Cinema+ 02

USPON MRAČNOG VITEZA

#02

PR AVI FILMSKI MAGAZIN

JUL/AVG 2012

I N S E ČUD -MAN R E D I P S PREMIJERE

O V O N R O B E Đ E L S A N M A H A R B A C A V O L – LINKOLNPIRE 3D NA VAM

CRVENA SVETLA • TATIN SIN • LOL • IMATE LI ZNANJE ZA DRUGO STANJE

počni i e s i m e r Op koju e n o t u p o bitku p na filmu! si video

WEB ATTACK KRENI U NAPAD MREŽOM!

GER WEB SLINAČ!

ISPALJIV

GER WEB SLINI SET! BORBEN OFY PRODAJNA MESTA: • OFY TOY LAND ROBNA KUĆA NOVI BEOGRAD BULEVAR ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 95-97, TEL: 011/3116785 • OFY TOY LAND TC ZIRA, RUZVELTOVA 33, 011/3313162 • OFY TOY LAND BULEVAR, BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 144, 011/2440270 • OFY TOY LAND NOVI SAD, TC BAZAAR, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 1, 021/420371 • OFY TOY LAND NIŠ, TC FORUM, OBRENOVIĆEVA 42, 018/255040 • OFY TOY LAND KRAGUJEVAC, TC PLAZA, BULEVAR KRALJICE MARIJE 23, 034/6100322

GER WEB SLINA! KESIC

rsa! e g n i l s b e 12 w !

36 čipovaVE! S SAKUPI IH

www.ofy.rs SPIDER-MAN WEB ATTACK proizvode nabavi u TOY LAND radnjama, bioskopu TUCKWOOD i bolje opremljenim marketima i kioscima.

ONLINE Broj 02 • jul/avgust 2012.

BESPLATNI ONLINE MAGAZIN

SADRŽAJ

Osnivač i izdavač: GOODTIMES d.o.o.

Glavni i odgovorni urednik: Marin Milosavljević urednik@serijeplus.com Grafički urednik: Miroslav Pavlović art@serijeplus.com Izvršni urednik: Mila Dimitrijević izvrsni@serijeplus.com Marketing i PR: Gdt GROUP marketing@serijeplus.com

ABRAHAM L - UBICA VAM

Lektura i korektura: Tanja Milosavljević Saradnici: Viktor Vilotijević Tanja Milosavljević Saša Đorđević Relja Trajković Ivica Milarić Predrag M. Azdejković Marko Pajić Mladen Marić Vladeta Radovanović Marko Čkonjević Kristina Žic Ana Ješić

32

Dizajn: Gdt DESIGN dizajn@serijeplus.com Adresa redakcije: Kralja Uroša Prvog 8/25, Beograd Telefon redakcije: +381 60 3553314 Sajt: www.serijeplus.com Mejl: info@serijeplus.com

GROUP

DESIGN

GOODTIMES GROUP

GOODTIMES GROUP

USPON MRAČNOG VITEZA DARK KNIGHT RISING

PUBLISHING

GOODTIMES GROUP

USPON MRAČNOG VITEZA

#02

PR AVI FILMSK I MAGAZ IN

JUL/AVG 2012

I N S E D U Č N A M R E D SPI RE PREMIJE

VO BORNOĐE E L S A N AM ABRAHLN – LOVAC LINKO MPIRE 3D NA VA

• IMATE CRVENA SVETLA • TATIN SIN • LOL

LI ZNANJE ZA DRUGO STANJE

Naslovna strana: Tuck

BORNOVO N BOURNE LEGACY

TEMA BROJA: ČUDESNI SPIDER-MAN THE AMAZING SPIDERMAN

ČOVEK-PAUK ... AKO VAM JE NEDOSTAJAO

10

REČ UREDNIKA

52

LINKOLN MPIRA 3D

NASLEĐE

114 DOMINIK KUPER INTERVJU

50

44

IMATE LI ZNANJE ZA DRUGO STANJE?

Malo je reći da sam oduševljen povratkom čoveka-pauka na veliko platno, i to na velika vrata. Spajdermen je moj apsolutni favorit među superherojima. Nekako mi je uvek bila fascinantna posmisao da apsolutno svako može da bude Spajdermen – za razliku od nekih drugih superheroja, koji sebi mogu da dozvole luksuz teškog naoružanja, skupih automobila, neprobojnih kostima i zavučenih, ultramodernih skrovišta, Spajdermen je vrlo često tako blizak mukama svakog od nas. Večiti baksuz, skoro uvek dekintiran i loše shvaćen od svih oko sebe. Da i ne pominjem koliko dobro izgleda dok u sumrak, s mreže na mrežu, vitla preko krovova grada. Svaki (večiti) klinac pomalo je Spajdermen barem jednom u životu i nema ničega ljudskijeg od te naše paukolike strane.

Zbog svega ovoga, neverovatno mi je drago što se CINEMA+ zahuktao taman na vreme da u svom drugom broju, u okviru teme broja, obradi osveženu priču o Piteru Parkeru.

Izdanje koje se nalazi na vašem ekranu jeste dvobroj i pokriva skoro čitavo leto. Kao neko ko godinama uređuje izdanja različitih print i online magazina, svestan sam koliko su dvobroji nepopularni među čitaocima – ni sâm nisam veliki fan razbijanja uvreženog sistema izlaženja svakog „tog-i-tog” u mesecu. Ipak, ako i eliminišemo činjenicu da je redakciju teško okupiti tokom perioda godišnjih odmora, kada je CINEMA+ u pitanju nailazimo i na još jedan, donekle specifičan problem. Naime, ma koliko nam se to neverovatno činilo, zahvaljujući agresivnom reklamiranju sveprisutnih letnjih blokbastera, aktuelnih filmova tokom leta zapravo nema previše i ograničeni smo na kratak, ali atraktivan spisak novih naslova, Upravo zato, smatrali smo da je bolje predstaviti vam jedno ali bogato izdanje koje pokriva jul i avgust, nego dva siromašnija broja. Nadamo se da se slažete sa nama i ne sumnjamo da ćete nestrpljivo dočekati 20. avgust i sledeći broj CINEMA+.

Prvi broj pravog filmskog magazina, u momentu kada ovo pišem, ima preko 29.000 pojedinačnih čitalaca. Bilo bi sasvim neskromno poželeti još neverovatniju čitanost s ovim brojem, ali očigledno imate tendenciju da nas prijatno iznenađujete. Hvala vam na tome i hvala vam na ukazanom poverenju.

Do sledećeg čitanja, Marin Milosavljević Glavni i odgovorni urednik

60 CRVENA SVETLA RED LIGHTS

BROJ 7 STIŽE USKORO I DONOSI PRAVU KRV Ako želiš da budeš među prvima koji čitaju svaki novi broj naših magazina, prijavi se na našu mejling listu!

PRIJAVA

TEMA_BROJA

NOVI, PRLJAVI PITER PARKER FOTO: Tuck

Priredili: Marin Milosavljević Tanja Milosavljević

FOTO: Tuck

ČOVEK-PAUK ... AKO VAM JE NEDOSTAJAO 12

Većina ljudi će vam reći da je leto pravo godišnje doba za uživanje u svim čarima Majke prirode.

Gluposti!

Zašto da se borimo sa pretoplim vremenom i mravima na izletu, kada možemo jednostavno da se uglavimo u udobnu fotelju nekog bioskopa u našem gradu i s punim užitkom odgledamo novu/staru avanturu Spajdermena, jedinog pauka koga čak i najgadljivije žene simpatišu!?

Bez šale, čuveni Spajdi je neko s kim se ovog leta obavezno morate družiti!

Dovoljno je da samo bacite pogled na novog Spajdermena i biće vam jasno da nas u ovom filmu očekuju neke radikalne promene. Za početak, Tobi Megvajer i Kirsten Danst više nisu glavne zvezde ove priče (ćao, drugari, bilo je lepo družiti se s vama!), a njihove cipele, pred čitavim znatiželjnim svetom, obuće Endru Garfild i Ema Stoun (samo opušteno, bez pritiska, kao da ste sami u prostoriji!). Novi dvojac, ali daleko od toga da je bez kormilara – i na mestu režisera je došlo do nekih krupnih promena, pa nas tako u nove avanture Spajdermena, umesto starog znanca Sema Raimija, vodi Mark Veb.

POGLEDAJTE TREJLER

13

UGRIZ PAUKA? KADA JE REČ O TOME KAKO SE PITER PARKER ZARAZI UGRIZOM PAUKA, KAO I U ORIGINALNOM FILMU IZ 2002. GODINE, I OVDE JE POSREDI INCIDENT KOJI SE DEŠAVA U LABORATORIJI. Ipak, to ovog puta nije poseta laboratoriji u okviru školske ekskurzije, već je sve na neki način povezano s Piterovim ocem, koji ga je u ranom detinjstvu napustio. Kada već pominjemo njegovog oca, red je da naglasimo da mladi Piter i u novom filmu živi s ujakom Benom i ujnom Mej, ali mu roditelji nisu mrtvi, kao što je slučaj u originalnom filmu, već su ga jedostavno napustili. Kako i zašto, odgovoriće nam (verovatno) film. (Autor teksta ovde napominje da još nije imao priliku da vidi film (u času zatvaranja broja, novinarska projekcija tek predstoji), te su greške u navodima moguće i za njih su „krive“ pre svega eventualne netačne glasine o filmu.)

Ponovo je kompanija Oskorp ta koja pred Spajdermena servira opasnog protivnika. Ipak, ovog puta to nije Norman Ozborn, preobražen u Zelenog Goblina (Green Gobline), već doktor Kurt Konors kao fascinantni Gušter (The Lizard). Koji će protivnik Pitera Parkera više namučiti, videćemo, no sasvim izvesno je već da će ga mladi čovek-pauk nekako nadmudriti, uzevši u obzir da režiser filma već uveliko pominje i nastavak.

Kada govorimo o samom Piterovom odrastanju i školovanju, tu postoje takođe značajne razlike između dva filma. Spajdermen iz 2002. godine prikazuje Pitera Parkera kao tinejdžera koji prolazi kroz sve muke poznate njegovim vršnjacima širom planete, ali ga to ipak ne čini krajnjim autsajderom.

S druge strane, Čudesni Spajdermen (The Amazin Spider-Man), koga ćemo za nekoliko nedelja imati priliku da vidimo, mladog gospodina Parkera pokazuje kao pravog otpadnika od srednjoškolske ekipe, što u velikoj meri radikalizuje njegove probleme vezane za prihvatanje i uklapanje. Ipak, prva ljubav je nešto što se sasvim sigurno dešava „starom“ i „novom“ Piteru, ali sa potpuno drugom osobom – Meri Džejn Votson, svima dobro poznata Spajdermenova ljubav, uopšte se ne pojavljuje u ovom filmu, koji se osim na originalni serijal stripova, u ovom segmentu, oslanja i na nešto svežiji Ultimate serijal. Tako upoznajemo Gven Stejsi, Piterovu prvu ljubav, barem ako je verovati priči ispričanoj u stripovima.

Osim nove devojke, novog kostima i novog zloće, ovaj film pred Pitera stavlja i novi zadatak – ovaj put, njegov osnovni fokus je otkrivanje razloga zašto su ga roditelji napustili, a kad pronađe očevu zaboravljenu aktovku, klupko počinje da se otpliće i odvodi našeg junaka u (ne)očekivanom pravcu.

FOTO: Tuck

Mada trenutno vlada neverovatno interesovanje za ovaj film i već se, verovatno sasvim objektivno, predviđa njegov uspeh na blagajnama širom sveta, nisu svi bili smesta oduševljeni idejom o snimanju filma Čudesni Spajdermen, i postavljali su pitanje da li je ovako rano ributovanje franšize možda ipak – suviše rano. Da li su bili u pravu ili ne, saznaćemo nakon svetske premijere 4. jula, odnosno domaće, zakazane za 11. jul.

14

MOVIEID

TUCK ČUDESNI SPIDER-MAN THE AMAZING SPIDER-MAN MARC WEBB Andrew Garfield, Emma Stone, Rhys Ifans 215.000.000 136 MIN 6. 12. 2010. - 9.5.2011.

IMDb.com

15

QUICK_CV

Endru Garfild ANDREW GARFIELD

Novi junak u spandeksu, Spajdermen za nadolazeće generacije, Endru Garfild, je ono što nazivamo „engleska škola“.

Rođen je 20. avgusta 1983. godine u Kaliforniji, ali se još kao vrlo mali, doseljava u rodnu zemlju svoje majke, Englesku.

Tamo se školovao i načinio prve profesionalne korake.

Nakon zapažene uloge u tinejdž seriji Sugar Rush 2005. godine, dobija ulogu i u dve spojene epizode serije Doktor Hu (Doctor Who). Ipak, uloga koja ga stavlja pred oči čitavog sceta jeste ona u filmu Društvena mreža (The Social Network) 2010. godine, gde je igrao Edvarda. Ubrzo nakon toga, kreću glasine o novom filmu o Spajdermenu, koji u to vreme još nije imao zvanično ime, ali se nosilac glavne uloge nije dovodio u pitanje – čini se da je ovaj film bio takoreći pisan za mladog glumca.

FOTO: Tuck

Kao veliki fan stripova o Spajdermenu i, uopšte uzev, priče o čoveku-pauku, Endru kaže da nikada neće biti sasvim zadovol-

16

jan time kako je odigrao ovog super-heroja, jednako kao što bi imao hiljadu prigovora na glumu bilo kog svog kolege u ovoj ulozi: „Nikad niko neće svojom glumom uspeti da preslika način na koji ja u svojoj glavi i srcu doživljavam Spajdermena. Zato ću verovatno biti besan i na samog sebe dok budem gledao film na velikom platnu.“ Endru ne krije da je Tobi Megvajer, prethodni Spajdermen, bio u velikoj meri njegov uzor kada se pripremao za ovu ulogu. „Ako je postojao savršen Spajdermen, to je svakako bio Tobi“, rekao nam je mladi glumac.

17

QUICK_CV

Ema Stoun EMMA STONE

Ova devojka, rođena 6. novembra 1988. godine, jednostavno je odlučila da će biti zvezda! Kao dete, probila je led ulogom u dečijoj predstavi Vetar u vrbaku (The Wind in the Willows), a nakon toga ostvarila i brojne druge, manje uloge, sve dok nije, sa svojih petnaest godina, postala sasvim sigurna da želi da se bavi glumom.

Tada kreće u ofanzivu, predstavljajući svojim roditeljima Project Hollywood, prezentaciju inspirisanu Madoninim albumom „Hollywood“, koja je za cilj imala izvlačenje dozvole za prekid školovanja i selidbu iz rodne Arizone u Kaliforniju.

Kako je pokušaj uspeo, Ema i njena majka se sele u Los Anđeles, gde Ema kroz privatne časove dovršava školovanje, dok istovremeno neumorno odlazi na sve moguće audicije. Ipak, njenu pravu odskočnu dasku predstavljalo je učešće u rijalitiju pod nazivom In Search of the Partridge Family, nakon čega počinju da se nižu manje TV uloge.

Ulogom u filmu Easy A polako počinje da se afirmiše kao mlada nada Holivuda, a publika je zna i po ulozi u horor-parodiji Zombilend (Zombieland). Ipak, sasvim je sigiurno, nakon uloge u filmu Čudesni Spajdermen, ništa neće biti isto.

FOTO: Tuck

Kad je Endru Garfild, obučen u čuveni crveno-plavi kostim, prvi put kročio na set, Ema nije mogla da sakrije oduševljenje. „Dodirnula sam ga! Svesna sam da je to bilo sasvim neprikladno, ali ja jednostavno nisam mogla da odolim! Kada je pored vas, u istoj prostoriji, živi Spajdermen, od krvi i mesa, osećaj je jednostavno nestvaran! To je nešto neopisivo.“

18

19

FOTO: Tuck

Svi znamo Pitera Parkera‌ ili ipak ne?

20

VEČITI IZOPŠTENIK, ALFA DILEJA, ARHETIP ŠTREBERA. „JEDINI PROFESIONALNI AUTSAJDER GIMNAZIJE MIDTAUN“, KAKO JE PODRUGLJIVO OPISAN U GOVORNOM OBLAČIĆU U SVOM ŽALOSNOM, KNJIŠKOMOLJAČKOM DEBIJU 1962. GODINE. Drčni, neurotični, vižljasti dečak kome sportisti ostavljaju modrice na koži, a devojke na srcu, koji samo čeka sudbonosni ujed radijacijom natopljenog pauka pa da svoje žgoljavo tinejdžersko telo pretvori u oružje.

Ali, ovo je novo doba. Gikovi su ponosni, pobedonosni, aplikacijama naoružani vladari pop kulture 21. veka. „To više nije momak koji guta tuđu prašinu“, kaže Met Tolmak, producent Čudesnog Spajdermena, filma koji se zariče da će resetovati bacača mreže za novu generaciju, generaciju koja obožava štrebere. „Ne živimo više u tom svetu. Cukerberg je napravio Fejsbuk!“

21

Novo vreme, novi režiser FOTO: MCFFOTO: Tuck

Mark Veb, režiser odgovoran za hit romansu (500) Dana leta ((500) Days of Summer), odabran je da sačini svežiji, više „trendi“ univerzum za Marvelovog pauka osvetnika. On je izjavio da čvrsto veruje kako je odlične likove i odlične priče moguće i potrebno ispričati iznova, i ponovo izmaštati za buduće generacije, a da je Piter Parker jedan od takvih likova. Mark je doneo verziju Pitera Parkera koja je vrlo stvarna i istinita, i autentična današnjim mladima. I dalje je tu suština lika koji je stvorio Sten Li, ali Endruov Piter Parker živi u našem svetu.

22

23

Ko nam to muči Spajdija ovog puta?

FOTO: MCFFOTO: Tuck

Raimijevi filmovi crpeli su inspiraciju sa stranica klasičnog Spajdermena iz šezdesetih godina prošlog veka, ali ovog puta su tvorci filma poharali ceo kanon, odabravši ono najbolje iz petodecenijske četvorobojne avanture.

24

„Serijal stripova Ultimate Spider-Man bio je deo razgovora, ali vratili smo se i daleko unazad“, otkriva Tolmak, producent novog filma. „Nismo želeli da budemo verni nekom određenom scenariju iz stripova već da ispričamo odličnu priču. Stoga smo selektivno pozajmljivali iz različitih razdoblja, na najbolji način, zato što je to suština lika.“ Izbor zlikovca je ključan za ovu novoispričanu priču. Suočeni s jednom od najbogatijih, najnastranijih galerija stripskih nevaljalaca, tvorci filma su se odlučili za doktora Kurta Konorsa – koga je na platnu oživeo Ris Ivans – jednoruki naučnik koji blagodareći svojoj opsednutosti biologijom reptila naposletku mutira u krljuštima pokrivenu propalicu Guštera. „Oko odabira negativca uvek se vode veliki razgovori“, poverava nam Tolmak. „Ono što je kul u vezi sa Spajdermenovim negativcima jeste to što oni nisu obični zlikovci – obično imaju dramatičniju ulogu. U ovom slučaju, Piter ima veoma snažnu vezu s Konorsom. Tu postoji nešto što nikada dosad niste videli, a prisutan je i osećaj da postoje dva puta kojima možete krenuti – put heroja ili put slabijeg čoveka. „Istinski smo se potrudili da ispričamo

drugačiju priču. A ovo je zlikovac koji služi priči koju pričamo: „Ko sam ja? Odakle dolazim?“ Postoje tematski razlozi što je Kurt Konors pravi negativac za ovaj film. Naime, negativac ume da proslavi ili upropasti film, a veliki zlikovac je nekog ko je s pričom povezan isto tako neraskidivo kao glavni lik. Često je personifikacija onoga što glavni lik pokušava da pobedi. A ovo je upravo to.“ Čistunci će se možda naljutiti zbog toga što film odbacuje ikonski prikaz Guštera kao krokodila u belom mantilu. „Čujte, ovo je filmska interpretacija“, brani Tolmak ovu odluku. „Morate imati to na umu – s jedne strane, odlučili smo da ispričamo priču koja umnogome prebiva u stvarnom svetu. To je bio veliki deo naših razgovora – kako da je utemeljimo u našem svetu, svetu u kojem postoje sila teže i zakoni fizike. Postoji opipljivo objašnjenje za to kako se nešto radi. „A u tom svetu mora postojati i Gušter. I kako, onda, da to izvedete? Morate pretvoriti Guštera u nešto što može poticati s ovog sveta. I onda se razilazite – doslovno – od stranica stripa.“

25

START: 12. JUL 2012.

REŽIJA: MARK VEB ULOGE: ENDRU GARFILD, EMASTOUN, RIS IFANS, DENIS LIRI Ž ANR: AKCIJA WEB: THEAMA ZINGSPIDERMAN.COM

ČUDESNI SPIDER-MAN

FOTO: Tuck

THE AMAZING SPIDER-MAN 26

27

FOTO: Taramount film, universalmusic.rs

MUS!Q

SNOW WHITE AND THE HUNTSMAN K OFFICIAL SOUNDTRAC

28

1 Snow White 3:24 ne 3:00 2 I’ll Take Your Thro7 3 Tower Prayers 2:0 t Ails You 3:26 4 Something For Whawer 2:33 5 Escape From The To n 3:03 6 You Failed Me Fin 2 2:0 rse Ho e 7 Whit 3:38 8 Journey To Fenland4:08 s me Fla In nd 9 Fenla 10 Sanctuary 2:33 a om ve ac lov i a an ež Sn film se m va 11 White Hart 6:37 Bilo da njemu ostali pot12 Gone 3:10 dopao ili da ste prema muzička zbirka će Trick 5:35 puno ravnodušni, ova , povesti na mračno 13 I Remember That Man 6:13 ne No ili rs e 14 Death Favo vas, pripremljen je će vas danima Beach 4:52 15 Warriors On The at Me 2:35 i magično putovanje ko fe De t m.

16 You Can No držati pod utisko y Heart 1:57 17 You Can’t Have M 6 2:0 n 18 Coronatio 19 Breath Of Life 4:11

iz filma Snežana Zvanični CD sa muzikomikada želeli od i lovac je sve ono što ste ene orkestarkvalitetne zbirke savremka lista će vas ske muzike! Sjajna muzičja diska, veoma voziti od početka do kra vim nenametljivo, upečatljivo, a opet sas jku koja je krenula ba u i eć lagano vas uvlač . sasvim pogrešnim putem

"Louis, I think this is the beginning of a beautiful friendship."

-Casablanca, 1942.

LET’S BE FRIENDS :) Jedan lajk i tu ste... facebook.com/cinemaplusmagazin

Da svaki ekran bude veliki...

FRESH USPON MR AČNOG VITEZA BORNOVO NASLEĐE LOL IMATE LI ZNANJE ZA DRUGO STANJE? ABR AHAM LINKOLN - LOVAC NA VAMPIRE 3D CRVENA SVETL A TATIN SIN MEĐUNARODNI FILMSKI FESTIVAL PALIĆ BARBAR A • SAMO VETAR

USPON MRAﾄ君OG VITEZA FOTO: Tuck

FRESH

THE DARK KNIGHT RISES REŽIJA: KRISTOFER NOL AN ULOGE: KRISTIJAN BEJL, DŽOZEF GORDON LEVIT, GERI OLDMAN, LIJAM NISON, MARION KOTIJAR Ž ANR: AKCIJA WEB: THEDARKKNIGHTRISES .COM

Sve što ima početak, ima i kraj.

FOTO: Tuck

U tom maniru, Kristofer Nolan (Christoper Nolan) je odlučio da 20. jula stavi tačku na svoju trilogiju poslednjim poglavljem sage o Betmenu – Uspon mračnog viteza (The Dark Knight Rises).

Autor: Viktor Vilotijević

34

Ovaj stripski junak, koji živi od maja 1939.

Godine, pre Nolana je doživeo nekoliko izdanja, u stripskoj, igranoj ili pak animiranoj formi. Osim serije iz šezdesetih godina, verovatno su najpoznatija prva dva dela Betmena, koja je režirao Tim Barton. Ono što u izvesnoj meri povezuje Nolanov završetak trilogije, i Povratak betmena (Batman Returns) Tima Bartona jeste lik Catwoman, poznatije kao Žena-mačka, koju je nekada tumačila Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer), a danas En Hatavej (Anne Hathaway). Činjenica je da je Bartonov udeo u Betmen sagi bio mešavina mračnog i kempa, što je sa trećim i četvrtim delom Džoel Šumaher (Joel Schumacher) uspeo da transformiše u filmove koji ne služe ničemu do zgrtanju novca i Zlatnih malina.

Osam godina nakon Šumaherovog Betmena i Robina (Batman and Robin), završetka originalne kvadrologije, Kristofer Nolan iznosi na svetlost dana posve drugačiju verziju već poznate priče u vidu blockbustera iz 2005. Betmen počinje (Batman Begins).

Film je, osim velikog finansijskog uspeha, doživeo i najbolji odziv kritike otkako je Betmen na velikom platnu. Ulogu protagoniste je, nakon Majkla Kitona, Vala Kilmera i Džordža Klunija, ovog puta preuzeo Kristijan Bejl (Christian Bale), glumac u

usponu, koji je svojom glumom uspeo da dokaže da Betmen nije još jedan u nizu bezličnih superheroja koji iz altruističkih poriva želi da spasi svet. Tri godine kasnije, pojavio se Mračni vitez (The Dark Knight), koji je još pre premijere izazvao gomilu kontroverzi zbog Hita Ledžera, koji je preminuo pola godine pre premijere filma.

Film je od osam nominacija za Oskara osvojio dva, uključujući i nagradu za sporednu mušku ulogu posthumno dodeljenu Ledgeru za tumačenje čuvenog Džokera.

No, osim toga, film je postao najuspešniji film o Betmenu ikada, i tek četvrti film koji je globalno premašio zaradu od milijardu dolara. Četiri godine kasnije Nolan odlučuje da zaključi svoju trilogiju filmom Uspon mračnog viteza, sa do sada najvećim budžetom za ovu franšizu, od 250 miliona dolara. O tome da će film biti glavna konkurencija filmu Osvetnici (The Avengers) kao najgledanijem filmu godine, govori u prilog da trejler ima preko 100 miliona pregleda na sajtu YouTube, te da su bioskopske karte za IMAX projekcije rasprodate 11. juna kada su puštene u pretprodaju. Reditelj je najavio “epski” završetak, a nama ostaje još vrlo malo vremena da se u to i uverimo.

RADNJA FILMA JE I DALJE, DONEKLE, MISTERIJA

U skorije vreme sve je češća pojava da reditelji skrivaju radnju svog predstojećeg projekta. Osim toga što se tim trikom skoro poslužio Ridli Skot sa filmom Prometej (Prometheus), ova taktika nije strana ni samom Nolanu. Naime, pre ovog filma, isto je uradio sa svojim uspešnim filmom Početak (Inception). Ono što je za sada poznato jeste da je radnja filma smeštena 8 godina nakon filma Mračni vitez i da se Betmen vraća u Gotam Siti, koji ga je odbacio i umesto heroja predstavio kao negativca, zbog invazije bandi. Betmen prihvata krivicu za smrt Harvija Denta, kako bi mu sačuvao reputaciju i sakrio njegove zločine (koje je počinio u filmu Mračni vitez), zbog čega ga juri policija Gotam sitija. Po dolasku suočava se sa Bejnom, koji je rešio da uništi grad, ali i sa Selinom Kajl, sa kojom ima jednu sličnost - dvojni identitet.

Tom Hardi (Tom Hardy) je rekao da se za potrebe filma ugojio čak 14 kila, ali i da je osim fizičke pojave napravio jasnu psihičku razliku između lika koji je u filmu Betmen i Robinu tumačio Robert Svenson (Robert Swenson). Ono što ovaj lik čini još kobnijim i zanimljivijim je to što je Bejn u službi fizičkog i psihičkog izazova za Betmena, te da mu je dato mnogo više prostora nego

u Šumaherovom filmu, kao i da je njegov karakter promenjen i u odnosu na strip.

Osim organizovanog nasilja koje sprovodi po Gotam sitiju, specifičan je i po tome što nosi masku kroz koju udiše gas ne bi li prevazišao bol zbog povrede iz mladosti.

En Hatavej je na Bejnovoj strani, iako se cela priča oko njenog lika i dalje drži u tajnosti. U trejleru se može primetiti da sarađuje sa obe strane, a Nolan je istakao da njegova verzija Žene-mačke nema veze sa onom koju je portretisala Fajferova, a još manje Berijeva.

POGLEDAJTE TREJLER

35

MOVIEID

TUCK USPON MRAﾄ君OG VITEZA DARK KNIGHT RISES CHRISTOPHER NOLAN Christian Bale, Michael Caine, Gary Oldman 250.000.000 165 MIN 6.5.2011. - 14.11.2011.

FOTO: Tuck

IMDb.com

36

Ponovno uvođenje Žene-mačke u franšizu i misteriozni kasting NOLAN JE ISPRVA BIO PROTIV UVOĐENJA OVOG ŽENSKOG LIKA IZNOVA U PRIČU, JER NIJE BIO SIGURAN KAKO ĆE JE SMESTITI KRAJ NEGATIVCA BEJNA, KOG TUMAČI TOM HARDI. TAKOĐE, BIO JE UPLAŠEN KAKO ĆE ZAVRŠNICA TRILOGIJE IZGLEDATI UVOĐENJEM LIKA KOJI JE IMAO SOPSTVENI, VRLO NEUSPEŠAN SPIN-OFF SA HALE BERI, 2004. GODINE. Međutim, radeći na scenariju sa svojim bratom Džonatanom Nolanom, došao je do zaključka da sam lik ne mora karakterno da se poklapa sa onim koji je uspešno tumačila Fajferova ili neuspešno, Berijeva. Dakle, odlučili su da Selina Kajl bude sasvim drugačija od onoga na šta su gledaoci filmova, a i čitaoci stripova navikli. Kada je najzad dato zeleno svetlo za uvođenje ovog lika u film, u uži krug na kastingu su ušle dobitnice Oskara Rejčel Vajs i Šarliz Teron, a na kraju im se pridružila Naomi Vots. Mesecima se spekulisalo koja će od njih tri dobiti ulogu, i sve je, barem tada išlu u prilog Teronovoj. Međutim, mesec dana kasnije, došlo je do promene i En Hatavej je niotkuda izabrana da tumači ovaj lik. Warner Bros a ni sam Nolan nikada nisu dali izjavu zbog čega je došlo do ove nagle promene, ali su kružile glasine da su u pitanju bile godine pomenute tri glumice. Vajsova je tada imala 40, Teronova 35, Votsova 42, dok je Hatavej bila daleko mlađa od njih sa nepunih 28 godina. Takođe, jedan od članaka je tvrdio da pomenute tri glumice, osim što su “stare” za ulogu, nemaju dovoljno potencijala da privuku publiku u bioskope kakve ima En Hatavej, kojoj je tada rasla slava, sudeći po komercijalnim uspesima filmova The Princess Diaries i The Devil wears Prada, ali i kritičkim, poput filmova Brokeback Mountain i Rachel Getting Married, za koji je 2009. nominovana za Oskara u kategoriji za glavnu žensku ulogu.

37

Produkcija i marketing Iako je isprva spekulisano da će Uspon mračnog viteza nastaviti tradiciju puštanja filmova ove trilogije na tri godine, preprodukcija je oduzela više vremena nego što je planirano.

Inicijalno, na izradi scenarija su radili brat Kristofera Nolana – Džonatan Nolan - i Dejvid S. Gojer, koji je ubrzo, krajem 2010. napustio projekat, nakon čega je usledio i misteriozni kasting za ulogu Žene-mačke.

Nolan se pridružio pisanju scenarija i već na početku 2011. sve lokacije su bile usvojene, a kao grad koji će tim scenografa i ljudi zaduženih za specijalne efekte pretvoriti u Gotam Siti, izabran je Pitsburg, iako je planirano da se film snima u Čikagu (kao i prethodni deo). Problem koji je nastao u doba sezone nagrada 2009. vezan za dokazivanje autentičnosti materijala, doveo je do toga da Džejms Njutn Hauard odbije saradnju sa Hansom Zimerom, sa kojim je zajedno komponovao originalnu muziku za film Mračni vitez. Međutim, kada je te 2009. trebalo da se odluči koliki je čiji udeo u stvaralaštvu, dva kompozitora su nakon svađe, diskvalifikovana od strane Filmske akademije, i samim tim propustili su šansu da budu nominovani za Oskara u kategoriji najbolje originalne filmske muzike.

FOTO: Tuck

Nolan je u startu odlučio da se ne povinuje trendovima snimanja 3D kamera ili konvertovanja u taj format, već se odlučio da pola filma radi IMAX kamerama, a krucijalne scene dijaloga 35mm i 70mm kamerama, jer su IMAX kamere dosta bučne, a sa druge strane više koriste za snimanje akcionih sekvenci. Sa budžetom od 250 miliona dol-

38

ara, ovo je za sada najskuplji Nolanov film, kao i najskuplji film u serijalu. Snimanje je počelo u maju 2011. u Indiji, da bi se kasnije premestilo u Pitsburg, te i delom u WB studija u Los Anđelesu, a završilo se u novembru iste godine. Neke scene eksterijera su snimane u Londonu i Glazgovu, dok su planovi da se deo scena snima ispred i u zgradi parlamenta u Bukureštu odbačeni.

Snimanje filma je bilo vrlo zahtevno, a Nolan i njegov tim saradnika su se trudili da film deluje još impozantnije od prethodna dva, pa su mnoge scene koje se obično rade uz pomoć CGI efekata snimane sa pravim modelima. Upravo ta težnja ka perfekciji je na leto 2011. umalo koštala života deo ekipe, kada se jedna od letelica koja je kroz ulice Pitsburga transportovana pomoću sajli, pala na automobile neposredno kraj dela gde su se nalazili tonci.

Još na leto 2011. marketinški tim je krenuo da promoviše film, pustivši tizer pred projekcije poslednjeg dela filma Hari Poter.

Zvanični trejler se našao na internetu 30. aprila ove godine i za sada važi za najgledaniji trejler, sa preko 100 miliona pregleda. Stari saradnik na serijalu, Mattel, najveći proizvođač igračaka, početkom godine je predstavio novu liniju proizvoda inspirisanu filmom Mračni vitez.

ZVEZDE KOJE SU SE POJAVLJIVALE U BETMEN FILMOVIMA Majkl Kiton, prvi glumac koji je tumačio Betmena u franšizi koju je Barton započeo, bio je poznat po saradnji sa Timom Bartonom u filmu Beetlejuice. No, tek sa filmom Betmen stekao je svetsku slavu. U prvom delu originalne kvadrologije, pojavila se i Kim Besindžer, poznatija po roli u filmu Devet i po nedelja (9 ½ Weeks). Njena karijera je nakon ovog filma takođe išla uzlaznom putanjom jer je za film L.A. Confidental dobila Oskara 1997. godine. Veteran Džek Nikolson, koji je u tom trenutku iza sebe imao dva Oskara (trećeg je osvojio za film As Good As it Gets, 1998.), tumačio je ulogu Džokera. U drugom delu, Batman returns, glumačkoj ekipi su se pridružili Michelle Mišel Fajfer kao Žena-mačka, Deni de Vito kao Čovek-pingvin i Kristofer Voken kao Maks Šrek. Treći deo, Batman returns, koji je snimljen pod rediteljskom palicom Džoela Šumahera, okupio je još holivudskih zvezda, kao što su Val Kilmer (u ulozi glavnog junaka), Džim Keri kao Riddler, Tomi Li Džouns kao Čovek sa dva lica, Kris O’Donel kao Robin (ujedno prvo uvođenje ovog lika u serijal) i Nikol Kidman koja je tada još uvek gradila svoj put do čuvene holivudske A liste. Trećim delom, kao i odsustvom Kitona, kritika nije bila oduševljena, ali je serijal doživeo svoj sunovrat filmom Betmen i Robin iz 1997.

Val Kilmer nije reprizirao svoju rolu, već ga je zamenio današnji Oskarovac Džordž Kluni, koji se podjednako loše snašao u ovoj ulozi. Kris O’Donel je reprizirao ulogu Robina, ali se ovoj dvojici superheroja pridružila i Ališa Silverston u ulozi Batgirl. Negativce su tumačili današnji guverner Kalifornije Arnold Švarceneger kao Mr. Freeze i Uma Turman kao Poison Ivy.

Sa novom trilogijom koju je 2005. otpočeo Nolan, usledila je i pojava novih zvezda.

Uloga Betmena je poverena Kristijanu Bejlu, koji je pre filma Betmen počinje bio najpoznatiji po roli u filmu Američki psiho (American psycho). I za njega se može reći da ga je upravo uloga u ovom serijalu na velika vrata uvela u Holivud, što mu je nekoliko godina kasnije donelo Oskara za ulogu u filmu The Fighter. Osim njega, u filmu se pojavljuju Lijam Nison, oskarovci Majkl Kejn i Morgan Frimen, te Geri Oldman, Kejti Holms i Silijan Marfi, kome je uloga u ovom filmu takođe obezbedila niz drugih rola u Holivudu.

U nastavku, i za sada komercijalno najisplativijem a kritički najbolje ocenjenom, Mračni vitez, Kristijan, Majkl Kejn i Geri Oldman su reprizirali svoje uloge, dok je glavnog negativca Džokera, tumačio Hit Ledžer, koji je za ovu ulogu posthumno nagrađen Oskarom. Aron Ekhart je odigrao rolu Čoveka sa dva lica. Megi Džilenhol (Maggie Gyllenhaal), sestra Džejka Džilenhola, poznatija po ulozi u filmu Secretary tumačila je Rejčel, glavni ženski lik u filmu.

Završnica trilogije Uspon mračnog vitza ponovo okuplja Bejla, Kejna, Frimena i Oldmana, a pridružuju im se, sve traženiji Tom Hardi kao Bane, glavni negativac, i En Hatavej kao Selina Kajl, tj. Žena-mačka.

Osim njih, u serijalu se po prvi put pojavljuju dobitnica Oskara Marion Kotijar (Marion Cotillard), sa kojom je Nolan prethodno sarađivao na filmu Inception i Džozef Gordon Levit. Na snimanju su takođe zapaženi Lijam Nison i Silijan Marfi, čije učešće u filmu još uvek nije zvanično potvrđeno.

39

Komercijalni uspeh franšize Još od prve adaptacije Betmena za veliko platno, bilo je jasno da je ovo priča na kojoj se može profitirati, iako su tek sa Nolanovom trilogijom i kritičari krenuli da daju svoja i više nego pozitivna mišljenja.

Ako je suditi po budžetu prvi Betmen je “najisplativiji”, jer je svoj budžet samo prodajom bioskopskih karata vratio gotovo 12 puta.

Mračni vitez iz 2008. je u to vreme bio tek četvrti film koje je uspeo da pređe zaradu od milijardu dolara i prvi u franšizi, dok se danas nalazi na 12 mestu kluba “milijardu dolara i više”.

U prvih 6 filmova je uloženo 675 miliona dolara, dok su isti na globalnom nivou vratili 2,627,539,384$, što je gotovo četvorostruko koliko je u njih uloženo. Budžet poslednjeg filma Uspon mračnog viteza, bez troškova marketinga, iznosi 250 miliona dolara, što je najviše do sada, a prognozeri se nadaju da će ostvariti sličan uspeh kao prethodnik, no zbog manjka kontroverze koja je zbog Ledžera pratila film prethodni film, procenjuje se da bi film mogao da zaradi oko 520 miliona dolara u SAD i oko 450 miliona dolara u ostatku sveta. Analitičari sajta boxoffice.com vrlo retko greše u svojim procenama, štaviše, trenutno povećavaju cifre novca koje bi potencijalno film mogao da inkasira zbog brzorastućeg interesovanja i snažne marketinške kampanje.

ZARADA U USA

ZARADA IZVAN USA

BUDŽET

1.

2.

3.

4.

5.

6.

„Batman“ (1989) „Batman Returns“ (1992) „Batman Forever“ (1995) „Batman & Robin“ (1997) „Batman Begins“ (2005) „The Dark Knight“ (2008)

251,188,924$ 162,831,698$ 184,031,112$ 107,325,195$ 205,343,774$ 533,345,358$

160,160,000$ 103,990,656$ 152,498,032$ 130,881,927$ 167,366,241$ 468,576,467$

35,000,000$ 80,000,000$ 100,000,000$ 125,000,000$ 150,000,000$ 185,000,000$

UKUPNO:

1,444,066,061$

1,183,473,323$

675,000,000$

FOTO: Tuck

BR. NAZIV FILMA

40

FRANŠIZA I OSKARI (1989-2009) Iako je Bartonov Betmen dobio solidne kritike, mnogi su smatrali da je previše mračan, kao i njegov nastavak Batman returns, te da samim tim nije pogodan za mlađi uzrast kome je, po nekom klišeu, superherojski žanr namenjen. Treći deo Batman forever je dobio loše kritike, ali je senku na celu priču bacio poslednji deo kvadrologije Batman & Robin, koji je bio nominovan za čak 11 Zlatnih malina, i smatra se jednim od najgorih superherojskih filmova svih vremena.

opredelio da malo duže radi na scenariju za Betmen počinje, koji je počeo da osmišlja odmah nakon završetka snimanja Mementa. Međutim Warner Bros. je bio poprilično skeptičan kada je ovaj film u pitanju, jer je Nolan tražio još veći budžet od prethodnog filma Batman & Robin, tj. 150 miliona dolara. Ipak, 2003. studio je ispoljio izvestan interes za oživljavanje ove priče i odlučio da se sa produkcijom otpočne početkom 2004. godine. Film je, osim komercijalnog uspeha, postao najbolje prihvaćen Betmen film u istoriji ovog serijala i bio je nominovan za Oskara u kategoriji najbolje fotografije. Međutim, njegov sledbenik Mračni vizet je bio nominovan za čak 8 Oskara, i osvojio je dva, od kojih je jedan glumački, što se serijalu nikada do tada nije dogodilo.

Nolanovo uplitanje u priču u Batmanu i njeno oživljavanje nosilo je velike rizike, što zbog komercijalnog neuspeha poslednjeg dela, što zbog toga što ga je kritika svrstala među najgore filmove decenije. Nolan se

Br.

Naziv filma

Oskar

Oskar

Zlatni globus

Zlatni globus

Zlatna malina

Zlatna malina

(nominacije)

(dobijeno)

(nominacije)

(dobijeno)

(nominacije)

(dobijeno)

„Batman“ (1989) „Batman Returns“ (1992) „Batman Forever“ (1995) „Batman & Robin“ (1997) „Batman Begins“ (2005) „The Dark Knight“ (2008)

1 2 3 0 1 8

1 0 0 0 0 2

1 0 1 0 0 1

0 0 0 0 0 1

0 1 1 11 1 0

0 0 0 1 0 0

UKUPNO:

15

3

3

1

14

1

1.

2.

3.

4.

5.

6.

41

FACE2FACE

Kristofer Nolan o filmu „Trudio sam se da ne budem isuviše emotivan na setu, jer mi to samo odmaže pri obavljanju posla“, ističe Nolan. „Ali, definitivno, osetite knedlu u grlu kada pomislite – Ok, ovo će biti poslednji put da radim ovo“.

O radu na novoj Betmen trilogiji rekao je: „Mogu reći da je ovo bila velika pustolovina. Nadam se, gledajući unazad, sa strane svih nas koji smo učestvovali u stvaranju ova tri filma, da su ostavili neki trag i da imaju težinu“ Govoreći o velikom interesovanju javnosti za ovaj projekat, rekao je: „ Predivno je kada imate ljude koji su toliko zainteresovani za nešto. To te nekako podseti da je prava čast što radiš na nečemu što ljudima toliko znači.“ Takođe je istakao: „Voleo bih da mogu da kažem da sam ja stvorio celu ovu priču, i da su ljudi zbog toga zainteresovani. Ali nisam. Data mi je na odgovornost vrlo dragocena stvar i trudio sam se da uradim što bolje mogu i nikoga ne izneverim.

Postoji određena doza straha i neprijatnosti koje prate svaki projekat, ali je u isti mah to i privilegija“.

FOTO: Tuck

O očekivanjima fanova: „Što se fanova tiče, oni žele da ovo bude sjajan film, žele da uživaju u njemu i da ih oduševi. I uvek će biti onih koji će biti razočarani i kojima se neće dopasti ono što su pogledali, ali se makar nadam da će ceniti moj trud da napravim nešto zaista dobro“

42

Prva scena u filmu se većinski događa u vazduhu, tačnije u avionu CIA koji prevozi zatvorenike. U toj sceni se upoznajemo sa Bejnom, kog tumači Tom Hardi, i koji jasno daje do znanja da nije isti kao ostali zatvorenici, te da ga ne treba olako shvatati, bez obzira na situaciju. Scena je bila dosta složena za snimanje, jer Nolan nije hteo da se podvrgne CGI efektima, već se što više uzdao u mogućnosti kamere, te u rad kaskadera, nasuprot današnjim kompjuterskiolakšanim tendencijama Holivuda. „Dosta smo se zabavljali snimajući ovu scenu, iako je bilo veoma složena za snimanje. No, bilo je dosta talentovanih ljudi koji su dali sve od sebe da što bolje uspe.

Mogu reći da sam uzbuđen zbog finalnog projekta. Snimali smo u Škotskoj, i vreme je, kao i obično, očajno - stalno pada kiša i duva vetar, te je snimanje scena u vazduhu bilo malo otežano, ali kada malo bolje pogledam, niko pre mene to nije uradio.

Međutim, imali smo sreće sa vremenom, i nismo morali da tražimo konformističke solucije, ali se trud isplatio i mislim da imamo jako posebnu scenu“.

Pre pisanja scenarija, Nolan nije znao ništa o liku Bejna, koji je glavni negativac. „Nisam baš bio upoznat sa tim likom. Ali Gojer mi

je doneo gomilu stvari o njemu i sve smo detaljno pretresli. Lik mi je bio poznat, ali ne i priča koja se krila iza njega. On je zaista sjajan lik. I kada pritom dobijete nekoga kao što je Tom Hardi da tumači lik, znate da ćete uraditi nešto zaista posebno. Tom je neko ko zna kako da postavi lik u svaku situaciju u kojoj se nađe, i fizički iznese sve pojedinosti koje lik iziskuje, što samo sjajni glumci umeju. Njegova pojava je vrlo snažna i njegova transformacija je vidljiva u svakom pokretu koji napravi. Nije ga strah da sagleda svoj lik sa distance, ali i da se udubi u njegovu psihu. Ono što je posebno zanimljivo je da je vrlo svestan kako iskoristit svoje telo i svoju pojavu u službi što vernijeg prikaza lika koji tumači. Kristijan je takođe takav“.

Iako su fanovi bili veoma znatiželjni, Nolan je odgovarao vrlo diplomatski, ali je obećao da je tražio način da ovu priču okonča spektakularno, na način na koji će zadovoljiti fanove. Takođe je istakao da će Bane iskušati Batmana i fizički i psihički. „Što se Bejna tiče, u pitanju je fizička pojava. Sa dobrim negativcem, potreban vam je arhetip, ekstrem neke vrste nasilništva.

Džoker je očigledno arhetip dijaboličnog, haotičnog anarhiste, sa smislom za humor-

om. Za mene, Bejn je nešto sa čime se nismo susretali do sada u filmu. Hteli smo da uradimo nešto potpuno drugačije u ovom filmu. On je primarno fizički negativac, i na neki način klasično filmsko čudovište, ali sa izvanrednim umom. Mislim da je vrlo fascinantan lik. Mislim da će ljude iznenaditi šta smo od njega stvorili“ O pomeranju radnje 8 godina unapred, Nolan je rekao da je bilo neophodno, kako bi prošlo neko vreme od Betmenovog prihvatanja krivice za zlodela Harvija Denta, i kako bi se od njega napravio begunac, a ne Betmen koji je uvek tu da spasi situaciju, kako smo obično navikli. „Ljudima će biti mnogo jasnije kada pogledaju film, mada nije u pitanju neka velika misterija, već jednostavno odskočna daska za radnju filma, ali mi je teško da to artikulišem. Verujem da atmosfera u početnim sekvencama filma dosta reći.

Ako bih tematski morao to nekako da definišem, mislim da su i Načelnik Gordon i Batman načinili i velike žrtve ali i kompromise na kraju Mračnog viteza. Da bi to sve nešto značilo, žrtva mora da bude evidentna, a stanje u Gotamu da se na izvestan način poboljša. Morali su da postignu nešto na kraju tog filma, a srž kraja tog fil-

ma je da sve to ima težinu. Njihova žrtva mora da ima svrhu, a potrebno je vreme da se to postigne i pokaže, i to je glavni razlog zašto smo ovo uradili. Sa druge strane to nije neka daleka budućnost u kojoj bismo morali da se bakćemo sa gomilom šminke, što bi odvraćalo gledaocima pažnju, već period u kom su likovi morali da se razviju, naročito Christianov, koji je bio zamrznut u vremenu i prostoru, bez mogućnosti da ode ikuda. Mogu reći da je obavio sjajan posao u načinu na koji je prikazao i ispoljio stanje u kom se njegov lik nalazi“ Na kraju, Nolan je istakao: „Bilo je poprilično emotivno opraštati se od likova kakvi su Alfred, Načelnik Gordon i na kraju, od samog Kristijana, tj. Batmana. Bilo je baš teško. Isto je i sa novim likovima, oprostiti se sa En i momcima. Bilo je zaista dirljivo, moram priznati.“

43

BORNOVO NASLEĐE THE BOURNE LEGACY REŽIJA: TONY GILROY ULOGE: JEREMY RENNER , R ACHEL WEISZ, EDWARD NORTON, ALBERT FINNEY, JOAN ALLEN, SCOT T GLENN... Ž ANR: AKCIONI TRILER SCENARIO: TONY GILROY I DAN GILROY

FOTO: Taramount

STUDIO: UNIVERSAL

O

MOVIEID

TARAMOUNT BORNOVO NASLEĐE THE BOURNE LEGACY TONY GILROY Jeremy Renner, Rachel Weisz, Edward Norton 90.000.000 1.9.2011.

IMDb.com

Autor: Marin Milosavljević

RECITE DOBAR DAN BORNU

POGLEDAJTE TREJLER

...ALI UZ MALO IZNENAĐENJE: NIGDE NEMA BORNA. NE, OZBILJNO, GLEDAĆETE FILM KOJI U SVOM NAZIVU SADRŽI IME GLAVNOG LIKA ČIJE STE AVANTURE PRATILI U ČAK ČETIRI FILMA, BEZ DA SE POMENUTI LIK I POJAVI. AKO SE PITATE ŠTA JE SA METOM DEJMONOM I DA LI NJEGA MOŽETE DA OČEUJETE U OVOM FILMU, ODGOVOR JE I TU JEDNOSTAVAN – GOSPODIN DEJMON JE NAPUSTIO ZGRADU. Mada nam ovo leto donosi obilje rimejkova i ributova, ovde ipak nemamo takav slučaj: glavni glumac Met Dejmon i režiser Pol Gringras možda ne žele dalje, ali studio nastavlja i to u, čini se, dobrom pravcu.

FOTO: Taramount

Radnja filma se ovaj put fokusira na Arona Krosa, čiji lik tumači Džeremi Rener, nama poznat iz filmova Osvetnici (The Avengers) i Mission: Impossibile – Ghost Protocol (Nemoguća misija – Protokol Duh). Scenarista i reditelj proširuje Bornov svet koji je stvorio Robert Ladlam originalnom pričom koja nas upoznaje sa novim junakom čije će „život ili smrt“ situacije biti pokrenute dešavanjima iz prva tri dela filma.

46

Tvorac priče koji stoji iza serijala o Bornu, Toni Gilroj, režira novo poglavlje ove izuzetno popularne špijunske franšize koja je zaradila skoro milijardu dolara na svetskim blagajnama. Reneru se u ovom nastavku franšize pridružuje još novih likova, koje tumače Rejčel Vajs, Edvard Norton, Stejsi Kič i Oskar Ajzak, dok svoje uloge iz prethodnih delova ponavljaju Alber Fini, Džoan Alen, Dejvid Stratern i Skot Glen. Film pogledajte u našim bioskopima od 23. avgusta.

47

FOTO: Taramount film

LOL PREMIJERA: 21. JUN 2012.

Autentična priča koja savršeno opisuje odrastanje u današnjem digitalnom svetu, LOL je rimejk izuzetno popularnog, istoimenog francuskog filma iz 2008.

Na početku nove školske godine u srednjoj školi, Lola (Majli Sajrus), (ili “Lol” kako je prijatelji zovu) daje sve od sebe da pronađe ravnotežu između porodice, škole, prijatelja i ljubavi. Kad joj srce slomi bivši dečko, Lolin svet će se dodatno iskomplikovati kad shvati da je njen najbolji prijatelj, Kajl (Daglas But), muzičar u rok bendu u usponu, možda ljubav njenog života. U potrazi za nezavisnošću i sopstvenim identitetom, Lol će shvatiti da, iako je Facebook “status” lako promeniti, za pravu vezu se vredi boriti.

U svetu koji je sve više povezan preko Facebooka, YouTube-a, Twittera, i iTunes-a, Lola i njeni prijatelji pokušavaju da „plivaju u vodama“ u kojima vršnjaci utiču na srednjoškolske romanse i prijateljstva, dok u isto vreme izbegavaju njihove, pomalo naporne i tehnološki neosvešćene roditelje.

Kroz urnebesne i dirljive momente između majke i ćerke, LOL je autentična priča koja savršeno odražava današnju realnost.

LOL: NASTANAK PRIČE Kad je shvatila da u njenoj domovini gotovo da i nema filmova koji se bave tematikom života tinejdžera, Lisa Azuelos je napisala scenario i režirala prvobitnu verziju filma LOL, francuski film u kome Sofi Marso igra glavnu ulogu.

Tako je Azuelosova odlučila to da promeni. Želela je da stvori neku vrstu originalne priče za adolescente koja će se baviti mnogim kompleksnostima, zamkama, problemima i dilemama moderne omladine u njihovoj potrazi za nezavisnošću, sopstvenim identitetom i zrelošću.

Lisa je oblikovala glavne likove po uzoru na svoje najbliže. Koristeći svoje srednje ime, Ana, i srednje ime njene ćerke, Lole, Azuelosova je bazirala odnos majke-ćerke po uzoru na njihov. „Kao da žele da se odvoje, ali žele i da budete vrlo blizu,“ kaže ona, dok opisuje tinejdžere. Želela je da im poruči, posebno devojčicama:„Znamo ko ste“. Rediteljka nije želela samo da ispriča priču o tinejdžerima, ona je želela da snimi ovaj film i za sve majke koje sebi postavljaju isto pitanje koje je i ona postavljala. „Pričala sam s mnogim roditeljima koji imaju tinejdžere i svi su se pitali šta su uradili pogrešno pa im se dete ponaša tako čudno?

Ili ’Zašto mi je dete to reklo? Zašto želi da izlazi u grad? Zašto neće da uči? Mislila sam da sam odličan roditelj, a onda sam otkrila da me mrzi.“ Azuelosova je želela da ih uveri da ne rade ništa pogrešno i da nema potrebe da osećaju krivicu. „Poenta je da njihovo dete više nije dete i da je to sve normalan proces kad kažu majci da im više

48

ne treba.“ Ona još dodaje: „Ali ono što je najsmešnije kod tinejdžera je to što morate da im se nađete čim vas pozovu.“ LOL je bio veliki hit u Francuskoj. „Svi koji su pogledali film, pa čak i Amerikanci, govorili su mi da je film sjajan i da je ovo prvi put da su se toliko poistovetili s nekim francuskim filmom,“ kaže Azuelosova. Ali ona je znala da će predstavljati veliki izazov da veliki broj američke publike pogleda ovaj film. „Zato sam rekla, ’Onda ću napraviti rimejk!’ i svi su mi se smejali.“ Ljudi su joj govorili da niko ne pravi rimejk svog filma i da nikad neće uspeti u tome. Bez obzira na te sumnje, ona se srela s čelnicima studija CAA i odmah se dogovorila da snime američku verziju filma LOL. Prilikom procesa biranja glumaca, Azuelosova se vodila isključivo instinktom. „To uopšte nije fer,“ priznaje ona, „jer osoba uđe u prostoriju i ja odmah znam da li će biti u filmu ili ne. Birala sam ih srcem.“ Rediteljka je posebno bila odlučna u tome da uloga majke pripadne glumici Demi Mur. Zapravo, samo je želela Demi Mur. „Nisam želela da pravim rimejk tek da bih ga napravila. Rekla sam, ’Ako snimamo, biće s Demi Mur, u suprotnom nisam zainteresovana jer sam već snimila ovaj film.“ S obzirom da su obe žene prošle kroz razvod i iskusile kako je to samostalno odgajati tinejdžere, Azuelosova nije morala mnogo da objašnjava Murovoj kako da odigra ovaj lik. Sve se svelo na jedno pitanje: „Kako da učinimo da se što više ljudi poistoveti s ovom našom pričom?,“ kaže rediteljka.

Demi Mur je ostavila jak utisak na producente. „Ona je zabavna. Ona je pametna.

Ona je nemilosrdna u svom stremljenju ka savršenstvu i onome što je najbolje za film, a ne samo za njen lik i mnogo je zabavno biti u njenom društvu. Ona inspiriše sve oko sebe,“ kaže producent Šemberg.

Rad sa Majli Sajrus je bio podjednako zabavan. Na snimanju je uvek bila radosna i stalno se smejala. Vrlo je profesionalna. Prva je dolazila na snimanje. Uvek je znala svoj tekst i davala je sve od sebe. Ona vrlo ozbiljno pristupa ovom poslu. „Mnogo volim Majli,“ kaže rediteljka. „Pre svega, vrlo je talentovana. Naravno, danas je tu gde jeste ne zbog toga što ima sreće već zato što predstavlja čistu energiju: emocije i radost. Mislim da je ljudi vole iz pravog razloga. Ona širi ljubav. A ljudi joj tu ljubav uzvraćaju. Hemija između Demi i Majli je neverovatna. A ja to nisam stvorila.

Njih dve se ponašaju kao da su u istoj prostoriji otkad je Majli rođena. Iako njih dve ne liče fizički one imaju pravi odnos majke i ćerke. Imala sam dosta sreće što su obe u filmu.“

TARAMOUNT LOL LOL LISA AZUELOS Miley Cyrus, Douglas Booth, Ashley Greene 11.000.000 97 MIN 20.7.2010.

IMDb.com

POGLEDAJTE TREJLER

49

FOTO: Taramount

MOVIEID

IMATE LI ZNANJE ZA DRUGO STANJE?

POGLEDAJTE TREJLER

WHAT TO EXPECT WHEN YOU’RE EXPECTING Inspirisan višegodišnjim bestselerom Njujork Tajmsa „Šta da očekujete dok čekate bebu”, film “Imate li znanje za drugo stanje?” je urnebesna i iskrena komedija o pet parova čiji će isprepletani životi biti okrenuti naglavačke izazovima koje donosi predstojeće roditeljstvo.

Presrećni zbog osnivanja porodice TV fitnes guru Džuls i zvezda plesnog šoua Evan otkriće da njihovi haotični životi zvezda nisu ni primaći iznenađujućim zahtevima trudnoće. Autor i zagovornik teme rađanja beba, Vendi, okusiće svoje savete na sopstvenoj koži kad hormoni počnu da joj prave haos u telu; dok će se Vendin muž, Geri, boriti da ga ne nadmaši takmičarski nastrojen alfa-tata, koji očekuje blizance sa svojom mnogo mlađom trofej-ženom, Skajler. Fotograf Holi spremna je da proputuje ceo svet da bi usvojila dete, ali njen muž Aleks nije toliko siguran, i pokušava da umiri svoju paniku prisustvujući „muškoj“ grupi za podršku, gde novopečeni očevi pričaju kako to stvarno izgleda. A iznenadno smuvavanje rivalskih šefova kuhinja, Rozi i Marka rezultiraće neočekivanom neprilikom: šta da radite kad vam prvo dete dođe pre prvog sastanka?

FOTO: Taramount

Šarenolika komedija podjednako univerzalna koliko i nepredvidiva, „Imate li znanje za drugo stanje“ pronalazi humor u neočekivanim iskušenjima i trijumfima donošenja deteta na svet. U filmu igraju

50

Kameron Dijaz, Dženifer Lopez, Elizabet Benks, Čejs Kroford, Bruklin Deker, Ben Falkon, Ana Kendrik, Denis Kvejd, Kris Rok, i mnogi drugi.

O PRODUKCIJI Od prvog objavljivanja 1985. godine, knjiga „Šta da očekujete dok čekate bebu“ postala je moderni standard i biblija za sve buduće roditelje. U knjizi možete pronaći sve što ona obećava: mnoštvo informacija i saveta o misterioznom i nepredvidljivom procesu trudnoće. Ali njena prava privlačnost nalazi se u načinu na koji je napisana: potpuno iskreno, moderno, saosećajno i vrlo duhovito. To je upravo ono što ovu knjigu izdvaja u moru imitatora i ono što je privuklo producente iz Feniks Pikčersa da adaptiraju ovaj bestseler za veliko platno. „Mislim da je vrlo, vrlo pametan, ovaj filmski koncept zasnovan na knjizi,“ kaže glumica Kameron Dijaz, koja igra jednu od pet budućih majki u ovoj komediji. „Uvek sam slušala o tom naslovu. To je jedna od onih knjiga koje već dugo postoje i deo su skoro

MOVIEID

TARAMOUNT IMATE LI ZNANJE ZA DRUGO STANJE WHAT TO EXPECT WHEN YOU’RE EXPECTING KIRK JONES Jennifer Lopez, Cameron Diaz, Matthew Morrison, J. Todd Smith 40.000.000 110 MIN 25.6.2011. - 30.9.2011.

IMDb.com

Filmadžije su odlučile da svaku priču posebno snime, kako bi svaki par imao dovoljno prostora da se poistoveti s ulogom i partnerom. „Kao da smo snimali pet kratkih filmova,“ kaže Džouns. „Takvo snimanje je na kraju ispalo produktivno za sve“.

svačijeg života. Kad je pročitate, imate osećaj kao da ste dobili savet od najbolje prijateljice koja je to sve već prošla.“

Gde god da krenete, morate da je nosite sa sobom. Tako da, znate šta? Imate pravo da se žalite.“

Njena koleginica, Dženifer Lopez, u potpunosti se slaže. „Knjiga je sjajna, a zbog toga je i toliko popularna,“ kaže ona. „Tačno vam objašnjava, od nedelje do nedelje, šta vam se u tom trenutku dešava. I kao da vam poručuje: ’Ne brinite. I treba tako da se osećate.’ Mislim da film poručuje to isto.

On vas teši predstavljajući vam pet potpuno različitih priča o trudnoći, a u isto vreme će vas zasmejati do suza.“

„Knjiga ima tako plemenit smisao za humor da sam u tome počeo da uviđam potencijal za film,“ kaže reditelj filma Kirk Džouns. „Parovi koji proživljavaju trudnoću po prvi put, bačeni su u nepoznato, a to je uvek bogato polje za komediju. Ali i za patos. Volim da pravim filmove koji imaju i humor i emociju, obično u isto vreme. Mislim da je to magična kombinacija.“

Otac dvoje dece, Kris Rok kaže da je ova knjiga i dalje na noćnom stočiću njegove žene... a najstarija ćerka mu ima devet godina. „Ova knjiga mi je pred nosom već deset godina,“ kaže on. „Ali stvarno je pomogla. Teško je biti u drugom stanju. Moja žena je bila prilično kul. Ali samo zamislite da morate da nosate devet meseci šunku od 4 kile. Zaboravite da vam je u telu, samo je držite u kesi koju ne smete da spustite, i da morate da spavate s tom šunkom i da plivate i da se kupate s njom.

„Imate li znanje za drugo stanje“ snimljen je za 48 dana. Filmadžije su odlučile da svaku priču posebno snime, kako bi svaki par imao dovoljno prostora da se poistoveti s ulogom i partnerom. „Kao da smo snimali pet kratkih filmova,“ kaže Džouns. „Takvo snimanje je na kraju ispalo produktivno za sve“.

51

FOTO: MCF

DIRECTOR TIMUR BEKMAMBETOV PRODUCERS JIM LEMLEY, TIMUR BEKMAMBETOV, TIM BURTON SCREENPL AY BY SETH GR AHAME-SMITH BASED ON ABR AHAM LINCOLN, VAMPIRE HUNTER BY SETH GR AHAME-SMITH STARRING BENJAMIN WALKER , DOMINIC COOPER , ANTHONY MACKIE MARY ELIZ ABETH WINSTEAD, RUFUS SEWELL, MARTON CSOK AS MUSIC BY HENRY JACKMAN CINEMATOGR APHY CALEB DESCHANEL

ABRAHAM LINKOLN - LOVAC NA VAMPIRE 3D ABRAHAM LINCOLN: VAMPIRE HUNTER Priredio: Miroslav Pavlović

54

FOTO: MCF

e n j a t e n č a r M e k č i r e m a . . . e j i r o t s i m Linkoln – Film „Abraha e 3D“, ospir lovac na vam koga stoje a iz je tvaren i autori Tim sk lm poznati fi roducent i Barton kao p etov kao mb Timur Bekma se u biosće ći a n reditelj, 2. avgusta. d o a kopim

isao ovog fil osnovna zam ki m ič va er m će (a da no isle Mož vršeno besm jući ma zvučati sa je zarađivao hleb ubija ji opr ko ći ik re dn o se m ed pr ali to neće ), m u ro ur ki m se Ti vampire reditelju aj u Bar tonu i ov m za Ti a u m nt ri ce le du trej u. Sudeći po te ne Bekmabetov vampira uopš e nj ija ub vo ak ov , m . fil vo ravo za goto treba uzeti zd je po istoicija rađena uk braod pr a Foksov ma-Smita, A i Seta Greje vampire. Knjijiz kn oj en m - lovac na vog ham Linkoln kih 45 godina Linkolno us ne ov a iv eg kr nj i po at ga do 1865 . i pr . a20 rh 18 sk je od , života ća koga za ašnog mladi ja m ro an si m ni od za n g po ke rt do sve veće la majčina sm dnikovanje i smrt od ru se ed pr u, ik lit po Buta.

Džona Vilksa istorijskim snovana na za om e st je Priča sa fantastičn ali nastupa ra činjenicama, nkolnovom pritajenom na Li o o al ic om ut tvrdnj je je vopijama ko ritovanju sa kr odluke u njegovom isto e om tn sv bi e ka sv tu skoro . Na pu ičkom životu anog saborca i jskom i polit iv ek oč ne i na imenu cilju nailazi g čoveka po ji mu no oz ri te is m ko ), er up prijatelja, K lje is (Dominik Henri Sterdž zi natprirodne neprijate ra po edne vr a ir ez pr e pomaže da cenu i za svoj koji po svaku robovlasništvo. e rž potrebe od

ima Sudeći po trejlvearkvo za ovaj film, o pira ubijanje vam uzeti uopšte ne treboatovo. zdravo za g

55

Povampirena istorija i građanski rat FOTO: MCF

POGLEDAJTE TREJLER

56

Pisac Set Grejem-Smit je 2009. godine pokrenuo novi trend knjiga koje mešaju žanrove – književni bućkuriš – svojom knjigom Gordost i predrasude i zombiji. Nije mu bilo dosta što se likovi Džejn Ostin bore sa neumrlima, već je naredne godine zadao novi udarac idejom da se Abraham Linkoln, 16. predsednik Sjedinjenih Američkih Država poznat kao najbaksuzniji posetilac pozorišta, potajno borio protiv vampira u želji da okonča Građanski rat koji je rastrzao njegovu voljenu zemlju.

Knjiga, zapravo, ne pokriva samo njegovu političku karijeru, već obuhvata veliki deo njegovog života, počevši sa nesrećnim vampirskim susretom u mladosti, a zatim prati njegovu nepoznatu borbu sa zubatim čudovištima, rame uz rame sa njegovim političkim usponom i udelom u ukidanju robovlasništva. Bio je to izdašan koncept, a Timur Bekmabetov je zajedno sa Timom Bartonom pojurio da ugrabi prava. Grejem-Smit je dobio čast da svoju knjigu prilagodi scenariju, zajedno sa scenaristom Šerloka Holmsa, Sajmonom Kinbergom.

Ali uz veliku priču idu i veliki izazovi, naročito kada priča obuhvata 40 godina i ima ogromnu glumačku ekipu. Nije bilo lako oživeti sve to. „Kada čujete naslov Abraham Linkoln – ubica vampira, to je jedna složena metafora“, kaže Fransoa Odi, koji je već radio na filmovima o herojima. „Ako već očekujete od publike da poveruje u jednu stvar, koja je potpuno neverovatna, onda morate da im stvorite svet koji je sasvim prizeman i ubedljiv da biste ih uvukli u priču. Ja sam odrastao uz filmove nakon čijeg kraja lako zamislite likove koji nastave sa svojim životima, žive priču dalje u vašoj mašti. Meni je bilo bitno da stvorim prizemljeni svet Amerike iz devetnaestog veka koji će publici biti savršeno uverljiv.“ Zatim se pojavi problem glavnog lika, koji ne samo što je prava osoba, već je i jedan od najprepoznatljivijih likova u savremenoj istoriji. Lik je morao da odiše realnošću, čak i da priča o vampirima ne može. „Abraham Linkoln je možda najpoznatiji lik iz američke istorije. Morali smo da znamo sve činjenice i da priču popunimo realnim detaljima. Svako odeljenje je imalo svoje istraživače.“ Kad je došlo vreme da se odluči gde i kako će se film snimati, svi su se složili da je Nju Orleans glavno mesto, naročito zbog bogatih lokacija i dobro očuvanih istorijskih zgrada i ulica. „Odlučili smo da film bude vezan za Nju Orleans i da iskoristimo sve što on nudi. Prilagodili smo priču okruženju. Nju Orleans je neverovatan grad jer ima zgrade i lokacije koje su prilično očuvane. U jednom delu grada postoji vila stara 150 godina. Stara Guvernerova kuća je i dalje u sjajnom stanju. U centru smo našli neverovatne ulice, koje smo zatvorili u preobratili ih u grad Springfild u Ilinoju.“

Jedna bitna odluka podrazumevala je da se digitalni setovi ne koriste previše, ne bi li glumačka ekipa dobila priliku da glumi u stvarnim okolnostima. „Ovaj film je zanimljiv jer je mešavina pravih lokacija i izrađene scenografije. Kada budete pogledali film, nećete primetiti šta je stvarno a šta pravljeno.“ Veliki zadatak u filmu bio je pronaći savršene kostime za glumce, naročito za samog Linkolna, odnosno Bendžamina Vokera (Benjamin Walker). Sem što je morao da liči na čoveka, morao je i da bude u mogućnosti da se bori sa vampirima... Tradicionalna i prepoznatljiva odeća morala je da mu dozvoli i da se valja, skače i pokreće. Drugi problem bio je vremenski raspon filma. Trebalo je pokriti 40 godina, a na svakih deset godina moda se menjala. Svaka decenija u filmu podrazumevala je promenu garderobe za statiste i glumce.

Nakon svega toga, javio se i izazov stvaranja likova neumrlih. Vampiri su danas na svim mogućim ekranima i u svim mogućim oblicima. Trebalo je napraviti vampire u koje se lako poveruje, što je još teže u slučaju istorijskog filma – kako učiniti da sve izgleda dovoljno stvarno da publika ne doživi film kao bajku.

Vampiri u ovom filmu nisu ljubavlju skrhani tinejdžeri koji svetlucaju na suncu. U ovom filmu, oni su vrlo nasilni i podli, imaju ljudske osobine, nisu samo stvorenja, ali su doprineli odličnim akcionim scenama, naročito kada se Linkoln suočava sa vampirom koji mu je navodno ubio majku – kada nas čeka tri minuta neprestane akcije, stampeda stotina konja i njih dvojice koji trče ispod konja, preko konja...

Vampiri u ovom filmu nisu ljubavlju skrhani tinejdžeri koji svetlucaju na suncu. U ovom filmu, oni su vrlo nasilni i podli, imaju ljudske osobine, nisu samo stvorenja...

57

MOVIEID

MCF ABRAHAM LINKOLN: LOVAC NA VAMPIRE ABRAHAM LINCOLN:VAMPIRE HUNTER TIMUR BEKMAMBETOV Benjamin Walker, Rufus Sewell, Dominic Cooper 70.000.000 105 MIN 14.3.2011. - 30.6.2011.

FOTO: MCF

IMDb.com

58

Glumci sa sekirama BENDŽAMIN VOKER I DOMINIK KUPER O FILMU Nije bilo lako dodeliti glavnu ulogu u ovom filmu. Taj glumac ne samo što je morao da bude spretan i u dramskim i u akcionim scenama, već i da lako zaliči na samog Linkolna. Izazov je još veći kad se uzme u obzir da priča obuhvata period od četiri decenije.

Ipak, taj izazov su Timur Bekmabetov i Džim Lemli (producent) rado prihvatili. „Nismo nameravali da ga vežemo za neko veliko ime, jer nam je bilo veoma važno da poverujete da se to zaista desilo“, rekao je Lemli. „Taj glumac je mora da bude neko ko ume da igra ulogu od 20 do 55 godina i to uverljivo. Drugačije se krećete sa četrdeset godina, menja vam se težište tela. Zato smo napravili listu kriterijuma i listu ljudi koji to mogu da izvedu i ta lista je bila kratka! Sećam da sam slušao Kventina Tarantina koji priča o izboru glumaca za film Prokletnici (Inglorious Basterds) i kako bi bilo teško napraviti taj film da nije našao Kristofa Valca (Christoph Waltz). Isto i kod nas. Da nismo pronašli Bena Vokera, bilo bi nam teško da snimimo film.“ Voker kaže da se nije preterano zabrinuo saznavši da Bekmabetov dolaze da ga vide na sceni u Njujorku (gde je igrao, zanimljivo, sedmog predsednika SAD). „Mislim da zapravo nisam očekivao da ćemi dati priliku.

Pomislio sam samo ‘Nadam se da će uživati u predstavi’“, nasmejao se. „Ulogu su već bili ponudili nekom drugom, velikoj zvezdi.

Nisam očekivao da postoji mogućnost da se to desi,te i nisam bio pod velikim pritiskom.

Najviše mi se dopalo što sam upoznao Timura, voleo sam njegove filmove. Noćna straža i Dnevna straža su neverovatni filmovi. Bio sam uzbuđen što ću ga upoznati i nadao sam se da će mu se dopasti moj rad. Ali strah je za slabiće!“

Taj stav je delimično kriv što je dobio ulogu.

Na pitanja o izazovima mešanja Linkolna i vampirske mitologije, Voker je ubeđen da će nam se dopasti konačni proizvod. „Sačekajte da pogledate film, jer ipak niste čitali sva istraživanja koja smo mi čitali. Pa, mislim da mogu da ga racionalizujem, jer što više saznajem o Linkolnu, to više znam koliko je bio bogat kao ličnost. Kao da je postojalo više verzija tog čoveka – politički Linkoln, Linkoln kao suprug, osoba koja je postao kada mu je majka umrla. Zato smatram da ova priča nije baš toliko daleko od istine, jer je lako poverovati da je noću postajao neka sasvim druga osoba. Taj jaz postaje sve manji dok saznajete stvari o tom čoveku.“ Svakom dobrom ubici vampira potreban je mentor (čak ga je i Bafi imala, iako je rođena sa posebnim sposobnostima). Linkoln je imao Henrija Sterdžisa, vampira starog 500 godina koji se umorio od krvoločnih rođaka i njihovog stava prema čovečanstvu. Filmadžije su za tu ulogu odabrale Dominika Kupera (Dominic Cooper), koji je našoj publici poznat po filmu Mama Mija. Međutim, Kuper se nije baš upecao na ideju kada je prvi put dobio scenario. „Rekao sam, ‘Nemam nameru da čitam ovo. Doviđenja!’ Meni je to delovalo kao šala. Pomenuo sa to nekome ko je čitao knjigu i čuo sam da je knjiga odlična. Pomislio sam ‘ovo su gluposti’, a onda sam počeo da je čitam...“

59

CRVENA SV

FOTO: Taramount

RED LIGHTS

Dva istraživača paranormalnih obmana, veteran dr Margaret Mateson i njen mladi pomoćnik, Tom Bakli, proučavaju najrazličitije metafizičke fenomene s ciljem da dokažu njihovo obmanjujuće poreklo.

60

Dva istraživača paranormalnih obmana, veteran dr Margaret Mateson i njen mladi pomoćnik, Tom Bakli, proučavaju najrazličitije metafizičke fenomene s ciljem da dokažu njihovo obmanjujuće poreklo.

Tom će početi da razvija intenzivnu opsesiju prema Silveru, čiji magnetizam postaje snažniji sa svakom novom manifestacijom neobjašnjivih događaja. Kako se Tom bude približavao Silveru, tenzija će rasti, a njegov pogled na svet biće uzdrman do korena...

O PRODUKCIJI „Crvena svetla“ je psihološki triler reditelja Rodriga Kortesa koji istražuje mehanizme percepcije ljudskog mozga i tanke granice između verovanja i nauke. Film počinje od iskustva dva racionalna naučnika koji seciraju fenomen iz metafizičkog sveta što će dovesti do sukoba s poznatim vidovnjakom. Prošlost i sadašnjost svih protagonista sadrži još uvek neotkrivene senke, što će

pokrenuti mračnu priču nabijenu tenzijom, prepunu neočekivanih obrta.

Kortes je skoro godinu i po dana posvetio proučavanju svih vrsta neobjašnjivih fenomena i pokušaja skeptika, s jedne strane, da daju objašnjenje, i objašnjenja koja su pružali parapsiholozi i „vernici“ s druge strane.

Kako sam reditelj kaže: „’Crvena svetla’ su dualitet. Sigurnost i nesigurnost. ’Crvena svetla’ su enigma. Mislite da stojite na čvrstom tlu, a onda vam se zemlja odjednom otvori pod nogama. Likovi su lavirint; kompleksni i kontradiktorni, u potrazi za sopstvenom ličnosti, definisani delima i propustima, njihovim rečima i tišinom.“ „Naša verovanja su uslovljena našim nadama, potrebama, snovima i željama... ’Crvena svetla’ predlažu rigorozan, naučni pristup paranormalnoj fenomenologiji. To je žanrovski film s dušom političkog trilera,

MOVIEID

SVETLA

koji nam pokazuje da je ljudski mozak instrument kome se ne može verovati kad je u pitanju doživljaj stvarnosti. Mi vidimo ono što želimo da vidimo.

Verujemo u ono u šta želimo da verujemo.

NAUKA I MAGIJA. SVETLO I SENKA. GLAVE I REPOVI. „Crvena svetla“ su sukob magije i nauke, okultnog i realistične, prosvetljene demistifikacije. Ovaj film kombinuje draži paranormalnog i mađioničarske predstave, sa dražima psihološke disekcije viđene u pojedinim filmovima ’70-tih. Ovo je analitičan film i nije slučajnost što se većina radnje odvija u učionicama i laboratorijama, niti to što su likovi naučnici, rigorozni racionalisti, nadareni vidovnjaci i parapsiholozi, ali ovo je i emotivan film. „Crvena svetla“ su film o demonstracijama, eksperimentima i masovnim spektaklima, gde se podaci konstantno beleže; film o javnim nastupima, neobjašnjivim fenomenima, aparaturom

za merenje, video kamerama, film o elektronskom nadgledanju i televizijskom emitovanju. Ali ovo je i dinamičan film, stvaran i neuhvatljiv, putovanje u koje se kreće bez pouzdane mape.

TARAMOUNT CRVENA SVETLA RED LIGHT RODRIGO CORTES Sigourney Weaver, Robert De Niro, Cillian Murphy 3.100.000 113 MIN 14.2.2011.

IMDb.com

POGLEDAJTE TREJLER

„Crvena svetla“ se kreću po neistraženoj teritoriji. Likovi u filmu bez imalo napora dijalogom prenose profesionalne informacije, diskutuju o hipotezama i odlučuju o planu akcije, ali na emotivnom polju, ništa nije verbalno eksplicitno. Duboki odnosi među različitim likovima, njihova skrivena emocionalnost, teku preko neverbalnih kanala komunikacije. „Crvena svetla“ se potvrđuju ogromnom strašću kako u zapletu tako i u dramaturškoj snazi likova koji su stvarni i kompleksni. Kontradiktornost. Iz ovog razloga, bilo je fundamentalno osloniti se na talenat velikih glumaca, na njihov pogled na svet i neizgovoreno razumevanje. Podtekst koji njihove reakcije skrivaju.

Na njihovu tišinu i tajne.

61

POGLEDAJTE TREJLER

TATIN SIN THAT’S MY BOY

FOTO: Tuck

Priredio: Marin Milosavljević

62

MOVIEID

TUCK TATIN SIN THAT’S MY BOY SEAN ANDERS Adam Sandler, Andy Samberg, Leighton Meester 145.000.000 114 MIN 1.2.2012. - 10.4.2012.

IMDb.com

Kada je u pitanju film Tatin sin (That’s My Boy), svetski kritičari su vrlo složni: ako želite da se nasmejete, nemojte to pokušavati gledajući ovaj film. Nazivajući film uvredljivim, bizarnim, vulgarnim i, na kraju krajeva, apsolutno nepotrebnim, svi oni pozivaju gledaoce da ne bacaju novac, već da ga sačuvaju za neki od filmova koji to zaslužuju, kakvih je ovog leta zaista mnogo.

Kako ekipa CINEMA+ još nije imala priliku da pogleda ovo ostvarenje, za koje je zaslužan režiser Šon Anders, mi vam ipak nećemo reći šta da uradite, već odluku prepustiti vama.

Adam Sendler igra Donija, koji je kao tinejdžer uspeo da ostvari san velikog broja muškaraca: da se upusti u strasnu vezu sa svojom nastavnicom. Međutim, ta veza imala je i neočekivane posledice, Doni je postao samohrani otac. Dobio je sina, Toda, koga je gajio na način na koji je on smatrao da je ispravan. Međutim, takav način života naveo je Toda da napusti oca i prekine svaki kontakt sa njim. Posle mnogo godina, Doni pokušava da ponovo uspostavi vezu sa sinom. Taj susret će obojici promeniti živote.

Kada su Sendlera pitali kakav je osećaj igrati u komediji obeleženoj oznakom R (što je oznaka za filmove koji sadrže krv, psovke i eksplicitni seks i nisu podobni za mlađe od 17 godina, prim. autora), evo šta je izjavio: “Zabavno je bilo glumiti onako slobodno koliko ste zapravo slobodni u svom kupatilu. Prijalo mi je da funkcionišem na setu na taj način. Ja psujem, psujem mnogo. Odrastao sam psujući.

Moji roditelji nisu voleli moj način izražavanja, muziku koju sam slušao niti moje ophođenje sa prijateljima.

Otac mi je to u jednom momentu jasno predočio, pa sam morao da prestanem. Onda je otac umro, a ja sam seo majku pred sebe i rekao joj – OK, sada smo ti i ja sami i nalet prljavštine dolazi. Sedi i uživaj.”

63

Leto u Istočnoj Nemačkoj 1980. Barbara, doktorka, podnela je aplikaciju da emigrira na Zapad. Zbog toga je kažnjena tako što je poslata daleko od prestonice u bolnicu u malom gradu. Jorg, njen ljubavnik u Zapadnoj Nemačkoj, okupiran je planiranjem njenog bekstva preko Baltičkog mora. Njen novi stan, komšije, leto i prelep pejzaž za nju više nemaju nikakvu čar. Pored toga što je pažljiva prema njenom novom mladom pacijentu na odeljenju pedijatirske hirurgije pod vođstvom novog šefa, Andrea, ona se ophodi i dobro prema kolegama. Njen život će, kako misli, početi kasnije. Andre je zbunjuje. Prvo, njegova potpuna vera u njene profesionalne sposobnosti, zatim način na koji brine i njegov pobednički osmeh. Šta mu je bilo da je zaštiti kada je pomogla mladoj Steli da pobegne? Da li je špijunira? Da li je zaljubljen? Barbara počinje da gubi veru u sebe, svoje planove i svoje srce.

A dan planiranog bekstva se približava...

Srebrni medved za najbolju režiju – Berlinski filmski festival 2012.

Posle filmova Gespenster (2005) i Yella (2007), ovo je treće učešće reditelja Kristijana Petzolda u tamičarskom programu Berlinala.

O REDITELJU Christian Petzold Rođen u Hildenu 1960, od 1981. živi u Berlinu. Prvo je studirao nemački jezik, književnost i dramu, zatim je prešao na Akademiju za film i televiziju. Tokom tih studija radio je kao asistent reditelja za Haruna Farockog i Hartmuta Bitomskog. Prvu dramu je režirao 1995. Njegov film Die innere Sicherheit (2000.) osvojio je Golden German Film Award. U takmičarskom programu Berlinala, pored filma Barbara, učestvovao je dva puta ranije sa ostvarenjima Gespenster i Yella.

FILMOGRAFIJA: 1995. Pilotinnen 1996. Cuba Libre 1998. Die Beischlafdiebin 2000. Die innere Sicherheit (The State I am In) 2001. Toter Mann (Something to remind me) 2002. Wolfsburg 2004. Gespenster (Ghosts) 2006. Yella 2008. Jerichow 2011. Dreileben – etwas besseres als den Tod (Dreileben – Beats Being Dead) 2012. Barbara

Barbara BARBARA

FOTO: Cinefest

Režija: Christian Petzold Scenario: Christian Petzold, Harun Farocki Uloge: Nina Hoss, Ronald Zehrfeld, Rainer Bock, Christina Hecke, Claudia Geisler, Peter Weiss, Carolin Haupt Žanr: drama Trajanje: 105 min.

Web: www.barbara-der-film.de

65

66

FOTO: Cinefest

Samo vetar

JUST THE WIND

Režija: Benedek Fliegauf Scenario: Benedek Fliegauf Uloge: Katalin Toldi, Gyöngyi Lendvai, Lajos Sárkány Trajanje: 91 min.

Vesti su se brzo proširile o ubistvu romske porodice u jednom mađarskom selu.

Počinioci su pobegli i niko ne zna ko je počinio zločin. Za drugu romsku porodicu koja živi blizu, to ubistvo je potvrdilo njihov pritajeni strah. Daleko u Kanadi, glava porodice odlučuje da njegova žena, deca i njihov deda moraju da mu se pridruže što je pre moguće. Živeći u strahu od rasističkog terora koji ih okružuje sa osećanjem napuštenosti u svojoj tihoj manjini, porodica se trudi da preživi dan posle napada.

Kada noć padne na selo, oni približavaju krevete jedan drugom bliže nego obično.

Njihov san o odlasku čini se nemogućim.

O REDITELJU Benedek Fliegauf Rođen u Nemačkoj 1974. Radi kao reditelj na mađarskoj televiziji. Njegovo prvo učešće na Berlinalu je bilo 2004. sa filmom Dealer. Osvojio je nagradu Zlatni leopard za savremenu režiju na festivalu u Lokarnu 2007. za film Tejút (Milky Way).

NAGRADE: Berlinski filmski festival – Amnesty International Film Prize; Peace Film Award, Grand Prix žirija – Srebrni medved za režiju FILMOGRAFIJA: 1999. Határvonal 2000. Beszélö Fejek, kratki 2001. Hypnos, kratki; Van – E élet a halál elött, dokumentarni 2003. Rengeteg 2004. Dealer; A sor 2005. Trance, kratki 2007. Tejút

67

VOLITE MIRIS HARTIJE, KAŽETE – A KAKO VAM SE SVIĐA MIRIS ŠUME?

Goodtimes PUBLISHING

Globally Available.

www.serijeplus.com • www.goodtimes.rs

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA, STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA I JOŠ PONEČEG...

PRATITE NAS

OUTSIDE

E

OUTSIDE IZL AZIMO IZ ŠABLONA I OD OVOG BROJA VAM , OSIM FILMOVA PRISUTNIH U NAŠIM BIOSKOPIMA , PREDSTAVLJAMO I NEKE FILMOVE KOJI NISU DOSPELI U NJIH.

JUAN DE LOS MUERTOS

72

FOTO: LatinoFusion

ZOMBIJI NA KUBANSKI NAČIN JUAN DE LOS MUERTOS

73

MOVIEID

JUAN DE LOS MUERTOS ALEJANDRO BRUGUES Alexis Díaz de Villegas, Jorge Molina, Andrea Duro 2.300.000 92 MIN

FOTO: LatinoFusion

IMDb.com

74

JUAN OF THE DEAD

Huan je najveći deo svojih 40 godina proveo na Kubi, ne radeći ama baš ništa. Takav je njegov život i spreman je da ga brani po svaku cenu, ruku pod ruku sa svojim drugarom Lasarom, koji je lenj koliko i Huan, ali dvaput gluplji.

Priredio: Miroslav Pavlović

Huan ima samo jednu emotivnu vezu, a to je njegova ćerka Kamila, prelepa devojčica koja ne želi nikakvu vezu sa svojim ocem jer jedino što on ume je da se uvali u nevolje.

Iznenada kreću da se dešavaju čudne stvari, ljudi postaju nasilni, napadaju jedni druge. Huan je isprva bio ubeđen da je to samo još jedan deo Revolucije. Zvanični mediji napade su objasnili kao izolovane incidente koje su uzrokovali kubanski disidenti, plaćenici američke vlade. Malo po malo, Huan i njegovi prijatelji shvataju da napasnici nisu obična ljudska bića i da je prilično teško ubiti ih. Nisu vampiri, nisu ih obuzeli demoni, ali svakako nisu ni disidenti; samo jedan ujed dovoljan je da pretvori žrtvu u još jednu agresivnu ubilačku mašinu. Jedini način da ih pobedite jeste da im uništite mozak.

Huan odlučuje da sa takvom situacijom može da se suoči na samo jedan način – da je unovči... „Ubijamo vaše najdraže“ post-

aje njegov slogan. Lasaro, zajedno sa svojim sinom Vladijem, i Kamilom (koja nema izbora do da se pridruži svom ocu nakon što ju je spasio od bakinih ubilačkih namera) čine Huanovu vojsku, a misija im je da pomognu narodu da se oslobode zaraženih... po razumnoj ceni.

Ali ova pošast krvožednih je izvan kontrole.

Narod je bespomoćan. Dođe trenutak kada se možete izvući jedno ako se bacite u more i pokušate da pobegnete sa ostrva koje je pokleklo pod krvoprolićem. Huan nema izbora i mora da učini ono što je čitav život izbegavao: da preuzme odgovornost i zauzme ulogu heroja, da predvodi svoje voljene, uz nadu da će ih bezbedno izvući iz ludila Havane prepune krvožednih zombija.

POGLEDAJTE TREJLER

75

&FRIENDS

S

&FRIENDS MEGA BLOG ASTERIKS I OBELIKS PHOTON TIDE 3D KONVERZIJA GAYECHO QUEER OSC AR NAJNOVIJI FILMSKI TREJLERI SK YFALL FRENZY SPARK PROMETEJ NADL ANU.COM SVET FILMA ZISKIND

FOTO: megablog.rs

&FRIENDS

Asteriks i Obeliks: U službi njenog veličanstva Predstavljam vam nove avanture najpoznatijih Gala na svetu pod naslovom Asteriks i Obeliks: u službi njenog veličanstva. Radi se o filmskoj priči koja objedinjuje događaje iz dva Asteriksova strip albuma “Asteriks među Britancima” i “Asteriks i Normani”.

Autor: Saša Đorđević

80

Za režijom se nalazi Laurent Tirard a što se glumačke postave tiče samo je Gerard Depardieu zadržao svoju kultnu ulogu Obeliksa dok su svi ostali tumači uloga promenjeni. Asteiks će glumiti Edouard Baer (u filmu Asteriks i Kleopatra je glumio egipatskog pisara) dok su ostale uloge poverene solidnoj ekipi francuskih glumaca: Fabrice Luchini, Guillaume Gallienne, Vincent Lacoste, Valérie Lemercier, Catherine Deneuve, Charlotte Le Bon, Dany Boon, Atmen Kélif, Jean Rochefort, Gérard Jugnot, François Damiens i Simon Astier.

Radnja filma: 50 godina pre Hrista Cezar je gladan novih pohoda. Na čelu svojih slavnih legija odlučuje da osvoji ostrvo, na granici sveta, misterioznu zemlju poznatu kao Britanija ili Bretanja. Pobeda je bila brza i totalna.

To jest…skoro. Mali bretonsko selo uspeva da odoleva ali su mu snage na izmaku. Kordelija,

kraljica Britanaca, odlučuje da potraži pomoć i šalje svog emisara Džolitraksa u galsko selo poznato po tome što uspešno odoleva Rimu.

U dotičnom selu su Asteriks i Obeliks već veoma zauzeti. Poglavar sela im je poverio svog nećaka Guduriska, mladu usijanu glavu pristiglu iz Lutecije (današnji Pariz), sa zadatkom da od njega naprave muškarca. A taj zadatak nije nimalo lak. Kada Džolitraks stiže i traži pomoć, poglavar odlučuje da mu daruje bure puno čarobnog napitka a Asteriks, Obeliks i Gudurisk će mu biti pratnja. Putovanje koje će Gudurisku pomoći da proširi svoje vidike, ali naravno, ništa se ne dešava kao što je planirano…

Prevedeni trejler, kao i slike iz filma pogledajte “klikom” na ovaj link: http://bit.ly/L4xOpi .

Film izlazi u francuske bioskope 17 oktobra 2012.

FOTO: megablog.rs

Django Unchained Nakon kultnih filmova Reservoir Dogs (1992), Pulp Fiction (1994), Jackie Brown (1997), Kill Bill (2003-04) Inglourious Basterds (2009), Kventin Tarantino će se ovog puta oprobati špageti vestern žanru.

Glavne uloge u filmu Django Unchained imaju Kristofer Valc (Dr. King Šulc) nemački lovac na ucenjene glave i Džejmi Foks (Django), odbegli afrički rob koji želi spasiti svoju ženu (Keri Vašington) sa plantaže sadističkog bogataša Kelvina Kendija (Leonardo DiKaprio). Radnja se dešava pre građanskog rata i s obzirom da kad Tarantino radi žanrovski film možemo ovde očekivati dobar špageti vestern.

Ostatak glumačke ekipe čine, takođe, velika imena poput Semjuela L. Džeksona, Dona Džonsona i Franka Nera.

Klikom na ovaj link http://bit.ly/LwWx5C možete pogledati prevedeni trejler kao i nekoliko slika iz filma.

U dotičnom trejleru akcenat je stavljen na trojicu protagonista: Džejmija Foksa, Leonarda DiKapria i Kristofera Valca. Pucnjava, krv, sjajni kostimi, odlična muzička podloga (oduševio sam se kad sam čuo Džonija Keša i njegovu pesmu Ain’t No Grave (Can Hold My Body Down)) i replike likova iz filma koje “ubijaju” su na meniu ovog trejlera.

U prvim kadrovima vidimo kako Šulc oslobađa Djanga jer je on jedini koji poznaje lica braće Britl koji su centar njegovog interesovanja. Ne znam koliko braće ima tačno ali ih ima podosta i Django i Šulc će u Kill Bill maniru krenuti za svakim od njih ponaosob radi njihove eliminacije.

Film izlazi u američke bioskope krajem decembra 2012.

Skyfall Džems Bond 007 nam se vraća na filmska platna na jesen. Na nedavno završenom Kanskom festivalu u okviru obeležavanja 50-togodišnjice avantura najpoznatijeg britanskog tajnog agenta predstavljen prvi najavni poster i najavni trejler za njegov 23ći film: Skyfall.

Danijel Krejg se vraća ulozi legendarnog britanskog agenta i njegova lojalnost prema M biće pred velikim iskušenjima, kada se njena prošlost bude vratila da je progoni. MI6 bice napadnut i 007 mora uništiti pretnje, bez obzira na cenu i ličnu žrtvu. Film režira Sam Mendes a ostatak glumačke ekipe čine: Javier Bardem , Naomie Harris , Ralph Fiennes , Judi Dench , Ben Whishaw , Helen McCrory i Bérénice Marlohe.

Prevedeni trejler , kao i fotografije iz filma možete pogledati “klikom” na ovaj link: http://bit.ly/K1eCEG Iako nam trejler ne otkriva previše o samoj radnji filma nesumnjivo da će 23 film o Džemsu Bondu biti krcat akcijom. Film izlazi 22 oktobra 2012 u distribuciji Tuck-a.

Gangster Squad (Gangsterski odred) Nakon ubedljivog rediteljskog prvenca Welcome to Zombieland, sa velikom pažnjom se očekivao sledeći film Ruben-a Fleischera. Radi se o ekranizaciji romana Paul-a Lieberman-a ‘Tales from the Gangster Squad’ inspirisan istinitom pričom o gangsterima 40-tih godina. Film deluje na prvi pogled odlično a biće nošen glumom sjajne ekipe, uverite se i sami: Sean Penn, Ryan Gosling, Emma Ston, Josh Brolin, Michael Peña i Nick Nolte.

Gangster Squad nam opisuje život mafijaša Mikija Koena (Šon Pen) koji vlada Los Anđelesom s kraja četrdesetih. Pored toga što kontroliše tržište droge, prodaje oružja i prostitucije on želi da stavi šapu i na kladioničarski posao, od Los Anđelesa pa sve do Čikaga. Kao velike saveznike ima brojne ljude ali i korumpirane policajce i političare. Samo jedan policijski odred LAPDa je van njegovog domašaja, pod vođstvom je Džona O’Mare (Džoš Brolin) i Džerija Vutersa (Rajan Gosling) i oni će pokušati da sruše Koenovo carstvo… Film izlazi u bioskope 20 septembra 2012 u distribuciji Tuck-a.

Prevedeni trejler, kao i slike iz filma potražite “klikom” na ovaj link: http://bit.ly/M1kCx3

81

&FRIENDS

Specijalni efekti: 3D konverzija Planirate da gledate film s prijateljima? Niste sigurni da li da idete na 3D projekciju? Jedan od prijatelja komentariše da je 3D loš, jer je konverzija. Niko ne želi da ispadne kinematografski izazvana osoba, pa niko ne postavlja potpitanja.

Autor: Relja Trajković

Kao čitalac ovog magazina, verovatno ste upoznati sa osnovnom razlikom između filma snimanog u 3D tehnologiji i filma koji je 3D konverzija. Prvi je sniman stereoskopskom kamerom koja kreira dve odvojene slike sa dva odvojena objektiva, baš kao što ljudski par očiju radi, dok je drugi film sniman na klasičan način, jednom kamerom, ali nakon snimanja, pretvoren je u 3D. Po pravilu, kvalitet 3D efekta u filmovima koji su konvertovani u 3D varira od lošeg do užasnog, te najčešće stvara smetnje u gledanju umesto užitak. Pravi 3D je impresivan prvih petnaestak minuta filma, ali zbog njegove hiperrealnosti, publika brzo zaboravi da nosi naočare i oseća se kao da je unutar filma. To je dobra stvar. Konvertovani 3D filmovi često imaju prenaglašenu dubinu koja stalno skreće pažnju na sebe.

Takođe, ma koliko napredne tehnologije konverzije bile, one i dalje ne mogu da detektuju najsuptilnije izmene u dubini, tako da ćete imati osećaj da su likovi u prvom planu kao kartonske kulise. Dvodimenzionalne pokretne ploče koje su odvojene od pozadine.

Uzrok ovih mana konverzije jesu veoma komplikovani i ograničeni procesi koji stoje iza konverzije 2D snimka u 3D snimak.

Da biste bolje razumeli kako ova konverzija funkcioniše, evo veoma uopštenog objašnjenja.

MAPE DUBINE

82

Ako pogledate nekoliko prirodnjačkih emisija o evoluciji, sigurno ćete više nego jednom čuti da su naše oči usmerene ka napred, jer smo evoluirali od grabljivica kojima je veoma bitna procena udaljenosti lovine. Oba naša oka ,,snimaju” po dva blago različita snimka, a naš mozak ih spaja u jedan. Što je objekat bliže, to će njegova lokacija biti izmeštenija na ta dva snimka. Što je objekat dalje, to će se pomeranje objekta manje primećivati. Na osnovu ove informacije, mozak sklapa kompletnu sli-

ku o dubini u prostoru. No, ovo nije jedini način na koji mi shvatamo dubinu prostora.

Ljudi koji izgube jedno oko i dalje mogu da se snalaze u trodimenzionalnom prostoru.

Ovde na scenu stupaju druge metode koje naš mozak implementira da zaključi detalje o svojoj okolini. On posmatra konture, linije, veličinu objekta, veze među oblicima i paralaksu da bi zaključio koji objekat je bliže, a koji dalje.Ako stojimo u hodniku, videćemo da su vrata u udaljenom delu hodnika mnogo manja nego ona pored nas.

Videćemo da ivice hodnika ne izgledaju kao paralelne linije iako znamo da one to jesu, nego se približavaju jedna drugoj što dalje gledamo niz hodnik. Kompjuterski algoritmi koji se koriste u konverziji u 3D oponašaju ovu sposobnost našeg mozga da stavi stvari u kontekst i poredi očekivane veličine objekata na sceni.

Ne postoji jedan potpuno automatizovan način konverzije. Najčešće se u postprodukciji koriste razne poluautomatske metode u kombinaciji s mnogo radnih dana mukotrpnog ručnog podešavanja. Svaki kadar u filmu predstavlja svojevrstan izazov koji eksperti za specijalne efekte moraju da reše. Pogledajmo samo neke od tehnika koje se koriste u ovoj konverziji.

MAPE DUBINE

Kreiranje odvojenog snimka u nijansama sive, baziranog na originalu u kojem osvetljenost sive označava blizinu objekta kameri. Što je objekat bliže, to je svetliji, a što je dalje, to je tamniji. Jednom kada tehničari poluautomatskim i ručnim metodama dođu do finalne ,,mape dubine”, kompjuter kombinuje dva snimka koristeći informaciju o blizini da iseca objekte iz scene, pomera ih da bi kreirao snimak nepostojeće druge kamere i interpolira pozadinu koje je falila. Nakon automatskog kreiranja stereoskopskog snimka, tehničari ponovo prolaze kroz sve kadrove i ručno ispravljaju greške.

LEPLJENJE SNIMKA NA 3D MODELE www.photontide.org

Cena minuta konverzije filma trenutno se kreće od $50.000 do $100.000. Ali očigledno je da je to mala cena za filmske studije koji dobijaju šansu da objave stare filmove u obnovljenom 3D izdanju po ceni ulaznice većoj od cene ulaznice za najnoviji 2D film.

Tragači kroz izgubljene video-arhive U ovom broju, predlažemo vam da pogledate film čiji prevod bi mogao da glasi Tanji ili Mršaviji, i ponovo (ili prvi put) pogledate horor/triler o kletvi koju bi naizgled mnogi poželeli.

U ovom procesu, kreiraju se virtuelni 3D modeli koji emuliraju geometriju u originalnoj sceni koja se konvertuje, a zatim se koriste delovi snimka kao teksture nalepljene na te 3D objekte. Ovo daje jasne podatke o dubini, ali daleko manje automatizacije i mnogo manuelnog rada.

AUTOMATSKE METODE

Softveri koji nude potpuno automatsko detektovanje dubine funkcionišu na osnovu ranije pomenutog emuliranja ljudske percepcije prostora. U nekim slučajevima, kretanje objekata na sceni daje dovoljno informacija softveru da prepozna šta je ispred, šta je iza i koliko je to iza daleko. Nekada se koristi fokus kao informacija o dubini, tako da je oštriji deo slike ispred, a zamućeniji

Jasno je da svaka od ovih metoda daje samo deo rešenja i da svaka od njih mora da se kombinuje s mnogo ljudskog rada i ispravki grešaka. Cena minuta konverzije filma trenutno se kreće od $50.000 do $100.000.

Ali očigledno je da je to mala cena za filmske studije koji dobijaju šansu da objave stare filmove u obnovljenom 3D izdanju po ceni ulaznice većoj od cene ulaznice za najnoviji 2D film. Ovaj vid zarade ostavlja prostor za još mnogo konverzija, ali i za napredak same tehnologije. Zato, uživajmo u ,,Velikom diktatoru” ili ,,Oklopnjači Potempkin” kada ponovo izađu u 3D-u u bioskopu blizu vas.

Thinner

U malom gradu u američkoj državi Mejn, amoralni, podgojeni advokat Bili Halek, jedno veče, usled nemara, kolima udara ženu, Romkinju koja je deo karnevala koji se nalazi u njihovom mestu. Uz pomoć lokalnog sudije i šerifa, slučaj se zakopava, ali otac ubijene žene, istovremeno vrač romske čerge, baca kletvu na sva tri čoveka. Istog trenutka, Bili počinje da mršavi, bez obzira na to koliko i šta jede, i postaje sve tanji i tanji, znajući da krajnji rezultat može da bude isključivo smrt.

Film ,,Thinner’’ nastao je 1996. i baziran je na istoimenom romanu Stivena Kinga, tada već slavnog u okvirima horor žanra. Režirao ga je Tom Holand, koji je deceniju ranije stvorio ,,Fright night’’, još jedan poznati horor.

Kada je ,,Thinner’’ izašao, nije naišao na dobre ocene kritičara, niti na naročito dobar prijem kod publike. Niko nije bio posebno iznenađen time budući da su ekranizacije Kingovih romana uglavnom predstavljale manje ili veće neuspehe.

Uprkos tome, ovo ostvarenje vredno je vaše pažnje iz više razloga, i jednako dobro funkcioniše ukoliko volite ili ukoliko prezirete horor.

Autor: Ivica Milarić

deo slike iza. Perspektiva kao osnova naše percepcije prostora svakako je najkvalitetniji automatski metod, ali zahteva jasnu vidljivost ćoškova, ivica i ostalih paralelnih linija u sceni.

Radnja i tempo filma nisu skrojeni da uplaše gledaoca, već da ga uznemire. To ne čine pomoću paranormalnih stvari, već pomoću one koja je vrlo normalna – ljudske prirode.

Kada se nađe pred mogućnošću umiranja, Bili je spreman da učini sve da to izbegne, bez obzira na to što je ideja kletve da ga natera da se susretne sa svojim odlukama.

Njega tumači Robert Džon Burk koji odlično prikazuje relativno običnog čoveka toliko ogrezlog u korupciju da prosto nije sposoban za bilo šta drugo. S njim se odlično uk-

lapa Džo Mantađina, koji u filmu glumi Ričija ,,Čekića’’ Đinelija, mafijaša koji dolazi Biliju u pomoć, naravno, pomoću nasilja.

Genijalnost Toma Holanda u ovom filmu ogleda se u atmosferi koju grade likovi – nema pozitivnih, pravičnih ličnosti, svi su sebični, nemilosrdni i skloni obmanama, vreme je ograničeno, a tenzija neprestano eskalira, budući da se Bil bukvalno bori protiv vremena. Zbog užasnih odluka i poteza, svi oni samo tonu sve dublje. Užas ne leži u kletvi ili pretnji oduzimanja života, već u spremnosti ljudi da urade sve što je potrebno da zadrže živote koji od početka nisu vredni pomilovanja.

Ipak, u svemu tome, Holand uspeva da pronađe dobru dozu mračnog humora i sve to prikaže u veoma živom filmu, u kojem se događaji brzo nižu iako zapravo ne navijamo ni za jednog aktera. Istovremeno, on beži od bilo kakvih, tada spektakularnih, efekata koji bi danas izgledali smešno, i kompletan film ima veoma prizeman šmek, zbog čega se može reći da je veoma dobro ostario.

Naravno, kao i u većini Kingovih dela, i ovde je lokacija značajna i nalik na nekakav bizarni pakao malograđanštine. Osim teških grehova, tu su i sitniji, poput preljube, ljubomore i čiste gluposti, od čega, tipično, niko od likova nije operisan.

Pronađite ,,Thinner’’ i pogledajte ga. Možda ga je stručna kritika i šira publika zaboravila, ali vi i dalje možete da uronite u devedesetominutnu priču punu odvratnih likova, čije razrešenje ćete sigurno poželeti da saznate.

83

&FRIENDS www.gayecho.com

Vreme je za Queer Oscar Ove godine film Srđana Dragojevića Parada, dobio je Teddy nagradu u Berlinu, od strane publike, za najbolje ostvarenje LGBT tematike. To nije prvi put da neki domaći film dobije ovu nagradu. Prvu je 1995. godine dobio „Marble Ass“, Želimira Žilnika. Ali, ovde nećemo govoriti o domaćim queer filmovima, već o queer nagradama.

Autor: Predrag M. Azdejković

Teddy nagrada se dodeljuje već 26 godina u okviru Berlinala za najbolja filmska ostvarenja LGBT tematike. Prvi Teddy dobio je Pedro Almodovar 1987. godine za film La ley del deseo. To je najstarija nagrada te vrste koja se dodeljuje u kategorijama najbolji igrani, dokumentarni i kratki film, a ponekad se dodeljuju i nagrade žirija, publike i specijalne nagrade. U početku, nagrada se dodeljivala nezavisno od Berlinala, a njegov sastavni deo postala je 1992. godine. Teddy je dugo bila jedina queer nagrada u okviru mainstream festivala, sve do 2007. godine kada je ustanovljen Queer lav na Venecijanskom filmskom festivalu. Filmski festival u Kanu je 2010. godine dobio svoju queer nagradu - Queer palmu. Ovogodišnju Queer palmu dobio je film Laurence Anyways Xaviera Dolana, koji je otkupljen i za prikazivanje u Srbiji.

Ove tri queer nagrade su najvažnije i najuticajnije, iako skoro svaki queer filmski festival u svetu dodeljuje svoje nagrade. Tako je i sa Merlinka queer festivalom u Beogradu, koji svake godine u decembru dodeljuje nagradu Dorotina cipelica za najbolji igrani, kratki i dokumentarni queer film.

Cilj ovih nagrada je da promovišu dobra LGBT ostvarenja, koja su često ignorisana od strane mainstream festivala, koja ne stižu do bioskopskih sala i zbog toga ne donose dobit producentima, što je za njih najbitnije.

Takva situacija dovodi do toga da se u queer filmove ne ulaže dovoljno i da je kvalitetnih queer filmova veoma malo. Možda zato nije na odmet ponoviti reči Vila Trumana iz serije Vil i Grejs: „Odaću ti jednu tajnu koju pokušavamo da zadržimo unutar zajednice. Gej filmovi su bezveze! Ali, dok se ne promene zakoni mi imamo obavezu da idemo da ih gledamo!“.

Možda bi situaciju promenilo uvođenje Oskara za najbolji queer film, ali sumnjam da će se tako nešto ikada desiti, jer je Oskar, ovakav kakav je sada, za mnoge i previše gej.

84

"Alone, bad.

Friend, good."

-Bride of Frankenstein, 1935.

LET’S BE FRIENDS :) Tweet po tweet...

twitter.com/cinema_magazin

Da svaki ekran bude veliki...

&FRIENDS

Priredio: Mladen Marić

Najnoviji filmski trejleri HOT!

FOTO: Filmski Trejleri

Skyfall Skyfall

86

Hitna isporuka

Domaćin

Premium Rush

The Host

Pritajeno zlo: Osveta

Pirana 3DD

Djangova osveta

Gangsterski odred

Piranha 3DD

Resident Evil: Retribution

Django Unchained

Gangster Squad

87

&FRIENDS

Prometej DON’T BELIEVE THE HYPE

Don’t Believe the Hype.

Tako glasi naslov pesme, jedne od najvećih rep grupa, Public Enemy. Nije da ima neke veze sa filmom, ali ne mogu da se otmem utisku da su mnogi za film Prometej imali visoka očekivanja. I to sa pravom.

Autor: Marko Pajić

Ridli Skot je napravio dva izuzetna ostvarenja u okviru žanra, koji je za mnoge, relativno opskuran. Jedno ostvarenje je fenomenalni Istrebljivač (Blade Runner, 1982), a drugo Osmi putnik (Alien, 1979). Potom je krenuo drugim stazama, polako se udaljavajući od žanra naučne fantastike. Tako da, kada je objavio svoj povratak žanru, mnogi su vest primili sa oduševljenjem. Još kada se tome doda da je taj povratak u stvari povratak upravo univerzumu Osmog putnika, moglo se sa sigurnošću reći da je pred nama izuzetno ostvarenje.

Ali, ne lezi vraže. Ridli je pre svega najamnik, čovek koji režira filmove koje je neko drugi napisao. Osmi putnik je za tvorce imao Dana O’banona (Dan O’Bannon) i Rona Šaseta (Ron Shusett), a ne Ridlija, i tako ga treba i posmatrati. Univerzum tog filma prožet je kosmičkom jezom, bio-mehaničkim ubicama kadrim da zbrišu bataljone i svemirom koji nudi bezbroj mogućnosti. Upravo je Prometej deo ovog univerzuma, ali koji se po kontinuitetu dešava pre samog Osmog putnika i tu imamo jedan od prvih problema samog ostvarenja njegovu prirodu. Budući da je izmešten u odnosu na dešavanja iz prvog dela, treba ga posmatrati kao radnju koja prethodi radnji prvenca, ali je više ekspanzija univerzuma, koja eventualno treba da se nadoveže na sam prvenac. I takvo proširenje univerzuma deluje kao čist promašaj. Bogaćenju ovog univerzuma doprinela su neka od velikih imena žanra, počev od Džejmsa Kamerona (James Cameron), preko Dejvida Finčera

88

(David Fincher) do Džosa Vidona (Joss Whedon). Posmatrajući Prometej dolazim do zaključka da sami scenaristi nisu znali šta rade.

Premisa ostvarenja se zasniva, i to donekle, na pisanijama Erika fon Danikena, odnosno na teoriju o naprednoj rasi koja je potpomogla život na Zemlji. Koketiranje sa ovakvom idejom nije novina u Holivudu, ali se uglavnom polazilo od ideje da je život stvoren od nule, od strane Boga ili koga već, pa je uz malu pomoć, doveden do određenog stadijuma napretka. Takvu odrednicu vidimo kako u Zvezdanoj kapiji Rolanda Emeriha, tako i u Kjubrikovoj Odiseji. Ali ovde se polazi od tačke da su sam život stvorila neka napredna bića iz nama nepoznate galaksije. Zaplet želi da nas uveri da su ljudi krenuli za odgovorima o svom postojanju, a u stvari jezik Prometeja je štur, sklon budalaštinama i pun šupljina da ne znam odakle da počnem. Narativna struktura je haotična i nekoherentna, te se gubimo u traganju za konačnim smislom. Zašto smo stvoreni? Odakle to da nas, naši dragi tvorci, pozivaju na planetu koja uopšte nije njihova rodna gruda, već ispostava za masakriranje iliti šta ja znam već? Sam film je toliko prepun ovakvih nelogičnosti da ne vredi traćiti vreme na njihovo spominjanje. Jednostavno scenario je toliko neinspirativan da se možemo zapitati da li je greška u odabiru scenarista i u njihovom neshvatanju poimanja završetka. U osnovi, Prometej se bazira na prilično dobroj ideji, za koju nažalost ne nalazi način da elaborira na odgovarajući način.

FOTO: MCF

John Carter se mogao zvati i A Princess of Mars kako je i naziv prvog u seriji romana čiji je autor Edgar Rice Burroughs. Prošao je čitav vek od prvog objavljivanja romana (tada pod drugim imenom) i njegove prve ekranizacije, ali to ne znači da u međuvremenu naučna fantastika nije otišla dalje, a tako i SF film, pa je teret godina u slučaju Johna Cartera postao posebno teško breme.

Sve ovo je još dodatno zaokruženo likovima, koji iako interesanti, deluju kao da su lišeni zdravog razuma. U jednom takvom okruženju, koji uključuje renomirane naučnike i vojnike, očekuje se vrhunska veština, poštovanje kodeksa, beskompromisna odlučnost, a ne neposlušnost, idiotluk i manjak logičkog razmišljanja.

Ako neko već želi da potroši zilion dolara na ekspediciju ka nepoznatom delu svemira, valjda će utrošiti i neki dolarčić na psihološku procenu ekipe, a ne da ima jednog od članova kome su prve reči, posle hipersna, samo uvrede i koji samo gleda da ne poštuje protokol. Valjda zna da neće biti kažnjen. Toliko je nerealistično ponašanje cele ekipe da sliči kao da gledamo gomilu primitivnih ljudi koji ama baš nemaju pojma o osnovnim pravilima ponašanja u datim situacijama. Samo spominjanje i uplitanje korporacije Weyland (bez Yutani, iako se po kontinuitetu spajanje desilo 2030. godine, a da se film dešava 2093.) svodi se na puku želju idejnog čiče kompanije da zadovolji neke svoje lične afinitete. Ne mogu da zaboravim kako je i u Osmom putniku, pa i u njegovom nastavku, korporativni pohlepni mentalitet ismejavan, te mi stoga na pamet pada scena iz drugog dela, kada Hadson (koga igra fenomenalni Bil Pakston) kaže za korporativnog predstvanika: “I say we grease this rat-fuck, son of a bitch right now”.Toliko o korporaciji koja je ovde svedena na krajnju banalnost. A da ne spominjem krajnje naivno svođenje tuđinske rase Inženjera na Zemljanomrsce. Deluju kao neki propali Demijurg koji je celu svoju kreaciju ostavio na cedilu pa krenuo da joj pokaže šta mu se može kad mu

je dosadno. A umesto da nam lepo razruši planetu nekim projektilom masovnog razaranja, on seje po ko zna kojim delovima univerzuma Tuđine, a da pritom ne pomisli da pošalje drugi brod po zakazivanju prvog. Infatilno i toliko naivno da vuče na prostakluk. Jedina svetla tačka filma je Majkl Fasbender, koji se nalazi u ulozi robota Davida, i to ne zbog njegove krajnje nejasne karakterizacije, već zbog same glume spomenutog glumca.

Na kraju, većina budžeta je potrošena na grandioznost i na akciju koja ničemu ne služi, osim da opravda upotrebu 3D. Kako je to moja prijateljica sročila: “Film je baš cool”. I kad već spominjem akciju, ne mogu da objasnim da u svetu koji ima onakvu tehnologiju putovanja, nemamo pristojnog naoružanja. Ako se dobro sećam u Aliens smo imali: plazma puške, sonične razbijače i ko zna kakvu još naprednu ubilačku mašineriju, a ovde samo pištolje i po koji bacač plamena.

Vratio nam se Ridli posle trideset i kusur godina, žanru koji ga je proslavio, sa pričom lišene smisla. Nije da film nije gledljiv, naprotiv, ali je scenario toliko manjkav da nam sve dobre namere i ideje filma stavlja u drugi plan. Kraj vrišti od nastavka, koji će se, po rečima scenarista, još više udaljiti od prvobitnog filma. Krajnje razočaravajuće za film koji je mogao biti uvid u jedan univerzum vredan pažnje.

89

Orange Bay

HURGADA • EGIPAT 011/ 3288 530 011/ 3288 590 065/ 8666 612

Egipat

Dubai

POGLEDAJTE PONUDU!

POGLEDAJTE PONUDU!

itravel@itravel.rs

Tunis POGLEDAJTE PONUDU!

www.itravel.rs

Azija POGLEDAJTE PONUDU!

&FRIENDS

Vodič kroz filmove NAŠI PRIJATELJI NADLANU.COM DONOSE VAM SVEŽE VESTI IZ SVETA FILMA, KOJE U CELOSTI MOŽETE DA PROČITATE AKO KLIKNETE NA STRELICU ISPOD ODLOMKA.

FOTO: www.nadlanu.com

MOLBA ZA GOSLINGA I REFNA: POŽURITE!

Kako se na Internetu pojavljuju nove fotografije iz filma “Samo Bog oprašta” (Only God Forgives) u kome opet sarađuju Nikolas Vinding Refn i Rajan Gosling, tako sve više želimo da viknemo: Momci, požurite! Pa ko će čekati čak do kraja marta 2013. godine da vidi novi film genijalnog tima Nikolas Vinding Refn-Rajan Gosling, koji je napravio Film 2011. godine po mišljenju portala Nadlanu.com - Drive?

Neće biti lako, jer sudeći po fotografijama koje polako počinju da “cure” na Internet, film “Samo Bog oprašta” (Only God Forgives) deluje opasno...

DEDANATOR: ARNI “PUMPA GVOŽĐE” ZA DVA NASTAVKA TERMINATORA?!

92

Arnoldu Švarcenegeru (64) je politika definitivno dosadila, pa je odlučio da se vrati u svet filma i to filmom koji ga je proslavio - “Terminator”. Samo, davne 1984. je Arni rekao “I’ll be back”, ali čini se da je on to zaboravio, pa sad želi da snimi čak dva dela ovog filma?!

Mnogo je “na masi” izgubio Arnold Švarceneger (64) u fotelji guvernera Kalifornije. Ali, shvatio je to i sad želi da se vrati u “sigurne mišiće” Terminatora. Mada, čini se, samo on to želi...

ĐAVO ĆE PONOVO NOSITI PRADU

Dok Loren Vajzberg piše drugi deo bestselera “Đavo nosi Pradu” pod nazivom “Osveta nosi Pradu - Đavo se vraća”, filmski studiji su “u niskom startu” priprema za snimanje filma sa istom ekipom.

Nastavak popularne knjige Loren Vajzberg “Đavo nosi Pradu” pod nazivom “Osveta nosi Pradu - Đavo se vraća” izaćiće tačno deceniju nakon originala, a u Holivudu se već šuška da je jedan veliki studio otkupio prava za ekranizovanje ovog romana.

PREPOZNAJ ZVEZDU ILI DAVNO JE LETEO “TOP GUN”...

Sećaš se koliko su Keli Mekgilis i Tom Kruz plenili sa velikog ekrana u kultnom filmu Tonija Skota “Top Gun”? Od te 1986. godine sve se promenilo... Pogledaj fotografije koje pokazuju šta je vreme uradilo zvezdama ovog filma!

Dok se šuška o nastavku kultnog filma Tonija Skota iz osamdesetih - “Top Gun”, a iz slušalica nam dolaze stihovi “Watching every motion in my foolish lover’s game...” iz večnog hita “Take My Breath Away” - hajde da vidimo šta je vreme uradilo zvezdama ovog filma: lepotici Keli Mekgilis i “večnom američkom dečaku” Tomu Kruzu.

LINDZI LOHAN KAO ELIZABET TEJLOR: DA ILI NE?

Konačno možemo da vidimo kako izgleda Lindzi Lohan “u koži” Elizabet Tejlor na prvom, vrućem kadru iz biografskog TV filma “Liz i Dik”. Ima li šanse da Lindzi spasi karijeru kao Liz ili ipak ne?

Mnogi prate priču o TV filmu “Liz i Dik” (Liz & Dick) koju producira TV mreža “Lifetime”, samo kako bi “dokazali” koliko loša će biti Lindzi Lohan u ulozi glumačke ikone Elizabet Tejlor. S druge strane, Lindzi je ovo velika šansa da se vrati u svet šoubiznisa, ali konkretnim projektima, a ne “akcijama” koje zanimaju jedino paparacije i tabloide.

KAKO IZGLEDA VAMPIRSKO DETE?

Svi fanovi “Sumrak Sage” su se pitali kako će izgledati Renesme - ćerka Bele i Edvarda. I evo je... prva fotografija se pojavila!

Ako si fan “Sumrak Sage”, onda sigurno ne moramo da ti objašnjavamo koliko je Renesme - ćerka Bele i Edvarda - zanačajan lik za završetak ove uzbudljive romanse u kojoj se prepliću svetovi ljudi, vampira i vukodlaka.

Tako da znaš koliku čast je dobio magazin “Entertainment Weekly” da upravo oni, na svom Facebooku, prvi objave fotografiju male Renesme sa roditeljima - vampirima (i Bela je sada vampir)...

MOVIEID

ZISKIND / SÜSKIND

&FRIENDS

Režija: Rudolf van den Berg Scenario: Rudolf van den Berg, Chris W. Mitchell Uloge: Karl Markovics, Katja Herbers, Tygo Gernandt, Nyncke Beekhuyzen, Jeroen Spitzenberger, Chava Voor in ‘t Holt, Nasrdin Dchar, Kees Hulst, Maud Dolsma, Peter Post, Ramsey Nasr, Rudolf Lucieer, Henk Poort, Hilde de Mildt, Erich Krieg Trajanje: 114 minuta Ocena filma: 8,5

IMDb.com

ZISKIND SÜSKIND (2012)

FOTO: suskindthemovie.com

Autor: Vladeta Radovanović

Ove godine pojavilo se već nekoliko filmova koji se iznova bave tematikom drugog svetskog rata. Prvog momenta pomislio sam da je ponovo reč o nedostatku novih ideja, ali me je film Süskind u potpunosti demantovao. Bez obzira što iza ovog filma ne stoji holivudska mašinerija, te stoga verovatno neće privući svetsku pažnju, ali zbog svojih filmskih kvaliteta i istinite priče o hrabrosti jednog čoveka, ovo je film vredan svake pohvale.

94

Upravo zato ove redove bih započeo sa nekoliko činjenica o Valteru Ziskindu (Walter Süskind). Rođen je 29. oktobra 1906. godine u jevrejskoj porodici u Nemačkoj.

Veći deo svog života provešće upravo u Nemačkoj, što će mu prilično pomoći u ratnom okruženju, pre svega zbog odličnog poznavanja jezika ali i mentaliteta ljudi sa kojima je odrastao. Sa svega 23 godine, već 1929, postaje direktor prodaje jedne nemačke firme. Nažalost, dolazak Hitlera na vlast u Nemačkoj menja život svima a ponajviše jevrejskoj populaciji, što primorava sada već i porodicu Ziskind (Valter se u međuvremenu oženio) da se 1938. iseli u zemlju iz koje potiču njegovi roditelji - u Holandiju. U Amsterdamu, novom mestu prebivanja, porodica Ziskind je makar na trenutak pomislila da je pronašla svoj mir, a 1939. rodila im se i ćerka Ivona.

Nažalost, još jednom se pokazalo da sve što je lepo kratko traje, te se Valter sa porodicom našao usred okupirane Holandije.

Njegov zahtev za iseljenje u Ameriku, isprva odobren 1941. godine, ubrzo je stopiran od strane Nemaca, koji su obustavili svaku dalju mogućnost iseljavanja. U julu 1942.

Jevrejski savet postavlja Ziskinda za rukovodioca u pozorištu koje se nalazilo u jevrejskom centru Amsterdama. U to vreme, to više nije bilo pozorište već centar za deportaciju holandskih Jevreja. Jevreji su u njega dovođeni samo sa ličnim prtljagom, tu su

u nemogućim uslovima boravili do trenutka kada su u grupama transportovani dalje.

Roditelji i deca su razdvajani, a mališani su smešteni u zgradu u neposrednoj blizini pozorišta, u kojoj su uslovi bili za nijansu humaniji. Narednih osamnaest meseci Valter Ziskind je, u očima većine, sarađivao sa okupatorom i delovao kao više nego odan saradnik, gotovo prijatelj sa SS oficirom Ferdinandom aus der Fintenom (Ferdinand aus der Fünten). Za to vreme uspešno je vodio ludu, ali hrabru operaciju spasavanja, pre svega dece, sa kojom je bila upoznata samo nekolicina najbližih saradnika. Na ovaj način spaseno je preko 600 mališana, a po nekim procenama broj dece i odraslih dostigao je skoro hiljadu. Nažalost to što je činio da spase druge, nije mogao da učini za svoju porodicu. Njegova supruga i ćerka nisu preživele deportaciju u koncentracioni logor Aušvic - završile su u gasnoj komori. Valter je, za razliku od njih, ipak ušao u logor, ali je i njegov kraj bio tragičan. Po jednoj verziji skončao je tokom marša iz logora u januaru 1945, a po drugoj mnogo tragičnijoj, ubili su ga holandski zarobljenici u logoru koji su ga smatrali nemačkim saradnikom, ne znajući za njegov hrabar i požrtvovan rad.

Iako sam početak filma Ziskind odaje utisak o novoj verziji Šindlerove liste (Schindler’s List, 1993), vrlo brzo shvatite da se pojedine sličnosti nameću jedino kroz opis

www.svetfilma.rs vrlo sličnih događaja. Drugačije bi valjda bilo nemoguće, iako je reč o dva čoveka na različitim mestima, sa različitim karakterima i osobinama pa i donekle drugačijem pristupu životu. Povezuje ih isto gledanje na život nedužnih, nevinih i bespomoćnih, za čije su spasavanje bili spremni da žrtvuju i sami sebe. S jedne strane, Ziskindu je bilo teže da ispuni svoj humani zadatak, jer je na svom rukavu i reveru savakoga dana nosio oznaku da je Jevrejin. Svojim postupkom on nije ugrožavao samo sebe, već i sve one oko sebe, uključujući i porodicu, jer je u to zlo vreme bilo jednostavno ubiti čoveka, pogotovo ako se radilo o pripadniku jevrejskog naroda. Jednostavno, kako ta reč u ovim trenutku jezivo zvuči, pogotovo kada ste svesni da se radi o oduzimanju ljudskog života, ali nažalost u to vreme su postojali oni kojima je to bilo savim prirodno i lako. Njih nikako ne mogu nazvati ljudima, jer to jednostavno ne zaslužuju, pa ni zverima, pošto i zver ubija sa razlogom, ili da bi opstala ili da bi se nahranila, a ti i takvi su ubijali iz ubeđenja, mračnog i suludog ubeđenja da su viša rasa.

Upravo sa tim i takvima, Ziskind je sarađivao godinu i po dana. Ubeđivao ih, ispunjavao im želje, delio sa njima navodno prijateljstvo, kako bi u isto vreme spasavao živote onih malih, najmlađih, koji nikako nisu bili krivi za postojanje sveta u kome su živeli. Ljudi o sebi najviše govore svojim postupcima, tako je o sebi govorio i Valter Ziskind, krijući od svih, pa i najbližih, misiju koju je sam sebi odredio.

Film sve to vrlo verno opisuje, izvanrednom kostimografijom, odličnim scenarijom i možda najbolje od svega vrhunskom glumom. Kada se glumac Karl Markovic (Karl Markovics) prihvati uloge SS oficira i u trenucima vas dovede do toga da biste stvarno mogli da ga mrzite, onda mi možete verovati koliko je sve to dobro izvedeno i dočarano. Ni Jeroen Spitzenberger kao Valter Ziskind nimalo ne zaostaje sa svojom ulogom, uspešno dočaravajući sve strahove, dileme i odluke jednog u suštini običnog i jednostavnog čoveka, ali u isto vreme i neverovatno odlučnog, inteligentnog i hrabrog.

Branka Katić u francuskom filmu zajedno sa “Umetnikom”

Mišel Fajfer i Robert De Niro u novom filmu Luka Besona

Uspeh naših glumaca u međunarodnim vodama nastavlja se sa još jednim angažmanom Branke Katić u francuskom filmu, rame uz rame sa oskarovcem Žanom Dužardenom, koji je prošle godine zasenio ulogom u filmu ’’Umetnik’’ (The Artist). Nakon uspešne inostrane karijere Ane Sofrenović, Segeja Trifunovića, i najskorijeg angažmana Nikole Đurička i Gorana Jevtića u najnovijem filmu Anđeline Žoli, ’’U zemlji krvi i meda’’ Branka Katić će igrati u francuskom špijunskom trileru ’’Mobius’’.

Nedavno je objavljena vest da je poznati reditelj Luk Beson za svoj najnoviji film ‘’Malavita’’ odabrao Roberta De Nira, a ovih dana je ugledala svetlost dana i vest o tome ko će mu praviti društvo u filmu o avanturama jedne mafijaške porodice.

Nakon uspešne uloge majke u trenutno aktulenim ‘’Tamnim senkama’’ reditelja Tima Bartona, u novom filmu suprugu De Nira i majku porodice igraće niko drugi nego Mišel Fajfer. Njih dvoje, koji su zajedno igrali u ekranizovanoj bajci ‘’Stardust’’ sa kojom se američkoj publici premijerno predstavio reditelj Metju Vagun i nedavno snimljenom filmu ‘’Novogodišnje veče’’ (New Year’s Eve), po treći put će se naći u glavnim ulogama u ovoj, delom crnoj komediji, a delom akciji.

Pročitajte više na ovoj adresi.

Uz vanrednu fotografiju i muziku na nivou A produkcije, te akcenat na istinitu priču, snažnu i duboku, ovo je film kome se baš i ne može naći puno mana.

Film koji još jednom otkriva da i u najmračnija vremena ljudske istorije ima ljudi o kojima ne znamo mnogo, a koji su svojim delima zaslužili da ih ne zaboravimo. Walter Süskind je sigurno jedan od njih.

Uživajte!

Diktator The Dictator (2012) „Zamislite Ameriku kao diktaturu. 1% stanovništva mogao bi posedovati većinu bogatstva. Mogli biste pomoći bogatim prijateljima da postanu još bogatiji, snižavajući im poreze i garancije, kada se kockaju i izgube. Mogli biste zanemariti potrebe siromašnih za zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem. Vaši mediji bi bili naizgled slobodni, ali zapravo bili bi kontrolisani od jednog čoveka i njegove porodice. Mogli biste prisluškivati telefone. Mogli biste mučiti strane zarobljenike. Mogli biste varati na izborima. Mogli biste lagati o razlozima zašto idete u rat. Mogli biste napuniti zatvore jednom određenom rasom i niko se ne bi smeo žaliti. Mogli biste koristiti medije za zastrašivanje ljudi, sa ciljem podržavanja politike koja se protivi njihovim interesima.“ Reči su jednog i jedinog preostalog pravog „Diktatora“ admirala – generala – predsednika – premijera Aladeen-a, koji nažalost još uvek vlada severno afričkom zemljom Wadiya, ne obazirući se na sve proteste širom sveta, od strane demokratskih država na čelu sa Amerikom.

Nastavak možete pročitati ovde.

Pročitajte više na ovoj adresi.

95

CRITICS

CRITICS PLJUNUTI IL’ NE PLJUNUTI DIK TATOR ČELIČNO NEBO

CRITICS

Pljunuti il’ ne pljunuti, pitanje je sad DA POHVALIM NE UMEM, ZNAČI DILEME NEMA. Danas svako ko može da piše (nisam rekao zna, nego može), piše filmsku kritiku, jer pojavom interneta omogućeno je svakome da komentariše autorska ostvarenja filmskih radnika.

Autor: Ekhnaton

Tako smo se našli u situaciju u kojoj neki žutokljunac koji nije upoznat sa opusom određenog stvaraoca evaluira njegove filmove i trudi se, manje ili više uspešno (uglavnom manje), da bude pametan i da zvuči kao kompetentni poznavalac. Ne tvrdim da bi svako delo ili autora trebalo gledati u kontekstu njegovog ukupnog opusa, ali tvrdim da je potrebno mnogo više znanja i širine da se delo sagleda kao samostalno.

U svojoj nezrelosti, neupućenosti i (ne) znanju zaboravljaju da je kontekst bitan i da su oni sami deo tog konteksta. Zaboravljaju da poštuju svoje citalaštvo u kojem mnogi sigurno znaju više. Tu dol-

102

azimo do vrlo bitne stvari koju kritičari, posebno naši, zaboravljaju. Kome je film namenjen? Lično, mislim da je to tendeciozno, jer najveći deo zamerki koje je vajni kritičar izneo padaju u vodu ako neko prizna da je ciljna grupa prepoznala film koji joj je namenjen. Valjda je svima jasno da “Sumrak Saga” i “Gospodar prstenova” nisu namenjeni istoj publici (ciničan osmeh autora teksta). Zato se u velikom broju slučajeva kritičar i publika ne slažu.

Ne pretenduje svaki film da bude umetnički, te svaki film ne zaslužuje nužno kritiku sa gledišta umetnosti. Ali ni tu se ne bi trebalo ograničavati, jer

ko sa sigurnošću zna koja će dela odoleti zubu vremena i nadživeti trenutak u kome nastaju.

Naši mediji ne oskudevaju ni u onoj vrsti kritičara koja, dok piše o određenom naslovu, pomene bar deset drugih filmova, xyz režisera i glumaca, kako bismo svi mi vidjeli da je on pogledao mnogo filmova, te je njegovo mišljenje vrlo podržano i relevantno. Procenat filmova egzotičnih kinematografija koji se pominju kao reference upravo je srazmeran sa isfoliranošću kritičara.

Da, filmski kritičar bi trebalo da je pogledao mnogo filmova, ali to ne znači da se od njega/nje očekuje da pomene apsolutno svaki. Ako koristi reference, trebalo bi da budu primerene žanru ili ciljnoj grupi kako bi imale smisla (bile prepoznate). Obavezno je biti duhovit (ne na silu) i zanimljiv (da, da, i ovo su osobine inteligentnih ljudi, ne samo kritički pogled sa visine i pozicije sveznajućeg).

I naravno, nemati isti kriterijum za sve žanrove.

Ah da, zaboravio sam ono najvažnije.

Pravi filmski kritičar mora da VOLI film, a ne sebe u filmu, što nas dovodi do motiva za pisanje kritike. Ljubav prema filmu ili samoljublje.

Tako smo imali priliku da čitamo tekstove u kojima se autor iživljava nad nečijim filmom sa takvom zlobom i sadizmom da se upitaš za porive i mentalno zdravlje autora. U velikoj većini takvih kritika

čitalac se nađe pod utiskom da je nesretni režiser, iz dana u dan presretao i kinjio dotičnog kritičara pred drugovima, otimao mu užinu... A onda shvatiš da je to samo vapaj za pažnjom, kao “home porn” snimci koji slučajno završe na internetu.

Odlika dobre kritike nekog filma (il’ bilo kog autorskog dela), po mome shvatanju, jeste racionalan, analitički i distanciran ton kritičara, a to je upravo ono što nedostaje kritici danas. Jedna od odlika kritike filma je da se ona bavi filmom na svim nivoima koji mogu biti izloženi javnom ili pak profesionalnom sudu. Fotografija, scenario, režiserski postupak, kamera itd. Koliko nas ima merodavnih da evaluiramo sve ove elemente sedme umetnosti? Subjektivno ili objektivno?

Znalački ili laički?

Biti kritičar znači neprestano insistirati na nezavisnoj misli. Ne stvarati pandan mejnstrimu oponirajući mu, sagledavati “veliku sliku” ali imati oko i za najfiniji detalj. Takođe, biti kritičar znači biti strastven u odbrani, ne samo u napadu.

Znači imati petlju podržati hrabro i novo, ali i dati sve od sebe da se od zaborava sačuva svaki kvalitet zanemaren ili marginlizovan u šumi informacija i nekontrolisanoj ponudi koju živimo.

Autor ovog teksta duboko veruje da ima mnogo talentovanih mladih kritičara, ali da mediji sve više ukidaju prostor za njihove kritike, zbog svega gore navedenog.

103

CRITICS

Diktator The Dictator Kao osveženje u vrelim letnjim danima bioskopi su svoju ponudu obogatili još jednom komedijom iz kuhinje Saše Barona Koena.

U OVOJ INKARNACIJI KOEN JE ADMIRAL GENERAL HEFEZ ALADIN, BAHATI VOĐA IZMIŠLJENE BLISKOISTOČNEDRŽAVE VADIJE (WADIYA). BRADATI „OTAC I SIN NACIJE“JE PARADIGMA SVAKOG DIKTATORA KOJI JE NA SVETU IKADA POSTOJAO ILI ĆE POSTOJATI, MADA JE OBLIKOVAN PRE SVEGA PO UGLEDU NA MOAMERA EL-GADAFIJA I SADAMA HUSEINA. On ima moć da ljude koji mu se ne dopadaju ubija pokretom prsta, pobeđuje na svim lokalnim atletskim takmičenjima, ukida reči „pozitivno“ i „negativno“ i zamenjuje ih rečima„Aladin“ i „Aladin“, ima dovoljno novca da kupi Megan Foks na jedno veče i istovremeno pravi najmoćnije oružje za masovno uništenje. Pod pretnjom bombardovanja, zajedno sa svojom svitom, kamilama i prsatim telohraniteljkamaodlazi u Ameriku da bi potpisao sporazum o prestanku razvijanja nuklearnog programa. Odmah po dolasku postaje žrtva zavere i primoran da je da učini nezamislivo da bi se vratio na vlast. Mora da se bavi humanitarnim radom. Mora da radi šta mu žena kaže. Mora da sarađuje sa manjinama. Mora da bude ... dobar!?!

FOTO: Taramount film

Diktator je možda i najbolje opisan kao „ herojska priča o diktatoru koji rizikuje sopstveni život da onemogući uvođenje demokratije u zemlju koju sa toliko ljubavi ugnjetava“. To je komedija, i to komedija koju je napisao i producirao čovek koji je gledaocima dao Ali Džija, Bruna i Borata Sagdijeva tako da se od nje očekivalo puno.Koen je lik diktatora Aladina publici predstavljao postepenokroz niz skečeva koji su prethodili premijeri. Jedan od zapaženijih „incidenata“ je bio na crvenom tepihu tokom dodele Oskara kada se pojavio u uniformi noseći urnu u kojoj se navodno nalazio pepeo severnokorejskog vođe Kim Džong Ila.

104

OCENA

Autor: Kristina Žic Od Diktatora se očekovalo da zabavi, šokira i razjari ali konačan proizvod je začuđujuće mlak.Ono u čemu jeosnovna slabost Diktatora je tošto, za razliku od svojih prethodnika, Bruna i Borata, pokušava da bude ozbiljno filmsko ostvarenjekoje prati priču i unapred spremljen tekst. Saša Baron Koen kao majstor improvizacije i satire suvereno vlada novijim parodijskim filmskim žanrovima kakvi su mokjumentari ili prankjumentari ali ovako postavljen Diktator deluje nedorečeno i ograničen sopstvenim scenarijom.

Par gostujućih zvezda kao što je već pomenuta Megan Foks („as herself“), Ana Faris ili Džon C. Rajli kao šef obezbeđenja Ujedinjenih nacija nisu dovoljne da podgreju atmosferu. Takođe se postavlja pitanje šta ser Ben Kingsli kao vlasnik zvezdice na holivudskom bulevaru slavnih radi u kolu sa ovom grupom bradatih čudaka? Zbog slave nije sigurno. Možda objašnjenje leži u budžetu od 65 miliona dolara. Sve u svemu filmu je bio potreban ubedljiv negativac a pošto negativac postaje heroj ta dužnost pada na njegovog zamenika. Preozbiljni Ben Kingsli kao diktatorova desna ruka, utegnut u travnjak - zelenu uniformu štrči i nervira kao prst u oku, kamenčić u tek zakopčanoj čizmi, pljusak u trenutku kad izlazite iz frizerskog salona ili Šija Le Buf u svakoj svojoj ulozi.

Sama priča teče glatko i bez potrebe da se poruka čita između redova ali pravog obožavaoca lika i dela Saše Barona Koena ostavlja željnim. Da, ima neprimerenog humora, političke nekorektnosti, golotinje i seksualnih aluzija ali za nekog sa Koenovim pedigreom u satiri, toga je jednostavno nedovoljno. Diktator je predstavljen kao R rated, mada je po broju prizora obnaženih grudi i drugih delova tela daleko iza Borata i Bruna.Film jezabavan i ne nedostaje mu komičnih momenata ali teško da su to momenti koji će se citirati i pamtiti duže od nekoliko sati nakon projekcije.

105

FOTO: Taramount film

CRITICS

ČELIČNO NEBO

FOTO: Cinefest

TAMNA STRANA MESECA, SVETLA STRANA NEZAVISNE PRODUKCIJE 106

OCENA

Čelično nebo je film zasnivan na urnebesnoj premisi koja i gledaocu s prosečnom filmskom kilometražom jasno ukazuje na to o kakvom filmu bi mogla biti reč: invazija nacista iz svemira.

Ako ste sada začuli zvonce i pomislili da su vam to pred vratima „trash“ komedija, B-movie, SF, akcija, parodija, ne grešite – film je sve ovo i još ponešto između ovih odrednica – te slobodno otvorite, jer takve stvari uvek garantuju dobru zabavu onima koji znaju da je to ono što treba da očekuju.

Autor: Ana Ješić

REDITELJSKI POTPIS NA ČELIČNO NEBO STAVLJA TIMO VOURENSOLA, DOK JE PRODUCENT SAMULI TORSONEN. REČ JE O FINSKOM AUTORSKOM DVOJCU ČIJI PRETHODNI PROJEKAT JE SEDMODELNI NISKOBUDŽETNI I PRETEŽNO ANIMIRANI FILMSKI SERIJAL STAR WRECK KOJI PARODIRA MITOLOGIJU SF SERIJA STAR TREK I BABILON 5.

Poslednji u nizu ovih filmskih epizoda, Star Wreck: In the Pirkinning, snimljen u dvosobnom stanu, dugometražni je i profesionalno urađen film zanimljiv prevashodno zato što je budžetski pokrivan zahvaljujući entuzijazmu ekipe i fanova.

(Inače, čitav serijal Star Wreck je besplatno dostupan na Internetu pod licencom Creative Commons BY-ND-NC.) Samuli Torsonen kao producentska pogonska snaga preuzima od filma Star Wreck: In the Pirkinning ne samo scenarističke temelje i detalje (SF parodija) za Čelično nebo, već i način nezavisnog finansiranja. Ukupan budžet filma iznosio je 7,5 miliona evra, od čega su najveći deo pokrili koproducenti iz nekoliko zemalja (Finska, Nemačka i Australija), dok je gotovo milion evra obezbeđeno finansiranjem od strane samostalnih pojedinaca (crowd financing). Protok novca od strane entuzijasta otvorio je vrata i idejama online zajednice, tako da su tokom višegodišnjeg prikupljanja sredstava i dvogodišnjeg snimanja filma fanovi mogli da doprinesu idejama direktno na sajtu Wreckamovie koji zapravo predstavlja otvorenu platformu za

kolaborativnu produkciju filmova. Kreativni upliv s mnoštva strana se svakako osetio u filmu koji vrca od ideja: neke od njih efektno su razrađene u komične poente, a druge tek nabacane i samo dotaknute.

Priča je sledeća: 2018. godine, predsednica Amerike veoma nalik uticajnoj i čuvenoj republikanki Sari Palin, pokušava da pojača biračku podršku u kampanji za reizbor tako što šalje na Mesec astronauta crne puti, ni manje ni više nego manekena, Džemsa Vašingtona (Kristofer Kirbi). Vašington na Mesecu pada u ruke nacista koji su tu izbegli po Drugom svetskom ratu i planiraju Četvrti rajh. Dobivši od Vašingtona informacije i zanimljive gadžete kojima žele da unaprede svoju svemirsku flotu, odlaze na Zemlju, isprva sarađuju sa predsednicom pomažući joj marketinškom kampanjom po uzoru na nacističku propagandu, a potom napadaju Zemlju, odnosno Ameriku.

Da, dobro ste pročitali – nacisti su posle poraza u ratu pobegli na Mesec. Da, apsurdno je, koliko i ideja da su tamo izgradili bazu, i eksploatišu helijum-3, gorivo za fuziju. Film se i ne trudi da uverljivo objasni te apsurdnosti... zapravo, ne trudi se da da nikakva objašnjenja za to, što mu ide u prilog – naprosto, prihvatite da je tako, i opustite se gledajući ovu sobom neopterećenu SF komediju. Dovoljno je smešna.

Likovi su, kao i glumci, neujednačene originalnosti i kvaliteta. Poznatije ime u glumačkoj ekipi, veteran Udo Kir, u filmu aktuelni firer Volfgang Korcflajš, izgle-

107

FOTO: Cinefest

da da je odabran samo da bi se dobilo na autentičnosti nemačke naci komune na Mesecu, i gotovo je, nažalost, neiskorišćen.

Glavni negativac, über-arijevac po izgledu i megalomanskim zlim namerama je Klaus Adler (Gec Oto) koji rutinski ispunjava rutinsku ulogu planiranu scenarijem. Svakako najkvalitetniju glumačku partiju daje harizmatična Julija Dice, nemačka glumica u ulozi Renate Rihter, nastavnice i zemljologa zavedene obećanom nacističkom utopijom, kojoj će oči otvoriti njena ljubav prema Vašingtonu. Diceova, koja iza sebe ima par kvalitetnijiih drama, uspeva da udahne uverljivost i višeslojnost svom liku zahvaljujući otklonu od karikaturizacije i izvesnoj dozi ozbiljnosti u tumačenju na ovakvom klizavom parodičnom i nedovoljno usmerenom šarenom filmskom terenu.

Kirbi u ulozi Vašingtona je sasvim solidan i ima nekoliko zanimljivih scenarističkih prilika da se iskaže kao komičar: na primer, pošto ga nacisti „izbele“ hemijskim putem, vraća se na Zemlju isprva nesvestan da je sada belac među „crnom braćom“). Kada je reč o glumačkoj postavi, ne može se izbeći sumnja da je prevashodno birana po izgledu – Dice i Oto bi pre sedamdesetak godina u Nemačkoj lako dobili arijevski pečat, Kirbi je markantan Afroamerikanac, Stefani Pol u ulozi predsednice SAD veoma nalikuje svom uzoru iz stvarnog života, Sari Palin.

Vizuelno, film je poslastica za male pare.

Teško je poverovati da su se spektakularne scene borbe nacističkim svemirskim cepelinima i zemaljskim brodovima mogle platiti skromnim sedmocifrenim budžetom. Zasluge za to treba pripisati samom Torsonenu, koji stoji iza CGI efekata u ovom filmu.

108

Film nije život i ne treba da bude, jer jedno je od retkih utočišta filmofila od stvarnosti u slučajevima kada ona postaje parodija samoj sebi. Takav je slučaj sa Čeličnim nebom, čiji pokušaji satirizacije aktuelnih političkih okolnosti nisu ni približno efektni kao sama karikaturna stvarnost koja im je meta: Sara Palin kao republikanski predsednik na filmskom platnu ni s krznom polarnog medvedom pod Orbitrekom nije dorasla svojoj inspiraciji iz stvarnosti, konzervativnoj republikanskoj političarki sa istorijom oštrog protivljenja abortusu i promovisanja pokreta za pravo građana na oružje sa Aljaske („Odlično!“, reći će filmska Sara Palin kada je obaveste da je rat pred vratima. „Svaki predsednik do sada s ratom u prvom mandatu reizabran je u narednom mandatu“, objasniće. Ovo scena insiprisana je autentičnom statistkom: od četiri američka predsednika koji su ratovali u prvom mandatu, sva četvorica su reizabrani); upliv nacističke propagande u političku kampanju filmske Sare Palin u senci je projekta naša dva umetnika, Maje Pelević i Milana Markovića, koji su se pre nekoliko meseci za samo nedelju dana učlanili u sedam vodećih stranaka u Srbiji, predstavivši se svojim novim partijskim kolegama tekstom “Ideja strategija pokret” na temu marketinške strategije stranke, pri čemu se tekst zapravo sastojao od delova teksta Jozefa Gebelsa “Znanje i propaganda”; da bi povećala rejting, filmska predsednica šalje Afroamerikanca manekena na mesec (sa sloganom „Black to the moon“), ali to se ne može porediti sa, na primer, martom 2002. godine kada je Američka filmska akademija odlučila da popravi skor političke korektnosti prema diskriminisanoj crnačkoj glumačkoj za-

jednici, pa je u paketu dodelila Oskara za glavnog glumca i glumici Hali Beri i Denzelu Vašingtonu, kao i počasnog Oskara Sidniju Poatjeu, ili sa kozmetičkim izborom tamnoputog, još uvek aktuelnog predsednika. Ipak, svaka kritika prilika u američkom društvu koje diktiraju smer života svih nas i neholivudska politička nekorektnost dobrodošla je i osvežavajuća na velikom platnu, posebno kada nije reč o namenski društveno angažovanim filmovima. Čelično nebo je, sve u svemu, film koji vredi videti iz više razloga: ne samo zbog nacističkih uniformi koje su, zahvaljujući Hugu Bosu, ušle u istoriju stila, i eksploatacije čitave te, osvedočeno filmične naci ikonografije i mitologije (pa, u tom smeru, zanimljivih detalja poput nacističke baze u obliku svastike ili crnog kožnog korseta frau Rihter), specijalnih efekata kojih se nijedna SF akcija koja drži do sebe ne bi zastidela, muzičkih referenci na Vagnera i originalnih pesama kultnog Laibacha, nekoliko promenljivo efektnih komičnih poentiranja s težištem na kritiku političkih prilika u vodećoj svetskoj državi, već i zato što je način na koji je film Čelično nebo nastao trijumf nezavisne produkcije i napora online entuzijasta.

Samuli Torsonen najavljuje prikvel i sikvel.

Gospodine Torsonen, imamo vas u vidu – samo sledeći put malo više uniformi i borbi cepelinima u svemiru, a manje politike!

NAJBOLJI NASLOVI IZ POPULARNE NAUKE

www.heliks.rs

FACE2FACE

FACE2FACE BENDﾅｽAMIN VOKER PREDSEDNIK SA MR Aﾄ君OM STR ANOM DﾅｽENIFER LOPEZ IMATE LI ZNANJE Z A DRUGO STANJE?

Bendžamin Voker

BENJAMIN WALKER FACE2FACE

112

FOTO: MCF

Priredila: Tanja Milosavljević

Predsednik sa mračnom stranom U BENDŽAMINU VOKERU OČIGLEDNO IMA NEČEGA PREDSEDNIČKOG. DVADESET DEVETOGODIŠNJI GLUMAC STAVIO JE BRADU I CILINDAR ABRAHAMA LINKOLNA U REVIZIONISTIČKOJ AVANTURI TIMURA BEKMAMBETOVA ABRAHAM LINKOLN: LOVAC NA VAMPIRE (ABRAHAM LINCOLN: VAMPIRE HUNTER), SNIMLJEN JE PREMA ROMANU SETA GREJEMA-SMITA. MEĐUTIM, OVO NIJE PRVI PUT DA VOKER IGRA GLAVNOKOMANDUJUĆEG. Štaviše, možda je upravo najpoznatiji po svojoj pozorišnoj ulozi u mjuziklu koji su kritičari silno ishvalili, Krvavi, krvavi Endru Džekson (Bloody, Bloody Andrew Jackson), gde igra naslovnu ulogu sedmog predsednika SAD. Kao i Abraham Linkoln: lovac na vampire, to je takođe bučna, živahna avantura koja ismeva istoriju na kojoj se zasniva. Endru Džekson je tu preinačen u emo rok zvezdu i protivi se osnivanju Demokratske partije.

Voker se šali da će izgraditi karijeru igrajući predsednike. „Sledeći će biti Taft, a posle njega Garfild“, smeje se on. „Baciću se na one o kojima se manje zna.“ Ovaj diplomac njujorškog Džulijarda igrao je glavnu ulogu u brodvejskoj predstavi Nasledi vetar (Inherit the Wind), koju je obnovio Dag Hjuz, gde su mu partneri bili Kristofer Plamer i Brajan Denehi.

Gledalište je svih deset nedelja prikazivanja bilo dupkom puno, a predstava je bila nominovana za četiri nagrade Toni.

Na filmu, Voker je najpoznaiji po ulozi u filmu Klinta Istvuda, Zastave naših očeva (Flags of Our Fathers). Ovog novajliju na velikom ekranu možemo da vidimo i u filmu Kinsi (Kinsey), kao mladu verziju seksologa Alfreda Kinsija (stariju igra Lijam Nison), i u nezavisnoj drami The War Boys.

Voker je i stend-ap komičar, a nastupa na nekim od najpopularnijih mesta u Njujorku.

Osmislio je sopstveni šou, pod naslovom Find the Funny, urnebesnu mešavinu žive komike i unapred snimljenih skečeva koju izvodi jednom mesečno u Njujorku.

Na setu filma Abraham Linkoln: lovac na vampire, Voker nam priča kako doživljava svoju najveću filmsku ulogu do danas, ulogu šesnaestog predsednika lično, Abrahama Linkolna.

KOLIKO STE SE IZNENADILI ONIMA KOJE STE ZATEKLI KAD STE ZAŠLI DUBLJE U LINKOLNOV ŽIVOT? Ono što me je veoma iznenadilo u vezi s Linkolnom jeste koliko je bio melanholičan, koliko je često pomišljao na samoubistvo i koliko je smrt preovladavala u njegovom životu. Borio se s njom, borio se sa sopstvenom smrtnošću i borio se da održi glavu iznad vode, i emocionalno i psihološki.

Bio je čovek pun unutrašnjih sukoba, komplikovan, a povrh toga, zemlja je gorela. I onda, kad shvatite ko ste i šta ste, šta vam je činiti?

Neodoljivo je dok posmatrate nekog ko već vodi sopstvene unutrašnje bitke, kako dorasta prilici i postupa ispravno.

DA LI VAM JE LAKŠE KAD SHVATITE DA JE I ON IMAO SVOJIH MANA? Umnogome. Kad gajite tako duboko poštovanje prema nečijem liku i delu – u ovom slučaju Linkolnovom – dešava se nešto čudno: distanciramo se od njega govoreći kako je bio bolji i kako je bio natčovek. Ono što ga čini junakom jeste upravo to što nije. Imao je na raspolaganju sve elemente i s njima je napravio velike stvari. U kontekstu ovog filma, na primer, sekira je ikonska slika koju povezujemo s Linkolnom i iskrenošću. Iznova zamišljamo nešto tako jednostavno i obično, i kakav to potencijal može imati. Veoma je uzbudljivo videti kad se sve tako okrene naglavačke, a i dalje ostane logično.

KAKO PRIČA ZADRŽAVA ISTORIJSKU TAČNOST, A IPAK OSTAJE ZANIMLJIVA? Fascinantno u vezi s ovom pričom je i to što se nije odigravala toliko davno. Hoću reći, govorimo o niti dve stotine godina. Još je veoma prisutna u Americi, stoga, iako se poigravamo istorijom, poštujemo je.

Pošto je Linkoln na početku priče mlad,

moramo da prelazimo njegov put zajedno s njim. Da bismo to uradili, pokušavamo da nađemo načina da se publika ne distancira od toga, da bude tečno i lako. Tako ne preispitujete tok priče u koju ste uvučeni i da li je mogla postojati.

Jedina sloboda koju smo uzeli jeste u naslovu. Najzad, to je priča o Linkolnu. U njoj prosto slučajno ima i vampira.

KOLIKO JE VAŽNO DRŽATI PRIČU O MERI I ABRAHAMU U PRVOM PLANU? Njegova veza s Meri Tod bila je strašno uzbudljiva i dramatična. Te su se rastajali, te su se sastajali, i triput su bili vereni. Nemojte mi reći da u tome nema zdrave drame i da, kad pročitate neka pisma koja su pisali jedno drugom, njihova ljubav nije bila ono što je umnogome kinjilo Linkolna i istovremeno mu hranilo dušu u nekim najtežim razdobljima njegovog života i američke istorije.

Uopšte uzev, uloga žena u ovoj priči je važna, ako ne i važnija od Linkolnove. Bilo da je reč o Meri Tod ili Linkolnovoj majci i tome kako je uticala na njega, ona mu je usadila one prvobitne ideje koje je on usvojio kako bi oblikovao svoj život i, na koncu konca, američku istoriju.

KO JE ZASLUŽAN ZA IZGLED I KOSTIM? To je čovek po imenu Gren Kenom, koji nadgleda naše šminkanje, a tu je i izvanredan tim umetnika. Oni prave odlivke glava i prave kalupe za vaše lice. Imamo posmrtno napravljene odlivke Linkolnovog lica, pa ih onda poredimo s našima i sve više približavamo, sve dok ne dobijemo ono što smo napravili danas, ostarelog Linkolna. Nosite protezu koju vam satima nameštaju, i onda se pogledate u ogledalo i, gle čuda, odande vas gleda Ejb Linkoln.

Već zbog toga isplati se kupiti bioskopsku kartu. Mnogo više nego da ga vidite kako nešto radi ili govore. Dok sada razgovaram s vama, ja sam mlađi Linkoln, i imam drugi nos, uši i oči. Kako priča napreduje i Linkoln napreduje kao čovek, vidimo ga kako postaje ona osoba koju znamo i razumemo, i to će, nadajmo se, biti izuzetno zabavno.

113

Britanski glumac Dominik Kuper pridružio se ekipi filma Abraham Linkoln – ubica vampira kao Linkolnov vampir-mentor. Kuperov Henri je jedan od prvih Linkolnovih saputnika, koji mladog budućeg predsednika podučava navikama i osobinama mračnih stvorenja za koja se zavetovao da će ih istrebiti. Između njih nastaje neočekivano prijateljstvo, ali nehajni Henri ipak nešto i krije.

Priredio: Miroslav Pavlović

Kuper se obučavao u Londonu, a probio se na velike ekrane u adaptaciji drame The History Boys Alana Beneta. Kuper je bio upoznat sa tom ulogom budući da je već izvodio na sceni u Londonu, a zatim na Brodveju, u Sidneju, Velingtonu i Hong Kongu. Široj publici najpoznatiji je kao Skaj, verenik Amande Sejfrid u popularnom mjuziklu Mama mia. Iste godine, Kuper je igrao sa Kirom Najtli u drami The Duchess.

Kuper 2009. godine uz Keri Maligan i Rozamund Pajk igra u filmu An Education, zasnovanom na memoarima britanske novinarke Lin Barber. Još jedna od koleginica sa kojima je igrao je i Džema Aterton u filmu Tamara Drewe.

Prošla godina je za Kupera bila značajna, budući da je imao uloge u filmovima The Devil’s Double (u dvostrukoj ulozi Udaja, sina Sadama Huseina, i Iračanina koji je bio primoran da se predstavlja kao njegov dvojnik) i Kapetan Amerika: prvi osvetnik (Captain America: The First Avenger). U drugom filmu, čija je radnja smeštena u četrdesete godine dvadesetog veka, Kuper je igrao Hauarda Starka, industrijalistu milijardera i oca Tonija Starka, koji će postati Čelični čovek (Iron Man). Sem toga, igrao je ulogu Miltona Grina u filmu My Week with Marilyn.

Kuper je napravio pauzu u ubijanju vampira i obratio nam se iz Luizijane, sa seta snimanja filma Abraham Linkoln – ubica vampira.

NE ZNA SE DA LI JE HENRI OTELOTVORENJE ZLA ILI SAMO JEDAN OD ONIH PLEMIĆA KOJI JE PRAVA OSOBA DA POKRENE NEKE STVARI. NJEGOV LIK JE VEOMA SLOŽEN. ŠTA GA TO ČINI TAKO JEDINSTVENIM? Sve to što ste pomenuli i razgovor sa Timurom o tome kako je zamislio Henrijev lik i kakvu ulogu ima u pokretanju priče. Koliko verujete takvom čoveku? Koliko će učiniti za dobrobit sveta, a koliko za svoje potrebe?

To je razgovor koji se iznova javlja i uvek se menja, što ga zapravo čini intrigantnijim čovekom, jer ste suočeni sa nekim za koga na početku i ne znate da je vampir. Timur je kreativan na taj način da uvek želi da stvori sukob između likova i u okviru scene. Isprva imate poverenja u raskalašnog, mračnog i poremećenog lika i nekako vam prija da ga gledate. Zatim ste primorani da se zapitate: da li je zao? On mora da ubija ljude da bi preživeo. Zatim ste suočeni sa još nečim. Koliko mi je stalo do te osobe? Koliko mu verujem? Zatim prođete još jednu fazu kada shvatate da on možda samo traži osvetu zbog nekog užasa iz njegovog ranije života. Nekako obiđete pun krug.

FOTO: MCF

On je u filmu dosta drugačiji od lika iz knjige, ali ipak volim slojevitost njegove

114

ličnosti, to što ne možete baš u potpunosti da ga razumete i shvatite šta smera.

KNJIGA GOVORI O TOME DA VEČNI ŽIVOT POSLE NEKOG VREMENA POSTANE ISPRAZAN, ALI ZATIM UPOZNAMO HENRIJA KOJI NAIZGLED ČINI SVE DA SE DOBRO ZABAVI. DA LI JE TO UTICALO NA VAS KADA STE STVARALI TAJ LIK? Da. Imate tog neverovatno raskalašnog, ekscentričnog romantika, čoveka koji živi u fantastičnoj kući, ima seksa koliko poželi.

Ima neograničena finansijska sredstva, svega u onoj meri koju poželi i odmah pomislite da bi vam se takav način života baš dopao. Ali on je zapravo duboko depresivan i nesrećan zbog svoje prošlosti. I u knjizi i u scenariju postoje lepi pasusi, sećam ih se. Kada vidi rođenje Abrahamovog deteta, on je opčinjen i doživljava ga kao blagoslov, nešto što sam nikada neće doživeti. Iako je uradio sve.Proputovao je svet. Video je sva čuda sveta i o svemu zna mnogo.

Besmrtnost je nešto za čim mnogi ljudi žude. Svakodnevno se borimo sa svojom smrtnošću u svim mogućim oblicima. Neumorno pokušavamo da se podmladimo, da delujemo mlađe, da živimo duže. Mislim da je neizgovorena istina da se svi strašno bojimo smrti.

Henri je, na neki način, digao ruke. Pije zato što opet želi da se oseti kao ljudsko biće. Zato se odaje svim onim stvarima koje za njega možda nisu dobre. Intrigantniji je zbog toga što ne deluje kao nesrećan čovek. Ali kako rasklanjate slojeve njegove prošlosti, shvatate da je suštinski feleričan.

Suočeni ste sa tim likom i verujete da očajnički želi da svetom vlada dobro, da čovečnost i dobrota budu suština. Zapravo, on je došao do tačke kada samo želi osvetu nad ljudima koji su mu uništili život. Na kraju shvatate da su skrivene namere iza njegovih dela veoma mračne.

DA LI VAS JE, TOKOM ISTRAŽIVANJA O LINKOLNU, NEŠTO IZNENADILO? Bio sam zaprepašćen. U britanskim školama ne učimo ni izbliza dovoljno. Zapanjen sam onim što ne znamo, naročito zato što američka kultura ima tako veliki uticaj na naše živote. Nisam imao pojma odakle potiče. Nisam imao predstavu koliko se mučio da bi postigao to što jeste, koliko je to moralo biti teško. Da bude umešan u najkrvaviji sukob koji je ta zemlja ikada doživela, da preživi i ujedini svoj narod... potpuno sam opčinjen njime i njegovim postignućimo. Zato je uvek uzbudljivo raditi na ovakvim projektima.

Ben ga glumi tako da deluje sasvim pristupačno, stvarno i verovatno, kao prijatelj ili neko koga biste sada mogli da upoznate, ali zapravo ga samo malo više razu-

FACE2FACE

Dominik Kuper DOMINIC COOPER

115

HELIX vam predstavlja

LOŠA NAUKA Ben Goldejkr

Dr Ben Goldejkr je napisao knjigu koja je pravi antibiotik širokog spektra za sve one koji u javnom nastupu zloupotrebljavaju nauku i iskrivljeno iznose činjenice. U Lošoj nauci se razotkrivaju farmaceutske kompanije, nadrilekari, nutricionisti, zlonamerni statističari, mediji koji izazivaju paniku pogrešno tumačeći medicinska saznanja, istraživači koji objavljuju tobožnje naučne članke o nepostojećim eksperimentima i mnogi drugi.

Pišući godinama kolumnu za britanski The Guardian, Ben Goldejkr je temeljno i sistematično predstavio spregu nauke, zdravstva i medija, koja nije uvek i na dobrobit građana. U vremenu koje je obeleženo pandemijama zaraznih bolesti, u kome se panika u javnosti koristi za povećanje profita velikih farmaceutskih kuća, u kome često možemo da čujemo oprečne informacije od stručnjaka, običan čovek traži putokaz koji bi mu pomogao da se snađe u hiperprodukciji informacija koje je teško protumačiti.

Ova knjiga pokazuje da često ne morate biti ekspert da biste prepoznali besmislice i intelektualne prevare. Naoružan elementarnim znanjima o tome kako proveriti da li je neki podatak verodostojan, kakva je metodologija medicinskih istraživanja, kako se ispituje delotvornost nekog leka, šta su to dvostruki slepi testovi, šta je nasumičnost, šta govori jezik statistike... čitalac postaje svestan da se iza komplikovanih rečenica ponekad kriju jednostavne istine ili – neistine.

Loša nauka je napisana da izoštri vaša čula o svetu medicine, nauke, a pogotovo pseudonauke zaodenute u plašt učenosti.

Neizostavno štivo za sve koji drže do racionalnog pristupa životu.

116

NAJKVALITETNIJA IZDANJA IZ POPULARNE NAUKE

RIZICI GLOBALNIH KATASTROFA Milan Ćirković, Nik Bostrom (ur.)

Pod rizikom globalne katastrofe podrazumevamo opasnost od razaranja i stradanja na globalnoj skali. Ratovi i pošasti su u istoriji čovečanstva doveli više puta do katastrofa, a promašene ideologije i totalitarni režimi zavili su u crno čitave epohe i oblasti. Napredak tehnologije donosi nove opasnosti, a pređašnja zbivanja se mogu ponoviti u obliku koji je teško predvideti.

U knjizi Rizici globalnih katastrofa, 25 vodećih eksperata razmatra rizike opasnih događaja sa kojima se suočava čovečanstvo u 21. veku. U njih spadaju prirodne katastrofe, nuklearni rat, terorizam, globalno zagrevanje, totalitarizam, napredna nanotehnologija, veštačka inteligencija i društveni kolaps. Knjiga takođe govori o politici rešavanja kriza, kao i metodima predviđanja i upravljanja katastrofama.