Cinema+ #14 by Goodtimes d.o.o.

cinema.plus.in.rs

SEPTEMBAR 2013

#14

ONLINE MAGAZIN

ZNAMO SVE O FILMU.

RIDIK TORNADO VLADAR TAME

AJKULA SHARKNADO

INSTRUMENTI SMRTI: GR

The Mortal Instruments: City of Bone

RIDIK: VLADAR TAME Riddick

Jobs

Prisoners

DŽOBS

ZATVORENICI

COVER STORY 80 ELIZIJUM Elysium

20 INTERVIEW MIROSLAV LAKOBRIJA SPECIJALNI EFEKTI: UMETNOST ILI MAGIJA?

WHAT WE SAW

29 MI SMO MILEROVI Svi putevi vode u predgrađe

36 PANDURI ZA MRTVAKE Zgodna plavuša i matori kinez

38 SVETSKI RAT Z

Gospodin Pit se vraća na velika vrata!

42 USAMLJENI RENDŽER Usamljeni jahač i srebrni ćorak

44 NAPAD NA BELU KUĆU Čeningovi mišići i… ništa više

We’re the Millers

Kick Ass 2

MI SMO MILEROVI

FAJTER 2

U OVOM BROJU...

RAD KOSTIJU

BROJ 14 SEPTEMBAR 2013 Osnivač i izdavač: GOODTIMES d.o.o. Glavni i odgovorni urednik: Marin Milosavljević urednik@serijeplus.com Grafički urednik: Miroslav Pavlović art@serijeplus.com Izvršni urednik: Jovana Dimitrijević jovana.dimitrijevic@serijeplus.com Marketing i PR: Gdt Group marketing@serijeplus.com

Dizajn: GOODTIMES art studio dizajn@serijeplus.com

#14 #14

2013 TEMBAR SEPTEMBAR 2013

SEP lus.in.rs s cinema.plus.in.r cinema.p

MI ZNAMO SVE O FILMU. FILMU. O SVE O MI ZNAM

GAZIN LINE MA ONONLINE MAGAZIN

Adresa redakcije: Kralja Uroša Prvog 8/25, Beograd Sajt: cinema.plus.in.rs Mejl: info@serijeplus.com FB/cinemaplusmagazin @cinema_magazin

cinema.plus.in.rs

Lektura i korektura: Tanja Milosavljević Saradnici: Viktor Vilotijević • Tanja Milosavljević Danilo Obradović • Jovana Dimitrijević Marko Čkonjević • Kristina Žic Saša Đorđević • Nataša Ristić Redakcija nije odgovorna za sadržinu oglasnih rešenja klijenata i partnera.

ADO TORN DO TORNA RIDIK RIDIK LA U K J VLADAR A VLADAR A AJKUL ADO TAMETAME SHARKN SHARKNADO

Naslovna strana: Tuck

PROMENE SU DOBRE. Ima dana kada se jednostavnoprobudimo svesni kako je došlo vreme da se u našem životu nešto menja. Neko tada promeni boju kose, neko partnera, a neko posao. Koliko ćemo korenito menjati svoj način života zavisi samo od nas i ni od koga drugog. Neke promene su korisne, neke nisu, a neke tek s vremenom pokažu svoju svrsishodnost. Jedna od takvih promena, koja je obeležila prethodnih nekoliko dana, svakako je i ime čoveka koji će u narednom filmu tumačiti lik Mračnog viteza, gotamskog beskompromisnog čuvara reda i mira. Ne sumnjam da se Benu Afleku štuca sve u šesnaest, i to sasvim opravdano – jednom je već navukao masku superheroja i sahranio Derdevila za čitavu narednu deceniju, a možda i na duže. Ipak, ne mogu a da se ne prisetim Majkla Kitona pre skoro dvadeset pet godina i reakcije fanova Betmena na informaciju da je ta uloga dodeljena njemu. Na kraju je to ispalo sasvim fino. Novijeg datuma su slične pritužbe na izbor nekih drugih holivudskih imena. Nekada skoro pa anonimni Hju Džekmen sada je takoreći drugo ime za Vulverina. Krisa Evansa su maltene razapeli kada se saznalo da će igrati Kapetana Ameriku, ali danas znamo da je to bio sjajan izbor! Skarlet Johanson kao Crna udovica? Moglo je da bude zaista strašno, osim što baš i nije.

Primera ima mnogo; među njima je i plavi Bond, Danijel Krejg, ali suština jeista – hajde da damo čoveku šansu. Derdevil se desio pre deset godina i jeste bio bedan, bedan film, to je činjenica, ali teško da je greškasamo Aflekova. Loš scenario, mršava režija, slabašni ostatak glumačke postave, specijalni efekti od kojih publika u sali doživljava transfer blama... Tačno, i glavna uloga je osrednje odigrana, ali to je samo jedan (mali) deo temeljnog neupeha tog ostvarenja. No, Aflek se otad oprao kroz nekoliko zapanjujuće blistavih uloga i – mada i dalje nije moj izbor broj jedan – mogli smo i gore da prođemo. Promene su rizične. Ponekad pogrešne. Često sjajne. Promene su uzbudljive. Promene su samo za hrabre. Na vašim ekranima je nov, promenjen i sasvim osvežen magazin Universal Cinema+. Šta kažete, kako nam stoji novo odelo?

Marin Milosavljević, Glavni i odgovorni urednik

cinema.plus.in.rs

OVOG SEPTEMBRA NIKO NIJE BEZBEDAN! Film o kome bruji cela planeta, stiže i na lokalni

TORNADO AJKULA SHARKNADO SLEDEĆEG MESECA: GLUMAČKA POSTAVA PRIČA SAMO ZA GLEDAOCE U SRBIJI!

VAM U OVOM BROJU, NA STRANI 127, EKSKLUZIVNO DONOSI INFORMACIJE O DOMAĆOJ PREMIJERI OVOG FILMA! 9

NEXT SECTION

Target: Most Wanted Spotlight Interview

Interview

VIN DIZEL Zvezda filma Ridik: Vladar tame

ASOCIJALNO PONAŠANJE KAO IZAZOV Priredio: Marin Milosavljević

cinema.plus.in.rs

VIN DIESEL IGRA RIDIKA OD 2000. GODINE, A OVE JESENI U BIOSKOPE STIŽE I TREĆI NASTAVAK, NAZVAN JEDNOSTAVNO – RIDDICK. KAKO SE OVAJ STAMENI MOMAK PRIPREMA ZA ULOGU KOJU JE POČEO DA IGRA PRE VIŠE OD JEDNE DECENIJE? „Otišao sam na sever, u šumu, na oko četiri meseca, i prosto se smirio i sredio pre no što sam počeo da glumim taj lik, zato što je on veoma introspektivan. Asocijalno ponašanje je nešto na čemu – ako si ja – moraš dobro da poradiš“, kaže glumac. NEDAVNO SI IMAO PANEL DISKUSIJU SA FANOVIMA, PRIKAZANO JE NEŠTO SNIMLJENOG MATERIJALA. KAKO SI SE OSEĆAO POSMATRAJUĆI REAKCIJE LJUDI DOK SU GLEDALI SNIMKE? „Film je snimljen za vrlo kratko vreme. Želeli smo da ga vidimo gotovog, pa nismo razvlačili posao i nismo se bavili preteranim testiranjem i čitalačkim probama. I onda, kad vidite reakciju publike, i kad je reakcija baš ona kakvu ste želeli... to je to.“

OTIŠAO SAM NA SEVER, U ŠUMU, NA OKO ČETIRI MESECA, I PROSTO SE SMIRIO I SREDIO PRE NO ŠTO SAM POČEO DA GLUMIM TAJ LIK...

VINE, ZA TEBE JE OVO OČIGLEDNO BILO VELIKO LETO, KOLIKO ČUJEM, TVOJ PRETHODNI FILM FAST&FURIOUS 6, DOBRO PROLAZI U BIOSKOPIMA, MADA ĆE REZULTATI BITI JASNIJI ZA DVA-TRI MESECA. IZ TVOJIH POSTOVA NA FEJSBUKU VIDIMO DA SE U POSLEDNJE VREME SASTAJEŠ S MARVELOM, PA MI SE ČINI DA NEKO MORA DA TE PRITISNE U VEZI S OVOM TEMOM. DAKLE, ŠTA IMAŠ DA IZJAVIŠ? MOŽEŠ LI NAM REĆI BAR NEŠTO? Vin, kroz smeh, odgovara „Stvarno bih voleo da mogu. Mogao bih reći da... Ali, stvarno, ne smem da kažem baš ništa. Eto, ono što smem da otkrijem jeste da je Marvel oduševljen unošenjem drugačije vrste odnosa, drugačije ljubavne priče, valjda nadahnute vezom Doma i Leti, u Marvelov univerzum. Dakle, toliko smem da kažem, ali ništa više od toga.“

Interview

JESEN STIŽE, DUNJO MOJA:

OSVEŽENJE UZ DISTRIBUTERE!

IZRAZ “LETNJI BLOKBASTER” ZVUČI ZAISTA MOĆNO, ALI SVI JEDVA ČEKAMO DA SAZNAMO ŠTA NAM TO DONOSI JESEN U BIOSKOPIMA. IMAMO TAJ LUKSUZ DA NE SLUŠAMO GRADSKE PRIČE, VEĆ INFORMACIJE DOBIJAMO PRAVO SA IZVORA – OD NAŠIH DRAGIH PRIJATELJA, FILMSKIH DISTRIBUTERA! VELIKA ČETVORKA JE SA NAMA PODELILA EKSKLUZIVNE INFORMACIJE O BIOSKOPSKIM TRENDOVIMA KOJI NAS OČEKUJU, ALI I LIČNA ZAPAŽANJA O PRVIH OSAM MESECI OVE GODINE. NA NAREDNIM STRANICAMA, ZA VAS GOVORE LJUDI KOJI ŽIVE OD FILMA I ZA FILM, TRI SJAJNE DAME I JEDAN ISKUSNI GOSPODIN!

cinema.plus.in.rs

MINA LUKIĆ

PR MENADŽER DISTRIBUTERSKE KUĆE TUCK

Volim filmove sa raskošnom scenografijom KAKO JE PROŠLA 2013. GODINA? ŠTA JE TO ŠTO SE NAROČITO IZDVOJILO? I dalje traje (smeh). Veliki naslovi, dobri i kvalitetni filmovi su jednim delom za nama, ali do kraja godine nas očekuje još mnogo toga. Ova godina je počela odlično. Film Hobit: Neočekivano putovanje, imao je veliki uspeh kod nas i pružio nam veličanstven ugođaj. Piter Džekson je napravio film kakav se od njega i očekivalo: uzbudljivu epsku fantastiku, koja je za razliku od Trilogije Gospodar prstenova možda za nijansu više namenjena mlađoj publici, ali u filmu smo svi uživali. Tarantinova Đangova osveta za mnoge je njegov najbolji film, što je i moje lično mišljenje. Fantastični, lucidni Kristof Volc osvojio je drugog Oskara za tumačenje lika doktora Šulca, a Dikapro je najavio sjajnu godinu kada su njegovi filmovi u ptanju. Spektakularni Veliki Getsbi Baza Lurmana pravo je flmsko uživanje, za sva čula. Novi Supermen, Čovek od čelika i početak nove priče o ovom super-heroju dokaz su kako nešto, tako poznato i prepoznatljivo, kada se nalazi u rukama pravog umetnika, može biti ispričano na nov način. I naravno Štrumpfovi! Mala plava bića u naša srca uselila su se davno, 2011. godine imali smo prvu njihovu avanturu na velikom platnu, a ovaj, drugi deo, potvrdio je i naša očekivanja želje. Klinci su oduševljeni, stariji takođe. Jako sam ponosna i na to što smo distribuirali domaći film Krugovi. Srdan Golubović je napravio remek delo, film o pomirenju i praštanju, film koji nas povezuje i film koji u čoveku budi najiskrenije emocije. Iskreno se nadam i volela bih mnogo kada bi ovo bio naš predstavnik na narednoj dodeli Oskara. Film je imao bogatu i vrlo uspešnu festivalsku turneju i po ovacijama koje je doživljavao i po broju osvojenih nagrada. To su samo neki od filmova koje smo distribuira-

li u prvom delu godine i koji su ostavili veliki utisak na bioskopsku publiku. ŠTA ĆEŠ RADO POMENUTI OD KONKURENTSKIH FILMOVA? Svi distributeri u Srbiji vredno rade i ono što je najvažnije, velikim trudom i vrednim radom uspeli smo da ispunimo najvažniji zadatak – da vratimo publiku u bioskope. Predanim radom, ali svakako i kvalitetnim filmovima koje dovodimo, vratili smo publici kulturu odlaska u bioskop. Tome su umnogome doprineli odlični animirani filmovi koji su već neko vreme unazad među najgledanijima. Nisam sigurna da ću uspeti da se setim svih naslova koje su u bioskope stigli zahvaljujući kolegama iz drugih distributerskih kuća, ali tu su svakako Hičkok, koji me je oduševio, vizuelno raskošna Ana Karenjina koja je još jedan dokaz da se klasik može ispričati na drugačiji način i da se granice mogu pomeriti, zatim Pijem život, o kome mislite danima po izlasku iz sale, ali i Oz: Veliki i Moćni. Ja obožavam animirane filmove, crtaće, uvek im se radujem i ne propuštam ih! ŠTA NAS ČEKA OVE JESENI IZ VAŠE KUĆE? KOJI JE TO FILM KOME SE NAJVIŠE RADUJEŠ? Druga polovina godine biće podjednako uzbudljiva. Najaviću filmove svih žanrova, za svačiji ukus i za publiku svih uzrasta. Najviše se radujem animiranim filmovima Padaće ćufte 2 i Tarzan 3D koji će biti sinhronizovan na naš jezik. Volim da gledam epohe, filmove sa raskošnim kostimima i scenografijom, pa tako sa nestrpljenjem očekujem Hobit: Šmaugova pustošenja. Tu je i uzbudljivo putovanje kroz svemir sa Sandrom Bulok u glavnoj ulozi, film Gravitacija, koji će otvoriti Filmski Festival u Veneciji, horor Prizivanje zla, ali ne toliko strašan, koliko napet, dodatno zbog

činjenice da je urađen po istinitom događaju. Ovo su samo neki od naslova, ali biće vrlo uzbudljiva filmska sezona jesen/zima. NAŠ NOVI BROJ 14 DOLAZI SA NOVIM LOGOTIPOM, OSVEŽEN I SPREMAN ZA JESEN. KOJA TI JE OMILJENA NASLOVNA STRANA NAŠEG ČASOPISA? Moram da budem subjektivna, naslovnica sa Danijelom Krejgom povodom filma Skyfall. Krejg je, po meni, uz naravno Konerija, glumac koji vam odmah padne na pamet kada je 007 u pitanju. Bond je uvek pravi izbor za naslovnu.

JAKO SAM PONOSNA I NA TO ŠTO SMO DISTRIBUIRALI DOMAĆI FILM KRUGOVI. SRDAN GOLUBOVIĆ JE NAPRAVIO REMEK DELO, FILM O POMIRENJU I PRAŠTANJU 15

TATJANA RISTIĆ

PR MENADŽER DISTRIBUTERSKE KUĆE MCF

Vulverin - radost za sve fanove X-mena

KAKO JE PROŠLA 2013. GODINA? ŠTA JE TO ŠTO SE NAROČITO IZDVOJILO? Početak godine obeležili su nam Dobar dan da se umre muški i 41. Fest, na kome je MCF imao 18 filmova. Sa Festa su u bioskopsku distribuciju krenuli skoro svi filmovi, među kojima je bilo sjajnih naslova, od filma Vađda mlade iranske rediteljke Haife Al-Monsur, do novih filmova Von Kar-Vaija, Abasa Kjerostamija i Kena Louča. Linkolna su gledali i poslanici iz Narodne skupštine na specijalnoj projekciji, Hičkok je otkrio ljubavnu priču u pozadini karijere kultnog reditelja, za film Stoker su domaći ljubitelji dizajna kreirali fan postere. Prikazali smo u bioskopima i tri porodične 3D avanture – Kruds, Čuvari tajnog kraljevstva i Turbo. I, naravno, krajem jula je stigao najbolji X-men, Vulverin. Najavio je X-men: Dani buduće prošlosti koji stiže sledeće godine. Radost za sve fanove X-mena. ŠTA ĆEŠ RADO POMENUTI OD KONKURENTSKIH FILMOVA? Đangova osveta je bio pravi film za januar – duhovit, (krvavo) zabavan, i kao i uvek kod Tarantina, sa odličnim saundtrekom. Pre ponoći je divan film, baš onakav kakav treba da bude treći deo priče o Džesiju i Selin. ŠTA NAS ČEKA OVE JESENI IZ VAŠE KUĆE? KOJI JE TO FILM KOME SE NAJVIŠE RADUJEŠ? Savetnik je novi film Ridlija Skota, čiju ekipu čini, kako je neko rekao, osvežavajuće sredovečni tim odličnih glumaca: Majkl Fasbender, Penelopa

Kruz, Bred Pit, Havijer Bardem i Kameron Dijaz. Trejler obećava dobar, mračan i pomalo pomeren triler, i glumce u njihovom najboljem izdanju. Za poslednju nedelju novembra zakazan je 19. Festival autorskog filma, jedan od najboljih gradskih filmskih događaja, na kome vam uvek bar jedan film promeni pogled na svet. NAŠ NOVI BROJ 14 DOLAZI SA NOVIM LOGOTIPOM, OSVEŽEN I SPREMAN ZA JESEN. KOJA TI JE OMILJENA NASLOVNA STRANA NAŠEG ČASOPISA? Naslovna strana Cinema + za dvobroj jul/avgust sa Hjuom Džekmenom je dinamična i upečatljiva, i Hju Džekmen je zgodan na fotografiji. Odlična je i naslovna za maj, na kojoj je Iron Man 3 – boje su sjajno uklopljene, cela naslovna je u akciji i Robert Dauni Džunior kao da izlazi sa nje, i najfilmskija je od svih naslovnih strana za 2013. godinu. Godina još nije završena, pa će sigurno biti još boljih naslovnih.

FESTIVAL AUTORSKOG FILMA, JEDAN JE OD NAJBOLJIH GRADSKIH FILMSKIH DOGAĐAJA, NA KOME VAM UVEK BAR JEDAN FILM PROMENI POGLED NA SVET.

Interview 16

cinema.plus.in.rs

DANIJELA JANČIĆ

PR MENADŽER DISTRIBUTERSKE KUĆE TARAMOUNT FILM

Ne mogu da dočekam povratak Agnes i Malaca! KAKO JE PROŠLA 2013. GODINA? ŠTA JE TO ŠTO SE NAROČITO IZDVOJILO? Početkom ove godine obradovala nas Ana Karenjina koja je stigla u potpuno novom ruhu, jedan od retkih filmova koji je u poslednje vreme napunio veliku salu Sava Centra na premijernom prikazivanju. Ovu adaptaciju, iako je naišla na podeljene kritike u svetu, samo u Srbiji pogledalo je preko četrdeset hiljada gledalaca, što govori o tome da je kod nas ipak preovladao pozitivni utisak. Svi se slažu u jednome: Džo Rajt je napravio izuzetno smeo potez sa ovim ostvarenjem i uspeo da nam prikaže jednu sasvim drugačiju Anu, koju ćete svakako izdvojiti od prethodnih. Pored ovog naslova, po lepim rezultatima bih izdvojila i letnji blokbaster Svetski rat Z, sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi. U prilog tome ide i podatak da je ovaj njegov film zaradio najviše novca od svih dosadašnjih (preko 500 miliona dolara na svetskim blagajnama). Naglašavam, ovo nije zombi film, priča u svakom pogledu zaslužuje svaki minut vaše pažnje, a efekti su zaista toliko moćni da vam se u jednom momentu čini da ste i vi sami deo ove priče ili,u najmanju ruku, držite fige da Bred izvuče živu glavu. ŠTA ĆEŠ RADO POMENUTI OD KONKURENTSKIH FILMOVA? Definitivno je to komedija Opasne devojke, zbog koje sam doslovno iskakala iz stolice, i odmah po izlasku iz sale dobila neodoljivu želju da je ponovo pogledam (jer, sigurno mi je nešto promaklo, tokom nekog od napada smeha). S druge strane, Čovek od čelika je na mene ostavio jako snažan utisak, ali ne zbog neprijatne

količine lepote glavnog glumca (što svi vi verovatno mislite), već zbog totalno drugačijeg pristupa ovoj temi. Rasel Krou mi je možda najjači I najzanimljivije prikazan lik u filmu (a čak ga i ne volim!) ŠTA NAS ČEKA OVE JESENI IZ VAŠE KUĆE? KOJI JE TO FILM KOME SE NAJVIŠE RADUJEŠ? Ovo pitanje je potpuno suvišno, za sve one koji me imalo poznaju! Ali, evo, odgovoriću sa dve reči, pošto ste mi dragi i omiljeni: Grozan ja 2! Mnogi od nas su čekali tri godine da opet vide ONE oči i čuju ONAJ glas male Agnes, kao da nam ništa drugo i ne treba. A dobili smo mnogo više od toga. Ovaj naslov ima u sebi sve što gledalac može da poželi (interesantnu radnju, presimpatične likove, pregršt komičnih momenata, neko slatko uzbuđenje i iščekivanje na svaki potez i potencijalnu glupost koju će napraviti omiljeni nam Malci). A ako na to dodam i besprekorno urađenu sinhronizaciju na srpski jezik, ne znam zaista KO je osoba koja neće poželeti da pogleda ovaj film. Premijera je zakazana za 27. septembar u bioskopu Cineplexx Delta City. Ja, evo, već cupkam, a vi? Ipak, moram da spomenem i novi film Ričarda Kertisa Vreme ljubavi (a svi oni koji su gledali ostvarenja U stvari, ljubav, Četiri venčanja i sahrana i Ja u ljubav verujem, znaju ko je Ričard i šta od njega mogu da očekuju!), sa Rejčel Mekadams u glavnoj ženskoj ulozi. Neću otkrivati detalje, ali ovo je definitivno jedan od onih filmova koji će vam zadržati osmeh na licu dugo nakon što ga pogledate.

NAŠ NOVI BROJ 14 DOLAZI SA NOVIM LOGOTIPOM, OSVEŽEN I SPREMAN ZA JESEN. KOJA TI JE OMILJENA NASLOVNA STRANA NAŠEG ČASOPISA? Opet suvišno pitanje! (smeh) Pa, razume se, u pitanju je broj 11 i neodoljivi Robert Dauni Džunior, kao Iron Man!

ČOVEK OD ČELIKA JE NA MENE OSTAVIO JAKO SNAŽAN UTISAK, ALI NE ZBOG NEPRIJATNE KOLIČINE LEPOTE GLAVNOG GLUMCA, VEĆ ZBOG TOTALNO DRUGAČIJEG PRISTUPA OVOJ TEMI.

ZORAN SAVIĆ

DIREKTOR DISTRIBUTERSKE KUĆE MILLENNIUM FILM

Fokus na kvalitetnim naslovima KAKO JE PROŠLA 2013. GODINA? ŠTA JE TO ŠTO SE NAROČITO IZDVOJILO? Za nas je 2013. godina značajna po tome što smo fokus našeg delovanja pomerili sa jednog kanala prodaje koji je dugi niz godina bio za nas veoma značajan, a to je prodaja DVD i BluRay diskova. Shvatii smo da se tržište menja i da je sve manje zaintersovanih za ovakve nosače medija. Naš fokus je sada na bioskopskim filmovima, a naša želja da kvalitetnim naslovima zadovoljimo ljubitelje filma. ŠTA ĆEŠ RADO POMENUTI OD KONKURENTSKIH FILMOVA? Meni, kao starom fanu Zvezdanih staza, svakako nije promakao najnoviji nastavak, a zaista sam uživao i u flmovima kao što su Linkoln i Đangova osveta.

ŠTA NAS ČEKA OVE JESENI IZ VAŠE KUĆE? KOJI JE TO FILM KOME SE NAJVIŠE RADUJEŠ? Što se Millennium Filma tiče, jesen će biti stvarno vruća, ali bih izdvojio ostvarenje Lejdi Dajana, koji govori o poslednjim godinama života “narodne prinzeze” i najnoviju saradnju Martina Skorsezea i Leonarda Dikaprija, film pod nazivom Vuk sa Vol Strita. NAŠ NOVI BROJ 14 DOLAZI SA NOVIM LOGOTIPOM, OSVEŽEN I SPREMAN ZA JESEN. KOJA TI JE OMILJENA NASLOVNA STRANA NAŠEG ČASOPISA? Meni se svidela naslovna strana sa temom iz filma Poslednja bitka, sa Švarcenegerom u glavnoj ulozi, zato što je bila dizajnirana u retro-stripovskom maniru, pa je za mene bila pravo osveženje.

ŠTO SE MILLENNIUM FILMA TIČE, JESEN ĆE BITI STVARNO VRUĆA, ALI BIH IZDVOJIO OSTVARENJE LEJDI DAJANA, KOJI GOVORI O POSLEDNJIM GODINAMA ŽIVOTA “NARODNE PRINZEZE” I NAJNOVIJU SARADNJU MARTINA SKORSEZEA I LEONARDA DIKAPRIJA

Interview 18

cinema.plus.in.rs

Ä&#x152;ASOPIS ZA DOBAR UKUS

Pratite nas na FB facebook.com/BestFoodMagazin

Interview

FOTO: LakobrijaFX

TO NIJE PRAVA KRV, TO JE KEČAP ILI TO NIJE PRAVI ČOVEK NEGO LUTKA: BAR JEDNOM U ŽIVOTU SMO NEŠTO ODO OVOGA IZGOVORILI. MEĐUTIM, MA KOLIKO DA ZNAMO DA SU U PITANJU MASKE I BOJE, OSEĆANJE JEZE I SAMI TEŠKO MOŽEMO DA IZBEGNEMO, POSEBNO AKO JE ONO ŠTO VIDIMO ZAISTA UVERLJIVO. ZA TAJ DEO FILMSKE MAGIJE KOJI GLEDAOCE OSTAVLJA BEZ DAHA ODGOVORAN JE KREATIVNI TIM ZADUŽEN ZA SPECIJALNE EFEKTE.

cinema.plus.in.rs

MIROSLAV LAKOBRIJA

Specijalni efekti: umetnost ili magija? Priredila: Kristina Žic

Ovom prilikom razgovarali smo sa našim najvećim majstorom šminke i specijalnih efekata, umetnikom svog zanata i osnivačem Festivala srpskog filma fantastike, Miroslavom Lakobrijom. Za Universal Cinema+, Lakobrija otkriva ponešto o svom poslu, planovima i nastupajućem festivalu fantastike. TVOJE ZANIMANJE SE TEŠKO MOŽE NAZVATI SVAKIDAŠNJIM I JEDNOLIČNIM. PROSEČAN ČOVEK USTANE UJUTRU I NA POSLU JE OD DEVET DO PET, A KAKO IZGLEDA RADNI DAN JEDNOG STRUČNJAKA ZA SPECIJALNE EFEKTE? Kao stručnjak za specijalne efekte, ali i slobodni umetnik, nemam fiksno radno vreme, osim u slučaju snimanja filmova na terenu, jer je tada satnica unapred isplanirana. Inače moj radni dan najčešće počinje u mom ateljeu gde radno vreme sam određujem. Po potrebi, kada okolnosti to od mene zahtevaju, odlazim i na samo mesto snimanja filma. Za svaki veći projekat sastavljam ekipu za rad na filmu koja je promenljiva u zavisnosti od toga šta se od mene traži (protetičari za maske, vajari, šminkeri). Mahom mi reditelji daju odrešene ruke što se mog posla tiče ali se unapred posavetujem sa njima. Pri radu, od materijala za protetičke maske najčešće koristim penasti (foam) lateks koji se koristi i u holivudskim filmovima mada se desi da radim i u silikonu, ali njime nisam baš oduševljen. ŠTA TE JE INSPIRISALO DA KRENEŠ PUTEM VIZUELNIH UMETNOSTI – DA LI SU TO BILI FILMOVI, STRIPOVI ILI NEŠTO TREĆE. KAKO SU IZGLEDALI TVOJI POČECI RADA NA FILMU? Sve to pomalo, mada primat ipak dajem filmovima i to posebno naučnofantastičnim i hororu. Filmom sam počeo

da se bavim sasvim slučajno tako što je moj najbolji drug, a od skoro i kum, Jakša Vlahović, sredinom devedesetih dobio kameru Hi8. Eksperimentišući sa njom mi smo zapravo počeli da snimamo naše prve kratke filmove u kojima sam napravio svoje prve korake i kao reditelj ali i kao majstor za specijane efekte. Kasnije su moje efekte zapazili i drugi reditelji i tako me angažovali za svoje projekte. DA LI SI IMAO UZOR U SVETU SLAVNIH I I PRILIKU DA GA UPOZNAŠ? Da, jesam. Recimo, jedan od njih je oskarovac Greg Nikotero čiji sam KNB tim (radili su Walking Dead, 300, Machete, From Dusk till Dawn i mnoge druge) posetio prošle godine u Los Anđelesu. Nažalost Nikotero nije bio tu. Radio je na snimanju u Meksiku ali dovoljno mi je bilo i to što sam video njegov tim ljudi koji punom parom radi na sjajnim novim projektima ali i brižno održava maske i lutke iz ranijih filmova. Vrlo značajni za mene su, pored Nikotera, bili i moj prvi uzor Tom Savini, (Dawn of the Dead, Friday the 13th) kao i jedan od najboljih evropskih majstora za specijalne efekte Sergio Stivaleti (Demons, Cemetery man). Stivaletija sam upoznao u Italiji, a prošle godine ga i doveo na Festival srpskog filma fantastike gde je bio glavni gost. Tom prilikom je posetio moj studio za specijalne efekte i izrazio je oduševljenje mojim radom ali i uslovima u kojima ovde radim.

MAHOM MI REDITELJI DAJU ODREŠENE RUKE ŠTO SE MOG POSLA TIČE ALI SE UNAPRED POSAVETUJEM SA NJIMA.

U TVOJE USPEHE MOGU SE UBROJATI FILMOVI KAO ŠTO SU TT SINDROM, ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE, SRPSKI FILM, ZOMBI SPEKTAKL ZONA MRTVIH, ALI I ISTORIJSKA DRAMA SVETI GEORGIJE UBIJA AŽDAHU I KOMEDIJA KAO ŠTO JE PARADA. DA LI IMAŠ OMILJENI ŽANR U KOME NAJVIŠE UŽIVAŠ KAO MAJSTOR EFEKATA ALI I KAO GLEDALAC? Omiljen žanr mi je horor i uživam da rad-

im na filmovima poput Zone mrtvih i Srpskog filma jer u njima mogu u potpunosti da pokažem svoj talenat i ono što znam. Recimo, u Zoni mrtvih je za mene i moj tim bio veliki izazov da maskiramo ukupno četristo pedeset zombija. Na Srpskom filmu rad je bio malo drugačiji ali po meni je to najžanrovskiji film odrađen za hardcore fanove sa jakim stomakom i taj film sigurno nije za svakog. Za ne poverovati je da sam prilkom posete sajmu horrora Monsterpalooza u Burbenku američkim fanovima davao autograme na DVD omotima Zone mrtvih i Srpskog filma. Bio sam jako iznenađen što su tamo ljudi uopšte upoznati sa našim filmovima, pa čak i sa mojim radom.

Interview

DA LI POSTOJI NEKI PROJEKAT, SCENA ILI SARADNJA SA REDITELJEM NA KOJU SI POSEBNO PONOSAN? Postoji! Ako govorimo o sceni, to je jedna od scena iz Srpskog filma - ona kada se mačetom odrubljuje glava liku koga tumači glumica Ana Sakić. Tu scenu smo radili dva dana i koristili smo celu lutku koja je napravljena od uzetog otiska glumičinog tela. A ako govorimo o reditelju, dobra je bila saradnja sa Mladenom Đordjevićem jer je bio jako zahtevan što se specijalnih efekata tiče. Imali smo probe pre snimanja da bi bili dobro pripremljeni na setu, a retko se dešava da reditelj to traži. KOLIKO JE, U ERI EKSPANZIJE CGI EFEKATA, UMETNOST PRAVLJENJA FILMSKE MASKE U OPASNOSTI DA POSTANE PREVAZIĐENA I KAKVA JE NJENA BUDUĆNOST U NAŠOJ I SVETSKOJ FILMSKOJ INDUSTRIJI? Ne brinem se za to jer mi ovde mnogo kasnimo za zapadom gde je sve mnogo naprednije i kod nas će CGI moći većinu efekata da zameni tek u nekoj dalekoj budućnosti. Ali nikad nece moći da zameni sve jer će za film uvek biti potrebni krupni planovi i fizička opipljivost (lutka,makete). Kad je modelovanje u pitanju, od vajara se uvek traže 3D modeli koji se skeniraju i ubacuju u program da bi po želji njima upravljali i kasnije ih ubacivali u film. Najveći strah za vajare i maketare je pojava 3D printera koji laserom može svašta da napravi do najsitnijih detalja, dok ljudska ruka to ne može tako savršeno da izvede. POSTOJI LI INTERESOVANJE MLADIH ZA SPECIJALNE EFEKTE - ONIH KOJI BI ZASUKALI RUKAVE I ZAPRLJALI RUKE VEŠTAČKOM KRVLJU, GLINOM I LATEKSOM? Ima dosta zainteresovanih za radionicu koju nekad organizujem, a ja sam voljan da mladim ljudima pomognem da savladaju osnovne tehnike kao što su pravljenje kalupa i tehnika šminkanja. Često se desi da iste te mlade ljude angažujem i za neke filmove na kojima radim. Međutim, glavni problem je što kod nas mnogi mladi talentovani ljudi nisu dobri poznavaoci filmova fantastike. Nemaju dovoljno znanja a možda samim tim ni mašte za kreiranje novih, fantastičnih likova. Jedan od onih koji se ističu svojom kreativnošću ali i odličnom tehnikom rada, i koji je ujedno moj najbolji saradnik, je Nenad Gajić, po struci diplomirani grafičar.

FOTO: LakobrijaFX

OMILJEN ŽANR MI JE HOROR I UŽIVAM DA RADIM NA FILMOVIMA POPUT ZONE MRTVIH I SRPSKOG FILMA JER U NJIMA MOGU U POTPUNOSTI DA POKAŽEM SVOJ TALENAT I ONO ŠTO ZNAM.

cinema.plus.in.rs

FOTO: LakobrijaFX

Interview

cinema.plus.in.rs

STIČE SE UTISAK DA JE DOMAĆA PUBLIKA KOJA JE DUGO BILA BOJAŽLJIVA PO PITANJU POPULARIZACIJE HOROR ŽANRA, KONAČNO SMEKŠALA I PROMENILA STAV. DA LI JE ZOMBI ŠETNJA PUT DA SE TAKAV TREND NASTAVI I ŠTA MISLIŠ O POPULARNOSTI I UTICAJU HOROR SERIJA ZAPADNE PRODUKCIJE KAO ŠTO JE THE WALKING DEAD KOD NAŠE PUBLIKE? Mislim da je poplava kvalitetnih horor serija zapravo jako doprinela popularizaciji horor žanra,a Zombi šetnja svakako jeste jedan od načina da se horor žanr što vise približi ljudima jer je ona ujedno i vid umetničkog performansa. Samim tim je i zanimljiva široj javnosti a ne samo uskom krugu ljudi. Prva srpska zombi šetnja (čiji je naziv bio Day of the Walking Dead) je nešto što sam godinama želeo da uradim kod nas. Pratio sam zombi šetnje i slične događaje po čitavom svetu i pitao sam se zašto i mi ne uradimo tako nešto i dokažemo da možemo da izađemo u velikom broju i pokažemo koliko smo kreativni. Iskoristio sam priliku da organizujemo prvi zombie walk u Sloveniji na Grossmann festivalu 2010. godine. Doveo sam svoj tim, okupio Slovence, pripremili smo šminkere i, sa sto pedeset maskiranih, šetnja je uspela. Šetnja u Sloveniji je bila dobra uvertira za prvi srpski zombie walk. Već sam bio pripremljen tako da sam i ovde uspeo da ubedim ljude da možemo da izvedemo zombie šetnju. Šetnja je organizovana kao vid promocije Festivala srpskog filma fantastike i serije Walking Dead koju je producirala i emitovala Fox televizija pa je njihov ogranak u Srbiji svesrdno pomogao našu šetnju. Imam utisak da će svake godne biti sve veći broj šetača. Tradicija se ne sme prekinuti i nastaviće se drugom beogradskom zombi šetnjom. NEIZBEŽNO JE I PITANJE O NAŠOJ NAUČNOJ FANTASTICI KOJA JE DUGO BILA NA MARGINI. ULAGANJA U DUGOMETRAŽNI NAUČNOFANTASTIČNI FILM SU I DALJE NEIZVESNA I U DOMENU MAŠTE. S DRUGE STRANE, FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE DOŽIVEO JE VEĆ SEDAM IZDANJA, A U TOKU JE KONKURS ZA OSMO KOJE ĆE SE ODVIJATI SREDINOM OKTOBRA OVE GODINE. Festival srpskog filma fantastike (skraćeno FSFF) čiji sam jedan od osnivača, koji je prvi put održan 2006.godine, a 2013. broji svoje osmo izdanje, jedina je manifestacija u Srbiji koja neguje tzv. žanrovski film (horror, fantaziju i naučnu fantastiku). Festival usput podstiče mlade režisere i filmske umetnike da stvaraju i pomaže im da svoja ostvarenja prikažu širom zemlje, kao i u inostranstvu. Na festivalu me svake godine sve prijatnije iznenađuje kako sve veći broj prijavljenih filmova, tako i sve veći broj gledalaca, što znači da gore pomenuti žanrovi nisu u krizi u našoj zemlji. Međutim, fokus našeg festivala je mahom na kratkom filmu, ne zato što mi to tako želimo već zato što dugometražnih filmova, u žanrovima koje mi prikazujemo i za koje se interesujemo, ima jako malo tj. njihova proizvodnja na godišnjem nivou kod nas je svedena na nivo statističke greške. Bez obzira na trenutno stanje stvari mislim da žanrovski film u Srbiji (a samim tim i FSFF) ima budućnost jer je svima nama preko glave teških tema ili bar teških tema ispričanih na konvencionalan način, i takođe smatram da će se reditelji i dugometražnih filmova u budućnosti publici sve češće obraćati kroz drugačije žanrove, a ne samo teške drame.

NEXT SECTION

Destination: Big Screen What we saw What weâ&#x20AC;&#x2122;ll see

http://www.pravac.com

What we saw

MI SMO MILEROVI SVI PUTEVI VODE FOTO: Tuck

U PREDGRAĐE

FOTO: Tuck

What we saw

cinema.plus.in.rs

Autor: Kristina Žic

KAO GLEDAOCA, OVAJ FILM VAS TERA DA NAVIJATE DA OVI NEUBEDLJIVI MARGINALCI STIGNU DO SVOG ODREDIŠTA, A TO JE TAČNO TAMO GDE ONI I PRIPADAJU: U AMERIČKU SABURBIJU I OSTVARENJE AMERIČKOG SNA.

UPOZORENJE - U OVOM FILMU NE GLUMI ADAM SENDLER A NI BEN STILER. ALI GLUMI DŽENIFER ANISTON, PA KOME NIJE NA NOS IZAŠLA SA SVOJIM AGRESIVNOM MIMIKOM I KOLUTANJEM OČIJU, SLOBODNO NEKA SE SMESTI I UŽIVA. Glavni junak, Dejvid Klark (Džejson Sudejkis) je čovek bez cilja koji u životu jedino zna da uvalja dobru gandžu. Da, Gandžu i da, Uvalja. Teške reči. Ali ako je Holivud dozvolio da se u porodičnoj komediji uz vrlo malo kritike obrađuje problem beskrupuloznih ljudi koji iskorištavaju zavisnike od ove opojne supstance, onda se tek ja neću ustručavati da stvari nazovem pravim imenom. Dakle, (anti)heroj ovog filma je upao u problem sa svojim psihotičnim gazdom (Ed Helms) i prinuđen je da preveze stotine kilograma trave preko granice. I to meksičke - i trave i granice. Da bi bio što manje upadljiv potrebno je da se dobro prikrije. On odlučuje da iskoristi svoje srednje godine i da se predstavi kao porodičan čovek sa ženom i dvoje adolescentske dece, koje mora da nabavi u što kraćem roku. Za suprugu uzima striptizetu Rouz (Dženifer Aniston), za sina smušenog komšiju Kenija (Vil Poulter) a kao ćerku angažuje Kejsi (Ema Roberts), problematičnu tinejdžerku koja je pobegla od kuće. Priča zvuči interesantno i da je sažeta u tro-minutni skeč i da su je vizuelno ispripovedali članovi Monti Pajtona smejali bismo se do suza. Ovako, imamo 110 minuta predvidivih situacija koje su na momente prožete dobrim crnim humorom koji itekako prelazi granicu političke korektnosti, a na momente odličnom improvizacijom glavnih glumaca. U svakom slučaju jedno opuštajuće delo, koje ima ambiciju i da šokira one sa slabijim želucem.

Gledali smo u...

OCENA

bioskopu

KO SU, ZAPRAVO, MILEROVI? Lažni roditelji i lažna deca sa lažnim osmesima i lažnim životnim pričama. Svi ovi likovi opstaju na margini američkog urbanog sloja. To su ljudi koji preziru kulturu američkog predgrađa, ali na putu sazrevaju i ipak shvataju da je američki san i dalje intenzivno sanjan. Tako da ipak ima dubine u ovom filmu. Ili je možda ovaj zaključak samo nus pojava neubedljivosti priče i glumaca. ZAŠTO POMINJEM NEUBEDLJIVOST? Lažni otac: u četrdesetim godinama, nije muškarac za bacanje, živi u svom svetu, valja gandžu, uslovno je moralan jer ne prodaje drogu deci. Ajde da kažem da ovo još i pije vodu.

Lažna majka: u četrdesetim godinama, nema sreće sa muškarcima, zavodljiva striptizeta, čista profesionalka, bez posla, novca i uskoro na ulici - Dženifer Aniston? Neubedljivo! Lažna ćerka: Bela privlačna tinejdžerka, sama i bez zaštite na ulicama velikog američkog grada. Ima ajfon, kući se ne vraća već duže vreme niti ima nameru, ali je u suštini pametno, vaspitano i dobrodušno dete. Prosto nerealno. Neubedljivo! Lažni sin: Priglup i stidljiv osamnaestogodišnjak, previše vaspitan za svoje dobro, izuzetan džentlmen, čija se majka retko pojavljuje u životu svog jedinca, a oca koliko znamo nema. Neubedljivo! Da je ove likove smislio „Avala Film“ pred sam kraj bilo bi krvi do kolena i lakata, ali već smo ustanovili da ovo nije Amerika. Ipak da nema ovih neuverljivosti publika ne bi učestvovala ni najmanje u ovom ostvarenju. Kao gledaoca, ovaj film vas tera da navijate da ovi neubedljivi marginalci stignu do svog odredišta, a to je tačno tamo gde oni i pripadaju: u američku saburbiju i ostvarenje američkog sna. Ovde mora ili da se skine kapa producentima i scenaristi zbog duboke pronicljivosti ili da im se čestita na sreći nus efekta koji su proizveli. Postavljam vam jedan izazov - kada pogledate ovaj film, ostavite radnju i ostavite okruženje filma, ali za glavne glumce stavite manje privlačne karaktere u očajnu poziciju ovih ljudi i zapitajte se da li bi stvari ipak malo zaličile na realizaciju nekog od dela Avala Filma? Eto nikako da zaboravimo da ovo nije Amerika.

FOTO: Tuck

Ako ste za vrcavu komediju definitivno preporučujem ovaj film. Ako ste pak za duboku analizu socijalne svesti u današnjem zapadnom društvu, opet preporučujem da pogledate ovaj film.

cinema.plus.in.rs

AKO VAM SE FILM DOPADNE, POGLEDAJTE I...

DUE DATE, 2010

gde su...

šta rade...

Prvi srpski int

MI ZNAMO ŠTA DANAS RADE POZNATI.

nternet tabloid

What we saw

AKO VAM SE FILM DOPADNE, POGLEDAJTE I... FOTO: Taramount

Gledali smo u...

OCENA

MEN IN BLACK 3, 2012.

bioskopu

ISKRENO, NISAM PREVIŠE OČEKIVAO OD OVOG FILMA, A ONO ČEMU SAM SE NADAO SAM I DOBIO. NAIME, IMA NEKOLIKO KOMIČNIH SCENA ALI JE BROJ ONIH DOSADNIH DALEKO VEĆI. 36

cinema.plus.in.rs

PANDURI ZA MRTVAKE ZGODNA PLAVUŠA I MATORI KINEZ Autor: Branislav Vilotijević

KADA SAM ČUO KAKO JE PREVEDEN NAZIV OVOG FILMA, POMISLIO SAM: KOME PADA NA PAMET TAKO NEŠTO?! NO, REKOH, POGLEDAĆU, BAŠ ME ZANIMA KO SU I ŠTA ZAPRAVO RADE PANDURI ZA MRTVAKE. POSTOJI LI TO ZANIMANJE UOPŠTE? U NAUČNO FANTASTIČNOJ AKCIJI, PANDURI ZA MRTVAKE, SVAKAKO POSTOJI. Reč je o ekranizaciji stripa autora Pitera Lenkova, a evo o čemu se zapravo radi: nakon smrti i odlaska sa ovog sveta, policajci bivaju regrutovani u tim R.I.P.D. i postaju panduri za mrtvake. Svi ostali mrtvaci prolaze kroz period prihvatanja novonastale situacije, a najteže je lopovima i kriminalcima jer njihove duše ostaju zarobljenje u vidu raznih čudovišnih stvorenja koja kamuflažom pokušavaju da se zadrže među ljudima. Nik Voker (Rajan Rejnolds) i Roj Pulsiper (Džef Bridžis) postaju partneri nakon Nikove iznenadne smrti i to u početku na Rojevo neslaganje sa odlukom šefice da mu dodeli partnera. Ako bi po glumačkoj podeli sudili film bi bio odličan, pored pomenuih Rejnoldsa i Bridžisa tu su još i Kevin Bejkon, Robert Kneper i Meri Luis Parker.

Iskreno, nisam previše očekivao od ovog filma, a ono čemu sam se nadao sam i dobio. Naime, ima nekoliko komičnih scena ali je broj onih dosadnih daleko veći. Takođe je pregršt razvučenih i nerazrađenih dijaloga, koji su me zamalo odvratili od gledanja. Nasuprot tome, naročito je dobra fora da glavni dvojac iz filma ima avatare u vidu zgodne plavuše i matorog kineza, kada su među živima. Sama ideja je, čini mi se preuzeta od tvoraca filma Ljudi u crnom (Man in Black), ali je realizacija daleko lošija, čak i od poslednjeg nastavka pomenutog filma. Panduri uz pomoć tačno određene vrste hrane razotkrivaju mrtvake koji nakon što je konzumiraju postaju čudovišta. Jeste zanimljiva ideja, ali ljigavija i od močvare i elijena zajedno a pritom nimalo ne asocira na horor. Poslednji kadrovi filma su me podsetili i na film Maska (The Mask) posebno zbog portala između ovog i onog sveta i totema koji predstavlja ključ za otvaranje istog. Ljubavna priča između glavnog nam junaka, pokojnog pandura i njegove preživele drage na neki način ipak pobeđuje zlo pa je tako ovaj prosečan film dobio svoj hepiend. Finalni komentar je da zbog efekta koji pružaju bioskopsko platno, dobro ozvučenja i kokice, Panduri za mrtvake vas i mogu bar malo zabaviti, no nikako ne preporučujem da ga gledate kod kuće.

What we saw

FOTO: Taramount

SVETSKI RAT Z GOSPODIN PIT SE VRAĆA NA VELIKA VRATA!

OVO JE POVRATAK BRED PITA NA VELIKA VRATA, OBZIROM DA ĆE U MOMENTU DOK OVO ČITATE FILM PREMAŠITI BROJKU OD 500 MILIONA DOLARA GLOBALNE ZARADE, TE ĆE SAMIM TIM POSTATI NAJGLEDANIJI FILM U PITOVOJ KARIJERI. 38

cinema.plus.in.rs

Autor: Viktor Vilotijević

OBIČNO KADA JE REČ O FILMOVIMA KOJI SE DOSNIMAVAJU NEŠTO ISPADNE POGREŠNO. REDITELJ I PRODUCENT NISU ZADOVOLJNI MATERIJALOM, PA SE POMERAJUĆI DATUM IZLASKA NADAJU DA ĆE DODATNIM SCENAMA POBOLJŠATI KVALITET FILMA. NAJSKORIJI PRIMERI SU RIMEJK FILMA STRAVA U ULICI BRESTOVA, JA SAM LEGENDA I DŽON KARTER. ČINI SE DA SU SVA TRI FILMA PRIMETNO VIZUELNO I DRAMATURŠKI NEKONZISTENTNA, DOK SE IZ KOMERCIJALNOG BEZDANA IZBAVIO JEDINO JA SAM LEGENDA. Svetski rat Z je najnoviji film Majka Forstera, reditelja filmova “Bal monstruma” (za koji je Hali Beri nagrađena Oskarom), U potrazi za Nedođijom, pa i pretposlednjeg nastavka serijala o Džejms Bondu Zrno utehe. Inicijalno, film je trebalo da se pojavi u bioskopima širom sveta u decemb-

ru 2012. ali je već u junu odlučeno da će se u avgustu dosnimavati. U avgustu 2012. je rečeno da se dosnimavanje produžava tokom celog septembra i delom oktobra. Kada je treći put, Forster pokušao da nagovori Bred Pita da dosnime još par scena on je kategorički odbio. Uzevši u obzir da se ovaj film podvodi pod horor žanr, iako je više akcioni, Paramaunt je bio više nego skeptičan sa daljim ulaganjima u film jer je već uloženo previše za film za koji se nije znalo da li će uspeti da vrati uloženih 125 miliona dolara. Na kraju, zbog dosnimavanja, budžet je iznosio punih 190 miliona dolara što je Svetski rat Z načinilo najskupljim zombi filmom ikada, kao i najskupljim filmom čija je tematika zombi-apokalipsa. Da li je zaista vredelo? Nažalost, ne u potpunosti. Najveći problem sa ovim filmom je što je početak filma, pa recimo prvih sat

AKO VAM SE FILM DOPADNE, POGLEDAJTE I...

FOTO: Taramount

28 DAYS LATER, 2002.

cinema.plus.in.rs

vremena toliko zanimljivo, inventivno i iznenađujuće kako za ovaj žanr tako i za holivudsku A produkciju, da naprosto zasenjuje ostatak filma, iliti drugih sat vremena, koji su nažalost dosadni. Dosadni u odnosu na ono što je reditelj uspostavio kao dramaturšku dinamiku. Takođe, od silnih masovnih scena, pažnja počinje da vam opada, jer se polako gubite u tom izobilju efekata na koje je očigledno otišlo jako puno para a koji su opet jedva bolji od Pritajenog zla. Zapravo, vidljivo je da je kraj filma promenjen i da nije sniman u kontinuitetu sa ostatkom filma. Štaviše, i prosečnom gledaocu to ne može da promakne. Iako rađen po istoimenoj knjizi Maksa Bruksa, film nema toliko dodirnih tačaka sa istom. Naime, srž ideje je preuzeta iz knjige dok je ostatak priče razvijen zasebno. U određenim momentima asocira na najbolje scene Bojlovog 28 dana kasnije, pokušava da stvori atmosferu sličnu filmu Omega čovek (Omega man), ali nakon svih putešestvija oko sveta u nameri da spasi svoju suprugu i dve kćerke od zombija koji preplavljuju planetu, film je, kako se bliži kraju sve sličniji nastavcima Pritajenog zla. Naročito pri odabiru lokacija za beg - Njujork i Jerusalim (koji se doduše nije pojavio ni u jednom delu pomenute franšize), ali estetski poprilično podseća. Očigledno je da se od nekih klišea nije moglo pobeći. S druge strane, prva polovina filma je toliko napeta i toliko dinamična da ni ne primetite koliko je vremena prošlo. Takođe, ovo je povratak Bred Pita na velika vrata, obzirom da će u momentu dok ovo čitate film premašiti brojku od 500 miliona dolara globalne zarade, te će samim tim postati najgledaniji film u Pitovoj karijeri, kako u Americi, tako i u ostatsku sveta. Ako gledamo sa te strane, dosnimavanje se isplatilo. Opet, pitanje je kakav je bio inicijalno snimljeni završetak. Sve u svemu, ovo je svakako film koji bi mogao da se dopadne ljubiteljima akcionih trilera, ali kada je reč o fanovima zombi podžanra, to je već malo škakljivo. Ljubitelji knjige će svakako biti razočarani jer je iz filma izbačeno par ključnih scena kako bi scenario bio prilagođen drugačijem završetku. Svakako, nakon ogromnog uspeha koji je film doživeo, odlučeno je da se uskoro otpočne sa preprodukcijom nastavka.

Gledali smo u...

OCENA

bioskopu

Da ne bude zabune, ovo jeste postapokaliptični akcioni triler, ali nije ni blizu krvoločan kako to zombi filmovi umeju da budu. Tendenciozno manjkajući u takvim scenama radi boljeg plasmana na tržištu, film uspeva da nadoknadi odlično realizovanim akcionim scenama. I još na sve to dodajte mogućnost da pogledate film u 3D-u.

What we saw

USAMLJENI RENDŽER USAMLJENI JAHAČ I SREBRNI ĆORAK FOTO: Taramount

Gledali smo u...

OCENA

AKO VAM SE FILM DOPADNE, POGLEDAJTE I...

MANITOU’S SHOE, 2001.

bioskopu

DVOČASOVNA PAPAZJANIJA RAZLIČITIH ŽANROVA KOJA IZAZIVA POMEŠANA OSEĆANJA, SUVIŠE KRVAVA ZA MALU DECU, A SUVIŠE NEOZBILJNA ZA ODRASLE LJUBITELJE FILMA. 42

cinema.plus.in.rs

Ulazi Džon Vejn u kafanu. „Ko mi je ukrao konja neka ga odmah vrati da ne bi bilo kao u Džordž Sitiju“ Posle pet minuta neko je vratio konja. Vejn uzjaše konja a neki klinac ga pita „Vejne, a šta je to bilo u Džordž Sitiju? “ „Ništa sine, išao sam peške“ Autor: Kristina Žic

KAKVE VEZE OVAJ VIC IMA SA FILMOM USAMLJENI RENDŽER? AKO SE IZUZME KONJ I KAFANA, APOSOLUTNO NIKAKVE. NIJE ČAK NI SMEŠAN, ALI JE DONEKLE DUHOVIT I NEKO JE RAZMISLIO, ULOŽIO TRUD DA GA SASTAVI ILI BAREM SMISLENO PREVEDE. MEĐUTIM AKO SE POSMATRA S TE STRANE, MOŽE SE REĆI DA OVAJ KAUBOJSKI VIC ITEKAKO IMA VEZE S NOVIM FILMOM GORA VERBINSKOG.

*Steampunk - podžanr naučne fantastike. Radnja se događa u prošlosti, često u počecima industrijske revolucije, gde postoje neke tehnologije ili izumi koji su u stvarnosti otkriveni kasnije

KO JE TAJ MASKIRANI ČOVEK I DA LI TO ZAISTA ŽELIM DA ZNAM? Usamljeni rendžer je stari znanac američke kinematografije. Osvetnik sa maskom koji krstari divljim zapadom pojavio se prvo kao junak radio drame daleke 1933. godine a od tada je doživeo više filmskih i stripskih adaptacija, serijskih i animiranih ekranizacija. Većina starije publike pamti animiranu verziju iz osamdesetih u kojoj pratimo avanture dvojice momaka koji vrlo ozbiljno shvataju svoj osvetnički posao. Nasuprot tome, u ovoj adaptaciji imamo maskiranog rendžera koji je iritantan do bola i kapetana Džeka Speroua s mumificiranom vranom na glavi. Ovaj film doslovce prati originalnu priču. Šestorica predstavnika zakona krenuli su u poteru za odbeglim razbojnicima. Od njih šestorice samo je jedan preživeo. Pravični i pravdoljubivi Džon Rid (Arni Hamer) je na ivici smrti kada ga spašava i u život vraća jedan krajnje neobični Indijanac Tonto (Džoni Dep). Zajedno, oni kreću u osvetnički pohod - Džon Rid da bi osvetio smrt svog brata a Tonto da bi se osvetio za masakr nad svojim plemenom. Sa sobom nose srebrni metak kao simbol pravde i podsetnik da život, kao ni plemeniti metal, ne treba traćiti. Momenti dobre akcije isprekidani su pokušajim humora, osvrtima na istori-

ju i tragediju američkih Indijanaca i Depovim mrmljanjem sebi u bradu sa lažnim indijanskim naglaskom. Valjda da još jednom vidimo koliko je svestran kao glumac. I odakle uopšte Džoni Dep, beo da belji ne može biti, igra ulogu Indijanca i to u momentu kada je javnost izuzetno osetljiva na rasna pitanja i ofarbana lica? Krajnje rizičan potez za nekog čija je glumačka karijera na izgled na zalasku. Jednako zanimljivo je i pojavljivanje Helene Bonam Karter u ulozi Red, vlasnice bordela koji krasi prgava narav i veštačka noga od slonovače u kojoj krije pušku! Da li je u pitanju omaž Robertu Rodrigezu ili se scenarista poigravao sa steampunk* elementima, to za sada ne znamo. Činjenica stoji da je neko po svaku cenu želeo da Karterova glumi u ovom filmu pa makar joj stavio pušku umesto noge pa kud puklo. A pucala je bogme.Bukvalno. GLEDATI ILI NE, PITANJE JE SAD!? Ovaj film ima komičnih elemenata ali nije komedija, a nije baš ni drama mada ima momenata drame. Sve u svemu, dvočasovna papazjanija različitih žanrova koja izaziva pomešana osećanja, suviše krvava za malu decu, a suviše neozbiljna za odrasle ljubitelje filma. Ipak nije sve tako crno. Poslednjih pola sata filma podsećaju zašto je prethodnih sat i po tako razočaravajuće dosadno. Konačno se pojavljuje pravi Usamljeni rendžer u akciji sa sve vernim konjem Silverom i poznatom melodijom koja ga prati već više od osam decenija. Voz jurca bez kontrole, meci zvižde na sve strane, Silver skače tri metra u vis, Tonto daje sve od sebe da zadrži svoju vranu na glavi pri skakanju s vagona na vagon i bolnim padovima na gomile kamenja.Ako ni zbog čega drugog, taj deo filma vredi da se čovek malo pomuči i pogleda početak. Usamljeni rendžer nije loš film i nije bez svojih kvaliteta ali daleko od toga da će, bez obzira na veliki bužet, ostati upamćen duže od jednog leta.

What we saw

NAPAD NA BELU KUĆU AKO VAM SE FILM DOPADNE, POGLEDAJTE I...

OLYMPUS HAS FALLEN, 2013.

FOTO: Tuck

Gledali smo u...

OCENA

bioskopu

FILM KAO FILM JE ZABAVAN, ZAPRAVO VIŠE SMEŠAN, ALI OPET NE MOŽETE SE OTRGNUTI UTISKU DA NA IZVESTAN NAČIN VREĐA VAŠU INTELIGENCIJU. 44

cinema.plus.in.rs

ČENINGOVI MIŠIĆI I… NIŠTA VIŠE Autor: Viktor Vilotijević

GLAVNI PROBLEM SA FILMOVIMA ROLANDA EMERIHA JESTE TAJ ŠTO IM SE NE MOŽE PRISTUPITI KAO KLASIČNIM BLOKBASTERIMA, BEZ OŠTROG KRITIČKOG OSVRTA. Opet, za skeptike i za poznavaoce njegove filmografije, treba istaći da ništa ne može da nadmaši 10.000 godina pre nove ere. Taj film je bez premca jedno od najgorih ostvarenja u protekle dve decenije. Govorimo naravno o kategoriji blokbastera. Sa druge strane, premda je izbegao vanzemaljce, transdžender sveštenike, mamuteu Drevnom Egiptu, pa i neuništive automobile koji ispadaju iz aviona sa preko 20 metara visine, Napad na Belu kuću je “obeležen” ovog puta glumački, odabirom Čeninga Tejtuma kao glavnog glumca. Da li treba reći koliko je Čening antitalenat za glumu? Pa nažalost nema čak ni tu auru akcionog junaka. A ruku na srce, ma šta devojke i momci mislili, nije baš ni frajer za padanje u nesvest. Dakle, promašaj broj jedan, i verovatno najveći. Film kao film je zabavan, zapravo više smešan, ali opet ne možete se otrgnuti utisku da na izvestan način vređa vašu inteligenciju. Počevši od toga kako je teroristički napad organizovan i izveden, pa sve do motiva istog, sve deluje jako naivno. O greškama kakve su CGI produženje travnjaka ispred Bele kuće, na koji samo što Boing 747 nije sleteo i da ne govorimo. Opet, Emerih i logika? Ne reba toliko zalaziti u to.

priliku da vidite više nego solidno odigranu ulogu Džejmsa Vudsa, kog danas sve ređe viđamo. Tu je i Megi Džilenhol, koja se (što je veoma pozitivna stvar) trudi da održi nivo koji je postavila ulogom u Sekretarici, pa je poprilično predana svom poslu čak i kada je ovakav film u pitanju. Džejmiju Foksu nije bilo dovoljno što su ga u Đangovoj osveti svi živi nadglumeli, već je doživeo dva nova udarca - ponovo je neprimetan (da, čak i pored Tejtuma), a pri svemu tome dobio je najrasističkiju scenu u istoriji moderne kinematografije u Holivudu. U jednom trenutku kada Predsednik (kog Foks tumači) biva ranjen, on pada na leđa, ali je akcenat stavljen na to da na nogama ima džordanke bez obzira na to što je u odelu, unutar Bele kuće. Dakle, očekujte puno pucnjave, puno padova helikoptera na Belu kuću, loše obezbeđenje prvog čoveka SAD, mišiće Čeninga Tejtuma i vrlo nesuptilno provučenu “romantičnu” notu na samom početku. Opet, ovaj film jeste namenjen letnjoj zabavi, i činjenica je da Emerih ne zna šta će od sebe, ali eto prosek vade Vuds i Džilenholova. I da, par veoma smešnih scena, koje zaista ne treba upropastiti spojlerima. Ah da, poenta je da Kejl (Tejtum) poštopoto želi da se priključi Tajnoj službi, te se samim tim približi svojoj ćerki sa kojom ima zategnut odnos, ali sve mu u životu ide naopako, a on se naravno trudi. No, karma je čudna stvar, pa Tejtum izbija u prvi plan kao neplanirani predsednikov štićenik, te opet imamo jedan od omiljenih holivudskih motiva gde gubitnik spasava dan. I to kakav dan...

No, sa druge strane, iz jednog ili drugog razloga, film će držati pažnju i imaćete

LJUBAVNICE

What we’ll see

FOTO: Tuck

START: 5.9.2013.

INSTRUMENTI SMRTI: GRAD KOSTIJU THE MORTAL INSTRUMENTS: CITY OF BONES 48

cinema.plus.in.rs

RADNJA FILMA SMEŠTENA JE U SAVREMENOM NJUJORKU, GDE KLERI FREJ, NAIZGLED OBIČNA TINEJDŽERKA, OTKRIVA NEOBIČNU ISTINU O SEBI. Ona je potomak loze Lovaca na senke, tajnog reda mladih polu-anđela, ratnika, zarobljenih u drevnoj borbi za spas našeg sveta od demona. Nakon što joj je majka misteriozno nestala, Kleri je primorana da se pridruži Lovcima na senke, koji je upoznaju sa opasnostima “druge strane” Njujorka, mestom nazvanim Donji Svet u kome vladaju demoni, vešci, vampiri, vukodlaci i druga smrtonosna stvorenja. Film je snimljen po prvoj knjizi serijala Kasandre Kler koji se našao na prvom mestu Njujork Tajms liste bestselera serijala namenjenoj mladim čitaocima i na pomenutoj listi se nalazi skoro dve godine! Svakako će to biti i uzbudljiv filmski serijal, jer je već zakazano snimanje drugog nastavka početkom septembra ove godine, kada u naše bioskope dolazi i ovaj, dugo očekivani film.

What we’ll see

FOTO: Tuck

START: 12.9.2013.

OSKAROVAC U PRIČI O DVOSTRUKOJ OBMANI

2 PIŠTOLJA 2 GUNS 50

cinema.plus.in.rs

OSKAROM NAGRAĐENI GLUMAC, DENZEL VOŠINGTON I MARK VALBERG, GLAVNI SU PROTAGONISTI AKCIONOG FILMA “2 PIŠTOLJA”. Dva operativca našli su se u zajedničkoj misliji, ali problem u njihovom savezu je taj što nijedan ne zna za ovog drugog da je federalni agent na tajnom zadatku. Poslednjih godinu dana agent za narkotike, Bobi Trenč i agent obaveštajne službe, Markus Stigman, nerado su upućeni jedan na drugog. Na tajnom zadatku, kao članovi narko bande, pokušavaju da osujete ovog drugog. Kada pokušaju da se infiltriraju u meksički narko klan, prava akcija počinje.

What we’ll see

FOTO: Tuck

START: 19.9.2013.

APOKALIPSA U HOLIVUDU

THIS IS THE END

cinema.plus.in.rs

KOMIČNA AVANTURA I PRIJATELJSTVO NA ISPITU KOMEDIJA APOKALIPSA U HOLIVUDU PRATI AVANTURU ŠEST PRIJATELJA ZATEČENIH U KUĆI, POSLE SERIJE VEOMA ČUDNIH DOGAĐAJA. KAKO SE DOGAĐAJI VAN KUĆE RASPLIĆU, ZALIHE KOJE NESTAJU PRETE DA RAZORE PRIJATELJSTVO. NA KRAJU, BIVAJU PRIMORANI DA NAPUSTE KUĆU I SUOČE SE SA SVOJOM SUDBINOM I PRAVIM ZNAČENJEM REČI PRIJATELJSTVO.

What we’ll see

FOTO: Millennium

START: 12.9.2013.

LJUBAV JE U VAZDUHU

AMOUR ET TURBULANCE

cinema.plus.in.rs

PUTOVANJE ŽIVOTA NA LETU OD NJUJORKA DO PARIZA, GDE BI USKORO TREBALO DA SE VENČA, PRELEPA DŽULI SE ZATEKNE NA SEDIŠTU PORED ANTOANA, ŠARMANTNOG HEDONISTE U KOGA JE BILA ZALJUBLJENA TRI GODINE PRE TOGA. Dok Džuli pokušava da izbegne kontakt s njim nekoliko časova i dok Antoan smišlja načine da je opet osvoji, mi putujemo kroz vreme i dobijamo uvid u sve faze njihove ljubavne veze, od prvog susreta do raskida, uz pregršt ekstravagantno romantičnih, ali i izuzetno sarkastičnih scena, koje čine taj let najprivlačnijim putovanjem njihovih života. Pre mnogo vremena, rekao sam Mathieu Robinet i Julien Ralanto da želim da snimim romantičnu komediju. Obožavam filmove koji mi ulivaju nadu—kada je dvoje ljudi stvoreno jedno za drugo, poželim da ih sudbina (ili magija priče) spoji po svaku cenu. Takođe verujem da, u filmovima, ako se potrudite i dozvolite da vas ljubav vodi, oslobodiće vas vaših neuroza i taštine sve dok više ne bude razloga da se ljubav završi. Aleksander Kastanjeti

What we’ll see

FOTO: Millennium

START: 12.9.2013.

DŽOBS JOBS 56

cinema.plus.in.rs

EPSKA PRIČA O REVOLUCIONARU U FILMU KOJI PRATI DOGAĐAJE OD 1971. DO 1991. AŠTON KUČER GLUMI STIVA DŽOBSA, SUOSNIVAČA EPLA. TO JE EPSKA PRIČA O BRILJANTNOM I STRASTVENOM PREDUZETNIKU ČIJA JE JEDINSTVENA VIZIJA POKRENULA DIGITALNU REVOLUCIJU KOJA JE ZAUVEK PROMENILA NAČIN NA KOJI ŽIVIMO. Samo jedna osoba je potrebna da se pokrene revolucija. Džobs je neverovatna priča o Stivu Džobsu, originalnom inovatoru i revolucionarnom preduzetniku, koji ničemu nije dozvolio da mu stane na put. Film je epska i turbulentna priča o osobi koja je zauvek promenila tehnologiju i ceo svet. Kad je scenarista-reditelj Džošua Majkl Stern saznao da preduzetnik i izdavač iz Dalasa bez filmskog iskustva planira da producira film o Stivu Džobsu, odmah je bio zaintrigiran. Stern je preko prijatelja čuo da je preduzetnik Mark Halme zatražio od svog talentovanog radnika Meta Vajtlija da napiše scenario o Džobsovom životu i da još traži reditelja: „Neko ko nije deo filmske industrije je želeo da rizikuje u prostoru u kojem nikad nije delovao, i to na način na koji ta industrija ne poznaje. Za mene kao filmskog radnika to je bilo veoma zanimljivo i u duhu Stiva Džobsa.“

What we’ll see

FOTO: Millennium film

START: START: 19.9.2013. 5.9.2013.

ZAVODLJIVI SVET FORMULE 1

TRKA ŽIVOTA 58

RUSH cinema.plus.in.rs

SPEKTAKULARNA EKRANIZACIJA NEMILOSRDNOG RIVALSTVA IZMEĐU DŽEJMSA HANTA I NIKIJA LAUDE U NAŠE BIOSKOPE STIŽE 19. SEPTEMBRA OVE GODINE! Smešten u seksi i glamurozno zlatno doba Formule 1, ovaj film predstavlja neverovatnu priču o rivalstvu zgodnog engleskog plejboja Hanta i austrijskog perfekcioniste Laude. Film nas, osim na staze, vodi i u privatne živote i zakulisna događanja na trkama. Prvenstveno prikazuje dva vozača, koji se dovode do granica fizičke i psihičke izdržljivosti u trci u kojoj nema prečice do pobede i u kojoj jedna greška znači smrt.

What we’ll see

FOTO: Millennium

START: 5.9.2013.

RIDIK: VLADAR TAME

RIDDICK

cinema.plus.in.rs

VELIKA ZAVRŠNICA MOTIVISAN VELIKIM USPEHOM DVD IZDANJA PRETHODNA DVA FILMA IZ SERIJALA OD RIDIKU, DEJVID TUI JE NAPISAO SCENARIO ZA FILM KOJI BI TREBAO DA ZAOKRUŽI OVU SJAJNU SF PRIČU! DIZEL REPRIZIRA SVOJU ULOGU ANTIHEROJA RIDIKA, OPASNOG ZATVORENIKA U BEKSTVU KOJEG TRAŽE SVI LOVCI NA GLAVE U NJIMA ZNANOJ GALAKSIJI. Ozloglašeni Ridik je ostavljen na sprženoj, naizgled beživotnoj, planeti i smatra se mrtvim. Uskoro, međutim, počinje da se bori za svoj život protiv vanzemaljskih predatora ubistvenijih od bilo kog čoveka na koga je dotad naišao. Jedini način da se Ridik izbavi jeste da aktivira signal za hitne slučajeve i uzbuni plaćenike koji ubrzo stižu na planetu u potrazi za svojim plenom. Prvi brod koji dolazi prepun je nove vrste plaćenika, smrtonosnije i nasilnije, dok drugim brodom komanduje čovek čija je potraga za Ridikom ličnije prirode. Uz vreme koje ističe i iščekujući oluju koju niko neće moći da preživi, njegovi lovci ne žele da napuste planetu bez svog trofeja - Ridikove glave.

What we’ll see

START: 5.9.2013.

YOU CAN FLY!

PLANES 62

cinema.plus.in.rs

IZ DIZNI STUDIJA NAM STIŽU AVIONI, AKCIONA, ANIMIRANA, KOMEDIJA/AVANTURA U KOJOJ GLAVNU ULOGU IMA DASTI, DOBRODUŠNI POLJOPRIVREDNI AVION KOJI SANJA O TOME DA UČESTVUJE U TRKAMA NA VELIKIM VISINAMA. ALI DASTI NIJE NAPRAVLJEN ZA TRKE I PRITOM SE BOJI VISINE. Zato će se obratiti vojnom pilotu Kapetanu Juriću da mu pomogne da se kvalifikuje za trku u kojoj će pokušati da pobedi Rasturača, avion koji brani titulu šampiona. Dastijeva hrabrost je stavljena na test jer će morati da dosegne visine o kojima nikad nije ni sanjao i da opčinjeni svet inspiriše da se vine u nebo. I upravo je ovo prevazilaženje ličnih ograničenja tema filma. Stoga je ekipa prvo morala da razume kako su avioni napravljeni i kako rade pre no što pomognu Dastiju da pobedi prvobitni oblik. Umetnici su morali da imaju na umu fizičku strukturu aviona, njegov čelični kostur, veličinu i težinu dok osmišljavaju i animiraju junake. Krila ne smeju da se savijaju, tela da se razvlače ili gnječe, a propeleri su morali da se kreću kao pravi. Autori su našli mnogo suptilnije načine da prenesu akciju i osećanja. Ali, sve je započelo istraživanjem. Nekoliko članova produkcije išlo je u obilazak vazduhoplovnih muzeja, aero mitinga, nosača aviona i brojnih malih aerodroma kako bi upili atmosferu i zaokružili svoje znanje o avionima, a sve da bi priča bila autentična. Kako bi iz prve ruke videli i osetili atmosferu na nosaču aviona, ekipa filma posetila je i USS Karl Vinson, nosač aviona klase Nimic, koji je porinut još 1980. godine i ima veoma bogatu istoriju. Tu su prisustvovali vežbi gađanja, poletanju i sletanju aviona. Priča je smeštena negde na Srednjem zapadu, pa je ekipa posetila nekoliko oblasti i istraživala. Svi mi imamo strah od nečega, u manjoj ili većoj meri, i zato je Dasti lik s kojim publika može da se poistoveti. Svako se pre ili kasnije suoči sa situacijom u kojoj mora da prevaziđe svoje strahove, kako bi nastavio dalje. Dastijeva dilema je veoma ljudska i mi osećamo njegov bol i želimo da on uspe. Takođe, obično volimo nekog ko nije favorit, nekog ko je slabiji i za kog se potajno nadamo da će uspeti.

What we’ll see

FOTO: Taramount

START: 29.8.2013.

PRE PONOĆI BEFORE MIDNIGHT 66

cinema.plus.in.rs

DA LI JE LJUBAV DOVOLJNA? DŽESI I SELIN SU SE UPOZNALI KAD SU IMALI DVADESETAK GODINA U FILMU PRE SVITANJA (1995.), PONOVO SU SE SASTALI U FILMU PRE SUMRAKA (2004.), A SAD, U FILMU PRE PONOĆI, SUOČAVAJU SE S PROŠLOŠĆU, SADAŠNJOŠĆU I BUDUĆNOŠĆU; PORODICOM, ROMANSOM I LJUBAVLJU. PRE NEGO ŠTO SAT OTKUCA PONOĆ, NJIHOVA PRIČA ĆE SE RASPLESTI. Džesi je uspešan pisac i u Grčkoj boravi u živopisnoj vili na selu, sa ženom Selin i njihovo dvoje dece. Ima nalete kreativnosti koja oduševljava okupljeno društvo, prijatne grčke parove, ali Selin – čija je prošlost poslužila kao inspiracija za Džesijeve romane – možda nije toliko oduševljena da bude privlačna francuska muza za muževljevu karijeru. Njihovi grčki prijatelji će im pokloniti noć u luksuznom hotelu na plaži i ponudiće se da im pričuvaju decu. Oni će krenuti peške do tamo i na tom putu će proći kroz spektakularnu prirodu, šetaće pored poljana i sela, uživaće u razgovoru, zadirkivanju, debati i flertovanju. „U filmu Pre ponoći, oni i i dalje pričaju i zasmejavaju jedno drugo,“ kaže reditelj Ričard Linklejter o Džesiju i Selin, paru opisanom u prethodna dva filma. „Ovog puta smo hteli da predstavimo brutalno iskren prikaz dugogodišnje veze – prosto koliko je to teško. Sva ta mala minska polja. Morali smo da zađemo u porodične odnose, toliko drugačije od kratkog upoznavanja u njihovim dvadesetima ili ponovnog nalaženja u tridesetima. Ovo nije ista vrsta romanse, ali verujemo da i dalje postoji nešto posebno u ovom paru.“ Šta će jedan par koji je u dugoj vezi raditi u divnom hotelu osim da odbaci sve brige, odgovornosti i odeću i baci se na vođenje ljubavi? Ali Džesija i Selin će realnost omesti u tome: problemi oko dece, posla, ambicija, razočaranja; usponi i padovi ljubavne veze; napori koje iziskuje odnos koji se produbljuje i razvija. Njihova idilična noć će ih testirati na neočekivan način.

What we’ll see

FOTO: Taramount

START: 19.9.2013.

ZATVORENICI PRISONERS 68

cinema.plus.in.rs

NAJGORA NOĆNA MORA! TOKOM PROSLAVE DANA ZAHVALNOSTI SUSEDI I PRIJATELJI, DOVEROVI I BIRČOVI SHVATAJU DA SU IM ĆERKE NESTALE. NAJGORA NOĆNA MORA SVAKOG RODITELJA UPRAVO JE POSTALA NJIHOVA STVARNOST. Jedini trag koji imaju je oronula kamp prikolica koja je bila parkirana na kraju njihove ulice. Policija hapsi vozača, ali zbog nedostatka dokaza, osumnjičeni je pušten iz pritvora. Tada otac jedne od devojčica, odlučuje da uzme pravdu u svoje ruke. Očajan, spreman je da uradi sve što je potrabno da bi pronašao decu, ali na tom putu, on se suočava sa ključnim pitanjem: Gde je granica između potrage za pravdom i osvete? Film je, sudeći po nekim kritičarima, trebao da bude kombinacija Kad jaganjci utihnu i Mistične reke. Bilo je potrebno jako mnogo vremena da se film i završi zbog odustajanja Hju Džekmena, koji se na kraju ipak pridružio ekipi jer je shvatio da se film bavi temom koja, nažalost, sve više postaje naša svakodnevica.

What we’ll see

FOTO: MCF

START: 26.9.2013.

RIZIČNA IGRA RUNNER RUNNER 70

cinema.plus.in.rs

NE IGRAJ SE SA NEPOZNATIMA RIČI JE MLAD I SIROMAŠAN STUDENT MATEMATIKE NA PRINSTONU. KAKO SE PRIBLIŽAVA DAN KADA MORA DA PLATI OGRAMNU KOLIČINU NOVCA ZA ŠKOLARINU, ON PRIBEGAVA OČAJNIČKOM POTEZU - IGRA ONLAJN POKER. MEĐUTIM, GUBI SAV ULOŽEN NOVAC, UBEĐEN DA JE DOŠLO DO NEKE GREŠKE U SISTEMU. Verujući da je prevaren, Riči pronalazi kockarskog tajkuna Bloka. Zaslepljen Blokovim obećanjem velikog bogatstva, Riči uživa u opuštenom ostrvskom životu sve dok ne sazna uznemirujuću istinu o svom dobročinitelju. Kada FBI pokuša da primora Ričija da im pomogne u hvatanju Bloka, on je suočen sa najvećom kockom do sad: pokušaju da nadmudri dve sile koje su se okomile na njega. Ove jeseni ćemo videti ko je izigrao koga.

What we’ll see

FOTO: Taramount

START: 5.9.2013.

FAJTER 2 72

KICK ASS 2 cinema.plus.in.rs

HEROJI AMATERI POMERAJU GUZICE KAD FAJTEROVA (ERON TEJLOR DŽONSON) LUDA HRABROST PODSTAKNE NASTANAK NOVOG TALASA SAMOPROKLAMOVANIH MASKIRANIH HEROJA, KOJE PREDVODI OPASNI PUKOVNIK AMERIČKA ZASTAVA (DŽIM KERI), NAŠ HEROJ ĆE IM SE PRIKLJUČITI U PATROLI. KAD OVE AMATERSKE HEROJE UHVATI CRVENA IZMAGLICA (KRISTOFER MINC PLAS), SAMO ĆE OPASNICA (KLOI GREJS MOREC) MOĆI DA SPREČI NJIHOVO UNIŠTENJE. Kad smo poslednji put videli mladu plaćenicu Opasnicu i mladog osvetnika Fajtera, oni su pokušali da vode normalan život kao dva tinejdžera, Mindi i Dejv. Pošto mu se matura bliži, a nije siguran šta će posle nje, Dejv odlučuje da osnuje prvi tim superheroja zajedno sa Mindi. Nažalost, kad Mindi provale da je Opasnica, ona je primorana da se penzioniše – zbog čega će morati sama da se nosi sa zločestim devojkama iz srednje škole. S obzirom na to da nema kome da se okrene, Dejv će udružiti snage sa Pravdom Zauvek, koju predvodi preporođeni, nekadašnji mafijaš Pukovnik Američka Zastava. I baš kad su uspešno očistili ulice od kriminala, prvi zlikovac sveta, Zajebani (nekadašnja Crvena Izmaglica), okupiće sopstvenu ligu zlikovaca i sprovešće plan po kome će Fajter i Opasnica morati da plate za ono što su učinili njegovom tati. Ali postoji jedan problem u njegovom planu: on ne zna da ako se kačiš s jednim pripadnikom Pravde Zauvek, kačiš se sa svima.

What we’ll see

FOTO: Taramount

START: 12.9.2013.

PLAN OSVETE 74

DEAD MAN DOWN cinema.plus.in.rs

OVA OSVETA SE SLUŽI HLADNA I… DUPLA PLAN OSVETE JE AKCIONI TRILER, S LJUBAVNOM PRIČOM U SREDIŠTU. SMEŠTEN JE U KRIMINALNO PODZEMLJE NJUJORKA. VIKTOR (KOLIN FAREL) JE DESNA RUKA ŠEFA PODZEMLJA, ALFONSA (TERENS HAUARD), KOJI SE SUOČAVA SA SITUACIJOM DA MU NEKO KONSTANTNO UBIJA ČLANOVE BANDE I ŠALJE PODRUGLJIVE I PRETEĆE PORUKE. Darsi (DOMINIK KUPER), Viktorov prijatelj, koji takođe radi za Alfonsa, postaje opsednut time da nađe ubicu kako bi postao Alfonsov miljenik i važan član kriminalne grupe. U sred svega toga, Viktor upoznaje Beatris (NUMI RAPAS), misterioznu Francuskinju, koja živi s majkom, Valentinom (IZABEL IBER) u zgradi preko puta Viktorove. Kad Viktor počne da se zaljubljuje u nju, shvatiće da ona nije žena kakvom se čini, već žrtva zločina koja traži odmazdu za šta joj treba Viktorova pomoć. Ali uskoro će shvatiti da je i Viktor čovek koji traži osvetu zbog ubistva njegove žene i ćerke nekoliko godina ranije. Kad ovo dvoje ranjenih ljudi, opsednuti osvetom, započnu vezu, njihova hemija i strast dovešće ih do toga da će izvesti nasilan i katarzički plan osvete,

NEXT SECTION

Cover Story

UTOPIJA BUDUĆNOSTI

FOTO za Cover Story: Tuck

BEŠE SUMORNA SEZONA ZA NAPLATU HOLIVUDSKIH BLOKBASTERA KOJI SE PREDSTAVLJAJU KAO KREATIVNI I ORIGINALNI, NIKAKO STANDARDNI LETNJI HITOVI. SA VISOKIM BUDŽETIMA, PROJEKTI POPUT POLICIJE ZA MRTVAKE, NAKON ZEMLJE I PAD BELE KUĆE, PROMOVISANI SU KAO MAŠTOVITI I NOVI. MEĐUTIM KRITIČARI IH NISU SHVATILI OZBILJNO DOK JE PUBLIKA OSTALA UDOBNO SMEŠTENA U TOPLINI DOMA SVOGA, GLEDAJUĆI NEŠTO DRUGO VEROVATNO PREPOZNAVAJUĆI ZAPLETE I TEME OVIH FILMOVA KAO SASTAVLJENE OD PARČIĆA KOJEKAKVIH HITOVA IZ HOLIVUDSKE PROŠLOSTI.

Cover Story 80

cinema.plus.in.rs

Jedini način da se bude uspešan u svetu filma jeste originalnost. Igra na sigurno je najbrži put do uništenja, što je studio Sony ovog leta saznao na teži način. Diznijev Usamljeni rendžer je bio najskuplji ćorak u ovim letnjim mesecima i oterao Džoni Depa u razmišljanje o penziji. Ipak (za sada), Soni drži rekord predstavivši čak dva propala dostignuća: Nakon zemlje i Pad bele kuće. Krajnje je vreme da studio isporuči ostvarenje sa masivnim profitom i pošalje poruku da njihova operacija pravljenja filmova nije uspela, a pacijent umro. I eto filma Elizijum (Elysium), koji obećava maštovitu obilaznicu od popularnih formula. Meni, barem na površini, Elizijum zvuči veoma poznato. Život u ruševinama, raskošni kompjuterski generisani specijalni efekti, roboti i produkcija koja vodi ka trošku većem od dvesta miliona dolara. Film u kojem je glavni glumac CGI, a onda su rupe popunjene pričom. Ali pristalice ovog filma i zvezde istog nam se zaklinju da nije takav slučaj. Elizijum je drugačiji.

REDITELJ I PISAC NIL BLOMKAMP JE 2009. GODINE KAO MUNJA POGODIO SVET IGRANIH FILMOVA SA MASIVNIM KRITIČKIM I KOMERCIJALNIM USPEHOM. DISTRIKT 9. KRITIČARI SU NA SAV GLAS HVALILI REDITELJEV STVARALAČKI STIL.

Reditelj i pisac Nil Blomkamp je 2009. godine kao munja pogodio svet igranih filmova sa masivnim kritičkim i komercijalnim uspehom. Distrikt 9. Kritičari su na sav glas hvalili rediteljev stvaralački stil. Publika je širom sveta pohrlila na bioskopske blagajne kako bi podržala originalnost i inovativnost filma. Vest da ovo ostvarenje zapravo ima ideju i temu je odjeknula salama, zgrabila publiku i nije je pustila. Do “trčavih” 211 miliona dolara profita na uloženih trideset. Način na koji Distrikt 9 neprimetno meša žanr invazije vanzemaljaca sa relevantnim društvenim pitanjima zadivio je kako publiku, tako i članove Akademije za filmsku umetnost i nauku. Distrikt 9 je nominovan za Oskara za najbolji film i najbolje adaptirani scenario. Četiri godine kasnije Blokamp predstavlja novu viziju budućnosti.

Cover Story

cinema.plus.in.rs

UPRKOS POVRŠINSKIM SLIČNOSTIMA SA DRUGIM OSTVARENJIMA, DELUJE KAO DA ELIZIJUM SIGURNO KORAČA KA KREATIVNOM TERENU. 84

cinema.plus.in.rs

SOCIOPOLITIČKE IDEJE UMOTANE U AKCIONI HOLIVUDSKI FILM Piše: Nataša Ristić

Baš u ovom trenutku šest astronauta obitava na međunarodnoj svemirskoj stanici koja kruži oko dvestapedeset kilometara od površine zemlje. U Blokampovoj viziji, vek i po kasnije baš ti skromni počeci će se proširiti i postati dom samo za najbogatije. Godina je 2154, dve klase ljudi su prisutne: veoma bogati ljudi, koji žive na savršenoj svemirskoj stanici, veštačkom raju zvanom Elizijum i ostatak ljudske populacije, koji obitava na prenaseljenoj ruiniranoj Zemlji. Začuđujuće, za sudbinu koja je zadesila plavu planetu nije kriva atomska bomba, niti drugi, milion puta viđeni, “sindromi masovnog uništenja” već apokalipsa čisto ekološkog i ekonomskog porekla. Stanovnici Zemlje su očajni i žele da pobegnu od kriminala i siromaštva. Nakon nesreće tridesetšestogodišnji Maks (Dejmon) postaje zaražen virusom raka i ima pet dana da stigne na Elizijum, utopijsko okruženje sa

privatnim medicinskim mašinama koje nude instant izlečenja dok ostali žive u haosu. Maksu je ugrađen moćan egzoskelet i pokušava da kidnapuje bogatog biznismena kako bi mu ukrao identitet i otišao na samo devetnest minuta šatlom udaljeni spas. Sa životom koji visi iznad ambisa preuzima misiju, misiju koja ga direktno suportstavlja Sekretaru Delakort (Foster) i njenim tvrdokornim vojnim snagama. Na Elizijumu ne prezaju ni od čega kako bi sačuvali anti-imigracione zakone i svoj luksuzni život povlašćenih građana. Ako uspe Maks ne samo da će spasiti svoj život već i život svih ljudi na Zemlji. Elizijum je obrnuta priča od invazije vanzemaljaca. I dalje je osnova borba ljudi za opstanak, ali umesto da se bore za Zemlju, oni odlaze u svemir. Baš kao što Distrikt 9 razvija ideju socijalne pravde, razdvajanja klasa i rasnih odnosa, Elizijum postavlja važna pritanja o tome gde smo sada u kontekstu toga

gde idemo. Fim istražuje političke i sociološke teme poput imigracije, zdrastvene nege, klasnih razlika i koorporativne pohlepe. Alegorička drama obogaćena satirom i crnim humorom. Uprkos površinskim sličnostima sa drugim ostvarenjima, deluje kao da Elizijum sigurno korača ka kreativnom terenu. Elizijum komentariše današnje socioekonomske nejednakosti, pripovedajući futurističku priču o bednoj Zemlji i njenoj suprotnosti – bogataškom raju, gde „teku med i mleko”. Nema seksa, nema kliše humora, nema 3D đozluka u bioskopu. Označen kao “no-no” za one ispod osamnest, sa scenarijem koji publiku ostavlja bez silnih odgovora, sa izostankom obaveznog snimka razrušenog Njujorka i američke pocepane zastave. Bar tako kažu. Mi im verujemo, ali ćemo proveriti, već za koji dan.

ZEMLJANI VS ELIZIJANCI „ZNATE DA STE U BLOMKAMPOVOM FILMU KADA STE GLUMAC I SVI OSIM VAS NOSE ZAŠTITNE MASKE NA LICU.“ ŠARLITO KOPLI

Maks Da Kosta (Met Dejmon) nije uvek igrao po pravilima i kao rezultat toga proveo je dobar deo svog života zatvoren. Niko, uključujući i njega ne očekuje mnogo od siročeta odraslog na ulicama Los Anđelesa. Ali sada je Maks posvećen poštenju uprkos svom, beskrajno rutinskom, postojanju radnika na pokretnoj traci. Sve dok jednog dana ne dođe u situaciju da ponovo testira svoju rešenost ostanka na pravoj strani zakona...

Sekretar Delakourt (Džodi Foster) je sekretar odbrane, zadužena za ceo bezbedonosni sistem Elizijuma. Komanduje Civilnim Biroom Kooperacija, oranizacijom koja drži Zemljane baš tamo gde im je mesto - na Zemlji Bez obzira što se ne slažu baš sve vođe Elizijuma sa njenom politikom gvozdene štikle, ona je sigurna da cilj opravdava sredstvo i učiniće sve da Elizijum bude prosperitetan – što nikako ne podrazumeva prisustvo ljudi “tamo ispod njih”.

Kruger (Šarlito Kopli), je agent 32 Alfa 21b, određen od strane Biroa kao krucijalno oružje u arsenalu Sekretara Delakort sa jednim ciljem: osloboditi Elzilijum od svih imigranata. On je jedan od najsposobnijih agenata i njegov talenat za ubijanje je sve što interesuje Delakort, koja je definitivno spremna da na kršenje ljudskih prava zažmuri na oba oka.

Frej (Alis Braga): Okružna Bolnica na Zemlji je prljava, oronula i popunjena daleko preko svog kapaciteta. Nega i uloga medicinske sestre je sve što je Frej ikada želela od života, ali rad na takvom mestu je iscrpljujuć. No, i neophodan, jer pruža pristup stvarima bez kojih ona ne može da živi. Kada Maks kroči u njen urgentni centar, zna da mu ne treba verovati. Bili su tako bliski zajedno odrastajući i preživljavajući, ali to je bilo pre mnogo godina, a danas je situacija drastično drugačija.

cinema.plus.in.rs

Hulio (Dijego Luna) je Maksov brat još od trenutka kada su ukrali prvi auto zajedno. Maks je bio legenda na prljavim ulicama Los Anđelesa kada su odrastali. Ovih dana, Hulio ipak funkcioniše solo. Kada se Maks odluči na suludi pokušaj odlaska na Elizijum, Hulio je tu da pomogne svom prijatelju.

Pauk (Vagner Moura) je negde između opurtunističkog preduzetnika i modernog Robina Huda. Pauk prodaje ono što ljudi najviše žele: prolaz na Elizijum. Pruža kartu za spas ali kao sve ostalo i spasenje ima cenu.

Džon Karlajl (Vilijam Fičtner) je, kao direktor Armadina kompanije koja u celosti stoji iza Elizijuma, jedan od retkih bogataša koji su u obavezi da svoje vreme provode na Zemlji. Karlajl sedi udobno iza neprobojnog stakla, kontrolišući kompaniju, dok ispod njega hiljade radnika tegle svoj krst u izgradnji bezbednoosnih mera koje ih sprečavaju da ikada vide Elzilijum. Ironije li.

Ministar Patel (Faran Tahir) je nedavno odabran da vodi orbitalnu naseobinu sa osam hiljada super bogatih građana. Patel razume koliko kritički nastrojena javnost može biti. Preferira humaniji pristup rešenju problema imigranata, nasuprot Sekretara odbrane Delakort koja nema nikakva problem sa tim da vladajuća klasa ima malo krvi na svojim rukama.

BRENDOVI BUDUĆNOSTI Verujem da retko koji bioskopski gledalac ulazi u salu zbog defilea brendova koje će videti na platnu. Ali kada tipični dolarski budžet dođe do opsega od devet cifara, adekvatno pozicioniranje proizvoda je nužno zlo. A ponekad “zlo” je najbolja reč za opisati kako to izgleda. Po meni ne postoji ništa ružnije od filma koji malo malo pa staje u svom toku samo da bi glavni glumac izveličao vrline izvesnog alkoholnog pića. Ali Blomkamp se nada da će razumno korišćenje pozicioniranja proizvoda u Elizijumu zapravo obogatiti film umesto da ga osiromaši. Pre nego da se baca u ruke svakoj kompaniji koja bi da uloži „nešto sitno”, Blomkamp je prošao trnovit put da pronađe brendove koji se uklapaju u njegov futuristički svet umesto da isti menja po brendovima koji se ponude sami. Na određenom nivou teško je učiniti film realnim bez ikakvih korporativnih brendova. Navikli smo se na sevanje logotipa sveprisutnih brendova na ekranu. Ipak kada lik u filmu koristi generički mobilni telefon sa lažnim, nalepljenim, nazivom proizvođača to može biti i iritantnije od toga da vam maše tek najavljenim iPhone modelom ispred nosa. Problem započinje kada proizvodi privlače previše pažnje na sebe. Tako je Blomkamp načinio napor da popuni Elizijum brendovima za koje je osećao da su primereni i otišao toliko daleko da se kompanijama obraćao sam, ne traživši novac za reklamiranje. Na primer, imamo specifični odabir Bugatija, jer ima smisla da neverovatno bogati Elizijanci voze luksuzne automobile taman toliko modifikovane da liče na današnje modele, a ne budu baš identični njima. Nasuprot tome, siromašni stanovnici Zemlje voze Nisan GT-R koji, priznajemo, sada nikako nije jeftin, ali kako je film smešten u budućnost, ovo ima smisla. Neki drugi brendovi isplivavaju na manje očigledim mestima, poput Kavasaki skeleta za Dejmona, ili Versaće mašine za lečenje elitne klase. Suviše je rano reći kako će se Blomkampov oprezni pristup odigrati na ekranu ali logika koja stoji iza njega svakako dobro zvuči. Nadamo se da će inspirisati i druge da „uglavljivanje” poznatih brendova učine nešto manje neugodnim i uznemiravajućim. Ako ništa drugo, bar smislenijim.

cinema.plus.in.rs

SUVIŠE JE RANO REĆI KAKO ĆE SE BLOMKAMPOV OPREZNI PRISTUP ODIGRATI NA EKRANU ALI LOGIKA KOJA STOJI IZA NJEGA SVAKAKO DOBRO ZVUČI.

POZAJMLJENI LOKALITETI Deo onoga što čini fantastiku toliko privlačnom nije samo bogatstvo likova, prevoznih sredstava i slično. U pitanju su celi svetovi, oni koje bismo rado menjali za ovaj naš. To važi čak i ako je svet objektivno loše mesto. Gotam izgleda kao prljava rupetina, ali ko ne bi želeo makar šansu da ga vidi i udruži se sa Mračnim vitezom, bar na pet minuta? Generalno, to je takođe i deo frustracije, jer Pandora definitivno ne postoji. Mašta može svašta, što je jes’, jes’, ali čak i mašti je povremeno potreban doprinos realnog života i okruženja. U tom smislu neke od lokaliteta koje gledalac vidi na Elizijumu postoje i danas, ili su planu i pripremi. Elizijum je preuzeo obličje nekih od dobro poznatih Nasinih nacrta za rotacionu orbitalnu stanicu. Dimenzije, struktura i velika količina detalja su odlično ispraćeni. Svemirske stanice u obliku točka koji se rotira nastanjuju mnogi fikcioni likovi u filmovima naučne fanstastike još od hiljadudevetstote. Jednostavan princip po kome rotiranje stvara veštačku gravitaciju i dovodi do mogućnosti života u svemiru na duže od nekoliko meseci, neodoljivo je privlačan Holivudu. Nasa i Holivud duže vreme imaju dobar odnos međusobne saradnje. Neki od koncepata Nase su filmovima poput Zvezdanih staza dali duh realizma. Kao suprotnost tome, ideje prikazane u Svemirskoj Odiseji poslužili su Nasi za razvitak sopstvenih kreacija. Nasin koncept rotirajuće orbitalne stanice jeste odbijen zbog troškova ali svoj život nastavlja na bioskopskom platnu.

ELIZIJUM JE PREUZEO OBLIČJE NEKIH OD DOBRO POZNATIH NASINIH NACRTA ZA ROTACIONU ORBITALNU STANICU. DIMENZIJE, STRUKTURA I VELIKA KOLIČINA DETALJA SU ODLIČNO ISPRAĆENI.

cinema.plus.in.rs

I MI PUŠKU ZA TRKU IMAMO Kakav god heroj bio, bakarni, limeni, želatinasti ili “dosadno” ljudski, on mora da ima svoje obeležje u vidu oružja. Indijana Džons je posedovao famozni bič, Prljavi Hari Magnum 44, dok je Švarcika u nekim od nezaboravnih trenutaka Terminator franšize mahao sačmarom. I koliko god da sve to zvuči lepo, svako od nas običnih smrtnka je mogao ušetati u radnju i komotno pogledati bič, pištolj ili mač koji krši glave, ako ništa drugo, bar na polici. Iskreno, žudimo za nečim što kasnije može biti predstavljeno samo u obliku plastične igračke jer u drugoj formi i ne postoji (osim kao eventualno izuzetno skupi filmski rekvizit). I tu na scenu stupa naučna fantastika. Istina je: dobri filmovi naučne fantastike za srž imaju diskusiju ljudskog statusa i istraživanja velikih filozofskih ideja. Ali nemojmo se zavaravati. SF volimo i zbog inkorporirane tehnologije u sam žanr, bilo da su to svemirski brodovi, roboti ili mašine za putovanje kroz vreme. Svakako, koncept naučnofantastičnog oružja ima svoju draž. Nije bitno da li je to junak kiborg koji kosi zločince super-kul laserskim blasterom, ili su u pitanju zli lordovi koji uništavaju cele planete sa monstruoznim mehaničkim nuklearnim čudima. Sve može. Nema sumnje da destruktivne mogućnosti takvog futurističkog oružja golicaju maštu svakog od nas. Tokom godina filmska industrija nas je transportovala u druge vremenske periode, planete i univerzume. Flimadžije su uradile fantastičan posao oživljavanja oružja koje odražava ove čudne svetove. Neki primerci su samo modifikovane verzije već postojećeg arsenala, dok su drugi toliko neobični da mogu postojati samo na ekranu.

SVE MOŽE. NEMA SUMNJE DA DESTRUKTIVNE MOGUĆNOSTI TAKVOG FUTURISTIČKOG ORUŽJA GOLICAJU MAŠTU SVAKOG OD NAS.

cinema.plus.in.rs

TEŽINA HOLIVUDA NA ELIZIJUMSKIM RAMENIMA „KADA MLADOM REDITELJU DATE BUDŽET OD 125 MILIONA DOLARA I PROPUSTITE GA KROZ MLIN ZVANI HOLIVUD, ONO ŠTO IZAĐE SA DRUGE STRANE JE STROGO KONTROLISANI STUDIJSKI PROIZVOD, VREDAN UPOTREBE SAMO U BURGER KINGU“ BLOMKAMP

ELIZIJUM OČIGLEDNO IMA SLIČAN CILJ, PRIČAJUĆI O ZEMLJI KOJA POSTAJE KANALIZACIJA DOK SE BOGATI SELE U NETAKNUTE SVEMIRSKE STANICE. ALI NEIZBEŽNA POREĐENJA SA PREDHODNIKOM KAO DA RADE PROTIV NJEGA. 96

cinema.plus.in.rs

U inače mutnoj filmskoj letnjoj sezoni, Nil Blomkampov naslednik Distrikta 9, Elizijum, već izvesno vreme izgleda kao film na koji se treba kladiti za mesto najbolje letnje poslastice za bioskopske sladokusce. Ali, avaj počinje se činiti da prevelika očekivanja mogu predstavljati njegovu propast. Film najavljen za dvadeset drugi avgust u domaćim bioskopima nosi mnogo toga na svojim ramenima. Najpre mora da dokaže da Blomkamp, mladi južnoafrički režiser, čiji pametni, elegantni i uspešni Distrikt 9 koje je protutnjio blagajnama u 2009. i postigao nominaciju za najbolji film, nije neponovljivo čudo i samo usamljeni neponovljivi hit pomenutog reditelja. Drugo, mora da zaradi i novac za Sonijev studio koji se još uvek oporavlja od nedavnih flopova poput ostvarenja Nakon zemlje i Napada na belu kuću. Elizijum je prbovitno planiran za prikazivanje na proleće, ali je Soni premijeru pomerio za avgust u pokušaju oponašanja kasno letnjeg uspeha Distrikta 9. Što je na kraju značilo da Elizijum ima svrhu nadoknađivanja neuspeha predhodnih Sonijevih izdanja. Potez koji je Elizijance stavio pod veliki pritisak i budno oko Holivuda.

Holivud ipak neće secirati fillm isključivo da vidi krši li niz Sonijevih katastrofa na blagajnama – pre će biti da čeka da vidi može li Blomkamp postići sjajne stvari sa velikim budžetom i zvezdama na spisku protagonista. Pre četiri godine, Distrikt 9, ohrabren od strane Pece Džeksona, sertifikovano genijalnom marketinškom kampanjom, postao je ono što u osnovi čini zlatnu gusku filmske industrije: bioskopski uspeh koji je takođe i umetnički film. Film koji je ispričao metaforu aparthejda, priču o vanzemaljcima nastanjenim u Johanezburgu, klasik SF žanra sa notom društvene savesti. Elizijum očigledno ima sličan cilj, pričajući o Zemji koja postaje kanalizacija dok se bogati sele u netaknute svemirske stanice. Ali neizbežna poređenja sa predhodnikom kao da rade protiv njega. Maks mora biti podvrgnut bolnoj robotizaciji stavljanja egzoskeleta koji mu kače direktno na kosti, što zvuči kao prilično veštački plan da se Dejmon robotizuje u ass-kickikng heroja. Nešto poput situacije u kojoj se našao Dankan Džons kada je dobio veći budžet za film Iz-

vorni kod pre koju godinu, što je većina kritike dočekala kao prodatu lošiju verziju rediteljevog debija Mesec (ako niste pogledali učinite to što pre). Isto tako, Blomkamp se može optužiti za skliznuće u komercijalnu teritoriju. Srećom, ima dosta nagoveštaja da će Elizijum nadoknaditi formalnost haosa koji često dolazi sa velikim studijima u pozadini. Ako pretpostavimo da Elizijum ne pretenduje da ponudi najoštriju socijalnu satiru punu uzbuđenja i preokreta, barem je dobro videti da klica originalne, izvorne naučne fantastike i dalje prožima Holivudske futirističke napore. Ipak, mi koji još uvek polažemo nade u film, ne bi bilo loše da smanjimo očekivanja. U ovom trenutku previše je za optimističan stav da će Elizijum biti veliki spasilac leta i otkrovenje kakvom se nadamo. Možda je najbolje da se zadovoljimo filmom koji je znatno kvalitetniji od ostvarenja Nakon zemlje ili Bitke za pacifik. Moglo bi se reći da ne tražimo mnogo, zar ne?

ESKPONENCIONALNO JE VEĆI OD DISTRIKTA 9, U SMISLU KOLIKO TOGA NOSI U SEBI. POSTOJI TOLIKO RAZLIČITIH ELEMENATA I IDEJA PA, NA PRIMER, SAMA VRSTA SPECIJALNIH EFEKATA IZISKUJE DUGOTRAJAN PROCES.

cinema.plus.in.rs

VIZUELIZACIJA IDEJA Elizijum prikazuje ono što mnogi futuristi odavno predviđaju kao krajnju sudbinu čovečanstva. Podela ljudske rase na dva klasna sistema. Transhumanistička elita koja centralizuje tehnološki napredak rado ostvarivanja utopije i masivna niža klasa ostavljena da trune na umirujućoj planeti kojom vladaju roboti.

NIL BLOMKAMP, MET DEJMON I DŽODI FOSTER OBJAŠNJAVAJU SVOJE VIĐENJE FILMA, BUDUĆNOSTI I ISKUSTVA KOJA IM JE DONELO PUTOVANJE ZVANO: ELIZIJUM. BIO SI VEOMA TAJANSTVEN PO PITANJU OVOG FILMA. ŠTA NAM O NJEMU MOŽEŠ REĆI SADA? Blomkamp: To je film o životu bogatih na orbitalnoj svemirskoj stanici, s jedne strane i o bolesnoj, zapuštenoj Zemlji, s druge. KOLIKO SE FILM ODIGRAVA NA ZEMLJI, A KOLIKO U SVEMIRU? Blomkamp: Dve trećine na Zemlji i jedna trećina svemir. KOJE TEME OBRAĐUJETE PRIČOM O BOGATIMA PROTIV SIROMAŠNIH? Blomkamp: Film definitivno ima elemente borbe onih koji nemaju i sveimajućih, kao i preveliki jaz koji stvara razlika između njih. Ipak nadam se da je ta tematika samo nit utkana u tapiseriju priče i to na takav način, da se vidi kao uzbudljiva akcija u okviru SF žanra. MOŽETE LI NAPRAVITI POREĐENJE NAČINA NA KOJI FILM TRETIRA RAZLIKU IZMEĐU BOGATIH I SIROMAŠNIH, I TOGA KAKO SE SLAVNI TRETIRAJU U ODOSU NA „NORMALNE” LJUDE? Foster: Ne znam ima li mnogo toga da se poredi. Mislim da kultura slavnih i društveni milje abnormalno bogatih ne mogu da se porede. KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU DISTRIKTA 9 I ELIZIJUMA? Foster: Pravi je trik napraviti inteligentan film koji poseduje sa jedne strane društveno politički komentar dok sa druge ima emotivne i dirljive elemente. To je nešto što Nilu uspeva. Ovaj film se razikuje od Distrikta 9. Deli mešavinu senzibiliteta i bavi se sličnim pitanjima, ali na druačiji način.

KAKAV JE FILM, PO TVOM MIŠLJENJU? Dejmon: Ja najsikrenije mislim da će biti na prvom mestu zabavan film. Imaće, svakako, i određeni značaj jer SF svet je način na koji Nil izražava svoje viđenje realnosti. KOLIKO JE ELIZIJUM “REALAN”? Blomkamp: Naučna fantastika zarad naučne fantastike se vrti oko nauke, a to nije ono o čemu se u filmu radi. Više je o korišćenju mašte u svrsi eskploatacije ideja. Da li Elizijum zaista prenosi osećaj realne slike budućnosti? Verovatno ne, ima polurealistične elemente, ali sve je podređeno predstavljaju ideje. KAKO JE IZGLEDALO RASPOLAGATI SA VEĆIM BUDŽETOM OVOGA PUTA? Blomkamp: Pravljenje ovog filma je bilo uživanje, kao i snimanje Distrikta 9. Nije bilo zastrašujuće i u osnovi je bilo lako, jer je ekipa zaista dobra. VAŠA ISKUSTVA TOKOM SNIMANJA? Dejmon: Mnogo toga je bilo interesantno. Naučio sam dosta. Svaki put kada sarađujem sa dobrim rediteljem naučim svašta. Nivo detalja na koji Nil obraća pažnju je neverovatan i osećam se presrećnim kao deo ovog projekta. ZAŠTO JE BILO POTREBNO TOLIKO VREMENA DA ELIZIJUM DOĐE NA RED? Blomkamp: Teško mi je da dam odgovor na to pitanje. Eskponencionalno je veći od Distrikta 9, u smislu koliko toga nosi u sebi. Postoji toliko različitih elemenata i ideja pa, na primer, sama vrsta specijalnih efekata iziskuje dugotrajan proces. Žao mi je što nisam bio brži i nije bila u pitanju nikakva piščeva blokada, jednostavno je toliko vremena trebalo. ŠTA JE ZA GLUMCA KLJUČ U PRONALAŽENJU PRAVIH LIKOVA? Dejmon: Moj lik umire, neminovno, tako da je to ono što ga pokreće da radi sve što radi – neposredna smrt. Svaki put kada bih se zapitao “šta ja ovde mislim”, odgovor bi bio “pa čoveče, umireš!”. LIK SEKRETARA DELAKOURT JE PISAN ZA MUŠKARCA, ZAR NE? Foster: Da, trebalo je da bude tako, ali Nil je odlučio da izmeni ulogu za glumicu. Kao izuzetni ljubitelj Distrikta 9, svakako da sam pristala da učestvujem u projektu. Osećala sam da će film biti savršen i da želim da budem deo njega. Šta god da Nil odabere za sledeće ostvarenje, biću deo toga. DA LI STVARANJE FILMA POČINJEŠ KREIRANJEM LIKOVIMA ILI KAO PISAC PRVO IZMAŠTAŠ SVETOVE? Blomkamp: Svi moji filmovi se razvijaju iz vizuelnog koncepta. Prosta vizuelizacija ideja. DA LI ĆE PUBLIKA NAĆI NADU U BUDUĆNOSTI KOJU PREDSTAVLJAŠ? Blomkamp: Ne. Uzmimo na primer Rat svetova. Rasprava između utopije i naučne fantastike je prilično lepo

100

cinema.plus.in.rs

MISLIM DA KULTURA SLAVNIH I DRUŠTVENI MILJE ABNORMALNO BOGATIH NE MOGU DA SE POREDE.

101

102

cinema.plus.in.rs

izbalansirana. Možda ima manje utopijskih elemenata u današnje vreme u filmovima, ali i loše tematike su prisutne dovoljno dugo vremena. Nema potrebe za ubrizgavanjem utopije. Ljudi koji su zaista spekulativni fanovi naučne fantastike, žele da žanr predstavite pravilno. Zašto na filmskom platnu ne vidimo više transhumanizma i sve mogućnosti koje nudi tehnologija? Zato što je takva postavka dosadna i bez realnog sukoba. Ukoliko postoji način da se zadrži utopijski element mira i blaženstva, a opet da se piše o sukobu i konfliktima, bilo bi super ali ja ga ne znam. DA LI STE ZAINTERESOVANI DA JEDNOG DANA SNIMITE FILM SA ISTOM VRSTOM KREATIVNOG STVARANJA SVETA, ALI DA NE BUDE NUŽNO AKCIONO ORIJENTISAN? Blomkamp: Ja volim filmove u ovom žanru. Moj omiljeni film je Osmi putnik. Tačka. Džejms Kameronov Osmi putnik. Ono što Elizijum nema, a voleo bih da ubacim u sledeći film, jesu sluz i jaja. Film bez robotike i pištolja je meni dosadan. Jednostavno, kao ljubitelj fantastike želim da poštuje žanrovske elemente. ŠTA MISLITE, KAKO ĆE SVET IZGLEDATI U 2154. GODINI? Dejmon: Pa, mene verovatno neće biti. Ja mislim da je Nilova vizija kako će svet izgledati za stopedeset godina čisto njegova. U pitanju je fantazija i definitivno teška mentalna vežba u kojoj on gleda gde je odrastao, gde sada živi, šta se danas dešava u smislu sve većeg i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih i pitanja šta ako se to nastavi. KAKVU BUDUĆNOST LJUDI IMAJU? Foster: Svi mi pričamo o strahovima i šta bi se zapravo moglo dogoditi, ali ima i dobrih stvari koje nam je digitalno doba poudilo u smislu povezivanja i transparentnosti. Ja se samo nadam da će se pozitivan trend nastaviti.

PRAVLJENJE OVOG FILMA JE BILO UŽIVANJE, KAO I SNIMANJE DISTRIKTA 9. NIJE BILO ZASTRAŠUJUĆE I U OSNOVI JE BILO LAKO, JER JE EKIPA ZAISTA DOBRA.

103

VRLI, NOVI SVET

U KNJIZI 1999. GODINE, POPULATNI FUTURISTA KURZVEL JE USPEŠNO PREDVIDEO PRONALASKE POPUT PROIZVODA GOOGLE GLASS, SERVISA YOUTUBE I NETFLIX. PREDVIĐA DA ĆE DO 2029. VEĆINA LJUDI IMATI KIBERNETIČKE IMPLANTE. ONI KOJI ODBIJU, PREDSTAVLJAĆE LJUDE “ZADNJEG” REDA KOJI NISU U MOGUĆNOSTI DA UČESTVUJU PRODUKTIVNO U EKONOMIJI. Gotovo da neće biti ljudi zaposlenih u proizvodnji, poljoprivredi i saobraćaju. Samo sedamdeset godina kasnije cela planeta će biti pod vođstvom sistema veštačke inteligencije pametnije od svih pripadnika ljudske rase zajedno. Poput skajnet sistema u Terminatoru. Oni koji se odupru promenama ovakvog društva kiborga – biće izopšteni. Zbog poboljšane tehnike elita će imati veću kontrolu nad masama. Kako ljudski rod neće biti potreban, ova masa postaje suvišan, beskorisni teret u sistemu. Ukoliko elita bude nemilosrdna, jednostavo može odlučiti da istrebi čovečanstvo. Ako je “humana”, može koristiti biološke i psihološke tehnike dok ne postigne isti rezultaat, napisao je Kačinski u svom manifestu. Da li će Elizijum uspeti i promućkati ove ideje u glavama publike, ili će pak predstavljati jednokratnu akcionu zabavu, ostaje nam da vidimo 22. avgusta. Do tada, što bi rekao Herbert: Oduprite se mašinama koje misle.

104

cinema.plus.in.rs

105

FOTO: MCF

106

cinema.plus.in.rs

PRE ILI NAKON ŠTO POGLEDATE ELIZIJUM: DISTRIKT 9 „SVAKO KO MISLI DA MOŽE PROMENITI SVET SNIMAJUĆI FILMOVE U KRAJNJOJ JE ZABLUDI.“ BLOMKAMP Blomkamp i Elizijum. Dve reči koje u svakoj igri asocijacija pravolinijski vode ka istoj tački: filmu Distrikt 9. Iz perspektive 2013. godine i sveopšteg napredovanja (ili nazadovanja, u zavisnosti od subjektivnog stava posmatrača), ovo je sada već definitivno praistorijsko filmsko ostvarenje. Ali, s vremena na vreme, u ovom našem beskrajnom svemiru scenarija, glumaca, kamera i specijalnih efekata, jedna planeta se istakne. Planeta na kojoj je vazduh malčice čistiji i svetlo za nijansu blistavije. Blomkampov prvenac nij nužno pogledati pre

Elizijuma, jer nije u pitanju saga epskih razmera od šesnest delova; ipak, svakako Distriktu 9 treba posvetiti pažnju. Ako ni zbog čega drugog, barem zbog odavanja priznanja ideji, jer ideje su nešto s čime je Holivud ovih dana u popriličnom deficitu. Vanzemaljci. Imali smo male, slatke. Imali smo gadne, sa velikim špicastim zubima. Imali smo glupe i pametne. One koji izgledaju kao Kevin Kostner i one koje Kevina pojedu za doručak. Zapravo imali smo toliko legendarnih “ne sa ovog sveta” ostvarenja da napraviti bilo šta sa tematikom vanzemaljaca, realno jeste „zeznuta“ stvar. Može se reći da je Blomkamp uspeo. Čak i ako, kada malo bolje pogledate, ni u Distriktu 9 ne post-

oji pojedinačna originalna komponenta. Metarmofoza heroja u nešto neljudsko? Doleteo The Fly. Ljudi sa prodornim anti-ET stavovima primorani da se udruže sa vanzemaljcima otkrivajući istinsku humanost na tom putu? Dobrodošao Alien Nations. Tuča u metalnom robotskom telu? Povratak Robokapa možda? I to nije sve. Blomkamp, svojevrsni akumulator naučne fantastike, predstavlja još najmanje desetak referenci klasičnog SF žanra. Srećom, Distrikt 9 je uspeo da postane više od “klong-klongmali-zeleni” paketa. To je zaista uzbudljiv triler, začuđujuće svež i originalan. FIlm koji donosi obilje neobične akcije ukorenjene u sumornu stvarnost. Dokumentarni stil i state of the art efekti

107

FOTO: MCF

BLOMKAMPOV PRVENAC NIJE NUŽNO POGLEDATI PRE ELIZIJUMA, JER NIJE U PITANJU SAGA EPSKIH RAZMERA OD ŠESNEST DELOVA; IPAK, SVAKAKO DISTRIKTU 9 TREBA POSVETITI PAŽNJU.

108

cinema.plus.in.rs

su jedostavno tu, unapređujući osećaj da nije u pitanju samo SF. To je onaj „Ovo je stvarno, ovo se dešava!“ osećaj. Dvadeset godina pre početka filma, vanzemaljska letelica je stala iznad Johanezburga. Digitalna slika te velike zarđale olupnine u izmaglici prljavog sunca je jezovito realna. U toj meri da sam u prvi mah sumnjala da je Blomkamp na neki način napravio svemirski brod i odvezao ga sam. Mesecima je brod lebdeo tamo pre nego što su poslati timovi bili u mogućnosti da iseku trup. Pronašli su izbeglice, suviše bolesne i uplašene da bi predstavljale ikakvu pretnju. Glupi i neobrazovani Elijeni su nastanjeni u izbegličkom kampu zvanom Distrikt Distrikt. Nakon dvadeset godina, Distrikt 9 naseljava više od milion vanzemaljaca. Mnogi smatraju da bi novac potrošen na njih bilo bolje usmeriti na ljudske probleme. Kao rešenje, kamp je predat u ruke kompanije MNU koja selidbu umotava u sažaljujući legalizam. Vanzemaljci moraju da potpišu nalog o iseljenju, sve u okviru pravnih propisa. Uostalom osmeh je jeftiniji nego metak. Brutalnost u procesu, ako je neophodna, nije problematična, jer zaboga, to nisu ljudi. Vikus van der Merve je niži birokrata stavljen na čelo masivne selidbe. On je poslušan i dražesno nekompetentan ali sa sakrivenom inteligencijom i blistavom snagom. Šarlito Kopli sjajno prenosi spuštanje fundamentalno prostog i mirnog čoveka u dubine pakla, pretvarajući krotku kancelarijsku zujalicu u nekog ko se maši oružja kako bi spasao svoj život. Metamorfoza nalik Nortonovoj u Borliačkom klubu. Ovo je zasta drugačiji heroj, za koji je potrebno odvojiti malo vremena i truda. Navijanje za čoveka koji zvuči kao da bi bio srećniji da viče “Diplomatski imunitet!” na Mela Gibsona i Denija Glovera, ne dolazi kao baš prirodna stvar. Kopli je zapanjujuć pogotovo ako se uzme u obzir da mu je to prva uloga pred kamerama i da pri svemu tome i nije glumac. On je producent i momak koji je Blomkampu dao prvi posao. Takođe, većina dijaloga je improvizovana i Majk Li je igrom slučaja zalutao u režiju i započeo naučno fantastični film. U suštini, Distrikt 9 je film o linijama koje povlačimo između “nas” i “njih”, koji se bavi pitanjem koliko su te linije zapravo (ne)jasne. Možemo prihvatiti bilo kakvu vrstu horora i mučenja sve dok ne uključuje nas ili nekog od naših. To je inteligentan i slojevit film. Ali kako istorija Holivuda pokazuje – ideje su dosadne. Ukoliko je potrebno ispričati priču, ideju upakujte u dosta eksplozija. Oružje “pridošlica”, pokretačka snaga za priču, je solidno prikazano sa pojedinim katastrofalnim efektima po ljudsku anatomiju. Ne zaboravimo i odelo koje bi Iron Man pojeo od zavisti. Rezervišite kartu za obilazak Distrikta 9. Na momente mučan i depresivan, na druge smešan i urnebesan, ovaj film je zanimljva mešavina trijumfa, tragedije i zloslutnog iščekivanja.

109

JOHANEZBURŠKI VITEZ 22. VEKA Blomkamp voli sve u vezi Los Anđelesa. Palme, sunce, Beverli Hils. Zagađenje, urbanu ekspanziju, bodljikave žice. Klasne borbe, policijske helikoptere i građanske nemire. Kako on to vidi, Los Anđeles je jedan komplikovani mehanizam, a Blomkamp je, ako ništa drugo, fasciniran mehanizmima: bilo da je u pitanju mehanizam automobila, vatrenog oružja ili masivne svemirske stanice. Ali, najviše od svega, on voli L.A. zato što je to grad koji najbolje odgovara nasilnoj i otužnoj metropoli u kojoj je rođen i odrastao. Grad koji ga je oblikovao kao čoveka i inspirisao kao stvaraoca. Rođen 1979, na vrhuncu aparthejda, Blomkamp je odgajen u porodici srednje klase u predgrađu Johanezburga. Počeo kao 3D animator mnogih SF filmova i TV serija (Zvezdane Staze SG-1, Dark Angel, Smalville...), danas je prepoznatljiv kao inovator u žanru naučne fantastike. Za momka privučenog mračnim konfliktima i haosom, vodi prilično udoban život. Deli dvospratnu kuću sa ženom i ćerkom u Vankuveru. Kuću u kojoj posetioce dočekuje Elizijum droid. Vitez u oklopu iz dvadesetdrugog veka.

110

cinema.plus.in.rs

111

HALO POSETIO DISTRIKT 9

FOTO: Microsoft

U SVOJIM DVADESETIM, KADA JE REŽIRAO “FIMIĆE” I REKLAME ZA PATIKE, OTRGNUT JE IZ ANONIMNOSTI OD STRANE PITERA DŽEKSONA. DOBIO JE PONUDU DA REŽIRA VISOKOBUDŽETNU ADAPTACIJU HIT VIDEO IGRE HALO.

112

cinema.plus.in.rs

Blomkampov prvi susret sa Holivudom bio je težak i grub. U svojim dvadesetim, kada je režirao “fimiće” i reklame za patike, otrgnut je iz anonimnosti od strane Pitera Džeksona. Dobio je ponudu da režira visokobudžetnu adaptaciju hit video igre Halo. Džekson je bio izvršni producent na projektu koji spaja trostrano partnerstvo kompanija Fox, Universal i Microsoft. Na žalost mnogih, nakon šest meseci, projekat je ugašen. Po jednima, nepoverenje u mladog reditelja je glavni krivac što Halo nije zasvetleo na ekranu. Džekson, sa druge strane, smatra da je kriv egoizam studija. Bilo kako bilo, Halo je ostao video igra i „ništa više“. U roku od 24 časa nakon prijema vesti o okončanju filmovanja igre Halo, Blomkampova sreća se promenila. Frenk Volš mu predlaže da se njegovom dokumentarcu o invaziji vanzemaljaca izbeglica Alive in Joburg da pun kapacitet dugometražnog filma. „R-rated“? Da! Najbolji prijatelj Kopli u glavnoj ulozi? Odobreno! Snimanje na opasnom mestu? Obavezno! I Distrikt 9 je rođen, ili nolje reći prizemljen sa neke udaljene planete. Promovišući Distrikt 9, Blomkamp je izrazio svoje namere da sledeći film snimi na isti način, sa skromnim budžetom, bez zvezda i zvučnih imena. Na početku, prišao je Južnoafričkom reperu sa umetničkim imenom Ninja, ali ovaj nije želeo da mu prva uloga bude amerikanizovani lik u tako skupom filmu. Eminem, drugi na spisku, je rekao da pristaje, ali pod uslovom da se film snima u njegovom rodnom gradu Detroitu, što nije dolazilo u obzir, te se reditelj, na posletku, okrenuo glumačkoj „A“ listi i eto Dejmona i Fosterove u Elizijumu koji ćemo gledati u biosopima krajem avgusta.

SAMODESTRUKTIVNO ČOVEČANSTVO Blomkampu je bitno da se njegovi filmovi bave stvarima koje su važne. Poput ekonomske nejednakosti, migracije, zdravstva, korporativne pohlepe. Prezire recept srećnih filmskih poruka. Alegorija, satira i crni humor, to je ono što njega interesuje. Godina 2154. je donekle proizvoljna, ali on iskreno veruje da će Zemlja jednog dana izgledati kao distopijski prikaz njegovog filma Elizijum. Ili ćemo pronaći izlaz iz ove siituacije kroz tehnološke inovacije, poput napredka u genetskom inženjeringu, veštačkoj inteligenciji i sličnim projektima, ili ćemo krenuti putem Maltuzijanske katastrofe. Put koji vodi ka istrebljenju čovečanstva ili povratka u mračno doba. Blomkamp trenutno smatra da su šanse za preživljavanje čovečanstva pola pola. Za naše dobro, nadamo se da greši i da budućnost ne donosi Distrikt 011 kao neoborivu činjenicu.

113

Cover Story

ELIZIJUM Elysium DomaÄ&#x2021;i start: 22.8.2013.

114

cinema.plus.in.rs

115

Foto: NBC Universal

JUN 2013

Pravi ljudi. Prave priÄ?e. magazinrealno.com

"Louis, I think this is the beginning of a beautiful friendship." -Casablanca, 1942.

LETâ&#x20AC;&#x2122;S BE FRIENDS :) Jedan lajk i tu ste... facebook.com/cinemaplusmagazin facebook.com/serijeplus

NEXT SECTION

Destination: Small Screen

Small Screen

7.9. u 21h

VRTLOG UŽASA

Kada meteorolog otkrije da se smrtonosne mlazne struje spuštaju ka nižim slojevima atmosfere, mora da nađe način da spreči globalnu katastrofu!

FOTO: NBC Universal

Jet Stream

122

cinema.plus.in.rs

6.9. u 21h

VIRTUALNOST

FOTO: NBC Universal

Virtuality

Članovi posade kosmičkog broda su u opasnosti kada se pokvari sistem virtuelne stvarnosti koji im pomaže da sačuvaju zdrav razum.

123

Small Screen

13.9. u 21h

MRAČNO SVETLO

Tajno društvo angažuje ženu koja se ne seća svoje prošlosti u kojoj je bila Lilit, prva žena koja je izgnana iz rajskog vrta.

FOTO: NBC Universal

Darklight

124

cinema.plus.in.rs

20.9. u 21h

RIZ

FOTO: NBC Universal

Riese

Dobrodošli u avanture hrabre devojke koja zajedno sa svojim vukom Fenrirom beži kroz ratom razorenu elejziju pred religioznom grupom koja želi da je uništi.

125

Small Screen

7.9. u 21h

AMERIČKA PITA 2 FOTO: NBC Universal

American Pie 2

Počinje letnja pauza na koledžu, a to znači samo jednu stvar – vreme je da se staro društvo ponovo okupi! Džim (Džejson Bigs), Oz (Kris Klajn), Stifler (Šon Vilijam Skot) i društvo ponovo su zajedno u Američkoj piti 2, prvom u nizu filmova ovog meseca koji će vas vratiti u školske klupe. Prošlo je puno vremena otkako se ekipa poslednji put družila, ali malo toga se promenilo: i dalje nemaju sreće u ljubavi i nespretni su sa devojkama – ali, da li je žurka na plaži odgovor na njihove molitve?

126

cinema.plus.in.rs

19.9. u 21.20h

FOTO: NBC Universal

TORNADO AJKULA Sharknado

Da, ovo je film o kome su svi pričali i evo ga konačno na Universal Channel! Kada uznemiravajući vetrovi, tokom uragana koji je pogodio Los Anđeles, počnu da podižu izgladnele ajkule u nebo, čak i ljudi u pustinjskim oblastima više nisu bezbedni od ovih zastrašujućih predatora i moraju da beže pred najopasnijim ubicom u prirodi. Ali, gde da se sakriju od ajkula koje napadaju s neba? Tara Rid i Džon Herd su među nesrećnicima koji se nalaze na meniju ajkula. Nemojte propustiti film o kome ceo svet priča!

127

Small Screen

19.9. u 21.30h

PLANETA TAME FOTO: FOX ICB

Pitch Black

128

Pre nego u bioskopu pogledate završni deo trilogije o Ridiku, o kom Universal Cinema+ piše u ovom broju, iskoristiti priliku i podsetite se početka priče! Kad putnički brod sleti na napuštenu planetu, šačica preživelih se nađe na pustoj zemlji sa tri žarka sunca i odbeglim zatvorenikom Ridikom (Vin Dizel). U potrazi za hranom i vodom, preživeli se udružuju i otkrivaju da noć sa sobom donosi rojeve džinovskih čudovišta mesoždera koje odbija jedino svetlo. Ridik i putnici moraju da veruju jedni drugima ako žele da se spasu i pobegnu s planete.

cinema.plus.in.rs

2.9. u 21.30h

BLISKOST

FOTO: FOX ICB

Closer

Dobitnik Oskara za režiju Majk Nikols prenosi pozorišni podvig na ekran, erotski nabijenu priču o ljubavi, usamljenosti i izdaji! Sa zajedljivim humorom i iskrenim pogledom na savremene odnose, Bliskost je priča o slučajnim susretima, trenutnoj privlačnosti i povremenim izdajama četvoro neznanaca: Ana, uspešna i odnedavno razvedena, radi kao fotograf, Den, romanopisac u usponu koji piše čitulje, zgodni, samouvereni dermatolog Lari i zagonetna Alis. Radnja je smeštena u savremeni London.

129

Small Screen

15.9. u 22h

U DOBROM DRUŠTVU FOTO: FOX ICB

In Good Company

130

Den Forman (Denis Kvejd) će uskoro biti uzdrman! Na pragu je pedesetih godina, mora da plati školarinu za svoju osamnaestogodišnju ćerku (Skarlet Johanson, nominovana za Zlatni globus) i dobio je dete, pa je degradacija na poslu poslednja stvar koja mu je potrebna. Ali sudbina je okrutna i Denu uskoro nadređeni postaje Tom (Tofer Grejs), dvostruko mlađe čudo od deteta iz poslovne škole. Baš kad izgleda da situacija ne može da se pogorša, Tom se zaljubljuje u Denovu ćerku i njihovo mučno prijateljstvo biva ugroženo.

cinema.plus.in.rs

"Alone, bad. Friend, good." -Bride of Frankenstein, 1935.

LETâ&#x20AC;&#x2122;S BE FRIENDS :) Tweet po tweet...

twitter.com/cinema_magazin twitter.com/serijeplus

NEXT SECTION

MIX it up Documented The Must List Soundtracks A Word or Two Trending Guess Who

FOTO: megablog.rs

Documented

136

cinema.plus.in.rs

ACT UP! Da se ne zaboravi… Autor: Jovana Dimitrijević

ŠTA SE DEŠAVA KADA ZNANJE GRAĐANA OPADA BAŠ KAO I IMUNI SISTEM INFICIRANIH U OVOM FILMU? KO SE BORI ZA ČIJA PRAVA I NA KOJI NAČIN? KO JE TU, OPŠTE, UPRAVU, VEĆINSKA GRUPA LJUDI KOJE PROBLEM PLAŠI, JER NE ZNAJU NIŠTA O NJEMU ILI MANJINSKA GRUPA KOJA JE U OPASNOSTI? Dejvid Frans u svom filmu Kako preživeti epidemiju (How to Survive a Plague) prati grupu aktivista – muškaraca i žena, gej i strejt ljudi, koji zahtevaju od američke vlade da obrati pažnju na gorući problem HIV-a. Oni zapravo traže da vlada i ministarstvo zdravlja definišu obuzdavanje epidemije kao prioritet, da pronađu lekove za ovu bolest što pre i da se promeni loš odnos prema pacijentima koji su inficirani HIV- om. Njihovi javni protesti, hrabri napori rođeni iz stanja beznađa, straha i besa, na kraju su doveli do rezultata. Smanjen je broj obolelih, sačuvani su brojni životi, ali za to je bila potrebna skoro cela decenija borbe. POČETAK BORBE Kampanju je 1987. godine započela organizacija ACT-UP (AIDS Coalition to Unleash Power) i ona je u fokusu filma. Heroji će se odmah izdvojiti u vidu aktivista: Marka Haringtona, Pitera Stelija, Lerija Kramer a i Boba Rafskija. Dok se borba nastavlja od osamdesetih do devedestih, mnogi od njih pokleknu i ne dočekaju da vide kakvu su bitnu stvar uradili i kako su promenili svet. Ljudi u organizaciji su se pokrenuli jer su bili ili zaraženi, ili svedoci svega što se dešava njihovim bližnjima. Umesto da samo pričaju o tome, oni su uzeli stvari u svoje ruke. U to vreme, dijagnostikovanje HIV-a je značilo smrt. Bolno je jednostavno: bilo je samo nekoliko dostupnih načina lečenja, i to eksperimentalnih. Pacijenti koji su hteli da probaju nešto novo, su morali da se snađu na ilegalan način, krijumčareći lekove za koje su dali ogromne pare. Najgore od sve-

ga, jeste to što je većina tih lekova u drugim zemljama mogla da se dobije bez recepta, bilo gde i za smešnan novac. LOŠA POLITIKA U to vreme, glavna politička scena i socijalna klima bila je veoma homofobična, a ova infekcija je smatrana bolešću homoseksualaca. Predsednik Ronald Regan je jednostavno ignorisao epidemiju, a javnost, zaplašena od bolesti, svakako nije pomogla potrazi za lekom. Stvari su išle do ekstrema: senator Džesi Helms je čak komentarisao da su oboleli svojim načinom života sami tražili da budu inficirani. Nažalost, takav stav, koji je potekao iz čistog neznanja, naveo je i ostatak javnosti da razmišlja na isti način. To je rezultovalo time što većina bolnica nije želela da primi i leči inficirane ljude, a zagrobna preduzeća nisu želela da ih sahranjuju. Članovi ACT-UP organizacije su prvo morali da promene percepciju javnosti, kako bi došli do mogućnosti za bilo kakvom vrstom lečenja. JAVNO NEZNANJE I STRAH HIV-AIDS epidemija je veoma bitan i strašan deo svetske politike, društvene i medicinske istorije i bila je tema mnogih dokumentaraca. Neki od ljudi koje ćete videti u ovom filmu su tu da bi se borili protiv predrasuda, da bi došli do lečenja, a neki pričaju svoje priče da bi oni i njihovi bližnji bili zapamćeni. Ovaj dokumentarac se upravo po tome i razlikuje od ostalih: pružiće vam malo emotivniji uvid u sva zbivanja, kao i neke informacije koje možda niste znali o taktikama kojima su se služili i napredovanju ove opake bolesti.

BOLNO JE JEDNOSTAVNO: BILO JE SAMO NEKOLIKO DOSTUPNIH NAČINA LEČENJA, I TO EKSPERIMENTALNIH. PACIJENTI KOJI SU HTELI DA PROBAJU NEŠTO NOVO, SU MORALI DA SE SNAĐU NA ILEGALAN NAČIN, KRIJUMČAREĆI LEKOVE ZA KOJE SU DALI OGROMNE PARE.

Organizacija ACT- UP se u jednom trenutku raspala jer je došlo do podele na dve struje. Jedna grupa ljudi je mislila da nema potrebe za uličnim protestima, gde je često dolazilo do neplaniranog nasilja. Oni su se maksimalno edukovali o bolesti pa su vodili razne javne razgovore sa ministrom zdravlja i ostalima koji su mogli da pomognu, a nisu znali kako ili nisu želeli. Ova grupa ljudi je tačno znala o čemu priča pa su nji-

137

hove debate prepričavane i počele su da menjaju razmišljanja javnosti. Drugi deo organizacije je želeo da ostane dosledan dotadašnjoj strategiji pa su, između ostalog, nastavili da upadaju u katoličke crkve (gde su označeni kao sodomisti), ispitujući kakva je to vera koja umesto da pruža ljubav – osuđuje. Njihove akcije su se zasnivale na šokiranju javnosti. Tako su prosipali pepeo svojih bližnjih na Belu kuću, “oblačili” senatorov dom u ogroman kondom, direktno prozivali krivce za umiranja… Često su bili hapšeni, ali u akcije su kretali spremni na sve - što se ne može reći za policiju i ostale građane koji su ih gađali čime su stigli jer su aktivisti “bludnici”. Po snimcima iz tog vremena, možete videti da oni koji su prinuđeni da dođu u dodir sa ovim aktivistima nose i rukavice, plašeći se da se ne inficiraju.

Documented

Ono što je ostalo zajedničko ovim dvema grupama je isti cilj u borbi. Učenje društva o tome šta se dešava i potraga za lekom. REŠENJE PROBLEMA Posle decenije borbe, farmaceutske kompanije su stale na stranu aktivista, a vlada je konačno ubrzala protokol za ispitivanje lekova. Rezultat protesta je bio vidljiv tek 1996. godine kada je lečenje bilo široko dostupno, a smrtnost inficiranih se vidno smanjivala. Mnogi od aktivista nisu doživeli da vide ovu promenu, ali biće zapamćeni bar u ovom filmu. Piter Steli, Leri Kramer i Iris Long su možda najprepoznatljivije figure ovog pokreta i u dokumentarcu ćete videti njihovu priču danas, kao i intervjue izvučene iz arhive. Tako ćete moći da ih vidite u različitim fazama karijera i bolesti tokom godina. Dejvid Frans pokriva temu HIV-AIDS već godinama. Uradio je neverovatno dobar posao sklapajući sve o epidemiji i borbi u jedan film kako bi javnost mogla bolje da razume. Ovaj izuzetno inspirativan i dirljiv film pokreće pitanje da li je potrebna tako strašna zaraza da bi se javnost pokrenula na akciju. Dejvidova priča je fokusirana na ljude koji su se sami edukovali o onome što ih ograničava i pokrenuli se na konkretne akcije da bi rešili sopstveni problem, ali i veliki problem čitavog društva. Nevezano za to kog ste pola i seksualne orijentacije, ACT UP! će vam sugurno pomići da definišete mišljenje o ovoj važnoj temi.

DEJVID FRANS POKRIVA TEMU HIV-AIDS VEĆ GODINAMA. URADIO JE NEVEROVATNO DOBAR POSAO SKLAPAJUĆI SVE O EPIDEMIJI I BORBI U JEDAN FILM KAKO BI JAVNOST MOGLA BOLJE DA RAZUME. 138

cinema.plus.in.rs

139

The Must List

FILMOVA KOJE MORATE POGLEDATI PRE NEGO ŠTO ...

...VAS OTMU VANZEMLJACI! Ovo je istorijski trenutak Universal Cinema+ magazina! Po prvi put čitaocima predstavljamo najboljih pet filmova u nekoj kategoriji – u ovom slučaju, u pitanju su SF filmovi. Zbog očuvanja državne bezbednosti, ne mogu tačno navesti kako je lista sastavljena, ali recimo da je uključivala nekoliko kafa, nepismenu novinarku koja gugla star „track” i čudi se što ništa pametno ne izlazi, kao i drugara koji je iz Grčke vikao “terminatoooor!”. Ukoliko ove filmove niste pogledali, zavidimo vam. Imaćete neponovljivo iskustvo za pamćenje i prepričavanje unucima. Ukoliko jeste – trk na obnovu gradiva. Treba biti spreman kad dođu mali zeleni. Autor: Nataša Ristić

140

cinema.plus.in.rs

05 ALIEN, 1979

Da budem iskrena, umalo da Osmi putnik ne bude na listi. Jer da nije postojao, ne bi bilo ni Alien vs Predator a svakako ni njegovog naslednika Alien vs Predator 2, a onda bi možda moj razum bio delimično očuvan. Ali, Alien nije kriv za svoju ubogu interpretaciju naslednika te zaslužuje odgovarajuće mesto. Ridlijevo remek delo je možda najposebnije po tome što predstavlja “realnost” jednog putovanja u svemir. Realnost, u smislu sveta običnih ljudi, koji jedu, piju i dosađuju se na očajno dugom putovanju kroz crnilo istačkano belim. S druge strane, prljavo i zastrašujuće iskustvo protagonistkinje, koje uključuje jaja, sluz i eksploziju, seća na slavne dane horora u SF žanru.

STAR WARS, 1977. Možemo da ga mrzimo jer je svaku video igru sa temom Star Wars upropastio, ali Lukasu se mora odati priznanje za originalni film i legendarnu temu s početka istog. Pre mnogo, mnogo vremena u galaksiji “far far away” Luk Skajvoker, Han Solo, R2D2 i C3PO spašavaju svemir. Star Wars je fantazija, legenda, bajka iz koje vuku svoje korenje neke od danas najpopularnijih maštarija. Film se oslanja na snagu čiste naracije, na najbazičnije pripovedanje poznato čoveku. Putovanje, očekivanje nagrade i heroizam na kraju. Sve to, pa još u svemiru, pomera granice prostog smenjivanja kadrova na platnu. Pogledajte film i… may the Force be with you!

TERMINATOR 2, 1991.

Održavši obećanje iz predhodnog dela, “Ill be back”, Švarcika još jednom na veliko platno (a kasnije i na kućni TV, iznova i iznova) donosi koncept putovanja kroz vreme. Mašine su stigle – bolje nego ikad. Više akcije, jače eksplozije i solidna, ne-sasvim-bljutava drama. Terminator se vratio i oduvao predhodnika u svakom pogledu. Hasta-la-vista, baby!

2001 A SPACE ODYSSEY, 1968. Znamo kako je 2001. godina izgledala i definitivno se razlikuje od Kjubrikove vizije. Ništa lepo, novo i fensi nismo videli. Svemirska odiseja 2001, s druge strane i dan danas izgleda spektakularno, pionirski i filozofski. Priča koja ispituje ljudsku evoluciju i veštačku inteligenciju čini ovaj film provokativnim i besmrtnim. Ostvarenje koje i dan danas, toliko godina kasnije, izaziva polemiku kod svakog novim gledaoca. Ovaj film je inspirisao i NASA stručnjake, pa će možda i vas...

BLADE RUNNER, 1982. S vremena na vreme, imam utisak doživljaja vantelesnog iskustva prilikom gledanja filma. Generalno govoreći, ta fraza označava situaciju gde duh napušta vaše telo, lebdi i posmatra sebe samog ili svet okolo. Ja, nekako, baš i nisam sigurna u sve to. Kod mene dotična fraza označava da, gledajući film, moja mašta zaboravlja gde je i duboko je uverena da se nalazi u samom filmu. Blade Runner je jedan od takvih primera. Budućnost bazirana na nauci koja omogućava ljudima da se igraju Boga. Ma ne da se igraju, da bogovi zaista i budu?! Veštačka inteligencija ljudskija od samih ljudi? Film noir naučne fantastike, prvi svog tipa? Zaista, da li je potrebno da kažem više..?

141

PRIDRUŽ SE PRAVOITE FILMOFIL J SK DRUŽINI! OJ

SVE O FILMU NA JEDNOM MESTU FILMSKE RADOSTI je jedan od retkih sajtova u Srbiji koji je u potpunosti posvećen sedmoj umetnosti.

filmske-radosti.com

VODEĆI SAJT OVE TEMATIKE U REGIONU!

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA, STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA I JOŠ PONEČEG...

WWW.MEGABLOG.RS

A Word or Two

RAS MEJER

KRALJ FILMSKE EROTIKE Autor: Vladimir Đurđić urednik GLE e-magazina

144

SUMA SUMARUM, KADA GLEDAMO MEJEROVA OSTVARENJA DELUJE KAO DA JE IŠAO ISPRED SVOG VREMENA

www.gle.co.rs

cinema.plus.in.rs

KADA SE RODITE U KALIFORNIJI JASNO JE DA ĆE VAM, UKOLIKO STE ŽELJNI SLAVE, FILM NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN BITI PRVI IZBOR. TAKO JE MISLIO I RAS ALBION MEJER. ROĐEN U GODINAMA NEPOSREDNO POSLE PRVOG SVETSKOG RATA, RAS JE PRVO U RUKE UZEO OSMOMILIMETARSKU FILMSKU KAMERU, A POTOM JE KAO MNOGI MLADI AMERKANCI OTIŠAO U DRUGI SVETSKI RAT. ZA VREME RATA POSEĆIVAO JE FRANCUSKE BORDELE S ERNESTOM HEMINGVEJEM Legenda ili ne, tek, gos’n Mejer je često isticao da je na francuskom ratištu upoznao čuvenog pisca Ernesta Hemingveja koji je tokom druženja otkrio da Ras nikad pre toga nije spavao sa ženom! Budući da je i pisac bio veliki hedonista, ponudio se da mladom ratniku platu prostitutku u bordelu, a ovaj je, izgleda proročki, izabrao devojku sa velikim grudima. POČETAK LEGENDE Filmska karijera Rasa Mejera počinje pedesetih godina prošlog veka. Radio je kao fotograf na snimanjima viskobudžetnih filmova. ali je želeo da radi i u Playboyu. U tu svrhu fotografisao je svoju prvu suprugu Iv Mejer, ali vlasnik magazina Hju Hefner je odbio te foto-radove. Niskobudžetni golišavi prvenac The Immoral Mr Teas Mejer snima 1959. godine. Projekat je koštao samo 24.000 dolara, a zaradio je više od milion zelenih novčanica, i to u nezavisnoj distributerskoj mreži širom Amerike. Takav rezulatat ga je promovisao u (nezavisnog) kralja golotinje na velikom ekranu! U narednim godinama, „kralj golotinje“ je realizovao dvadesetak filmova, ali je prvi veći uspeh ostvario filmom Faster, Pussycat! Kill! Kill! (1965) a ostvarenjem Vixen (1968) lagano je otvorio vrata Holivuda. FEMINISTIČKI AUTOR ISMEVA MORALISTIČKE STEREOTIPE Ono što ga je u tom trenutku izdavajalo od proseka jeste činjenica da je bio kompletan autor filmova, od scenarija i režije do

montaže, nije pravio previše kompromisa i to su mnogi primetili. U njegovim filmovima je, uz golotinju i mnogo nasilja, žena predstavljala takoreći tip superheroja, što je bilo sasvim suprotno dotadašnjim standardima u američkoj kinematografiji. Da stvar bude zanimljivija, moglo bi se reći da je Mejer odnosom prema ženskim likovima i pričama dao autentičan američki odgovor na evropske art filmove. Naravno, ismevanje moralističkih stereotipa je u kombinaciji s osobenim fimskim izrazom dovelo do toga da mnogi smatraju da je gos’n Ras praktično stvorio sopstveni žanr razbijajući tabue. Zbog superiornog tretiranja žena na filmu dobio je čak i epitet feminističkog autora. ODLAZAK U „DOLINU LUTAKA“ Ključni događaj Mejerove karijere zbio se 1969, kada su, posle uspeha filma „Goli u sedlu“ Denisa Hopera, ljudi iz studija Fox odlučili da pruže šansu sineastima koji imaju sličan ili totalno drugačiji odnos prema pokretnim slikama, jer su uvideli da nov pristup može doneti brdo para. U grupu novih spadao je i Mejer, koji je dobio priliku da režira Beyond the Valley of the Dolls (1970) nastavak hita Dolina lutaka (Valley of the Dolls). Tu je prvi put sarađivao sa Rodžerom Ebertom, filmskim kritičarem, scenaristom i dobitnikom Pulicerove nagrade. Uspeh je, izgleda, bio neminovan! Film je ostvario dobar boxoffice skor (uloženo 900.000 uz zaradu od 9 miliona dolara), ali i ostavio sjajan utisak na one koji u sedmoj umetnosti traže nešto neobično i vredno. Ipak, usledio je relativan neuspeh filma The Seven Minutes (1971) gde je Mejer „iskočio“ iz svog faha radeći sumornu priču. Nekoliko godina kasnije vraća na teren gde se najbolje osećao – autorski pristup erotici i golotinji.

ara. Poslednji igrani film, Beneath The Valley of Ultra-Vixens, Up!, realizovao je krajem sedamdesetih, a iz tog perioda potiče i zanimljiva epizoda koje nije privedena kraju. Naime, 1977. godine, Mejer zbog nedostatka novca nije realizovao film o čuvenom engleskom pank bendu Sex Pistols pod naslovom Who Killed Bambi?. „KRALJ GOLOTINJE“ I „DRAGO MI JE ŠTO SAM TO RADIO!“ Suma sumarum, kada gledamo Mejerova ostvarenja deluje kao da je išao ispred svog vremena, jer su tipovi likova iz njegovih filmova – danas, doduše, malo prepakovani – postali dominantni na velikom ekranu. Njegova opsesija velikim ženskim grudima koja se videla u delima bila je zapravo autorski pečat, a ponekad je za svoje filmove angažovao i žene na početku trudnoće, upravo zbog obima grudi! Ženio se tri puta, a živeo je nevenčano i sa meksičkom starletom i glumicom Kiten Natividad, koja je igrala u njegova poslednja dva filma. Na Mejerovu dušu idu i otkrića nekoliko lepotica koje su kasnije napravile osrednje karijere u Holivudu. Nekoliko godina pred kraj života objavio je trotomnu autobiografiju zanimljivog naziva „A Clean Breast“ (doslovno: „Čiste grudi“, ali zapravo idiom koji se prevodi kao „priznanje“, „skidanje tereta s duše“ i sl.), a ubrzo posle toga je ustanovljeno da je oboleo od Alchajmerove bolesti. Govorilo se i da je bio suviše samoživ da bi imao decu, i da nije bio pažljiv partner, i da je čudak, ali ko bi to znao! Ono što je istina i što mnogi ne spore jeste da je posedovao specifičan smisao za humor, da je sarkazam vešto pretvarao u satiru, kao i da je imao urođenog smisla za estetiku, što su najbolje znali fanovi njegovih filmova.

Tvorac Sex Pistolsa Malkolm Maklaren insistirao je da Mejer snimi film o čuvenom britanskom pank bendu!

Čovek koji je na velika vrata uveo erotiku u američke bioskope i koji je bio, kako je sam govorio, opčinjen i očaran ženskim grudima, umro je – kakve li ironije – od upale pluća, 2004. godine u Holivudu.

Možda je najupečatljiviji naslov Supervixen (snimljen 1976. i prikazan na TV Politici pre dvadesetak godina kao Superlisice) iz poslednje faze „kralja golotinje“, koji je sa bužetom od 100.000 zaradio 17 miliona dol-

Na grobu Rasa Mejera ispisane su dve rečenice: „Kralj golotinje“ i „Drago mi je što sam to radio!“ Mnogi fanovi njegovih filmova širom sveta samo potvrđuju reči ispisane na njegovoj večnoj kući.

145

Soundtracks

MRAČNI VITEZ: OZBILJNA MUZIKA ZA OZBILJNOG HEROJA Ovo je istorijski trenutak Universal Cinema+ magazina! Po prvi put čitaocima predstavljamo najboljih pet filmova u nekoj kategoriji – u ovom slučaju, u pitanju su SF filmovi. Zbog očuvanja državne bezbednosti, ne mogu tačno navesti kako je lista sastavljena, ali recimo da je uključivala nekoliko kafa, nepismenu novinarku koja gugla star „track” i čudi se što ništa pametno ne izlazi, kao i drugara koji je iz Grčke vikao “terminatoooor!”. Ukoliko ove filmove niste pogledali, zavidimo vam. Imaćete neponovljivo iskustvo za pamćenje i prepričavanje unucima. Ukoliko jeste – trk na obnovu gradiva. Treba biti spreman kad dođu mali zeleni.

FOTO: Tuck

Autor: Kristina Žic

146

cinema.plus.in.rs

DOVOLJAN JE JEDAN LOŠ DAN DA SE I NAJRAZUMNIJI ČOVEK SVEDE NA OGOLJENO LUDILO - DŽOKER BETMEN JE BEZ SUMNJE JEDAN OD NAJKOMPLEKSNIJIH STRIP-JUNAKA IKADA PREDSTAVLJENIH PUBLICI. NJEGOVO OŽIVLJAVANJE I PRENOŠENJE NA MALE I VELIKE EKRANE PREDSTAVLJALO JE UVEK VELIKI IZAZOV ZA CELOKUPNU EKIPU KOJA UČESTVUJE U STVARANJU JEDNOG FILMSKOG OSTVARENJA, UKLJUČUJUĆI SCENARISTE, GLUMCE, REDITELJE ALI I KOMPOZITORE ČIJI JE ZADATAK DA OSMISLE KAKO ZVUČI SVET JEDNOG SUPER HEROJA. Devedesetih je Bartonova i Šumaherova kemp izdanja Betmena pratio niz moćnih i nezaboravnih muzičkih numera. Muziku za prvi film o čoveku - slepom mišu producirao je i napisao Princ dok je za naredni film, Povratak Betmena (Batman Returns), ta čast pripala grupi Siouxsie and the Banshees čiji je singl Face to Face pravo muzičko otelotvorenje Žene mačke. Nastavak iz 1995. godine, Betmen zauvek (Batman Forever), obeležila je jedna od najboljih muzičkih kompilacija svih vremena među kojima su kultne numere poznatih izvođača kao što su Seal – Kiss from a Rose, U2 – Hold Me, Thrill Me, Kiss Me, Kill Me, Nick Cave – There is a Light, P.J. Harvey –One Time Too Many i mnoge druge. Stvaranje glavne teme, kompozicije koja je okosnica prva dva filma, bila je poverena čuvenom kompozitoru Deniju Elfmanu dok

je muzička podloga filma Betmen zauvek delo Eliota Goldentala. No, devedesete su prošle i sa sobom zauvek odnele svoj živopisni Gotam i njegove simpatične zloće i antiheroje. Njihovo mesto zauzeo je jedan mnogo sumorniji svet: novi, moderni Gotam, u čijoj se utrobi kuva zlo, haos i bezumlje. Kako stvari stoje, publika je prerasla groteskne pingvinolike spodobe koje vrebaju u senkama Gotama i zamenila ih pravim ljudskim zločincima sa megalomanskim sklonostima, mnogo bližim zlu koje nas zaista okružuje. Tu transformaciju neumitno su pratili i drugi elementi priče. Menjali su se glumci, menjao se kostim ali menjala se i muzika. MRAČNI VITEZ KROZ OČI KOMPOZITORA Rediteljsku palicu je 2005. preuzeo Kristofer Nolan i u čuvenoj trilogiji o Mračnom vitezu ponudio publici jednog drugačijeg junaka, izmučenog preispitivanjen i sumnjama. Nolan je mračnog Betmena učinio jos mračnijim, a njegove zaklete neprijatelje još surovijima. Uspon, pad i ponovno uzdizanje Brusa Vejna i njegov večni konflikt sa samim sobom i sopstvenim alter egom, pratile su melodije kompozitora Hansa Zimera i Džejmsa Njutona Hauarda. Nolan je u Zimeru i Hauardu našao ravnopravne saveznike koji su poneli na svojim plećima veoma odgovoran zadatak da iskomponuju ličnu dramu jednog super heroja. Vrlo vešto, oni su utkali zvuk u emocije, koje su i pre toga bile snažne, te time muzički upotpunili naš doživljaj glavnih junaka. Kroz svoje kompozicije izneli su suštinu agonije Brusa Vejna kao Mračnog viteza, urbanog heroja umornog od borbe, ali i njegovih zakletih neprijatelja koji nikada ne spavaju.

je su mračne, snažne, melodramatične, a opet herojske, što su sve bitne karakteristike glavnog junaka. Ipak, po sopstvenom priznanju, Zimer i Hauard nisu želeli standardnu herojsku muzičku temu koju bi ljudi pevušili jer bi ih to sprečilo da potpuno shvate kompleksnost i dubinu glavnog junaka. Samim tim u ovom filmu nisu prisutne prepoznatljive naslovne numere koje su krasile prethodne inkarnacije Betmena, ali to ni na koji način ne umanjuje vrednost muzike Mračnog viteza. Posebno mesto na listi numera koje prate filmove o Mračnom vitezu, pripada Džokeru. Negde u mračnom podzemlju Gotama nešto zloslutno bruji. Zlo se budi, narasta i kulminira u najčuvenijem osmehu svetske kinematografije. Kao otelotvorenje i donosioca haosa,muzika koja ga prati je dramatična, preteća, nagla i silovita dok je muzički doživljaj Betmena više melanholičan , težak i kontemplativan. Kompozicije kao što su Why so serious, Introduce a Little Anarchy, Watch the World Burn, Agent of Chaos, teraju nas da se zapitamo ko je ovde zaista glavni junak. Kao kontrast, melodije kao što je Harvey Two-Face, koje prate Harvija Denta su elegantne i odražavaju nadu koja prelazi u teskobu, a zatim bes, prateći njegovu transformaciju u Dvoličnog. Zaključak čitave priče o Mračnom vitezu je da svako može biti Betmen, ali i da svako ko se dovoljno približi ivici razuma može biti i Džoker, što objašnjava i citat na početku teksta. Zimer i Hauard stvorili su svojom muzikom univerzum u kome svako od nas može da se pronađe, dočarali su nam zvuk haosa i panike ali i borbe, nade i smisla u jednom savremenom urbanom bezumlju.

Muzika drugog nastavka trilogije, Mračni vitez (The Dark Knight), još više potencira njegovu tamnu stranu. Kompozici-

147

Sve o svetu filma na jednom mestu!

ProÄ?itajte viĹĄe o ovim i mnogim drugim filmovima na http://svetfilma.rs

Trending

FAJTER 2: SUPERHEROJ U STVARNOM SVETU Revolucionarni strip Fajter iz 2008. godine, postavio je pred znatiželjne čitaoce jedno prosto pitanje: Zašto niko nikad nije pokušao da postane superheroj? Tvorci stripa, Mark Miler i Džon S. Romita Junior odgovorili su na to pitanje arsenalom nasilja, upečatljivih likova i dijalozima za pamćenje. Posle uspeha blokbastera Tražen, Miler je počeo da razmatra mogućnost prenošenja stripa na veliko platno. U tom periodu, režiser Metju Von tražio je svoj sledeći projekat i upoznao se s Milerom preko autora Zvezdane prašine, Džejn Goldman i njenog muža, Džonatana Rosa. Miler je kasnije predložio Vonu nekoliko ideja, ali njemu je najinteresantniji bio Fajter. Von je želeo da primeni isti anarhistički duh stripa na filmsku verziju – iako je to značilo da će uključiti scene u kojima jedanaestogodišnja Opasnica ubija na desetine naoružanih ljudi čitavim arsenalom oružja i psovki. Von je čak odlučio da sam finansira snimanje filma.

FOTO: Taramount

Fajter je preneo na veliko platno otkačenu priču o Dejvu Lizevskom, običnom tinejdžeru s Menhetna koji je odlučio da postane superheroj. Obučen u zeleno-žuti kostim i pod imenom Fajter, zapalio je maštu publike i postao online fenomen. Iako je ovaj film koji je pomerio granice zgrozio neke kritičare, publika ga je obožavala. Film je zaradio skoro 100 miliona dolara i dobio čitavu armiju fanova.

150

Za to vreme, Miler i Romita su uveliko nastavili rad na nastavcima stripa. Prvi deo serijala Fajter: izdanje 1, pojavio se u prodaji 20. oktobra, 2010. godine. Dvadeset četiri časa kasnije, celo izdanje je bilo rasprodato. Trilogija će biti završena krajem ove godine. Miler nas uvodi u evoluciju njegovog projekta: „Fajter govori o momku koji odlučuje da postane superheroj i utiče na druge da urade to isto. Fajter 2 podiže tu ideju na novi nivo. Sad imamo grupu ljudi koja, inspirisana herojskim delima Fajtera, odlučuje da formira bandu koja se bori protiv kriminala, Pravda Zauvek. U isto vreme, Kris kreće na sasvim suprotno putovanje. On je odlučio da postane samoproklamovani super-zlikovac i regrutuje svoju vojsku. Ono što je bilo pojedinačno u prvom delu postaje nešto mnogo uzbudljivije. To je taj osećaj eskalacije i ekspanzije koji uvek želite da vidite u nastavku.“ Scenarista i režiser filma, Džef Vodlou smatra da je najveća prednost franšize Fajter ta što se ne oslanja samo na gomilu aforizama koji su tipični za ovaj žanr. „Radi se o poziciji super heroja u stvarnom svetu,“ nastavlja režiser. „Kod Dejvove priče, mi smo ga smestili u situaciju gde on pokušava da se poveže s drugim superherojima koji se bore sa sličnim problemima svakodnevice. Mindi smo smestili u srednju školu. A Kris pokušava da bude superzlikovac u svetu u kome nije lako to biti.“ KO JE KO U FILMU FAJTER 2? DEJV LIZEVSKI/FAJTER (Eron Tejlor-Džonson) je njujorški tinejdžer osvetnik čija je hrabrost inspirisala novi talas samoproklamovanih maskiranih heroja. Kako se bliži matura i neizvesna budućnost, Dejv odlučuje da pokrene prvi svetski tim super heroja s Mindi, iliti Opasnicom. Kad Mindi provale da je Opasnica, Dejv će se udružiti sa Pravdom Zauvek, koju vodi bivši mafijaš koji sebe naziva Pukovnik Američka Zastava. MINDI MAKREDI/OPASNICA (Kloi Grejs Morec) je 14-godišnjakinja koja barata mačevima i nunčakama i prolazi kroz najstresniji period u životu, prvi razred srednje škole. Iako je vrhunski obučena i dobro naoružana, ona ne može da izbegne podrugljive komentare popularnih devojaka iz njenog odeljenja. Radije će da prebije neke grubijane nego da se suočava sa srednjom školom... SAL BERTOLINI/PUKOVNIK AMERIČKA ZASTAVA (Džim Keri) je moralni bivši mafijaš, vođa Pravde Zauvek koji se krije iza kamuflažnog kostima i prepoznatljive maske. On patrolira ulicama sa svojim vernim pomoćnikom, nemačkim ovčarom po imenu Ajzenhauer. Pukovnik je oformio Pravdu Zauvek da bi zaštitio ljude kad sistem zakaže, i mrzi psovke gotovo isto toliko koliko mrzi i zlo. Razmaženi sin pokojnog šefa kriminalne grupe, Frenka D’Amika, KRIS D’AMIKO/CRVENA IZMAGLICA (Kristofer Minc-Plas) odrastao je opsednut time da se osveti Fajteru koji je razneo Frenka bazukom. Posle prerane smrti njegove majke, Crvena Izmaglica – obučen u njen stari, fetiš kostim i plašt – postaće Zajebani. Tako će otpočeti misija najbogatijeg dečka u Njujorku da postane prvi svetski pravi super-zlikovac.

cinema.plus.in.rs

151

Trending

BENEDIKT NA STRIPU! Autor: Marin Milosavljević

Gledajući u naslovnu stranu novog izdanja kuće IDW, prvog broja svojevrsnog „prikvela“, Star Trek: Khan, ne možemo, a da ne pomislimo, kako ćemo za dve, tri godine, skoro sigurno, gledati film na tu popularnu „šta je bilo ranije“ temu. Da, baš je onako kako izgleda: izdavačka kuća IDW najavila je prvi od šest delova strip serijala koji će ovog anti-heroja staviti pod lupu. Kako autori stripa najavljuju, imaćemo priliku da saznamo zašto je ovaj lik u filmu Into Darkness tako pun mržnje, hladan i okrutan, kao i kojim putevima je stigao u takvo stanje. Benedikt Kamberbač je ustupio svoj lik za korišćenje u ovom strip serijalu i kaže da ga raduje to što se proširuje univerzum lika kog je on oživeo na bioskopskom platnu. Mi smo, nekako, ubeđeni, da ćemo uskoro čuti i kako je gospodin Kamberbač potpisao ugovor zahvaljujući kojem će i ovu priču imati priliku da predstavi na filmu – ili na filmovima.

152

cinema.plus.in.rs

Guess who! Dan kada je rođena bio je najtopliji letnji dan u toj državi ikad. Odrasla je sa dve sestre koje su je oblačile, šminkale i frizirale i dva brata koja su je obožavala. Daleka je rođaka Hemfrija Bogarta i Džordža Vašingtona. Omiljeni hobiji ove prelepe dame su ples, plivanje i skijanje. Zahvaljujući nepogrešivom smislu za stil, njene fotografije su krasile naslovne strane časopisa The People čak pedeset puta, što je svojevrsni rekord. Na prvom mestu filantrop i humanista.

DA LI IMATE IDEJU KO JE NAŠA MISTERIOZNA LIČNOST? POGODITE FILM KOJI ĆE BITI COVER STORY SLEDEĆEG BROJA UNIVERSAL CINEMA+ MAGAZINA! Pišite nam na Facebook stranicu facebook.com/cinemaplusmagazin 153