1978>2013 БИОЛОШКО ИСТРАЖИВАЧКО ДРУШТВО
ЈОСИФ
ПАНЧИЋ
Издавач Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић” Универзитет у Београду Биолошки факултет
Главни и одговорни уредник Бојана Мићић, председник Друштва
Уредници Тамара Спасојевић Лазар Новаковић Марија Гајић Борис Ракочевић Бранка Пејић Богдан Јовановић
Сарадници Проф. др Јелена Блаженчић Проф. др Јелка ЦрнобрњаИсаиловић Проф. др Дмитар Лакушић Проф. др Павле Анђус Др Снежана Вукојичић Илија Јанић Бранко Карапанџа Доц. др Анђељко Петровић Катарина Бјелановић
Графичко обликовање Душан Радојевић Београд, новембар 2013.
садржај уместо увода Реч председника Друштва
3
друштво данас Биоспелеолошка секција Ботаничка секција Ентомолошка секција Миколошка секција Орнитолошка секција Териолошка секција Херпетолошка секција
5 7 9 11 13 15 17
друштво у прошлости Проф. др Јелена Блаженчић Проф. др Јелка Црнобрња-Исаиловић Проф. др Дмитар Лакушић Проф. др Павле Анђус Др Снежана Вукојичић Илија Јанић Бранко Карапанџа Доц. др Анђељко Петровић Катарина Бјелановић
21 23 25 25 26 27 27 29 30
уместо закључка Фотографије са прославе
31
Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић” данас...
уместо увода
Бојана Мићић, Председник Друштва
Друштва студената биологије постоје још од 1955. године када је при Факултету основано Истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић“. Након тога, 1966. године ова организација мења име у Клуб студената биологије „Јосиф Панчић“. Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“ (међу студентима познато као БИД) под овим именом постоји од 26. априла 1978. године. Од тада, па све до данас, окупља студенте биологије и све друге заљубљењике у природу, жељне знања и авантура. Током дугих 35 година постојања, мењале су се многе ствари, некад на боље, некад на горе, а са њима се мењао и БИД, доживљавајући успоне, падове и краће или дуже обуставе рада. Последњи замах БИД хвата 2008. године, захваљујући ентузијазму и труду групице тадашњих студената окупљене око Катарине Бјелановић, Бориса Новаковића и Александра Кнежевића. Тада постављено на ноге, Друштво је наставило са континуираним радом до данас, захваљујући интересовању и ангажовању многобројних чланова, а под руководством Уроша Бузуровића, Сање Ђуровић, Ђорђа Васиљевића, те Тамаре Спасојевић. У тих пет година, стало је много рада, али и много дружења какво се данас
3 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
ретко где може видети. У периоду од 2008. до 2010. године организоване су четири вишедневне теренске акције на подручју Јужног Кучаја, у долини реке Грзе. Позитивну атмосферу и ентузијазам који су тада владали најбоље ће осикати извод из текста Ђорђа Васиљевића који следи. „Као чланови Биолошког Истраживачког Друштва „Јосиф Панчић“ први пут смо Грзу посетили крајем јула и почетком августа 2008. године, на десетодневној теренској акцији. Као и на свакој наредној и на овој акцији били смо стационирани у планинарском дому „Ђорђе Живковић“ недалеко од врела Грзе. Неколико ентузијаста пронашло је малу зараван испод дома и ту се настанило са својим шаторима. Сам дом је стара оронула зграда са десетак соба, трпезаријом, кухињом, тоалетом и два туша. Поред тога што повремено угости планинаре и истраживаче, дом је, на опште одушевљење чланова Друштва, био и стално пребивалиште за неколико слепих мишева и пухова. Причало се чак и о једном повећем смуку. Ипак, колико год хладан, прашњав и оронуо, дом је имао неки свој јединствени шарм и није га било тешко заволети. Нарочито због огромне терасе која у поподневним сатима, кад сунце крене да залази, представља идеално место за одмор и опуштање... ...На крају, као финални резултат све четири акције, могу се навести два научна рада, неколико врста по први пут примећених у источној Србији, по која потенцијално нова врста за науку... Али на прикупљеном материјалу треба још много да се ради. Ипак, највећи резултат
уместо увода
ових акција несумљиво је мноштво склопљених пријатељстава, неколико пробуђених љубави и много, много лепих успомена.“ Након Грзе, БИДовци су себи нашли посла на планини Борањи током пролећа и лета 2011. године, а затим се добро сконцентрисали на задивљујуће велики биодиверзитет и лепоту кањона реке Милешевке у периоду између 2011. и 2013. године. О колективном заљубљивању у планину Јадовник и кањон реке Милешевке, Ђ. Васиљевић је рекао: „Очекивали смо да ће планина Јадовник бити лепа и занимљива, али оно што смо затекли, нисмо могли ни да сањамо! Предивне и изузетно богате планинске ливаде, прастаре шуме јела, изузетни камењари... Све шаролико и богато врстама, све неистражено! А тек кањон... Дубок довољно, да ни ГПС уређај не може да ухвати сигнал. Милешевка ледена и пуна пастрмки. Трагови медведа и шакала које смо виђали поред воде... И константно присуство белоглавих супова који нам круже високо изнад глава... Већ првог дана смо се заљубили у Јадовник и Милешевку. Чак ни врло чудне временске прилике, смењивање кише и ветра са сунцем на, мање-више, сваких пола сата, нису нам могле покварити утисак.“ Поред великих летњих теренских акција, сваке године су организована бројна предавања са научно-популарном тематиком, једнодневни терени у околини Београда, учествовало се на еколошким фестивалима попут Миксер-а и Супернатурал-а и гостовало се на теренским акцијама сродних организација. Организоване су и две изложбе фотографија:
„Панчићев еден“ (2010) и „Природа вас посматра“ (2012) у Студентском културном центру Београда. Друга изложба, названа „путујући циркус“ се из СКЦ-а преселила у Завод за заштиту природе Србије, одатле чак у Истраживачку станицу Петница, па у Национални парк Тара. У академску 2013/2014. годину БИД „Јосиф Панчић“ је ушао са седам активних секција: биоспелеолошком, ботаничком, ентомолошком, херпетолошком, миколошком, териолошком и орнитолошком. Настављамо у мање-више истом ритму, организујући предавања, учествујући на фестивалима, вредно обрађујући до сада прикупљене податке и материјал и припремајући се за потпуно нову теренску авантуру следеће године. Тачну дестинацију за приче које следе још увек не знамо, као ни то да ли нас, и какве тешкоће чекају на том путу. Оно што сигурно знамо јесте да ће БИД наставити да својим члановима пружа прилику да живот и природу упознају на најбољи могући начин - непосредно на терену (што је нарочито значајно данас када је практичан рад у оквиру редовног наставног процеса сведен на минимум). Међутим, значаније од тога, у времену када живимо изузетно ужурбано и стресно и када су индивидуализам и компетиција постали забрињавајуће изражени социолошки моменти, БИД и активности које следе ће наставити да буду оаза заједништва, бег од свеприсутног негативизма, можда прилика за заљубљивање, или за стицање пријатеља за читав живот. Једноставније, прилика коју ми данашњи БИДовци дугујемо будућим генерацијама, односно прилика, коју они не смеју да пропусте! Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
4
друштво данас
Биоспелеолошка секција
Координатор: Тамара Спасојевић и Матија Петковић (од 2013/2014.) Стручни сарадници: Драган Антић Контакт: biospeleoloska@bidjosifpancic.rs Страница секције
Тамара Спасојевић
Матија Петковић
5 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Биоспелеологија је наука која се бави проучавањем пећинских организама. Због посебних услова који владају у пећинама (одсуство светлости, мало доступне хране, ниске температуре), ови организми развијају посебне адаптације. Прави пећински организми су без пигмената, са издуженим екстремитетима и редукованим очима. Биоспелеолошка секција се са ограничењем бави пећинским организмима услед недостатка спелеолошке опреме. На теренима се посећују објекти до оног дела докле није потребна опрема, прикупљају се уочени организми уз помоћ пинцета и постављају се клопке на пар дана. Детерминација узорака се врши на Катедри за динамику развића животиња Биолошког факултета, Универзитет у Београду. Поред пећинских организама, ова секција се интензивније бави проучавањем педофауне. Педофауна обухвата организме који насељавају стељу и земљиште. Прикупљање ових организма врши се превртањем камења, пањева, трулих дебала и сакупљањем помоћу пинцета. Такође, користи се и метод просејавање стеље и постављање клопки. Акценат је на проучавању стонога (Myriapoda) и Паукова (Araneae), а мање и на прикупљању скорпија и псеудоскорпија. Детерминација ових узорака обављају делом чланови секције, а делом горе поменута катедра Биолошког факултета.
друштво данас
фотогалерија Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
6
друштво данас
Ботаничка секција
Координатор: Лазар Новаковић Стручни сарадници: Сања Ђуровић, Ивана Јанковић и Јована Пантовић Контакт: botanicka@bidjosifpancic.rs Страница секције
Лазар Новаковић
7 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Ботаничка секција се првенствено бави истраживањем цветница (класе Magnoliopsida i Liliopsida), а у мањој мери и група биљака без цвета: маховина, папрати, пречица и голосеменица. У Србији је до сада регистровано нешто преко 4000 врста биљака. Секција је фокусирана на флористику, односно попис биљних таксона једног подручја. Рад секције је усмерен на теренске акције током којих се сакупља биљни материјал, након чега се врши идентификација сакупљеног материјала уз употребу кључева, а затим се идентификовани материјал хербаризује. Захваљујући интензивном раду секције на бројним теренима (кањон реке Грзе, планина Борања, кањон реке Милешевке) и у сарадњи са особљем Хербаријума Института за ботанику и ботаничке баште ''Јевремовац'', формирана је значајна хербарска збирка нашег Друштва. Овакав приступ омогућава детаљно упознавање диверзитета и екологије таксона једног подручја што је први корак у заштити потенцијално угрожених врста, од којих неке могу имати и значајну практичну примену. Чланство у секцији омогућиће вам да боље упознате фантастични свет биљака и научите доста тога о њиховој разноврсности, видите многе занимљиве, ретке, чудне и прелепе биљке, сазнате доста о њиховом односу са животном средином, другим биљкама и осталим становницима екосистема (опрашивачи, паразити, херибивори...), а имаћете и прилику да стекнете и бројна практична и занимљива сазнања о лековитим, јестивим и отровним биљкама.
друштво данас
фотогалерија Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
8
друштво данас
Ентомолошка секција
Координатор: Марија Гајић и Јелисавета Ђорђевић (од 2013/2014.) Стручни сарадници: Лена Кулић, Милош Јовић, Анђељко Петровић и Милан Плећаш Контакт: entomoloska@bidjosifpancic.rs Страница секције
Марија Гајић
Јелисавета Ђорђевић
9 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Ентомолошка секција се бави проучавањем инсеката. Због обимности групе, упркос великом броју ентомолога у Србији, ентомофауна није довољно и детаљно истражена. На изабраним локалитетима спроводимо фаунистичка и еколошка истраживања. За теренски рад је идеално топло време без кише. Материјал се може прикупљати у било које доба дана (у зору, преко дана, у сумрак или ноћу), активно (ентомолошком мрежом и пинцетом) или пасивно (постављањем различитих клопки). Инсекте налазимо у ваздуху, у води, у земљи, под камењем, у стељи, на лешевима, на измету, на ђубрету, у гљивама, у пањевима, на лишћу, на цвећу, под кором дрвећа, у стаблима, у кући, у храни… Прикупљени материјал се препарује и етикетира. Етикетирање подразумева детерминацију помоћу специјализованих кључева и уписивање података о примерцима сакупљеним на терену (локалитет, датум прикупљања, легатор, назив врсте, детерминатор). По етикетирању, примерци се одлажу у ентомолошке кутије. Ентомолошку збирку допуњују фотографије инсеката са терена.
друштво данас
фотогалерија Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
10
друштво данас
Миколошка секција
Координатор: Бојана Мићић и Невена Вукојичић (од 2013/2014.) Стручни сарадници: Сања Ђуровић и Гаврило Божић Контакт: mikoloska@bidjosifpancic.rs Страница секције
Бојана Мићић
Невена Вукојичић
11 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Миколошка секција се бави проучавањем макромицета. Под макромицетама се подразумевају гљиве из раздела Ascomycota и Basidiomycota које образују плодоносна тела видљива голим оком. Процењује се да се на подручју Србије може пронаћи између 3000 и 6000 врста макромицета, од чега је регистровано свега око 1300 врста. Рад чланова секције на терену подразумева фотографисање и узорковање гљива, уз бележење свих података који би могли бити релевантни за правилну идентификацију (тип станишта, супстрат...). Прикупљени материјал се касније детерминише на основу морфолошких карактеристика плодоносних тела и спора, уз употребу кључева. Истраживања овог типа доприносе бољем познавању диверзитета макромицета на локалитетима у Србији, за које су подаци оскудни. Детаљно упознавање диверзитета као и екологије и биологије конкретних таксона је први корак ка спровођењу мониторинга и адекватне заштите потенцијално угрожених врста, од којих би многе могле имати велики апликативни значај.
друштво данас
фотогалерија Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
12
друштво данас
Орнитолошка секција
Координатор: Борис Ракочевић и Јелица Димитријевић (од 2013/2014.) Стручни сарадници: Др Саша Маринковић и Ирена Хрибшек Контакт: ornitoloska@bidjosifpancic.rs Страница секције
Борис Ракочевић
Јелица Димитријевић
13 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Орнитолошка секција Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“ се бави проучавањем птица, њиховом биологијом и екологијом. Теренски рад заснива се на способности да се тачно идентификује врста на основу посматрања и ослушкивања у природи. При одређивању врсе, обраћа се пажња на ИПАС – изглед птице, песму, активност (понашање) и станиште (ипак, не треба заборавити да птице имају крила и да знају да се појаве тамо, где им се нико не би надао). У Србији број врста птица износи око 360, од којих се око 240 и гнезде код нас. Међу гнездарицама, око 100 врста птица се налази на листи врста којима су на нивоу Европе потребне мере заштите (Species of European conservation concern, SPEC листа), а међу њима је и пет глобално угрожених врста (патка црнка, орао крсташ, белонокта ветрушка, велика дропља и прдавац). Кроз теоријски и практичан теренски рад, члановима секције се пружа увид у богату орнитофауну Србије, а чланови се упознају и са подручјима од међународног значаја за птице (Important bird area, IBA). Поред тога, секција се посебно ангажује у помагању птицама. Поред активности у рехабилитацији повређених птица које стижу у рехабилитациони центар, у случају потребе организује се зимско прехрањивање птица.
друштво данас
фотогалерија Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
14
друштво данас
Териолошка секција
Координатор: Бранка Пејић Стручни сарадници: Јелена Јовановић и Ивана Будински Контакт: terioloska@bidjosifpancic.rs Страница секције
Бранка Пејић
15 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Териолошка секција бави се проучавањем сисара, пре свега ситних глодара, бубоједа и слепих мишева. Иако постоји много података о сисарима Србије, не може се рећи да је ова класа животиња довољно истражена. Најмање проучена група сисара у Србији су слепи мишеви и списак врста овог реда није коначан. Што се осталих група тиче, недовољно је познато бројно стање и стање популација услед недостатка података. По биодиверзитету, наша земља спада међу најбогатије у Европи. Да би тако и остало, неопходно је применити адекватне мере заштите, за које су од примарне важности подаци који се добијају током истраживања на терену! За разлику од осталих секција које своје активности реализују током дана, териолошка секција углавном ради ноћу, што је у складу са активношћу слепих мишева којима се секција највише и бави. За њихово хватање користе се посебне мреже, левкасте и харфаклопке. Ухваћене јединке се детерминишу, мере, прстенују и неповређене пуштају. Када год смо у могућности, користимо и ултразвучну аудиодетекцију као неинвазивни метод за истраживање распрострањења и екологије слепих мишева. Свих 30 врста слепих мишева колико је забележено на територији Србије су законом заштићене. Хватање и рад са њима могућ је искључиво у присуству обучених стручњака са дозволом. За хватање мишева, волухарица и ровчица користе се живоловке и мртволовке. Подаци о крупнијим сисарима прикупљају се посматрањем на терену, тражењем трагова, јама, измета, лешева, разговором са локалним становништвом и ловцима.
друштво данас
фотогалерија Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
16
друштво данас
Херпетолошка секција
Координатор: Богдан Јовановић Стручни сарадник: Александар Урошевић Контакт: herpetoloska@bidjosifpancic.rs Страница секције
Богдан Јовановић
17 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Херпетолошка секција се бави проучавањем гмизаваца и водоземаца. На састанцима секције се разговара о појединим групама гмизаваца и водоземаца, упознаје се са њиховом морфологијом, анатомијом, екологијом. Поред састанака, рад секције укључује и теренске активности (једнодневне и вишедневне). На теренима се прикупљају подаци о распрострањењу врста наше херпетофауне, прати бројност јединки, стабилност популација, стање станишта на којима те животиње живе... Тада чланови секције имају прилике да практично раде оно што су чули на састанцима, уче да распознају врсте, уче како да хватају и рукују животињама, како да их мере и фотографишу. Секција се залаже и за популаризацију херпетологије у ненаучној јавности.
друштво данас
фотогалерија Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
18
Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић” у прошлости...
друштво у прошлости
Велика је част, али и одговорност бити део једне приче која се темељи на тако дугој традицији, каква је традиција БИД-а „Јосиф Панчић“. Управо та традиција је била водеће светло за многе генерације БИДоваца, па и за ову нашу. Водеће светло, које нас је све терало да се на путу дугом 35 година држимо истог курса – курса љубави према природи и истраживању природе! Мењала су се времена, смењивале се генерације, а свака од њих приступала је суштини ове БИДовске приче на исти, а опет мало другачији начин, у складу са својим временом. Од свих тих генерација, остале су нам поуке, анегдоте, приче, фазони и форе које се и дан данас препричавају. О некима од њих читајте на наредним странама...
Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
20
друштво у прошлости
Проф. др Јелена Блаженчић Професор Биолошког факултета, Универзитета у Београду, сада у пензији Катедра за алгологију, микологију и лихенологију.
Пре неколико дана добих учтиву молбу од Бојане Мићић, председнице БИД-а „Јосиф Панчић“ Београд, да се, поводом обележавања 35 година рада БИД –а, као један од првих чланова, сетим неких догађања из времена када је Друштво почињало са радом. По природи сам радознала, а никада ми није било тешко да са неким поделим знање којим располажем, тако да ми је истраживачки и педагошки рад са студентима увек чинио задовољство. Један део мог ангажовања са студентима одвијао се и кроз рад у оквиру БИД-а „Јосиф Панчић“. Са „бидовцима“ сам углавном радила на припреми за рад на терену и, касније, при обради материјала који донесу. Понекад су нам се истраживачки путеви укрштали (Дурмитор, 1979), а на акцији у околини Црне Траве (1982), боравила сам неколико дана и на терену са студентима. Оно што ме је истински радовало при тим сусретима било је одушевљење са којим су ти млади људи радили озбиљан посао узорковања, конзервирања и идентификовања материјала. Радили су озбиљно и вредно немарећи за изузетно неповољне услове смештаја. Спавало се на расутој слами по поду школе чија врата нису ни покушавали да затворе, јер то није ни било могуће, или у сутерену хотела на Дурмитору. Купатила су замењена бистром водом потока, агресивна градска музика, ха-
21 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
рмонијом звукова из природе. Гледала сам ту, углавном, градску децу за коју би неко рекао да им ни на крај памети није да раде у таквим условима, и уживала у њиховој радости непосредног додира са природом, росом којом су могли да се умију, игром светлости и боја током дана и ноћима у којима су откривали и одгонетали део живота који је по дневној светлости био невидљив. Присећајући се лепих дана сардање са „бидовцима“, издвојила сам два примера који ће упечатљивије од речи описати начин на који се радило и вредност података које су студенти сакупили. Главни актери тих прича су тадашњи студенти Михајло Милић, доктор биохемијских наука који са породицом живи у Енглеској и Марина Дрндарски, угледна професорка биологије у Београду. Први пример Радња се дешава 1978. године. Место догађања: Узовница код Љубовије (западна Србија) Један од задатака који су учесници летње акције БИД-а добили, било је и сакупљање водених биљка из бара и потока око Дрине са детаљним описом станишта. Материјал су конзервирали, напарвили скице са терена и написали извештај који је потписала Каракашевић (касније Дрндарски) Марина (Сл.1 и 2).
друштво у прошлости
Други пример Радња се дешава у јануару 1980. године. Место дешавања: Острво Мљет (Хрватска) Бидовци су обишли блатине и локве на Мљету. Донели опис и цртеже локалитета са терена и тако нас обавестили о новим налазиштима биљака које смо проучавали и која до тада нису била позната. Подаци са оба ова студентска истраживања били су нам добар путоказ и информација о новим локалитетима на којима се налазе биљке које смо проучавали.
Сл. 1. Схема распореда биљака у Зминичком језеру (Пл.Сињавина, Црна Гора) коју су направили учесници летње акције БИД-а 14.VII.1979. год. (оригинал из дневника Ј. Блаженчић).
У закључку бих одговорила на питање које нам је постављено у писму које смо добили: -Шта је то чега се прво сетите када Вам неко спомене БИД Јосиф Панчић? Одговор би био: -Кошница, удружена енергија младости и искуство старијих, радост. Свим чалновима БИД-а „Јосиф Панчић“ честитам значајан јубилеј - 35 година рада, са жељом да његови чланови негују традиције студентског истраживачког рада, да својим истраживањима обогаћују своје знање, доприносе познавању природе Србије и да кроз тај рад упознају лепоте и знаменитости своје домовине. Сл. 2. Узовница , текст јули 1978.
Сл. 3. Схема локалитета на Мљету са основним подацима о нађеним харофитама и карактеристикама станишта коју је урадио Михајло Милић 13.-18.01.1980.год., учесник зимске акције БИД-а. (оригинал из дневника Ј. Блаженчић)
Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
22
друштво у прошлости
Јелка Црнобрња сада Јелка Црнобрња-Исаиловић, рођена 1962; Редовни професор на Департману за биологију и екологију ПМФ-а Универзитета у Нишу (курсеви: Еволуциона биологија, Конзервациона биологија, Екологија животиња) научни саветник Одељења за еволуциону биологију при Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Универзитета у Београду; заменик генералног секретара Европске Уније Херпетолога; члан Конзервационог Комитета Европске Уније Херпетолога; координатор европског експертског тима за процену статуса угрожености водоземаца при IUCN-у; координатор европске секције за випериде при IUCN-u; члан стручног савета за биолошку сигурност при Министарству пољопривреде Републике Србије; кћерка, супруга, мајка и тетка; Један од најсрећнијих тренутака у моме кратком адолесцентском животу био је откриће постојања БИД-а. Десило се то после досадних епизода учлањивања у Извиђаче Врачара у основној школи, Феријалце Београда у I и Младе истраживаче Палилуле у II фази средњег усмереног образовања, којом прииком сам у лето 1980. доспела и до Истраживачке станице "Петница" (тада у изградњи), где смо копали темеље за зграду, ископавали покућство из неолита, спавали под шаторима, а једино купатило била нам је речица Бања. У јесен 1980. млада професорка биологије у V београдској гимназији (тада покрштеној у Образовни центар "Др Душица Стефановић"), Сенка Мишић, упутила је мене и моју другарицу Ању Пејовић (сада Радаковић, вишег кустоса Музеја Науке и технике у Скендербеговој 60 на Дорћолу) на II спрат Филолошког факултета где је требало да потражимо (сада, на жалост почившег) асистента на предмету
23 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Кичмењаци мр Ацу Стевановића који је био "веза" за учлањивање у БИД. Записао је наше бројеве телефона и после неког времена, у позну јесен 1980, позвао нас је студент биологије Саша Маринковић, тадашњи председник БИД-а (сада научни сарадник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" у Београду), да дођемо на састанак Друштва у подрум Филолошког факултета (мислим да су састанци били средом). Сазнала сам на том првом састанку да не постоји посебна група за змије, што ме је разочарало, него само нека херпетолошка група која је обједињавала у то време и водоземце (мени тада потпуно незанимљиве) и гмизавце (змије!). И тако је почело... Иначе се моје учлањење поклопило са распадом првобитне херпетолошке групе па сам се током своје БИД-овске каријере углавном самообучавала и обучавала друге, ако изузмем одличан интензивни курс херпетолологије на својој првој истразивачкој акцији "Хомоље 1981" од стране феноменалног учитеља - колеге Еде Клетечког, студента ПМФ-а у Загребу (сада кустос Природословног музеја Хрватске у Загребу), подршку старијих колега врсних теренаца и фотографа Звонимира Франолића и Драгана Чобића на Старој планини 1983. и сталне консултације са др Георгом Џукићем са Одељења за таксономију, биогеографију и органску еволуцију (сада Одељење за еволуциону биологију) ИБИСС-а, тадашњим стручним са
друштво у прошлости
радником херпетолошке секције. Недостатак учитеља на терену показао се, у ствари, веома корисним, јер сам морала максимално да развијем своје ловачке инстинкте, рефлексе и теренску логику, а све то због амбициозне жеље да не дозволим да због недостатка старијих и искусних чланова херпетолошка група буде најгора на истраживачким акцијама које су следиле. Већ следеце године, на истраживацкој акцији "Власина 1982" успела сам да потпуно самостално нађем и уловим свог првог поскока и направим солидан фаунистички списак водоземаца и гмизаваца околине Црне Траве. Захваљујуци цланству у БИД-у од 1980. (ИВ разред средње сколе) до 1986. (те године сам дипломирала) научила сам како се планирају и изводе теренска истраживања у херпетологији и где и када се поједине врсте могу наћи. Такође, уз помоћ стручног сарадника кога сам интензивно смарала и одузимала му драгоцено време безбројним питањима и подпитањима, научила сам како се пишу извештаји и научни радови, укључујући и детаље као што је правилно цитирање литературе и организација научног рада. Непроцењиво животно искуство било ми је и председниковање БИД-ом током 1984. године, после чега сам одлучила да никада висе нећу преузимати организаторске и руководеће функције. Наравно, исту грешку направила сам још неколико пута у животу. Током 1986., 1987. и 1988, те 1993. и 1994. била сам стручни сарадник херпетолошке секције БИД-а на истраживачким акцијама на Злоту, Копаонику и Старој планини. И пре сазнања да постоји БИД била сам сигурна да ћу уписати студије Опште биологије, због опседнутости албумом "Животињско царство" чије сличице сам сакупљала од своје 6. године живота (не због чоколадица!) и огромне жеље да луњам по планинама и прашумама, али, искрено,
без БИД-а бих вероватно и ја била много мање ја, можда само још један од многобројних послушних студената који су студије завршили у року са високим просеком. Херпетолошка група је 1985. године на истраживачкој акцији "Злот 1985" на иницијативу колеге Мирослава Марковића из Беле Цркве, већ тада одличног фотографа, увела иновацију у прикупљању података - престанак убијања и депоновања у алкохол доказних примерака водоземаца и гмизаваца, што је замењено њиховим фотографисањем и записивањем основних мера на терену. Наравно, тада нам је недостајало много шта од неопходне опреме, али то је био почетак примене принципа конзервационе биологије у херпетолошким истраживањима код нас. Исти приступ примењен је и 1993. и 1994. на Старој планини.... Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
24
друштво у прошлости
Проф. др Дмитар Лакушић Шеф катедре за екологију и географију биљака Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Проф. др Павле Анђус Редован професор на катедри за општу физиологију и биофизику Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Свим старим и новим члановима БИД-а желим да честитам овај значајан датум, а актуелним члановима посебно желим да се захвалим што вашом активношћу, ентузијазмом, позитивном енергијом и лепотом, одржавате наш БИД у веома добром стању. Што се тиче мојих првих асоцијација на године проведене у БИД-у (а то је био период између давне 1985. и 1989. године) оне се своде на две речи: слобода и шанса. Слобода да сам бирам и сам радим оно што највише желим и шанса да проверим да ли је то што највише желим управо оно што ме стварно исупњава и што могу успешно да радим. И једно и друго сам искористио максимално, тако да и данас радим оно што сам тада радио у БИД-у - уживам у истраживању биљака, и у раду са бидовцима и осталим студентима Биолошког факултета.
Желим вам срећну годишњицу! Давно је било то кад сам ја као студент ходио по "шумама и горама" са члановим Друштва и то памтим као најлепши период са студија, иако сам студирао Молекуларну биологију и физиологију, смер за који се сматра (погрешно!!!) да не треба да обухвата теренску наставу!
25 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
друштво у прошлости
Снежана Вукојичић Руководилац Хербаријумске збирке Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац
Зовем се Снежана Вукојичић (девојачко презиме под којим се вероватно налазим на неким списковима БИД-а од 1987. је Станић). Радим као Руководилац Хербаријумске збирке Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац, Биолошког факултета у Београду. Мој сусрет са БИД-ом Јосиф Панчић је имао пресудан утицај на каснију будућност и каријеру. Наиме, моја прва љубав је била физиологија, а игра случаја, тј. друштво ме је наговорило да се учланим у ово Друштво и идем на акцију на Копаоник. Тадашњи председник БИД-а, Дмитар Лакушић је био мој добар друг и колега са исте године студија, тако да сам се и због њега учланила у ботаничку секцију и започела да упознајем чудесан свет биљака. Као изузетан познавалац биљног света, а поред тога најбољи вођа и организатор кога сам упознала до сада, успео је да ме заинтересује за област фитогеографије и екологије биљака. Терени су се низали једни за другима, било је довољно финансијских средстава за наше акције, а самим тим и моје знање о биљакма је сваким даном бивало све веће. Управо то је имало пресудан значај да ме након 2 године, проф. Владимир Стевановић одабере за Кустоса у Хербаријуму, у коме пре мене, у последних 50 година, није било запослених. Након тога су уследили мој магистарски и докторски рад, и ето ме данас, 25 година након мог бидовисања, на Биолошком факултету као
Руководилац, у звању Научни сарадник. Прво чега се сетим када ми неко спомене БИД су: прелепа природа, пешачења од по 30 км дневно са Мишом који нас је водио на, по нама, немогућа места, вечерње седељке уз сређивање материјала и детерминацију, ја која правим палачинке за 30 људи, а при томе останем без иједне, губљење на Мучњу и враћање у камп у 24х,купања леденом водом, заљубљивања...и још пуно тога, што не могу све овде написати. У сваком случају, најлепше успомене из протеклог периода везане зу за БИД-овске акције, као и дружење са бидовцима. Најупечатљивије ми је сећање везано за БИД-овску акцију у кањону Комарнице на Дурмитору, када смо се након страшног невремена живи вратили са терена и затекли наше шаторе изврнуте са потпуно мокрим стварима. На истој акцији смо умало одлетели у реку Комарницу, низ сипар који се покренуо, а зауставили смо се наглавачке, држећи се за по неку биљчицу, када нас је најспретнији и најспособнији од нас, наш вођа Миша Лакушић, спасао извлчећи нас канапом једног по једног. Ово су само неки од обиља доживљаја које памтим са наших акција. Надам се да ће и садашње и нове генерације БИД-оваца имати овакве, лепе доживљаје и да ће им БИД помоћи у даљем животу и каријери, као што је мени. Пуно поздрава и срећно! Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
26
друштво у прошлости
Илија Јанић Данас води мали породични посао Председник Друштва 1998.
Јако ми је драго да БИД и даље активно ради. Неке од нас живот је одвео неким другим путевима који немају баш много везе са истраживањима. Ипак, мислим да је свакоме од нас период проведен у БИД-у представљао један леп део живота и можда био пресудан за даље опредељење. Сећам се да сам се са БИД-овцима срео још у средњој школи и да сам са великим нестрпљењем чекао дан да упишем факултет и постанем и ја део тима. Члан БИД-а сам од 1997. године. Од 1998. до 2001. био сам председник Друштва. Иако сам био заиста млад, било ми је велико задовољство да радим и да се сретнем са свим тим дивним људима. Некима од њих сам и данас окружен. Прва акција коју сам ја координисао била је “Бељаница ’98”. То су стварно биле тешке, кризне године и организација теренске акције са 80 људи у трајању од две недеље била је прави подвиг! Годину дана пре те акције испекао сам занат јер сам помагао и при организацији акције на Бељаници 1997. године. Сећам се да је то било једно дуго путовање малим камионим од Суботице до Бељанице. Тим малим камионом, са нас петоро у кабини, сакупљали смо храну за акцију. Кренули смо ујутро а стигли увече. Сви учесници акције били су већ од јутра код планинарског дома и изгладнели чекали да стигне камион са храном. А у камиону, свако је имао сопствено, врло битно задужење. Једна особа је све време пута морала да придржава картоне са јајима. Неки су се бавили дегустацијом Биџине ракије, а неки наводили возача.
27 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
Те године славили смо 20 година постојања Друштва. БИД је имао просторије у подруму Филозофског факултета али је приликом реновирања исељен. Велике напоре смо улагали да се вратимо у наше просторије, али то нам није пошло за руком. Такође смо покушавали да мало средимо и дотерамо грб и лого БИД-а и урадимо нове чланске карте. Не сећам се докле смо стигли са тим послом... У сваком случају, јако много труда, времена и љубави смо улагали у БИД...
Бранко Карапанџа Данас води приватну фирму „Fauna C&M“, коју је покренуо 2010. и која се бави организовањем и реализацијом теренских биолошких истраживања. Члан Друштва од 1990. Координатор Териолошке секције (и члан Председништва): 1994-2004. Председник: 1996-1998. За БИД сам сазнао преко тадашњих (Александра Младеновић Јуца, Маријана Градинац, сада Петровић, Катарина Бајић, Срђан Сушић, Владан Савкић) и ранијих (Слободан Пузовић, Маријан Никетић) чланова који су 1990. водили Еколошку школу младих истраживача Србије за коју са се као основац ве-
друштво у прошлости
ома заинтересован за биологију пријавио и био позван. То је било искуство које је дефинитвно одредило мој даљи животни пут, јер иако сам одувек знао да желим да се бавим нечим што има везе са биологијом, тада сам стекао представу шта то стварно значи. Тада сам уједно успоставио и трајне колегијалне и пријатељске везе са људима из БИД-а и постао члан. За мене и неколико нас из генерације, кључна фигура у нашем истраживачком развоју, ментор у најбољем смислу те речи, био је Слободан Пузовић, стари БИД-овац, орнитолог, тада кустос у Природњачком музеју. Он нас је, сигурном, али лаком руком (тада то нисмо ни примећивали), провео путем од клинаца које интересује биологија до формираних истраживача-теренаца. Важну улогу у томе имао је пројекат Повратак ибиса Младих истраживача Србије и БИД-а који је под његовим руководством реализован на Обедској бари од 1993. до 1998. и на коме је професионално одрасла читава наша БИД-овска генерација. Како су моја интересовања одувек била везана за сисаре, од почетка сам се определио за териологију, иако у БИД-у већ дуже време није била активна териолошка секција. Зато је логичан корак, чим сам довољно стасао, било реактивирање Териолошке секције, која се од тада није гасила. Као највећи успех моје генерације, осим поменуог Повратка ибиса који је резултирао и зборником радова, видим успешно органозоване терене на Бељаници 1996-98, у годинама које су у Србији биле веома тешке, али и успостављање дугорочне и плодне сарадње са Научно-истраживачким друштвом студената биологије „Јосиф Панчић“ из Новог Сада и Подмлатком Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда“ из Ваљева. Највећи неуспех (мада смо, реално, и ми БИД-овци и тадашњи деканат, посебно декан Ивица Радовић и продекан Мирко Цвијан, учинили све што је било могуће), од кога се моја генера-
ција никад није опоравила, а услед чега је дошло и до пада активности БИД-а током неколико наредних година, јесте губитак просторија у подруму Филолошког факултета које је БИД од свог оснивања користио. Да резимирам, БИД је за мене имао значај не само професионалног, него и животног, међаша. У окружењу људи сличних интересовања, увек је било много лакше истрајати на путу бављења теренском биологијом (чак и када околина није имала разумевања за то), па смо заједно учећи и напредујући професионално, добили и пријатеље за цео живот (поздрав Дачи, Марку, Илији, Секули, Растку, Дикси, Марији, Банету, Игору, Срћку, Мари, Савкету...), пријатеље који могу да се стекну само пуноћом заједничког живота која се мало где тако испољава као на БИД-овским летњим теренима. Не тражећи од нас никад ништа него да будемо што бољи у томе шта радимо, а дајући нам неизмерно много, бројни стари БИД-овци (поздрав Пузи, Милану, Аци, Срлету, Јели, Кизи...) и људи са Факултета који су нас подржавали (поздрав професорима Блаженчић, Савићу, Радовићу, Цвијану, Јовановићу...) задужили су све нас, а наше је да тај дуг вратимо наредним генерацијама, дајући им барем оно што смо ми добили. Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
28
друштво у прошлости
Доцент др Анђељко Петровић Доцент на Катедри за зоологију бескичмењака и ентомологију Биолошког факултета, Универзитета у Београду активан члан ентомолошке секције у периоду 2001-2005. Ја као ентомолог се прво сетим јазавца (Meles meles) кога је убио аутомобил, а ми понели главу за музеј. Драгих успомена је јако пуно да бих издвојио само једну али укратко ћу рећи шта све можеш да научиш у БИД-у, а што иначе тешко да би научио: 1. Имела која расте на путу зове се Laserpitium siler и наравно није имела већ расковник – магијска биљка која може да отвори сваку браву и „лечи“ сијасет болести. 2. Најопасније животиње на нашим планинама су људи. 3. Орнитолошка мрежа је идеална за хватање вилинских коњица. 4. Број комбинација на које се могу спремити макароне тежи бесконачности и обрнуто је сразмеран жељи за конзумирањем истих. 5. Вероватноћа да те нападне нека од дивљих животиња (нпр. вук, медвед, змија и сл.) је минимална (практично не постоји), али зато домаће животиње (коњи, краве и пси) треба заобилазити у широком луку јер ће вероватно хтети да „се друже“ са тобом што се заврши општом бежанијом. 6. Црвендаћа (Erithacus rubecula) у митарењу не треба хватати за реп јер има тенденцију да отпадне. БИД је у многоме утицао на моје опредељење да се бавим инсектима, а и на разне сфере живота. То је једно од оних места на којима схватиш да толеранција нема алтернативу али и да је глупост безгранична. Такође, у БИД-у научиш и да онај ко сноси одговорност доноси и одлуке и да ту нема места демократији, а то је и врло важна животна лекција.
29 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
друштво у прошлости
Катарина Бјелановић Истраживач сарадник на Катедри за зоологију бескичмењака и ентомологију Биолошког факултета, Универзитета у Београду
Драги Бидовци, Пре пет година обележили смо 30 година постојања друштва БИД "Јосиф Панчић". Тада сам вршила функцију председника друштва и радо се сећам организације прославе коју смо приредили у Ботаничкој башти "Јевремовац". Изузетно ми је драго да Друштво и даље вредно ради и радујем се новом јубилеју! Члан сам БИД-а од 2002. године, а активирала сам се 2007-2008. године када сам заједно са колегама Далибором Стојановићем, Александром Кнежевићем, Борисом Новаковићем, Александром Рохаљ, Зораном Николићем, Александром Урошевићем, Луком Рубињонијем, Драганом Антићем, Сањом Ђуровић, Јеленом Јовановић, Урошем Бузуровићем, Јелисаветом Чкркић, Иваном Меденицом, Владимиром Јовановићем, Миланом Плећашем, Бранком Карапанџом организовала летњу истраживачку акцију "Јужни Кучај-Грза". Био је то велики изазов, обзиром да је Друштво имало мању паузу у раду, па је поново требало окупити чланове. Захваљујући спонзорима и многим другим добрим људима, успели смо да обезбедимо средства за десетодневно "акцијање". Било је разних анегдота и занимљивости од самог почетка, попут заборављања сто векни хлеба у аутобусу који је довезао екипу, као и многе друге које се до данашњих дана често препричавају. Једна од првих које се увек сетим је помало бизарна ситуација која се десила на Доњем језеру Грзе. Наиме, док је колега из Хидробиолошке секције облачио ронилачко одело и припремао се за зарон не би ли узо-
ковао фауну дна (о да, били смо врло амбициозни :)), скупила се неколицина радозналих мештана и чудила се "свемирцу" на обали њиховог језера. Како би разјаснили ово чудо невиђено, упитали су једног нашег колегу шта се ту заправо десило. Он је потпуно озбиљан одговорио: "Ма удавио се човек, па га траже". Тако се пронела вест по селу о дављенику са Грзе. Неколико дана касније, мештане смо једва убедили да се ради о несланој шали. Од тог догађаја, колеги је било забрањено да комуницира са локалним становништвом, а нарочито да одговара на питање: "А шта ви то децо радите?". Сигурна сам да ћете најлепше дане студирања везивати за време проведено на терену са колегама, на тзв. "бидовским" акцијама. Студије су конципиране тако да је све мање теренске наставе, а БИД вам управо може надокнадити време које је требало да проведете на терену. Искуство које сам стекла на терену заједно са члановима Хидробиолошке секције за мене је непроцењиво. Олакшало ми је да током докторских студија ефикасно обавим своја истраживања. Мој савет је да не оклевате и придружите се друштву и барем једној од секција. И верујте ми, научићете много и доживети пуно лепих тренутака. Будите радознали, вредни и увек спремни за акцију! Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
30
уместо закључка
Dies diem docet! Поводом обележавања јубилеја, уприличили смо 8. новембра 2013. године малу прославу на којој су се срели стари пријатељи, учитељи и њихови ђаци, стара гарда и неки нови клинци... Уживали смо у вечери пуној емоција, поноса, осмеха, успомена и савета. Дружили смо се и славили смо! Колико смо у свему томе уживали, најбоље ће рећи слике које следе... Међутим, прича ту није готова, јер ова прича, заправо, ни нема краја...
31 Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”
уместо закључка