizacija Srbije
Д ОМ АЋ И Н БЕОГРАД МЕЂУ ПЕТ НАЈПРИВЛАЧНИЈИХ ОДРЕДИШТА У ЕВРОПИ НАРЕДНОГ ПРОЛЕЋА
Снага
препознавања
22
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Великим светским медијима који су препоручили српску престоницу и њену туристичку понуду придружили су се „The Guardian“ и „Travel Weekly“... Према њиховим листама најпожељнијих на туристичкој мапи Европе предстојећег пролећа – уз Севиљу, Трст, Монпеље и Берлин – чврсто стоји и Београд. У 2018. у њему је остварено близу два и по милиона ноћења. Међу гостима предњаче Турци, највећи раст бележе Кинези
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
23
Д ОМ АЋ И Н
„Ж
ивахна српска престони ца мешавина је култ уре лежерног испијања кафе и примамљивог ноћног живота на ко јем завиди цела источна Европа. Такође, Београд има гастрономску и култ урну сцену којом лако парира својим европ ским суседима.“ Овако почиње чланак о Београду у познатом магазину Travel Weekly који својим читаоцима у Великој Британији открива да највећи број атракција могу видети у Старом граду, шетајући КнезМихаиловом и околним улицама до Београдске тврђаве, где се остаци рим ског наслеђа мешају са византијским, аустроугарским и отоманским. У чланку се истиче изванредна по ставка Народног музеја који је после ду ге реконструкције поново отворен, као и Музеја савремене уметности и Музеја „Цептер“. „Континенталној Србији полази за руком да се поноси и плажом са Плавом заставом на речном острву Ада Циган
Најбројнији После Турака, други гости по бројности у Беог раду су Ки нези, који бележе и највећи раст у броју долазака (80 одсто) и броју ноћења (70 одсто). Следе гости из Хрватске, Немачке, БиХ, Грчке, Словеније, Бугарске, Црне Горе, Румуније, затим Италије, САД, Русије, Македоније и Израела.
24
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
лија, где лети Београђани уживају у раз личитим садржајима“, препоручује но винарка Мери Новаковић. „Преласком преко моста на реци Сави, поред но вобеоградских блокова из времена Ти та, стиже се у Земун, где аустроугарска архитект ура сведочи о хабзбуршком наслеђу. Земун није био део Београда до пре Првог светског рата.“ Као атрактивна дестинација, Бео град је почетком ове године био тема и у престижном британском Гардијану (The Guardian) који је својим читаоцима препоручио да српску престоницу оба везно треба посетити. Те дневне новине објавиле су листу топ пет дестинација у Европи овог пролећа. Уз Севиљу, Трст, Монпеље и Берлин, ту је и Београд. А како је познати магазин Travel Weekly поткрепио ову позицију, видели сте на почетку нашег написа. УЧИНЦИ И ПУТОКАЗИ Пораст од 14 одсто у ноћењима го стију из иностранства у 2018. години такође је показатељ све веће популарно сти Београда као једне од водећих City Break дестинација Европе. Према пода цима Секретаријата за управу града, у Београду је у 2018. регистровано укупно 1.142.943 туриста и 2.462.877 остваре них ноћења.
Убедљиво најбројнији гости у Бео граду у 2018. били су Турци, и по бро ју долазака (78.420 туриста) и по бро ју ноћења (137.790). Једна од важнијих промотивних активности на тржишту Турске у прошлој години било је сни мање репортажне емисије о Београду за познати серијал „Евлија Челебија пут ује по свет у“, емитоване на Турској нацио налној телевизији. Тим поводом, тако ђе у сарадњи са медијском кућом „Доку Филм“, крајем новембра организован је и промотивни догађај у Истанбулу који је привукао велику пажњу турске про фесионалне јавности. Епизода о Београ ду, која је достигла велику гледаност у Турској, била је приказана и на Међу народном сајму туризма EMITT 2019, трећем по величини у свет у. Београд је ту ове године био најављен као „дести нација у фокус у“. Туристичка организа ција Београда је другу годину за редом добитник награде за најорганизованији штанд и учешће на EMITT- у. Туристичка организација Београда је ове године била организатор наступа на највећем Међународном сајму туризма у Словачкој ITF SLOVAKIATOUR 2019. Представила је туристичку понуду Бе ограда и на тридесетом Међународном сајму туризма у Љубљани Alpe Adria To ursim and Leisure Show 2019. Туристи из Словеније су међу првих десет на листи
најбројнијих гостију у Београду, са ста билним процентом раста током прошле године. Конгресни биро Туристичке ор ганизације Београда учествовао је у Љу бљани и на Међународном сајму југои сточне Европе за конгресни туризам и подстицајна путовања CONVENTA 2019. Анализа статистичких података даје и путоказе за даље пословне и промо тивне активности Туристичке органи зације Београда. Тако ће у 2019. имати појачане активности на постојећим, али и новим туристичким тржиштима. Планира се учешће на значајним међу народним сајмовима туризма у Европи и свет у, као и организовање посебних догађаја, презентација и workshop-ова у бројним градовима у иностранству. Све ово, и много више, биће најавље но на Београдском сајму туризма, на штанду града домаћина, у оквиру бога тог програма презентације за посетиоце. Добродошли у Београд!
Фото: Дитмар Денгер, Светлана Дингарац, Архива ТОБ-а
Лето Током летњих месеци туристичка понуда Београда биће обогаћена за неколико бесплатних туристичких манифеста ција у организацији ТОБ-а. Уживаћемо у боемском духу Ска дарлије, уз песму, игру, анегдоте и познате српске глумце, шетаћемо Косанчићевим венцем и упознавати културно и историјско благо овог дела града, док ћемо на Цветном тргу слушати музичке концерте скоро сваког викенда. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
25
Д ОМ АЋ И Н
/
H O S T
Београдска тврђава и поглед на ушће Саве у Дунав
26
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
27
П ОС ЕТ А
/
V I S I T
Задуго одложено буђење
КРОЗ ЈУЖНУ ЕНГЛЕСКУ, КОРАКОМ РАДОЗНАЛЦА И ОКОМ КОНТИНЕНТАЛЦА
То је дугачак списак важних места, многовековне традиције и културе. Њихови данашњи баштиници, учини се, више и не разумеју о чему је ту заправо реч. Као да се нешто суштинско изгубило у троуглу између пуританског формализма, сентименталног сећања на дане колонијалне моћи и заповести нејасних финансијских божанстава чије хладне маске су свеприсутне. Како год, на та места увек вреди одлазити, у потрази за дубљим културним кодовима и европским самообновама
Текст и фото: Јосип Шарић
28
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
29
П ОС ЕТ А Лондон тауер Краљевски Алберт хол у Лондону
Викторија, Лондон, детаљ
30
Н
акон савладавања канала којем француско говорно подруч је подари „маштовито“ име La Manche, а англосаксонско Channel, или ти Канал у преводу, почиње сусрет са зе мљом која је у великој мери обележила историју човечанства како заслугама на пољу науке, књижевности и великих по морских истраживања, тако и развија њем често врло окрутног колонијалног система. Следећи корак је покушај да неупућени континенталац схвати шта је Уједињено Краљевство, шта је Велика Британија, а шта Енглеска, како би знао где је уопште био. Историја бележи да је краљевина Ве лика Британија настала спајањем кра љевине Енглеске (данашња Енглеска и Велс) са Шкотском 1707. године. Непун век касније, 1801. године, краљевине Ве лика Британија и Ирска спојиле су се у Уједињено Краљевство Велике Бри таније и Ирске. Године 1922. данашња Република Ирска се издвојила из Ује дињеног Краљевства, што је водило ка преим еновању британске државе у Ује дињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Како год било, с обзи ром на централни смештај у Лондону и чињеницу да ћемо обилазити југоисток острва, рекло би се да смо били у Уједи њеном краљевству, Великој Британији и Енглеској – једним ударцем савладасмо три муве. Припадници бројних наци ја, јасно препознатљиви по пути и специфичном начину одевања кога се многи не одричу, слико вит су приказ изузетно снажног колонијалног наслеђа. То и скоро идолопоклоничко поштовање тра диције и монархије у неким сит уа цијама је толико приметно па чо век помисли да острвљани још увек нис у чули да се краљица Викторија упокојила у Господу пре стотинак година. Лондон је права архитектонска папазјанија која би вероватно из гледала бизарно било где осим у самом Лондону. Зграде џорџи јанског и викторијанског стила се још увек држе, али као да им колена помало клецају под на летом разних стакленаца по пут „Краставца“ (Gherkin) или „Крхотине“ (Shard). У
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Хејстингс У овом помало успаваном примор ском градићу, по којем је назив добила чувена битка из 1066, риболов и данас има значајну улогу. Место има највећу риболовну флоту која се у море пори њава са пешчане обале, а не из лучких вода. Одређену дозу живости у место уноси традиционални Дан пирата (Pira te Day), у јулу, када се ту вијоре стотине сликовитих застава са представом ло бање и укрштених костију, познати Jolly Roger.
све то умешала се и градска жичара као нова атракција у Ист Енду (East End) ко ју су финансирали „Air Emirates“, па не чуди што се путницима у кабинама пре ко звучника обраћају стјуардесе речима: „Thank you for flying by Emirates.“ Лондонски такси, тјуб (tube) и даблде кери (doubledecker) на копну и клипери (clipper) на Темзи (Thames) савршено повезују све делове града па савладава ње огромног простора не представља те шкоћу. Оно што човека заиста може да измучи је одабир приоритетних циљева за обилазак... British Museum, Tate Gallery, Victoria and Albert Museum, Tower, Natu ral History Museum, Shakespeare Theatre, Royal Albert Hall, Backingham Palace, To wer Bridge, Big Ben, Hyde Park... и зашто не – пабови који маме на сваком углу. Ах, да не заборавимо и Херодс (Harrods), ку похоличарски рај али само за оне чији џепови имају дно близу ципела. Бег из таквог мегаполиса води нас у оно што бисмо назвали провинцијом, без икаквих пежоративних конотација. СТОУНХЕНЏ, СТАРИ САРУМ, СОЛЗБЕРИ... Барвик Сент Џејмс (Berwick St. Ja mes) – сеоце као из романа Агате Кри сти (Agatha Christie). Недостајао је само Поар о (Poirot) и његови усукани бр чићи како се помаљају иза неког угла. Кућице окружене цветним вртовима, речица која протиче кроз дворишта сеоских имања, паб из XVIII века, сме штај у некадашњој властелинској кући у којој цигле одевене у штрикане „пи џамице“ придржавају собна врата да се не затворе. У собама кревети као за Гуливера у Лилипут у па силазак са кре
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
31
П ОС ЕТ А
Поглед ка Солзберију
Стоунхенџ
32
вета представља подужи пад до пода. Витална осамдесетогодишња власни ца данас сама послужује традиционал ни english breakfest. Сребрни прибор за јело, начичкан безбројним жиговима и монограмима, толике је тежине да је употребљив и за јутарње разгибавање. На сваком кораку амбијент провинције у којој као да је време заустављено пре почетка индустријске револуције. Околина Барвика баштини три ве ома позната локалитета који повезују праисторију са антиком и средњим ве ком. Стоунхенџ (Stonehenge) са својим кругом камених монолита и даље је у великој мери загонетка за истраживаче
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
и неодољив мамац за радозналце. Пра стара опсерваторија, сакрално место или и једно и друго? Одговори се кри ју код градитеља који својом вештином оставише потоњим покољењима сећање на себе. Аутомобили на некада култном простору, шкљоцање фото-апарата и до викивање џандрљивих туриста повре мено разбијају магију коју са собом Сто унхенџ носи скоро пуних 5.000 година. Стари Сарум (Old Sarum) предста вља остатке утврђеног насеља градин ског типа које је било брањено и дубо ким ровом. На том локалитет у живот је трајао од гвозденог доба чак до XIX века, а смењивали су се и Римљани, Сак сонци, Викинзи, Нормани... Иако Сарум више пружа својом историјом него ви дљивим архитектонским остацима, изу зимајући саму земљану фортификацију, посета њему је улазак у предворје обли жњег Солзберија (Salisbury) чија кате драла доминира усталасаним зеленим падинама ниских брежуљака. Солзбери је дом монументалној цр кви чије пуно име гласи Cathedral Church of the Blessed Virgin Mary. Као да њена сопствена лепота није довољна, у свом окриљу она чува најстарији сат на свет у, чије гвоздено срце непрестано откуцава нашу пролазност од 1386. године, као и
онај најбоље сачувани од четири препи са Магна Карте (Magna Carta), који се сви налазе баш у Енглеској. Катедрала је и благослов и „зла коб“ Солзберија јер баца у засенак све остало лепо што би било вредно помена и времена утроше ног за обилазак. БАТ, БОДИАМ, БАТЛ... Бат (Bath) своје постојање дугује Ри мљанима који га основаше као бању
на термалним изворима на обали реке Ејвон (Avon), под именом Aquae Sulis, око 60. године нове ере. Изгледа да су Римљани као познати хедонисти вред ности тог места сагледали много пре са мих Енглеза јер Бат постаде популаран као бањско место тек у џорџијанском периоду, у другој половини XVIII и пр вој половини XIX века. Ипак, постоје подаци који казују да су у бању током средњег века долазили сви који су од то плих вода очекивали чудотворно исце
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
Катедрала у Солзберију
Катедрала у Солзберију и скулптура легионара у Бату
33
П ОС ЕТ А
34
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
љење. Улазак у базен у одећи остављао је чуварима на крају дана пуно посла јер су са површине воде мрежама скидали скраму разног отпада и прљавштине ко ји тешко да су доприносили лековито сти тог надалеко чувеног места. Данас је Бат на Унесковој (UNESCO) листи свет ске култ урне баштине. Бодиам (Bodiam), Батл (Battle) и Хеј стингс (Hastings) следећа су три изазова. Замак Бодиам лежи успаван у зеленој питомини источног Сасекса (East Sus sex). Водом напуњен јарак који окру жује монументалне зидине некада је био непремостива препрека освајачима жељних плодова туђег труда и муке, а можда и туђих освајачких похода. Данас је јарак дом јапанским кои шаранима и паткама. Данашњи градић Батл је простор на којем се одиграла историјска битка по зната као битка код Хејстингса. Још је дан пример да се неко или нешто кити туђим перјем. Но, шалу на страну. Битка се одиграла 14. октобра 1066. године из међу норманско-француске и енглеске војске. Победа норманске војске је у ве ликој мери условила каснија дешавања која су обележила енглеску историју. Нормани су наставили своје освајање острва, што је довело до далекосежног мешања норманске и енглеске нације. Страсти гоњене сопственим доживља јем и тумачењем историјског догађаја оставиле су траг на спомен плочи која опис ује исход боја, а која је данас нагри жена тврдим зубом нечијег осветничког пијука. Брајтон (Brighton) – „Kan (Cannes) i Nica (Nice)“ југоисточне Енглеске. Шљунковите плаже и челично-дрвени
Краљевски павиљон Да у Брајтону не остане све на утиску вашаришта побри нуо се Хенри Холанд (Henry Holland) који је 1787. почео уоб личавање такозваног Краљевског павиљона (Royal Pavillion) као места за одмор Џорџу (Georgeu), принцу од Велса (Prince of Wales). Архитекта је био инспирисан популарним индо-са раценским стилом са којим су се Енглези сусрели у Индији. Да би се „очувала стилска уједначеност“, ентеријер је уређен у кинеском стилу. Данас Павиљон привлачи пажњу као обје кат који не личи вероватно ни на један други у Уједињеном Краљевству.
молови који се попут квргавих прсти ју заривају у хладне воде Атлантика. На њима вашарска атмосфера, са вашар ским реквизитима који су ваљда исти у целом свет у. Острвска специфичност је понуда народског специјалитета – риба и пржени кромпир (fish and chips). Након обиласка ових очаравајућих и атрактивних места остаје утисак да већина њих ипак живи у благој летар гији и хипнотичкој опчињености тра дицијом. Дефиниција „Уједињено Кра љевство и остатак света“ само је део сентименталног сећања на дане моћи. Изузетак је у великој мери Лондон који као језички, култ урни и архитектонски галиматијас уноси нову снагу и живост у средину којој је потребно буђење из сна некадашње велике империјалне си ле. Ако ништа друго, данас Енглез да би јео прави кари (curry) више не мора да „скокне“ до Делхија или Бомбаја (дана шњи Мумбаи). Кари је дошао на Тра фалгар сквер.
Краљевски павиљон у Брајтону Трг у Батлу
Водсдон Манор, кућа Ротшилда
Недоумице о заслугама Водсдон Манор (Waddesdon Manor) – један је од двадесетак „скромних“ домова породице Ротшилд (Rothschield). Ако не ка породица има проблем само у пребро јавању кућа које поседује, вероватно ње не чланове не треба ни питати шта у самој кући имају. Како год, овај објекат је данас доступан посетиоцима, осим једног кри ла у које се повлачи наследник породич не империје, питајући се можда чиме ли је он сам заслужио такву благодат. То бар замишља писац ових редова док наслед ник себе највероватније не мучи таквим егзистенцијалним недоумицама. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
35
П ОС ЕТ А
36
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Каскаде на реци Ејвон, у граду Бат, Самерсет
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
37
С Р ЕД ИШ Т А У ЕФЕСУ, ГРАДУ ЧУДА, ГДЕ СУ „БОГОВИ ХОДАЛИ ПО ЗЕМЉИ“
Тајна величине и пролазности
38
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
На свом врхунцу имао је 250.000 слободних грађана и био други у старом свету. Његова тржница била је највећа, његова библиотека одмах иза Александријске, његов Артемидин храм једно од седам највећих градитељских чуда антике. Ту је последње године свог земног живота провела Пресвета Богородица, ту је проповедао Јован Богослов, ту је одржан Трећи васељенски сабор. (...) Задивљујуће су, данас, чак и његове рушевине. У њима смо пронашли мноштво чудесних занимљивости и прича за понети Пише: Милош Лазић
Фото: Жељко Синобад
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
39
С Р ЕД ИШ Т А
Целзусова библиотека (десно)
А
на толу на турском значи: пуно мајки. Тако је Анадолија добила име. То је зато, кажу, што је ту одувек било више богиња него богова, а прво место међу њима припадало је Ар темиди. О њеном значају најбоље је пи сао Херодот из Халикарнаса, данашњег Бодрума, „отац модерне историје“. Пра већи свој чувени попис највећих чуда античког света, међу првих седам увр стио је Артемидин храм у Ефес у. Иако је неодољиво мамила прелепа плажа Каднлар денизи (Женско море), најомиљенија у Кушадасију, отишли смо у Ефес по паклено врелом дану. Да ни смо, горко бисмо се покајали. Наоружа ли смо се са по флашом воде, без које се на такав излет не полази, па заузели места у малом „долмушу“, уз групицу сличних радозналаца. ЧУДО ЗА ПОЧЕТНИКЕ Успут смо из сећања извлачили иона ко скромно знање повести, па смо се присетили да је Ефес у време највећег успона, с око 250.000 слободних грађана, дакле не рачунајући робове, био други по величини град античког света и да је
Оригинали Недалеко од места где је некад био Артемидин храм, један од трговаца позива нас у страну. Заверенички показује окси дирани новчић скривен у шаци. Осврће се преплашено на све стране, ваљда да би нам ставио до знања да смо у ризичној работи тргујући баснословно вредним антиквитетима. Узалуд смо га обесхрабривали објашњењем да антички новац није имао назубљене ивице и да тај рог не може продати за нашу малу свећу. Или се претварао, или заиста није знао енглески, или је наш „српски енглески“ био исувише неубедљив за њега.
40
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
замало сустигао Александрију. Уз то, и да је у њему 431. године одржан Трећи васељенски сабор, на којем је потврђено божанско порекло Исуса Христа. Једва за прелазну оцену... под условом да је учитељ добре воље. Паметовали смо добрих пола сата, колико је трајао пут од Кушадасија, а када смо приспели – занемели смо. То чудо се заиста мора видети како би се докучила сва она лепота и монументал ност изненађујуће добро очуваних гра ђевина. А, све то уз запањујући податак да је откопан и конзервиран само два десети део града. Прича се да је то тако јер Турци нис у заинтересовани за архе олошка истраживања и очување нечега што би потврдило да им држава почива на древној хеленској земљи. На улазу се могу купити књижице с причицама о знаменитим здањима Ефе са на десетак језика, па и на лошем срп ском, мада је много занимљивије оно што у њима, из ових или оних разлога, не пише. На пример, обишли смо Одеум, или Мало позориште, амфитеатар за око две хиљаде гледалаца који је коришћен и за састанке градског савета. У ранохри шћанском периоду, хришћани су овде били „водећи глумци“ у већини пред става. Глумили су углавном храну за ла вове, или су играли у представама суро вих гладијаторских клања. Док су наши сапутници уздисали крај Хадријанове чесме, открили смо – јавни клозет! Тачније, антички јавни клозет, који би својом очуваношћу, из гледом и организацијом и данас могао изазвати дивљење и завист. Било је то сведочанство изузетног инжењерског
умећа пре више од два миленијума. Тоа лет је био намењен само мушкој клијен тели, а у њему је, у недостатку новина, била берза вести грађана Ефеса. Имао је испирање текућом водом много пре проналаска WC-а (енглеског воденог клозета). Необична конструкција отво ра и уклесани канал испред њих укази вали су на то да се власник тог чуда, из међу осталог, бавио и штављењем коже, а за то користио урин својих муштерија. У средини просторије је било купатило са термалном водом за запирање, а нај вероватније се ту могло и нешто попи ти, с ногу или седећки. ЛАКЕ ЖЕНСКЕ ЕФЕСКЕ Обишли смо остатке Целзусове би блиотеке, највеће после оне славне александријске, и открили чудан тунел који се протезао на супротну страну Мермерног пута. Гоњени радознало шћу отишли смо онамо пратећи пролаз и открили јавну кућу. Античку, нарав но. Зна се за то, ипак је реч о најстари јем занат у, али чему тунел? Закључили смо да су неверни мужеви Ефеса били најпреданији чланови библиотеке, или да су у овдашњем борделу радиле најо бразованије раденице. Или можда обо је, ко зна? На Мермерном пут у, што од луке, Аркадијана и Великог позоришта води до центра града, пронашли смо чудан путоказ за овај храм чулности и сладо страшћа. У камену којим је поплочана улица уклесани су лик жене са крат ком косом овенчане круном, босо жен ско стопало и део женске интиме који наговештава све. Шта је то говорило
путнику намернику или, чешће, мор нарима? Прво, да је реч о радњи у којој се може купити управо та роба, вешто наговештена верним цртежом (јер само су куртизане шишале кос у и ишле бо соноге). И друго, оном круном на глави му је поручено да ће у тој „занатској ра дионици“ бити услужен краљевски. Ех, какав је то маркетинг био, ваљао би нам и у овом миленујуму! Али, погрешно би било чак и поми слити да су се ефеске лаке женске злопа тиле. Таман посла. Биле су то слободне грађанке поштоване као богиње, с пра вом да саме бирају, односно да одбију своје потенцијалне клијенте, а не обр нуто, као што је то случај данас, кад смо, је л’ те, постали цивилизовани па „по словну пратњу“ бирамо преко интернет каталога. Трговачка агора има облик квадра та са страницама дугим 110 метара. Би ла је то највећа кванташка пијаца ста рог света. На њој су се мешале робе са свих страна, у ефеској луци истоваране са бројних лађа и доцније утоваране на неке друге. Ту се могло наћи свега: од златног накита и предивних тканина са истока, па преко тамнопутих нубијских куртизана с југа, вина и маслиновог уља са запада, до металног оружја са севера. Успон и пад Ефеса везани су за ову аго ру и луку. Јер, река Кајстер, негдашња Меандер, наносила је у ефеску луку муљ који се таложио столећима освајајући приобаље и стварајући мочварно тле, које је град све више удаљавало од мо ра. Данас су остаци Ефеса већ на чети ри и по километра од обале. А без луке, наравно, град је изгубио и свој значај и своје богатство. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
Улаз у јавну кућу у старом веку (лево)
41
С Р ЕД ИШ Т А У ГОС ТИМА КОД КУМЕ АРТЕМИДЕ
Једини сачувани стуб Артемидиног храма
Мермерни пут Велико позориште
Већ је споменуто да је Херодот из Ха ликарнаса сврстао и Артемидин храм у Ефес у међу седам чуда античког света, како их и данас на зивају, мада многа од њих одавно више не постоје. Не постоји ни Ар темидин храм, али је сачувано сведочан ство о том истин ском чуду. Кад смо приспели на зараван поред мочваре из ко је се некада уздизало ово светилиште, за текли смо један је дини камени стуб. Тако рећи ништа. Тај стуб може да се ви ди и на разгледници, или у сваком боље опремљеном уџбе нику историје, не мора због њега да се клипше по врелом дану овамо. А он да нас је, онако разочаране, додирнуло провиђење. Девојка и младић, наши сапутници на овом излет у, кренули су ка стубу с намером да се фотографишу крај ње га. Како су они одмицали, тако се стуб удаљавао. Јер, оно што нам је у први мах и у бистром дану изгледало мало и надохват, било је неслућених димензи ја и далеко барем тристотинак метара. И тек када су дошли подно стуба, мо гли смо да докучимо његову величину. Људи под њим су мали као инсекти под горостасним стаблом, безначајни, какви углавном и јес у, и ваљда тек ту свесни своје мере у бескрајној васељени.
Велико позориште То је амфитеат ар који прима више од 25.000 гледалаца и незнатно је мањи од „Партизановог“ стадиона у Београду. По зориште је добрим делом уклесано у монолитну стену, што би и данас био градитељски подухват без премца. У њему су „приређиване трагедије“, или са глумцима, или са гладијато рима, како кад. Међу најпознатијима који су гостовали у њему су били Агиос Теологос (свети Јован Јеванђелиста) онда, а Ше ринг, Хозе Карерас и „Ролинг стонси“ недавно.
42
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Размере Стуб на месту Артемидиног храма је, кажу, висок двадесет метара. Било их је још 127 истоветних, да придржавају кров храма широког 200, а дугачког 425 метара. У градњи храма учествовали су највећи уметници оног времена, међу којима су били и Скопије, Праксител, По ликлит, Фидија, Кресија, Сидон, Апела... Артемидин храм је, по причама савреме ника, био четири пута већи од Партено на на атинском Акропољу, а то је тешко и замислити!
Чудесни храм спалио је Херострат, потврђујући истину да сваки лудак, ако је његово недело одговарајуће величи не, може да уђе у историју цивилизације. Догодило се то управо оног дана када је македонски краљ Филип, на другој стра ни овог мора, добио синчића наслед ника. По једној легенди, кад су грађане Ефеса упитали каква им је то богиња за штитница када је дозволила да јој најве ћи храм спали смртник, луди Херострат, одговорили су да Артемида тог дана није била ту. Отишла је да прис уствује рође њу свог кумчета, Александра Македон ског. Зато је највећи војсковођа свих вре мена, протеравши Персијанце из Ефеса, пожелео да се куми Артемиди одужи та ко што ће јој саградити нови храм. Тако би и било да га љубоморни свештеници нис у одвратили од наума тврдећи да не иде да бог гради храм богу. Александар Македонски је овде, ипак, оставио дубок траг који није избледео ни доласком хри шћанства и, потом, ислама. Мит о непо беђеном Искандеру живи и међу људима мухамеданске вероисповести. Око платоа с којег смо посматрали остатке храма врзмао се буљук „послов них људи“, нудећи нам лоше штампане разгледнице и пластичне сувенире. Ако купац не би био заинтересован, трговци би се задовољавали цигаретом (по пра вилу су узимали две, ваљда да им се на ђу за после, шта ли). Хтели смо да свратимо у Селџук да бисмо фотографисали обе скулптуре Артемиде Ефеске које се чувају у локал ном музеју, али смо одустали када смо сазнали да тамо није дозвољено чак ни уношење фотографске камере. Оно најважније што одавде треба по нети и не може се фотографисати.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
43
Е К СП ЕД ИЦ ИЈ А
У џеповима У НУБИЈИ, НЕДАЛЕКО ОД ДРЕВНОГ ГРАДА МЕРОЕ, У ЦАРС ТВУ ЈУЖНИХ ФАРАОН А
времена
44
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Судан је туристички новајлија, па нубијске пирамиде, по свему изузетан локалитет, још нису запоседнуте туристичком индустријом. Још ту можете, сами на пешчаном узвишењу, гледати свитање као фараони 25. династије. У њиховим некрополама и пустињским легендама још можете тумачити тајне неба и земље, вечности и пролазности, културе и варварства. У експедицији до нубијских пирамида био је и специјални репортер „Националне ревије“ Текст и фото: Соња Лапатанов
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
45
Е К СП ЕД ИЦ ИЈ А
С
удан, краљевство црних фараона и земља са највише пирамида и култ урних знаменитости у целој Африци, најмање улаже у промоцију ту ризма, али, можда управо због тога, сва ком туристи авант уристи пружа прили ку да се осети изузетно у окриљу овог задивљујућег блага. Судан је туристич ки новајлија. Тек недавно се појавио у каталозима специјалиста за Африку и организатора студијских и туристичких путовања која обу хватају обилазак још увек ретко посећених археолошких ло калитета из времена владавине тамно путих фараона 25. династије. Посетиоци из далека у Судану су увек добродошли, мање код војне дик тат уре у Карт уму, а више код обичног света, пролазника на улицама, људи на обалама Нила, путника на трајектима и продаваца сувенира испред храмова широм пустиње. – Ви сте отворили прозор кроз који улази свеж ваздух – рече ми један про давац зачина на пијаци у близини Ме рое. – Ваше прис уство доказује да нас, тамо напољу, нисте заборавили и да свет гледа на ову страну. Његове очи су блистале, али је гово рио тихо, јер се у Судану никада не зна ко и где прислушкује. А онда је, ставив ши десну руку на срце, изговорио: – Селам алејкум, добродошли у Су дан. На путовању по Судану с нестрпље њем сам ишчекивала сусрет са „нубиј ским пирамидама“, које се налазе на локалитет у Мерое, познатом као срце древног краљевства Куш (600. пре на ше ере – 300. наше ере), сада под зашти том UNESCO-а. Мерое је постао важан центар краљевства око 300. године пре наше ере. Одатле се једно време, до 280. године наше ере, владало читавим Египтом. Мерое је био моћан, а његово богатство произлазило је из развије не производње, нарочито предмета од гвожђа, којима се трговало све до Ин дије и Кине. Извожене су и егзотичне афричке животиње, накит и текстил од памука, чија је производња досегла врх унац око 400. године пре наше ере. Мерое је био богат и златом, о чему све дочи и то што је појам нуб, корен еги патске речи за злато, изведен из имена Нубије, некадашњег краљевства циви лизације Куш. Та је Нубија, ништа ма
46
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
ње од Египта, „дар Нила“, реке која овде уистину представља извор живота. УПРКОС РАДУ ПУС ТИЊЕ И ВРЕМЕНА У краљевском граду Мерое налазе се остаци храмова, палата, споредних згра да, домаћинстава и купатила. Мерое је познат и по водоводном систему, за оно време веома развијеном, као и по начи ну наводњавања са сакиа воденицама, да би се побољшала пољопривреда у по лупустињском окружењу. Ипак, Мерое је најпознатији по некрополи, налази шту са више од две стотине пирамида груписаних у три скупине, јединствених по пропорцијама и начину градње. За пирамиде се верује да су древне гробни це краљевства Куш. Откривено је да су грађене изнад гробних комора са муми фицираним остацима покојника, богато украшеним златним накитом. Унутар нубијских пирамида нема гробница, већ се стварни гроб налази испод пирамиде и повезан је са спољним светом косим тунелом. Испред пирамиде налази се за ветна капелица из које нема приступа у пирамиду, нити у гробницу, док су зидо ви осликани ликовима краљева и њихо ве краљице-мајке Кентаке, те детаљима из неколико поглавља Књиге мртвих. Упркос „раду пустиње и времена“, хијероглифи у Мерои су јасни и дубоки, за разлику од оних у Наги и Мусаварат у, који су плитки и до данас нис у потпуно дешифровани. Нубијске пирамиде су најомиљенија туристичка атракција у Судану, мада је то овде релативан појам, јер је туризам још у повоју. Историја Судана дуго је била у сенци археолошких блага Египта, али данас у Мерои највећу привлачност чини управо драж непознатог. Осећај да си у прилици да учествујеш у открива њу дуго скриваних тајни. Уместо уоби чајених пустињских атракција, гужве, галаме, камила, изгубљених туриста и навалентних продаваца сувенира, у Ме рои може да се чује тишина и може да се буде потпуно сам са пирамидама, или у дијалогу са прошлошћу. Извесни Ах мед Јехиа, описао је то речима: „Мерое није место на коме ћете испред себе са мо видети историју, ви ћете је чак и осе тити.“ И додирнути, додајем. Краљев ске пирамиде јасно су видљиве већ са SERBIA SPECIAL EDITION 2019
47
Е К СП ЕД ИЦ ИЈ А
аутопута Карт ум–Атбара, где усамљене, као ред поломљених зуба, извирују из пешчаних дина. За овакав изглед пира мида одговорни су истраживачи и лов ци на благо, који су у потрази за златом скрнавили гробнице, но на срећу нис у умањили њихову лепот у и значај за чо вечанство. Рачунајући да се благо нала зи у пирамидама, као што је то случај у Египт у, рушили су их са врха, не знајући да се оно налази у гробним коморама. Уништавали су пирамиде узалуд! У ЗНАКУ МАГИЧНОС ТИ ТРЕНУТКА У тренутку када сам их први пут угледала биле су обасјане сунцем које
Као на старим сликама Храмови и пирамиде у Мерои изгледају као да су изгра ђени јуче, од стране људи који данас крај реке Нил дрвеним плуговима и својим мишићима обрађују поља и граде куће од блата. Наизглед, као да су управо искочили из Старог завета.
48
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
се спремало да западне под хоризонт. Небо је било обојено црвеним, златним, наранџастим и жутим тоновима, који су се лагано помешали, претварајући се у ужарену бакарну драперију. Узбуђена и задихана, стигла сам до велике дине, на чијем врх у су ме чекале веће, а доле, са источне стране, мање пирамиде. Једном је неко рекао да су пирамиде из Мерое археолошки значајне, али визуелно неу печатљиве. Већ на први поглед сам уви дела да то није тачно. Крајолик у овом пољу пирамида до минантним чини савршена хармонија масивних златних дина и црвенкасторужичастих тонова са више од тридесет пирамида. Том утиску посебно допри носи тишина и удаљеност од туристич ких путева. Мерое је место обавијено меланхолијом. Скупине пирамида, у једном компактном простору, и спозна ја да је у дугом периоду на овом месту сахрањено тридесетак краљева, осам краљица, бројне принцезе и достојан
ственици, доприносе осећају магично сти. Ходајући ћутке између загонетних пирамида, питамо се каква је то судбина задесила Мерое. Како је све то доспело до свог краја, нестало. Питања овде про гута сумрак и претећа тишина. Још увек ошамућена од синоћњег су срета са нубијским пирамидама, пробу дила сам се у цик зоре. Било је хладно и тихо. Повремено се чуо само хук ветра, који је зрна песка терао да плешу изме ђу наших шатора. Нови дан се будио, а сунце се на истоку спремало да проспе златне зраке преко окером обојених ди на. Брзо сам се попела на врх гранит ног брега, да бих уживала у погледу на пирамиде које ће јутарње сунце затећи у загрљају са песком. Пирамиде из Ме рое, гробнице нубијских црних фара она, удаљене безмало хиљаду километара од египатске границе и Асуанске бране, заблистале су преда мном свом својом лепотом. Ванвременски дожи вљај. Испраћени из нашег логора ве
тром који се поигравао с песком, крену ли смо кроз пустињу ка неким другим нубијским некрополама и пирамидама и величанственој стени Џебел Баркал. Све док се нис у изгубиле из вида, по гледом сам пратила пирамиде из Мерое, које су драматично израњале из загрљаја црвенкастог песка. Имала сам срећу да видим ово археолошко благо и доживим да га макар на тренутак имам само за себе. Посетиоци у будућности, сигурна сам, мораће Мерое да деле са многима другим. Као у Египт у, испред храмова и пирамида стајаће у дугим редовима, че кајући да завире унутра.
Мајсторство и пролазност Уочљиви су и многи примери различитих грађевинских стилова, који се могу сврстати у различите типове пирамида: степенасте, глатких површина, обликованих углова, мешаних стилова... Током векова неке детаље на храмовима и пира мида нагризла је пустиња, а много тога прогутао је песак. За остало су се побринули пљачкаши гробова.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
49
Н А
С Т АР О М
М ЕС Т У
У КРАКОВУ, ВАЖНОЈ КУЛТУРНОЈ И ДУХОВНОЈ ТАЧКИ СЛОВЕНСКЕ ЕВРОПЕ
Уз нешто
златпра ног ха
50
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Симболи старе пољске престонице, замкови и храмови, један од најстаријих универзитета и највећих тргова, знаменити људи и ремек-дела, жива вода велике реке, сведочанства из времена кад су Словени били свеснији себе и солидарнији... Све се то слива у жамор овог лепог града пуног младости и ведрине, тако блиског и тако непатвореног. Истраживали смо чиме нас то привлачи, вековима већ Пише: Милош Матић
Краљевски замак и катедрала на брду Вавел
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
51
Н А
С Т АР О М
Ринек, главни градски трг, кажу, други по величини у Европи Позориште Јулијуса Словацког
М ЕС Т У
Л
егенда каже да је имао седам гла ва. Живео је у дубокој пећини на месту изнад којег се данас диже замак Вавел. Био је страх и трепет тај Смок Вавелски, змај. Да би га умилости вио, краљ Кракус му понуди жртву: да му сваког месеца буде принета по јед на девојка. Али, као што то обично бива, жртвени ред дошао је на краљеву кћер ку, принцезу Ванду. Краљ, очајан, пону ди руку своје кћери ономе ко се одважи да се супротстави змају и спасе принце зу. Млади шегрт, опчињен принцезином лепотом, сковао је план како да побе ди змаја. Напунио је јагње сумпором и оставио га испред јазбине немани. Не премишљајући се много, змај је хала пљиво, са свих својих седам глава, појео јагње. Потом га обузе страшна жеђ, те се спусти на Вислу и „попи пола реке“. Од толике воде надуо се и распрснуо. Змаја тамо више нема, али легенда траје. Занимљиво, и данас испод замка Ва вел можемо да видимо пећину у којој је, кажу, обитавао Смок Вавелски. ВРТЛОЗИ ИСТОРИЈЕ
Камиеница
52
Краков се налази на реци Висли, у Малопољском војводству. Насеље се ту, дабоме, помиње још у каменом добу. Према неким тумачењима, видимо га на Птоломејевим мапама из II века наше ере. Насеље на брду Вавел се у IV веку помиње као важно словенско средиште. Хроника: „Садашњи град настао је у VII веку. Најстарији до данас сачува ни писани помен имена града потиче од Ибрахима ибн Јакуба из 966. годи не. У њему је Краков описан као важан трговачки центар који је контролиса ла прво Велика Моравска (876–879). Чешки војвода Болеслав заузео га је 955. године, а пр ви изабрани пољ ски владар Мје шко I преотео од Чеха и уврстио у посед династије Пјаст. (...) Краков је био престони ца Пољске од 1038. до 1596, државне заједнице Пољ ске и Литваније од 1569. до 1596, под SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Име Име овог града потиче од кнеза Кра ка, митског јунака који се појављује у још неким словенским традицијама, нарочи то у чешким легендама (Краков је у сред њем веку неко време и био у саставу Чешке). Реч је, по свој прилици, келтског порекла. Према археолошким налазима, Келти јесу насељавали и овај део Европе. То потврђују и римски списи. По другој верзији, Краков је добио име по Круку, што означава „особу са птичијим именом“. Кажу да се то име „че сто јављало у словенским кнежевским породицама“.
ручја слободног града Кракова од 1815. до 1846, Великог војводства Краков од 1846. до 1918. (...) Обновом универзи тета и оснивањем нових култ урних установа, у пољској ,другој републици‘, Краков је током XX века потврдио своју улогу главног националног академског и уметничког центра.“ У Кракову је још 1364. основан уни верзитет, најстарији у средњој Европи после оног Карловог у Прагу. Од XIV до XVIII века овде су крунисани пољски краљеви, укључујући и Казимира III Ве ликог, последњег владара из династије Пјаст, пољског ујединитеља, доносиоца законика познатог под именом Стату ти Казимира Великог. Богат и леп, ва жна култ урна и духовна тачка на мапи словенске Европе, град је често бивао на удару сваковрсних освајача. Више пута тешко је разаран, као 1241. од Монгола или 1655. од Швеђана, и најчешће обна вљан у пређашњем облику. Само у XVI II веку освајан је од пруске, шведске, ру ске и аустријске војске. У таквим историјским превирањи ма многи су у овом граду, старијем и од саме Пољске, оставили траг. Углавном ране и ожиљке, уз нешто златног праха. Монголи, Татари, Швеђани, Немци... Због такве историје, која живот често претвара у искушење и каљење, скоро свака кућа у старом граду краковском има своју приповест. Фасаде су им ве ома лепе, у мешовитим стиловима. Од средњовековне архитект уре, улица под калдрмом које подсећају на неке старе београдске, преко ренесансних и барок них здања, до оних у знаку низа касни јих стилова.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
53
Н А
С Т АР О М
Краљевски комплекс на Вавелу, поглед са Висле
54
М ЕС Т У
КОРАЦИ КОЈИМА ПОС ТАЈЕШ ОВДАШЊИ – Сваки туристички водич овде ће вам отцвркутати тај низ: Вавелски за мак и катедрала, цркве светог Јосифа, светог Адалберта, светих Петра и Па вла, Базилика свете Марије, трг Ринек, Јагелонски универзитет (где је студи рао ваш Иво Андрић), Флоринска и улица Канониза (где је живео и Карол Војтила, касније папа Јован Павле II), Барбакан, Сукјењице, Театар Словац ког, парк Планте, Мајн сквер – упућу је нас Ана Бексињски, млада сликарка која је студије завршила у Кракову и ту „остала заувек“. – То јес у важна и лепа ме ста, заиста их вреди видети, ако успете да се пробијете кроз ма се туриста, који у ове предновогодишње да не напросто преплаве и притисну град. Али, не мање важно, треба ослу шнути и она скровитија ме ста, где овај град пулсира својим дубљим осећајима и тананијим нитима, својом новом креативношћу и младошћу. Као неком чароли јом, чим закорачите на улицу постаје те овдашњи. SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Малопољска То је име за историјску област у ју жном и југоисточном делу данашње Пољске, у горњем и делу средњег сли ва Висле. Простире се од Карпата на југу до Пилица и Вјепжа на северу. На западу се граничи са Шлеском, на северу са Ма зовијом и Подласем, на истоку са Украји ном. Од 1999. Војводство малопољско је једно од шеснаест пољских војводстава, што је унутарња административна једи ница. Главни град те области је Краков.
Не чуди што су многи великани европске култ уре били повезани са Краковом. Када шетате овим градом и удубите се у њега, као ми ове зиме, онда није тешко наслутити шта су та кви мајстори налазили овде, далеко од својих завичаја. Важне сусрете са овим градом имали су Гете и Лист, Балзак је становао у хотелу „Под ружом“, свраћа ли су Хамваш и Шопен. Овде је рођена Вислава Шимборска, овде рођен, жи вео и умро Јан Матејко, велики пољски сликар. Овде је сахрањен Адам Миц кијевич, чувени песник, који 1841. на Француском колеџу у Лозани предава ње о старом српском песништву завр шава речима: „Време је да се растане мо са историјом српске књижевности... Тај народ ће и даље живети затворен у своју златну прошлост, предодређен да буде музичар и песник целог сло венског племена, не предосећајући чак
ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена.“ Краков се може похвалити и својим богатим култ урним и уметничким ри зницама. Плени нас ретким рукописима и скупоценим предметима, оригинали ма ремек-дела. Поменимо, тек као под стицај, Да Винчијеву Даму са хермели ном или Рембрантову слику Пејзаж пред буру. Када стигнете до њих, отвориће вам се и остало. СЛОВЕНСКА ВЕЗА „Мучно ми је од задаха тамјана и ста рине, боли ме глава од мемле и очи од дуга гледања.“ Тако је млади Иво Ан дрић, касније једини српски нобеловац, у први мах доживео Краков, у који је тек дошао да студира, „усхићен и пома ло изгубљен“. Осим о богатој историји града, Андрић је после посведочио и о бурној савремености. Његова писма из Кракова пуна су чуђења и радознало сти, настојања да разуме тај град и свет, да проникне дубље. Како и сам каже, ту је провео неке од својих најлепших го дина и стекао многа познанства. За вре ме студија на Филозофском факултет у Универзитета у Кракову Андрић је жи вео код породице Ижиковски, „у скром ном собичку једне сиве куће у тихој и помало мрачној улици Бонеровској бр. 12/II“. Многи сматрају да је управо лепа Јелена Ижиковски она „Јелена, жене које нема“ из Андрићеве приповетке.
Треба поменути и везу између Кра кова и знаменитог српског ратног пи лота Тадије Сондермајера (1892–1967), хероја из Првог светског рата, првог српског ваздухопловног инжењера и једног од оснивача цивилног ваздухо пловства код Срба. Истина, он је рођен у Београду, али је по оцу пореклом из Пољске. Његов отац др Роман Сондер мајер (1861–1923), лекар и професор на Катедри за хирургију Краковског уни верзитета, доселио се у Београд 1886. Оженио се Станиславом Ђурић, кћер ком генерала Димитрија Ђу рића, министра војног. Тадија, једно од њихово четворо деце, из Балканских и Првог светског рата донео је многа одликовања. Један је од оснивача националног „Аероклуба“ и „Аеропута“, пре тече ЈАТ-а и „Ер Србије“. Тако је још једна важна краковска нит уплетена у српску историју. (Ви ше о Тадији Сондермајеру мо жете прочитати у Националној ревији број 71.) Не сметнимо с ума: име овог града налазимо и у презиме ну Станислава Кракова (1895– 1968), ратног хероја и писца нај бољег српског романа о Великом рат у. И његов отац је пољског по рекла, дошао је у Србију тако ђе у последњој четврти XIX века и био лични лекар краља Петра. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
55
Н А
С Т АР О М
56
М ЕС Т У
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
ГРАД ЗА МЛАДЕ „Пољска је за мене остала необична и вољена земља из моје најраније младо сти. (...) Све то личи на почетак бајки и носи дух и тон дечјих причања: Па онда дођоше у један вееелики грааад! (...) И све је било тако необично и тако давно, да тај Краков моје младости и није више за мене један одређен, конкретан град, него више једно стање духа, један од оних великих неостварених снова које човек носи кроз живот као најстварнију стварност.“ Опет Андрић. Тако је, након много година, описао младост у Кракову. Као универзитетски град, Краков је и данас пун младости. Све овде врви од живота до касно у ноћ. Млади долазе из свих крајева Европе, и на студијске бо равке, и у проводе, туристички. Крајем децембра 2018. срећемо на краковским улицама и трговима више група младих из Србије. Лепо им је овде, кажу. Град одише култ уром, креативношћу, сло венском ведрином. Плени непатворено шћу. На сваком кораку осећа се дубина и озбиљност традиције, али јој се Кра ков, како би то рекао Елиот, увек враћа на нов начин. Где је младост, ту је и забава. Има до ста ноћних клубова који примају и по више хиљада људи. Провод је одличан и траје до зоре. Од овдашњих специјал них пића издвајамо коктел „луди пас“ (mad dog), који се састоји од вотке, ма лине и табаско соса, што га чини веома јаким. Занимљиво, пушење је забрањено на јавним местима, као и отворено но шење алкохола на улици. Постоји само један паб испред ког је дозвољено пуше ње. Зове се „Пас у магли“ (Dog I the fog). – Иако се вотка везује претежно за Русију, она је и пољско национално пи
ће – подвлачи Ана Бексињски, да не буде неке забуне због наше ра сејаности. У кафаницама око тр га Ринек, који је други по величини у Евро пи, могу да се про бају нека традици онална пољска јела. Бигос, пироги, коба сица, котлети, голоб ки (врста ролница од купуса), зрази (врста ролата), печења, чорбе од краставца, печурака, па радајза, рос ул (варива од меса), журек (кисела чорба од пшенице), флаки, баршч... Са врха катедрале на том тргу повремено се може чути труба. Она је део старе краковске традиције. Приповеда се да је управо звук трубе, у давнини, разбудио успавани град у цик зоре и спасао га од подмуклог напада непријатеља. Краков данас има 766.000 становника и други је по величини у Пољској. Мно ги с разлогом сматрају да је најлепши у земљи и да је кључни култ урни центар. Рекосмо, у више наврата био је и пољ ска престоница, а од 1978. његово ста ро средиште је под заштитом Унескоа. Због те лепоте, култ урне утемељености и словенског шарма, као и због међу собних веза данашњих и давнашњих, Краков има нарочит у привлачност за људе из српских земаља. То можете лако закључити и из овлашних туристичких статистика, као и из ослушкивања жа мора на тргу Ринек.
Грб династије Пјаст, детаљ
Кочије за туристе и пољски улични музичари
Сунчев сат у вавелској тврђави
Разум евање Пољаци су ревносни католици. (Кра ковски надбискуп Карол Војтила је 1978. изабран за првог словенског папу Јова на Павла Другог и првог неит алијанског папу после четири и по века.) Судећи по нашим краковским искуствима, и не само нашим, они самосвеснији Пољаци веома поштују Србе и добро разум еју културноисторијску и геополитичку суштину зби вања у српским земљама.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
57
Д О М
У КУЋИ АНТОНА ПАВЛОВИЧА ЧЕХОВА (1860–1904), У ЈАЛТИ, НА КРИМУ, ОВЕ ЗИМЕ
Бело гнездо на Црном мору
Градња „Беле даче“ завршена је у децембру 1899, пре тачно сто двадесет година. Велики писац лично је надгледао градњу и у тој кући живео до маја 1904. Сам је подигао врт, бирајући биље тако да током целе године нешто цвета. Овде је угошћавао великане руске културе, попут Рахмањинова и Шаљапина, Буњина и Горког, Станиславског и Левитана. Кућа одише чеховљевски: једноставношћу, скромношћу, добрим укусом. Учини се да ће се и сам Антон Павлович сваког часа однекуд појавити Пише: Анастасија Мрђеновић
58
Д
ом великог писца данас је једна од најпосећенијих тачака на кул турној мапи Јалте, најпопулар нијег туристичког града на Криму. Овај изузетни кутак и данас дише у живопи сном окружењу, крај мора, усред цве ћа и четинарских мириса, с погледом на моћне плаве планине. Крајем XIX SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
и почетком XX века ту је била права уметничка оаза – средиште окупљања знаменитих сликара, писаца, песника и музичара руског сребрног века. Антон Павлович Чехов је ову кућу саградио за себе и своју породицу када се његово здравље озбиљно погоршало. Још као млад али већ запажен писац, он
је неко време боравио на Криму у гости ма код великог издавача Алексеја Серге јевича Суворина. У лето 1888. живео је месец дана у Сувориновој дачи у Фео досији. Годину дана касније боље је упо знао Јалт у, али тада још није могао ни да претпостави да ће последње године свог живота дочекати баш ту. Тачно десет година после, уморан од туберкулозе коју је вукао од младости, здравља додатно нарушеног путовањем на Сахалин, писац купује близу Јалте, у месту Верхња Аутка, земљиште повр шине 3.700 квадратних метара. Није ту било никаквих грађевина, само напу штен виноград. Требало је уложити пу но труда да се уреди терен за изградњу куће. Чехов, увек благонаклон према по четницима, пројектовање куће поверио је младом и талентованом архитекти Шаповалову, који је тек завршио сту дије у Москви. Упознали су се у нај лепшој јалтинској књижари „Синани“, где је Чехов долазио скоро сваки дан да прелиста најновије књиге. Врло брзо су се спријатељили, па је Антон Павлович предложио Шаповалову да изгради за њега кућу у Јалти. Из успомена самог архитекте, који се звао као Толстој – Лав Николајевич – сазнајемо: „Признајем, већ сам успео да заволим Антона Павловича и да се душевно вежем за њега, па ме је ова ње гова понуда, без обзира што је ласкала мом самољубљу, ипак уплашила... Али он је са својом карактеристичном осе тљивошћу приметио моје колебање и обновио свој предлог. Шта да се ради,
прихватио сам. Сутрадан сам посетио Антона Павловича у његовом стану у кући госпође Иловајске. Овде сам пр ви пут видео Марију Павловну (сестру Чехова – нап. аутора). Антон Павлович је наложио да урадим пројекат зграде и изложио своје захтеве. Кућа треба да бу де веома скромна, једноставна, пријатна и удобна.“ По речима Шаповалова, у осмишља вању пројекта учествовали су и сам Че хов и његова сестра. Изградња је трајала мање од годину, а сваки дан долазили су Чехови да помогну радницима и над гледају радове. Антон Павлович се, упо редо, са одушевљењем бавио уређењем околног простора. Дуго би проучавао часописе о баштованству, па из разних делова света наручивао саднице племе нитих сорти биљака и растиња. Његов јединствени врт цветао би током целе године, што је и било Чеховљева главна идеја. Свако дрвце је засадио својим ру кама, с великом радошћу.
Фото: Краљевски ред витезова и Архива НР
ВОЛЕО ЈЕ ДА УГОС ТИ У децембру 1899. кућа, касније назва на „Бела дача“, била је спремна за усеља вање. Чехов је јавио родбини: „Јалтинска кућа је веома добра. Боља и не треба да буде. Собе су мале, али то не смета ње ном изгледу. Отвара се прелеп поглед на све стране.“ Поглед је заиста био диван. Нарав но, отварао се ка мору, са десне стране видела се планинска речица, са осталих страна виногради и шуме.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
Део Чеховљеве дневне собе Кутак са фотографијама и драгим ситницама
59
Д О М
Станиславски са својом трупом у посети код Чехова у Јалти
Јосиф Браз, Портрет Антона Павловича Чехова, 1898, насликан управо у време градње куће у Јалти
У унутрашњости куће осећала се права руска душа, скромна и присна. Од почетка је ту створена и до данас сачу вана танана топлина. Изгледа да „Бела дача“ још увек памти изузетно госто примство свог домаћина и целе његове породице. И ми смо ове зиме, тачно сто двадесет година касније, дошли у госте код тог пожртвованог лекара, незауста вљивог добротвора, генијалног писца и надасве доброг човека. У овој кући Чехов је живео од 9. сеп тембра 1899. до 1. маја 1904. Кућа има девет соба. У приземљу је трпезарија, а три собе око ње биле су намењене пријатељима и рођацима. На спрат у су кабинет и спаваћа соба писца, дневна соба и соба мајке Чехова. У ма лој кули у поткровљу живела је Марија Павловна. Здање има седам спољних врата, што већ довољно говори о друштвености и отворености домаћина. Прва простори ја у коју улазимо је трпезарија. Овде, као и у целој кући, сачуване су личне ствари породице Чехов: огроман сто, самовар
Етида У ниши каљеве пећи привлачи поглед једна чудесна ма ла слика, израђена на картону. Једне вечери, гост породице Исак Левитан, генијални сликар руске природе, угледао је ово удубљење и добио инспирацију. Исте вечери је насликао и оставио домаћину за успомену етиду, на којој видимо стогове сена у ноћном пољу.
60
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Боравак Припадници српског Краљевског ре да витезова и сарадници „Националне ревије“ боравили су на Криму у децем бру 2018, на позив Републике Крим. Том приликом посетили су и кућу Антона Па вловича Чехова у Јалти. Тако ови записи стижу пред читаоца.
Антона Павловича, у орману је аутен тично пос уђе и породична реликвија, мајчин мираз – дивне чаше из којих се пио шампањац на свадби пишчевих ро дитеља. Пажњу привлачи и портрет Пу шкина. Добила га је на поклон Марија Павловна, па убрзо уступила брат у, који је желео да има код себе слику омиље ног писца. Са обе стране пећи, на зиду видимо два пејзажа, радове Марије Па вловне. Њене слике се налазе и у другим просторијама. Ту је и Чеховљев портрет, слика са фотографије из 1902. Предивна соба са два прозора, са по гледом на врт, море и чаробну долину горње реке Учан-Су, припадала је Олги Леонардовни Книпер, Чеховљевој су прузи, глумици московског позоришта (МХАТ). Упознали су се у позоришту, када је она играла царицу Ирину у пред стави А. Толстоја Цар Феодор Иоанович. Веома му се допао њен глумачки дар. За бележио је: „Ирина је, по мени, величан ствена. Глас, племенитост, душевност –
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
61
Д О М
Телефон и клавир у Чеховљевом дому
тако је лепо, да ме је чак грло засврбело. Да сам остао у Москви, заљубио бих се у ову Ирину.“ После две и по године, 1901, венчали су се и брзо заједно дошли у Jалту. ДОЛАЗИЛИ И ЖДРАЛОВИ Пре тога у овој дивној соби боравили су пријатељи, који су долазили у мало дужу посет у домаћину. На пример, ов де су живели млади писци Куприн и Бу њин. Овај други писао је Чехову у Ницу: „Овде је баш тихо, време је благо, баш сам лепо одморио ових дана у Вашем дому. Не могу да се нагледам плавог за лива на крај ваше долине. Ујутру, моја соба је пуна сунца.“ Данас у овој просторији видимо мно штво личних ствари које су припадале Олги Книпер и самом Антону Павлови
Баштован Врт Чехова до дан данас изгледа величанствено и не пре стаје да цвета од пролећа до зиме. Када прођете кроз њега и стигнете испред куће, можете видети ружу која се вије уз зид. И њу је засадио Антон Павлович. Башта је 2008. године опле мењена новом сортом руже „чехов“, коjу jе створила францу ска фирма „Мејан“. И даље су ту Чеховљеви кедри, ловори, ива, магнолија, бамбуси, чемпреси и дудови. Антон Павлович је волео да говори: „Да нисам писац, био бих баштован.“
62
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
чу. Ту су њене фотографије и три вели ка портрета, један њен и два његова. По следњи пут госпођа Чехов боравила је овде 1953. Надживела је мужа педесет пет година. Била је најбоља глумица у свим великим женским улогама у Чеховљевим драмама, за његова живота и касније. У другим собама у приземљу, разгле дамо ствари које су припадале рођаци ма Антона Павловича. Нис у ту стално живели, али су понекад долазили у по сет у. На полицама стоје књиге које су његова браћа написала. На сточићу је фотографија братанца Мише, касније великог глумца Михаила Чехова. На спрат у, у кабинет у писца види мо његов радни сто, на којем је написао већину својих дела. На столу мноштво предмета који су припадали Антону Па вловичу. Међу њима су прелепи свећ њаци, мастионица, лекарски календа ри, кримски водичи, стетоскоп, печат са натписом „А. П. Чехов“. Просторија оди ше „чеховљевском атмосфером“: једно ставност, скромност, отменост, добар укус. Овде је Чехов написао драме Три сестре, Вишњик, приповетке „Архије реј“, „Дама са псетанцетом“ и друге. Према успоменама Куприна, Чехов је ретко ручао сам, стално је примао не ког код себе, волео је да угости. На кла виру у дневној соби свирала је његова
супруга, али и Сергеј Рахмањинов, А. А. Спендиаров, уз клавирску пратњу пе вао је Фјодор Шаљапин... Чехова су са задовољством посећивали редитељи К. С. Станиславски, В. И. Немирович-Дан ченко, глумица В. Ф. Комисаржевскаја, писци В. А. Гиљаровски, Иван Буњин, Максим Горки, А. И. Куприн, сликар И. Левитан и многи други... Љубав из срца Антона Павловича осећали су не само људи, него и живо тиње. Удомио је у свом дворишту три пса луталице и једног рањеног ждрала. У једном писму, Чехов пише жени у Мо скву: „А кише и даље нема. Ждрал је ту жан. Волим те.“
Завршићемо нашу причу речима Део дневне управнице куће-музеја Јулије Долгопо собе лове Георгијевне: „Радим овде више од двадесет годи на, и до дан данас осећам да се налазим на чаробном месту. Овде се спојила ве личанствена руска култ ура и чиста душа скромног руског човека. Први директор музеја била је Марија Павловна Чехова, која је више деценија бринула да се све аутентично у кући сачува. Посетиоци че Чехов са сто имају осећај да су путовали кроз вре Толстојем, ме и дошли у посет у Антону Павловичу са супругом у његовом породичном гнезду, па су се и у свом затекли у кући сами, док се он лагано враћа из шетње по кеју... Дођите и Ви.“ јалтинском врту
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
63
П Р ЕК О
64
П Л ОТ А
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Са реком изнад главе У ЈАЈЦУ, КРАЈ ВОДОПАДА У ЦЕНТРУ ГРАДА
Његову историју и лепоту никада нисмо добро сагледали због авнојевских идеолошких копрена којима је био обавијен у комунизму. А овај град на ушћу Пливе у Врбас, „континентални Дубровник“, засновао је у XIV веку још Хрвоје Вукчић, до врхунаца га развили Котроманићи. У језику га овековечили Хенрик Ренер, Евлија Челебија, Никола Шоп. Мошти Светог Луке овде је донела Јелена Бранковић. И данас град чувају његове зидине, планине, воде, стећци. Толкиновски и старословенски идиличан, у Дејтону је остављен на рубу Српске, са спољне стране Пише: Илијана Божић
У
срцу Босне, тамо гдје се Плива улива у Врбас, смјештен је овај стари краљевски град. Музеј под отвореним небом који привлачи љепо том и култ урно-историјском баштином. Прожет шумом задивљујућег водопада, окружен је планинама, ријекама, језери ма, пун споменика природе и култ уре. Писана документа свједоче да је до лина Пливе и Врбаса била настањена још у античко доба. Међутим, град Јајце се развија у XIV и XV вијеку. Најстари ји сачувани писани спомен имена Јајце потиче из 1396. године. Уз име Хрвоја Вукчића Хрватинића, владара Западне Босне и Далмације, који се сматра уте
мељивачем града, тада је стајало „конте од Јајца“. Према ријечима Анте Бртана, директора Агенције за култ урно-пови јесну и природну баштину и развој ту ристичких потенцијала града Јајца, сма тра се да је Тврђава саграђена у вријеме када је Хрвоје Вукчић имао изражене контакте са Владиславом Напуљским. Предање вели да је тврђава грађена по узору на напуљски двор, Кастел Деуо, што у преводу значи тврђава јаје, па је тако и Јајце добило име. По другој ле генди, име Јајце потиче од јајоликог об лика брежуљка на којем је направљена тврђава. Трећа легенда, најмање вјеро ватна, каже да су неим ари приликом зи SERBIA SPECIAL EDITION 2019
Водопад и стара тврђава у градском језгру Јајца
65
П Р ЕК О
Катакомба
П Л ОТ А
дања тврђаве у везивни материјал ста вљали јаја ради јачања структ уре, па су она ушла и у име. Запис о Јајцу оставио је 1660. и Евлија Челебија. Вели да је то „врло стар град“ и да се „уздиже до небеског свода“. Опи сује градске зидине и капије, стијене, во дену копрену која се диже од водопада, пећине и воденице. „... Ето, сједити у оним зеленилом обраслим хладњацима, који се нала зе испред ових млинова, и проматрати ток као море велике ријеке Пливе, која знањем и моћи божјом протиче изнад главе, проматрати њено рушење низ стијене тако је занимљив и јединствен призор да се човјек мора дивити све моћном створитељу и остати запањен.“
Чувари града „Имају много винограда и башча. Зрак им је пријатан, а жене дражесне“, записао Евлија Челебија о Јајцу. Непробојни зид око града чине планине Ћусине, Буковица, Хум, Днолучка планина, Кик и Ранче. Пуне су ливада, потока и ријека са брза цима, вировима, слаповима, каскадама. Има доста обиљеже них пјешачких стаза, терена за брдски бициклизам, трчање, скијање, фотографисање... Има и ловачких колиба, сезонских сточарских насеља, средњовековних некропола, спомени ка... Око Јајца је откривено око 500 стећака. (Најпознатији сте ћак је гроб краља Стјепана Томашевића, на падинама Хума, неколико стотина метара од водопада.) Ту су и остаци сред њовјековних градова Винац и Комотинград.
66
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Након смрти Хрвоја Вукчића град је прешао у посјед краљевске породи це Котроманића, који су га претворили у свој стони град. Године 1461. овдје је крунисан и Стјепан Томашевић Котро манић, посљедњи владар из ове српске босанске династије и посљедњи деспот Србије (1459). Његова жена Јелена Бран ковић, кћерка српског деспота Лазара Бранковића, донијела је у мираз мошти Светог Луке, које је њен отац купио од турског султана. Оне се и данас чувају у Јајцу, у самостану Светог Луке. ПОД ПЛАШТОМ ИСТОРИЈЕ Јајачка тврђава била је тешко осво јива. И путописац Атанасио Горгицео у XVII вијеку биљежи: „... Зато имаду и хришћани који су овдје становали ову традицију, по којој га Турчин, шездесет година послије свих других градова, ни је освојио силом, него варком.“ Према легенди, Турци су, правећи се да одуста ју од опсаде, оставили пред градом ку жну одјећу. Становници Јајца узели су је као плијен и тако унијели кугу у тврђа ву. Град опустошен кугом Турци освоји ше „не потегав ни мача“. Послије су град освајали и Угари, па опет Турци, па Аустријанци... Анто Бртан прича нам да је у Јајцу 1931. пронађен и храм бога сунца Ми
тре, најстарији у Босни. Тај једноћелиј ски храм, спелеј, издубљен је у стијени и представља јединствен споменик. Ре љеф приказује бога Митру одјевеног у персијску ношњу, с огртачем који ле прша. Десном руком забија нож у срце бика. Помажу му пас, змија и шкорпи ја. Поред приказа лучоноша налазе се и двије слободне митраичке скулпт уре. О дугој урбаној историји овдје свје доче и Катакомбе, Тврђава, Црква Свете Марије... Катакомбе се налазе унутар градских зидина, код Медвјед куле. То је заправо подземна црква исклесана у живој сти јени, крајем XIV и почетком XV вије ка, по налогу војводе Хрвоја Вукчића. Желио је да то буде мјесто посљедњег пребивалишта припадника његове вој водске породице, али нико никада ту није сахрањен. У предворју, на каменим зидовима, налазе се недовршени реље фи војводе и његовог грба, те исклеса на женска фигура са љиљанима у руци. Из предворја се улази у цркву сачињену у романтичном, засвођену у готичком стилу. У поду су гробнице. Легенда каже да је у Катакомбама био подземни тунел који је водио ка во допаду. Нема трагова тог тунела, али ле генда живи у народу. Прича у тај тунел смјешта и Тита за вријеме Другог свјет ског рата, и неког дервиша-подвижника из турског доба, са мноштвом апокриф них детаља.
љубљенике у риболов, веслање, вожњу кајаком или кануом на мирним водама. Пут до језерâ води поред купалишта, идиличних излетишта и архетипски ли јепих пејзажа. На Великом пливском је зеру 1963. одржано је седмо Европско и Ванредно свјетско првенство у кајаку и кануу на мирним водама. Пажњу привлачи и низ љупких во деница изграђених на седреним праго вима између Малог и Великог пливског језера. Постоје још од турског доба и у народу су познате као млинчићи. По кривене шиндром, вјешто изграђене од храстовог дрвета, без мансарди, прозо ра и димњака. Према подацима из 1562. године, у Јајцу су тада постојала дваде сет четири млина. Легенде у вези са овим воденицама надахнуле су и Николу Шопа, важног пјесника рођеног у Јајцу. Професор Марјана Марјановић упечатљиво нам преноси бројне народне приче и вјеро вања у вези са воденицама. Има ту вила, њиховог кола, загонетне пјесме, опчи њених младих млинара, великих и ту жних љубави. (...) Одлуком Комисије за националне споменике Босне и Херцеговине, ово подручје проглашено је Националним спомеником под називом Културни крајолик – Пливска језера са комплексом млинова на Пливи код Јајца.
ВОДОПАД, ЈЕЗЕРА, ВОДЕНИЦЕ
„Чим дођеш у Јајце, походићеш твр ђаву, занимљиву толиком својом исто ријском прошлошћу. Одатле је диван поглед по овом крају. Далеко ти на за пад иде око по чаробном језеру, што се
– Јајце је у Југославији било тури стичка дестинација, чак су га звали „континентални Дубровник“. Сада има тридесет заштићених националних спо меника и сваки од њих посебна је атрак ција за туристе. Прије свега свакако је водопад ријеке Пливе, висок двадесет је дан метар, јединствен у свијет у по томе што се налази у средишту града. Одмах испод њега Плива се сједињује са Вр басом да би заједно наставили ка Сави. Посљедњих неколико година организо вани су међународни скокови с водопа да ријеке Пливе и били врло посјећени. Осим тога, Велико и Мало пливско језе ро биљеже знатан пораст броја страних туриста – каже Анто Бртан. Ова лијепа језера, највеће природне акумулације у БиХ, прави су рај за за
КРОЗ ТВРЂАВУ ДО МЕДВЈЕД КУЛЕ
Фото: Агенција за културно-повијесну и природну баштину и развој туристичких потенцијала града Јајца
Титово Јајце У Југославији су то ђаци морали знати напамет, као пјесми цу. У Јајцу, 29. и 30. новембра 1943, одржан је политички скуп познат као друго засједање Антифашистичког вијећа народ ног ослобођења Југославије. На њему је, учили смо, створена „социјалистичка Југославија“. Касније смо о свему томе сазна вали и многе ствари које су биле прећутане, па и строго за брањене. Те земље више нема, а народи који су у њу ушли још увијек се, мукотрпно, опорављају од начина на који се распа ла. А у Јајцу, у здању где је одржано засједање, и данас је Дом АВНОЈ-а. Музеј основан 1953, обновљен и поново отворен 2008. У музеју су портрети које је радио Ђорђе Андрејевић Кун, збирка цртежа Божидара Јакца, филмови, тонски записи и друга документација. О томе нам је казивала Емсада Леко, директор Музеја. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
67
П Р ЕК О
П Л ОТ А простире под окомитом стијеном. Језер ца падају у катарактама једно у друго, а обрубљена су са сјевера голим равним стијенама, с југа брдима с бујним шу мама.“ Тако је, на свом путешествију по Босни 1896, Хенрик Ренер писао о Јајцу. Архитектонски споменици увјерљи во илуструју средњовјековну умјетност и различита политичка стања у Јајцу. У доба Хрвоја Вукчића била је доми нантна локална грађевинско-клесарска радионица, док су у доба посљедњих босанских краљева у Јајцу радили мај стори из Далмације чије су одлике касна готика приморских градова и знаци ра не ренесансе. Матија Корвин у банови ну доводи мајсторе из средње Далмаци је, као и оне из мађарских крајева. – Претпоставља се да је Тврђава у Јај цу саграђена већ почетком XIII вијека, да би доцније била дограђивана и при лагођавана потребама – каже Анте Бр тан. – Била је највећа и најјача у Босни и Херцеговини. Чак ни велики освајач султан Мухамед Ел Фатих није успио да је освоји, ни након што је покорио ци јелу Босну. Одолијевала је Османлијама пуних 65 година... Тврђава је и данас сва од бедема, ка пија, кула. Грб Котроманића је из доба краља Твртка II. Са тврђаве се и данас пружа поглед на град који одише амби јентом старих босанских кућа. „Једна од најстаријих доградњи у тврђави је округла кула на јужној стра ни, у знатно нижем положају. Од ње се ушчувао само један спрат“, писао је Хенрик Ренер. „Изграђена је просто над оброном, а опасана чврстим зидинама. Ово је она кула што је прва пала Матији Корвину, те је он одатле управљао опса дом. С те су се стијене муслиман и хри шћанин срушили у понор у отимању за барјак. Доцније је кула служила као за твор и свијет ју и сада зове ,хапсана‘.“ Медвјед кула, претпоставља се, назив је добила због свог облика, чврстине и величине. Једина је кула округлог обли ка у Јајцу и спада међу најстарије грађе
Пливско језеро Воденице на седреним праговима између Малог и Великог пливског језера
Плива Евлија Челебија у свом путопису: „Онај који у подне посматра ток ове ријеке остаје зачаран. Сунцем обасјана ријека Плива, која засјаји као наџефски ка мен, и бацакање многих великих и малих риба једне за дру гом као муње, красан је и чудан призор!“
68
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
вине. Сматра се да је саграђена између 1448. и 1463. године. Једна легенда казује да су у њој живјели медвједи којима су бацани заробљеници и кажњеници, па можда и отуд име. Анте Бртан обавјештава нас о плани раној замашној обнови и заштити јајач ке тврђаве. – Унапређење туризма један је од на ших приоритета – објашњава. – Некада је Јајце имало развијену индустрију, па се није претјерано интересовало за ту ризам. Данас су се околности промије ниле и све више људи види прилику у туризму, од приватног смјештаја до из раде сувенира и угоститељске понуде. КУЛТУРА И СВЕТИЛИШТА Важно обиљежје живота у Јајцу су култ урна дешавања. – Један од најзначајнијих догађаја код нас јес у „Позоришне/Казалишне игре БиХ“ – каже Смиљка Бртан, директор Дома култ уре. – Игре су утемељене дав не 1971. и најстарији су босанско-херце говачки театарски фестивал. Фестивал духовне поезије и музике „Пливске ома хе – босанскохерцеговачко вишегласје“, у мају, утемељен је 2007. Ликовни умјет ници походе наш град у оквиру „Ликов не колоније“, средином августа. И ма нифестације као што су „Шопови дани на Пливи“, „Дани Влатка Јурића“, „Дани средњовјековља“ чине Јајце центром култ урног живота у овом дијелу БиХ. Једно од најстаријих мјеста ходоча шћа овдје је Црква Светог Иве, у бли зини града. Саградили су је дубровачки клесари у XV вијеку, у селу Подмилач је. По једном предању, додуше, црква је најприје била у селу Пшеник, на лијевој обали Врбаса, па је овдје чудом прешла једне ноћи, узмичући пред скрнављењи ма од стране Турака. „Послије тога цр кву више нико није смио дирати“, каже професор Марјана Марјановић. Прено си нам и дио богатог предања о чудима и исцељењима која су се десила на овом мјесту, захваљујући молитвама Светом Иви. Још у XIX вијеку путописци извје штавају о десетак хиљада поклоника ко ји се овдје сакупе на дан Светог Иве. Професор Марјана Марјановић за Јај це, свој родни град, каже да „лако купи и посјетитеље и туристе. А нас, своје, веже својим дахом и духом док смо живи.“
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
69
С Т АЗ Е ПЕШКЕ ДО НАЈЛЕПШЕГ ВИДИКОВЦА У ЂЕРДАПСКОЈ КЛИСУРИ
Наклон господину Дунаву
70
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Дунав је ту најшири и најужи, најстарији и најмлађи. Сав у клисурама и котлинама, сав вучји и орловски, а присан и наш. Од дубина Лепенског Вира до висина Плоча дели нас лагана једносатна шетња, за коју чак није неопх одна ни велика кондиција. За све су се побринули гениј природе и наши одлични организатори путовања. Најтежи од свега је повратак у свакодневицу, тако бледу и обичну спрам овог овде Пише: Ана Ранковић
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
71
С Т АЗ Е
У Клисури
72
М
ихољско сунце испратило нас је у Клис уру. Уз добру орга низацију туристичке агенције „Фламинго травел клуб“, то је у нашу једнодневну експедицију унело осећај радости и лакоће. Били смо мала еки па од двадесетак путника, заљубљеника у лепоте Србије, и наш минибус је био пун добре енергије. Национални парк „Ђердап“ почи ње од Голубачке тврђаве, која је била и наше прво стајалиште на овом излет у. Ту смо чули причу о Голубани, деспо ту Стефану, стени Бабакај, о храбром Завиши и лукавом Јеремији. Највише нам се допала анег дота коју смо чули од водича о краљу Александру Кара ђорђевићу који је Румунима покло нио острво на Ду наву, ближе нашој него њиховој обали, а све због „чароб них очију принце зе Марије“, будуће српске (југословен ске) краљице. Пут смо наста вили десном оба лом Дунава, кроз задивљујући Ђер дап који чине че тири клис уре и три котлине. Овако: Го клис ура, лубачка Љупковска котли на, клис ура Госпо SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
ђин вир, Доњомилановачка котлина, Ве лики и Мали Казан, Оршавска котлина и Сипска клис ура. Наш крајњи циљ био је видиковац Плоче, одакле се пружа прелеп поглед на драматичне теснаце ђердапских Казана. Успут смо посетили изузетни архео лошки локалитет Лепенски Вир. У дру гој половини XX века откривање овог локалитета одјекнуло је као прворазред на светска сензација. Убрзо је постало јасно да је то древна и велика култ ура, „прва Европа“, која је име и добила ме сту на дунавској обали где је први пут откривена. Планска градња, грађевине пројектоване на исти начин, загонетне риболике скулпт уре – како је то писао професор Драгослав Срејовић, археолог – показују „да архитекте и скулптори Лепенског Вира нис у међу својим савре меницима имали такмаце, односно да се у средњем Подунављу, у Ђердапу, током целог миленијума од 7000. до 6000. годи не старе ере налазило средиште уметно сти каменог доба.” Препуни утисака из Лепенског Ви ра, настављамо пут Доњег Милановца. Тамо нас у Центру за посетиоце Нацио налног парка „Ђердап“ чека чувар у овог заштићеног подручја. Он ће нас пратити у наставку пута. ШЕТЊА УВИС У срцу Ђердапске клис уре, на месту званом Пецка бара, изашли смо из ауто буса. У нашу ђердапску авант уру даље се морало пешице. Будући да је видико вац на који смо кренули у зони најстро
жег степена заштите, посета је контро лисана и у складу са Законом о заштити природе. Сви посетиоци у обавези су да такву посет у најаве Национ алном парку „Ђердап“, који обезбеђује пратњу чувара. Нама то не само да није смета ло, него је и вишеструко користило. Од чувара националног парка, Александра, чули смо многе занимљиве приче о Ду наву, људима овог краја, животињском и биљном свет у. Нико не може предста вити лепот у свог краја боље од мешта нина који је задовољан што је ту где је и који, упркос сталној доступности, није отупео на природне лепоте свога краја. Лаганим корацима ишли смо утаба ним шумским путем, са веома благим успоном. Лишће нам је шуштало под ногама, али још увек га је више било на дрвећу, у свим нијансама жуте, зелен касте, црвенкасте. Чувар нам је причао да се у тим густим храстовим шумама има бројне дивљачи, попут јелена, срна, дивљег вепра, медведа, вука, шакала, ли сица, куна, дивокоза, зеца. Рече нам да је ту најбројније станиште риса у Срби ји, који је веома редак у Европи. Пита ли смо га да ли је видео некад неке од тих животиња. Једна старија сапутница се уплаши да нам случајно не препречи пут неки вук, уз шаљиву опаску: „Ди вокозу, јелена, зеца, куну и лисицу бих могла да преживим, али вука... срушила бих се од страха чим га угледам!“ Насмејали смо се, али нас чувар уте ши речима да те животиње живе дубоко у шуми и да је мала вероватноћа да ће мо имати блиски сусрет са њима. Лагана једносатна шетња, у коју без напора мо
гу и они невелике кондиције, одвијала се уз приче о Дунаву, којима никад краја. – Не знам да ли сте чули за старо за нимање лоцеви, данас изумрло? То су капетани речне пловидбе који су прево дили бродове у најопаснијем делу кли суре, јер су само они могли брод безбед но да извуку, чувајући га од подводних стена, гребена и брзака. Мајстори свог заната, нис у много марили за опасно сти, говорећи да Дунав има велику моћ и да штити оне који му посвећују цео живот. Отуда то чудно одс уство стра ха код тих људи и у најтежим сит уаци јама, када су по киши или јаком ветру преводили бродове, одговорни за жи воте многих људи. Најопаснији део је био баш Мали Казан, који ћемо видети са овог видиковца. Одавно у Ђердапу нема опасних подводних стена и брза ка, јер је изградњом моћне хидроелек тране створено велико вештачко језеро, сасвим мирно. Нестали су лоцеви, али је остало пуно њихових прича и дого довштина. На обали Дунава изграђено је више потпуно нових насеља, јер су стара остала под водама реке. Једно од њих је и Доњи Милановац, који се у сво јој историји селио више пута и вратио на место где је у време великог Римског царства био каструм Талијата.
На видиковцу
Фото: Светлана Дингарац, Драган Боснић, Ана Ранковић
Ширина Моћни Дунав најшири је управо на Ђердапу, код Голупца, око седам километара, да би се код Малог Казана сузио на свега 140 метара. У ту фасцинантну слику улазимо овим путо вањем, томе смо дошли у походе.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
73
С Т АЗ Е У Великом казану
ИЗНАД МАЛОГ КАЗАНА
Слушали смо га пажљиво, испити вали о живот у данас, о туристима који крстаре Дунавом. Каже да их има доста последњих година, нарочито странаца, на иностраним крузерима Дунавом, јер Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, плован целим својим током, а ту је још девет држава кроз које протиче ова магична река. Тако, уз приче и уживање у крајоли ку, стигосмо до нашег циља, видиковца Плоче. Неколицина је скоро потрчала, нестрпљива да што пре види тај уски теснац Дунава. Захваљујући напору запослених у националном парку, видиковац је сре ђен, ојачан платформом са које смо са свим безбедно могли да посматрамо најлепши део клис уре, Мали Казан. Не свакидашњи поглед на стрме планинске литице потпуно нас је очарао. Много је живописније него на свим фотографи јама Ђердапа које смо до сада видели, сви смо се углас сложили. Размишљамо Брод испод о храбрости тих старих капетана који су лика последњег савладавали дунавске вирове – колико је велика њихова љубав према реци би дачког краља Децибела (владао ла и колико велика храброст! Чак и са тог безбедног места ограђеног видиков 87–106. године), уклесаног у стени ца, тај теснац је деловао помало застра шујуће. Поглед пуца надалеко, док нам Клисуре
74
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Дубина Дунав је ту не само најужи, него и нај дубљи у целом свом току, дубок чак 90 метара на неким местима, тако да је ње гово дно испод нивоа Црног мора.
чувар националног парка прича о риба ма које се ту лове, о смуђу и сому као го сподарима дунавских вода, о дунавском кавијару који се некада извозио у стра не земље и био изузетно цењен. – И то је прича која ће вас, поред при родних лепота Ђердапа, увести у још лепши свет његове кухиње, ловачких и риболовачких специјалитета. Не бих да се много хвалим, али код нас никад ни ко није остао гладан. Кренусмо на ручак у етно ресторан да пробамо обећане специјалитете. Ово га пута то није била риба, него ловачки гулаш од различитих врста дивљачи, дуго и зналачки куван, са специфичном мешавином зачина која му је давала пи кантан укус. И уз то специјални барени сир и свежу салат у. И домаће вино овог краја, симболичног назива „Душа Дуна ва“, уз аутентични амбијент са широким погледом на вечни Дунав. Толико фа сцинантан да нам је било жао отргнути се из овог бајковитог предела и вратити се кући, у свакодневицу.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
75
К АТ АЛ О Г
Сјај старе престонице ТУРИС ТИЧКА ПОНУДА КРУШЕВЦА
Од историје и културе, преко споменичког наслеђа, до бањског и планинског туризма, спортско-рекреативног и верског, овај регионални центар има многе своје адуте Црква Лазарица, XIV век Споменик косовским јунацима, један од симбола Крушевца
К
рушевац, српска средњовековна престоница, сврстава се у градове изузетно богатог култ урно-исто ријског наслеђа. Још давне 1371. славни кнез Лазар Хребељановић саградио је Крушевац као своју престоницу. У цркви Лазарици, подигнутој 1376–1380. поводом рођења првог сина Лазаревог Стефана и посвећеној архиђакону и првомучени ку Стефану, причестила се српска војска пред полазак у Косовски бој 1389. Лазарев град. У оквиру комплекса Лаза ревог града, поред цркве Лазарице, налазе се Народни музеј, Споменик кнезу Лазару, остаци Кнежевог двора и Донжон кула. У близини Лазаревог града је легат у којем је изложено преко стотину слика Милића од Мачве са темама из српске историје, од Стефана Немање до наших дана, понајвише из средњовековног Крушевца. Недалеко од Лазаревог града, на Тргу деспота Стефана, 2018. постављен је бронзани споменик кне гињи Милици, дело академског вајара Зо рана Ивановића. Тиме су јој се Крушевља ни одужили за све што је за град и Србију учинила пре и после Косовској боја.
76
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Начелство. Ово здање, у коме је да нас смештена Градска управа, најлепше је архитектонско остварење Крушевца са почетка XX века. У иначе раскошној унутрашњости, лепотом се посебно ис тиче Свечана или Мозаик сала. У њој су мозаици Младена Србиновића надахну ти средњевековном историјом Србије и Крушевца, колористички и мотивски рас кошни. Под заједничким називом У славу Крушевца, ту су зидни и подни мозаици, витражи и лунете у плафонским нишама. Сваки мозаик има свој посебни назив и у вези са сваким постоји занимљива прича. Кућа Симића. Једна од најстаријих гра ђевина у Крушевцу, подигнута пре 1833, када је Крушевац ослобођен од Турака. У њој је постигнут договор о подизању кнез-Милетине буне. Данас је у њој изло жбена поставка која приказује породични живот у вароши почетком XX века. Споменик косовским јунацима. Сим бол Крушевца, једно од најуспелијих оства рења српског вајарства с почетка XX века, доминира центром града. Дело је Ђорђа
Јовановића, који је на Светској изложби у Паризу 1900. за скулпт уралне елементе са овог споменика награђен Златном ме даљом првог реда. „Слободиште“. Овај изузетни споме нички комплекс простире се на јужној периферији града, поред Васпитно-по правног дома. Ту је у Другом светском рат у био немачки логор, где је окупа тор стрељао више стотина родољуба из Крушевца и околине. Централни споме нички део је по идеји Добрице Ћосића извео Богдан Богдановић, 1960–1965. У Меморијалном комплекс у парка „Сло бодиште“ 2018. откривен је споменик палим припадницима војске и полиције у ратовима 1991–1999.. Јас требац. Највиша планина у кру шевачком крају, удаљена 20 километа ра од центра града. Пространа висора ван са вештачким језером лежи на око 650 метара надморске висине. Њени највиши врхови, Ђулица (1491) и По глед (1481), природна су граница из међу Топлице и Поморавља. Предели Јастрепца привлачни су за љубитеље природе – ловце, планинаре, извиђаче, брдске бициклисте... На располагању им је смештај у хотелском комплекс у „Јастребац лејк рисорт“, са два репре зентативна здања, хотеле „Траyал“ и „Идила“, уз бројне пратеће објекте и са држаје. Рибарска Бања. Спада у прве српске бање обновљене још 1833, у време кне
Више о томе Туристичка организација Крушевца Мајке Југовића 3, (+381 37) 44 51 80 www.turizamkrusevac.com
за Милоша. Прва хемијска анализа њене Базен у воде урађена је 1834, годину након осло Крушевцу и језеро бођења од Турака, у лабораторији Меди на Јастрепцу цинског факултета у Бечу. Због бројних посета крунисаних глава и краљевских породица, називају је и „краљевском бањом“. Најчешћи гост био је краљ Пе тар Први који се ту лечио од костобоље. Сваке године у Рибарској Бањи борави велики број гостију, и због здравстве них и због релаксационих потреба. Пра тећи светске трендове, Рибарска Бања је обновила старо купатило из XVI века. Проширена је понуда велнес и спа про грама. Ту су сада слана соба и пећина, е, лукс узне собе парно купатило, саун за масажу, отворено-затворени базен и још много тога, што боравак у овом центру чини незаборавним. Град култ уре и спорта. Крушевац је одувек био град који посвећује велику пажњу култ ури. Поред Туристичке ор ганизације, Култ урног центра, Народног музеја, Народне библиотеке, Историј ског архива, носилац култ урног живота у Крушевцу је и Крушевачко позориште које је изнедрило прворазредне српске глумце. Као регионални спортско-туристич ки центар, Крушевац има велики број репрезентативних спортских објеката који задовољавају високе стандарде за организацију врх унских спортских так мичења и припрему спортиста. Град мира. Захваљујући миротворним активностима, Крушевац је члан Међу народне асоцијације градова „Весника мира“. Једини је град на свет у који је но силац признања „Весник мира“ и „Меда ље мира“. Стога је у Крушевцу подигнут Споменик миру, јединствен у свет у. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
77
В ОД И Ч
Век и по на трону ТУРИС ТИЧКА ПОНУДА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Бањски туристички посленици кажу: „Дођите у Врњачку Бању, уживајте у одмору и добром проводу. Отићи ћете здрави, весели, одморни и подмлађени! А ми знамо да ћете опет доћи, јер ви заслужујете најбоље!“
Пише: Соња Негојевић Лазаревић
78
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Д
еценијама предњачи у српском бањском туризму. Њена топла минерална вода, изузетних ле ковитих својстава, међу најређим је у природи. Њоме су се лечили још стари Римљани. Прошле године Врњачка Ба ња обележила је век и по од почетка ор ганизованог бављења туризмом. Поред бањског лечења, спа и велнес понуде, Врњачка Бања домаћим и ино страним гостима нуди широку лепезу туристичких услуга. Одлична је за по родичне одморе, за љубитеље приро де, авант уристе и хедонисте. Прелепа природа, задивљујућа домаћа кухиња, љубазни домаћи и предусретљиви ме штани заслужни су што сваки одмор у Врњачкој Бањи буде одмор за памћење. Убедљиво на првом мес ту. Врњач ка Бања има стат ус туристичког места прве категорије, једина међу бањама у Србији. Године 2018. постала је чланица Асоцијације римских европских бања, једина у овом делу Европе. Смештајни капацитети и туристич ка понуда се непрестано обогаћују и проширују, па Врњачка Бања домаћим и страним туристима ове године може понудити велики број различитих садр жаја. Са преко 15.000 лежајева на рас полагању, обезбеђује смештај свим ту ристима у складу са њиховим жељама, потребама и могућностима. Домаћим и иностраним гостима на располагању је око 4.500 смештајних јединица у хотелима, пансионима и
апартманима. Специјализовани центар за лечење „Меркур“ обезбеђује око 850 лежајева у својим објектима, док је око 10.000 смештајних јединици у приватној понуди.
Дворац Белимарковића (Замак културе)
За све облике туризма. У Врњачкој Бањи можете оздравити, лепо се одмо рити, дружити и забављати. Погодна је за боравак породица са децом, старијих суграђана, спортиста, пословних људи, омладине и све друге облике туризма. До Врњачке Бање стиже се брзо и ла ко. Налази се на 200 километара јужно од Београда и добро је повезана са свим крајевима земље магистралним и регио налним путевима. Окружују је обронци шумовите планине Гоч која припада ко паоничком крају. Највећа река врњачког краја је Западна Морава а најближи гра дови Трстеник, Краљево и Крушевац. Врњачка Бања налази се на око 300 метара надморске висине, њена клима је умерено-континентална, а најтопли ји месеци су јун, јул и август. Јесен је метеоролошки стабилнија од пролећа, а климатски услови током целе године погодни за лечење разних обољења и опоравак целог организма. Здравс твени туризам. За лечење здравствених тегоба у Врњачкој Бањи користе се четири минерална извора: Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина. Постоје и извори Борјак, Бели извор и Врњачко врело. Са Топле воде и Врњач ког врела минерална вода се флашира и SERBIA SPECIAL EDITION 2019
79
В ОД И Ч Јапански врт
пласира на тржишту као вода „врњци“ још од 1970. Врњачке минералне воде користе се за лечење многих болести, као што су дијабетес, болести црева и желуца, жучне кесе, чира на желуцу и дванаес топалачном цреву, мокраћних путева и другога. Велнес и спа туризам. У Врњачкој Ба њи постоји низ велнес и спа центара, од којих су најпознатији „Соларис Resorts“, „Римски извор“, „IWA Wellness Center“, „Sunny Hill“, „Александар спа центар“, „Цветни конаци“, као и спа центри хо тела „Цептер“, „Фонтана“ и „Краљ“. Спа центри су благотворни за опуштање и опоравак целог организма. Гостима се поред класичних садржаја нуде и додат не терапијске услуге. Етно туризам. Све популарнији вид туризма у Врњачкој Бањи. Најпознатије етно село у врњачком крају су Ракези чи. Налази се на десној обали Западне Мораве, подно планине Гоч, од центра Врњачке Бање удаљено дванаест кило метара. Поред кућа за одмор, гостима су на располагању и преноћиште, стогоди шње аутентичне брвнаре, етно ресторан и музеј.
Фото: Архива Туристичке организације Врњачке Бање
Спортски туризам. Вид туризма ко ји је у Врњачкој Бањи у пуном замах у. Спортистима су на располагању бројни професионални спортски терени са ква литетним смештајним капацитетима. Најпознатији је Спортско-рекреатив ни центар „Рај“, који располаже са три травната фудбалска терена. У спорт ске капацитете спадају и хала спорто ва „Владе Дивац“, терен за одбојку на песку, ски-стаза, олимпијски базен, као и бројни затворени базени у склопу вр њачких хотела. Ловачки и риболовачки туризам. Врњачка Бања је веома занимљива за риболовце. Популарна места за пецање
Домаће и домаћинско У Врњачкој Бањи можете уживате у аутентичним домаћим специјалитетима, добром пићу и живој музици. Велики број ресторана, кафеа, продавница и мењачница на располага њу су туристима, Све јавне службе су добро организоване и уигране.
80
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
су Ибар и Западна Морава, Мушичар ски ревир „Лопатница“ и Подунавачке баре, где се сваке године организује изу зетно посећено такмичење у спортском риболову. Култ урни и манифестациони тури зам. Бројне су овде култ урне манифе стације које привлаче велики број тури ста, као што су Међународни фестивал класичне музике, „Књижевно лето“, По зоришни дани „Данило Бата Стојковић“, Фестивал ликовног стваралаштва, Фе стивал филмског сценарија... Једна од средишњих манифестација је познати Врњачки карневал, у јулу. Ту су, наравно, и музејске поставке, позоришне пред ставе, филмски и музички фестивали на летњој позорници... Конгресни туризам и тим билдинг. Бања је изванредан домаћин многим конгресима, семинарима, презентаци јама (Саветовање правника у привреди, Конгрес Врховног суда, Сајам инфор мационе технике и технологије...). Овде се успешно развија и учвршћује тимски дух, па многа предузећа из Србије би рају управо Врњачку Бању за дружење својих запослених. Лидер конгресног туризма је хотел „Звезда“ који се налази у самом срцу Врњачке Бање. Верски туризам. Пошто је овај крај био у области старе Рашке, прве нема њићке државе, као и у земљи Лазара Хребељановића, у широј околини Вр њачке Бање налазе се неки од најзначај нијих српских средњовековних мана стира. Када сте у Бањи, лепа је прилика да посетите манастире Љубостиња, Жи ча, Студеница и Света Петка, као и Ла зарев град у Крушевцу, са црквом Лаза рицом. Још. У Врњачкој Бањи можете изнај мити бицикл и провозати се врњачким улицама. Уживати у вожњи фијакером или прошетати Променадом и паркови ма. Посетити Јапански врт и разгледати стогодишње платане. Не пропустите да посетите и Завичај ни музеј, као и аутентични летњиковац „Замак култ уре“ из 1889. Ако сте заљу бљени, закључајте своју љубав катанцем на Мосту љубави, или замислите жељу и баците новчић за срећу.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
81
П ОЗ И ВН ИЦ А
82
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
ЛЕСКОВАЦ И ЊЕГОВ ТУРИС ТИЧКИ ОБРАЗАЦ, САВ ОД РОШТИЉА, ПАПРИКЕ И ТРУБА
Терапија храном и ведрином
Можемо почети још од Дарданаца, Келта, Византинаца. Прочешљати окрајке средњовековне баштине. Погледати примере старе архитектуре који су преживели све, чак и пријатељска бомбардовања. Ипак, Лесковац данас прво препознајемо по гурманском роштиљу, рајској паприци, ватреном карневалу и музици која планине покреће. Ако досад нисте, проверите већ ове године шта то заправо значи Текст и фото: Мирољуб Радивојевић, Драган Радовић
Л
есковац је настао у приобаљу Ју жне Мораве, у плодној и живопи сној котлини где је од праискона било живота и где су своје трагове оста вљали Дарданци, Келти, Византинци... Више од шест векова име овог града срећемо у историјским хроникама. Велики византијски цар Јустинијан је у VI веку својој мајци саградио велелеп ни град Јустинијана Прима (Царичин град), ризницу лепоте и духовности. „Теби буди и потомству твојему по теби.“ Тим речима је византијски цар Манојло Комнен даривао Стефану Не мањи област звану Дубочица, давне 1159. године. Више од пола века након Косовске битке, војвода Никола Скобаљић се одр
жао у своме граду изнад Вучја, на Кука вици (где остаци зидина и данас стоје), упркос надирању турске царевине ка Европи. Три и по века касније војвода Илија Стеља, Карађорђев бимбаша, по дигао је буну за ослобођење од Турака, али је Лесковац ослобођен тек непун век касније. Град потом доживљава снажан при вредни развој, чему умногоме доприно си железничка пруга која од 1886. спаја Лесковац са Београдом и Солуном. Град добија широке улице, школе, дрвене ћу прије, пијаце, тргове и сокаке... У воде ници у Стројковцу 1884. почело је су кање гајтана, чиме је постављен темељ текстилној индустрији. Године 1903. гради се, на реци Вучјанки, хидроцен SERBIA SPECIAL EDITION 2019
Црква Оџак лија и Градска кућа Саборна црква и манастир Светог Јована
83
П ОЗ И ВН ИЦ А
Са Карневала
трала, друга у Србији. Фабрика сапуна подигнута је 1906, а прва металска ра дионица 1911. Тако Лесковац израста у „индустриј ски центар“, „град текстила“, „мали Ман честер“. А онда следе ратови, бомбардо вања, погроми. Па опет развој, па... Неизбежно је поменути велику са кралну и култ урну традицију: Јашуњске манастире, цркву Оџаклију, Саборну цркву, Рударски конак, Шоп-Ђокићеву и Пикслину кућу... Па лепоте природе: језера, реке, планине... САКРАЛНА БАШТИНА ЛЕСКОВАЧКОГ КРАЈА Јашуњски манастири. Манастир Све тог Јована Крститеља је 1517. основао Андроник Кантакузин са браћом. Архи тект ура овог манастира је репрезента тивна. Зидан је комбиновањем правилно обликованог камена и опеке. Фреске су настале током 1524. У оквиру обележа
Рударски конак Рударски конак је један од најлепших примера профане ар хитектуре балканског стила. Има приземље и спрат, а основа је у облику слова Т. Испод великог доксата улази се у приземље, затим велики хол и дрвене степенице воде на спрат. На спрату је опет велики хол. Нарочито је интересантан избачени доксат. Сачувани су и велики димњак и дрвени капци на спрату.
84
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
вања пет векова манастира, обновљен је конак, саграђени су звоник, видиковац и црква брвнара. Налази се на седамнаест километара од Лесковца. Манастир Пресвете Богородице је 1488/1499. године подигла монахиња Ксенија са монахињама Теофом, Мари јом и Мартом. Њихов ктиторски портрет налази се у припрати. То је једнобродна грађевина са припратом и полукружном апсидом. Удаљена је два километра од манастира Светог Јована. Црква (манастир) Светог Николе у Чук љенику налази се на северним об ронцима планине Кукавице, седамна ест километара јужно од Лесковца. Пре сто година овај манастир претворен је у парохијску цркву. Данашњи облик цр ква је добила у XVIII и XIX веку. У овој Цркви су 1983. пронађена три барокна отиска на платну, међу којима је једини отисак бакрописа Вознесење Христово Христифора Жефаревића из 1743. са изгледом Пећке патријаршије. Ову гра фику Жефаревић је радио са благосло вом патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте. Црква Св. Петке у Рудару. Манастир ски комплекс чине црква Свете Петке, леп конак и старо гробље. Удаљен је пет и по километара од Лесковца. Црква је обновљена 1799. Претпоставља се да је настала на темељима једнобродне рано
хришћанске базилике, од чега су прили ком обнове били сачувани централни и олтарски део. Црква Свете Петке у Кумареву. У овом селу, удаљеном пет километара источно до Лесковца, црква је подиг нута и живописана 1803. а обнављана 1930–1933. године. Поред ове цркве три десетих година XX века саграђена је још једна. Ту цркву пројектовао је Василије Андросов и једна је од најлепших сео ских цркава овог архитекте. Стилски, синтеза је барокног третмана и тради ционалне српско-византијске форме. Црква Оџаклија у Лесковцу. Грађе на је у време Карађорђевог устанка, од 1805. до 1812. године, обновљена је 1839. Грађевина је укопана у земљу. Архитек тура није значајна, али је специфична по томе што у њој постоји озидан оџак, што ову цркву чини јединственом у све ту. То је једнобродна грађевина без ку поле. Има трем са аркадама и дрвеним стубовима на јужној и западној страни. Занимљиво, танки дрвени стубови оп кивани су летвама и омотавани кудељ ним конопима па потом малтерисани, што је доприносило монументалности. Оџаклија је зидана од ћерпича, са де белим зидовима. Дуж целог свода и у самим зидовима уграђивани су земља ни лонци са грлићима окренутим ка унутрашњости цркве, па се у зидовима
могу видети ситне рупе, што придоно си изузетној акустичности. Иконостас и циборијум урађени су у дуборезу од шимшировог дрвета. Саборна Црква Свете Тројице у Ле сковцу. У самом је центру града, грађе на од 1922. до 1931. по пројект у Василија Андросова. Свечаном освећењу прис у ствовао је краљ Југославије Александар I Карађорђевић. Доминира витко кубе над наосом и четири мања на угловима. Грађевина је љупка, живописна, а ипак монументална. To je спој моравске кит њастости, косовско–метохијске узвише ности, са нешто мало рашких елемена та, све стопљено у хармоничну и чврсту целину. Црква је изнутра осликана.
Концерт у оквиру Роштиљијаде
МАНИФЕС ТАЦИЈЕ И ОБРЕДИ За Лесковац су карактеристичне бројне значајне туристичко-привредне, култ урно-забавне и спортске манифе стације. Дугачак је то списак. Помени
Роштиљ и печење На „Роштиљијади“ редовно учествује 20 до 30 угоститељ ских предузетника, са око 40 штандова и башти. Основа пону де су лесковачки специјалитети са роштиља. Последњих го дина, доласком учесника из других крајева Србије, појавиле су се и бројне печењаре. Посета сада достиже цифру од пола милиона људи за седам дана трајања.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
85
П ОЗ И ВН ИЦ А Роштиљијада: тајна лесковачке посебности у прављењу гурманлука од меса
мо „Лесковачки карневал“, један од нај престижнијих у окружењу, са највећим бројем различитих карневалских про грама на Балкану. Богат култ урни жи вот оличен је и кроз филмски фестивал, бројне позоришне, књижевне, музичке манифестације, семинаре, саветовања, турнире, скупове најразличитијих са држаја. Лесковац је чувен и по гурманлу цима, нарочито по специјалитетима са роштиља и стотинама рецепата за јела од паприка. Лесковачка „Роштиљијада“, једна од највећих привредно-туристич ких манифестација у овом делу Балкана, ове године одржава се тридесети пут. Специјалитети са роштиља нис у ис кључиво лесковачки изум. Овај начин припремања меса вуче корене са Кав каза, па је, преко Турске и Македоније, дошао до нас у XVIII веку, када се први пут помиње ћевап. Лесковачки роштиљ се изборио за примат начином припре ме, квалитетом, нутриционистичком вредношћу, разноврсношћу специјали тета и неодољивим укусом. Градски живот, корзо, вашари, шет ње градом и вожње фијакером углавном су почињали или се завршавали пред неком од ћевабџиница. Такозвана „тесна друштва“ нис у могла да замисле лепот у кафанског дружења без хладног коми њака и издашних овала са роштиљом. Вечерње изласке обележавали су „мали и велики возови“ састављени од специ јалитета са скаре: пљескавица, ћевапа, вешалица, ражњића, крменадли, ушти пака, и чега све не. А као додатак, увек је стајала љута папричица, ситно сецкан црни лук и, за оне одважније гурмане, грувана паприка. Из тог времена стоји име ћевабџинице „Буре“, што је постало породични надимак који је пратио слав ног Миодрага Глигоријевића Бурета, на грађиваног на бројним светским такми чењима кулинара.
Буре Миодраг Глигоријевић Буре је на међународним кулинар ским изложбама у Минхену, Франкфурту, Бечу, Стрези доби јао признања. На светским изложбама у Бриселу и Монтреалу посетиоци су чекали на ред да пробају његове специјалитете. Новине су писале о „великом шампиону из Југославије“. Ње говим специјалитетима сладили су се Тито, Брежњев, Никсон, Картер, британски краљевски пар, глумци Елизабет Тејлор и Ричард Бартон...
86
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
РОШТИЉИЈАДА КАО ТРАДИЦИЈА Прва „Роштиљијада“ у Лесковцу одржана је још далеке 1965, али се, на жалост, угасила после само две године. Савремена „Роштиљијада“ поново је за живела 1989. Термини одржавања у пр вих десет година често су мењани. Све савремене „Роштиљијаде“ одржаване су на простору Широке чаршије, главног лесковачког булевара. Почетком 2000. године, термин одржавања устаљен је у првој недељи септембра, а трајање про дужено са три на седам дана. Бројне тенде, шатре и надстрешнице замењени су уједначеним монтажним металним штандовима. „Роштиљијада“ има бројне пратеће програме и такмичења. Највише инте ресовања побуђује такмичење у пра вљењу највеће пљескавице на свет у. Рекорд је обаран готово свих година. Последњи званичан рекорд је од про шле године, када је направљена пље скавица од 66 килограма роштиљског меса, пречника 1,9 метара. Од 2000. го дине ово такмичење носи назив „Ме моријал Новице Станковића Шапоње“. Он је чак шест пута успео да обори сопствени рекорд у прављењу највеће пљескавице на свет у, а три пута заре дом је побеђивао на такмичењу у пра вљењу пљескавице „из руке“. Последњи пут је Новица направио највећу пље скавицу почетком 1999. године у Мо скви. Страдао је те године на Косову и Метохији, јужној српској покрајини, током бомбардовања Србије од стране Североатлантског пакта. Традиционална су и такмичења уго ститељских школа Србије и мајстора роштиља у спремању специјалитета са роштиља. „Роштиљијаду“, наравно, прате и бројни култ урно–забавни про грами, семинари, саветовања, изложбе, сајмови и позоришне смотре. Незаоби лазни су и концерти трубача, чији звук обележава музику овог дела Србије. Лесковац је одавно светска пре стоница роштиља, кулинарства и уго ститељства, „метропола добре забаве“. Посетиоци се ту увек добро проведу, привредници сусретну, подстакну се ве дрина и полет, загосподари радост. Не верујте нам на реч. Дођите, већ ове го дине, и проверите.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
87
Љ УД И
Осмех од срца КОД ЛЕФТЕРИСА, У СТАВРОСУ, КАО КОД КУЋЕ
Сачекивао нас је у три ујутру у свом ресторану, уморне, са друма, и бринуо што нас нема. Хранио нас бануле са брода, гладне и промрзле. Мајстор кулинарских ђаконија, нас је увек вадио из неког соса. Изнад свега су, ипак, његова добродушност и топлина. Наш пријатељ Лефтерис, институција у овом градићу у северном Егеју
Пише: Мишо Вујовић
88
В
ише од четврт века долазим, на враћам и заседнем код мог драгог пријатеља Лефтериса у ресторану „Лефтерис“ у центру Ставроса. Летовао сам неколико година у овом прелепом месту, а небројено пута пролазио на пу ту за Свет у Гору Атонску. И лети и зими, по сунцу, киши, ветру, једном приликом и по снегу... Године иду, мења се амби јент, многи драги људи одлазе, ми све спорије корачамо а време се убрзава, с морском пеном бледе и неке успомене, у огледалу све мање личимо на себе, на ону слику која тешко ишчезава у под свести. Кажу да срце слаби али не стари, а лепи тренуци живота остају као запис у вечности, филм који са нама пут ује кроз време. За три деценије мојих интензивних боравака у Грчкој стекао сам доста при
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
јатеља, неки су већ отпутовали, али у Аспровалти осетим дух Никоса док про лазим главном улицом, мало даље доче кује ме благослов оца Теофила, великог српског пријатеља, у Јерисос у осећам Косту или Костаса... Свако време чине људи, ако њих нема остаје глува празни на и илузија да си нешто проживео. Но да се вратим Ставрос у. Крајем се дамдесетих случајно су га открили глу мица Радмила Савићевић са супругом, више се не сећам да ли је уз њих био Па ја Вујисић са својом Миром или Гидра и Љиља, можда и неки трећи глумачки пар. Углавном, њих четворо запутили су се на Тасос да лет ују, али се стари „спа чек“ покварио на пут у Солун–Кавала код скретања за Ставрос. Нађу мајстора, он врти главом и понавља: „Охи кала!“ („Није добро!“)
Мотор помешао уље и воду. Како си ла закон мења, ауто на поправку, а они, да не дангубе, најпре у кафану, затим на плажу. Ауто је поправљен за недељу да на, а они продужили боравак у Ставро су још три недеље. Касније су постали највећи промотери овог ушушканог ме сташца, последњих деценија омиљеног летовалишта Срба. У однос у на то вре ме, скоро све се променило, чак и море је постало као и људи – ћудљиво, лет ње бујице лудују плавећи цела места, за дан се промене и по три годишња доба, али један човек и његов ресторан се и даље држе. Лефтерис, врх унски мајстор кули нарства, од дарова мора и даље прави гастрономске бравуре. По томе је по знат. Не газдује попут наших власника ресторана, командујући из кафане, већ за шпоретом или роштиљем кормилари својом гастрономском јахтом надалеко познатом и ван северне Грчке. Он лич но спрема гурманлуке својим гостима, препоручује, прихвата сугестије, испу њава најзахтевније жеље.
Пре пар година на повратку са Свете Горе на ауту проклизава ламела. Стиже шлеп АМСС, стајемо у Ставрос у, стар тује нас исфрустрирани цариник, тражи документа, констат ујући да страна шлеп служба кроз Грчку не може да транспор тује возила. Долази полиција, ствар се компликује. Варнице на обе стране. Лу ле објашњава на енглеском, увек смире ни Бане нервозно шетка. Осећам како и у њему расте бес. На сцену ступа Лефтерис: „Само без нервозе, све ће бити реше но“, каже. Стиже обласни шериф, враћа нам до кумента, уз извињење. Објашњава цари нику и колеги да тај закон већ више од десет година није на снази... Оно што краси овог драгог човека је добродушност и топлина којом дочеку је госте. Осмех од срца вреди колико и укус хране која упија ту љубав и пози тивну енергију овог надасве позитив ног човека, мог драгог пријатеља Леф териса.
БИЋЕ РЕШЕНО Лефтерис је као мајстор свог заната непревазиђен, што је лако потврдити било којом поруџбином у његовом ре сторану. Али оно што тог мајстора чини комплетним је његова личност коју ћу осликати кроз пар примера. Једном приликом смо се најавили да долазимо у поноћ на вечеру. Путовали смо на Свет у Гору, касно кренули из Бе ограда, задржали се на границама. Леф териса смо скоро у пола три затекли с цигаретом за столом и искреним осме хом. На наше извињење због кашњења одмахнуо је руком: „Добро је да се није догодило ништа лоше. Због тога сам страховао.“ Брат Гојко, Милош и ја јели смо као у три поподне. Тарамас бели, хориатика, октоподи, каламари и завршили са до брим комадом лавракија... Пре десетак година нисмо успели из Дафни, због снега, да стигнемо до Ка реје на Светој Гори. Искрцали смо се са брода у Уранополис у и директно код Лефтериса. Било нас је једанаест. Про мрзли и гладни као вукови, опустошили смо сву храну. Рачун је био симболичан. Лефтерис, као и увек, на висини задатка. SERBIA SPECIAL EDITION 2019
89
О К УП Љ АЊ А
„ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ 2019.“ У БРЗЕЋУ, ЧЕТВРТИ ПУТ
Монархија лепоте Избор за мис „Краљица снега“, „Дан моде“, „Копаоничко посело“ и низ пратећих програма, са преко стотину учесника, поново су зачинили ово зимско сретање на Копаонику
П
рви дан и овогодишње манифе стације, одржане 15–17. јануара, био је посвећен јавном снимању великог „Копаоничког посела“. У том за нимљивом програму, у духу неговања српске традиције и народних обичаја, учествовали су седамдесетседмогоди шњи гајдаш Томислав Ђурин, здравичар Драган Симић (председник мионичког удружења „Прела и посела“), култ урноуметничко друштво „Весели Банаћани“ из Зрењанина, певачке и музичко-певач ке групе „Лазарице“ из Крушевца, „Рас ковник“ и „Рибница“ из Краљева, „Омо рика“ из Ивањице, „Брус“ из Бруса. Због
Подршка Домаћин свих дешавања, и овога пута: Апарт-хотел „Ко паоник“ из Брзеће. Златни спонзор био је „Underwear 4 you“ из Чачка, генерални спонзор „Екоенергетика“ из Београда, покровитељ „Ивкомпјутерс“, такође из Београда. Спонзори манифестације били су и „Облак технологија“, „Kopyfood“, „Хладњача Будиловина“, „Сребренац продукт“, „Добродолац коп“, „Брзмин“, „Брзеће коп“, „Ботуњац виногради“, рестора ни „Кљунац“ и „Градска кафана“, Смештај „Пахуљица“, Конак „Добродолац“, Апартмани „Вицко“, „Вила Ивановић“, апартхотел „Mount“...
90
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
снежних падавина и отежаног саобраћаја, на планину се ове године нис у пробили учесници из Раниловића, Аранђеловца, Пухова, Гуче, Чачка, са Кордуна, из Црне Горе... У оквиру „Копаоничког дана моде“ одржана је етно ревија Радмиле Симић. Другог дана учесници су, по обичају, обишли планину и испели се на Панчићев врх. А онда је уследило оно главно: „Кра љица снега“, избор за мис Копаоника. Овогодишња мис је Тијана Босанац, прва пратиља Дијана Радоичић, друга пратиља Тања Томић, све три из Београда. „Топ модел“ је Анђела Миловић из Чач ка, „Лице године“ Кристина Ђорђевић из Ниша, „Мис шарма“ Бојана Марковић из Рудоваца код Лазаревца. Пријатељи ма нифестације обезбедили су победницама вредне награде. Специјални гости избора „Краљица снега“ били су глумац Марко Живић, пе вач Иван Гавриловић, фудбалски судија Далибор Ђурђевић. У оквиру манифестације промовисана је фотомонографија Новак аутора Јова на Мирческог, посвећена првом тенисеру света Новаку Ђоковићу.
П Р ЕП ОР УК А
У високом стилу ХОТЕЛ „ВИЛА БРЕГ“ У ВРШЦУ ПОНОВО ДОЧЕКУЈЕ ГОС ТЕ
Након полугодишњег реновирања, чувени вршачки хотел поново отворио врата. Располаже са 44 собе, четири апартмана, базеном, велнес и спа центром, сауном, спортским, забавним и другим садржајима, као и прелепим погледом на град и равницу
92
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Х
отел „Вила Брег“ је симбол је те мељног одмора. Његове 44 собе зраче топлином и комфором – у 28 или 35 интимних квадрата, са много ситних тајни доброг расположења. У склопу хотела налази се и ресторан „Еол“ који сада, након реновирања, мо же да прими 300 гостију. Ресторан „Еол“ је пријатељ кулинарским жељама гости ју, са посебним нагласком на здравим намирницама органског порекла. Гостима је на располагању и врхун ски велнес и спа центар (са унутрашњим и спољашњим базеном, сауном, парним купатилом, дечјом играон ицом, релакс простором и просторијама за масаже и третмане). Без обзира да ли је разлог бо равка гостију романтични викенд или пословни пут, овај велнес и спа центар је омиљено место и ослонац виталности, ент узијазму и енергији.
За пословне го сте ту је конгресни део (четири савре мено опремљене сале за рад, капа цитета од 30 до 150 гостију). Могућно сти организовања пословних скупова (семинара, конгреса, тимбилдинга) у реновираном амбијен ту хотела подигнуте су на виши ниво. Професионално особље хотела „Ви ла Брег“ на располагању је гостима за организовање и хотелских и ванхотел ских активности. Персонализован при ступ клијент у један је од најбитнијих принципа рада овог хотела. Бројне компаније које послују у Ср бији препознале су квалитет и пред ности боравка у хотелу ван Београда, а SERBIA SPECIAL EDITION 2019
93
П Р ЕП ОР УК А
Контакт Хотел „Вила Брег“ Горанска бб, 26300 Вршац, www.villabreg.com, reception@villabreg.com +381 13 831 000
опет на само сат и по лагане вожње, на месту издвојеном од градске буке, са од личном услугом, топлом атмосфером и пријатним особљем, као и свим услови ма за организовање пословних скупова и за одмор.
94
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
Природно осветљење у свим салама, излазак на терас у са предивним погле дом, или пак рад у Камин-бару, издво јеном делу хотела, где у кафе паузама можете играти билијар, пикадо или флипер — свакако стимулативно делују на радну атмосферу. „Вила Брег“, нови амбасадор добре услуге, позива читаоце Националне ре вије и госте Међународног сајма ту ризма у Београду да посете овај хотел и уживају у њему, баш као и у Вршцу, романтичној војвођанској вароши по знатој и по добром вину, и чувеним Вр шчанима, као што су Стерија, Паја Јова новић, Васко Попа.
П Р ИЗ Н АЊ А
ВЕЛИКА СВЕТСКА НАГРАДА „МЕРКУРУ“ ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Најбоља традиционална бања Награду додељује „Travel and Hospitalty група“ из Лондона, а „Меркур“ ју је добио у категорији „Best Traditional Spa of the Year“. Међу добитницима су установе, компаније и појединци са шест континената. Награда показује да европско тржиште наставља да високо вреднује квалитет „Меркура“
П
очетак 2019. донео је „Меркуру“ високо светско признање. „Travel and Hospitalty група“ из Лондона доделила је „Меркуру“ награду за најбољу бању која уважава традиционални бањ ски концепт. Награда „Best Traditional Spa of the Year“ додељује се „за напоран рад и достигнућа у оквиру туристичке инду стрије“. Међу добитницима су установе, хотели, туристичке компаније, путници, утицајни појединци... на шест контине ната. Награда показује да европско тржи ште континуирано препознаје квалитет „Меркура“, јер је слична међународна
96
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2019.
потврда квалитета из Лондона стигла и 2017. На свечаној додели награда Socrates Comitee, која прати највећа светска до стигнућа из различитих области, „Мер куру“ је додељено признање за најбољу регионалну болницу, у категорији „health care and recreation“, а директору „Мерку ра“ др сци мед Дејану Станојевићу при знање за најбољег менаџера. ПРАВИ БАЊСКИ УЖИТАК Као резултат сталног истраживања тржишта и потреба гостију, „Меркур“ је у своју понуду у 2019. увео нов производ:
Акција до краја марта Да би људе мотивисао и покренуо на путовање, „Меркур“ у вансезонском пе риоду има специјалне пакете, са ценама 13 одсто нижим у односу на редовни це новник, уз још 5 одсто попуста за рану резервацију, и бројне друге погодности. Пакети су намењени онима који у „Мер кур“ долазе да би контролисали и уна предили здравље (медицински пакети), као и онима су ту да би се одморили и окрепили (немедицински пакети).
„Меркуров“ бањски пакет. Намењен је свима који долазе у Врњачку Бању и осмишљен тако да се бањски природни потенцијал искористи на најбољи могу ћи начин. Овај пакет омогућава гостима да осете прави бањски боравак уз тра диционалне третмане и терапије мине ралним водама Врњачке Бање. Балнео терапија, у којој се користе минерал не воде са бањских извора (Топла вода, Снежник, Слатина и Језеро), повољно утиче на унапређење здравља, лечење, опоравак и рехабилитацију од различи тих болести. Благотворни ефекти ових вода доказани су вековима уназад, али се ове воде због специфичног састава и ефеката третирају као лек, па се морају користити под строгим надзором лека ра. У оптималном коришћењу врњач ких вода и њиховом најбољем дејству
на организам, “Меркуров” тим има дуго искуство и врх унске резултате. У оквиру Бањског пакета, „Мерку рови“ лекари пропис ују комбиновану примену ових третмана персонализова но за сваког пацијента. Смештај у цен тру бање, у природном амбијент у пар ка и купање у базенима са минералном водом чине ову понуду савршеном за сваког бањског госта. Одмор, превенци ја, терапије и унапређење здравственог стања одувек су користи од боравка у бањи. Кад се томе додају модерни тури стички садржаји, који су већ део ими џа Врњачке Бање, онда је пред нама све што чини једно модерно туристичко од редиште.
SERBIA SPECIAL EDITION 2019
97
Србија ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ
Изузетан издавачки подухват „Принцип Преса“! Ексклузивна монографија о Србији, у одвојеним издањима на српском, енглеском, руском и немачком језику!
ПРИНЦИП ПРЕС
ПРИНЦИП ПРЕС
Цетињска 6, 11000 Београд тел. +381 11 322 70 34 www.nacionalnarevija.com
„Миленијум Палас“ је хотел са четири звездице који се налази на југозападу Македоније, на обали прелепог Охридског Језера. „
Millenium Palace“ is a four star hotel located in the southwest part of Macedonia, on the shores of the famous Lake Ohrid.
Смештај 41 стандарднa собa, 10 дуплекса, 6 делукс соба, 6 Јуниор aпартмана.
Accommodation 41 standard rooms, 10 Duplexes, Deluxe rooms, 6 Junior Suits.
Храна Ресторан је капацитета 160, а тераса 100 особа.
Dining With the capacity up to 160 and terrace for 100 persons.
Вински бар
Wine Bar
Конференције и семинари две конференцијске сале капацитета од 120 учесника
Conferences & Seminars two conference halls, each with capacity up to 120 participants
Спа и Велнес Финска сауна, Турска сауна (Амам), Теретана, Масажа.
Spa And Wellness Finish sauna, Turkish sauna (Hamam), Gym, Massage.
w w w. m i l l e n i u m p a l a c e. co m . m k
•
millenium_palace@t-home.mk
Кеј Маршал Тито бб, 6000 Охрид, Македонија, Тел./Факс: +389 46 263 361
СЕМЕ ДОБРИХ ВРЕМЕНА
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО, НОВИ САД ИНСТИТУТ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ БЕСПЛАТНИ ИНФО БРОЈ: 0800 000 021
www.nsseme.com