Revijalni + informator by Часопис Симбиоза

СИМБИОЗА Петровић Невена

Вукојичић Александра

Пајић Тања

Гајић Марија

Ревијални број, мај 2013. Лист студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Уредник Радојевић Душан Биологија, IV семестар

Редакција Вукојичић Александра Молекуларна биологија и физиологија, мастер

Станисављевић Сузана

Ђоковић Весна

Вулетић Ана

Илић Лена

Стојановић Марко Екологија, VI семестар

Петровић Невена

Молекуларна биологија и физиологија, мастер

Петровић Бојан

Молекуларна биологија и физиологија, IV година

Спасојевић Милена Биологија, IV семестар

Пајић Тања

Биологија, апсолвент

Спасојевић Милена

Павловић Наташа

Стојановић Марко

Ђурић Петар

Гајић Марија Биологија, VIII семестар

Бошковић Ана

Биологија, апсолвент

Илић Лена Биологија, II семестар

Павловић Наташа Биологија, IV семестар

Ђурић Петар Молекуларна биологија и физиологија, II семестар

Вулетић Ана

Радојевић Душан

Петровић Бојан

Фотографија са насловне стране: © Dirk Luchtman 2011

Екологија, VIII семестар

Станисављевић Сузана Молекуларна биологија и физиологија, VIII семестар

Васовић Марија Екологија, IV семестар

Ђоковић Весна

Молекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Живановић Јелена

Биологија, апсолвент

Сарадници Новаковић Милица Спасојевић Тамара Васић Светлана Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com Штампа Alta Nova d.o.o.

Редакција Симбиозе и Марина ентомолошка мрежа :)

Угриновачки пут 16а Земун, Србија

Садржај Информатор Биолошког факултета Основе академске студије

8 20

Тест са прошлогодишњег пријемног испита

23-24 Brucosh vulgaris

Студентске организације

Студентски парламент, ССБФ и Спортско друштво Биолошког факултета

Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић”

Први број HOMEBLOCK ГЕНИ Историја микроскопије Мет Ридли - Геном

25 26 27

Други број

28 29 31 32

Градски пејзаж Биодиверзитет

Трећи број

Студентски трг

Леска

Оригами

Џиновске медузе

33 35

Четврти број Клонирање сисара

Пети број

39 40 41

Пропадосмо у пропас! Апсолвентска песма Феромони Шта ће покретати сутра?!

Шести број Бео зоо врт Интернет у сврси науке

Седми број

50 51-52 53 55 57 58

36 37

Фрактали

Упис на мастер студије и студирање по старом

Биологија се бави уметничким делима

Како до праксе?

Путопис

Не тако обичне животиње

Социјална интелигенција

Близанци

43 44 45 47 48 49

Предатор у блаженом трансу Писаћу ти радиоактивна писма

Уводна реч Фантастичан свет информација биолошке заједнице вам је пред очима. Симбиоза је часопис студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Покренут је 2010. године од стране студентског Парламента Биолошког факултета, са циљем да промовише Биолошки факултет и активности у којима учествују студенти Биолошког факултета. Такође часопис поклања велику пажњу науци и новим научним достигнућима из области биологије. Прва два броја је уређивала Милекић Тијана, студенткиња модула екологија и заштита животне средине. Она је заједно са неколицином колега у жељи да побољша комуникацију између студената различитих модула са циљем размене искуства и знања поставила темељ Симбиозе. У редакцији која је спремила први број, било је десеторо чланова. Поред Тијане у реализацији првог броја учествовали су и: Бојан Петровић, Стефан Прековић, Никола Сматлик, Слађа Шимрак, Марија Ненадић, Ана Вулетић, Николина Драгојевић, Стефан Стошић и Јована Пантовић. За сваки следећи број текстове је писало све више студената. Данас редакцију Симбиозе чини седамнаест студената.

Трећи и четврти број је уређивала Вулетић Ана, студенткиња модула екологија и заштита животне средине. Четврти број је објављен у зимском семестру 2011/2012. Наредних неколико месеци часопис није излазио, до октобра 2012. када смо објавили пети број. Променили смо дизајн часописа, али рубрикама, које је још Тијана са колегама у првом броју креирала, остали смо доследни у већој мери. Отворен је налог на сајту issuu.com где објављујемо часопис, с обзиром да и даље излази само у електронској форми. Садашњу редакцију чине: Илић Лена, Вукојичић Александра, Стојановић Марко, Петровић Невена, Петровић Бојан, Ђоковић Весна, Спасојевић Милена, Пајић Тања, Гајић Марија, Бошковић Ана, Павловић Наташа, Ђурић Петар, Вулетић Ана, Станисављевић Сузана, Васовић Марија и Живановић Јелена. 11. марта је објављен седми број. Ово је први број Симбиозе који ће доживети штампано издање (надамо се да ће их бити још пуно), а у оквиру којег ћете наћи одабране текстове из свих до сада објављених бројева. У овом броју се налази и информатор који је

Студентски сајт и форум Сајт студената Биолошког факултета се налази на адреси: http://biolozi.bio.bg.ac.rs/ Уколико желите налог на сајту како бисте могли да постављате вести, обратите се администратору на e-mail: sajt.studenata@gmail.com Још увек нису све опције урађене, али временом ће бити дорађене. Исто то важи и са опцијом Библиотека у коју ће се додавати презентације, скрипте и испита питања.

Од 28. марта је у употреби форум на новом сајту студената БФ-а, што је јако битно за студенте старијих генерација који користе форум на биолози.нет, али и за све остале пошто је форум апдејтован са новим информацијама. Молимо Вас да се региструјете (наравно, ко има намеру да га користи). Надамо се да ће Вам се свидети. http://biolozi.bio.bg.ac.rs/forum Администратор

намењен будућим студентима Биолошког факултета са свим неопходним информацијама, као и тест са прошлогодишњег пријемног испита. На страници студентског сајта: http://biolozi.bio.bg.ac.rs/index.php/s tudentska-tela-menu/studentski-parlament-menu/izdavacka-delatnostmenu можете погледати све бројеве Симбиозе и прочитати текстове који нису у оквиру овог броја. Сви заинтересовани студенти (и будуће колеге) нам се могу придружити у креирању часописа. Наша адреса је: casopis.simbioza@gmail.com Испред редакције захваљујем се Биолошком факултету и Студентском парламенту што су нам омогућили штампање овог ревијалног броја.

Уживајте у читању наше и ваше Симбиозе. Срдачан поздрав, Радојевић Душан Главни и одговорни уредник

Студентске организације У складу са модернизацијом и реформом наставно-научног процеса, на факултету се одвија врло интензиван и развијен студентски живот кроз Студентски парламент и бројне студентске организације које делују на Факултету. На Факултету делују студентске организације које ће Биолошки факултет и даље, у складу са финансијским могућностима, помагати и то:

постоји и данас. Активност је добровољна, уз подршку наставника и сарадника са Факултета. Рад је базиран углавном на оне активности којих нема у довољној мери у редовном наставном процесу. Тежиште је на теренском раду, који обезбеђује потврђивање стеченог знања и лакше стицање новог. Друштво није искључиво оријентисано на студенте биологије.

Студентско биолошко друштво – БИД Савез студената Биолошког факултета – ССБИФ Спортско друштво Биолошког факултета

Савез студената

Студентски парламент Студентски парламент Биолошког факултета је орган преко којег студенти остварују своја права и штите своје интересе на Факултету. Парламент се састоји од 21ог члана, од којих су 15 чланови изабрани представници сваке генерације студената основних и мастер академских студија на Факултету ((4+1)х 3=15), а 6 чланова се бирају као представници свих студената Факултета. Право да бирају и буду бирани имају сви студенти Биолошког факултета. У циљу остваривања интереса студената Биолошког факултета, Парламент остварује сарадњу са другим органима Факултета и Униврезитета у Београду, са надлежним министарствима, другим државним органима и организацијама и органима локалне и градске управе, даје мишљење и предлоге надлежним органима у вези са питањима која су од интереса за рад Факултета и високог образовања. Парламент сарађује са другим студентским организацијама и удружењима у земљи и иностранству. Парламент заступа Председник Парламента. Студентски парламент је у досадашњем раду са студентима, подигао ниво обавештавања студената на виши степен, првенствено путем сајта студената Биолошког факултета, сајта Студентског парламента Биолошког факултета као и путем часописа „Симбиоза“. У сарадњи са Биолошким факултетом Студентски парламент низ година организује „Сајам науке“, традиционалну манифестацију која студентима Биолошког факултета пружа могућност волонтирања у лабораторијама при Институтима у Београду. Такође, оно што је најважније, чланови Студентског парламента су у току сваког дана доступни свим студентима за сваку недоумицу или проблем који имају.

Биолошко-истраживачко друштво Друштва студената биологије, у разним организационим облицима, постоје од 1955. године, када је основано Истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић“. 1966. је основан Клуб студената биологије, а 1978. Биолошко-истраживачки клуб „Јосиф Панчић“, који касније прераста у друштво, а

Савез студената Биолошког факултета је удружење студената овог факултета и пуноправни члан Савеза студената Београда. Савез је добровољно, непрофитно удружење студената Биолошког факултета, основано на неодређено време. Области деловања ССБИФ су побољшање студентског стандарда и услова студирања. За кратко време свог постојања Савез студената Биолошког факултета је омогућио студентима да бесплатно похађају часове страних језика, што им је сходно струци за коју су се определили есенцијално. Такође, постоји још низ едукативних активности у којима студенти могу да учествују, као на пример, курс прве помоћи или почетни курс опште и органске хемије. У склопу Савеза у току је формирање пројектних тимова и тимова који ће организовати хуманитарне акције.

Лого Савеза студената Биолошког факултета

Спортско друштво Спортско друштво Биолошког факултета је организација основана ради обављања активности студената у области универзитетског спорта. Спортско друштво бави развојем спорта на факултету и обезбеђивањем услова за бављење спортом. Спортско друштво Биолошког факултета је члан Заједнице организација студената природних наука. Све студентске организације Биолошког факултета међусобно су повезане и делају као једно велико студентско тело Факултета и примарно постоје како због заштите студентских интереса и права тако и због повезивања свих студената и формирања нормалног окружења за студенте у коме има места и за студирање и за дружење. Председник Студентског парламента Биолошког факултета

Милица Новаковић

Биолошко истраживачко друштво ,,Јосиф Панчић” © Антић Драган

”Своје потенцијале и истраживачке способности, студенти при Биолошком факултету у Београду, могу применити у бројним секцијама које су обједињене у Биолошком истраживачком друштву ,,Јосиф Панчић”. Биолошко истраживачко друштво “Јосиф Панчић” (БИД) је најстарије студентско друштво на нашем факултету. Друштво је основано 26.04.1978. године од стране тадашњих студената Биолошког факултета. БИД данас има преко 100 чланова и функционише кроз девет секција: флористичка, миколошка, териолошка, ентомолошка, херпетолошка, орнитолошка, хидробиолшка, биоспелеолошка и лихенолошка. Чланови ових секција су укључени у бројне активности које подразумевају теренски рад, који је неизоставни део васпитно-образовног процеса у настави биологије за сваког студента и доприноси проучавању биодиверзитета наше земље и стручном оспособљавању и усавршавању будућих научних кадрова. Терени се организују сваке године и подразумевају како једнодневне, који се одрађују у току школске године, тако и вишедневне терене током лета, након јунског рока, који могу трајати и до две недеље.” Овако је у првом броју Симбиозе Милица Ненадић представила Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“. Од тада до данас Друштво је прешло дугачак пут. Те школске 2009/2010. години оджана су бројна предавања, као на пример предавања Александра Ћетковића „Праћење стања дивљих пчела у Србији“ и Владимира Јовановића „Диносауруси у савременом добу“. Организовани су бројни једнодневни терени, као и два вишедневна терена на територији реке Грзe. Извод из текста Ђ. Васиљевића „Грза“ који следи приказује део атмосфере на Грзи у периоду од 2008. до 2010. године. „Неколико ентузијаста пронашло је малу зараван

испод дома и ту се настанило са својим шаторима. Сам дом је стара оронула зграда са десетак соба, трпезаријом, кухињом, тоалетом и два туша. Поред тога што повремено угости планинаре и истраживаче, дом је, на опште одушевљење чланова Друштва, био и стално пребивалиште за неколико слепих мишева и пухова. Причало се чак и о једном повећем смуку. Ипак, колико год хладан, прашњав и оронуо, дом је имао неки свој јединствени шарм и није га било тешко заволети. Нарочито због огромне терасе која у поподневним сатима, кад сунце крене да залази, представља идеално место за одмор и опуштање.“ Након Грзе уследиле су Борања и Милешевка ... „Упркос свим прогнозама, киша није падала док смо били на терену. Неочекивано разведравање и отопљавање, на опште задовољство, пожурили смо да што боље искористимо. Све секције су кренуле, свака на своју страну у обилазак терена, потрагу за занимљивим локалитетима, сакупљање узорака... Хидробиолози су се спуштали до Радаљског језера и Дрине, ботаничари су обилазили околне ливаде и шуме, биоспелеолози и териолози пећине, а ентомолози су поставили разнобојне клопке и са кечерима летели по околним ливадама. Као и сваки пут до сада, нисмо на терен кренули сами. Наши стручни сарадници, махом асистенти и докторанти на Биолошком факултету, поново су кренули са нама, одавали нам „тајне заната“ на терену, дружили се са нама. Домар Маки нам је несебично помагао, што у кухињи (јер његовом умећу нико од нас није ни пришао), што у сналажењу по планини, налажењу пречица, скривених поточића, пећина...“ „За први од два летња терена избор је пао на кањон Милешевке. Такав избор није направљен случајно. Надморска висина у распону од 1200 до преко 1500м чини да је крај јула идеалан за истраживање тог подручја, поготово вегетације. Преко 30 чланова друштва у село Милошев До стигло је 19. јула касно поподне. Били смо смештени у просторијама Основне школе „Свети Сава“, чије две ушионице смо користили као спаваонице. У дворишту школе поставили смо и неколико шатора, али је само неколицина храбријих заиста и спавала у њима јер ноћу је у Милошевом Долу изузетно хладно. То прво поподне протекло је у распакивању, припремању хране, сређивању кампа, дружењу, а права акција наступа сутрадан. Очекивали смо да ће планина Јадовник бити лепа и занимљива, али оно што смо затекли нисмо могли ни да сањамо. Предивне и изузетно богате планинске ливаде, прастаре шуме јела, изузетни камењари... Све шаролико и богато врстама, све неистражено! А тек кањон.Довољно дубок да ни ГПС не може да ухвати сигнал. Река Милешевка ледена и пуна пастрмки. Трагови медведа и шакала које смо виђали у блату поред воде. И константно присуство белоглавих супова који нам круже високо изнад глава. Већ првог дана смо се заљубили у Јадовник и Милешевку. Чак ни врло чудне временске прилике, смењивање кише и ветра са сун-

цем на мање-више сваких пола сата, нису могле да покваре утисак. Наредних седам дана трудили смо се да обиђемо што већи део подручја и пронађемо што различитије локалитете и екосистеме који ће бити предмет даљих детаљнијих истраживања. Тих седам дана пролетело нам је као пљесак дланом о длан.“ Други терен у кањону реке Милешевке је био прилично посећен како су се „бидовцима“ придружили студенти географије, психологије, историје уметности и шумарства. Права дружина младих ентузијаста! Како је цео тај терен изгледао у очима ових људи, испричао нам је Никола Планојевић. „Рад обе секције ми је био веома интересантан и пошто смо се сви већ добро познавали, нисам се устручавао да им поставим разна питања, на која су они увек детаљно и радо одговарали. Тако сам са ботаничарима упознао нетакнуту природу врха планине Јадовник, где сам од вође секције Ђорђа Васиљевића научио да разликујем одређене биљке, њихове морфолошке целне и таксономске карактере, као и њихова својства и употребу у народној медицини, кулинарству и фармакологији. Мојој срећи није било краја када сам сазнао да следећег дана имам прилику да идем са териолозима у пећини на планини Ћетаница да ловим слепе мишеве (односно љиљке, како им је стручни назив). Ту част нам је омогућила Јелена Јовановић, која је једна од малобројних људи у Србји који су квалификовани за хватање и детерминацију тих фасцинантних створења. Од ње смо научили како да поставимо мрежу за лов, како да поступамо са њима, како да им детерминишемо врсту и који су им основни таксономски карактери. Тих пет сати које са провео са њима у пећини ћу памтити као једно од најлепших искустава у животу, не само зато што сам научио многе ствари које нисам ни знао да ме занимају, већ зато што сам имао прилике да радим нешто што никад не бих: да у рукама држим великог потковичара (Rhinolophus ferumequinum).” Од првог броја Симбиозе БИД је организовао и две изложбе фотографија са теренских акција. Обе изложбе, „Панчићев еден“ (2010.) и „Природа вас посматра“ (2012), су премијерно приказане у Студентском културном центру Београд. Изложба „Природа вас посматра“ је након тога сасвим случајно добила придев „путујућа“. Преко СКЦ-а, Завода за заштиту природе Србије и Истраживачке станице Петница део изложбе је доспео и до Националног парка „Тара“. Пре пар дана имали смо прилику и да будемо гости Центра за посетиоце НП Тара у Бајиној Башти и присуствујемо отварању наше путујуће изложбе, разговарамо о Тари и будућој сарадњи... Оно што нам сада предстоји је да дочекамо и прославимо 35 година Друштва, планирамо будуће терене, активности и наставимо ово лепо дружење кроз истраживање природе.

Спасојевић Тамара

спортске вести

...од 2010. са вама

џиновске медузе градски пејзаж

Савез студената

еколошки магазин

оригами

да ли сте знали... интернет

ИЗЛОЖБЕ

у сврси интервју са: науке

Супернатурал

Институти

wwf календар догађаја

леска

БИД

дан истраживача

студенти

сајам науке

Приматијада

извештај студентског парламента

вести

симбиоза ноћ истраживача

студентски трг

Brucosh vulgaris фрактали биодиверзитет

зоо врт

орах

наука и прикљученија календар мастер студије студентске праксе путописи плакати близанци

Заштитијада

историја микроскопије

ботаничка башта подводна путовања

Универзитет у Београду Биолошки факултет

катедре

студенти

информатор

пријемни испит

предмети

ИНФОРМАТОР

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

ИНФОРМАТОР ЗА БУДУЋЕ СТУДЕНТЕ

Београд, 2013.

Реч декана

ЧЕКАЈУЋИ ЗГРАДУ БИОЛОШКИ 160 ГОДИНА Ове године Биолошки факултет Универзитета у Београду обележава 160 година постојања, а ове школске године навршава се и 40 година од оснивања студијског програма Молекуларна биологија и физиологија и 15 година од оснивања студијског програма Екологија и заштита животне средине. Иако је Биолошки факултет формално један од најмлађих факултета Универзитета у Београду, високошколско образовања из биологије у Србији има веома дугу традицију. Његове основе, а тиме и основе Биолошког факултета, постављене су још 1838. године, оснивањем Лицеја у Крагујевцу, односно 1853. године Устројенијем Књажевско-Србског лицеја у Београду, на коме су се у оквиру Јестествословнотехничког оделенија наука, поред осталих дисциплина, изучавале и ботаника и зоологија. Прерастањем Лицеја у Велику школу 1863. године, универзитетска настава из биологије се најпре одвија на Техничком факултету, а од 1873. године на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета, у оквиру Ботаничког и Зоолошког завода и Физиолошког кабинета. У том периоду оснива се Ботаничка башта, најпре на обали Дунава, а 1889. године на данашњој локацији, на имању које Краљ Милан Обреновић поклања Великој школи, како би се по његовим речима «омладина ботаници учила». 1898. године Ботанички завод, данас Институт за ботанику, сели се у Ботаничку башту, где се и данас налази. После другог светског рата, 1947. године, Природно-математички одсек Филозофског факултета постаје самосталан Природноматематички факултет, а Ботанички завод са Ботаничком баштом, Зоолошки завод и Физиолошки завод са својим Катедрама постају организационе јединице Одсека за биолошке науке. Почетком седамдесетих година Заводи се трансформишу у Инстутуте, сваки са неколико катедри и оваква организација, са малим изменама, одржала се до данашњих дана. 1988. године Природно-математички факултет се трансформише у Природно-математичке факултете, тако да 1990. године Одсек за биолошке науке постаје Биолошки факултет. Најзад, 1995. године Биолошки факултет, као и други факултети у оквиру заједнице Природно-математичких факултета, постаје самосталан факултет у оквиру Универзитета у Београду.

Школске 1972/73. године у Институту за физиологију и биохемију почиње дуго и студиозно припремана настава на новој студијској групи Молекуларна биологија и физиологија, чијим се оснивањем Биолошки факулет, први на нашим просторима, укључује у нове правце развоја биологије у свету. Крајем осамдесетих година на Факултету се оснива студијска група Професор биологије и хемије, која након гашења Више педагошке школе у Београду 1984. године образује професоре двопредметне наставе за основне школе све до реформе наставних програма 2007. године. Средином деведесетих године, сагледавајући потребу за специфичним профилом биолога који би се бавили све акуелнијим проблемима заштите животне средине, Факултет конципира студијску групу Екологија и заштита животне средине, која почиње наставу у школској 1997/98. години. Концепт усмеравања студената ка биологији, настави биологије, молекуларној биологији и физиологији и екологији и заштити животне средине задржан је и у новим, реформисаним наставним плановима Биолошког факултета на основним академским студијама Биологија (кроз усмеравајуће модуле), као и кроз одвојене студијске програме на мастер и докторским студијама. Током дуге историје Биолошког факултета великани биологије, попут Јосифа Панчића, Ивана Ђаје, Синише Станковића, Живојина Ђорђевића, Стевана Јаковљевића и многих других, дали су огроман допринос развоју биологије у Србији и њеној трансформацији у перспективну мултидисциплинарну науку каква је она данас. На темељима њихових изванредних педагошких, стручних и научних достигнућа и високих моралних вредности школовала се плејада угледних биолога, који су били оснивачи научних школа, декани факултета (Филозофског и Природноматематичког), ректори Универзитета у Београду и чланови и председници Српске академије наука и уметности. Биолошки факултет и његови професори веома су заслужни и за развој наставе биологије на другим Универзитетима у Србији. Данас је Биолошки факултет Универзитета у Београду, са својих 150 наставника, сарадника и истраживача и преко 1600 студената, највећа високошколска установа биолошких наука у Србији и један

ФАКУЛТЕТ ОБЕЛЕЖАВА ПОСТОЈАЊА од најзначајнијих носилаца биолошких истраживања у земљи. Наставници и сраданици који се активно баве научно-истраживачким радом, као и добро опремељене лабораторије и истраживачки центри, пружају студентима не само најсавременија биолошка знања, већ и широко поље научно-истраживачког усмеравања од самог почетка студија. Осим тога, кроз сарадњу са бројним научним институтима и сродним факултетима, како у извођењу наставе тако и у научно-истраживачком раду, Факултет им омогућава стицање истраживачког искуства и израду доктората из практично свих области биологије, што је велика предност у односу на друге универзитетске центре у земљи. Због тога није ни чудо што је диплома Биолошког факултета у Београду призната свуда у свету и што наши студенти успешно настављају студије или се баве научним истраживањима на најпознатијим универзитетима и научним центрима широм Европе, Америке, Канаде, Аустралије итд. Тиме се Биолошки факултет посебно поноси. Факултет ће током целе 2013. године различитим активностима обележити своје јубилеје, а централна прослава ће се одржати на Дан факултета 28. септембра 2013. Овом приликом најављујемо циклус научно-популарних предавања под називом „Година јубилеја Биолошког факултета“ који ће се одржати у Коларчевој задужбини током марта и септембра ове године и мини симпозујум „Redox Regulation from Chemistry to Molecular Biology“ који ће се одржати 21. марта у Ректорату Универзитета у Београду. Симпозујум је посвећен нашем професору Војиславу Петровићу, некадашњем ректору Универзитета у Београду. На крају рецимо и то да Биолошки факултет, иако је један од највећих и најперспективнијих факултета природно-математичке групације, који је веома много допринео да се Универзитет у Београду нађе на листи 500 најбољих универзитета у свету, још увек нема своју зграду. Уколико наша држава жели да компетентно решава веома актуелне проблеме исхране и здравља нације, очувања биодиверзитета и заштите животне средине, један од основних услова је да коначно реши проблем зграде Биолошког факултета и омогући школовање биолога на начин примерен потребама 21. века!

Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић, декан Биолошког факултета

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД, Студентски трг 16. тел: 011/2635-627 факс: 011/2636-163 ел-пошта: ssluzba@bio.bg.ac.rs Интернет адреса: www.bio.bg.ac.rs

Универзитет у Београду Биолошки факултет уписаће у прву годину основних академских студија школске 2013/2014 године у укупно 230 студената и то:

Студијски програм: БИОЛОГИЈА БРОЈ СТУДЕНАТА: 230 (160 на терет буџета и 70 самофинансирајућих) модул: БИОЛОГИЈА (85 на терет буџета и 25 самофинансирајућих) модул: МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА (45 на терет буџета и 35 самофинансирајућих) модул: ЕКОЛОГИЈА (30 на терет буџета и 10 самофинансирајућих)

Пријаве за упис могу да поднесу лица која су завршила средњу школу у четворогодишњем трајању. Кандидати полажу пријемни испит из Биологије. Питања за пријемни испит састављена су искључиво према плану и програму биологије за сва четири разреда гимназије природно-математичког смера. Кандидати који су, током 3. или 4. разреда средње школе, на републичким такмичењима у организацији републичког Министарства просвете, науке и технолошког развоја или на међународним такмичењима из Биологије освојили 1., 2. или 3. место добијају максимални број поена на пријемном испиту без полагања истог. Редослед кандидата, на јединственој ранг листи, утврђује се на основу општег успеха у средњем образовању (максимално 40 бодова) и резултата постигнутог на пријемном испиту (максимално 60 бодова).

Школарина за самофинансирајуће студенте износи 80.000,00 динара годишње за држављане Србије, односно 2.500 Евра за стране држављане. Сви други услови конкурисања, уписа, рангирања, упис страних студената, приговора, итд., биће усклађени са општим одредбама заједничког конкурса и Статутом и одредбама Факултета. Кандидати приликом пријаве на конкурс треба да предају: 1. ПРИЈАВНИ ЛИСТ; 2. ОРИГИНАЛНА ДОКУМЕНТА на увид; 3. ФОТОКОПИЈЕ (не морају да буду оверене): – сведочанства сва четири разреда завршене средње школе – диплому о положеном завршном, односно матурском испиту – извод из матичне књиге рођених 4. ДОКАЗ О УПЛАТИ НАКНАДЕ за полагање пријемног испита (уплате се врше на жиро рачун Биолошког факултета: 840-1814666-61)

БИОЛОГИЈА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Студијски програм основних академских студија Биологија је четворогодишњи академски програм у обиму од 240 ЕСПБ, намењен образовању и оспособљавању студената за стручни и научни рад у области биологије. По завршетку студијског програма Биологија студенти стичу академски назив Дипломирани биолог и имају знања и вештине неопходне за рад у свим делатностима у којима се примењују знања из биологије. Студије су организоване у складу са препорукама Универзитета у Београду које се ослањају на следеће Болоњске принципе: растерећене програме, једносеместралне предмете, и оптерећење студената у оквиру 40-то часовне радне недеље изражено кроз ЕСПБ. Студијски програм има модуле Биологија, Молекуларна биологија и физиологија и Екологија, а састоји се од заједничких општеобразовних, теоријско-методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних предмета који обезбеђују потребно знање из биологије као целине, предмета специфичних за поједине модуле и изборних предмета заједничких за све студенте. Међу изборним предметима понуђени су и посебни стручноапликативни предмети за специјализовано тржиште рада. Студијски програм дозвољава студентима мобилност између модула, чиме је обезбеђена проходност ка жељеном програму мастер академских студија. Постоји висок степен подударности програма основних студија биологије између факултета у Србији који је постигнут међусобном сарадњом у оквиру ТЕМПУС пројекта (JEP 40094-2005 — Higher Education Reform of Biological Sciences), што омогућава и мобилност на националном нивоу.

Студијски програм се изводи кроз различите облике теоријске и практичне наставе (предавања, вежбе, лабораторијске вежбе) теренски рад, семинаре, стручно-истраживачке пројекте, колоквијуме, испите. Програмом није предвиђена израда завршног рада. Полагањем последњег испита студент стиче права која Закон предвиђа за завршене основне академске студије.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм основних академских студија БИОЛОГИЈА

Модул: БИОЛОГИЈА ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ Ред. Бр.

Сем.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40

1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8

Назив Општа хемија Основи биологије ћелија и ткива Алгологија Анатомија и морфологија бескичмењака Физика Биостатистика Органска хемија Анатомија и морфологија биљака Систематика и филогенија бескичмењака Изборни блок 1 Општа физиологија Анатомија и морфологија хордата Микологија Динамичка биохемија Изборни блок 2 Развиће животиња Физиологија животиња Систематика и филогенија биљака Основи молекуларне биологије Изборни блок 3 Генетика Физиологија биљака Упоредна ембриологија животиња Систематика и филогенија хордата Изборни блок 4 Микробиологија Биохемијска и молекуларна систематика биљака Понашање животиња Човек и животна средина Изборни блок 5 Основи еволуционе биологије Екологија биљака Екологија животиња Ендокринологија Изборни блок 6 Физиологија растења и развића биљака Биогеографија Педобиологија Принципи молекуларне и фенотипске еволуције Изборни блок 7

ЕСПБ 6 7 5 7 5 5 6 7 7 5 6 7 5 7 5 7 6 7 6 4 7 7 5 7 5 7 5 5 6 6 7 7 7 6 5 5 7 5 6 5

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ Ред. Бр.

Изб. блок

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

Назив Биоматематика Историја ботанике Протозоологија Физичка хемија Философија природних наука Биологија ракова Биофизичке основе опште физиологије Виши курс биологије ћелија Енглески језик 1 Ентомологија Животне заједнице слатководних бескичмењака Зоологија водених бескичмењака са практикумом Стручно-истраживачки пројекат Хистологија органских система Цитологија и хистологија биљака

ЕСПБ 5 5 5 5 5 5 6 5 5 5 5 5 3 6 5

Ред. Бр.

Изб. блок

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

Назив Алголошки практикум Биологија пчела са пчеларством Експерименталне методе у микологији Енглески језик 2 Ентомолошки практикум Јестиве и лековите гљиве Основи геологије Стручно-истраживачки пројекат Улога гљива у биодеградацији Виши курс хистологије Ембриологија човека Ензимологија Основи хемоекологије животиња Педологија Секундарни метаболити биљака Стручно-истраживачки пројекат Упоредна ембриологија животиња Форензичка ентомологија Биологија старења Генетика развића Екологија гљива Експерименталне методе у физиологији биљака Етноботаника и фитохемија Молекуларна биологија прокариота Стручно-истраживачки пројекат Увод у ихтиологију Фотосинтеза Екологија човека са урбаном екологијом Имунобиологија Микробиолошки практикум Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију Неуробиологија Основи екологије микроорганизама Стручно-истраживачки пројекат Генетика и екологија еволуционих процеса Еволуциона генетика човека Ембриологија цветница Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва Микробиологија вода Микробиологија земљишта Основи медицинске генетике Стручно-истраживачки пројекат Основи системске биофизике Примењена ентомологија Симбиоза биљака и гљива Теренски практикум 1 Хидроекологија Мониторинг систем и биоиндикатори

ЕСПБ 4 4 4 4 4 4 4 3 4 5 5 5 5 4 5 3 5 5 6 6 6 6 6 6 3 6 6 4 6 5 5 6 5 3 5 5 5 5 5 5 5 3 6 5 5 4 6 4

Модул: ЕКОЛОГИЈА ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ Ред. Бр.

Сем.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42

1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8 8

Назив Општа хемија Основи биологије ћелија и ткива Алгологија Анатомија и морфологија бескичмењака Физика Биостатистика Органска хемија Анатомија и морфологија биљака Систематика и филогенија бескичмењака Изборни блок 1 Општа физиологија Анатомија и морфологија хордата Микологија Основи биохемије и молекуларне биологије Изборни блок 2 Развиће животиња Физиологија животиња Систематика и филогенија биљака Физичка географија Изборни блок 3 Генетика Физиологија биљака Основи екологије Систематика и филогенија хордата Изборни блок 4 Микробиологија Екологија биљака са екофизиологијом Загађивање и заштита животне средине Општа екологија животиња Изборни блок 5 Основи еволуционе биологије Популациона екологија животиња Екологија вегетације Екологија човека са урбаном екологијом Педологија Изборни блок 6 Мониторинг систем и биоиндикатори Биогеографија Педобиологија Теренски практикум 1 Изборни блок 7 Хидроекологија

ЕСПБ 6 7 5 7 5 5 6 7 7 5 6 7 5 7 5 7 6 7 6 4 7 7 5 7 5 7 6 4 6 6 7 4 5 4 4 5 4 7 5 4 5 6

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ Ред. Бр.

Изб. блок

1 2 3 4 1 2 3 4 5 6 7 8

1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2

Назив Биоматематика Историја ботанике Протозоологија Философија природних наука Биологија ракова Виши курс биологије ћелија Енглески језик 1 Ентомологија Животне заједнице слатководних бескичмењака Зоологија водених бескичмењака са практикумом Стручно-истраживачки пројекат Цитологија и хистологија биљака

ЕСПБ 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 3 5

Ред. Бр.

Изб. блок

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

Назив Алголошки практикум Биологија пчела са пчеларством Експерименталне методе у микологији Енглески језик 2 Ентомолошки практикум Јестиве и лековите гљиве Основи геологије Стручно-истраживачки пројекат Улога гљива у биодеградацији Виши курс хистологије Ембриологија човека Ензимологија Основи хемоекологије животиња Секундарни метаболити биљака Стручно-истраживачки пројекат Форензичка ентомологија Биологија старења Генетика развића Екологија гљива Експерименталне методе у физиологији биљака Етноботаника и фитохемија Молекуларна биологија прокариота Стручно-истраживачки пројекат Увод у ихтиологију Фотосинтеза Микробиолошки практикум Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију Основи екологије микроорганизама Стручно-истраживачки пројекат Генетика и екологија еволуционих процеса Еволуциона генетика човека Ембриологија цветница Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва Микробиологија вода Микробиологија земљишта Основи медицинске генетике Стручно-истраживачки пројекат Примењена ентомологија Симбиоза биљака и гљива

ЕСПБ 4 4 4 4 4 4 4 3 4 5 5 5 5 5 3 5 6 6 6 6 6 6 3 6 6 5 5 5 3 5 5 5 5 5 5 5 3 5 5

Модул: МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ Ред. Бр.

Сем.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 6 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8

Назив Општа хемија Основи биологије ћелија и ткива Основи алгологије и микологије Зоологија бескичмењака Физичка хемија Биостатистика Органска хемија Зоологија кичмењака Упоредна морфологија и систематика биљака Изборни блок 1 Општа физиологија Биофизичке основе опште физиологије Хистологија органских система Динамичка биохемија Изборни блок 2 Развиће животиња Физиологија животиња Експериментална биохемија Основи молекуларне биологије Изборни блок 3 Генетика Физиологија биљака Принципи екологије Молекуларна генетика Изборни блок 4 Микробиологија Молекуларна биологија еукариота Основи манипулисања генима Изборни блок 5 Основи еволуционе биологије Имунобиологија Неуробиологија Ендокринологија Изборни блок 6 Основи системске биофизике Молекуларна биологија ћелије Молекуларна физиологија органских система Принципи молекуларне и фенотипске еволуције Изборни блок 7

ЕСПБ 6 7 5 7 5 5 6 6 8 5 6 6 6 7 5 7 6 7 6 4 7 7 6 8 5 7 8 6 6 7 6 6 6 5 6 6 7 6 5

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ Ред. Бр.

Изб. блок

1 2 3 4 5 1 3 4 5 6 7 8 10

1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2

Назив Биоматематика Историја ботанике Протозоологија Физика Философија природних наука Биологија ракова Виши курс биологије ћелија Енглески језик 1 Ентомологија Животне заједнице слатководних бескичмењака Зоологија водених бескичмењака са практикумом Стручно-истраживачки пројекат Цитологија и хистологија биљака

ЕСПБ 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 3 5

Ред. Бр.

Изб. блок

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 9 3 4 6 7 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 6 6 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

Назив Алголошки практикум Биологија пчела са пчеларством Експерименталне методе у микологији Енглески језик 2 Ентомолошки практикум Јестиве и лековите гљиве Основи геологије Стручно-истраживачки пројекат Улога гљива у биодеградацији Виши курс хистологије Ембриологија човека Ензимологија Основи хемоекологије животиња Секундарни метаболити биљака Стручно-истраживачки пројекат Упоредна ембриологија животиња Форензичка ентомологија Биологија старења Генетика развића Екологија гљива Експерименталне методе у физиологији биљака Етноботаника и фитохемија Молекуларна биологија прокариота Стручно-истраживачки пројекат Увод у ихтиологију Фотосинтеза Микробиолошки практикум Молекуларни механизми преноса сигнала кроз ћелију Основи екологије микроорганизама Стручно-истраживачки пројекат Генетика и екологија еволуционих процеса Еволуциона генетика човека Ембриологија цветница Ендемична и реликтна педофауна Балканског полуострва Микробиологија вода Микробиологија земљишта Основи медицинске генетике Стручно-истраживачки пројекат Физиологија растења и развића биљака Примењена ентомологија Симбиоза биљака и гљива

ЕСПБ 4 4 4 4 4 4 4 3 4 5 5 5 5 5 3 5 5 6 6 6 6 6 6 3 6 6 5 5 5 3 5 5 5 5 5 5 5 3 5 5 5

Број пријаве

Катедре Биолошког факултета:

Презиме и име кандидата (штампано словима и потпис) ________________________________ 1. КАДА ЖЕЛИМО ДА ЗАПОЧНЕМО ПРОИЗВОДЊУ БУКОВАЧЕ, МОРАМО ДА НАБАВИМО СУПСТРАТ И: а) хаусторије б) клеистотеције ц) мицелијум д) апотеције

Институту за зоологију припадају: Катедра за морфологију, систематику и филогенију животиња Катедра за динамику развића животиња Катедра за генетику и еволуцију Катедра за екологију и географију животиња Катедра за биологију ћелија и ткива Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију

Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“ припадају: Катедра за морфологију и систематику биљака Катедра за физиологију биљака Катедра за екологију и географију биљака Катедра за микробиологију Катедра за алгологију, микологију и лихенологију

Институту за физиологију и биохемију припадају: Катедра за општу физиологију и биофизику Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију Катедра за биохемију и молекуларну биологију

2. БАКТЕРИЈЕ МОГУ ДА ПРОЂУ КРОЗ ЋЕЛИЈСКУ МЕМБРАНУ: а) пиноцитозом б) фагоцитозом ц) олакшаном дифузијом д) активним транспортом 3. КОЈУ ОД ФУНКЦИЈА НЕ МОГУ ДА ОБАВЉАЈУ ПРОТЕИНИ У ЋЕЛИЈИ? а) каталитичку б) транспортну ц) складишну д) структурну 4. Ако је познато да је за добијање биогаса потребан супстрат, течно и чврсто стајско ђубриво и анаеробна средина, онда знамо да група микроорганизама које су укључене у овај процес припада: a) цијанобактеријама б) метаногеним археама ц) термоацидофилним археама д) екстремно халофилним археама 5. Ћелијске органеле, рибозоми, нису присутни у: a) хлоропластима б) митохондријама ц) Голџијевом апарату д) прокариотској ћелији 6. Трикладиде су добиле назив према изгледу: a) црева б) тела ц) мишића д) ганглије 7. Шта од наведеног је карактеристично само за олигохете: a) кутикула б) целом ц) самар д) метанефридије

ТЕСТ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УПИС НА ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈА НА БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ШКОЛСКЕ 2012/2013 Хемијском оловком на листу "ЛИСТ ЗА ОДГОВОРЕ", заокружити/прецртати слово САМО испред једног од понуђених одговора за који се определите. Исправљени одговори се НЕ признају

8. КОЈОЈ ОД НАВЕДЕНИХ УЛОГА ЕКСТРЕМИТЕТИ КОД РАКА НЕ ДОПРИНОСЕ? а) дисању б) размножавању ц) филтрирању д) излучивању 9. У КОМ СМЕРУ СЕ ДЕШАВА ПРОТОК ПРОТОНА ПРИ СИНТЕЗИ МОЛЕКУЛА АТП У МИТОХОНДРИЈАМА? а) из матрикса у међумембрански простор б) из међумембранског простора у цитоплазму ц) из цитоплазме у међумембрански простор д) из међумембранског простора у матрикс 10. КОЛИКО МОЛЕКУЛА АЦЕТИСоА МОЖЕ ДА СЕ ПРОИЗВЕДЕ ПРИ бета-ОКСИДАЦИЈИ ИЗ СТЕАРИНСКЕ КИСЕЛИНЕ: СН3-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2-СН2СН2-СООН а) 3 б) 6 ц) 9 д) 18 11. Калвинов циклус је други назив за: а) реакције у току фотосинтезе које су независне од светлости б) реакције у току фотосинтезе које су зависне од светлости ц) реакције које се одвијају током целокупног процеса фотосинтезе д) реакције које се одвијају током процеса β-оксидације масти 12. Које од наведених једињења није производ Кребсовог циклуса? a) FADH2 b) Acetil-Cо-A c) CO2 d NADH+ + H+

13. У току сперматогенезе од две сперматогоније после друге мејотичке деобе настају: a) 4 примарне сперматоците са диплоидним бројем хромозома б) 8 примарних сперматоцита са диплоидним бројем хромозома ц) 8 сперматида са хаплоидним бројем хромозома д) 4 сперматиде са хаплоидним бројем хромозома 14. Једна од наведених теорија није теорија о старењу: а) Теорија продужавања крајева хромозома б) Теорија нагомилавања мутација ц) Теорија слободинх радикала д) Теорија „генског сата“ 15. На основу датог сегмента молекула ДНК синтетисана је иРНК. Заокружи слово испред тачног редоследа нуклеотида на новосинтетисаној РНК. Ланац на основу којег се врши транскрипција: А-Т-Г-Ц-А-А-Т-Г-Т-Ц-А-Т-Т-Ц-Г-Г-А-Ц Т-А-Ц-Г-Т-Т-А-Ц-А-Г-Т-А-А-Г-Ц-Ц-Т-Г

Редослед нуклеотида на РНК транскрипту је: a) б) ц) д)

А-У-Ц-Ц-Г-Т-Ц-Г-А-Г-А-У-У-Ц-Г-Г-А-Ц А-У-Г-Ц-А-А-У-Г-У-Ц-А-У-У-Ц-Г-Г-А-Ц А-У-Г-Ц-А-А-Г-Г-А-Т-А-У-У-Ц-Ц-Г-А-У А-У-Г-Ц-А-У-А-А-У-Г-А-У-У-Ц-Г-Г-А-Ц

16. Уколико у епрувету ставиш ДНК миша, иРНК зеца, рибозоме хидре и тРНК човека и све то поставиш у оптималне експерименталне услове за транслацију, који имитирају услове у ћелијској цитоплазми, добићеш полипептидни ланац: а) миша б) зеца ц) хидре д) човека

17 Највећи допринос генетичким варијацијама унутар популације се дешава у току: а) мејозе б) митозе ц) вештачке селекције д) природне селекције 18. Који однос се не јавља међу лишајским компонентама? а) сапробност б) мутуалистичка симбиоза ц) оштри паразитизам д) умерени паразитизам 19. Током оогенезе настају: а) 2 гамета и 2 поларна тела б) 1 гамет и 3 поларна тела ц) 4 гамета са хаплоидним бројем хромозома д) 4 гамета са диплоидним бројем хромозома 20. Дихотомо гранање се не јавља код: а) риније, б) пречице, ц) раставића, д) куксоније. 21. Заједница коју гради корен одређених биљака и хифе неких гљива омогућава биљкама: а) бољу апсорпцију воде, б) снабдевање азотним солима, ц) боље усвајање угљен-диоксида, д) усвајање калијума из земљишта. 22. Урацил је комплементаран: а) аденину б) цитозину ц) тимину д) гуанину 23. Шта од наведеног не припада групи: а) рибља крљушт б) канџе гуштера ц) перје птица д) нокти примата

24. Полни систем је код већине риба са коштаним скелетом скоро потпуно одвојен од уринарног. Изузеци су: а) штитоноше б) плућашице ц) многоперке д) зракоперке

30. Процесом дифузије ефикасну размену гасова код животиња омогућавају: а) разлика у концентрацији са обе стране дебеле мембране и мала површина преко које се обавља дифузија. б) једнака концентрација са обе 25. Шта од наведеног важи за сле- стране дебеле мембране и велика пуље: површина преко које се обавља диа) живе у плићаку фузи ја. б) слатководне су ц) разлика у концентрацији са обе ц) хермафродити су стране танке мембране и велика д) имају ларву површина преко које се обавља дифузија. 26. Ћелије дупљара које садрже д) једнака концентрација са обе мешак испуњен течношћу и спирал- стране танке мембране и велика ном структуром су: површина преко које се обавља а) ћелије са крагном дифузија. б) жарне ћелије ц) нервне ћелије 31. Смер прве митотичке деобе зид) мишићне ћелије гота зависи од: а) распореда рибозома у јајној ће27. На који начин се ствара разлика у лији концентрацији водоникових јона у б) положаја центриоле јајне ћелије хлоропластима током фотосинтезе? ц) броја митохондрија сперматоа) Протоне кроз тилакоидну мем- зоида брану пумпају једињења уграђена у д) места уласка сперматозоида мембрану. б) Протони за пролазак кроз тила- 32. Транскрипција почиње низом коидну мембрану користе енергију повезивања и активирања одређених молекула протеина и делова АТП-а. ц) Светлост проузрокује пролазак ДНК: протона кроз тилакоидну мембрану. А - регулаторни протеини д)Светлост оксидише воду у строми, Б – активатор транскрипције што доводи до проласка протона В – промотор Г – РНК полимераза кроз мембрану. Д – место почетка транскрипције 28. Риба ослић се ослобађа вишка Заокружи слово испред тачног ресоли: доследа овог низа. а) помоћу соних жлезда у очима. a) В – А – Б – Г – Д б)активним транспортом преко б) В – Б –Д – Г – А шкрга. ц) Б – В – А – Д – Г ц)помоћу дугачке Хенлејеве петље. д) Б – А – Г – Д – В д)активним транспортом преко слузи. 33. Који од наведних услова отежавају фосилизацију организама? 29. У току трудноће када је мајка Rh-, а) таложење слојева муља и песка а беба Rh+, може доћи до тешких ошб) стврдњавање четинарске смоле тећења плода зато што: ц) замрзавање у поларном леду а) мајчин имунски систем ствара анд) излагање променама влажности тигене против плодових антитела. б) мајчин имунски систем ствара ан34. Интродукована врста у Србији титела против плодових антигена. је: ц) плодов имунски систем ствара ана) штир тигене против мајчиних антитела. б) Панчићева оморика д) плодов имунски систем ствара анц) амброзија титела против мајчиних антигена. д) моравски водени орашак

35. Родословно стабло показује који чланови једне породице су Rh+, а који Rh–. Алел који одређује фенотипску особину Rh+ је доминантан у односу на Rh– алел.

Rh+ мушкарац Rh- мушкарац Rh+ жена Rh- жена

Који су могући генотипови за особе обележене као I, II и III? I II III a)Rh+ Rh+ Rh+ Rh+ Rh+ Rhб)Rh+ Rh+ Rh+ Rh- Rh+ Rh+ ц)Rh+ Rh+ Rh+ Rh- Rh+ Rhд)Rh+ Rh- Rh+ Rh- Rh+ Rh+

36.Поседовање плашта, спољашње кречњачке љуштуре и стопала, карактеристике су: a)Annelida б)Mollusca ц)Cnidaria д)Echinodermata 37. Уобличавање коже кичмењака настаје процесом: a)диференцијације б)примарне индукције ц)секундарне индукције д)терцијарне индукције 38. Заокружи одговор који потпуно дефинише обле црве: a)двослојни, билтерално симетрични, псеудоцеломатни организми б)двослојни, билтерално симетрични, несегментисани организми ц)трослојни, билтерално симетрични, псеудоцеломатни организми д)трослојни, билтерално симетрични, целоматни организми 39. Гастроваскуларна дупља је: a)дупља Porifera б)дупља Cnidaria ц)дупља Gastropoda д)дупља Echinodermata

40. ЛИМИТИРАЈУЋИ ФАКТОР КОЈИ УСЛОВЉАВА ОПСТАНАК ОРГАНИЗАМА ЈЕ ФАКТОР ЧИЈИ ЈЕ ИНТЕНЗИТЕТ ДЕЛОВАЊА: a)најдаљи од оптимума б)у минимуму ц)у максимуму д)најближи оптимуму

б)серије поступних смењивања екосистема у простору ц)постепено нестајање биоценоза д)начин просторне организације биоценоза

47. Фаза спавања током које сањамо назива се: a)REM фаза 41. СВАКА НАСЛЕДНА ОСОБИНА б)Ne-REM фаза КОЈА СВОЈИМ НОСИОЦИМА ОМО- ц)Усходна фаза ГУЋАВА ДА ОСТАВЕ ВЕЋИ БРОЈ ПО- д)Нисходна фаза ТОМАКА НЕГО ОНИ КОЈИ ТУ ОСОБИНУ НЕМАЈУ НАЗИВА СЕ: 48. Моторна плоча је: a)проток гена a)Синапса између влакна мотонеб)мутација урона и мишићне ћелије ц)коеволуција б)Пресинаптичка ћелија која ослод)адаптација бађа неуротрансмитер 42. ФАКТОРИ ЕВОЛУЦИОНИХ ПРО- ц)Мишићна ћелија д) Простор између пресинаптичке МЕНА СУ: и постсинаптичке ћелије а) мутације, генетичка случајност и генетичка равнотежа 49. Моносинаптички рефлекс је б)мутације, селекција, варијабил- тип рефлексне реакције посредоност и адаптације ван: ц)мутације, селекција, адаптабил- a)Једним неуроном ност и генетичка случајност б)Сензитивним и моторним неурод) мутације, селекција, проток гена ном спојеним једном синапсом и генетичка случајност ц)Једним пресинаптичким неуроном који успоставља синапсе са 43. ПРЕМА ПОЛОЖАЈУ У БИЉЦИ, већим бројем постсинаптичких неТВОРНА ТКИВА МОГУ БИТИ: урона a)интеркаларна и латерална д)Већим бројем пресинаптичких б)апикална и латерална неурона који успостављају синапсе ц)вршна, латерална, уметнута и са једним постсинаптичким неуротрауматична ном д)апикална и интеркаларна 50. Како се називају ћелијске орга44. ИЗВОРНИ ДЕО ПРИРОДЕ, ОСО- неле у којима су спаковани неуроБИТОГ САСТАВА И ОДЛИКА БИЉ- трансмитери? НИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ЗАЈЕДНИа) Митохондрије ЦА, НАМЕЊЕНИХ ОДРЖАВАЊУ ГЕ- б) Ендоплазмин ретикулум НЕТСКОГ ФОНДА ЈЕ: ц) Лизозоми a)резерват природе д) Везикуле б)специјални резерват природе ц)предео изузетних одлика 51. ДО МЕШАЊА ОКСИДОВАНЕ И д)парк природе РЕДУКОВАНЕ КРВИ НЕ ДОЛАЗИ 45. ОЧУВАЊЕ ВРСТА ВАН ЊИХОВИХ ПРИРОДНИХ СТАНИШТА НАЗИВА СЕ: a)in situ заштита б)ex situ заштита ц)реинтродукција д)интродукција

КОД СЛЕДЕЋИХ КИЧМЕЊАКА: а) риба, птица и сисара б) водоземаца, птица и сисара ц) гмизаваца, птица и сисара д) риба, водоземаца и гмизаваца

52. ПРЕЦИ ДАНАШЊИХ КОПНЕНИХ БИЉАКА СУ: a) Bryophyta 46. ЕКОЛОШКЕ СУКЦЕСИЈЕ СУ: б) Lycopodiophyta a)серије поступних смењивања ц) Charophyta заједница током времена д) Rhyniophyta

53. НЕРВАТУРА ЛИСТА КОД МОНОКОТИЛА ЈЕ: а) мрежаста б) паралелна ц) пераста д) звездаста 54. РЕЗЕРВНА МАТЕРИЈА СИЛИКАТНИХ АЛГИ ЈЕ: а) скроб б) хризоламинарин ц) дијатомин д) силицијум-диоксид 55. ТЕТАНУСНА КОНТРАКЦИЈА СЕ ЈАВЉА: а) при великом интензитету стимулације моторног нерва скелетног мишића б) при високој фреквенцији стимулације моторног нерва скелетног мишића ц) при великом замору мишића д) при снажном истезању тетиве мишића 56. АКО ГЕНОТИП АА ДАЈЕ ЗА 20% МАЊЕ ПОТОМАКА ОД ОСТАЛИХ, ЊЕГОВА АДАПТИВНА ВРЕДНОСТ ЈЕ: а) 0.2 б) 0.8 ц) 0.1 д) 0.4 57. МЕТАМОРФОЗУ КОД ВОДОЗЕМАЦА УЗРОКУЈЕ ХОРМОН: а) панкреатин б) естроген ц) пролактин д) тироксин 58. ЕПИМОРФОЗА ЈЕ: а) потпуно развиће мрмољка б) тип регенерације ткива код животиња ц) развиће израштаја код биљака д) одбацивање ткива 59. ПРОВОДНИ СНОПИЋИ У КОРЕНУ СУ ПОРЕЂАНИ: а) наизменично б) на заједничком радијусу ц) без одређеног реда д) нису поређани 60. УЛОГА ИНДУЗИЈУМА ЈЕ: а) заштита проталијума б) заштита антеридија ц) заштита соруса д) нема заштитну улогу

Brucosh vulgaris Поздрав будући и садашњи бруцоши! Ево неколико информација које ће вам надам се бити од користи: Предиспитне обавезе – активности које се обављају пре испитних рокова и које доносе одређени број поена. У њих спада: похађање предавања и вежби, поени на колоквијумима, презентацијама,... Сваки професор ће вам рећи колико њихов предмет носи предиспитних обавеза, а колико испит. Сакупљање поена на предиспитним обавезама ће вам омогућити лакше полагање испита, а самим тим и мање бриге у току испитних рокова.

Вежбе – кратка предавања о одређеним темама, која имају и практичан део, односно: посматрање, цртање и обележавање препарата; рад у лабораторији; јавне презентације итд. Држе их асистенти или сарадници. На крају сваке вежбе врши се њена овера, односно однесете свој практикум асистенту/сараднику који прегледа ваш рад и постави вам пар питања везаних за ту тему. У колико сте све добро урадили и знали одговоре на питања, добијате потпис, у супротном добија се параф. На већини предмета, у колико добијете параф, морате у неком следећем термину добити и потпис. Потписи асистената/сарадника су неопходни како бисте на крају семестра добили потпис професора који вам омогућава излазак на испит. Слушајте пажљиво предаваче када вам дају упутства везана за потписе.

Колоквијум - провера знања након неколико предавања. Обично су у форми теста где треба нешто да допуните или заокружите, али понекад се нађу и питања отвореног типа.

Оцењивање

- врши се на основу броја сакупљењих поена на предиспитним обавезама и испиту. Сваки предмет носи највише 100 поена, а да бисте положили испит, морате имати најмање 51 поен.

Студентске мензе

– место где ћете се за мало новца прилично добро најести. Да бисте се хранили у мензи потребно је да имате студентску картицу уз помоћ које ћете куповати оброке, као и жетон који служи за коришћење есцајга. Студенти чије је пребивалиште ван Београда имају право на 3 оброка, док они који су пријављени у Београду имају право само на један оброк. Цене зависе од тога да ли сте на буџету или не. Оброке уплаћујете на благајнама менза или инфо киосцима (апарати у мензама). Битна ствар је и да се до 20. у месецу оброци могу куповати по декадама (по десет доручака, ручака, вечера), а после 20. могу се куповати и појединачно. После 27. у месецу могу се купити оброци за наредни месец. Суботом и недељом (и неким празницима) нема вечере, него се у термину ручка или доручка може подићи пакет са сувом вечером Испити (нарезак/паштета/туњевина/крем, хлеб, млеко или – на нашем факултету се углавном полажу усмено, слично) мада од предмета у првој години се писмено полажу Чип картица обе хемије и биостатистика. Испитних рокова је, ове године, 6: јануарски, фебруарски, јунски, јулски, сеп- – званична студентска картица која вам треба за котембарски и октобарски. Сваки траје по 2 недеље. ришћење дома и мензе. Садржи ваше личне податке, Пауза између јануарског и фебруарског, јунског и јулс- податке о студирању и лекарском прегледу, електроког, септембарског и октобарског рока је најмање не- нски новчаник (потребан за мензу). Можете је носити дељу дана. Пре изласка на испит из одређеног на колоквијуме уместо индеxа, пријављивати пренопредмета треба да имате и потпис професора који тај ћиште, платити оброк себи и особи коју водите са предмет држи, чиме вам је излазак на испит одобрен. собом. Лепа ствар код ове картице је што уз њу моНаравно, потпис добијате ако сте испунили све ис- жете имати попусте на куповину одеће, обуће, кафе, питне обавезе из датог предмета, па водите рачуна и путовања, итд., како код нас, тако и у иностранству. о томе до краја семестра. Немојте слушати приче о Међутим, то важи само у одређеним радњама. Списак томе како су неки испити страшно тешки и не могу се попуста у Србији налази се на сајту www.gpa.rs, док о положити, јер једноставно неком неки предмет иде, попустима у иностранству можете погледати на неком не иде, можда се десило да тој особи која вам www.euca.org и www.isic.org. Картица вам обезбетако прича о испитима је дошло нешто што није знала, ђује и осигурање у UNIQА осигурању, које траје годину можда није довољно научила или разумела шта је про- дана. фесор пита. Сви испити се могу положити, само неки Како се добија? траже више континуираног рада од других предмета, Тако што одете на шалтер у Дирекцију УСЦБ (Светопотребно је само да на време то схватите и кренете зара Марковића 56) или Студентског града, II блок Г да радите. Савет старијих је да се потрудите да у крило (Тошин бунар 147) и са собом понесете личну првим роковима дате што је више предмета могуће, карту и индекс са уписаним зимским семестром, као како не бисте јурили буџет у септембру и октобру. и признаницу о уплати за потребе израде картице.

Студентски кредити

Потврде о редовном студурању

– парице које добијате у току студирања, а које једног дана, ако нисте супер студент, морате да вратите. Могу, на жалост, конкурисати само буџетски студенти. За студентске кредите се конкурише од 1. до 31. октобра. Формуларе узимате укњижари „Просветни преглед” (Дечанска 6/III), поред средње музичке школе „Стеван Мокрањац” — преко пута „Дома омладине”. Испуните формуларе,оверите их у општини у којој живите и када завршите са свом папирологијом, предате их у студентској служби. Пожељно је да не чекате последњи дан, пошто се обично у то време нађе гомила колега која би да конкурише и за стипендије, кредите, докторске студије или они који су баш тад одлучили да извуку неку потврду. Исплата кредита креће од краја јануара следеће године и ако будете имали среће, добићете одмах 2 рате. Месечна рата је 6100 динара. Како избећи враћање? Питање чији одговор бисмо сви волели да знамо, а чије варијанте се често испредају у виду митова. По Члану 4. из уговора који потписујете приликом конкурса, студент чија је просечна оцена у току студирања најмање 8,50, а укупно време студирања је не дуже од рока за трајење наставе (што значи 4 године, по новом систему, што опет значи да не смете да губите годину), је ослобођен од враћања кредита.

– издаје их студентска служба радним данима од 11 – 13 сати. Морате знати за шта вам је потребна потврда коју тражите, на пример: овера здравствене књижице, повластицу за превоз или чип картицу, породичну пензију, дечији додатак итд.

Студентске стипендије – за стипендије се може конкурисати тек од II године, ако сте на буџету, очистили годину и просек вам је најмање 8,50. Неке општине нуде стипендије за своје суграђане, о чему можете да се распитате у градској општини. Стипендије се не враћају.

Библиотеке

{

– на самом факултету постоје 3 библиотеке - једна на Институту за Зоологију, друга на Институту за физиологију (поред улаза на сам Институт) и трећа, која је у оквиру Ботаничке баште. Све 3 библиотеке имају много наслова који вам могу добро доћи у писању семинарских радова, као додатна литература - у проширивању знања из одређених области. Рачунари су повезани са академском мрежом KOBSON са 1.500.000 натписа. Поред библиотека које су у оквиру факултета, можете користи још и: - Универзитетску библиотеку Светозар Марковић, која се налази у Булевару Краља Александра 71, односно близу зграде Грађевинског факултета. Библиотека располаже и читаоницама, које раде сваког радног дана од 08 – 20 h, суботом од 08 – 14 h. Током школске године читаонице раде продужено до 23 h. Годишња чланарина износи 1000 динара, месечна 600 динара, а постоји и могућност привременог чланства (3 дана у континуитету), које износи 400 динара. - у Студентском граду можете се учланити у заједничку библиотеку са читаоницом. Читаоница ради сваког дана од 08 – 24 h. Годишња чланарина је 1000 динара, а за израду чланске карте потребна вам је и фотографија. Читаонице Природно-математички факултет: први спрат читаонице Математичког и Хемијског факултета, други спат – читаоница Факултета за физичку хемију.

{

Проверавајте редовно електронски индекс и сајт факултета (www.bio.bg.ac.rs), као и сајт www.biolozi.bio.bg.ac.rs, како бисте били у току са новостима о обавезама и неким дешавањима на факултету. Пред крај сваког испитног рока проверите да ли су вам унете оцене из свих предмета које сте у тим роковима полагали.

Спасојевић Милена

Први број СИМБИОЗА број I, јун 2010. Лист студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду Већина нас се често запита шта је то што контролише наше развиће да од једне једине ћелије настане сложен и високо диференциран организам са свим својим структурним особинама и специјализацијама, способан да самостално функционише и да нам обезбеди интегритет и опстанак на Земљи. Читаво наше развиће је под контролом великог броја гена, малих функционалних делова молекула ДНК који нам обезбеђују низ специјализација и телесних функција без којих наш опстанак не би био могућ. Међу тим многобројним фамилијама гена битну улогу у нашем развићу има фамилија Homeblock или HOX гена. Ова фамилија гена се још назива и хомеотични гени, а најпре су откривени код најпознатијег модел организма у генетичким истраживањима - воћне мушице (Drosophyla melanogaster). HOX гени код овог организма одређују идентитет телесних сегмената. Мутације у HOX 13 гену изазивају ретке поремећаје као што је синдром „рука-нога-гениталије“. Тај поремећај се наслеђује аутозмно доминатно и карактерише се скраћеним првим и петим прстом, хипоспадијом код мушкараца и дворогом материцом код жена. Мутација на овом гену изазива такође редак поремећај који се назива синполидактилија који се такође наслеђује аутозомно доминатно и карактерише се уметнутим прстом између трећег и четвртог прста на руци као и између четвртог и петог прста на нози који су спојени. Фенотип код хомозигота је много комплекснији са метакарпалним и метатарзалним костима које су прешле у кратке карпалне и тарзалне кости.

HOMEBLOCK ГЕНИ (HOX ГЕНИ) Поремећаји код ових гена изазивају структурне абнормалности. На пример један ген из ове фамилије назван Antp који код воћне мушице нормално делује на други торакални сегмент, уколико има погрешну експресију трансформисаће антене одрасле воћне мушице у ноге. HOX гени садрже конзервирану секвенцу од 180 базних парова познату као homeblock за коју се верује да је укључена у просторни образац контроле и развића. Они кодирају домен од 60 аминокиселина које се везују за ДНК. Протеини са homeblock-ом значајни су транскрипциони фактори који активирају или смањују утицај низводно постављених гена. HOX гени делују на гене који утичу на повезивање међу ћелијама, на број деоба ћелије, кретање ћелије и ћелијску смрт. Они одређују судбину ћелија и помажу да се успостави ембрионски образац дуж примарне осе (ростро-кaудална)

До данас су позната само два HOX гена која изазивају малформације код човека. Ово су једини до сада откривени поремећаји на овим генима. Већина мутација на HOX генима је толико штетна да ембрион не може да преживи. HOX гени могу заменити друге гене који су имају

као и дуж секундарне осе (зачетак ганглија и екстремитета). HOX гени играју главну улогу у развићу центрлалног нервног система, осе скелета и екстремитета, гастроинтестиналног тракта и урогениталног тракта, као и спољашњих гениталија. Воћна мушица поседује осам HOX гена који се налазе у скупини која се назива кластер. Човек као и сви кичмењаци има четри скупине са укупно 39 HOX гена. Код кичмењака (из експеримената на мишу), установљено је да су HOX гени активни у сегментима задњег дела мозга – hindbrain и у укупном распореду сомита који се формирају из аксијалног пресомитског мезодерма. HOX гени имају изузетно значајну улогу у раној морфогенези. На развој пупољака екстремитета утичу HOX 9 и HOX 10 гени.

оштећење у својој функцији. Неколико других гена који учествују у развићу такође садрже homeblock домене. То су MSX2 и EMX2. Мутације на ЕМX2 гену проузрокују тешку церебралну малформацију познату као шизенцефалија, код које постоји потпун расцеп у једној или обе хемисфере мозга. Модерна медицинска генетика све више уочава велики значај ове фамилије гена, тако да се све више лабораторија у развијеним западним земљама, а и код нас на „Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство“ бави овом проблематиком, пре свега порналажењем ефикасних маркера за ове гене.

Сматлик Никола

Историја микроскопије Да бисмо боље разумели свет око нас морамо прво да га раставимо и проучимо најситније детаље, па затим да користимо те податке које смо добили и добијемо верну слику – такав поглед имају аналитичари. Дакле, потребно је познавати градивне блокове онога чиме се бавите. Посматрање најмањих биолошких јединица – ћелија (па и вируса) омогућено је оптичким справама – микроскопима. Пре упознавања са типовима микроскопа, важно је познавати и саму историју, како оптике, тако и микроскопије

1000 п.н.е – Прва верзија помоћи за вид је изумљена, названа читајући камен. 1284 – Прве наочаре, изум Салвина Д’Арматеа. 1590 – Закари и Ханс Јансен, Холандски оптичари, први су направили комплексни микроскоп, као и телескоп. 1665 – Роберт Хук, посматрао је под микроскопом плуту. 1674 – Антон ван Левенхук је направио микроскоп са једним сочивом. Помоћу ове справе он је могао да посматра како крв, гљиве, инсекте или пак неке друге мање објекте. Он је био и прва особа која је описала бактерију, као и неко ко је осмислио више метода за прављење микроскопских сочива. Увеличање које је он постизао било је 270 пута. 18. век – Напретком оптике, напредовала је и микроскопија. Постали су популарни комплексни микроскопи са системом од више сочива (такве је користио и Хук). Сада пошто је оптика напредовала појавила су се ахроматска сочива која су вршила корекцију хроматског ефекта – немогућности фоку-

сирања светла у једну тачку. 1830 – Џозф Џексон Листер је смањио замућивање на минимум тако што је користио више слабих сочива. 1872 – Ернест Абе осмислио је математичку формулу која је омогућила да се тада највећа могућа резолуција достигне. 1932 – Фритис Зернике направио је први фазно контрастни микроскоп који је омогућио посматрање безбојних и транспарентних биолошких материјала. За ово је награђен Нобеловом наградом 1953. 1931 – Веома важна година, пошто је тада Ернест Руска са својим тимом направио први електронски микроскоп за који је 1986. добио и Нобелову награду за физику. Електронски микроскоп користи снагу електрона за визуелизацију објеката. У вакууму електрони добијају брзину док њихова таласна дужина не достигне веома ниске вредности – сто хиљадити део од таласне дужине беле светлости. Електронски микроскоп даје могућност посматрања објеката чак величине дијаметра

атома. 1935 – Прва слика добијена помоћу скенинг електрон микроскопа од стране Макса. 1955 – Марвин Мински развија технологије конфокалне микроскопије. 1981 – Скенинг тунелинг електрон микроскоп који даје тродимензионалну слику објеката све до атома. 1986 – Након открића скенинг тунелинг електон микроскопа, долази атомик форс микроскоп (АФМ). 1990 - Микроскопија је пак даље у развоју, нове технологије као што је скенинг коморна електрон микроскопија омогућују побољшање резултата у форензици, док је са друге стране веома позната метода флуоресцентне in situ хибридизације неизбежна за молекуларне биологе. Исто тако данас постоји ниско волтажни трансмисиони електон микроскоп који је величине светлосног микроскопа.

Прековић Стефан

Мет Ридли (аутобиографија врсте у 23 поглавља), Плато, 2001.

Геном Ово није нова књига. Ово је књига за коју су неки од вас чули, а неки су је прочитали. Више пута. Вероватно сте се одмах запитали „Шта онда тражи овде?“ Она се налази овде зато што је то једна од јако добрих популарно-научних књига која је изашла код нас у последње време. Књига која ће вас, уколико волите биологију и природу, одушевити. Запрепастити. Запањити. Књига којој ћете се враћати и читати је више пута. О чему се овде ради? Кроз 23 поглавља Ридли нас води на путешествије проучавања и описивања људског генома, додирујући многе области савремене науке које откриће и дешифровање људског генома интересује и интригира. Генетика, молекуларна биологија, еволуција, екологија, еволуциона психологија, лингвистика, биологија развића – све је ту. Ридлија није страх да већ познату „досадну науку“ својим приповедањем зачини анегдотама и учини ову књигу неколико пута занимљивијом. Историја науке кипи на све стране, прелива се и оставља вас без даха. Начин на који он почиње поглавље, а потом вас одвлачи на 1001 дигресију и потом ефектно завршава оном темом којом је поглавље и почео, маестралан је. Књига је разумљива и пријемчива, чак и за људе који се не баве биологијом, те пошто је прочитате, можете је слободно проследити пријатељима.

Мет Ридли о октривању структуре ДНК:

„Вотсон је развио опсесивно убеђење да су гени сачињени од ДНК, а не од протеина. У потрази за доказом, отишао је у Данску, а онда, незадовољан колегама које је тамо нашао, октобра 1951. на Кембриџ. Случајност га је у Кевендишовој лабораторији спојила са, подједнако бриљантним, умом опседнутим истим убеђењем о значају ДНК, Френсисом Криком. Остало је историја. Крик је био супротност прераној Вотсоновој зрелости. Иако већ тридесетпетогодишњак, он још увек није имао докторат (немачка бомба је, на сву његову срећу, уништила апартман на колеџу Универзитета у Лондону, на коме је он требало да мери вискозитет топле воде под притиском), а његово споредно скретање у биологију са заустављене каријере у физици није се, до тада, показало успешним... Његов смех, сигурна интелигенција, и таленат да другима одговори на њихова сосптвена научна питања, ишли су на нерве људима код Кевендиша...Вотсон га је намамио, и он је почео да забушава на сопственим истраживањима да би се одао ДНК играма.

Књига која ће вас, уколико волите биологију и природу, одушевити. Запрепастити. Запањити. Књига којој ћете се враћати и читати је више пута.

Тако је рођена једна од великих, пријатељски конкурентских сарадњи у историји науке: млад, амбициозан Американац гипког ума, који је знао нешто биологије и опуштено бриљантан, али неусредсређен старији Британац, који је знао нешто физике. Била је то егзотермна реакција“. А да, заборавих ово, можда сте наслутили – наравно да је превод књиге радио биолог – у питању је проф. Матић са нашег факултета.

Стошић Стефан

Други број СИМБИОЗА број II, јануар 2011. Лист студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

‘’ Не постоје добре и лоше ликовне експресије већ осмишљене и непромишљене по квалитету садржаја’’ Свест о уређењу животне околине датира из давне прошлости. Још су се пећниски људи на разне начине трудили да осликају зидове пећина како би удовољили боговима у које су веровали и не слутећи тада да ће за неколико хиљада година култ исцртавања зидова постати широко распрострањена појава у почетку као веома лепа, а са временом чак и велики проблем власти и нетолерантних пролазника. Ликовна грозница уличне уметности траје и данас и како време одмиче, и како долазе млађе генерација она поприма нове облике, користи нова средства и боље се брани од изјава заједљивих пролазника: ’’Какве су ово жврљотине? Каква је ово данашња омладина? Ма све би ја то батином терала да пере са тих зидова?!’’ Али да ли је та генерација била толико чувана од стране њихових родитеља или била под толиком забранама да не схватају потеребе младог човека да искаже своју креативност на мање или више успешан начин. Од аматерских цртача до студената ликовних уметности, сви они теже ка урбаној ликовној експресији, али где могу да се примењено искажу?

‘’ Не постоје добре и лоше ликовне експресије већ осмишљене и непромишљене по квалитету садржаја’’

ГРАДСКИ ПЕЈЗАЖ Нажалост сведоци смо малог броја организованих и типски намењених површина за овакав вид уметности. Иако зидови и јавне сиве и монотоне површине просто вапе за веселим кистом, маштом или спрејем, да буду ослобођене и увучене у игру боја и облика младих људи. Да ли би неко приметио разне поруке које круже зидовима, ако би их неко поставио на рекламне билборде? Можете ли да замислите какву би снажну поруку тада остављали натписи типа: ’’Водите љубав, а не рат! Људи читајте књиге! Испеци па реци!’’ и сл. Да би уметник, било ликовни, драмски или неки други, остварио функцију свога дела он

мора да пробуди свест о његовом постојању. Вероватно у томе лежи читав проблем, јер заправо колико људи данас умеју да опажају свет око себе и поштују нечије потребе? Лепота детаља, боја, онога што нам природа нуди, све је то ту, овде, не помера се, а где смо ми? Све једноставно вапи за променама, новим тенденцијама и покушава да побуди оне који желе бити свесни свог окружења, оних који воле свој град у коме не мањка зграда, фасада, ограда, већ шарених мисли преточених у лепши видик свакодневног пролазника…

Драгојевић Николина

Биодиверзитет, биолошка разноврсност, разноврсност живота, све су ово синоними за скуп појава које су одједном дошле у жижу светске јавности. Да ли баш одједном? Не бих рекао. Пре него што почнем да елаборирам зашто биодиверзитет постаје тако значајна ствар за јавно мњење света, прво ћу га дефинисати – биодиверзитет је свеукупност гена, врста, екосистема и предела на Земљи. То значи да се под појмом биодиверзитет могу разликовати четири нивоа – генски, специјски (онај који се односи на врсте), екосистемски и у новије време се помиње и четврти – предеони. Ови нивои не функционишу самостално у реалном времену и простору, али их издвајамо како бисмо лакше проучавали и штитили сваки од њих. Биодиверзитет је, дакле, нешто чиме се биолози баве одвајкада. Од оног тренутка када су људи почели да описују биљке и животиње, да им дају имена и уочавају особине на основу којих би се они могли разликовати, они су од тог тренутка почели да описују и проучавају биодиверзитет света. Наравно, они то нису звали биодиверзитет, већ разноврсност живог света или можда некако другачије. Тада није ни било важно како су звали тај скуп појава и процеса. Оног тренутка када је Лине објавио свој Systema naturae тада је почело увођење систематично-

сти и реда у биологију као науку, самим тим и у истраживању биодиверзитета. Оног тренутка када је Дарвин објавио свој Постанак врста, постављајући основни концепт еволуције живог света, биологија је кренула да се развија великом брзином – појавила се екологија (Хекел, 1869), некако упоредо са њом и генетика (Мендел, 1866.), мада је она поново рођена са открићем Менделових радова почетком двадесетог века, затим средином прве половине двадесетог века биохемија, а из ње током 40-тих и 50-тих година, као Венера из морске пене, рађа се и молекуларна биологија. Све побројане биолошке дисциплине (науке) су се имале један задатак – истражити живи свет и све његове појаве и процесе. И то раде и дан данас, заједно са још много нових, младих, али врло перспективних дисциплина. Тако да је биодиверзитет одувек био у средишту пажње биолога, али и неких других научника, једино није носио то име. Биодиверзитет, име и концепт, појављују се крајем 80-тих година двадесетог века. То је, на неки начин, проистекло из потребе истраживача – биолога да укажу на човеков негативан утицај на природу (уништавање популација живих бића и њихових станишта, безобзирни развој индустрије и загађивање животне средине, нестајање врста много бржим темпом

пом од природног итд.). То је био начин да се лаицима али и „главоњама“ укаже на богатство живог света и значаја које та „разноврсност живота“ има за човечанство. Човек је почео (пре нешто више од два века) да сече грану на којој седи и било је крајње време да неко вике „Узбуна!“. Е, то се и десило са настанком ове концепције. Конференција одржана у Рио де Жанеиру, 1992. године и декларација која је тамо потписана (колоквијално позната као „Рио декларација“), 5. јуна (ово је датум који су УН коју годину касније прогласиле Светским даном заштите животне средине) и Конвенција о биодиверзитету (CBD – Convention on Biological Diversity) која говори о биодиверзитету и изузетним напорима које становништво планете мора да уложи како би исти сачувало, била је прекретница. На врло високом дипломатском нивоу постигнут је консензус о томе да је биодиверзитет потребно сачувати. И шта даље? Даље је уследио процес ратификације тог документа у скупштинама земаља потписница односно уградња у национална законодавства. Сама конвенција била је основ за израду многих правних докумената који су донесени касније. Сви су се позивали на CBD.

Биодиверзитет Зашто је биодиверзитет, поред тероризма и људских права, најспомињанија реч новог миленијума? Зато што је човечанство (ваљда) схватило да са природом нема шале. Стошић Стефан А зашто је, уопште, битан биодиверзитет? Постоје два приступа – еколошки и а н т р о п о ц е н т р и ч н и . Објаснићу прво антропоцентрични, јер је лакши за разумевање. Наиме, без биодиверзитета опстанак човека би био доведен у питање. Биодиверзитет данашњем (али и некадашњем човеку) представља (привидно) неисцрпан мегаресурс – одакле нам храна, пића, одећа (памук, конопља, вуна, крзно), лекови, материјал за градњу кућа и прављење намештаја (дрво), одакле нам гориво (нафта и угаљ су трансформисана некадашња жива бића!). Еколошки приступ каже да су екосистеми функционалнији што је више врста у њему. Не звучи компликовано, наиме, сви организми у екосистему су у биотичким односима са другим члановима – кроз односе исхране, компетитивне односе, односе паразитизма, односе мутуализма (обостране користи). Промет материје и енергије у екосистему ће бити ефикаснији што је више врста у њему – произвођача, потрошача, разлагача. Нпр. уклони т е неку птицу грабљивицу (вршног предатора) из неког екосистема и њен плен ће сулудо повећати бројност, што као резултат може имати

појаву неке заразне болести у оквиру популације плена и они ће страдати. Или то може тако утицати да плен поједе сав свој плен (и плен једе некога) и да нестану и плен и пленов плен. Како год окре-

нете, постојећа трофичка пирамида се руши, а биоценоза „шизи“. Посеците одређену површину под тропским кишним шумама (где је земљиште веома плитко, јер је сва материја у живом свету) и доћи ће до ерозије које ће вам и то мало земљишта што сте имали однети. За поновно стварање земљишта потребне су деценије. Сад није тако наивно, зар не? Међутим, нешто вам још нисам рекао. Ако ћемо ићи антропоцентричним приступом (већини људи је он ближи и разумљивији), битно је нагласити да од постојећег броја врста (~1 750 000) човек користи

веома мали број њих за све горе наведено – храну, пиће, лекове, гориво итд. Узмимо пример житарица – овај свет заснован је на пшеници, пиринчу и кукурузу. Само три врсте чине више од половине свих наших калорија које свакодневно уносимо! Дакле, врло мали део садашњег биодиверзитета користимо за задовољавање својих потреба. А шта је са осталим живим бићима? У највећем броју случајева, њих уништавамо и истребљавамо (не) намерно. Биодиверзитет представља огроман потенцијал за развој нових врста хране, лекова, материјала. Свакога дана се описују и испитују разне супстанце изоловане из живих бића која нам могу помоћи у борби против неких од најтежих болести. Међутим, са тим ресурсом се морамо понашати пажљиво. Да не упрскамо ствари опет. Потребно је откривати га, описивати, проучавати, користити (а не искоришћавати) и штитити (на сваком од постојећих нивоа). Нека неоткривена жива бића крију у себи тајне које нам могу помоћи да живимо и опстајемо још дуго на овој планети. Да ли смо довољно луди да то бацимо у ветар? Ја се надам да нисмо.

Студентски трг У најужем центру Београда, старом градском језгру, у склопу Студентског трга, налази се Студентски парк. Смештен је преко пута Ректората Универзитета у Београду, а са друге стране излази на зграду некадашњег Природноматематичког факултета. Био је познат и као Панчићев парк. Зелена оаза, неизбежно уточиште многих студената за вереме паузе, а заправо колико ми знамо о овом парку? Некада је носио назив Панчићев парк, а данас га сви знамо као Студентски парк. За време турске владавине на овом месту се налазило турско гробље, које се ту задржало све до шездесетих година 19. века. На делу садашњег Универзитетског парка, српске власти су 1824. отвориле пијацу (касније Велика пијаца), која је уклоњена тек тридесетих година XX века. Приликом регулације града, после 1869, контуре Студентског трга су добиле правилнији облик. На једној половини остала је Велика пијаца, а друга је претворена у парк. У то време, а и касније, најлепши украс целог Трга представљало је Капетан-Мишино здање, подигнуто 1863. О академској тишини испред Капетан Мишиног здања, није могло бити речи, а сама околина није била пријатна. Истом утиску је у неко доба доприносио и „разуздани кор" фијакериста постројених испред здања, правећи ларму и узнемирујући скаредним речима околину и посебно „школску младеж". Читав овај несклад и вреву није било тешко уочити, те је већ 1867, планом реконструкције вароши инжењер Емилијан Јосимовић, предложено да се пијаца

испред здања уклони и на њеном месту направи парк. Одмах по ослобођењу од Турака, терен Велике пијаце је расклоњен и заравњен, и тада су просечене праволинијске стазе. Године 1880, на средини трга подигнута је чесма са обелиском. И поред тих мањих интервенција, Јосимовићев предлог остварен је тек 1886, и то делимично, будући да парк није био на читавом простору већ само на делу који није коришћен као пијачни простор. Крајем века у средишту парка постављен је споменик Јосифу Панчићу, по коме је овај парк и добио име: „Панчићев парк". Из нејасних разлога, овај рад вајара Ђорђа Јовановића дуго после постављања стајао је прекривен (све до 11. маја 1897), и омалени парк који се „простирао само у оном делу према Коларчевој задужбини, спонтано бива назван ,,парк човека у џаку”. Највероватније захваљујући стеченој репутацији и навикама Београђана, али и оних који су доносили производе на пијацу, она је опстала на старом месту све до 1926. године. Иако се изградњом парка пијачни простор увелико смањио и почетком века био сведен само на тротоаре и простор испред зграде Универзитета, популарности пијаце у великој мери је допринело увођење трамвајске линије-окретнице број 1, чиме је побољшано снабдевање и превоз бројних муштерија и продавача. Увођење ове трамвајске линије колико је помогло толико је и одмогло пијаци, углавном „отимајући” простор продаје и онемогућавајући изградњу адекватних проширења у складу са захтевима времена.

Отуда је урбанистичким планом од 1924. предложено измештање пијаце у Јованову улицу и проширење тадашњег „Панчићевог сквера" у „Академски парк", што је и било остварено крајем треће деценије XX века. Још од 1914. у парку се налазио и споменик Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. У трећој деценији истог века предузета је и изградња осталих делова трга. Године 1931. Милутин Борисављевић, у компилативном маниру који је изазвао бујицу приговора домаћих стручњака, довршио је ограду и капије парка, које су тада коштале више но израда самог парка. Ипак, ово складно и за Београд вредно, чак престижно дело, од тада до данас је једина узорно обликована парковска међа престонице. Пре Првог светског рата овде су се налазила два позната београдска хотела: "Македонија" (на углу улице Васе Чарапића и Студентског трга) и "Империјал" (поред Капетан-Мишиног здања). На углу Студентског трга и УзунМиркове улице постојала је позната кафана "Уједињење", срушена 1935. Данас се Студентски парк налази у средишту између неколико факултета (Филозофски, Филолошки, Природно-математички). У парку је до данас засађено око 21 врста дрвета, од којих је најстарија била једна врста трешње, која је пре пар година посечена и на њеном пању је напављења клупа.

Драгојевић Николина

Док смо били деца, сви смо сатима уживали правећи флоту бродова од папира и глумећи моћне адмирале пуштали их низ реку да плове, или пак експериментисали са разним врстама папирних авиона и такмичили се са другарима чији ће авион даље да одлети. Kадa одрастемо, међутим, доста ствари заборавимо и сматрамо их дечијом игром. За већину, прављење папирних бродова и авиона је само дечија игра, и нису свесни да је то заправо уметност савијања папира – оригами. Оригами је традиционална јапанска вештина прављења фигура пресавијањем папира. Све се прави од једног листа папира тако да се коришћење лепка и сечење папира не сматра традиционалним оригамијем, већ се означава како киригами. Данас је доста популаран модуларни оригами, који представља вештину прављења разних комплексних тродимензионалних модела од више делова папира, али наравно без употребе лепка. Назив оригами потиче од јапанских речи ори што значи савијање и ками што значи папир. Не постоје прецизни подаци о томе када се ова вештина развила. Иако у Јапану постоји дуга традиција оригамија, сматра се да се ова вештина се такође независно развила и у Кини, затим и у Немачкој и Шпанији где се ова вештина зове папирофлексија. Оригами можда потиче из Кине, где је настао и папир током другог века нове ере. Међутим, многи сматрају да се оригами развио у Јапану када су технику прављења папира пренели у Јапан будистички свештеници током седмог века. У Јапану папир се врло поштује и од њега се израђују многе ствари почевши од преградних зидова до украса. Пошто се папир релативно брзо разлаже не постоје непосредни докази осим записа као што је јапанска песма из 1680. године у којој описује лепитре направњене од папира. Сматра се да је прва оригами фигура био лептир. У почетку оригами фигуре су се корист иле

Оригами

током верских обреда и церемонија. Оригами фигуре имају своју симболику. Оригами лепитри у јапанској традицији су симболизовали младу и младожењу, а оригами жаба представља љубав и плодност. Једна од најпознатијих оригами фигура је ждрал који је симбол среће и дугог живота и веома се поштује. Верује се да ждралови живе хиљаду година, па баш зато постоји и веровање да ће се ономе ко направи хиљаду ждралова испунити жеља. Низови направљени од хиљаду ждралова се зову сенбазуру и то је постало симбол светског мира, после смрти јапанске девојчице Садако Сасаки из Хирошиме која је оболела од леукемије током Другог светског рата. Њена жеља је била да оздрави прављењем ждралова, али није направила свих хиљаду већ 644. Њени пријатељи су направили остале ждралове и сахранили је са њима. Рензуру је оригами техника помоћу које се може направити више ждралова који су међусобно повезани врховима крила, или врховима репа и кљуна. То се постиже тиме што се једна папир на одређен начин исече на мање квадрате који су повезани танким непресеченим деловима, а од сваког квадрата се направи ждрал. Изгледа веома занимљиво и може се направити пуно повезаних ждралова. Данас постоји невероватно велики број оригами животиња, цветова, инсеката, коцки, звезди, кутија, предмета необичног облика...

Папир је некада био скуп и тешко доступан, али данас је ситвација другачија. Разне врсте папира се могу користити за оригами, а могу се употребити салвете, фолије и тканине. Наравно постоје и специфичне врсте папира који се користи баш за оригами. У Јапану се често користи "ваши" - специјалан папир чвршће структуре направљен од пулпе добијене из коре неколико карактеристичних дрвенастих врста које расту у Јапану. Развила се и посебна грана оригамија која користи новчанице, и то обично амерички долар. Још једна посебна грана оригамија је „мокри“ оригами за који се користи врло необичан папир који се накваси када се заврши фигура, и када се осуши постаје врло чврст. Да би се измислила нека нова оригами фигура треба имати машту, али добро познавати и математику, а пре свега геометрију. Како постоје правила у геометрији, тако постоје и правила у оригамију. У основи оригамија се налази седам правила и називају се Хузита-Хатори аксиоми. Постоји велики број интернет страница, књига и школа оригамија. Чак су и за Гинисову књигу рекорда у Јапану 29. августа 2009. године направили највећег ждрала чији је распон крила био скоро 82 м. Оригами је јако забаван и користан, поготово за децу, јер потпомаже моторику и координацију руку и чула вида, развој креативности, стрпљења и маште. Оригами фигурице се могу правити на сваком месту – у аутобусу, парку, природи... Уз мало труда можете некоме направити врло оригиналан поклон. Није тешко, иако се у почетку тако чини. Посетите најближу књижару, купите неке лепе папире у боји, погледајте на интернету неке од оригами дијаграма, уложите мало труда, стрпљења и времена и обрадујте некога јединственом оригами фигуром. Задовољство је вишеструко. Верујте ми, пробала сам :).

Ивана Јанковић

Трећи број

ЛЕСКА Corylus avellana је жбунаста врста висине од 4 до 5 метара, из фамилије Betulaceae. Добила је назив по грчкој речи „karyon“ што значи језгро или „ kerys“ што значи шлем, јер лешници имају зелени овој који покрива плод. Avellana потиче од града Авелана у Италји где је врста описана као дивљи орах Авелане. Леска је врло корисна због својих плодова који су јако хранљиви. Данас постоје многе калемљене леске са крупнијим плодовима. Постоје и леске са црвеним лишћем које се саде као украсни жбун. Леска се, као и много друго дрвеће са којим се људи често сусрећу, сматра светим дрветом и зато га зову и „божја сестрица“. Често се користи у магијским радњама и разним обичајима. Верује се да се шибом од леске може убити ђаво, човек претворити у животињу, а мртвац оживети. У њега не ударају громови, јер га је Исус благословио, па кад загрми чобани се њоме ките, беже под њу или стављају гранчице за појас. Ако загрми на Светог Илију, лешници ће бити пуни црва. Прва ватра у новој кући се пали од лесковог дрвета. Дрвету леске човек може да се исповеди као свештенику и да пупољак поједе умето нафоре. Ако се леска не осуши до краја године, греси су му опроштени. Божићни хлеб који представља усеве се шарао лесковим гранчицама. На њивама, ливадама и имањима се стављају лескове гране или крстови да би штитиле од града и повећале принос. У Босни се за Божић стоци даје да једе жито у коме је било лесково дрво. У време Божића и када се роје пчеле у кошнице се стављају лескове гранчице да би пчеле боље напредовале. На Ђурђевдан и Спасовдан дом и укућани се ките лесковим гранама да би се измолио напредак. Лесково дрво се користи као амајлија. Ставља се у колевке, у косу, зашива се у одећу, Лесници су митолошка бића који представљају шумске духове старих Словена. Његово име потиче од старословенске речи „лес“ што значи шума. У околини Врања зову га и шуман, а у Русији љеш. Жена му се зове лешчаха, лесовиха или лешиха. Има човечије обличје, али му је лице обрасло оштром длаком.

Има људске руке, али козје ноге. Негде је представљен са зеленим очима, дугом зеленом брадом и косом, и плавим образима. Сматра се да нема сенку. Уме да свира фрулу и њихове чаробне мелодије могу да очарају и виле и младе пастирице, којима се понекад деси да имају и децу са лесником. Обично су усамљени, јер нису лепог изгледа и смрде, а воле друштво и зато су њихове песме јако тужне и магичне. Лесник је наклоњен пастирима и чува им овце, али је заштитник и дивљих животиња. Спадају у најстарија митолошка бића, па зато се сматра да рано оседе. У митологији многих народа се јављају створења која имају сличности са лесником као што су Пан, Сатира, Фаун, Дионис. Код Германских народа лесково дрво је симбол божанства, плодности и живота. Зато се на свадбама од младенаца траже лешници и млада три дана после свадбе дели лешнике, доказујући тако да је прихватила нови дом. Уместо ружних израза за вођење љубави користи се финији израз - „дробљење лешника“. Код Германских народа ставити гранчицу леске пред девојку значи прогласити је неморалном, јер лескино дрво је симболи и плодности, али и блудничења. На Исланду нероткиње шетају лесковом шумом и моле бога да је учини плодном. Код Спартанаца је постојало веровање да младићи треба да се шибају лесковим гранама у храму Артемиде, богиње плодности, како би она своју снагу и плодност пренела на младиће. Леска је дрво знања. Верује се да ће онај ко поједе месо змије која живи под леском, моћи да разуме говор животиња, а ако поједе њено срце знаће лековита својства биљка. Деца која не могу да науче неку лекцију се ударају лесковим гранама да би име се памет утерала у главу. За човека који није нормалан се каже да „није три пута око леске састављен“. Дакле, пре и после ипситног рока три круга око леске. Корисна је и за слонове, јер да би се попео на дрво, слон се сакрије у лешник и чека да га веверица понесе горе. А кад хоће да сиђе стане на лист и чека јесен.

Јанковић Ивана

Фотогалерија

СИМБИОЗА број III, мај 2011. Лист студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

- Супернатурал 2011

У осмом броју Симбиозе моћи ћете да видите слике са Супернатурал фестивала 2013.

ЏИНОВСКЕ МЕДУЗЕ БУДУЋИ ВЛАДАРИ ОКЕАНА? Радосављевић Тијана Иако је прво што бисте помислили, када бисте видели ово биће да вам се приближава, да сте претходно вече ипак попили коју чашицу више или да је у питању ноћна мора - она ипак постоје и иако нису изграђена од крви и меса, већ највећим делом од воде и желатинозне масе, ипак задају озбиљне главобоље јапанским, кинеским и кореанским властима остављајући озбиљне последице на њихову економију. Назив ове врсте је Nemopilema nomurai (Echizen kurage на јапанском) и једна је од највећих познатих врста медуза. Може да достигне величину и до 2 метра у пречнику као и тежину повећег сумо рвача (око 200 кг). Ендемична је за источна азијска маргинална мора (Бохаи, Жуто, Источно кинеско и Јапанско море). Медузе се ослобађају из бентосних полипа током периода априлјун у Жутом и Источном кинеском мору а затим бивају транспортоване Tsushima струјом у Јапанско море. Премда је убод ових медуза болан, у највећем броју случајева није довољно токсичан да изазове озбиљне последице код човека. Ипак у неколико случајева је дошло до фаталаног исхода као последица накупљања течности у плућима услед убода. До данас је пријављено само 8 случајева смрти проузрокованих убодом Номура медузе. Током историје, масовне појаве ових медуза су се јављале на отприлике 40 година (1920., 1958., 1995.) али у скорије време се јављају скоро сваке године (2002., 2003., 2005., 2006.).

Повећана бројност ових медуза, чак и до хиљаду пута већа од нормалне, представља све већи проблем јапанским рибарима. Често долази до пуцања рибарских мрежа услед превелике тежине Номура медузе а риба ухваћена заједно са њима у мрежи бива неупотребљива било због тога што је смрскана или отрована. Бројност медуза је у нормалним условима регулисана од стране риба и корњача, које се хране медузама у раним стадијумима и такође су им компетитори за храну као што је зоопланктон. (свих седам врста морских корњача које се хране медузама су угрожене) Али примећено је да се бројност медуза повећава као последица изловљавања риба. (такво прекомерно изловљавање рибљих популација може довести до отварања еколошке нише коју медузе могу да заузму). Додатни негативни утицај на рибе који доводи до смањења њихове бројности је и чињеница да се медузе хране рибљим јајима. Надаље, због уливања и повећања концентрације фосфора и азота (пореклом из индустрије и пољопривреде), долази до цветања црвених алги, које изазивају стварање такозваних ‘мртвих зона’ са смањеном концентрацијом кисеоника где медузе могу да преживе а рибе не. Занимљива чињеница везана за ову врсту медуза јесте да када су нападнуте или се осећају угрожено, ослобађају велику количину јаја и сперме у воду, која се

закачињу за корале, камење и обалу. Када услови постану одговарајући њиховим оплођењем настаје нова ‘армија’ медуза спремна да освоји свет, или бар источна маргинална мора. Наравно не треба заборавити ни толико помињаног кривца за већину еколошких проблема у последње време – глобално загревање. Као последица глобалног загревања, површинска температура Жутог мора се повећала за 1,7 степени целзијуса од 1976. до 2000. Са порастом температуре, се генерално убрзава репродукција што може довести до повећане стопе рађања медуза. Такође повишена амбијентална температура изгледа омогућава овим створењима да више нарасту за много краће време. Неки научници су изјавили да би сви ови услови могли да доведу до појаве коју су означили као “стабилно стање медузе”, где би медузе могле да завладају океанима. Наравно Јапанци не би били то што јесу, да нису већ дошли до неких идеја како да бар на неки начин умање штету, тако да се за сада од уловљених медуза производе слане грицкалице, ђубриво, користе се као храна за крабе, а неки научници чак тврде да су неке супстанце које се добијају из медуза корисне за кожу. Тако да ако неко има неку иновативну идеју за комерцијалну употребу ових створења, правац Јапан, сигурна сам да ће Јапанци то великодушно наградити.

Четврти број СИМБИОЗА број IV, јануар 2012. Лист студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Клонирање сисара - историја и перспективе Појам клонирање се јако често може чути како у научној тако и у лаичкој јавности. При том се могу чути опречне изјаве, од научника и експерата из те области који колонирање сматрају једним од највећих достигнућа савремене молекуларне биологије, па све до оних лаичких изјава које процес клонирања сматрају страшним, јер одмах помисле на армију идентичних људи који шетају улицама, а при том су створени у лабораторијама страних обавештајних служби да служе неком „мрачном циљу“. Овај текст има за циљ да на што једноставнији начин објасни процес клонирања, историју његовог настанка, перспективу његовог коришћења и евентуалне штетне последице.

Реч клон први пут је употребио Вебер 1903 године, да опише колонију организама насталу асексуалном деобом једне прогениторне ћелије. Клонирање се може дефинисати као репродукција фрагмента ДНК, ћелија или индивидуа идентичних сами себи.То је нормалан процес код неких биљака и нижих животиња. Клонирање људи до данас није остварено. Оно подразумева хуману асексуалну репродукцију остварену уношењем нуклеуса из хуманих соматских ћелија у оплођену или неполођену овоциту чији је нуклеусни материјал одстрањен, у циљу стварања живог организма који је изузев митохондријске ДНК генетски идентичан донору нуклеуса. Ако се непосредно након клонирања клон узгаја у одређеним лабораторијским условима, неколико дана, он ће се развити у рани ембрион који се може употребити у две сврхе: 1) за репродуктивно клонирање 2) за терапијско клонирање Ако се рани ембрион (бластоциста) имплантира у утерус животиње исте врсте, ради постизања трудноће и нормалног развића плода, говори се о репро-

дуктивном клонирању. Пример овог типа клонирања је клонирање чувене овце Доли, које су извршили Вилмут и сарадници 1997.године. Доли је створена једннственим спајањем енуклеисане овоците шестогодишње овце и донорског нуклеуса из култивисаних епителних ћелија млечне жлезде. Метода трансфера нуклеуса у енуклеисану овоциту први пут је успешно примењена 1952. године, када су Брингс и Кинг успели да клонирају жабу, употребом епителних бластомера као донора нуклеуса. Гордон је 1962. године је клонирањем одраслог Xenopusa, трансфером нуклеуса добијеног из епителне ћелије црева пуноглавца показао да и диферентоване ћелије имају потенцијал за репрограмирање. Репрoдуктивно клонирање је неефикасно јер погрешно укључени ћелијски процеси доводе до губитка већине ембриона у току развића. Да би се одржало развиће ембриона у току репродуктивног клонирања, потребно је адекватно активирање гена непоходних за рано ембрионално развиће, и истовремена супресија гена чија се транскрипција нормално

дешава у донорској ћелији, а који су повезани са диференцијацијом. У просеку 1-5% бластоциста се развије у живорођену клонирану јединку. Успех у клонирању се знатно повећава уколико (10-40%), уколико се као донори нуклеуса употребе ембрионалне стем ћелије, бластомере или зигот. Клонирана животиња након рођења има предугачко тело и плаценту, респираторни дистрес синдром као и аномалије бубрега јетре срца и мозга. Данас се сматра да је основни проблем репродуктивног клонирања погрешно епигенетско репорограмирање трансплантираног (донорског) нуклеуса. Сматра се да ембриони у стадијуму бластоцисте, клонирани од соматских ћелија, имају инсуфицијентни систем за реактивацију кључних ембрионалних гена сепцифичних за донорску ћелију. За разлику од њих, ембриони клонирани од ембрионалних стем ћелија веродостојно експримирају ране ембрионалне гене. Најчешћи молекуларни механизми епигенетичких процеса током клонирања су: метилацоја ДНК, експресија импринтованих гена, као и механизми који управљају експерсијом гена преко хроматина. Инактивација X-хромозома и регулација дужине теломере примери су постзиготног репрограмирања, и они се код клонираних животиња углавном нормално одвијају. Терапијско клонирање: је стварање аутологне линије ембрионалних стем ћелија која настаје из клонираног ембриона и даље се користе за замену оштећеног ткива. У овом тренутку терапијско клонирање нажалост још увек не довољно се користи у лечењу неуродегенеративних болести, обољења крви и и дијабетес мелитуса. Охрабрују истраживања на животињама које указују да је нуклеусно клонирање у комбинацији са генском и ћелијском терапијом Један такав пример је лечење дефицита имунолочког система миша са мутацијом на Rag 2 гена. Данас се размишља о могућности примене те терапије у лечењу српасте анемије и бета таласемије.

Сматлик Никола

Пропадосмо „Људи, да ли можете да замислите да је овде пре 20,000 година живео лав?“ пита Стефан док се возимо кроз село Чиниглавци. Разговор прекида звоњење телефона. Зове нас остатак екипе која је већ стигла у школу у којој би требало да ноћимо. Село Чиниглавци се налази источно од Пирота. Јама коју би требало да посетимо, у народу позната као Пропас, се налази на јужним падинама Тепоша, на локалитету Венац. Позната је код локалног становништва, а први су је организовано посетили спелеолози Академског спелолошко - алпинистичког клуба из Београда. Истраживана је у више наврата током 2010. и 2011. године. Велики значај у откривању и прочавању јаме имају мештани. Наиме, обострано фини односи, поштовање локалних обичаја и норми понашања

стварају специфичну врсту поверења и пријатну атмосферу за рад. Мештани знају за локацију многих објеката које спелеолози не би могли сами да нађу. Такође, потребно је објаснити им да спелеолози не иду у јаме да би тражили и узимали злато као и да је обавезно користити одговарајућу тестирану опрему како они не би покушавали сами да улазе у објекте. После преспаване ноћи у школи, уз звуке староградске музике са радија, пакујемо опрему и спремамо се за одлазак у јаму. До јаме је потребно, лаганим ходом, око 1h и 30мин. Пошто смо били подељени у две екипе (једну која иде прва и опрема објекат и другу која стиже касније), како смо се приближавали месту где је јама, могли смо да чујемо људе који су дошли раније. Јаму нисмо видели. Тек када смо се приближили густом шумарку, видели смо је. Пред нама, налазио се тунел дубине 56 м. Зашто кажем лаички „тунел“?

у Пропас! Када бисте, са безбедне удаљености, погледали на доле, видели бисте готово правилно „сужавање тунела“ све док до зидова допире дневна светлост а после све постаје црно. Стојимо поред, сви насмејани и пуни енергије а заправо сви блаже уплашени због уласка што је и нормално. Вођа акције, Војкан, нам саопштава да је уже ново а самим тим и невероватно чисто што је, без обзира што то и није логично јако лоша вест за нас. Зашто? Ново уже врло брзо пролази кроз десендер (справу за спуштање) што и није баш пријатан осећај као што приказују на рекламама и филмовима. Наравно, битно је да само будемо пажљиви као и иначе. Када смо одредили редослед уласка људи, спуштање је почело. Једна од чари уласка у јаму јесте тренутак када имате два супротна и дивна призора. Први, када при спуштању погледате на горе и видите небо,облаке и дрвеће оивичене корењем, земљом, стенама, и други, када погледате испод себе и видите тачкицу светла чеоне лампе и замишљате ста вас све доле чека. Напокон смо се спустили и почиње обилазак објекта. Мерења, која су рађена, показала су да је објекат величине Београдске арене (димензија 150 м по дужој оси и 100 м по краћој оси – пројектоване дужине ), која са прорачунатом запремином од око милион кубних метара тренутно представља највећу пећинску дворану у Србији. Објекат је такође прилично занимљив пошто обилује разноврсним облицима микро - рељефа. “Поље кактуса“ (мноштво сталагмита), је само једно од многих занимљивих места у јами. Посебно је занимљиво разгледати све ове облике и закључивати како је овај објекат изгледао у прошлости и како би могао да изгледа у будућности.

Долазимо до једног дела, који је раскопан и Војкан каже: „Ово је место злочина.“ „Место злочина“ је шаљив назив за налазиште пећинског лава. Ископавање је било у мају 2011. године од стране чланова клуба АСАК на челу са Стефаном Властићем, студентом палеонтологије. Фосилни остаци сисара у пећинским седиментима нису реткост. Код нас се издвајају одређене групе животиња које су доминирале леденим добом (горњи плеистоцен), а насељавале су управо пећинске системе. Подземни облици у карсту су им служили као станиште и за привремени боравак. За разлику од пећинског медведа који је најчешћи представник фосилних сисара и који је био стални становник пећина, његов највећи сустанар (мада не у истом временском периоду) - пећински лав је пећине користио само привремено ради прехрањивања (типично за све мачке да воле да се осаме на безбедно место са својом ловином). Зато су и остаци пећинског лава сразмерно ређи и представљају интересантну врсту за проучавање. На нашим просторима, сматра се, није био редак, иако су његови фосилни остаци релативно оскудни. Познато је више локалитета из источне и централне Србије, а најпознатији је пећина Рисовача код Аранђеловца са најмногобројнијим остацима који се могу употребити за компарацију са другим збиркама, мада није постојао ниједан кранијални део скелета осим мандибула. Зато је и важност проналаска прве и и једине лобање на локалитету у јами Пропас код Пирота већа. Примерак је представљен једном целом лобањом, са скоро комплетним зубником. Добро стање остатака омогући ће квалитетно истраживање и бројне важне закључке о биологији те да-

вно изумрле врсте мачке. Panthera spelaea (Goldfuss, 1810) се не разликује морфолошки од рецентних афричких лавова, осим својом величином. Представља највећег фелида који је икада ходао Земљом, чак је и северноамерички веома познати Смилодон био мањих димензија. Живео је у плеистоцену, а изумро крајем леденог доба пре неких 10000 година, мада постоје индиције да се управо на Балкану задржао много дуже, чак до појаве модерног човека. Био је представник изразито хладнодобне фауне, па се предпоставља да је имао дуго и густо крзно које га је штитило од хладноће. Битно је нагласити да је потребно да ископавање врше особе које су обучене за то како се не би оштетио материјал приликом вађења. Од других али не и мање занимљивих организама нађени су различити бескичмењаци од којиh је прилично занимљив налаз Bythinus acutangulus lunifer Караман, 1948, што представља други налаз ове врсте у Србији. Биоспелеолошка истраживања објекта је вршила Ива Њуњић, спелеолог из клуба АС. Ивана Будински (АСАК) нам је причала о слепим мишевима који су тада били у хибернацији. У питању су две врсте Rhinolophus ferrumequinum и Rhinolophus hipposideros. После обиласка објекта, успешног опремања до тада неистраженог канала и оброка, почиње излазак из јаме. Особа која прва изађе пали ватру како се не би смрзли људи који први изађу и чекају остатак екипе (напољу је било -5° Ц. ) По повратку у школу, откривамо да нам је мештанин Раде оставио лонац топлог компота. Грејемо се, уживамо у компоту, размењујемо утиске. Сутрадан, мештани нас воде по терену како бисмо можда нашли још неку јаму. Нисмо нашли нов објекат што не значи да нећемо у будућности. Ко зна шта је све ходало овим просторима за време леденог доба?

Гајић Марија

Пети број Апсолвентска песма Јелицина реч Драге колеге и колегинице, ево пар речи уводне шпице!

Вагали смо гуштере и мерили змије, па тражили где се слепо куче крије!

Иако овај текст без мана, могле би рећи Марија… ил’ Ана… од срца Никола… или Ема…

Трагали смо шумама и пратили воде, брали глог и клеку и свашта што боде!

Ал’ моја је тренутно најмања трема па ћу вам нешто рећи ја, сви ваљда знате да сам - Јелица. Добро дошли драги биолози, молекуларци и сви еколози! Задатак је свима и нешто најпрече весељем да испунимо - ово вече!

Јели шумске јагоде, крушке, боровнице, вишње, трешње, јабуке… а и малинице… Скупљали смо ендемите, брали трава влас…

То смо заслужили, баш сви скупа, као вредна и сложна група, јер је труда, снаге и рада било потребно - до овог сада!

Онда је статистика - мучила све нас! Вероватноћа такође, њена верна сека, мозак нам је мутила као бесна река!

Сећа се сигурно од вас свако, да није било нимало лако, сатима на вежбама сецкати жабе, или анализирати буба-швабе, убедити Diptere да у мреже уђу, ил’ Hymenopteru - бар у замку туђу!

Радили смо вредно, научили свашта, чак и више од онога што нам пружа машта: Алге, Гљиве, Биогеографија, Генетика, Биљака Физиологија, Развиће животиња и још прегршт – ИЈА: Ензимологија, Микробиологија, Педологија, Зоологија, Психологија…

Скакавци су јурили - куд их живот носи, а ми смо ЊИХ јурили - и уморни и боси!

И ЈА, да не претерам са причом сада Хватали само зрикавце, ровце, о факсу, испитима и брду рада попце, глисте, који смо уложили до сада ми: па Mollusce љигаве, и нимало чисте. еколози, молекуларци и биолози Хватали само мраве и кад рука трне, сви! док смо мета могли бити - удовице Драге колеге и колегинице, црне! чујте сад речи завршне шпице: Лабораторија – једно опасно место! Нека НАМ ветар добар дува, Али смо и тамо ишли често, и широк осмех на лицу чува! јер микрсокоп, пипета и ацетати Мирно море нека НАС прати! молекуларце у стопу прати, Баш свака брига нека се скрати! док анализирају ланаце ДНК, Нека НАМ кипе - срећа и здравље! гене, протеине ил’ РНК. Нека НАС прати - љубав и славље! Шакале и даброве вредно смо мар- А успеси - велики и без броја, кирали… нек увек буду - НАШЕГА кроја! Белоглавом супу канџе би лакирали, да нас само поштеди - кљуна или шака!

Све ово искрено и баш од срца желим вам ја – ваша Јелица!

А сад - допустите да радост потече Медвед у близини - накострешена јер ово данас је - наше вече! длака, Живели! можда нека његова - али наша свака! Новаковић Јелица

Читам пре неколико дана у неком чланку да су тзв. “феромонске журке” постале хит на западу! Долазиш на журку и доносиш мајицу у којој си спавао/ла пар дана. Мајице се нуде особама супротног пола, које након мирисања одаберу пар њих и онда следи упознавање са њиховим власницима. Да видимо са каквим се предзнањем иде на феромонске журке! Шта су то феромони? Феромони су испарљиве супстанце које секретују животиње, а које могу имати утицај на понашање, физиолошке промене и развој других припадника исте врсте. По дужини ефекта можемо их поделити на: 1) феромоне који изазивају моменталне и краткотрајне промене у понашању, и 2) феромоне са дуготрајним дејством које се огледа у промени хормонског статуса јединке на коју ти феромони делују. Ако се сагледа разновсност ових фактора из аспекта промена у понашању сисара, можемо их поделити и на 1) сексуалне атрактанте, 2) сексуалне репеленте, 3) атрактанте између мајке и младунаца, као и 4) феромоне који модификују менструални циклус. Код бескичмењака се може уочити још већа разноврсност у функцијама у којима посредују феромони. Дуго се веровало да не постоје феромони човека. Као основни разлог је навођено непостојање вомероназалних органа код човека, који су задужени за детекцију феромона код других кичмењака. И док је један број истраживача водио полемику о томе да ли вомероназалног органа има или нема код човека, други део истраживача се окренуо компанијама које су биле заинтересоване за улагање у истраживање и отпочеле су такозване "real-life" студије. Наравно, идеја финансијера је била да се резултати студија искористе за прављење препарата који би своје кориснике учинили привлачнијим супротном полу. Након пар година, укључили су се и прави научни институти.

Феромони Хумани феромони - маркетиншки трик или стварни мали сигнали? Сматра се да је главни орган секреције хуманих феромона аксиларна (пазушна) жлезда. У прилог томе иде и чињеница да се аксиларне жлезде активирају тек у пубертету када почињу да луче и неке деривате стероида. Са друге стране, истраживачи верују да испарљиве алифатичне компоненте (познате и као копулини), из вагиналног секрета жена, могу функционисати као феромони. Андростенон и алифатичне киселине се јављају у репродуктивној комуникацији неких сисара. Уколико се занемари релативно лош методолошки приступ "real-life" студија, морамо признати да су резултати ишли у смеру доказивања постојања "малих сигнала". Једна од првих појава која је запажена код животиња још 1955. године и означена као ЛиБутов ефекат, јавља се и код нас. Наиме, уколико две или више жена живе или проводе велики део времена заједно, долази до синхронизације њихових менструалних циклуса. Осамдесетих година је одрађена студија која је дефинитивно потвдила теорију о синхронизацији менструалног циклуса групе жена које су биле изложене истом екстракту зноја жене. У новије време су одрађене бројне студије у којима је проучаван ефекат мушких феромона на понашање жена. Показало се да жене које су носиле привезак који ослобађа мушке феромоне, показују много боље расположење у односу на контролну групу. Оне су остваривале чешћу комуникацију

са мушкарцима, биле су расположеније, толерантније на стрес, флертовале интезивније и тврдиле да се осећају привлачније и заинтересованије за мушкарце у свом окружењу. Замислите каква би се промена десила када у претежно женску канцеларију убаците пар "репрезентативних мужјака"! Не сматрате ли да би продуктивност радница порасла? Дефинитивно! :) Поставља се питање зашто феромони код нас не играју пр е с у д н у улогу у репродукцији. На пример, када мужјак хрчка осети вагинални секрет на другом (обележеном) мужјаку, он ће га јурити и покушавати да се пари са њим, управо зато што је слепо вођен мирисом, а не видом. Насупрот томе, човек се фокусира више на визуелне, а мање на олфакторне сигнале. Иако тога нисмо свесни, феромони нас чине расположенијим за интеракцију са супротним полом и модификују наш хормонски статус како би осигурали оплођење. Међутим, ми смо научили да се супроставимо тим инстиктима, да укључимо мозак и анализирамо да ли потенцијални удварач може бити добар партнер који ће равноправно учествовати у одгајању потомства и тиме повећати вероватноћу да већи број потомака успешно преживи. И да закључимо: феромони нам баш и не могу помоћи да пронађемо сродну душу. Одлазак на журку где ћемо њушкати туђе мајице нас може учинити расположенијим и пријатнијим према супротном полу. Ко зна... Можда је управо то недостајало!

Петровић Невена

Шта ће покретати „сутра“? У последње време, свe се чешће сусрећемо са текстовима и репортажама у медијима о нафтној кризи и могућим алтернативним горивима који би тај проблем решили. Оно на шта се прво помисли када се спомене „алтернативна енергија“ није увек и најпрактичније решење и заправо, најчешће је далеко од примене у пракси. Наша земља због, како кажу, „важнијих проблема“, које несумњиво има, врло слабо је посвећена овој тематици. Ипак, ако погледамо стање других, далеко развијених земаља, такође нећемо бити одушевљени напретком на овом плану. Разлог за то је више него очигледан. Све економије, биле велике или мале, заснивају са на коришћењу фосилних горива, значи нафте и њених прерађевина, природног гаса и угља. Тако је још од индустријске револуције у 18 веку. И ако изузмемо вапај људи са израженом еколошком свешћу да се по сваку цену смањи разоран утицај експлоатације и продуката употребе фосилних горива, готово да не би било препрека напретку цивилизације. Али пракса почиње да показује недостатке таквог система. Наиме, ако мало детаљније размотримо могућност да фосилна горива покрећу свет и у будућности, брзо ћемо схватити да то неће бити случај. Загађење које проузрокују фосилна горива достиже критичне границе, после којих свет дефинитивно више неће бити исти. Глобално загревање, деградација природних станишта и изумирање

врста, проблеми су који неоспорно постоје. Али судећи по ставу управо великих загађивача који раде премало или готово ништа да би то зауставили, такав тренд ће се наставити и у будуће. Али докле? Е па постоји један други проблем преко кога се ипак не може прећи затворених очију као преко претходног. Нафте неће бити вечно! Процене су различите, али се сви слажу да ће у једном тренутку сви извори „црног злата“ пресушити. Али шта после? Да ли ће то бити крај цивилизације? Можда крај начина живота на који смо навикли, али крај света свакако не. Заслепљени пламеном са нафтних платформи често не видимо енергију која је свуда око нас и која је најчешће бесплатна. Управо ти извори енергије су оно што ће покретати свет у будућности када нафте више не буде.

Размотримо сада предности и недостатке постојећих извора алтернативне енергије: -Енергија сунца је вероватно прва ствар на коју помислимо када кажемо „алтернативна енергија“. Према мишљењима многих, то је управо извор енергије који ће највише покретати свет у будућности . Потпуно је чист, бесплатан, а и прилично сигуран јер нико не памти да је свануо дан без сунца. Ипак у пракси не видимо масовну употребу соларне енергије из више разлога. Први је свакако цена експлоатације. Систем који је најједноставнији, а то су фотонапонски панели, није ни мало јефтин, а други системи као што су соларни колектори и коцентратори нажалост нису у широкој примени у нашој земљи, иако се у свету све више користе. Ипак највећи недостатак коришћења било ког система за прикупљање соларне енергије је то што сунце сија само дању, а за ноћ се енергија мора складиштити што тек није ни једноставно ни јефтино. Ипак важно је нагласити да је наша земља на југу Европе, па самим тим има изузетне предиспозиције за употребу овог вида енергије. Колико ћемо то знати да искористимо, показаће време.

-Енергија ветра је како кажу „енергија будућности“. Чак су слике ветрењача које праве струју постале симбол употребе алтернативне енергије. Ветар нас не кошта ништа, ветрењаче нису загаивачи осим што мало кваре изглед места на коме се налазе, али навикли би се некако. Наравно „али“ увек постоји. Готово да нема места у свету, а тек не у Србији, где ветар дува непрестано константном брзином. Наравно, постоје места где га има довољно да би изградња „фарми ветра“ била економски оправдана. Таква места код нас су у долинама великих река, нарочито у јужном Банату и на неким планинама, али осим планова и пројеката, наша земља још увек није добила праву фарму ветра. Надам се да ће у скорије време и наши „Дон Кихоти“ имати против чега да се боре.

-Геотермална енергија представља енергију која долази од топлоте из унутрашњости земље. За неупућене делује апстрактно, али наша земља је ипак богата термалним изворима који се за подмиривање енергетских потреба углавном не користе, осим у неколико индивидуалних случајева. Код нас се топли извори користе углавном у туристичке и медицинске сврхе, али ко зна, можда се и наши стручњаци из области енергетике угледају на Исланд, који је лидер у употреби геотермалне енергије у Европи, па радијаторе у неким местима, уместо постојећих котлова, почне грејати топлота из земље.

-Хидроенергија је у нашој земљи прилично експлоатисана, али наравно не колико би могла да буде. Овај вид енергије већина и несматра „чистом“ због утицаја хидроелектрана на екосистеме, али постоје начини да се тај утицај минимализује. План Србије за блиску будућност би требало да буде изградња мини и микро хидроелектрана које имају веома мали утицај на природу, а могу обезбедити значајан извор енергије уз разумну цену изградње.Занимњиво је да се у свету, осим река и језера, све више користи и снага морских таласа за производњу енергије, али ми немамо море, па тај систем можемо само да гледамо у приобалним земљама које знају да користе своје обале за још нешто осим туризма. -Енергија из биомасе је у последње време све више популарна код нас. Ваљда смо схватили да нисмо баш толико богати да би тек тако бацали толику количину енергије у виду отпадака од дрвета, сламе и осталих сировина које користимо а које могу да горе. Недостатак сагоревања тих материјала је загађење ваздуха које се не може спречити, али се побољшањем сагоревања може значајо смањити. Осим једноставног сагоревања чврстог природног отпада, постоје и разни процеси добијања гаса (метана) и етанола из биомасе који се могу користити и за покретање возила што би могло да смањи нашу зависност од увоза нафте.

-Енергија из воде је вероватно најзанимљивија идеја нарочито писцима научнофантастичних прича. Тако је бар било до сад. Међутим ако мало размислимо о томе, схватићемо да та идеја уопште није бесмислена. Штавише, већ је у употреби и то, веровали или не, чак и код нас. Принцип је једноставан, електролизом се вода раздваја на водоник и кисеоник или скраћено „ННО“ гас који се затим користи као веома моћно гориво. За сад се овај систем користи углавном у аутомобилима где значајно смањује потрошњу горива и скоро у потпуности штетне издувне гасове. Наравно све то не иде на руку произвођачима нафте, тако да је овај систем мало познат, али надам се да ће ускоро аутомобили на воду бити нормална појава на нашим улицама. Ово су само неке од идеја, али све у свему, важно је да наследника нафте има. Остаје нам да видимо које технологије ће бити најбоље решење и заузети место тренутног „господара енергије“. За сада о одговору на питање из наслова можемо само да нагађамо.

Стојановић Марко

Шести број

Бео зоо врт Кратак историјат Београдски Зоо врт основ ан је 19 36. године, од стране тадашњег градоначелника, индустијалца, господина Владе Илића. Врт се развијао убрзаним темпом и из године у годину привлачио све већи број посетилаца; животињски фонд је растао, а сама површина врта се са почетних 3,5 проширила на чак 14 хектара. Међутим, прекретницу у историји врта представљао је Други светски рат, када је након бомбардовања 1941. и 1944. скоро читав животињски фонд уништен, а површина врта смањила се на данашњих 7 хектара. Животиње Врт поседује велики и квалитетан животињски фонд. Једни од првих становника врта били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи. Најпознатије животиње у историји врта свакао су керуша немачког овчара Габи, шимпанза Сами, као и алигатор Муја. Габи је своју славу стекла једне судбоносне вечери, када је одбеглу женку јагуара успела да спречи у нападању чувара и у прескакању ограде Врта. У тешкој борби са неупоредиво већим и снажнијим противником, Габи је стекла бројне, озбиљне повреде. Ипак, након дуготрајне, али изузетно храбре борбе, на одушевљење радника, многих љубитеља животиња и пријатеља врта, Габи је поново стала на ноге и наставила да обавља свој посао чувара још много година наког свог величанственог подвига. Титула најпознатије шимпанза која је икад живела у београдском зоо врту свакако припада Самију, крупном мужјаку паметног погледа, који је врло брзо након свог доласка постао љубимац многих Београђана.

Широј јавности постао је познат када је крајем осамдесетих чак два пута бежао из зоо врта, а да при том никога није напао нити причинио било какву штету. „Дорћолсом бегунцу“, како су га касније прозвали, подигнут је споменик преко пута нове куће за мајмуне. Алигатор Муја (Alligator mississippiens), не само да је најстарији становник београдског зоо врта, већ се сматра и најстаријим живим алигатором на свету. Пристигао је у врт годину дана по његовом оснивању и један је од ретких становника који су преживели Други светски рат. Данас врт обухвата преко 2000 јединки, међу којима је заступљено око 270 животињских врста, a тај број се непрекидно повећава. Наиме, још у октобру прошле године из Сегедина је стигао пар сребрних мармозета (Mico argentatus) који се са свега 18 цениметара висине убрајају у најмање врсте мајмуна на свету. Они нису били једине придошлице, jer je из Чешке стигао мужјак мрежасте жирафе (Giraﬀa camelopardalis reticulata), који се сматра најлепшом од свих врста. Овај мужјак неће још дуго бити усамнљен, јер ће до краја маја добити женку исте

врсте. Један од најновијих чланова je младунче нилског коња кога посетиоци свакодневно могу да виде како се купа крај своје маме. У априлу ове године, богатој колекцији птица тркачица придлжуило се младунче ноја, мала Весна, а из Сегедина је стигао мужјак нанду птица. Врт је због овако богатог садржаја идеално место за проширивање знања не само о животињском, већ и биљном свету. Ботаничку башту краси велика разноликост- мноштво егзотичног цвећа и другог растиња, примерци ретког дрвећа као што су Гинко, Панчићева оморика, секвоја, пауловнија... Београдски зоолошки врт већ годинама представља једно од култних места нашег главног града. Иако је до пре четврт века био запуштен до те мере да је његов опстанак доведен у питање, данас он достојно репрезентује свој град и убраја се међу боље уређене вртове у свету. Захваљујући малом, али искусном и ефикасном тиму он из дана у дан оправдава титулу праве културне и васпитно-образовне установе. Он заиста представља савршено бекство из града у центар града.

Павловић Наташа

Шта је PubMed? Како га користити и доћи до жељених чланака и информација? PubMed је база података која садржи све скорије биолошке публикације, преко 22 милиона цитација биомедицинске литературе (MEDLINE), life science журнала и online књига. Оно што је битно, коришћење PubMed-a је бесплатно.

Интернет у сврси науке

Хајде да почнемо. Отворите свој веб прегледач и укуцајте: www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed У поље за претраживање унесите кључне речи од интереса и притисните ENTER. Добићете списак свих радова који садрже жељене речи. Са леве стране видећете листу опција. Можете одабрати радове код којих су апстракти доступни, цео текст доступан, објављене у задњих пет година, десет година а можете одабрати и рад писан на одређеном доступном језику. Такође са десне стране приметићете линкове ка сродним претрагама као и слике које одговарају задатој речи.

www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

У случају да тачно знате шта тражите можете од самог почетка ограничити вашу претрагу на следећи начин. Поново крећемо од почетне странице PubMed-a, с том разликом да је овај пут потребно кликнути на дугме ‘Advanced’ које ћете видети испод поља за претрагу. Отвориће вам се страница за напреднију претрагу. У левом падајућем менију можете изабрати један од критеријума вама од значаја и тиме ограничити претрагу. На пример одаберите аутора, датум креирања или датум публиковања, часопис, наслов рада или наслов апстракта, итд.

Затим у лево поље у продужетку унесите одговарајуће презиме, датум, реч у односу на то за који сте се критеријум претходно одлучили. Такође ако желите додатно да прецизирате своју претрагу користите опције AND, OR или NOT и опет одаберите жељени критеријум. Такође испод наведених поља можете видети историју ваших претходних претрага. Детаље везане за коришћење PubMed-a можете наћи на PubMed Help страници: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/ NBK3827/

Вукојичић Александра Пајић Тања Ђоковић Весна

Упис на мастер студије Последњи испит је успешно положен и ви се питате шта следи након тога. Уколико желите да упишете Мастер студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, ево неких смерница које могу бити од значајне помоћи. Било да сте биолог, еколог или молекуларац обратите пажњу на понуђене модуле, зато што се неки од њих поклапају, односно за исте могу конкурисати студенти са различитих смерова. Први корак: одабир жељеног модула. Већина нас се у току студија заљубила у неку област, те избор не би требао бити тежак. У случају двоумљења или несигурности не би било лоше детаљно се упознати са садржајем сваког модула. Све информације о курсевима, професорима и изборним предметима доступне су на сајту факултета. Жељени модул је одабран, шта даље? Други корак: парче папира и оловка у руке.. Професори сваког модула узеће у разматрање ваш просек, године студирања и оцене из назначених предмета. Пратите упутства када и где ће се одржати рангирање на ваш одабрани модул мастер студија. Понесите индекс са собом и срећно. У принципу свака катедра прима одређени број студената. То значи да су у стању да у том броју обезбеде места за рад на мастер тези. У случају да већ имате лабораторију у којој бисте радили, нећете бити у трци за место и уписаћете жељени модул лако. Следи дан, два чекања. Изашла је ранг листа и примљени сте. Тада сазнајете и да ли сте на буџету или самофинансирајући студент. Шта треба урадити пре уписа на мастер студије?

Трећи корак (или први у случају да не планирате да упишете мастер студије на нашем факултету): За подизање уверења о дипломирању требају вам потврде из три библиотеке факултета. Библиотека Института за зоологију, Института за физиологију и биохемију и библиотека у Ботаничкој башти. Поред тога потребно је уплатити 5000 рсд на рачун факултета. То је новац за потребе израде дипломе. У студентској служби ће вам рећи датум када треба да им се јавите и то је то, завршили сте и тај део посла.

Четврти корак: насмејте се, сликамо! На дан уписа на мастер студије требаће вам две фотографије, једна за индекс и једна за прву страну образаца које ћете попуњавати. Требаће вам и одређена сума новца за куповину образаца и индекса у студентској служби. Пораните како не би завршили на крају дугачког реда. Следи предаја попуњених образаца и индекса и упис предмета. Уписујете наравно главне предмете одабраног модула и изборне за које сте се одлучили. Завршили сте!

и студирање по старом Додатне информације за кредиташе, стипендаше и конкурисање за дом. Захваљујемо пуно на прослеђивању истих колегиници Невени Петровић.

Кредиташи: Студенти који добију кредит, потписују уговор са Министарством просвете и науке. Члан 4. тог уговора каже да ако студент заврши студије без изгубљене године, а у трајању прописаном за његов наставни програм, уз постигнути просек преко 8.5, може бити ослобођен враћања целокупног износа. Шта то у пракси значи? За ослобађање од обавезе враћања кредита неопходно је да се у року од месец дана од дана дипломирања достави УББ банки уверење о дипломирању. Овде може да наступи донекле напорна процедура. Уверења о дипломирању могу каснити, па треба инсистирати на истим у студентској служби, не би ли убрзали поступак за који је иначе потребно два месеца. Наравно, не достављате оригинал уверења, већ његову фотокопију оверну у општини. Ископирајте у онолико примерака колико вам треба, плус један који ће остати у општини. У општини ће вам све то печатирати, завести и тако оверена потврда предаје се одсеку за студентске кредите/стипендије. Након тога заседа комисија која разматра да ли сте испунили услове за ослобађање од обавезе враћања кредита.

Стипендаши и конкурисање за дом: Документ који је потребан студентима мастер студија када конкуришу за дом и стипендије је “Уверење да нисмо запослени ”. Процедура је следећа: у књижари се купује радна књижица. Заједно са уверењем о дипломирању, које дајете на увид, треба отићи у општину места пребивалишта. Са попуњеном књижицом се јавити Националној служби за запошљавање где нам креирају профил, а након тога издају потврду да је у питању статус незапосленог. Неке општине дозвољавају да се одмах оде у Националну службу за запошљавање и узме потврда, док друге инсистирају на овој компликованој процедури, па је најбоље проверити који су неопходни кораци потребни.

по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2013/2014. године. (2) Студенти уписани на магистарске студије до 10. септембра 2005. године, имају право да заврше студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2013/2014. године. (3) Студенти уписани на докторске студије, односно кандидати који су пријавили докторску дисертацију до 10. септембра 2005. године, имају право да заврше студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија, односно да стекну научни степен доктора наука, најкасније до краја школске 2015/2016. године.

Студирате по старом систему? Онда ће вас сигурно занимати шта је то ново. Узето из одлуке о изменама и допунама статута Универзитета у Београду – Биолошког факултета: (1) Студенти уписани на основне студије до 10. септембра 2005. године, могу завршити ове ст уд ије

Вукојичић Александра Пајић Тања Ђоковић Весна

Како до праксе? Кратак водич за будуће истраживаче

Једно од честих питања које ми постављају млађе колеге: "Како да нађем лабораторију у којој могу да волонтирам?". То није блажи облик мазохизма, није глупост и траћење слободног времена. Такође, потреба да се ради нешто практично није везана само за одређени смер. Предрасуда да само молекуларци треба да јуре за праксама је потпуна глупост. Уколико волите ово што студирате, онда је и нормално да желите да зађете дубље у срж биологије и посветите се научном раду. У неком периоду током мог студирањана на основним студијама, ушла сам у зачарани круг. Да бих добила праксу недостајало ми је искуство у раду, а да бих дошла до искуства било је потребно добити праксу где бих радила много више од оних техника које сам могла да упознам на вежбама. Притом сам се водила поприлично погрешним мишљењима о неким питањима, што ме је додатно спутавало. У том тренутку нисам имала људе који су могли да ми дају неке основне савете који би ми помогли у лову на праксе. Уколико сте тренутно у потрази за лепом и занимљивом праксом, ево неких савета које вам могу дати. Наука у Србији Туга... Мало пара, много очекивања. Има неколико института који се баве научним радом који одговара нашем факултету. То су: - Институт за Биолошка истраживања "Синиша Станковић" (популарнији као ИБИСС) - Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство ( краће као ИМГГИ) - Институт за нуклеарне науке "Винча" - Институт за пестициде и заштиту животне средине - Институт за медицинска истраживања

Поред ових института, постоје и бројни други. Неки су придружени Пољопривредном, Ветеринарском или Медицинском факултету. Разликују се у квалитету рада и отворености да приме студенте на "волонтирање". Заблуда "За добијање таквог места је потребан врло висок просек". Не! Неке лабораторије могу тражити већи од 9,00, али велики број лабораторија неће узимати просек као основни критеријум. Добра препорука професора са факултета или ваша јака мотивација могу компезовати не тако савршен просек. Наравно, то важи само ако нисте у оној супротној крајности: превише низак просек и/или гомила неположених испита. Селективност и могућност Фокусирајте се на тематику која вас интересује. Немојте јурити праксу по принципу "дај шта даш". Стави на папир области које те занимају и тражи на интернету институте који се њима баве. Такође, нека твоја очекивања буду мало реалнија. Неке методе су јако скупе и не можеш очекивати да ћеш добити прилику да се бавиш тиме. Бар не на основним студијама. Зато крени од пракси које те баш, баш занимају, па ако код њих не упали пробај код неких других лабова који су ти мало мање привлачни. Рачунај на то да не можеш одмах почети да радиш неки ултра-компликовани експеримент, а да пре тога ниси савладао базичне методе и вештине. Зато тражи праксе које ће ти пружити прилику да кренеш од почетка. То је много реалнија могућност. Стрпљење Ретко кад упали из прве! Пошаљеш неколико мејлова. Неко те у старту одбије, неко каже да ће размислити и имати те у виду, а

неко ти просто не одговори на мејл. Очекуј да ће се и теби ово десити. Не очајавај, већ имај стрепљења. Ако не одговори на мејл, можеш после неког времена послати још један. Ако и тај прође као први, онда прецртај ту лабораторију и иди даље. Ако кренеш да их бомбардујеш мејловима, мислиће да си проблематичан (да не кажем психотичан). Посвећеност Кад успеш да се убациш негде, дај све од себе. Потруди се да научиш што више нових ствари од ментора или особе која је задужена за рад са тобом. Читање радова и даље изучавање тематике којом се бавиш ти може итекако послужити за даље. Наравно, нека ти обавезе на факултету не буду мање важне. Из тог разлога, мораш да направиш баланс између факултета и обавеза на тој пракси. Летње праксе Ово је јако добра ствар. Постоје разни програми који организују студентске летње праксе на најпрестижнијим институтима у Европи. Неке од њих су финансијски скроз покривене програмом, а за финансирање неких других се студенти сами сналазе. Јесу релативно кратке, али се на њима могу радити радови које је тешко у нашој земљи наћи или извести. Одскочна даска Кад једном добијеш добру праксу, следећа ће доћи много лакше. Прво, већ ћеш имати неко знање и искуство. Друго, имаћеш препоруку твог ментора који ти може помоћи да нађеш следеће место (институт, лаб, новог ментора). Добре препоруке вам требају када тражите позиције за мастер рад или докторат.

Петровић Невена

Не тако обичне животиње Права посластица за све студенте биолошког факултета, а и за све заљубљенике у природу. Пред вама је текст о задивљујућим, слатким, необичним, али и застрашујућим животињама које фасцинирају људе широм света. Почећемо са једним симпатичним водоземцем који живи у Мексику. Ambystoma mexicanum илити, мексички акслотл, популарно прозван Петар Пан међу животињама јер се издваја необичном способношћу. Наиме, ова врста даждевњака никада “не одраста” тј. током целог живота задржава ларвалну форму. Они задржавају спољне шкрге, као и облик и грађу тела специфичну за ларве даждевњака. Док друге врсте из овог рода у случају неповољних услова метаморфозирају у адулте Ambystoma mexicanum остаје “заувек млад’’ петнаестак година колико им је просечан животни век. Цео животни век проводе у води хранећи се ларвама инсеката, ситним љускарима и рибама. Због свог изгледа чест је љубимац у лабораторијама, али се његова популација у дивљини драстично смањила и сада опстаје само у једном мексичком језеру.

У духу премијере последњег филма Твајлајт саге представљамо вам Едвардовог рођака из морских дубина. Vampyroteuthis infernalis (у буквалном преводу - вампирска лигња из пакла). За разлику од друга Едварда, вамирска лигња не храни се крвљу, већ разним отпацима и угинулим организмима са дна мора (и не светлуца на сунцу). Vampyroteuthis infernalis је једина врста из рода Vampyromorpha и има је добила по необичним израштајима на телу који подсећају на вампирске очњаке. Ова врста сматра се живим фосилом, а свој опстанак кроз веома дуг временски период дугују својој способности да се адаптирају на потпуно другачији начин живота (ова врста једини је главоножац који није предатор).

Остајемо и даље у сфери филма и причамо о невероватној жаби, која, важи за својеврсног Ждеравца (Volverine, Х меn) међу животињама. О чему се ради? Наиме, ова необична жаба има коштане канџе које може да избаци у случају опасности, попут Ждеравца. Ова невероватна способност је омогућена низом адаптација. Канџе се налазе у маси

везивног ткива, с једне стране повезане колагеном са малом коском у прсту жабе, а с дрге стране са мишићем. Када се жаба нађе у опасности, она контрахује мишић и канџе пробијају кожу. Након престанка опасности, жаба опушта мишић и враћа канџу унутра, а ткиво се полако регенерише.

И за крај, са Хавајских острва стиже нам Theridion grallator, веома инртересантна врста паукова. Наиме, припадници ове врсте развили су крајње необичне шаре на свом абдомену, многе од њих излгедају исто као популарни смајли емотикон. Научници широм света и даље полемишу око разлога настајања ових шара и већина сматра да служе као нека врста одбране од предатора, мада су све то само нагађања. Било како било, овај паук је веома симпатичан и сигурно ће вам поглед на његову слику измамити осмех на лице.

Илић Лена

Близанци Живановић Јелена

Онтогенетско развиће човека представља сложен циклус развића који се може поделити у два периода: •пренатални и •постнатални (лат. natalis = рођење) Пренатални период обухвата сложене морфолошке промене од стварања зигота до рођења, а постнатални низ промена од рођења, раста, полног сазревања, старења јединке па до њене смрти. Наука која се бави проучавањем развића човека од оплођења до рођења јединке назива се хумана ембриологија. Развиће човека је континуиран (непрекидан) процес који започиње оплођењем јајне ћелије сперматозоидом при чему настаје зигот да би се затим извршио сложен процес трансформације једноћелијског зигота у вишећелијски организам. Код човека, по правилу, рађа се само једно дете, после десетомесечне лунарне трудноће по оплођењу. Међутим, жена може родити и двојке (близанце), ређе тројке, а још ређе више њих. Близанци представљају два ембриона која се у телу мајке истовремено развијају и роде се непосредно један после другог. Код човека, а и осталих сисара, разликују се два основна типа близанаца: 1. Монозиготни, који се називају још и једнојајни, идентични и моногерминални и 2.Дизиготни или двојајни, фратернални, бигерминални близанци.

Монозиготни близанци Настају оплођењем јајне ћелије једним сперматозоидом, а непосредно после оплођења долази до поделе оплођеног јајета на два једнака дела. Они су истог пола, веома слични по спољашњости, имају идентичне крвне карактеристике и код њих постоји толеранција за узајамне трансплатанте. Могу настати на 3 начина: А.) Заметак се подели у стадијуму од две бластомере, тако да се од сваке бластомере развије потпун ембрион. То је најређи случај и тада сваки ембрион има посебну плаценту и посебну амнионску дупљу. То су монозиготни, дихорионски близанци. Б.) Подели се унутрашња ћелијска маса (ембриобласт) у бластоцисти на два дела и сваки се развије у потпун ембрион. То је најчешћи случај и сваки ембрион има посебну амнионску дупљу, а оба имају заједничку плаценту. То су монохорионски, диамнионски близанци. Ц.) Подели се клицина плоча непосредно пре примитивне траке и тада оба ембриона имају заједничку амнионску дупљу и заједничку плаценту. То су моноамнионски близанци. Дизиготни близанци Настају у случају оплођене две јајне ћелије. Наравно, свака је оплођена другим сперматозоидом. Јајне ћелије могу да потичу једна из једног, а друга из другог јајника али, из два фоликула, или обе из истог фоликула. Сваки ембрион има сопствену амнионску дупљу и сопствену плаценту.

Дизиготни близанци, као и било који други рођаци, имају веома мале шансе да имају идентичне карактеристике. За разлику од монозиготних, дизиготни близанци могу бити различитог пола и сличност међу њима је више као код брата и сестре или два брата/две сестре различите старости. Разлика постоји и на нивоу особина крви, и код њих нема толеранције при узајамној трансплатацији. Истраживања показују да постоји генетска основа (дизиготни близаначки ген) за дизиготне близанце, тј. да се та ''предиспозиција'' наслеђује, а за то је потребно да је већ у историји породице/фамилије постојао овај тип близанаца. Међутим, једино жена има утицаја на шансу за добијање ових близанаца јер од ње зависи да ли ће бити ослобођена само једна јајна ћелија или ће ипак бити две. Поред већ споменутог ''близаначког гена'', утицај на добијање ове врсте близанаца имају и наслеђе, раса, старост особа и број деце која су предходно рођена. Сматра се да се да старост мајке не утиче на добијање монозиготних близанаца, али да се вероватноћа за добијање дизиготних близанаца повећава што је мајка старија. Занимљиво је да 2/3 свих рођених дизиготних близанаца је истог пола, а 1/3 је различитог. Када узмемо у обзир све рођене близанце, чак 2/3 су дизиготни близанци. Проценат јављања близанаца варира код различитих народа. Дизиготни су најбројнији у Белгији, Финској, Данској, Шведској и Норвешкој, док се најређе јављају код Кинеза (око 0.4 %).

Седми број

Фрактали

светови унутар светова

Приметићете да у природи ретко можете видети правилне геометријске облике, наиме, све око нас и ми сами представљамо неки вид фрактала. Фрактале препознајемо у пахуљама, кристалима, планинским ланцима, речном систему, у структури листа (нпр. папрат), изгледу броколија, сапуници, у нашој ДНК. Дрво има фракталну структуру. Његово стабло се грана на све мање и мање гране а оне на још мање гране и гранчице. Плућни систем слично тако. Очигледну фракталну структуру има и наш мозак. Многе комплексне анатомске структуре као што су мрежа крвних судова или неуронска мрежа, само су неки примери фракталне геометрије у људском организму. Фрактали су геометријски облици подељени у делове од којих је сваки минијатурна копија целине. Фрактали могу бити потпуно исти на сваком нивоу, или могу бити скоро исти у различитим размерама. Када се увећа слика било ког дела фрактала, он је по облику и структури сличан или идентичан изгледу самог фрактала и такође је састављен од истих таквих облика све мањих и мањих и тако у бесконачност. То су математичке структуре познате као троугао Серпинског, Манделбротов скуп, Њутнов фрактал, Кохова пахуљица, Пианова крива, Питагорино дрво... Термин Фрактал (од латинске речи fractus што значи „разломљен“, „сломљен“ или „преломљен“) је први пут употребио математичар Беноа Манделброт 1975. године.

Прецизна математичка дефиниција коју је притом дао гласи:

„Фрактали су скупови тачака чија је фрактална димензија већа него тополошка димензија“. Фрактална димензија је вредност која нам даје увид у којој мери неки фрактал испуњава простор у којем се налази. Има практичну примену у разноврсним областима где се користи да окарактерише широк спектар објеката, од апстрактних до реалних, природних феномена, укључујући физиологију, неуронауке, анализу слика, акустику, електрохемијске процесе, итд. Примена фракталне анализе у биомедицинским наукама је спроведена у неколико различитих области и на мноштво тема, у распону од истраживања рака до анализе слика, од анатомије до патологије, од физиологије до антропологије. Користи се неколико метода фракталне анализе које процењују фракталне карактеристике података и на основу којих се анализирају резултати. Применом посебних компјутерских

програма можемо одредити фракталне димензије бинарних слика неурона и тиме упоредити разгранатост дендритских крошњи различитих неурона, или рецимо, одредити фракталне димензије ћелија рака у различитим фазама развоја рака и упоредити са фракталним димензијама здравих ћелија. Показано је да је фрактална димензија канцерогених ћелија већа него код здравих, као и да расте са напредовањем болести. Фрактална анализа је у широкој примени у области анализе слике, али она може бити примењена и на физиолошке феномене, попут варијација у срчаном ритму или мождане таласе. Примери фракталности, односно ирегуларности у биљном и животињском свету постоје од најмање градивне јединице до комплексних структура целог организма. С обзиром да се теорија фрактала примењује за решавање проблема система са комплексном структуром а почива на једноставним математичким формулама, можемо рећи да фрактали представљају равнотежу између хаоса и реда у свему што чини овај свет.

Пајић Тања

Биологија се бави Исткани од најситнијих градивних јединица чинећи сопствени универзум – биолошки системи показују магичан варијетет форми, боја и облика, чак и када смо једноставно естете и посматрамо спољашњост… али та унутрашња уређеност и перфектан склад нас терају да се замислимо и о оној лепота долази изнутра. Посматрати биологе као историчаре уметности може бити потпуно оправдано – сваки живи организам је сопствено уметничко дело иако ћемо аутора оставити са стране фокусирајући се на сваки микрометар живе материје док тежимо да нађемо све делове слагалице, формирајући најдивнији мозаик попут оних византијских, од којих застаје дах а речи су беспотребне. Читај ме као књигу, иако сам ја аудио-визуелна опипљива 3Д представа, порука је коју биолошки системи говоре када нам покажу да у себи садрже књигу чији је и сам предговор предугачак за све наше појмове дужина, а у књизи, као откровење – пише све, све што смо икада хтели да знамо, даје објашњења и говори о пореклу, директним језиком без увијања нам предочава све оно што смо хтели да знамо, без икаквог околишања, али се поставља централно питање – ко зна да чита и ко није прескочио Буквар? Дезоксирибонуклеинска киселина држи све информације

које ће вам икада бити потребне, она се преписује попут манастирских књига али те књиге су преписивали монаси, док се сада питамо, ко је наша писаћа машина? Чудни знакови који говоре зашто ја личим на тебе, зашто имамо нешто заједничко, и можда колико ћу се ја задржати овде и бити способан да било шта напишем. Ко је писмен и ко уме да чита? Иако фрапантно звучи, права писменост нам је фалила вековима, а онда смо добили Вотсона и Крика. Два научника са Кембриџа су покушавали да покажу структуру молекула живота. Иако су испрва предложили модел који је био неисправан и самим тим осрамотили најцењенији универзитет на свету било им је препоручено да се оставе рада на ДНК молекулу. Запоставивши све остало, фантастичан дуо је и даље радио иако су и неки други научници имали значајног удела у откривању врло блиских делова слагалице (Розалин Френклин као стуб изучавања овог молекула преко икс-зрака). Азотне базе које улазе у састав ДНК су аденин, цитозин, гуанин и тимин. То су делови слагалице. То су наша слова и наш буквар. А, Г, Ц, Т. Али нешто се није уклапало. Делови слагалице су били неуклопиви, нешто није било у реду, тражење склада није ишло, а онда се десио бум. Вотсон нам прича:

Када сам следећег јутра ушао у нашу још увек празну лабораторију, брзо сам уклонио све папире са мог радног стола, како бих добио велику, равну површину за аранжирање парова база повезаних водоничним везама. Иако сам се с почетка враћао на своје предрасуде да слично иде са сличним, схватио сам сувише добро да ме оне неће никуда одвести. *** Изненада, уочио сам да пар аденин-тимин кога одржавају две водоничне везе има идентичан облик као пар гуанин-цитозин кога одржавају најмање две водоничне везе. Све водоничне везе изгледале су као да се формирају природно; нису били потребни никакви трикови да би се та два типа базних парова изједначила по облику. У фантастичном тренутку заноса, слагалица је добила смисла. Све водоничне везе су изгледале као да се формирају природно, не постоји насилно спаривање делова, све се уклапа, цео свет се окрене у секунди и ми имамо почетак нечега. Вотсон у својој књизи даље каже:

Rosalind Franklin

James Watson

Francis Crick

уметничким делима Штавише, начин повезивања водоничним везама указивао је да се аденин увек спарује са тимином, док гуанин може да се спарује само са цитозином. Изненада, Чаргафова правила су се појавила као последица дволанчане спиралне структуре ДНК. И што је још узбудљивије, овај тип дволанчане завојнице указивао је на начин репликације који је био много прихватљивији од мог спаривања сличног са сличним. Доследно спаривање аденина са тимином и гуанина са цитозином значило је да су редоследи база у два испреплетана ланца комплементарни један са другим. Ако је позната секвенца у једном ланцу, секвенца у другом је аутоматски одређена.

Када је Крик дошао, Вотсон је усплахирено поскочио да каже да је откривена тајна живота. Крик, који задржава скептицизам због претходних покушаја, ипак се суздржава од коментара. Померајући парове база на различите начине он и даље не види грешку у овом моделу. Да ли имамо језик књиге? Да ли то значи да централни молекул нашег сазнања о свему живом сада полако може да буде показан хиљадама читалаца који желе да науче дотични језик?

То сада значи да смо постали лингвисти живе материје, историчари дуге креације природе и у могућности смо да уочимо све најсветлије моменте, времена која смо пропустили, времена која смо изгубили. Сада имамо наш времеплов. Он се зове ДНК. Времеплов чија функција није једнострана, већ ће нас одвести и у блиску будућност. Рођена и незаустављива, као феникс који се издиже из пепела, молекуларна биологија хвата замах који је данас тешко испратити па чак и на дневној бази. Хиљаде научника света дешифрује, користи, разуме и чува оно што јесмо. Данас читамо себе, иако милиони књига стоје око нас. Разумемо себе. Иако ћемо културу читања морати да негујемо још дуго јер нисмо стигли ни до предговора, књига постојања (ако се поиграмо са речима) ће нас чекати на истом месту, у свакој ћелији, а једро ће попут библиотеке бити заштита свима нашим словима. На шездесет година од открића структуре ДНК, четрдесет година од изучавања молекуларне биологије на београдском универзитету брзо летимо времепловом до данашњег дана, где се стотине младих студената школује да уме и разуме. И да воли да чита, у сваком смислу који постоји. Вотсон завршава:

Чињеница да су импликације таквог модела превише важне да бисмо смели да ризикујемо лажну узбуну, била је очигледна. Зато сам био помало затечен када је у време ручка Френсис улетео код "Орла" саопштивши свима у видокругу да смо управо открили тајну живота. Текст из књиге: The Double Helix: A Personal Account of the Discovery of the Structure of DNA, превела проф. Гордана Матић, којој се захваљујемо на прослеђеном преводу.

Ђурић Петар

Путопис Када чујем Охајо – то ме најпре асоцира(ло) на три појма: Кајри Ирвинг, АТП, и Дејтон. Тамнопути плејмејкер и ове сезоне блиста у НБА-лигашу Кливленд Кавалирсима. Ништа ново, ради се о звезди у успону. Кливленду иначе баш иде с драфтом у последње време... Пре Ирвинга, данас надалеко чувени Леброн Џејмс је чак седам сезона био управо оно што је Ирвинг данас. Тим као целина, с друге стране, очигледно се не може ослонити само на његов индивидуални квалитет и ако се нешто под хитно не промени, „Кавсима“ прети да до краја сезоне само наставе да играју по систему топло-хладно, или прецизније речено млако-хладно, и то довољно испод црте да пропусте завршну серију. Аденозин трифосфат може се наћи скоро на сваком месту на свету, али ја не говорим о томе, већ о тенису. Е, ту смо – Синсинати је један од турнира мастерс серије на АТП туру и видећемо да ли ће ове године коначно наш први рекет, Ђоковић, успети да се домогне наслова освајача... То је једна од важнијих титула која му у досадашњој каријери недостаје, а мотив више требало би да буде и најављено повећање наградног фонда за овогодишње такмичење. На крају, Дејтон. Важно место заузима у стратегијском концепту америчке одбране као једна од највећих војних база, али и уопште у новијој историји (осврнимо се на годину 1995)... Међутим, није то све. Дејтон је град у коме су својевремено живела браћа Рајт, па стога Охајо зову и колевком авијације. И чини се, више него оправдано; од почетака па све до данас – то је била и остала савезна држава са највише астронаута по глави становника (да само поме-

нем најпознатије: Нил Армстронг, Џон Глен, Џим Ловел, Џудит Ресник). Док се нисам обрео тамо, нисам ни појма имао који им је главни град, нити шта је једном просечном њиховом становнику стварно важно у свакодневном животу. Интернет је чудо и наравно, припремио сам се за одлазак. У држави кестена која броји 11 и по милиона људи, главни град Колумбус има нешто мање од милион душа (но, чак око два милиона ако рачунамо шире градско подручје). То је 15. по величини град у САД. Сугестивно име одмах нас наводи на мисао о Кристофору Колумбу, и доиста, у центру града, на реци Сајото, усидрена је реплика брода за коју ће вам Амриканци казати да је апсолутно верна копија Санта Марије. Иако је било лепо музејско искуство, ја ипак нисам имао утисак да је то баш у правој величини, нити да је апсолутно верно, али шта је-ту је. Мора им се одати признање на посвећености да се прича о томе оживи. И тако дођосмо и до универзитета. Колумбус је седиште Државног универзитета у Охају, чији сам и ја сада алумни, и цео град дише са универзитетском фудбалском екипом (наравно, говоримо о Америци и подразумева се да је у питању амерички фудбал). Момци који студирају тако што мање уче а више бију битке љуте на терену травнатом 100 јарди на дуж добијају по $1000 бонуса за сваки постигнути тачдаун. О основној висини стипендија не смем ни да помислим. Иначе, ироније ли – овај вид спорта у САД зову аматерским... Још једна универзитетска екипа са истинском традицијом је кошаркашка. Али, постоји у Колумбусу и врхунски професионални спорт.

Додуше, локаут у рекордној дужини спречио ме је да уживам у истом као што бих волео... Погађате – у питању је хокеј на леду. Колумбус Блу Џекетси су интересантан тим, не играју на нивоу великана, али далеко од тога да немају шта да понуде љубитељима. Најсвежија занимљивост – то је прва НХЛ екипа која је ангажовала Еврољанина за шефа струке (Јармо Кекелаинен именован је за генералног менаџера пре око једног месеца). Сезона је почела јако касно и Џекетси ни код куће ни на страни нису бриљирали, али све је почело довољно рано да уживо одгледам гостовање и победу Едмонтон Ојлерса 1:3. И морам признати да ми није жао што су домаћи изгубили. Пре свега било је потпуно заслужено, а осим тога Едмонтон је још један град који од пре две године остаје у мом срцу заувек, док сам Ојлерсе волео још од како сам први пут чуо за професионални хокеј. Не памтим баш златно доба Вејна Грецког, али та легенда остаје да живи и Едмонтон ће вечно заузимати посбан статус због постигнућа у хокејашком спорту... Нешто попут Шапца у рукометним оквирима. Но, о свему томе можемо и другом приликом. Вратићу се сада на универзитет на коме сам провео пола године. То је други највећи или чак по неким подацима и највећи кампус у САД. Главни кампус распростире се на неких 7 км2, док укупна површина земље коју користи универзитет износи преко 60 км2. Ту у сваком тренутку живи и ради 90.000 особа, а годишње проциркулише око 5 милиона људи. Универзитет се рангира међу најбољих 50-100 на тзв. Шангајској листи. Годишње се на рад потроши $2,3 млрд; највећи прилив у буџет долази из различи-

United States – Columbus OH тих државних извора. Ја сам боравио као гост-исраживач у Центру за примењена истраживања биљака. Мисија је повезивање основних и биотехнолошких истраживања, са четири главна фокуса: фотосинтеза, метаболомика, побољшавање усева и интеракције биљка-микроорганизам. При центру послује и независна организациона јединица названа Центар за биолошке ресурсе арабидопсиса. То је јединствена институција од глобалног значаја, јер опслужује планету најразличитијим ресурсима везаним за Arabidopsis thaliana (од нивоа молекула до нивоа популације). Мој боравак био је скопчан са оба центра. Помагао сам у остваривању новоустановљеног пројекта са циљем да се утврди функција АЦК протеина код арабидопсиса, и потенцијално доведу у везу са препознавањем, односно читањем молекуларних маркера хроматина. Рад је био више него диван, али радно место подразумевало је рад у згради без прозора... Прозори и биосигурносна заштита не иду заједно по америчким стандардима... Дивне слике и дивни људи остају у мојој глави. А и посао ће надам се уродити плодом (наставља се и после мене, као што је почео пре мене). За мене самог већ је велико све што сам ново научио тамо (а није да је мало, напротив). Уколико вас занима више о институту, саветујем да посетите и н т е р н е т с т р а н и ц у www.caps.osu.edu Посебна захвалност: Јелена Бркљачић, Милица Милутиновић, Ерик Гротеволд.

Више фотографија: www.bojanpetrovic.webs.com/apps/photos/album?albumid=14242382

Бојан Петровић

Социјална Колико смо пута чули у разговору са другим људима (а и сами смо често доносили суд) да се коментарише нечија „памет“. За неке од нас паметан је онај који је начитан и/или образован, а за неке друге је то могућност сналажења у бујици свакодневних проблематичних ситуација. Међутим, у психологији се термин „памет“ помиње као интелигенција, а научници су у овом пољу имали велики проблем у дефинисању шта је то што нас чини интелигнентнима и у којим то животним сферама се интелигенција најочигледније манифестује. Интелигенција представља једну од најиспољенијих димензија личности помоћу које се мере индивидуалне разлике. Током истраживања овог појма постојале су дилеме да ли је интелигенција способност решавања нових проблема и сналажење у новонасталим ситуацијама или је то способност апстрактног размишљања, разумевања узрока и последица неког проблема, способност разликовања битног од небитног, способност учења и прилогођавања неком задатом циљу, док су опет неки интелигенцију видели и као способност лаког и брзог учења и стицања нових способности. Постоје три основне категорије интелигенције: •Апстрактна или вербална интелигенција која обухвата могућност појединца да се користи појмовима и терминима (речима), да увиђа њихово значење и да их функционално комбинује. • Практична интелигенција која подразумева спретност у руковању предметима и стварима у средини у којој живимо (манипула-

тивне способности), и могућности психомоторног реаговања у проблемским ситуацијама. •Социјална интелигенција која категорише умешност у интеракцији са људима. ( према Е. Торндајку то је “способност разумевања људи и управљања њима”). Сам развој интелигенције се завршава са ступањем у зрелу доб (18-25 године живота), а касније се само обогаћује обим знања. Ми ћемо овде посветити пажњу социјалној интелигенцији, која тек у задње време почиње више да се развија и испитује. Много више него што смо тога свесни, наши свакодневни сусрети – с родитељима, брачним другом, шефом, па и незнанцима, обликују наш мозак, и на повољан или лош начин, утичу на ћелије у читавом нашем телу – све до нивоа гена. Наше реакције на друге, и реакције других на нас, има далекосежан биолошки утицај тиме што одашиљу слапове хормона који регулишу све, од рада срца до имуног система, због чега добри односи делују као витамини – а лоши као отрови. Туђе емоције можемо да „закачимо“ као што закачињемо прехладу, а последице изолације и непрекидног социјалног стреса могу нам скратити живот. Ево нпр.: Једног дана, каснећи на састанак, потражио сам пречицу. Ушао сам у приземље једног небодера, са намером да изађем на врата на другој страни, али чим сам стигао до предворја зграде, униформисани стражар се обрушио на мене вичући: “Не можете овуда!”

“Зашто?” питао сам, збуњен. “Приватан посед! Ово је приватан посед!” драо се, видљиво узрујан. “Добро би било”, предложио сам несигурно покушавајући да га уразумим, “кад би на вратима писало “Забрањен улаз”. Од моје примедбе се још више разљутио и заурлао је “Напоље! Напоље!”. Узнемирен, брзо сам се повукао, а од његовог гнева утроба ми се грчила. Кад неко на нас сручи своја отровна осећања, онда он у нама активира систем кола за исте те мучне емоције. Емоције су заразне! Ма шта радили, ми заједно можемо да учинимо да се други осети мало боље, чак и много боље или мало горе, чак и много горе. Али, ево да видимо још један пример: Три дванаестогодишњака грабе према фудбалском терену, на час физичког. Иза трећег, дебељушкастог, иду два дечака спортског изгледа и кесере се. “Значи, идеш да покушаш да играш фудбал”, каже подсмешљиво један од њих гласом пуним презира. Дебељко на трен склапа очи и дубоко удише, као да се челичи пред сукоб који га чека. Онда се окреће оној двојици и одговара мирним, равнодушним гласом: “Аха, идем да покушам! Али у фудбалу и нисам баш нешто.” После мале паузе, додаје: “Али сјајан сам у ликовном-покажи ми шта хоћеш, и ја ћу то стварно добро да нацртам..” А онда, уперивши прст у противника, вели:”А ти-ти јеси нешто у фудбалу, стварно си фантастичан! И ја бих волео да једном

интелигенција будем тако добар, али ето, нисам. Можда ћу бити мало бољи ако се будем и даље трудио.” На то, први дечак, чији је презир сад потпуно разоружан, вели пријатељски:”Па ниси баш толико лош. Могу ја да ти покажем неколико финти у игри.” Ова кратка интеракција открива мајсторско испољавање социјалне интелигенције, како оно што је лако могло одвести у тучу сад може да се развије у пријатељство. Међутим, проблем је понекад много тежи, и не можемо га једнодставно и без нечије помоћи решити. Ево да видимо: Са 23 године управо је био дипломирао на чувеном универзитету што је била улазница за успешну каријеру. Ипак, налазио се у тешкој депресији и намеравао да се убије. Као што је открио свом психотерапеуту, његово детињство је било непрестана несрећа. Био је најстарије дете у великој породици, у којој су се честе свађе његових родитеља окончавале тучом. Отац је често био одсутан од куће, а мајка је остајала сатима закључана у спаваћој соби. Родитељи су га пуштали дуго да плаче сам, јер су веровали да је плач покушај да их дете наведе “да га размазе пажњом”. Карактеристично сећање из детињства је ноћ када је добио напад слепог црева и лежао будан до зоре, јечећи, сам…и даље као дете, на крају је почео крити сваку чежњу за љубављу, одбијајући да од родитеља затражи било шта. Током терапије се страховито плашио да ће га терапеут сма т р а ти

гњаватором који тражи пажњу и да ће се закључати у другу собу док овај не оде. Кад родитељи поступају с емпатијом и повољно реагују на дететове потребе, они граде основни осећај сигурности. Таква емпатија и осетљивост су управо недостајали поменутом пацијенту. А он је патио и даље зато што је своје актуелне односе видео кроз наочари свог несрећног детињства. Истраживањима је откривено да база сигурности постиже и нешто више од емоционалне чауре; чини се да она подстиче мозак да лучи неуротрансмитере који изазивају задовољство, окситоцин и ендорфин. Повреда области с највише рецептора окситоцина тешко оштећује мајчинско неговање и бригу. Иначе, шта је заправо социјални мозак? Можемо рећи да је то скуп одвојених, али флуидних и широко распрострањених неуронских мрежа које се синхронизују око нашег одржавања односа са другима. До сада у науци нема опште прихваћене мапе социјалног мозга, али можемо означити области које су најчешће активне приликом социјалних интеракција. То су стуктуре у префронталним областима, нарочито орбитофронтални и предњи цингуларни кортекс, у повезаности са областима у супкортексу, нарочито амигдали. Покушала сам навести само неколико примера чисто да би кроз неке животне ситуације представила важност социјалне интелигенције и самих социјалних веза. Неки научници сматрају да је управо социјална вештина – а не когнитивна супериорност или фи-

зичка предност- можда омогућила Homo sapiensu да надмаши остале хуманоиде. Али шта се дешава данас? Ми данас живимо у времену стално нових открића, али свака новотарија је истовремено и социјални експеримент…. Сама социјална интелигенција је наука у настанку, која готово свакодневно открива запањујуће увиде у наш интерперсонални свет. Међутим, данас, док наука открива од колике је важности охрабривати људске односе, људске везе као да су под све већим нападима. Технологија нуди све више врста назови комуницирања, иако је заправо посреди изолованост, родитељи све мање времена проводе са децом, саосећајност и алтруизам се све мање срећу… Сви ови трендови указују на полако ишчезавање прилика за успостављање веза између људи. Ови напади технолошких иновација, готово са свих страна су незаустављиви, и наравно да они имају својих позитивних страна, али још нико није израчунао њихову емоционалну и социјалну цену.

Бошковић Ана

Предатор у ''блаженом трансу'' Да ли човек има много времена за луде мисли и каква све сазнања могу проистећи из готово сумануте храбрости? И човек и животиње показују у одређеним околностима способност уласка у гранична стања налик трансу. Опште је познато како употреба одређених репетиција и спуштање гласа у доње баритонске регистре могу да „успавају“ свесни део човекове сложене природе и да у први план изведу наш притајени аспект. Некада су гранична стања блажа и излаз представља прикладан стимулус. Некада су дубља и са собом носе неосетљивост на бол. Контекст оваквих граничних стања код човека и животиња се разликује. Стање привидне смрти код животиња може бити рефлексивно у виду тоничне имобилности или врста адаптивног понашања што се назива танатоза. У овом стању животиња збуњује свог нападача доимајући се неживом. Тонична имобилност је природно стање парализе у које извесне животиње улазе кад се нађу у претећој ситуацији. Понекад се тонична имобилност назива хипнозом код животиња и описана је у свим кичмењачким класама, изузев Agnatha. Запажена је и код инсеката. Код неких животиња човек може индуковати овакво стање на релативно неинвазиван начин (фокусирање кокоши на исцртану линију) док су за неке потребни екстремни третмани попут електрошокова. Поједине врсте ајкула такође могу бити у тоничном стању. Оне улазе у стање тоничне имобилности пошто се окрену на леђа и док им се масира предео око носа. Претпоставка је да „изврнуту“ позицију мозак ајкуле перципира као извор стреса.

Таква инверзија доводи до физиолошког дисбаланса и до продукције хормона који „окидају“ тоничну имобилност. У оваквом стању изостаје свака реакција на околни свет и оно може трајати до 15 минута. Просечно време иницирања тоничног стања је од 15 до 40 секунди. Дорзална пераја се тада укоче док се ритам срца успорава и дисање је стабилније и опуштеније. Вода у пределу ајкулиних пераја мора бити покретна због процеса дисања. Не реагује свака ајкула на овај начин једноставним окретањем на леђа (Negaprion brevirostris - лимун-ајкула, Carcharhinus sp.). Код тиграсте ајкуле која је дугачка 3-4м тонична имобилност постиже се лаганим додиривањем ростралног дела и подручја око очију где су лоциране Лоренцинијеве ампуле. Лоренцинијеве ампуле су посебни органи којим морски пси региструју електрични потенцијал у мору. Помоћу њих могу осетити врло слабу електричну струју и ону који ствара срце при откуцајима па на тај начин откривају плен сакривен у песку. Велика бела ајкула која је понекад дугачка и до 12м није подложна у подједнакој мери као друге врсте. Ово стање у ајкула тумачи се као одбрамбени механизам и код женки је израженије у односу на мужјаке. Поједини научници тоничну имобилност повезију са процесом парења код одређених врста ајкула. Ајкула је предатор са вршног дела прирамиде и овакво стање код није лако асоцирати са страхом. У том смислу веома занимљив је случај из 1997. године забележен око Фаралонских острва на обали Калифорније, када је женка орке намерно изазвала тоничну имобилност код ајкуле и држала је тако укоченом читавих 15 минута, изазвавши

код ње гушење до смрти. Ово је био први забележен случај од стране очевица да је у дивљини велика бела ајкула постала плен предатора који није човек. У истој области десио се још један такав напад 2000. године. У питању је посебна популација орке и након ова два напада локална популација велике беле ајкуле од око стотуне је ишчезла са тог локалитета. Сличан случај забележен је на Новом Зеланду у којем су орке намерно испровоцирале тоничну имобилност код риба. Тонична имобилност показала се корисним средством за изучавање понашања. Овакво стање користи се као научни метод и код морских паса, између осталог ради тестирања ефективности различитих концентрација репелената. Стереотипно виђење ајкула као немани се увелико разликује од виђења оних који живе у приснијој спрези са морем и имају бољи увид у природу његових становника. Потражите на интернету следећа имена: Mike Rutzen, који је познатији као „sharkman“ и који посебно задовољство проналази у „голицању“ велике беле, затим Riccardo Sturla Avogardi, Andre Hartman, Cristina Salerosa, итд. и запитајте се шта њих мотивише. Егзибиционозам ? Можда испољавање осећаја надмоћи и потребе за доминацијом над предатором старијим од диносаураса, па макар привидном и кратког даха. Овде бих напоменула да су данас многе врсте ајкула пред истребљењем због лова и уништавања њихових станишта. Најчешће се лове због пераја од којих се прави нарочита супа. Такође, предмет пажње су уља из ајкулине јетре као и њена кожа од које се праве веома луксузни новчаници за господу носиоце новог поретка.

Ђоковић Весна

Писаћу ти радиоактивна љубавна писма Превише смо серија и филмова одгледали да би могли да се одлепимо од идеје о научницима као асоцијалним, чудњикавим створењима (уз ону неизоставну „он/а је у свом свету“). У школи ствар почиње са етикетом штребер, чудак, понекад се може чути и термин изгубљени случај (као крајњи доказ живота у свом свету. Можда је ствар у томе да научници живе у неком паралелном универзуму?). Сегмент живота који подразумева емоционалну испуњеност, или било какво испољавање личности или сексуалности је део за који се подразумева да научницима фали и да је то нешто што свакако није резервисано за њих. Можда једна радиоактивна дама из науке може да побије неколико предрасуда, а њено име је Марија Кири. Наука није само за дечаке. Иако је то можда тако деловало у том времену, ова енергична Пољакиња долази у Француску а њена упорност је практично магична. “It’s a man’s, man’s world“ више апсолутно не важи, она постаје централна фигура изучавања радиоактивности, открића радијума и полонијума... и мало ли је, у својој каријери има две Нобелове награде, а осим тога је била и први женски професор на угледној Сорбони. Децентна и озбиљна, посвећена послу и толико упорна, Марија је уз Пјера (познатог француског физичара) била изузетно

вољена и цењена фигура, а штампа јој је била наклоњена (напорни репортери су и тада били врло актуелни). У несрећи са коњем Пјер губи живот, а Марија остаје сама у борби која подразумева подизање деце и решавање најактуелнијих светских научних проблема. Устати ујутру, бити Марија Кири, умити се, па онда погледати све оно што носиш са собом није лак задатак. У наставку ове скоро па филмске приче, одједном све постаје хаотично, хаотичније него што је било ко могао замислити. Марија се заљубила опет. И погађајте, он је био ожењен. Молим? Докторант њеног мужа, Пол Лангевин са Маријом започиње страствену аферу која има све сегменте француског љубавног филма: љубавна писма са специфичном нотом (па радиоактивна су забога), тајне сусрете у изнамљеним становима, скривање од јавности (обоје су били оно што се данас познаје под термином познате личности). Пошло је на доле у тренутку када је његова жена сазнала, покупила писма из стана и уцењивала их да ће их предати новинама, што је на крају и урадила. Француска је забезекнута. У маниру линчовања познатих личности, љубавници су били изложени најстрожијим моралисањима француског друштва, доводило се у питање Маријино порекло а сав њен

рад је оно што је постало најмање битно. У то време сазнало се да је Марија добитник своје друге Нобелове награде за рад са полонијумом и радијумом, после чега треба да уследи свечани пријем награде и упознавање са краљем. Славној научници је врло добронамерно препоручено да не долази због скандала и због потенцијалних непријатности које су могле да се направе шведској краљевској породици. Било је и супротних ставова, Ајнштајн јој је препоручивао да ипак оде. Марија Кири је управо постала жена лаког морала за друштво у којем се налазила. Срамно тренутно потиснута њена величина, доведена је на ниво жене о којој може да трабуња жута штампа. Ситуација јесте била изванредно занимљива али ни на тренутак није могла да премаши све што је та жена изнела и допринела овом свету. На крају је отишла на пријем. И није било скандала, чак је и краљ имао своју аферу, како се касније испоставило. Била је савршена у својој несавршености, достојанствена и магично своја. Коко Шанел је рекла да постоји време за љубав и време за моду. Марија би можда рекла да постоји време за љубав и време за науку. Можда једно без другог и не функционише? Наука ће једном објаснити и то.

Ђурић Петар

Богдан Јовановић

Бојана Мићић

Јована Пантовић

Александар Урошевић

Лена Кулић

Борис Ракочевић

Ивана Јанковић

Марија Гајић